INFORMACIONI SISTEMI I UPRAVLJANJE POSLOVNIM ...UNIVERZITET PRIVREDNA AKADEMIJA U NOVOM SADU FAKULTET ZA EKONOMIJU I INŽENJERSKI MENADŽMENT U NOVOM SADU INFORMACIONI SISTEMI I UPRAVLJANJE

UNIVERZITET PRIVREDNA AKADEMIJA U NOVOM SADU

FAKULTET ZA EKONOMIJU I INŽENJERSKI MENADŽMENT

U NOVOM SADU

INFORMACIONI SISTEMI I UPRAVLJANJE POSLOVNIM

PROCESIMA NA CARINAMA

Doktorska disertacija

MENTOR: KANDIDAT:

Prof. dr Dragan Soleša Goran Paunović

Novi Sad, 2019. godine

UNIVERSITY BUSINESS ACADEMY IN NOVI SAD

FACULTY OF ECONOMICS AND ENGINEERING MANAGEMENT

IN NOVI SAD

INFORMATION SYSTEMS AND MANAGEMENT OF BUSINESS

PROCESSES AT CUSTOMS

DOCTORAL DISSERTATION

MENTOR: CANDIDATE:

Prof. dr Dragan Soleša Goran Paunović

Novi Sad, 2019.

UNIVERZITET PRIVREDNA AKADEMIJA U NOVOM SADU

FAKULTET ZA EKONOMIJU I INŽENJERSKI MENADŽMENT

U NOVOM SADU

KLJUČNI PODACI O ZAVRŠNOM RADU

Vrsta rada:

Doktorska disertacija

Ime i prezime autora: Goran Paunović

Mentor (titula, ime,

prezime, zvanje,

institucija)

Prof. dr Dragan Soleša, redovni profesor Fakulteta za ekonomiju i inženjerski

menadžment Univerziteta Privredna akademija u Novom Sadu, uža naučna

oblast: Kvantitativne metode i informacioni sistemi.

Naslov rada: Informacioni sistemi i upravljanje poslovnim procesima na carinama

Jezik publikacije

(pismo):

Srpski (latinica)

Fizički opis rada:

Uneti broj:

Stranica: 144

Poglavlja: 12

Referenci: 110

Tabela: 0

Slika: 23

Grafikona: 0 Priloga: 0

Naučna/umetnička

oblast:

Menadžment

Predmetna odrednica,

ključne reči:

Informacioni sistemi, informacione tehnologije, aplikativni softver,

carina, jedinstvena carinska isprava, špedicija.

Izvod (apstrakt ili

rezime) na jeziku

završnog rada:

Razvoj nauke i tehnike uzrokovao je krupne i korenite promene kako u

svetu tako i u svim sferama društvenog života. U tom smislu, uticaj

savremenih tehnologija postaje ključan u stvaranju novih oblika

poslovanja i pružanja usluga kao i kreiranju novih poslovnih

strategija. Zato se danas veliki deo poslovanja privrednih subjekata

odvija putem informacionih tehnologija u cilju pružanja usluga

korisnicima na efikasniji način, čime se ostvaruju i ciljevi državnih

organa i institucija. Na bazi takvih tendencija razvoja i Uprava carina

Republike Srbije je u skladu sa informacionim standardima Evropske

unije, unapredila i razvila svoj informacioni sistem. Naime, uspostavljen je sistem carinjenja koji radi potpuno elektronski i koji

se u osnovi bazira na elektronskoj razmeni podataka između Carine i

deklaranta. Ovakav pristup omogućava racionalizaciju poslovanja

svim učesnicima u carinskom postupku kao i skraćenje vremena

carinjenja roba. In concreto, u radu će se sagledati novi načini rada

koji pre svega podrazumevaju korišćenje informacionih tehnologija

kao jedan od glavnih fokusa za podizanje operativnih standarda

procesa carinjenja.

Datum odbrane:

(Popunjava naknadno

odgovarajuća služba)

Članovi komisije:

(titula, ime, prezime,

zvanje, institucija)

Mentor: prof. dr Dragan Soleša, redovni profesor Fakulteta za ekonomiju i

inženjerski menadžment Univerziteta Privredna akademija u Novom Sadu,

uža naučna oblast: Kvantitativne metode i informacioni sistemi.

