Informacija o aktivnostima na pripremi programa koji üe se ... · IPA sredstava. 2. IPA - INSTRUMENT ZA PRETPRISTUPNU POMOû (INSTRUMENT FOR PRE-ACCESSION ASSISTANCE) Instrument

ul. Stanka Dragojevi a br. 2 81000 PodgoricaTEL: (+381) 81 225-568; FAX: (+381) 81 225-591

E-mail: [email protected]: www.sei.vlada.cg.yu

Informacija o aktivnostima na pripremi programakoji e se realizovati iz IPA 2007 sredstava

Podgorica, 17. maj 2007.

mailto:[email protected]

http://www.sei.vlada.cg.yu

2

1. UVOD

Na osnovu Uredbe o izmjenama i dopunama uredbe o organizaciji i na inu rada dr avneuprave od 23. novembra 2006. godine, Sekretarijat za evropske integracije izme u ostalog vr iposlove uprave koji se odnose na realizaciju procesa programiranja, sprovo enja i monitoringaprograma finansijske pomo i Evropske unije, njenih dr ava lanica i druge pomo i koje se odnosena proces pridru ivanja Evropskoj uniji.

Sam proces koordinacije finansijske pomo i Evropske unije je zapo et u Ministarstvu zaekonomske odnose sa inostranstvom i evropske integracije. U periodu postojanja Ministarstvaaktuelna je bila pomo koja se dobijala kroz CARDS program. Od 01.01.2007. godine CARDS jezamijenjen Instrumentom za pretpristupnu pomo (IPA) i na sjednici Vlade RCG 13. aprila 2006.godine usvojena je Informacija o Instrumentu za pretpristupnu pomo Evropske unije (IPA).

U cilju adekvatnog informisanja i a uriranja pomenute Informacije, Sekretarijat za evropskeintegracije je pripremio Informaciju o aktivnostima na pripremi programa koji e se realizovati izIPA sredstava.

2. IPA - INSTRUMENT ZA PRETPRISTUPNU POMO (INSTRUMENT FOR PRE-ACCESSION ASSISTANCE)

Instrument za pretpristupnu pomo IPA (Instrument for Pre-Accession assistance) je noviinstrument pretpristupne pomo i Evropske unije, koji se odnosi na period 2007 – 2013. OvajInstrument predstavlja nastavak dosada njih programa pomo i (CARDS, PHARE, ISPA iSAPARD), koje su koristile dr ave koje pretenduju da postanu lanice Evropske unije.

IPA je uspostavljena Uredbom o osnivanju Instrumenta za pretpristupnu pomo , koja jeusvojena 17. jula 2006. godine od strane Savjeta Evropske unije. Pravila implementacije IPA-e sui dalje u nacrtu, to predstavlja dodatni problem u definisanju i izradi konkretnih projekata zakori enje raspolo ivih sredstava.

Osnovni cilj programa IPA je pomo dr avama kandidatima, kao i dr avama potencijalnimkandidatima, koja e biti usmjerena na uskla ivanje sa propisima Evropske unije, izgradnjuinstitucija, razvoj gra anskog dru tva, unaprije enje regionalne i prekograni ne saradnje, kao ipomo usmjerenu na pripremu za kori enje strukturnih fondova.

Korisnice ovog programa su dr ave zapadnog Balkana i to dr ave sa statusomkandidata za lanstvo u Evropskoj uniji (Hrvatska, Makedonija, Turska) i dr ave sa statusompotencijalnog kandidata za lanstvo u Evropskoj uniji (Crna Gora, Albanija, Bosna i Hercegovinai Srbija).

Dr ave korisnice IPA-e ne u estvuju na jednak na in u ovom programu. Naime, zavisnood toga da li imaju status kandidata ili potencijalnog kandida za lanstvo, dr ave u estvuju u svimili pojedinim komponentama IPA-e:

1. Podr ka tranziciji i ja anju institucija;2. Regionalna i prekograni na saradnja;3. Regionalni razvoj;4. Razvoj ljudskih resursa;5. Ruralni razvoj.

Crna Gora kao i ostale dr ave potencijalni kandidati e (do sticanja statusa kandidata zalanstvo u Evropskoj uniji) koristiti sredstva iz prve dvije komponente, dok dr ave kandidati

estvuju u svih pet komponenti. Poslednje tri komponente IPA-e predstavljaju pripremu za

3

strukturne fondove i zahtijevaju odgovaraju e strukture, kao i izgra ene kapacitete zaprogramiranje i finansijsko upravljanje.

Osnovne karakteristike prve dvije komponente u kojima Crna Gora u estvuje:

Komponenta 1 – Tranzicija i ja anje institucionalnih kapaciteta ima za cilj ja anjeinstitucija, investicije, kao i u e u programima Zajednice (Informacija o programima Zajednice,usvojena u septembru 2005.). Ova komponenta predstavlja nastavak programa nacionalnogCARDS-a.

Komponenta 2 – Regionalna i prekograni na saradnja ima za cilj ja anje stabilnosti,bezbijednosti i prosperiteta, od interesa za sve dr ave regiona, radi podsticanja harmoni nog,uravnote enog i odr ivog razvoja. Ova komponenta predstavlja nastavak regionalne komponenteprograma CARDS-a i omogu uje pripremu za kori enje strukturnih fondova i razvoj saradnjeprekograni nih oblasti.

U skladu sa svojim planskim periodom 2007-2013, Evropska komisija je okvirni iznossredstava za IPA definisala kroz Vi egodi nji indikativni finansijski okvir MIFF (MultiAnnualIndicative Financial Framework). Alokacija sredstava po dr avama korisnicama IPA programa jedata u Aneksu I ovog dokumenta. to se ti e Crne Gore, sredstva su podijeljena pokomponentama na slede i na in:

T 1 – Planirana sredstva IPA fonda za Crnu Goru 2007-10.g mil €Komponenta 2007 2008 2009 2010

Crna Gora

Podr ka tranziciji ija anju institucija 27.5 28.1 28.6 29.2 113.4

Regionalna iprekograni nasaradnja

3.9 4.5 4.7 4.8 17.9

ukupno 31.4 32.6 33.3 34.0 131.3Izvor: Evropska komisija, 2007;

Treba naglasiti da se programi pomo i mogu implementirati koriste i dva sistemaupravljanja sredstvima:

• centralizovani implementacioni sistem - odluke o nabavci (izbor izvo a projekta),dodjeli ugovora i pla anju donosi Evropska komisija, koja djeluje za zemlju korisnika i unjeno ime;

• decentralizovani implementacioni sistem - DIS - imenovana institucija u zemlji korisnicidirektno sprovodi nabavku (izbor izvo a projekta), ugovaranje i pla anje aktivnostiprograma.

Tako e, Evropska komisija mo e prenijeti ovla enja i nadle nosti za proces nabavki (izborizvo a projekta) svom diplomatskom predstavni tvu tj. Delegaciji Evropske komisije uodre enoj dr avi, to predstavlja centralizovani, ali dekoncentrisani sistem implementacije.Upravo je ovaj sistem upravljanja najve im dijelom bio primjenjen na nacionalnu komponentuprograma CARDS (izuzeci: porezi i carine, kao i program Tempus i Erasmus Mundus) u RepubliciCrnoj Gori, s tom razlikom da je Delegaciju Evropske komisije zamijenila Evropska agencija zarekonstrukciju.

Upravo je jedan od ciljeva kori enja IPA sredstava postepeno preno enje odgovornosti zaupravljanje sredstvima pomo i na dr avu korisnika, paralelno sa ja anjem institucija, tako da je u

4

trenutku sticanja statusa kandidata, upravljanje sredstvima, po pravilu, u zna ajnoj mjeridecentralizovano.

Da bi Crna Gora sama rukovodila sredstvima i pre la na decentralizovani implementacionisistem (DIS), neophodno je, pored izgradnje kapaciteta za programiranje sredstava, formiranjeodre enih struktura:

• NIPAC (Nacionalni IPA koordinator) sa odgovaraju om slu bom. NIPAC ima klju nu ulogukada je rije o koordinaciji programiranja, dodijeli sredstava iz programa, odre ivanjuprioriteta, monitoringu i evaluaciji;

• Nacionalni fond, na elu sa nacionalnim slu benikom za ovjeravanje (National AuthorisingOfficer - NAO) – finansijski «dvojnik» nacionalnog koordinatora pomo i, a kroz koji sefinansije Evropske unije kanali u u zemlju korisnika pomo i;

• Centralna jedinica za finansiranje i ugovaranje, na elu sa slu benikom za ovjeravanjeprograma (Programme Authorising Officer - PAO), zadu ena za poslove nabavki, posebnoza programe izgradnje kapaciteta, uz mogu nost osnivanja sektorskih jedinica zaimplementaciju u resornim ministarstvima;

• Visoki slu benici za programe pomo i (Senior Programme Officers - SPO), koji imaju sanadle nost upravljanja i tehni kog sprovo enja projektnih aktivnosti u okviru resornihministarstava (utvr ivanje potrebne pomo i, izrada projektnih zadataka, pra enjerealizacije).

U julu 2006. godine u Crnoj Gori je imenovan NIPAC i odre eni su Visoki slu benici zaprograme pomo i, koji su lanovi Vladine Komisije za koordinaciju pomo i. Komisiju inepredstavnici ministarstava i njihovi zamjenici. Na osnovu izmjene organizacije Vlade i Informacijeo potrebi formiranja zajedni kih tijela sa EU radi implementacije Privremenog Sporazuma ostabilizaciji i pridru ivanju, ulogu Komisije za koordinaciju pomo i e preuzeti Komisija zaevropske integracije.

3. PRVA KOMPONENTA IPA-e – PODR KA TRANZICIJI I JA ANJU INSTITUCIJA

Programiranje sredstava raspolo ivih kroz IPA program podrazumijeva strate ki pristup,to povla i potrebu kori enja sredstava za ispunjavanje standarda i preporuka sadr anih u

osnovnim dokumentima Evropske komisije za Crnu Goru, tj. ispunjavanje preporuka sadr anih uEvropskom partnerstvu i Vi egodi njem planskom indikativnom dokumentu. Vi egodi njiindikativni planski dokument (MIPD), kao osnovni strate ki dokument, u kojem su odre eniprioriteti (po sektorima) za trogodi nje finansiranje (2007-2009) je usvojen od strane Evropskekomisije 05.marta 2007. godine. Dokument je ra en na osnovu priloga dobijenih od straneresornih ministarstava.

Evropska komisija je u novembru 2006. godine odlu ila da u zemljama gdje postojicentralizovani implementacioni sistem EAR pru i podr ku programiranju projekata za IPA 2007,dok e kona nu odluku o izboru projekata donijeti Evropska komisija. Kako bi projekti bilipripremljeni pravovremeno, potrebno je do kraja maja dostaviti kompletnu projektnudokumentaciju za predlo ene projekte, kako bi se u toku ljeta odr ale konsultacije unutarGeneralnih direktorata Evropske komisije i ex-ante evaluacija projekata, a zatim projekti po potrebirevidirali. IPA Komitet Evropske komisije e u novembru 2007. godine donijeti kona nu odluku oizabranim projektima. Nakon toga e krajem 2007. godine uslijediti potpisivanje Finansijskogsporazuma sa Republikom Crnom Gorom, na osnovu kojeg e biti omogu eno rapisivanje tenderaza izbor implementatora konkretnih projekata. Kako procedure Evropske komisije za tenderezahtijevaju pribli no 6 mjeseci, to zna i da e izabrani projekti po eti sa implementacijom krajemprvog kvartala 2008. godine.

5

Odre eno odlaganje cjelokupnog procesa programiranja sredstava je uslijedilo zbogkonsultacija u Briselu oko na ina implementacije IPA fondova (ka njenje u izradi pravila izradepredloga proejekata), ali i nepostojanja delegacije Evropske komisije u Crnoj Gori. U ovomcjelokupnom procesu Sekretarijat za evropske integracije ima koordinativnu i savjetodavnu ulogu,dok je Evropska komisija ta koja vr i kona nu selekciju predloga projekata.