Predsednik: prof. dr Marko Carić, redovni profesor Pravnog fakulteta za

privredu i pravosuđe Univerziteta Privredna akademija u Novom Sadu, uža

naučna oblast: Multidisciplinarna ekonomska.

Član: prof. dr Đorđe Ćosić, vandredni profesor Fakulteta tehničkih nauka

Univerziteta u Novom Sadu, uža naučna oblast: Proizvodni i uslužni sistemi,

organizacija i menadžment.

Napomena: Autor doktorske disertacije potpisao je sledeće izjave: 1. Izjava o autorstvu,

2. Izjava o istovetnosti štampane i elektronske verzije

doktorskog rada i

3. Izjava o korišćenju.

Ove izjave se čuvaju na fakultetu u štampanom i elektronskom obliku.

UDK:

339.543:004.4

004.7

UNIVERSITY BUSINESS ACADEMY IN NOVI SAD

FACULTY OF ECONOMICS AND ENGINEERING MANAGEMENT

IN NOVI SAD

KEY WORD DOCUMENTATION

Document type:

Doctoral dissertation

Author: Goran Paunović

Menthor (title, first

name, last name,

position, institution)

Dragan Soleša, Ph.D., Full Professor at the Faculty of Economics and

Engineering Management in Novi Sad, University Business Academy in Novi

Sad, scientific area:Quantitative Methods and Information Systems.

Title: Information systems and management of business processes at customs

Language of text

(script):

Serbian language (latin)

Physical description:

Number of:

Pages: 144

Chapters: 12

References: 110

Tables: 0

Illustrations: 23 Graphs: 0

Appendices. 0

Scientific/artistic field:

Management

Subject, Key words:

Information systems, information technology, application software, customs,

single administrative document, shipping.

Abstract (or resume) in

the language of the

text:

The development of science and technology has caused major and radical

changes around the world and in all spheres of social life. In that sense, the

influence of modern technologies is becoming crucial in creating new forms

of business and service as well as devising new business strategies. Therefore,

a large part of the business activities of business entities is implemented

through information technology in order to provide services to the users in a

more efficient way, thus achieving the goals of state bodies and institutions.

Thanks to such development trends, the Customs Administration of the

Republic of Serbia, in accordance with the European Union information

standards, has improved and developed its information system. In fact, the customs clearance system, which operates completely electronically and is

based on electronic data exchange between the Customs and the declarant,

has been established. This approach enables the rationalization of operations

for all participants in the customs procedure as well as the shortening of the

time of the customs clearance of goods. Accordingly, the paper will study the

new ways of work, which primarily involve the use of information

technologies as one of the main focuses for raising the operational standards

of the customs clearance process.

Defended:

(The faculty service

fills later.)

Thesis Defend Board:

(title, first name, last

name, position,

institution)

Mentor: Dragan Soleša, Ph.D., Full Professor at the Faculty of Economics

and Engineering Management in Novi Sad, University Business Academy in

Novi Sad, scientific area:Quantitative Methods and Information Systems.

President: Marko Carić, Ph.D., Full Professor at the Faculty of Law for

Commerce and Judiciary in Novi Sad, University Business Academy in Novi

Sad, scientific area: Multidisciplinary Economics

Member: Đorđe Ćosić, Ph.D., Associate Professor at the Faculty of Technical

Sciences, University of Novi Sad, scientific area: Chair of Production

Systems, Organization and Management.

Note: The author of doctoral dissertation has signed the following Statements: 1. Statement on the authority,

2. Statement that the printed and e-version of doctoral dissertation are

identical and

3. Statement on copyright licenses.

The paper and e-versions of Statements are held at the faculty.