Usled nedovoljne obu enosti samih crnogorskih institucija u oblasti programiranjaevropske pretpristupne pomo i, produ en je mandat Evropske agencije za rekonstrukciju do kraja2008. godine, kada sve aktivnosti programiranja, implementacije, monitoringa i evaluacije treba dapreuzme Delegacija Evropske komisije Usled toga Evropska agencija za rekonstrukciju, kaoinstitucija sa iskustvom u podru ju programiranja CARDS sredstava, pru a pomo i izra ujekona ne predloge projekata (project fiche).

Zemlje u okru enju na osnovu strate kih dokumenata utvr uju prioritetne projekte. UHrvatskoj i Srbiji predloge projekata rade same institucije korisnice uz koordinaciju odgovaraju ihinstitucija pandana Sekretarijatu za evropske integracije u Crnoj Gori, dok u BiH i Makedoniji toradi Delegacija Evropske komisije,tj. EAR u saradnji sa tim institucijama, sli no kao to je ovaj putura eno u Crnoj Gori.

Imaju i u vidu rokove i dinamiku realizacije projekata, u cilju pripreme za programiranjesredstava i pru anja osnovnih informacijama o procesu planiranja raspolo ivih sredstava kroz IPAprogram, u Kola inu je, uz podr ku UNDP-a organizovan seminar na kojem su polaznici bililanovi Komisije za koordinaciju programa pomo i. Dogovoreno je da ministarstva (kao i organi

koji se nalaze pod njihovom nadle no u) kao prvi korak u u u u programiranju dostave do 15.januara predloge projekata u formi matrica logi kih okvira (logframes). Ova matrica, iji jestandard dat od strane Evropske komisije, izme u ostalog sadr i op ti cilj projekta, bud et, kao iaktivnosti koje su neophodne za postizanje navedenog cilja. Shvataju i da je izrada matricanovitet za crnogorske organe, u cilju podr ke ministarstvima da urade matrice logi kog okvira zaprojekte koje smatraju prioritetnim iz svoje nadle nosti, u decembru i januaru je obezbije enatehni ka pomo eksperta PARIM programa. Nakon svakodnevne intenzivne komunikacije iaktivnosti, ministarstva (kao i organi koji se nalaze pod njihovom nadle no u) su dostavilamatrice logi kih okvira (logframe) i prioritete koji su, po njihovom mi ljenju, neophodni zadostizanje standarda i ispunjavanje obaveza koje Crnoj Gori predstoje u procesu evropskihintegracija. Od strane resornih ministarstava, tj SPO-a dostavljeno je 55 projekata u ukupnojvrijednosti od 71.6 miliona.

Sekretarijat za evropske integracije je 17. januara dostavio matrice logi kog okvira(logframe) za projekte, na na em i engleskom jeziku, prezentirao ih g- i Anne de Ligne,predstavnici Evropske komisije sa kojom su obavljene preliminarne prezentacije predlo enihprojekata. Nakon dostavljanja matrica logi kih okvira, odr an je sastanak Komisije za koordinacijuprograma pomo i, u cilju odre ivanja prioriteta i plana kori enja sredstava raspolo ivih kroz IPA2007. Konstatovano je da je nedostatak to to je cjelokupno programiranje CARDS sredstavaradila Evropska agencija za rekonstrukciju, to je rezultiralo time da su crnogorski organi bilinedovoljno uklju eni i obu eni da preuzmu IPA programiranje. Nakon sastanaka i internihkonsultacija, predlozi logframe-ova su proslije eni Evropskoj agenciji za rekonstrukciju nakomentare. Uslijedio je niz sastanaka u cilju uskla ivanja prioriteta crnogorskih institucija iprioriteta sagledanih iz ugla Evropske agencije za rekonstrukciju i pojedinih predstavnikageneralnih direktorata Evropske komisije, naro ito sa stanovi ta zrelosti projekta zaimplementaciju, apsorpcione sposobnosti zaposlenih u na im institucijama i dinamike i struktureprojekata.

U cilju postepenog upoznavanja sa IPA programiranjem za lanove Komisije zakoordinaciju programa pomo i i njihove zamjenike organizovano je niz seminara. U februaru je uzsaradnju PARIM projekta organizovan seminar posve en op tem predstavljanju Prakti nog vodi aza nabavke po propisima Evropske unije – PRAG (Practical Guide to Contract Procedures for EC

6

External Actions). Organizovani su seminari u saradnji sa Twinning projektom, u februaru i aprilu,koji su bili posve eni prezentaciji IPA instrumenta i upravljanju projektnim ciklusom.

Uzimaju i u obzir prioritete prepoznate u strate kim dokumentima (Evropsko partnerstvo,Sporazum o stabilizaciji i pridru ivanju, MIPD), apsorpcione kapacitete crnogorskih institucija,potencijalnih korisnika programa, kao i potrebe da se ostvari kontinuitet sa projektima izprograma CARDS (pregled projekata CARDS 2005 i 2006 je dat u Aneksu II ovog dokumenta),izvr ena je selekcija predloga projekata crnogorskih institucija, koja je data u slede oj tabeli.

T 2 - IPA 2007 – predlog projekata mil €I. Pomo tranziciji i Izgradnja institucija 26.10Oblast Ime Projekta1. Politi ki zahtjeviCivilno dru tvo/Mediji „Podr ka razvoju civilnog dru tva u Crnoj Gori 1.00Borba protiv korupcije /Reforma policije „Borba protiv organizovanog kriminala i korupcije“ 3.00Pravosu e/Zatvorski uslovi „Reforma pravosu a“ 2.00Ukupno Politi ki zahtjevi 6.002. Socio-ekonomski zahtjeviRazvoj ljudskih resursa/Zapo ljavanje/Stru nousavr avanje/Socijalna politika i usluge

„Podr ka razvoju okvira nacionalnih kvalifikacija uCG (NQF)“ 1.50

Obrazovanje i visoko obrazovanje Tempus 0.80 Erasmus Mundus 0.70

Privatni sektor /MSP/Dr avno vlasni tvo–

„Podr ka implementaciji strategije razvoja malih isrednjih preduze a 2007 2010“ -

Saobra aj (infrastruktura & acquis)„Ja anje infrastrukture i menad ementa sektorasaobra aja“ 6.20

Energetika (acquis) „Uskla ivanje sa energetskim tr tem“ 1.50Nuklearna bezbjednost 0.20Ukupno Socio-ekonomski standardi 10.903. Evropski standardi

Priprema za DIS/EU Integracije – „Podr ka strukturama za EU integracije:uskla ivanje zakonodavstva“ 1.10

Poljoprivreda/Fitosanitarnapolitika/Veterina „Ja anje veterinarske uprave“ 1.30

Statistika „Ja anje institucionalnih kapaciteta crnogorskestatisti ke kancelarije MONSTAT“ 1.00

Carina 1.92

Javne finansije/Porezi/Javne nabavke –„Ja anje kapaciteta za bolju efikasnost ifunkcionisanje Poreske uprave u skladu sa EUstandardima“

0.80

Jedinstveno tr te - Javne nabavke „Dalji razvoj sistema javnih nabavki u Crnoj Gori“ 1.25Jedinstveno tr te - Infrastrukturakvaliteta

„Dalji razvoj infrastrukture kvaliteta u Crnoj Gori(standardizacija i metrologija)“ 2.00

Ukupno Evropski standardi 9.37II. Prekograni na saradnja 3.90 Novi jadranski prekograni ni program 0.73 Ostali programi prekograni ne saradnje 3.17Osnovna sredstva za tehni ku pomo 0.63REZERVA 0.60SVEUKUPNO 31.40

7

3.1 PREGLED PREDLO ENIH PROJEKATA IPA 2007

3.1.1. POLITI KI ZAHTJEVI

Civilno dru tvo

3.1.1.1 Podr ka razvoju civilnog dru tva u Crnoj Gori

Predlo eni bud et IPA 2007 1,000.000 €Poziv za dostavljanje ponude-projekata /Grant 1,000.000 €

Cilj projekta je da se razvije dru tveni dijalog i partnerstvo u oblastima socijalne politike,specijalisti kog obrazovanja i preventivnog zdravstva, kao i podr ka kulturnim inicijativama kojeolak avaju inter-institucionalne dijaloge i prekograni nu saradnju izme u Crne Gore i Evropskeunije. Projekat e uklju ivati slede e:

- Razvoj socijalnog partnerstva, na lokalnom i nacionalnom nivou izme u organizacijacivilnog dru tva, ministarstava/op tina/ostalih javnih tijela u cilju pobolj anja sektorskihdijaloga i kvaliteta socijalnih usluga u podru jima socijalne za tite, specijalisti kogobrazovanja i preventivnog zdravlja;

- Unaprje enje uloge organizacija civilnog dru tva;- Podr ka kulturnim inicijativama koje e pove ati inter-institucionalnu saradnju.

Veza sa relevantnim dokumentima - MIPD/Evropsko partnerstvo/Godi nji izvje taj onapretku/SSP

U MIPD-u su postavljeni prioriteti koji se ti u unapre enja partnerstva izme u lokalnihvlasti i organizacija civilnog dru tva i ja anja kontrolne uloge organizacija civilnog dru tva u ciljuunaprje enja i za tite ljudskih prava. Tako e, prioriteti koji se nalaze u MIPD-u a koji se ti upospje ivanja decentralizacije administracije i ja anje lokalne demokratije su vezani za aktivnostiplanirane ovim projektom. U Godi njem izvje taju se nagla ava da Vlada RCG nedovoljnorazumije klju nu ulogu nevladinih organizacija u demokratskom dru tvu.

Prethodne aktivnosti CARDS

CARDS 2005 i 2006 je podr avao projekte nevladinih organizacija koji su se odnosili nasocio-ekonomska i pitanja vezana za za titu ivotne sredine. Tako e, CARDS 2005 i 2006 jeobezbje ivao tehni ku podr ku razvoju administrativnih kapaciteta socijalnih partnera. Iz CARDS-a 2006 e tako e se podr avati projekti koji se odnose na razvoj partnerstva izme u crnogorskih iorganizacija civilnog dru tva Evropske unije, kao i partnerstva izme u zaintresovanih strana uVladi RCG.

Pravosu e, slobode i bezbjednost

3.1.1.2 Borba protiv organizovanog kriminala i korupcije

Predlo eni bud et IPA 2007 3,000.000 €Usluge/Twinning 1,500.000 €Radovi 1,000,000 €Nabavke 500,000 €

8

Cilj projekta je da se obezbijedi efikasno funkcionisanje institucija koje sprovode zakone izoblasti borbe protiv organizovanog kriminala, kao i da se pove a nivo saradnje izme u njih. Timebi se omogu ila odgovaraju a primjena vladavine prava u skladu sa nacionalnim strategijama,pravilima Evropske unije i najboljom praksom.

Projekat e se sastojati iz slede ih aktivnosti:- Savjetodavna podr ka ja anju obavje tajnih i istra nih aktivnosti Uprave kriminalisti ke

policije i unapre enje prikrivenih istraga i kriminalisti kog obavje tajnog sistema;- Podr ka unapre enju kapaciteta relevantnih u esnika u borbi protiv organizovanog

kriminala i ja anju mehanizama saradnje;- Podr ka ja anju operativnih kapaciteta u Jedinici za borbu protiv pranja novca;- Podr ka ja anju operativnih kapaciteta Uprave za antikorupcijsku inicijativu, posebno u

smislu koordinacije unaprje enja zakonodavstva u oblasti privrednog kriminala, saciljem uvo enja specifi nog okvira vezanog za antikorupciju i podizanja svijesti ciljnihgrupa i javnosti;

- Zna ajne investicije su potrebne za unapre enje objekata Policijske akademije i zaobezbje ivanje specijalizovane opreme Odjeljenja za organizovani kriminal. Ovaaktivnost zavisi od izrade izvo kog projekta i tehni kih specifikacija, kao i odzahtjeva vezanih za kofinansiranje.

Obuka e se odvijati pod institucionalnim okriljem Policijske akademije, a uklju iva etu ioce, istra ne sudije, kao i predstavnike Ministarstva pravde. Policijska akademija je raspisalatender za izradu projekta. Tako e, dostavljena je tehni ka specifikacija za nabavke, koja mora bitiuskla ena sa procedurama za javne nabavke Evropske unije. Ministarstvo unutra njih poslova ijavne uprave je potvrdilo kofinansiranje.


Sva strate ka dokumenta nagla avaju potrebu za podr kom pri implementaciji Vladinestrategije i akcionog plana za borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala. MIPD i Evropskopartnerstvo sadr e odredbe kojima nagla avaju potrebu za izgradnjom efikasnih institucionalnihmehanizama za inter-institucionalnu saradnju u ovoj oblasti. Nagla ava se i potreba zaobezbje ivanjem efikasne implementacije zakonodavstva u ovoj oblasti kao i potrebaunaprje enja finansijske obavje tajne jedinice. Evropsko partnerstvo nagla ava va nost razvojakapaciteta u ijoj je nadle nosti zaplijena dobara i novca ste nog kriminalnim radnjama, kako idaljeg ja anja kapaciteta policije, specijalizovanom obukom, razvoj obavje tajnih sredstava isredstava koja se koriste za procjenu rizika. Nagla ena je i potreba za obezbje ivanjem pravilnogfunkcionisanja Policijske akademije.

Prethodne aktivnosti CARDSCARDS program je do sada (podr ka je iznosila okvirno 5 miliona eura) bio usmjeren na

izgradnju kapaciteta za upravljanje granicama, nakon primopredaje zelenih i plavih granica odstrane savezne vojske civilnim snagama. Tako e, pru ana je podr ka transformaciji Policijskekole u Policijsku akademiju, uklju uju i obezbje ivanje opreme i odre ene infrastrukture. Pomo

je dovela do uvo enja modernih principa upravljanja granicama. Tako e, obezbje ena jespecifi na obuka vezana za anti-trafiking za slu benike zaposlene na granicama.

3.1.1.3 Reforma pravosu a

Predlo eni bud et IPA 2007 2,000.000 €Twinning 1,000.000 €Grant sa me unarodnim organizacijama 500,000 €Radovi 0-500,000 €

9

Cilj projekta je obezbje ivanje efektivne implementacije Strategije reforme pravosu a ireforme sistema prava koji se odnosi na maloljetnike, u skladu sa standardima Evropske unije.Projekat e se sastojati iz sljede ih komponenti:

- Podr ka izmjeni zakonodavstva (Zakon o sudovima i drugi primarni akti koji prateusvajanje Ustava), uvo enje Eti kog koda za sudije i tu ioce i mjera protiv korupcije upravosu u;

- Podr ka Sudskom savjetu, u cilju obezbje ivanja nezavisnost pravosu a;- Podr ka bud etiranju sudova u cilju ja anja efikasnosti u radu sudova;- Savjetodavne usluge pri izradi Zakona o maloljetnicima. Ovu aktivnost e

implementirati UNICEF;- Savjetodavne usluge u cilju izgradnje kapaciteta u administraciji koja se bavi

maloljetnicima (uvo enje alternativnih mjera i sankcija, stvaranje centara za medijacijui programa koji e biti usmjereni na pru aje usluga zajednici). Ovu aktivnost eimplementirati UNICEF.

- Mogu e investicije - pobolj anje bezbjednosti u sudovima i ulaganje u infrastrukturuPopravni i vaspitni dom, Podgorica. Investicije zavise od dostavljanja izvo kogprojekta i kofinansiranja od strane korisnika. Ministarstvo pravde, Kancelarija dr avnogtu ioca i Ministarstvo zdrravlja, rada i socijalnog staranja treba zajedni ki da defini uobaveze vezane za kofinansiranje koje se ti u pmenutih investicija.

Obuka e se odvijati pod institucionalnim okriljem Centra za obuku sudija.


Sva strate ka dokumenta podvla e potrebu za ja anjem efikasnosti pravosudnog sistema.MIPD i Evropsko partnerstvo nagla avaju potrebu za stavljanjem van skup tinske procedure izborsudija, potrebu za racionalizacijom pravosudnog sistema, obezbje ivanjem adekvatnog i odr ivogfinansiranja pravosudnog sistema.


Prethodnim CARDS programom je 3.5 miliona eura bilo usmjereno na kontinuiranu obukusudija, tu ilaca, ja anje Centra za obuku sudija i zatvorske administracije.

3.1.2 SOCIO EKONOMSKI ZAHTJEVI

Razvoj ljudskih resursa, stru no usavr avanje, socijalne politike i usluge

3.1.2.1 Podr ka razvoju okvira nacionalnih kvalifikacija u CG (NQF)

Predlo eni bud et IPA 2007 1 500 000 €Usluge 1 350 000 €Radovi -Nabavke 150 000 €

Projekat e se baviti razvojem okvira nacionalnih kvalifikacija, koji e biti u skladu saevropskim, sa posebnim osvrtom na prenos kvalifikacija, prepoznavanje i mobilnost u enika iradnika. Dodatno, projekat e pobolj ati proces, procedure, sisteme i strukture garancije kvalitetau visokom obrazovanju. Samim tim, projekat e imati dva dijela, jedan koji e obuhvatati okvirnacionalnih kvalifikacija i drugi garanciju kvaliteta u visokom obrazovanju. Aktivnosti e biti

10

sprovedene kroz tehni ku pomo obezbije enu ugovorom o uslugama, dok e se za nabavkuopreme raspisati tender za robe. Korisnici ovog projekta su Ministarstvo prosvjete i nauke, kao iostale institucije u ijim nadle nostima su okvir nacionalnih kvalifikacija i garancija kvaliteta.

Veza sa relevantim dokumentima MIPD/Evropsko partnerstvo/Godi nji izvje taj onapretku/SSP

MIPD prepoznaje obrazovanje kao jedan od klju nih sektora saradnje, kako bi seunaprijedila socio-ekonomska situacija Republike Crne Gore. EU e posebnu pa nju upredpristupnoj pomo i, posvetiti razvoju ljudskih resursa, zapo ljavanju, obrazovanju i socijalnojinkluziji, kroz unapre enje kvaliteta, efikasnosti i relevantnosti obrazovnog sistema, uklju uju i istru na usavr avanja, kao i razvoj do ivotnog u enja. Evropsko partnerstvo, kao kratkoro niprioritet, navodi zna aj formiranja agende reforme visokog obrazovanja i podr ku integracijivisokog obrazovanja u evropsko podru je visokog obrazovanja. U Sporazumu o stabilizaciji ipridru ivanju u lanu 102 „Obrazovanje i obuka“ se navodi da e obje strane sara ivati u ciljupodizanja nivoa op teg i stru nog obrazovanja u Crnoj Gori, dok e prioritet za visokoobrazovanje biti postizanje ciljeva sadr anih u Bolonjskoj deklaraciji.


Kao dio Dr avne zajednice SiCG, Tempus program je otvoren u Crnoj Gori. Crnogorskeobrazovne institucije su pokazale interes za sve instrumente koji su bili dostupni. Ovi projekti sudoprinijeli re avanju pitanja koja se ti u bolonjskog procesa, kao i pove anju svijesti o garancijikvaliteta i o okviru evropskih kvalifikacija. Tako e, CARDS program je zna ajno podr ao reformestru nog obrazovanja i obuke kroz vi e projekata. Ovi projekti su obuhvatali definisanje promjenau stru nom obrazovanju, obuci predava a i menad menta u kolama, kao i zna ajne investicije uunapre enje prostorijama i opremi za rad.

Obrazovanje i visoko obrazovanje

3.1.2.2 Tempus

Predlo eni bud et IPA 2007 800 000 €Grantovi 800 000 €

Projekat e doprinijeti saradnji na polju visokog obrazovanja kroz uklju ivanje EU i zemaljau okru enju. Posebno, program e promovisati dobrovoljno usagla avanje sa dostignu ima EU napolju visokog obrazovanja u skladu sa lisabonskom agendom i bolonjskim procesom. Projektomse upravlja centralizovano iz Brisela i implementira e se kroz pozive za ponude.


Odluka Savjeta od 22. januara 2007. godine o principima, prioritetima i uslovimasadr anim u Evropskom partnerstvu sa Crnom Gorom (2007/49/EC) navodi (kratkoro ni prioriteti):

- Pove ati napore u promociji kvaliteta u obrazovnom sistemu i do ivotnom u enju.- Nastaviti unapre enje kvaliteta, efikasnosti i relevantnosti sistema visokog obrazovanja i

podr ku njegovoj integraciji u evropsko podru je visokog obrazovanja.


EU je Crnu Goru, kao zemlju u tranziciji, podr ala kroz TEMPUS program, iji je glavni ciljbio podr ka Univerzitetu Crne Gore u harmonizaciji kurikuluma sa evropskim standardima, u

11

skladu sa principima Bolonjske deklaracije. Strukturni i komplementarni projekti su pokrenuti u2004. godini i omogu ili Ministarstvu prosvjete i nauke da aktivno sara uje sa univerzitetima usprovo enju reformi i implementaciji bolonjske deklaracije. U novoj fazi sprovo enja CARDSprograma posebna pa nja e biti posve ena promociji mobilnosti studenata. Drugi cilj je povezansa novom socijalnom ulogom univerziteta. Naime, obuka i ponovna obuka diplomiranih studenatae pove ati njihove anse pri zapo ljavanju.

3.1.2.3 Erasmus Mundus

Predlo eni bud et IPA 2007 700 000 €Grantovi 700 000 €

Cilj projekta je pobolj anje kvaliteta evropskog visokog obrazovanja kroz saradnju satre im zemljama u cilju unapre enja razvoja ljudskih resursa i promocija dijaloga i razumijevanjaljudi i razli itih kultura. Upravljanje ovim programom je centralizovano i u Crnoj Gori e seimplementirati kroz poziv za ponude.


Kao i za Tempus program.


Erasmus mundus program je obezbijedio vrijednu podr ku postizanju rezultata na poljuvisokog obrazovanja na evropskom nivou: harmonizovanje postdiplomskih programa sabolonjskim principima, pove anje mobilnosti studenata, podr ka garanciji kvaliteta, pomo uakademskoj saradnji izme u EU i institucijama u tre oj zemlji, pobolj anje profila, transparentnostii atraktivnosti evropskog visokog obrazovanja u tre im zemljama.

Saobra aj

3.1.2.4 Ja anje infrastrukture i menad ementa sektora saobra aja

Predlo eni bud et IPA 2007 6 200 000 €Usluge 2 200 000 €Radovi 4 000 000 €Nabavke -

Projekat e se odvijati u tri komponente:

1. Podr ka sektoru saobra aja (oko 1,2 miliona €, trajanje projekta 15 mjeseci). Primarni ciljprojekta je unapre enje kapaciteta institucija odgovornih sa upravljanje putnim,eljezni kim i avio saobra ajem i nastavak procesa harmonizacije legislative sa acquis-om

u sektoru saobra aja; Ja anje tehni kih kapaciteta PIU u ministarstvu saobra aja(Direkcija za saobra aj) i eljeznici kako bi ispunili zadatke prioritizacije projekata, izradestudija izvodljivosti, projektne dokumentacije i nadzora nad izvo enjem. Projekat e sesastojati od ekspertske pomo i Direkciji za saobra aj, Ministarstvu saobra aja,pomorstva i telekomunikacija, kao i Upravi za civilno vazduhoplovstvo iharmonizacije zakonodavstva u oblasti saobra aja

2. Izrada studija izvodljivosti za ulaganja u putnu infrastrukturu (oko 1 milion € – trajanjeprojekta 12 mjeseci). Cilj projekta je unapre enje ekonomskog rasta kroz investicije uputnu infrastrukturu. Projekat e obezbijediti finansiranje za izradu detaljnih tehni kih i

12

ekonomskih studija izvodljivosti. Projekat e podrazumijevati anga ovanje specijalizovanihkonsultantskih kompanija za pripremu potrebnih studija sa uskom saradnjom sakorisnikom. Partner u projektu e biti Ministarstvo saobra aja, pomorstva itelekomunikacija. Potencijalni projekti uklju uju obilaznice na Jadranskoj magistrali okoBara, Budve, Tivta i Herceg Novog + Nik .