UDC:

339.543:004.4

004.7

1

S A D R Ž A J

Strana Apstrakt ................................................................................................................................................... 3

UVOD ...................................................................................................................................................... 5

1. ISTORIJSKI KONTEKST I POJAM CARINA .................................................................................... 9

2. VRSTE CARINA .................................................................................................................................. 12

2.1. Podela carina sa aspekta svrhe uvođenja ..................................................................................... 12

2.2. Podela carina prema pravcu kretanja robe .................................................................................. 13

2.3. Podela carina prema načinu obračuna ......................................................................................... 14

2.4. Podela carina prema društveno-ekonomskim zadacima .............................................................. 15

2.5. Podela carina prema načinu donošenja ........................................................................................ 17

2.6. Podela carina u zavisnosti od primene carinskog postupka ......................................................... 17

3. EKONOMSKA DEJSTVA CARINA ................................................................................................... 19

3.1. Efekti carina na uvoz, izvoz i realokaciju faktora proizvodnje ................................................... 19

3.2. Efekti carina na cene i odnose razmene ........................................................................................ 24

3.3. Efekti carina na domaću proizvodnju, zaposlenost i realokaciju proizvodnih resursa ............... 25

3.4. Grafička analiza efekata carina .................................................................................................... 26

4. CARINSKI SISTEM ............................................................................................................................. 31

4.1. Pravni izvori carinskog sistema .................................................................................................... 31

4.2. Osnovni instituti carinskog sistema .............................................................................................. 35

5. CARINJENJE ROBA I CARINSKI POSTUPCI .................................................................................. 39

5.1. Carinski postupak .......................................................................................................................... 42

5.2. Stavljanje robe u slobodan promet ................................................................................................ 43

5.3. Tranzit............................................................................................................................................ 48

5.4. Pojednostavljenje carinskog postupka za tranzit robe.................................................................. 49

5.5. Carinsko skladištenje ..................................................................................................................... 53

5.6. Aktivno oplemenjivanje ................................................................................................................. 55

5.7. Postupak prerade pod carinskom kontrolom ................................................................................ 57

5.8. Privremeni uvoz ............................................................................................................................. 58

5.9. Pasivno oplemenjivanje ................................................................................................................. 59

5.10. Izvoz ............................................................................................................................................... 61

5.11. Drugi oblici carinski dozvoljenog postupanja ili upotrebe robe ................................................... 62

5.12. Slobodne zone i slobodna skladišta ................................................................................................ 63

5.13. Ponovni izvoz, uništenje i ustupanje robe u korist države ............................................................ 65

6. CARINSKI DELIKTI ............................................................................................................................ 66

6.1. Odgovornost vozara za carinske prekršaje ................................................................................... 67

6.2. Prekršaji za netačno deklarisanje robe ......................................................................................... 68

7. ZAŠTITA PRAVA INTELEKTUALNE SVOJINE .............................................................................. 70

8. INFORMACIONI SISTEMI U FUNKCIJI PODRŠKE PROCESA CARINJENJA ........................... 74

2

8.1. Informacione tehnologije ............................................................................................................... 78

8.2. Informacione i komunikacione tehnologije (ICT) i javna administracija..................................... 81

9. EFEKTI UNAPREĐENJA CARINJENJA KROZ ELEKTRONSKO PODNOŠENJE

DOKUMENATA .................................................................................................................................... 84

9.1. Elektronsko podnošenje carinskih deklaracija ............................................................................. 86

9.2. Fizičko podnošenje carinskih deklaracija ..................................................................................... 87

9.3. Poređenje fizičkog i elektronskog podnošenja carinskih deklaracija ........................................... 89

9.4. Softver za pripremu i podnošenje carinskih isprava ..................................................................... 90

9.5. Isprave u carinskom postupku ...................................................................................................... 97

9.6. Jedinstvena carinska isprava ......................................................................................................... 97

9.7. Ostale carinske isprave .................................................................................................................100

9.8. Transportne i druge isprave .........................................................................................................102

10. RAZVOJ INFORMACIONIH SISTEMA I POSTAVKE VEZANE ZA IDEFO METODOLOGIJU

...............................................................................................................................................................105

10.1. Struktura grafičkog jezika IDEFO ...............................................................................................108

10.2. Prikaz procesa carinjenja u IDEFO dijagramu ...........................................................................109

10.3. Analiza aktivnosti „postupak carinjenja robe“ ............................................................................113

10.4. Dijagram toka podataka (DTP) kao metod za modelovanje procesa carinjenja .........................115

10.5. Analiza „obrade zahteva“ .............................................................................................................117