3. Ulaganja u putnu infrastrukturu (oko €4,000,000 – trajanje projekta 18 mjeseci). Ciljprojekta je unapre enje ekonomskog rasta kroz unapre enje putne infrastrukture.Mi ljenja su da je jedini projekat koji je ispunio sve zahtjeve podgori ka mini obilaznica,koja je tako e prepoznata u REBIS studiji.

Obaveze koje slijede iz ovog projekta su:

- Jasno pokazana obaveza Vlade da e obezbijediti dovoljan broj kvalifikovanog kadra uMinistarstvu saobra aja, pomorstva i telekomunikacija.

- Gore pomenuto va i i za jedinice za implementaciju projekata- Korisnik projekta preuzima odgovornost da e uraditi studiju izvodljivosti, odr ati javnu

raspravu i rije iti eksproprijaciju. Tako e, korisnik preuzima odgovornost zakofinansiranje. Obavezu kofinansiranja preuzela Op tina Podgorica.


Svi strate ki dokumenti nagla avaju potrebu nastavka razvoja institucionalnih kapacitetakako u Ministarstvu, tako i u drugim relevatnim institucijama. MIPD navodi podr ku u pripremiinfrastrukturnih projekata, investicija u prioritetne objekte i izradu i odr avanje bazepodataka/katastra puteva. EP prepoznaje, u okviru kratkoro nih prioriteta, stalno u e uSEETO.


Pomo kroz CARDS program je, do danas, bila fokusirana na unapre enju efikasnosti iefektivnosti saobra ajnog menad menta kroz racionalizaciju dosada njeg institucionalnogure enja. EU sredstva su kori ena za ja anje kapaciteta Ministarstva saobra aja zadu enih zastrate ko planiranje, restrukturiranje J.P. eljeznice Crne Gore i osnivanje „jedinica zaimplementaciju projekata“ (PIU). Investicije finansirane iz CARDS su bile fokusirane narekonstrukciju i unapre enje prioritetnih putnih veza izme u Podgorice i Luke Bar i Jadranskemagistrale u cilju promovisanja turizma.

Energetika

3.1.2.5 Uskla ivanje sa energetskim tr tem

Vrijednost projekta 1 500 000 €Usluge 1 400 000 €Radovi -Nabavke 0 – 100 000 €

Dugoro ni cilj projekta je da omogu i da se ispune obaveze proistekle iz potpisanog iratifikovanog sporazuma energetske zajednice, kao i da se Regionalno tr ite energije (nastalokroz sporazum) razvije i postane funkcionalno. Projekat e se sprovoditi kroz ja anje kapacitetacrnogorskih institucija (Ministarstvo za ekonomski razvoj i Regulatorna agencija za energetiku)koje su nadle ne za razvoj tr ta energije i implementaciju zahtjeva Sporazuma o energetskojzajednici; konsolidacija energetskog sektora, kako bi se uspostavilo tr te struje (na nacionalnomi regionalnom nivou). Tako e, projekat e obuhvatati pomo implementaciji sporazuma o

13

energetskoj zajednici kroz savjetodavnu pomo Ministarstvu za ekonomski razvoj zadefinisanje politike i strategije razvoja, kao i monitoring procesa implementacije sporazuma;savjetodavnu pomo Regulatornoj agenciji za energetiku i Ministarstvu za ekonomski razvoj zaja anje administrativnih kapaciteta; Podr ka jedinici za energetsku efikasnost. Nagla eno je da uovoj oblasti ne e biti investicionih projekata, ve e se pomo ostvarivati kroz podr ku jedinici ucilju promovisanja energetske efikasnosti, implementacije strategije i budu ih aktivnosti u ovojoblasti; Savjetodavna pomo i obuka za Regulatornu agenciju za energetiku u njihovojnadle nosti, prije svega u formiranju i nadgledanju energetskog tr ta. Poslednji dio projekta ebiti savjetodavna pomo u konsolidovanju prestrukturiranja i privatizacije ili stvaranje javno-privatnog partnerstva u energetskom sektoru, kao i savjetodavna pomo pri formiranju tr tastruje sa posebnim naglaskom na funkcionisanju transportnog sistema, kako bi se ispunili zahtjevisporazuma o energetskoj zajednici.

Nuklearna bezbjednost

Vrijednost projekta 200 000 €Usluge -Radovi -Nabavke -

Projektima iz ove oblasti se upravlja centralizovano od strane Evropske komisije. Projektnizadatak se defini e jedinstveno za cijeli region i bi e naknadno dostavljen.

3.1.3. EVROPSKI STANDARDI

Priprema za DIS/EU integracije

3.1.3.1 Podr ka strukturama za EU integracije: uskla ivanje zakonodavstva

Vrijednost projekta 1 000 000 €Usluge 1 000 000 €

Cilj projekta je ja anje institucionalnih kapaciteta za uskla ivanje zakonodavstva saAcquis-em. Projekat e se ostvarivati kroz savjetodavnu podr ku Sekretarijatu za evropskeintegracije, posebno sektorima za uskla ivanje zakonodavstva, odjeljenju za prevo enje.Savjetodavna podr ka Skup tini RCG i Sekretarijatu za zakonodavstvo. Projekat e se odvijatiu formi „Twinning“.


Svi strate ki dokumenti nagla avaju potrebu za formiranjem to boljeg sistema zakoordinaciju poslova koji se ti u EU integracija, uklju uju i ostvarivanje prioriteta prepoznatih uEP, kao i postojanje neophodnih struktura za implementaciju Sporazuma o stabilizaciji ipridru ivanju. Evropsko partnerstvo isti e potrebu nastavka ja anja kapaciteta parlamenta usvim oblastima, posebno onim koji su u vezi sa usvajanjem acquis-a, ja anje kapaciteta ujedinicama koje se bave poslovima evropskih integracija u okviru resornih ministarstava, kao ija anje kapaciteta koordinativnih mehanizama za EU poslove uklju uju i SSP i IPA.

14


Projekti iz ove oblasti su uglavnom finansirani u okviru bud eta CARDS-a za Dr avnuzajednicu SiCG, a to su formiranje Centra za savjetovanje u oblasti prava i politika (PLAC –SCEPP), koji je pru ao tehni ku pomo za harmonizaciju zakona, Twinning program u vezi EUintegracija i projekti za Parlament u saradnji sa Savjetom evrope.

Veterinarska kontrola

3.1.3.2 Ja anje veterinarske uprave

Vrijednost projekta 1 300 000 €Usluge 1 000 000 €Radovi -Nabavke 300 000 €

Projekat ine 2 komponente:

• TA za razvoj i implementaciju sistema za identifikaciju malih pre ivara; Ova komponenta bibila nastavak aktivnosti CARDS projekta. Cilj predloga je ja anje i irenje koncepta,sistema i implementacije informacionog sistema identifikacije ivotinja na male pre ivare(koze, ovce...), sa mogu no u pro irenja na ostale ivotinjske vrste; registar bi, tako e,bio koristan za razne poljoprivredne baze podataka, kako bi se smanjila duplikacijapodataka. Dodatno, projekat e izgraditi i implementirati veterinarski informacioni sistemkoji bi obuhvatao identifikaciju malih pre ivara, veterinarske sisteme za kontrolu zaraza,posebno nadgledanje ivotinjskih zaraza i kontrolu kretanja.

• Oprema za identifikaciju malih pre ivara. Oprema koja bi konsolidovala podatke dobijeneidentifikacijom stoke i koja bi se pro irila na identifikaciju malih pre ivara bi bila podr kaTA komponenti.


Kao jedan od ciljeva za pretpistupnu pomo , MIPD nagla ava progresivno usagla avanjesa acquis-em u oblasti poljoprivrede, kao i ja anje kapaciteta za implementaciju sigurnosti hranepo EU standardima, veterinarske i fitosanitarne standarde. Tako e, nagla ena je va nostimplementacije me unarodnih sporazuma u oblasti javnog zdravlja. MIPD navodi da je dostizanjeodre enih kapaciteta u oblasti veterinarske i fitosanitarne kontrole neophodno. EP predvi a,izme u ostalog, ja anje veterinarskih i fitosanitarnih laboratorija, ja anje kontrole i ubrzanjeharmonizacije zakonodavstva u oblasti sigurnosti hrane sa acquis-om. Tako e, EP-om jedefinisano, kao kratkoro ni prioritet, ja anje kapaciteta Ministarstva poljoprivrede, umarstva ivodoprivrede, kao i ja anje infrastrukture laboratorija. Pored ovog, u cilju ja anja izvoznihperformansi u ovoj oblasti, potrebno je to skorije uvo enje standarda u Crnoj Gori.


CARDS sredstvima je data podr ka razvoju i implementaciji sistema identifikacije,registracije i kontrole kretanja stoke u skladu sa EU standardima, kroz obezbje enje tehni kepomo i, nabavke opreme, hardvera i softvera za informacioni sistem identifikacije i registracijeivotinja. Veterinarski i fitosanitarni sektor (uklju uju i ribarstvo) su podr ani kroz izgradnju nove

veterinarske laboratorije, kao i kroz nabavku opreme i vozila za inspektore, fitosanitarne usluge,veterinarsku upravu i za jedinicu za identifikaciju i registraciju. Zna ajna sredstva su izdvojena zalaboratorije u sklopu Biotehni kog instituta tokom 2006. godine.

15

Statistika

3.1.3.3 Ja anje institucionalnih kapaciteta crnogorske statisti ke kancelarije MONSTAT

Vrijednost projekta 1 000 000 €Usluge 1 000 000 €Radovi -Nabavke

Cilj je da se pomogne MONSTAT-u u izradi nove i/ili unaprije ene statistike pri identifikacijiprioritetnih podru ja. Trajanje projekta je 36 mjeseci. Podru ja su definisana u projektu u skladusa kapacitetima korisnika. Projekat e se implementirati u etiri komponente: Ocjena, revizija ipredlog izmjena postoje eg zakona o statistici, podzakonskih akata i master plana zauskladjivanje sa EU standardima; Planiranje i pokretanje mjese nih statistika u sektoru usluga;Pobolj anje statistike vezane za turizam; Planiranje i unapre enje nacionalnih ra una i GDP uskladu sa ESA95.

Apsorpcioni kapaciteti korisnika se dovode u pitanje kod implementacije, kako ovogprojekta, tako i prethodnih iz CARDS-a.


U MIPD-u je navedeno kao jedan od prioriteta reforma crnogorske statisti ke kancelarijesa posebnim ostvrtom na razvoj kapaciteta za stvaranje nacionalnih ra una, poljoprivrednestatistike, statistike cijena i statistike vezane za ekonomske aktivnosti, kao i uvo enje NUTSklasifikacije. EP nagla ava, kao kratkoro ni prioritet, sakupljanje i obra ivanje statisti kihpodataka u skladu sa statisti kim zahtjevima u vezi sa ekonomskim, trgovinskim, monetarnim ifinansijskim podru jima, a sve u skladu sa EU praksom. Izvje taj o napretku 2006 zaklju uje da jeMONSTAT-u i cijelom statisti kom sistemu unapre enje i razvoj administrativnih kapaciteta,statisti ke infrastrukture i ljudskih i finansijskih resursa od izuzetnog zna aja kako bi obezbijedilipravovremenu, pouzdanu i preciznu statistiku. Sporazum o stabilizaciji i pridru ivanju u lanu 90„Saradnja u oblasti statistike“ navodi zna aj saradnje u ovoj oblasti.


EU je pru ala tehni ku pomo Monstatu kroz program OBNOVA i u 2002. godini EAR jepokrenuo program pod nazivom “Tehni ka pomo statisti koj kancelariji Crne Gore”, koji je trajao12 mjeseci. Trenutno EAR sprovodi projekat iz CARDS 2004, iji je cilj stvaranje pouzdanogstatisti kog sistema za izradu nacionalnih ra una u skladu sa ESA 95 metodologijom, obuka zamenad ment Monstat-a, kao i prepoznavanje institucionalnih slabosti, uklju uju i apsorbcionekapacitete.

Carine i porezi

3.1.3.4 Carine

Vrijednost projekta 1 920 000 €Usluge -Radovi -Nabavke -

16

Projektima iz ove oblasti se upravlja centralizovano od strane Evropske komisije.

3.1.3.5 Porezi

3.1.3.5.1 Ja anje kapaciteta za bolju efikasnost i funkcionisanje Poreske uprave uskladu sa EU standardima

Vrijednost projekta 800 000 €Usluge 800 000 €Radovi -Nabavke -

Predvi eno je da aktivnosti u ovom projektu budu nastavak rezultata CAFAO misije uCrnoj Gori. Projekat ini 5 komponenti: Harmonizacija zakonodavstva, procedura i praksi;Pobolj anje sistema prikupljanja poreza; Pobolj anje sistema usluga za poreske obaveznike;Pobolj anje informacione tehnologije; Pobolj anje kontrole i inspekcije.


U Izvje taju o napretku 2006 se navodi da je crnogorska Poreska uprava donijela nizneophodnih zakona, koji su u skladu sa Acquis-em. Potrebno je sprovesti niz aktivnosti zaunapre enje ove institucije. Prije svega, sprovesti kompletnu kompjuterizaciju poreske uprave,analiza rizika nije do kraja implenetirana, itd. U Izvje taju je tako e navedeno da Crna Gora morato prije oja ati ovu instituciju kako bi bila spremna za ispunjavanje obaveza iz Sporazuma o

stabilizaciji i pridru ivanju. SSP u lanu 100, navodi ove prioritete. I u EP se navodi zna ajunapre enja poreske uprave. Veza sa MIPD se prepoznaje u glavnim prioritetima.


Poreska upava je, pomognuta tehni kom pomo i EU koju je pru ao CAFAO, sprovodilamodernizaciju i reforme prije svega ja aju i ljudske resurse. Poreska uprava nije primala direktnupomo iz CARDS sredstava.

Unutra nje tr te

3.1.3.6 Dalji razvoj sistema javnih nabavki u Crnoj Gori

Vrijednost projekta 1 250 000 €Usluge 1 100 000 €Radovi -Nabavke 150 000 €

Op ti cilj projekta je konsolidacija razvoja efikasnog sistema javnih nabavki u RepubliciCrnoj Gori. Od projekta se o ekuje da pomogne osnivanje institucionalnog i pravnog okru enja ukojem Komisija (reviziono tijelo) i Direkcija za javne nabavke (normativno tijelo) zajedni kimnaporima rade kako bi obezbijedili potpunu harmonizaciju sa acquis-em. Projekat ima nizaktivnosti koje izme u ostalog podrazumijevaju i nabavku odre ene IT opreme.


17

MIPD, u glavnim prioritetima, navodi zna aj ja anja administrativih kapaciteta i efikasnostiinstitucija koje se bave javnim nabavkama. U EP je data agenda aktivnosti koje ire obuhvatajuprocedure, po tovanje nedskriminatorskog principa (aspekt koji je posebno naveden u lanu 76SSP-a), osnivanje i funkcionisanje normativnih i revizionih tijela, kao i pravilne obuke osoblja usvim tijelima koji se bave ovom problematikom. Jedan od zaklju aka Izvje taja o napretku govori ozna aju ja anja kapaciteta u ovoj oblasti.


U okviru CARDS 2005 pokrenut je projekat sa ograni enim resursima i obimom kako bi sepokrenulo uskla ivanje zakonodavstva na primarnom i sekundarnom nivou, podizanje svijesti onovom zakonu o javnim nabavkama, kao i pripreme baze za albe.

3.1.3.6 Dalji razvoj infrastrukture kvaliteta u Crnoj Gori (standardizacija i metrologija)

Vrijednost projekta 2 000 000 €Usluge 1 000 000 €Radovi 500 000 €Nabavke 500 000 €

Op ti cilj je obezbje enje trgovine i slobodno kretanje roba sa posebnim osvrtom napobolj anje konkurentnosti crnogorske ekonomije u odnosima sa me unarodnim partnerima, asvrha ovog projekta ubrzavanje pravnih, regulativnih i institucionalnih reformi na poljuinfrastrukture kvaliteta u skladu sa acquis-em i zahtjevima WTO. Aktivnosti u projektu e sesprovoditi kroz etiri dijela i obuhvata e standardizaciju, akreditaciju i ocjenu uskla enosti imetrologiju. Polovina ukupne vrijednosti projekta e biti tehni ka pomo , a druga polovina e bitipodijeljena na izgradnju neophodnih prostorija i nabavku opreme.


U MIPD je nagla en zna aj obezbje enja slobodnog kretanja roba i samim timunapre enje institucija koje se bave infrastrukturom kvaliteta (standardizacija, metrologija,akreditacija i ocjena uskla enosti). EP isti e potrebu osnivanja pravnog i institucionalnog okvirainfrastrukture kvaliteta, uklju uju i nadgledanje tr ta i sertifikaciju. U lanu 77 Sporazuma ostabilizaciji i pridru ivanju naveden je zna aj ove oblasti.


CARDS sredstvima nije pru ena zna ajna pomo u ovoj oblasti. EAR je 2005 godinepokrenuo projekat na nivou biv e Dr avne zajednice SiCG koji nije imao zna ajan uticaj na stanjestvari u ovom sektoru.

3.2 BUDU E AKTIVNOSTI

Sekretarijat za evropske integracije e nastaviti intenzivne konsultacije sa predstavnicimacrnogorskih institucija, kako bi sa predstavnicima Evrospke komisije i EAR-a, prilikom njihoveposjete planirane za 22-25. maj, obavili zavr ne konsultacije oko izbora i sadr aja projakata IPA2007.

Nakon izrade Akcionog plana za implementaciju preporuka evropskog partnerstva,Sekretarijat za evropske integracije e drugim potencijalnim donatorima dostaviti predloge

18

projekata koji ne e biti finansirani iz IPA 2007 sredstava, kao i dodatne zahtjeve za podr komprojektima iz ovog akcionog plana.

U periodu jun-septembar e Komisija za evropske integracije, kojom predsjedava NIPAC,utvrditi predloge prioritetnih projekata za finansiranje iz sredstava IPA 2008. Programiranjesredstava raspolo ivih kroz IPA 2008 e zapo eti u etvrtom kvartalu 2007. godine.

Kako bi se na e institucije osposobile da samostalno vr e izradu projekata bi e pru enapodr ka kroz niz programa, kao to su Twinning – Izgradnja kapaciteta u procesu evropskihintegracija, CDP, PARiM. Uz to, posebno je, od strane Evropske komisije, planirana tehni kapomo namijenjena isklju ivo obuci na ih kadrova za izradu projekata za IPA 2008, u iznosu od500.000 eura.

Sekretarijat za evropske integracije e tako e intenzivno raditi na uvo enjuDecentralizovanog implementacionog sistema za upravljanje IPA sredstvima.

3 DRUGA KOMPONENTA IPA-e – REGIONALNA I PREKOGRANI NA SARADNJA

Crna Gora, kao dr ava koja pretenduje da postane lanica Evropske unije, se nalazi uProcesu stabilizacije i pridru ivanja zajedno sa ostalim dr avama u regionu. U tom procesuakcenat je stavljen na regionalnu i prekograni nu saradnju izme u dr ava kandidata/potencijalnihkandidata i dr ava lanica Evropske unije, kao i izme u samih dr ava kandidata/potencijalnihkandidata. Dosada nji programi prekograni ne saradnje su realizovani kroz inicijativu ZajedniceInterreg, iji je cilj da unaprijedi i stimuli e prekograni nu, transnacionalnu i medjuregionalnusaradnju. Interreg III se odnosio na vremenski period od 2000-2006.g.

Interreg III se sastojao iz tri linije saradnje: A, B i C. Linija A podr ava prekograni nusaradnju izme u susjednih regiona koji nastoje da razviju prekograni ne socijalne i ekonomskecentre kroz zajedni ke razvojne strategije. Linije B i C podr avaju transnacionalnu ime uregionalnu saradnju. Prekograni na saradnja se realizuje kroz implementaciju projekata, ijiodabir, implementaciju, monitoring i evaluaciju vr e tijela sastavljena od predstavnika dr ava kojesu uklju ene u INTERREG inicijativu. Poslednji poziv za ponudu projekata iz programaINTERREG III A (za 7 italijanskih jadranskih regija i 4 dr ave Zapadnog Balkana) je bio raspisan uoktobru 2005. godine. Utvrdjeno je da ukupno 92 projekta predstavljaju strate ke projekte za svedr ave. Od ukupnog broja prihva enih projekata partneri iz Crne Gore u estvuju u njih 12. Pregledovih projekata, iju implementaciju sprovodi Evropska agencija za rekonstrukciju je dat u AneksuIII.

Druga komponenta IPA-e (cross border cooperation – prekograni na saradnja) se odnosina regionalnu i prekograni nu saradnju i namijenjena je svim dr avama korisnicima. Njen cilj jeja anje stabilnosti, bezbijednosti i prosperiteta, od interesa za sve dr ave regiona. Ovakomponenta predstavlja nastavak regionalne komponente programa CARDS. Uzimaju i u obzirdosada nje aktivnosti Crne Gore u procesu stabilizacije i pridru ivanja mo e se zaklju iti da jeprekograni na saradnja relativno nova oblast za Crnu Goru. Uspje nost realizacije drugekomponente IPA-e zavisi e od aktivnog i efikasnog u a Crne Gore u budu im aktivnostima.

Ova komponenta IPA-e obuhvata vi e transnacionalnih i susjedskih programa. Crna Goraaktivno u estvuje u pripremi Novog jadranskog prekograni nog programa i programa sasusjednim dr avama. Novi jadranski prekograni ni program (New Adriatic NeighbourghoodProgramme) predstavlja nastavak Interreg III Inicijative. To je multilaterlani program, koji uklju ujesedam pograni nih regija Italije (Friuli Venecija ulja, Veneto, Emilia Romanja, Marke, Molise,Pulja, Abruco), Sloveniju, Gr ku, Crnu Goru, Srbiju, Hrvatsku, Bosnu i Hercegovinu i Albaniju.Susjedski programi predstavljaju bilateralne programe sa svakom od grani nih zemalja, tako da

19

postoje etiri programa koji se odnose na Crnu Goru (programi sa Srbijom, Hrvatskom, Bosnom iHercegovinom i Albanijom).