11. METODA ZA IZDVAJANJE I PRIKAZIVANJE PODATAKA O PROCESU .................................119

11.1. Dijagram toka procesa carinjenja ................................................................................................120

11.2. Studija slučaja ...............................................................................................................................121

11.3. Prikaz aktivnosti i kreiranje dijagrama toka procesa carinjenja ................................................124

11.4. Analiza dijagrama toka procesa carinjenja..................................................................................129

12. REZULTATI ISTRAŽIVANJA ..........................................................................................................130

12.1. Carinjenje na granici ili u unutrašnjosti? ....................................................................................130

12.2. Unapređenje carinskih procedura na graničnim prelazima i u unutrašnjosti.............................131

ZAKLJUČAK .......................................................................................................................................136

LITERATURA ......................................................................................................................................138

3

APSTRAKT

Razvoj nauke i tehnike uzrokovao je krupne i korenite promene kako u svetu

tako i u svim sferama društvenog života. U tom smislu, uticaj savremenih tehnologija

postaje ključan u stvaranju novih oblika poslovanja i pružanja usluga kao i kreiranju

novih poslovnih strategija. Zato se danas veliki deo poslovanja privrednih subjekata

odvija putem informacionih tehnologija u cilju pružanja usluga korisnicima na

efikasniji način, čime se ostvaruju i ciljevi državnih organa i institucija. Na bazi

takvih tendencija razvoja i Uprava carina Republike Srbije je u skladu sa

informacionim standardima Evropske unije, unapredila i razvila svoj informacioni

sistem. Naime, uspostavljen je sistem carinjenja koji radi potpuno elektronski i koji se

u osnovi bazira na elektronskoj razmeni podataka između Carine i deklaranta. Ovakav

pristup omogućava racionalizaciju poslovanja svim učesnicima u carinskom postupku

kao i skraćenje vremena carinjenja roba. In concreto, u radu će se sagledati novi

načini rada koji, pre svega, podrazumevaju korišćenje informacionih tehnologija kao

jedan od glavnih fokusa za podizanje operativnih standarda procesa carinjenja.

Ključne reči: Informacioni sistemi, informacione tehnologije, aplikativni softver,

carina, jedinstvena carinska isprava, špedicija.

4

ABSTRACT

The development of science and technology has caused major and radical changes

around the world and in all spheres of social life. In that sense, the influence of modern

technologies is becoming crucial in creating new forms of business and service as well as

devising new business strategies. Therefore, a large part of the business activities of business

entities is implemented through information technology in order to provide services to the

users in a more efficient way, thus achieving the goals of state bodies and institutions. Thanks

to such development trends, the Customs Administration of the Republic of Serbia, in

accordance with the European Union information standards, has improved and developed its

information system. In fact, the customs clearance system, which operates completely

electronically and is based on electronic data exchange between the Customs and the

declarant, has been established. This approach enables the rationalization of operations for all

participants in the customs procedure as well as the shortening of the time of the customs

clearance of goods. Accordingly, the paper will study the new ways of work, which primarily

involve the use of information technologies as one of the main focuses for raising the

operational standards of the customs clearance process.

Keywords: Information systems, information technology, application software, customs,

single administrative document, shipping.

5

U V O D

Dinamičan razvoj u poslednje četiri decenije uzrokovao je velike promene u

svetskoj privredi kao i u značenju trgovine i investicija. Iz toga proizlazi da su

ekonomski odnosi i razvojni procesi u sve većoj meri podložni inte rnacionalizaciji,

dovodeći u sve veću zavisnost velike industrije, trgovinske i finansijske organizacije,

nacionalne privrede kao i regionalne zajednice. U tom smislu transformacija privrede

sveta dobija snažan zamah i donosi kvalitat ivnu promenu u ekonomskim odnosima i

tokovima svetskog privređivanja, uzrokujući stvaranje dinamičnog i fleksibilnog

svetskog ekonomskog poretka (Leković, 1999). U takvim uslovima, osnovni parametri

savremenih promena u svetu se ne ogledaju kao u prošlosti u političkoj zavisnosti, već

se isti impliciraju kroz ekonomsku zavisnost, informacionu globalizaciju kao i

uzajamnu zavisnost sa stanovišta bezbednosti. Istovremeno navedeni procesi koji sa