Pored pomenutih programa Crna Gora ima pravo u a i u transnacionalnimprogramima. Transnacionalni program SEE (Transnational Cooperation Programme South EastEurope-Transnacionalni program saradnje jugoisto ne Evrope) ima za cilj ja anje balansiranogteritorijalnog razvoja i teritorijalne integracije unutar oblasti saradnje. Ovaj program nije samo diokohezione politike EU koji uklju uje samo zemlje lanice, nego je takodje komponentapretpristupne pomo i, I kao takav je jedini program u kojem pravo u a ima veliki broj zemaljakoje nisu lanice EU (zemlje kandidati i potencijalni kandidati). Ovaj transnacionalni programuklju uje 17 zemalja i to: Albaniju, Austriju, Bosnu i Hercegovinu, Bugarsku, Rumuniju, Hrvatsku,Makedoniju, Gr ku, Madjarsku, Italiju, Srbiju, Crnu Goru, Slova ku, Sloveniju, Tursku, Moldaviju iUkrajinu. Finansijska sredstva su zna ajno ve a od sredstava koja su bila dodijeljena programu‘prethodniku’ INTERREG IIIB CADSES 2000-2006. Glavni izvor finansiranja ovog programa jesteEvropski regionalni razvojni fond (ERDF), i njegov bud et za period 2007-2015 iznosi 206,7 m€.Ovaj iznos je dopunjen javnim nacionalnim fondom to kona no iznosi 245.1 m€.

Transnacionalni program MED (Mediterranean Space- Mediteranski prostor) je programfinansiran iz Evropskog regionalnog razvojnog fonda (ERDF) i ima za cilj ja anje prekograni nesaradnje kroz lokalne i regionalne inicijative, ja anje transnacionalne saradnje aktivnostima kojevode integrisanom teritorijalnom razvoju, kao i ja anje interegionalne saradnje i razmjeneiskustava. Ovaj program zapravo prdstavlja nastavak programa MEDOCC i ARCHIMED koji subili implementirani unutar INTERREG IIIB Inicijative, i fokusiran je na saradnju izmedju regionazemalja lanica EU u itavoj zoni Mediterana. Crna Gora je dobila poziv da u estvuje u ovomprogramu, koji uklju uje pojedine regione slede ih dr ava: Kipra, Francuske, Gr ke, Italije, Malte,Portugala, Slovenije, panije i Velike Britanije. Prema dosada njem finansijskom planuOperativnog programa (koji je jo uvijek u fazi izrade) iznos sredstava iz fonda ERDF za programMED 2007-2013 je 192,01 m€. Procenat za ko-finansiranje (jo uvijek nije kona no utvrdjena)varira izmedju 50% - 85%.

Evropska komisija je iz sredstava IPA-e za 2007 godinu predvidjela 3,74 m€ za u eCrne Gore u ovim programima, od ega je 730.000€ odredila za Novi jadranski prekograni niprogram, dok je za prekograni nu saradnju sa susjednim zemljama opredijelila 3,18 m€. Iznossredstava koji je odredjen za prekograni nu saradnju sa susjednim zemljama treba da buderasporedjen na pojedine transnacionalne programe (MED, SEES), regionalne programe (Adriatic)i na programe sa susjednim dr avama (Srbija, Albanija, Hrvatska, Bosna i Hercegovina).Preporuka Evropske komisije jeste da iznos koji Crna Gora odredi za saradnju sa pojedinomsusjednom dr avom, bude recipro an sa iznosom koji odredi svaka od susjednih zemalja.

Budu i da je ovaj vid finansiranja iz IPA sredstava donekle nastavak prethodnih programa,i da pravila izrade prekograni nog programa saradnje jo nisu finalizirana, izrada svih novihPrograma saradnje je u toku. Program mora sadr ati tri dijela:

- situaciona analiza, koja e sadr ati prihvatljive i pridru ene teritorije, SWOT analizu,prioritete i mjere koje e biti osnov za programiranje i izradu projekata za datu granicu;

- strate ki dio, u kojem e detaljnije biti obradjeni prioriteti i mjere, indikatori, potencijalnikrajnji korisnici, kriterijumi za selekciju projekata, kao i usagla enost Programaprekograni ne saradnje sa evropskim i nacionalnim dokumentima;

- implementacione odredbe, procedure, kao i finansijska alokacija sredstava za datugranicu.

Dakle, u saradnji sa svakom susjednom dr avom kreira se program prekograni nesaradnje u kojem se defini u oblasti saradnje, prihvatljive teritorije i kriterijumi za izbor projekata ukojima u estvuju partneri iz bar 2 zemlje lanice programa.

20

U cilju kreiranja programskog dokumenta neophodno je bilo formiranje sljede ih struktura:

Rukovode a grupa (Task force) – sa zadatakom definisanja prioriteta i smjernica zapostizanje op tih ciljeva prekograni ne saradnje. Njen je zadatak usmjeravanje rada Tima zaizradu programa i organa zadu enih za pru anje tehni ke pomo i.

Tim za izradu programa (Drafting team) – sa zadatakom pripremanja i izradedokumenata koji se odnose na program prekograni ne saradnje, u skladu sa smjernicama istrate kim indikatorima koje uspostavlja Rukovode a grupa.Predstavnici Crne Gore u oba tijela, za sve susjedne programe saradnje, ine predstavniciSekretarijata za evropske integracije, Ministarstva turizma i za tite ivotne sredine, Direkcije zamala i srednja preduze a i Zajednice op tina, dok su za Adriatic program lanovi u ovim tijelimapredstavnici Sekretarijata za evropske integracije.

Ove strukture i predstavnici pojedinih op tina, kao u esnika u prekograni noj saradnji, su ucilju formiranja programskih dokumenata odr ali niz bilateralnih sastanaka sa predstavnicimaAlbanije, Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Srbije, na kojima su razradjivani programiprekograni ne saradnje. Sastanci sa svim zemljama e se nastaviti do utvrdjivanja kona nogpredloga Programa prekograni ne saradnje, a krajnji rok za podno enje programa Evropskojkomisiji je 31. maj 2007. godine.

Po etak aktivnosti na programima prekograni ne saradnje se odnosio na odre ivanjeprihvatljivih (eligible territory - teritorije ne koje e biti alocirano 80% sredstava) i pridru enihteritorija (adjacent territory - na koje e biti alociran ostatak, tj. najvi e 20% sredstava) koje e

estvovati u programima prekograni ne saradnje. Nakon vi e sastanaka, Sekretarijat zaevropske integracije je u ime Rukovode e grupe uputio Evropskoj komisiji na odobravanje sljede ipredlog podjele Crne Gore na prihvatljive i pridru ene op tine i predlog prioriteta saradnje i mjeraza implementaciju tih prioriteta:

CRNA GORA – HRVATSKA

• Prihvatljive teritorije – Herceg Novi, Kotor, Tivat, Budva, Bar, Ulcinj, Cetinje;• Pridru ene teritorije – Podgorica, Danilovgrad, Nik .

Prioritet saradnje 1: Kreiranje povoljnih ekolo kih i socio-ekonomskih uslova uprogramskom podru ju

Mjera 1: Za tita prirode i ivotne sredine na moru i kopnuMjera 2: Zajedni ki razvoj turizma i kulturne ba tineMjera 3: Zajedni ki razvoj ljudskih resursa (kadrovskih potencijala)Prioritet saradnje 2: Tehni ka pomo

CRNA GORA – ALBANIJA

• Prihvatljive teritorije – Budva, Bar, Ulcinj, Podgorica, Danilovgrad, Cetinje,Andrijevica, Plav, Berane, Ro aje.

Prioritet saradnje 1: Promocija regionalne kohezije (regionalnog izjedna avanja,usagla avanja) i konkuretnosti kroz zbli avanje saekonomskim integracijama, ivotnom sredinom i socijalnimaktivnostima.

Mjera 1: Zajedni ke inicijative i akcije u cilju tite, promocije i upravljanja (gra enja)ekosistema, naro ito voda i drugih resursa i okru enja

21

Mjera 2: Ekonomski razvoj sa akcentom na promociji turizma i prepoznavanju relevatnoggrani nog regiona kao turisti ke destinacije, kroz zajedni ke prekograni neinicijative i akcije

Mjera 3: Podr ka razvoju i ja anju saradnje na nivou ’’people to people’’ i izme uinstitucija

Prioritet saradnje 2: Tehni ka pomo

CRNA GORA – SRBIJA

• Prihvatljive teritorije - Nik , Kola in, Andrijevica, Plav, Plu ine, avnik, Mojkovac,Berane, Ro aje, abljak, Pljevlja, Bijelo Polje;

• Pridru ene teritorije – Podgorica, Danilovgrad, Cetinje.

Prioritet saradnje 1: Socio-ekonomski razvojMjera 1: Razvoj poslovne mre e, uspostavljanje lokalnih vlasti i ja anje civilnog dru tvaMjera 2: ’’People to people’’ projektiPrioritet saradnje 2: Tehni ka pomo

CRNA GORA – BOSNA I HERCEGOVINA

• Prihvatljive teritorije – Herceg Novi, Kotor, Tivat, Nik , Kola in, Plu ine, avnik,Mojkovac, Berane, abljak, Pljevlja, Bijelo Polje.

Prioritet saradnje 1: Kreiranje zajedni kih ekolo kih i socio-ekonomskih uslovaMjera 1: Razvoj zajedni ke turisti ke ponudeMjera 2: Za tita prirode i ivotne sredineMjera 3: Saradnja na podru ju kulture i ’’people to people’’ projektiPrioritet saradnje 2: Tehni ka pomo

Predlog crnogorske Rukovode e grupe je da se, i pored razli itih predloga drugih dr ava zaalokaciju sredstava u prekograni noj saradnji (300.000€ Hrvatska, 600.000€ Srbija, 500.000 BIH,600.00-1.000.000€ Albanija), za projekte koje izvode partneri iz Crne Gore odredi iznos od600,000€ za svaki susjedski program saradnje. Predvi eno je da se ve i iznos sredstava usmjerina jedan ili dva ve a projekta za saradnju sa svakom od dr ava, a ostatak sredstava na manjeprojekte (vrijednosti do 50.000 €). Od krajnjih korisnika se o ekuje da do po etka naredne godinesteknu dovoljno iskustva i znanja za kreiranje kvalitetnih projekata.

Nakon utvr ivanja prihvatljivih i pridru enih teritorija, izra ene su analize trenutne situacije iSWOT analiza za svaku granicu pojedina no, u organizaciji CBIB projekta (projekat ekspertskepodr ke finansiran iz CARDS-a 2003), koji je anga ovao Centar za razvoj preduzetni tva i stranekratkoro ne eksperte CBIB. Na osnovu uradjenih analiza se odre uju prioriteti i mjere za svakiprogram prekograni ne sardanje sa susjednim zemljama.

Budu e aktivnosti

Nakon izrade, dr ave e programe prekograni ne saradnje zajedno podnijeti naodobravanje Evropskoj komisiji. Evropska komisija nakon toga vr i interne konsultacije i procjenuprograma. Nakon komentara Komisije slijede izmjene od strane dr ava korisnica programa.Izmijenjen program se dostavlja IPA Odboru koji vr i dodatne konsultacije. Nakon odobravanja odstrane IPA Komiteta, Evropska komisija dostavlja program na usvajanje dr avama lanicamaEvropske unije. Nakon odobravanja programa, Evropska komisija zaklju uje Finansijski ugovor sadr avom korisnicom, ime se omogu ava objavljivanje poziva za dostavljanje projekata.Institucije-organi koji mogu prijavljivati projekte su: op tine, agencije, komore, asocijacije,

22

udru enja, nevladine organizacije itd. (isklju uju i dr avne organe), vode i ra una da projekatmora imati partnera iz druge zemlje.

to se ti e implementacije prekograni nih programa, za svaku dr avu pojedina no,neophodno je formiranje sljede ih struktura:

Upravno tijelo (Managing authority) je tijelo koje je zadu eno za upravljanje programomsaradnje. Ovo tijelo priprema programske dokumente i upravlja projektnim ugovorima.

Komitet za monitoring (Monitoring committee) je tijelo zadu eno za nadzorimplementacije programa, kao i za samu selekciju projekata. Komitet tako e odobrava godi njeizvje taje i predloge za izmjene programa.

Verifikaciono tijelo (Certifying body) je tijelo zadu eno za podno enja zahtjeva o pla anju.Ovo tijelo prima sredstva od Komisije i dalje ih proslje uje glavnom korisniku.

Revizorsko tijelo (Audit authority) je tijelo odgovorno za kontrolu efikasnog funkcionisanjasistema uprave i kontrole.

Zajedni ki tehni ki sekreterijat (Joint Technical Secretariat) je tijelo koje obavljasvakodnevne aktivnosti vezane za upravljanje programima i poma e Komitetu za monitoring iupravnim strukturama pri vr enju du nosti. Sekretarijat organizuje pozive za projekte, imasavjetodavnu funkciju i prati implementaciju projekata.

U cilju kori enja sredstava raspolo ivih kroz drugu komponentu IPA-e, neophodno jesprovesti specifi ne obuke predstavnika op tina i ostalih organa (potencijalnih implementatoraprojekata). Iz regionalnig CARDS sredstava (2005 i 2006) je u vidu tehni ke pomo i, Crnoj Gorinamijenjeno 1,1m€. Ova sredstva e biti usmjerena na drugu komponentu IPA-e i pripremucrnogorskih institucija na kvalitetnu apsorpciju sredstava raspolo ivih kroz ovu komponentu.Tako e, u organizaciji panske agencije za me unarodnu saradnju je u februaru mjesecuorganiziovan seminar posve en prezentaciji iskustva panije u oblasti prekograni ne saradnje.Polaznici na seminaru su bili predstavnici op tina i Zajednice op tina. Tako e, u organizacijipomenute organizacije, po etkom juna se predvi a seminar na kojem bi u e uzeli predstavnicidr ava u regionu i regija koje e u estvovati u prekograni noj saradnji sa Republikom CrnomGorom. To e biti prilika da se razmijene ideje o mogu im zajedni kim projektima.

23

PREDLOG ZAKLJU AKA:

1. Vlada Republike Crne Gore je razmotrila i prihvatila Informaciju oaktivnostima na pripremi programa koji e se realizovati iz IPA 2007sredstava.

2. Zadu uju se sva ministarstva uklju ena u aktivnosti vezane za programiranjeIPA 2007 sredstava da u saradnji sa Sekretarijatom za evropske integracijeblagovremeno izvr avaju sve obaveze koje proisti u iz pomenutih aktivnosti.

3. Zadu uju se sva ministarstva da Sekretarijatu za evropske integracijedostave imena Visokih slu benika za programiranje (SPO).

24

ANEKS I – IZVOD IZ VI EGODI NJEG INDIKATIVNOG FINANSIJSKOG OKVIRA

Dr ava Komponenta 2007 2008 2009 2010

Turska

Podr ka tranziciji ija anju institucija

252.2 250.2 233.2 211.3


6.6 8.8 9.4 9.6

Regionalni razvoj 167.5 173.8 182.7 238.1

Razvoj ljudskihresursa

50.2 52.9 55.6 63.4

Ruralni razvoj 20.7 53.0 85.5 131.3

Ukupno 497.2 538.7 566.4 653.7

Hrvatska


47.6 45.4 45.6 39.5


9.7 14.7 15.9 16.2



11.1 12.7 14.2 15.7

Ruralni razvoj 25.5 25.6 25.8 26.0

Ukupno 138.5 146.0 151.2 154.2

Biv aJugoslovenskaRepublikaMakedonija


41.6 39.9 38.1 36.3


4.2 5.3 5.6 5.7



3.2 6.0 7.1 8.4

Ruralni razvoj 2.1 6.7 10.2 12.5

Ukupno 58.5 70.2 81.8 92.3

Srbija


178.5 179.4 182.6 186.2


8.2 11.5 12.2 12.5

Ukupno 186.7 190.9 194.8 198.7

25

Crna Gora


27.5 28.1 28.6 29.2


3.9 4.5 4.7 4.8

Ukupno 31.4 32.6 33.3 34.0

Kosovo


60.7 62.0 63.3 64.5


2.6 2.7 2.8 2.8

Ukupno 63.3 64.7 66.1 67.3

Bosna iHercegovina


58.1 69.9 83.9 100.7


4.0 4.9 5.2 5.3

Ukupno 62.1 74.8 89.1 106.0

Albanija


54.3 61.1 70.9 82.7


6.7 9.6 10.3 10.5

Ukupno 61.0 70.7 81.2 93.2

26

ANEKS II – PREGLED PROJEKATA CARDS 2005. I 2006. GODINA

Poglavlja CARDS 2005 projekti Fondovi /mil EUR

CARDS 2006 projekti Fondovi/ mil EUR

I DEMOKRATSKA STABILIZACIJA 0,7 3,01.1 Podr ka povratku i integracijiizbjeglica i interno raseljenih licau Crnoj Gori

EU fondovi e obezbijediti: (i)Upravlja ko odjeljenje zapodr ku koje e olak ati Komeserijatu za raseljena lica daprona e trajna rje enja u koordinaciji sa op tinama,zajednicom donatora i NVO-ima; (ii) Pripremu podr kespecijalizovanim osobljem kancelariji Komeserijata zaraseljena lica (KRL) sa svrhom institucionalnog razvojakao i razvoja kapaciteta kako bi Komeserijat za raseljenalica mogao iznijeti svoju centralnu ulogu i bio u mogu nostida efikasno za titi raseljena lica i predstavi ih kodZajednice internacionalnih donatora; (iii) Postavljanjeosnove za dalje aktivnosti kada fondovi postanu dostupnikako bi se problemi raseljenih lica preusmjerili kaprojektima povratka i reintegracije kao i lokalnimprojektima integracije koordiniranim od strane KRL-a. (iv)Pripremanje na ina usmjeravanja problema RAE IDP aposebno raseljenih lica smje tenih u kampu KONIK 1 i 2.

0,7 EU fondovi e: (i) Podr ati lokalne integracije interno raseljenihlica u odre enim op tinama kroz eme obezbje ivanjasmje taja sa posebnim naglaskom na parcijalno samostalnupomo i rehabilitaciju, kao i kroz generalno pove anje pristupazaposlenju, prikupljenim prihodima i specifi nim mogu nostimaobuke; (ii) Podr kU vulnerabilnim grupama izbjeglica i internoraseljenih lica (npr. Stariji, siro ad) sa specijalno namijenjenimaktivnostima podr ke; (iii) Podr ku povratku u vidu razvojaprekograni nih veza.

2,0

1.2 Podr ka sektoru civilnogdru tva

- - EU fondovi e biti kori teni za: (i) Podr ku projektimapartnerstva koji upu uju na glavne izazove tokom periodatranzicije, npr. Socijalna isklju enost, siroma tvo Inezaposlenost (Organizacija civilnog dru tva ima mogu nostida obezbijedi usluge zajednici uklju uju i ku nu njegu starijimosobama, usluge odraslima i djeci sa posebnim potrebama,reintegraciju i post otpusnu njegu djece i odraslih sa institucija,itd. (ii) Pomo Uniji poslodavaca u prikupljanju znanja i vje tinanezamjenjivim za u estvovanje u socijalnom dijalogu vezanomza teku e reforme.

Pomo e biti obezbije enja u recenziji i implementacijiAkcionog plana Tr ne unije.

1,0

II DOBRO UPRAVLJANJE IINSITUCIONALNA IZGRADNJA

7,5 6,5

2.1 Reforma Javne Administracije EU fondovi e: (i) Pomo i Upravljanje ljudskim resursima(ii) Pomo i Ministarstvu za ekonomske odnose sainostranstvom i ekonomski razvoj kroz ja anje kapacitetakako bi se uneprijedila priprema za pregovore za SAA,

3,5 EU fondovi e : (i) Asistirati u implementaciji civilne usluge iodnose e reforme sistema plata i ja ati strategijsku uloguautoriteta za upravljanjem ljudskim resursima; (ii) Asistirati udomenu revizije i implementacije zakonodavnih okvira lokalnih

3,5

27

izgradnja platforme, implementacija Akcionog planaEvropskog partnerstva itd.; (iii) Pomo i i ja anje izgradnjekapaciteta Komisije za javne nabavke sa ciljempobolj anja postoje e legislative o javnim nabavkama a uskladu sa EU standardima. (iv) Obezbijediti opremljeneprostorije ministarstvima i drugim Vladinim tijelima (v)Podr ku kancelariji za statistiku koja e biti obezbije enakroz alokaciju sredstava Dr avne zajednice.

vlasti zajedno sa Savjetom Evrope; (iii) Pomo i Ministarstvufinansija u razvijanju i mogu oj implementaciji srednjoro nihfinansijskih okvira za period od 3 gidone; (iv) Asistirati uimplementaciji bud eta i sistemu li nih informacija; (v) Asistiratiu razvoju kapaciteta i uspostavljanju potrebnih struktura kako bise implementirala pomo EK pod decentralizovanimimplementacionom sistemu.

2.2 Upravljanje integrisanimgranicama

- - EU fondovi e biti kori teni za oporavak i / ili opremanjeselektovanih prioriteta me unarodnih grani nih prelazauklju uju i pristup na infrastrukturu.

1,5

2.3 Pravosu e i unutra nji poslovi U cilju promovisanja pravosu a i zatvorskog reformskogsistema, EU fondovi e podr ati (i) Razvoj i implementacijuprograma obuke za tu ioce; (ii) Specijalizovanu kancelarijutu ioca za organizovani kriminal; (iii) Ja anje centra zaobuku za zaposlene u zatvoru kao i rad na promocijialternativnih sankcija; (iv) Pobolj anje zatvorskih uslova.Kao podr ka reformi policije, EU fondovi e pomo i: (i)Ja anje operativnih kapaciteta Policijske Akademije (ii)Pobolj anje prostorija i opreme za treninge u Ministarstvuunutra njih poslova; (iii) Implementacije tre e fazepolicijske mre e.

3,0 - -

2.4 CARINA I POREZI CarinaProjekat e obezbijediti podr ku specifi nim podru jima:dalje uskla ivanje zakonodavstva i procedura sa EUacquis, administrativni kapacitet, saradnja sa poslovnim idrugim agencijama, upravljanje ljudskim resursima.

PoreziProjekat e obezbijediti podr ku slede im specifi nimoblastima a koje se odnose na dodatu poresku vrijednost,uskla ivanje zakonodavstva sa EU acquis-jem, razvojnepolitike, revizorske procedure, interna revizija i upravljanjeljudskim resursima.

1,0 Projekti e biti definisani 1,5

III EKONOMSKI I SOCIJALNIRAZVOJ

12,3 9,5

3.1. Investiciona klima- Razvoj EU finansiranje e ubrzati reformu sektora preduze a , 2,0 Finansiranje iz EU fondova: (i) Podr ka TAM/ BAS programima 2,5

28

preduzeca konsoliduju i i pro iriju i postoje u tehni ku asistenciju.Finansiranje od strane EU pod programom predvi enim za2005 bi e usmjereno ka: (i) Savjetodavnoj podr ci u ciljutransformacije Razvoja fondova i drugih institucija irekonstrukcije i privatizacije preduze a; (ii) Obezbje ivanjusavjetodavnih usluga u cilju uspostavljanja kreditnihgarancija za fondove i katalizacija kredititnih linija za mala isrednja preduze a obezbije enih od strane IFIs; (iii)Obezbje ivanju tehni ke asistencije radi obezbje enjapodr ke privatizacionom procesu za selekciju SOEs; ( iv)Ja anju crnogors ke Agencije za promociju investicija; (v)Pobolj anju korporativnog upravljanja kao i pobolj anjuregulatornog poslovnog okru enja

za ruralne oblasti, koji e oja ati mala i srednja preduze a,promociju izvoza i podr ati uspostavljanje usluga poslovnihinkubatora; (ii) Obezbje enje savjetodavne podr ke zaprivatizaciju javnih sredstava razvijanjem preduze a putemspecifi nih privatizacionih strategija kao i podr kom iimplementacijom privatizacionih transakcija; i (iii) Podr ka iuspostavljanje javnih privatnih partnerstava (PPSs) u strate kizna ajnim pod-sektorima( primjer turizam)

3.2 Trgovina/ Zakonska iinstitucionalna reformaunutra njeg tr ta u trgovine

- - EU fondvi e podr ati slede e klju ne aktivnosti : (i) Asistencijai dotjerivanje postoje eg zakona i regulative koji se odnose naspoljnu trgovinu , konkureciju i za titu potro a, kao i naasistenciju za uspostavljanje zakonskih okvira za dr avnupomo ; ( ii) Asistencija u uspostavljanju i/ ili ja anju relevantnihinstitucija , primjer nezavisna konkurencija autoriteta,monitoring nezavisne dr avne pomo i i institucija za titepotro a; (iii) Asistencija relevantnih aktivnosti koje se odnosena trening, primjer: na pravila o porijektu, anti damping, ja anjeprava intelektualne svojine, ja anje regulative koja se odnosi nakonkurenciju, itd; i (iv) Razvijanje i implementacija kampanjekoja se odnosi na podizanje svijesti; (v) Asistencija pri stvaranjusavjetodavnih trgova kih i politi kih jedinica u Ministarstvupoljoprivrede i unaprje enje STO-a i usagla avanje sa EU upogledu trgovine koja se odnosi na zakonodavstvo hrane ipoljoprivrednih proizvoda i odgovaraju i institucionalni razvoj;(vi) Asistencija sa ponudama u renovaciji radnih prostora.