sobom nose izazove kao što su otvorenost tržišta i oštra konkurencija uzrokovali su

porast prekogranične trgovine iz čega proiz ilazi potreba za novim pristupom u

upravljanju prekograničnim prometom kao i za brzim i efikasnim carinskim

procedurama. U tom smislu novi pristup u međunarodnoj trgovini podrazumeva da se

kroz blisku povezanost u realnom vremenu i kroz saradnju sa različitim akterima,

stvori uspešan pravni okvir koji će omogućiti transparentne, predvidljive i brze

carinske postupke. U takvom ambijentu, kvalitet odnosa između države i biznisa

predstavlja ključni element za uspeh i postizanje komparativne prednosti na globalnoj

tržišnoj areni. Budući da praktično iskustvo koje ima poslovna zajednica u pogledu

prepreka kao i inovativni pristup u rešavanju istih predstavlja bitni preduslov za

uvođenje i sprovođenje reformi kao i njihov uspeh. Na taj način, olakšanje trgovine

predstavlja interaktivan, a ne statičan proces iz razloga što se kroz razvijanje

optimalnog državnog modela koji će proizvoditi sinergetski efekat kroz odnos sa

biznisom i globalizacijom stvaraju preduslovi za uvođenje modernih postupaka.

Naime, u današnje vreme carinski postupci su znatno raznovrsniji i složeniji. Stoga

upravljanje ovako složenim sistemom zahteva moderne postupke rada. U tom smislu

uvođenje modernih postupaka rada pre svega podrazumeva korišćenje informacionih

tehnologija kao jedan od glavnih fokusa za podizanje operativnih standarda. Budući

da upravljanje velikom količinom podataka neizbežno postaje prevelik i nepremostiv

izazov bez korišćenja istih. Na bazi takvih tendencija razvoja i Uprava carina

6

Republike Srbije je u skladu sa informacionim standardima EU, unapredila i razvila

svoj informacioni sistem. Naime, uspostavljen je sistem carinjenja koji radi potpuno

elektronski i koji se u osnovi bazira na elektronskoj razmeni podataka između Carine

i deklaranta. Na toj osnovi, aplikativno rešenje pored elektronskog podnošenja

deklaracija podrazumeva i centralizovanu obradu podataka kao i elektronsko praćenje

u realnom vremenu, što u velikoj meri doprinosi efikasnijem sprovođenju carinskih

postupaka. Na taj način korišćenje informacionih tehnologija omogućava otklanjanje

„uskih grla“ u procesima carinjenja kao i brži protok robe, što je od fundamentalnog

značaja za adekvatan ekonomski razvoj.

U tom smislu, predmet istraživanja se zasniva na sagledavanju doprinosa

informacionih tehnologija u efikasnom upravljanju poslovnim procesima carinjenja. S

tim u vezi, u radu će se pored predstavljanja elektronskog podnošenja carinske

deklaracije, razmatrati i druga rešenja koja doprinose unapređenju procesa carinjenja

a analogno tome i bržem protoku roba. Pri čemu se težište rada ogleda u proučavanju

najoptimalnijih načina rada kroz uvažavanje specifičnosti određenog carinskog

područja kako bi se na toj osnovi sagledale mogućnosti unapređenja carinskih

postupaka.

Cilj istraživanja je da se kroz prikaz postupaka carinjenja i kroz proučavanje

relevantne literature iz oblasti carinskog sistema, kao i uvida u poslovnu praksu,

sagledaju mogućnosti unapređenja procesa carinjenja. Naime, u konkurentnom

međunarodnom okruženju, veoma je teško , čak i obeshrabrujuće poslovati i investirati

ukoliko nije moguć brz protok robe. Iz razloga što efikasne carinske procedure

doprinose boljem povezivanju nacionalnih industrija čineći na taj način domaći

prostor atraktivnijim za strana ulaganja. U skladu sa tim, u okviru sagledavanja

mogućnosti unapređenja javljaju se određena pitanja , u smislu: Da li institucionalni

sektor predstavlja ograničavajući faktor procesima unapređenja ? Zašto je poslovna

kultura veoma važan faktor u izboru strategije unapređenja? U kojoj meri evropske

integracije doprinose procesima unapređenja carinjenja? Da li rasprostranjenost i

kvalitet saobraćajne infrastrukture utiče na navedene procese? Prema tome, cilj

istraživanja obuhvata proveru opštih i posebnih istraživačkih hipoteza, koji će se

definisati u toku rada.