2,5

3.3 ivotna sredina EU fondovi e biti kori teni (i) Za tehni ku pomoMinistarstvu za tite ivotne sredine i urbanog planiranja ucilju podr ke harmonizacije postoje eg okvirazakonodavstva koji se odnosi na ivotnu sredinu sa aquis-om. Sekundarno zakonodavstvo koje se odnosi na pitanjavode i potro nje vode , te kog snadbijevanja i zaga ivanjevazduha bi e done eni; (ii) Tehni ku asistenciju daljojpromociji prethodnih strategija za razvoj u domenupotro nje otpadnih voda i vrstog otpada. Institucionalnorestruktuiranje strategije unutar Ministarstva e biti

3,0 EU fondovi e biti kori teni za: ( i) Obezbje enje tehni keasistencije Ministarstvu za tite ivotne sredine i urbanogplaniranja sa fokusom na legislativu i institucionalnu reformu,dalji razvoj Agencije za za titu ivotne sredine kao i ja anjekapaciteta jedinica za projektnu implementaciju; i (ii)Identifikovanje potreba nabavnih prioriteta koji se odnose narad u . Sredini i opremu.

3,0

29

finalizirana i implementirana uklju uju i podr ku iuspostavljanje Agencije za za titu ivotne sredine kao iOdjeljenja za implementaciju projekta IFI investicija; (iii)Investicije koje se odnose na pobolj anje infrastructureivotne sredine.

3. 4 Zapo ljavanje Tr te rada - - EU fondovi e ja ati kapacitet Ministarstva rada i socijalnogstaranja u domenu formulisanja politike tra ta rada irazrja njavanja veza izme u Ministarstva I Agencija zazapo ljavanje.

Vi e odre eno, podr ka e biti obezbije ena : (i) Obijemainstitucijama i modernizaciji politika i izvr nih vlasti, ja anjusocijalnog dijaloga, kapaciteta i socijalnog partnerstva u oblastitr ta rada i razvoja radne snage; (ii) Razvoju Nacionalnogplana za zapo ljavanje, uklju uju i i implementacioni plan,operativne sporazume i finansijske implikacije za fond zazapo ljavanje kako bi se podr ale aktivne mjere zazapoi ljavanje ( obuka, podr ka samozapo ljavanja) zaposebne ciljne grupe: lez-offs ( kao posledica privatizacija izatvaranja postrojenja) ene, mladi, dugo nezaposleni imanjine; (iii) Razvijanju tr ta rada i statistike zapo pljavanja,informacionih sistema, analiza, istra ivanje kapaciteta,monitoring i sistem izvje tavanja; i (iii) Olak avanju dijalogakoji se odnosi na ciklus stalnog u enja u Crnoj Gori,uspostavljanjem nacionalnog partnerstva za inovaciju i sistema

enja kako bi se iza lo u susret potrebama dolaze ihgeneracija.

1,5

3. 5 Ruralna ekonomija ipoljoprivreda

EU fondovi bi e kori teni za : (i) Razvoj i implementacijuivotinjskog identifikacionog sistema; (ii) Informacioni

sistem za identifikaciju i registraciju ivotinja i (iii)Obezbje ivanje opreme operativnih laboratorija.

1,8 - -

3. 6 Energija Sveobuhvatan cilj ovih projekata je da nastave procesreforme u sektoru energetike kao i da stvori dugoro anrazvoj, , obezbje uju i realne i unaprije ene usluge zasvoje potro e. EU fondovi e obezbijediti : (i) Tehni kuasistenciju teku em institucionalnom sektoru (EPCG,Vlada, Rudnik uglja) da se implementira dogovorenarekonstrukcija privatizacionih planova, finalizira strategijavezana za razvoj energetskog sektora i katalizacija IFIs; (ii)Institucionalnu izgradnju Regulatorne energetske agencie

1,5 - -

30

u smislu tarifne politike i regulatornog okru enja.3. 7. Prevoz Sveobuhvatan cilj ovih projekata je da pobolj a efikasnost i

efektivnost republi ke saobra ajne mre e. EU fondovi ebiti kori teni za: (i) Podr ku Ministarstvu saobra aja zarazvoj strate ki planiranih kapaciteta i izradi legislative; (ii)Pomo eljezni koj kompaniji sa implementacijomstrukturnih reformi; (iii) Nastavak podr ke implementacijiputa finansiranog od strane IFI-ja kao i infrastruktureeljezni kih programa; (iv) Obezbje enje funkcionalnih

prostorija za Upravu za puteve; ( v) Pobolj anje sekcijapriorita centralnih putnih mre a.

4,0 - -

V Tempus Cilj programa je finansiranje zajedni kih evropskihprojekata (JEP) i strukturnih komplementarnih mjera iindividualnih mobilnih grantova. JEP se mogu fokusirati najednu od slede ih oblasti: (i) Univerzitetski mena ment;(ii) Razvoj nastavnog plana i programa; ( iii) Institucionalnaizgradnja kapaciteta.

0,5 - 0,5

VI Ostalo, GTAF, Rezerve 1,0 1,0Ukupno 22 20,5

31

ANEKS III – PREGLED PRIHVA ENIH PROJEKATA IZ INTERREG-A

Br DosijeBr

Naziv projekta Strana kojaaplicira

Partner iz Crne Gore Ostali partneri Ukupni tro kovi popartneru

Ukupnitro koviprojekta

1 82 Prostror za jadranskekulturne transnacionalneorganizacije - FACTORY

Region Pulja Kulturno informativni centar,Podgorica

NVO Drugo more (Rijeka,Hrvatska)Mostarsko pozori te mladih (BiH,Mostar)Centar za kulturu (Smederevo, Srbija)Akademija dramskih umjetnosti(Albanija,Tirana)

Italija 484.585Crna Gora 13.500Albanija 9.800Hrvatska 18.000BiH 22.500Srbija 18.000

566.385

2 200 Prekograni na saradnja ujadranskoj podru ju usektoru turizma i kulture -42°PARALLELO

Op tinaManfredonia

'Muzeji i galerije '', Podgorica,Regionalni institut zakonzervaciju kulturnih dobaraKotor

Italija 290.500,00Crna Gora 50.000,00 296.925,00

3 173 Me uregionalni centar zabezbjednost hrane ianalizu rizika - SARA'

Region Abruzzo Institut za biologiju mora(Kotor), Univerzitet Crne Gore

Hrvatski Institut za veterinu (Zagreb) Italija 331.602,00Hrvatska 35.000,00Crna Gora 15.000

381.602,00

4 92 Kvalitet hrane jadranskeregije/Promocija unutar-jadranskog prostora zaproizvodnju kvalitetnogvo a, povr a i sto nogfonda - ADRIA FOOD

Provincija Forli-Cesena

Op tina Kotor;''Delfin'',KotorEKO Centar

Agencija za ruralni razvoj Istre (Hrvatska,Pazin)Lokalna razvojna inicijativa (BiH,BanjaLuka)Regionalna lokalna uprava Lazarevca(Srbija,Lazarevac)Udru enje i biznis menad ment centar(Albanija,Tirana)

Italija 310.250,00Hrvatska 76.000BiH 45.000Srbija 54.350Crna Gora 42.200Albanija 43.000

570.800,00

5 166 Perspektive inter-regionalnog transportnogjedinstvenog sistema:Razvoj integrisanoglogisti kog sistemaizmedju glavnih centralnihi sjevernih jadranskih lukai njihove veze sapostoje im Pan-evropskimkoridorima

Region FriuliVenezia Giulia

Luka Bar;Ministarstvo pomorstva isaobra aja

Ministarstvo komunikacija i transporta(BiH,Sarajevo);Rije ki Univerzitet, Fakultet za pomortsvo(Hrvatska,Rijeka)

Italija 773.500,00Hrvatska 139.500BiH 21.600Crna Gora 108.900

1.043.500.

6 90 Poljoprivreda na podru juJadrana - AIA

ProvincijaFerrara

Op tina Kotor;EKO Centar ''Delfin'',Kotor

Institut za Okeanografiju i ribarstvo(Hrvatska, Split);Lokalna razvojna inicijativa (BiH,Banja

Italija 382.500,00Hrvatska 125.500BiH 48.000

649.500,00

32

Luka);Savjet eksperata za agrobiznis(Albanija,Tirana)

Crna Gora 45.500Albanija 48.000

7 323 Aktivno pra enjetehnolo kih infrastrukturau transportu - APLOMB

Padova Luka Bar Luka Pula (Hrvatska) Italija 511.620,31Hrvatska 37.636,20Crna Gora 37.636,20

586.892,71

8 262 Operativni plan:Operativna podr kajadransko-evropskompodru ju - ADRIEUROPE

Region Molise Op tina Kotor Region Istra(Hrvatska) Italija1.020.000,00Hrvatska 80.000Crna Gora 25.000,00

1.125.000.

9 216 Kreiranje puteva ujadranskom podru juStrategije za integrisaniturizam jadranske regije -MARINAS

ProvincijaAncona

Op tina Bar Regionalni Savjet DurresRegionalna privredna komora UziceSplitsko-Dalmatinska upanija

Italija 579.442,45Hrvatska 18.237,00Srbija 9.890,00Crna Gora 9.502,00Albanija 22.468,00

639.539,45

10 276 Uzgoj Marchigiana govedau Zapadnom Balkanu -MARCBAL

Region Marche Op tina Ulcinj Poljopripredni fakultet, SarajevoMinistarstvo poljoprivrede, Albanija

Italija 331.075,00BiH 49.900,00Crna Gora 50.000Albanija 89.600,00

520.575,00

11 151 Razvoj tehnologije u ciljuja anja konkurentnostiJadrana - ITAC

PrivrednakomoraAncona

Privredna komora Privredna i industrijska komora, DurresRegionalna privredna komora, UziceUna-Sana Kanton proizvodna komora,BihacHrvatska privredna komora Okru nakomora, Split

Italija 531.658,00Hrvatska 53.040,00BiH 35.060,00Srbija 53.620,00Albanija 37.620,00Crna Gora 35.060,00

746.058,00

12 299 MAP Provincija Bari Italija 775.200,00Albanija 150.000,00Crna Gora 100.00,00

1.025.200

Documents

Informacija o aktivnostima na pripremi programa koji üe se ... · IPA sredstava. 2. IPA - INSTRUMENT ZA PRETPRISTUPNU POMOû (INSTRUMENT FOR PRE-ACCESSION ASSISTANCE) Instrument