Hipoteze istraživanja polaze od činjenice da se saobraćaj na graničnim

prelazima poslednjih decenija značajno povećao. Istovremeno, zgrade u kojima

granični organi rade su stare i neadekvatno projektovane za današnje uslove

7

poslovanja kao i obim saobraćaja. U tom smislu navedena ograničenja nameću

potrebu da se analiziraju novi koncepti upravljanja granicom kao i carinjenjem u

unutrašnjosti kako bi carinske procedure postale efikasnije i tako doprinelo lakšem

obavljanju trgovine. S tim u vezi, u radu će se sagledati mogućnosti informacionih

tehnologija u unapređenju istih. Stoga se u disertaciji kroz proučavanje

najoptimalnijih praktičnih rešenja iz ove oblasti postavlja glavna hipoteza: da

informacione tehnologije doprinose unapređenju postupaka carinjenja a shodno tome i

bržem protoku roba.

Metode i tehnike istraživanja zasnivaju se na proučavanju najboljih načina rada

uz uvažavanje specifičnosti određenog carinskog područja , kako bi se sagledale

mogućnosti unapređenja carinskih postupaka. U tom smislu, za postavljanje teorijskih

osnova istraživanja, primeniće se metode analize i sinteze, kao i metode indukcije i

dedukcije, kako bi se u sledećem koraku, kroz postavke vezane za IDEFO

metodologiju i metode za izdvajanje i prikazivanje podataka o procesu u okviru

dijagrama toka procesa sagledale mogućnosti unapređenja carinskih postupaka. Prikaz

istih odvijaće se u sledećim koracima: a) utvrđivanje početka i kraja procesa, b)

definisanje aktivnosti u procesu, c) analiza pojedinih aktivnosti, d) crtanje dijagrama,

e) kontrola dijagrama i f) sagledavanje mogućnosti unapređenja.

Društvenu i naučnu opravdanost istraživanja opredeljuje veliki broj efekata

koje carine kao jedan od esencijalnih elemenata spoljnotrgovinske zaštitne politike

ispoljavaju na funkcionisanje nacionalne ekonomije. Na taj način, porast

prekograničnih transakcija i važnost globalne trgovine za nacionalne ekonomije

nameću potrebu za brzim i efikasnim carinskim procedurama. Naime, neefikasne i

zastarele carinske procedure predstavljaju potencijalne barijere za trgovinu što na

određen način obeshrabruje spoljnu trgovinu. Stoga novi zahtevi u pogledu bržih,

sigurnijih i pouzdanijih usluga zahtevaju uvođenje modernih postupaka . U tom

smislu, rezultati doktorske disertacije ukazuju da savremene tehnolgije kroz

automatizaciju određenih funkcija doprinose smanjenju stvarnog obima posla i

analogno tome boljem iskorišćenju ljudskih resursa, a shodno tome i povećanju

efikasnosti carinskih procedura.

Strukturu disertacije čine dve tematske celine u kojima se istražuju različit i

aspekti u pogledu unapređenja procesa carinjenja kao što su: institucionalni,

korporativni, informacioni i drugi. Zahvaljujući širokom spektru analiziranih

carinskih procedura, rad pruža sveobuhvatan prikaz stanja u pogledu istih, kako bi se

8

na toj osnovi jasnije sagledale mogućnosti za njihovo unapređenje. S tim u vezi, u

uvodnom delu disertacije sažeto je prikazan problem, predmet i cilj istraživanja kao i

hipoteze od kojih se pošlo u istraživanju. U prvom poglavlju sagledan je istorijski

kontekst i pojam carina. U okviru drugog poglavlja se u zavisnosti od postavljenih

kriterijuma navode najrazličit ije podele carina kao i njihova uloga i značaj kako u

sprovođenju makroekonomskih ciljeva, tako i u ukupnom privrednom razvoju. U

trećem poglavlju sagledavaju se ekonomska dejstva carina kroz prikaz efekata carina

na ekonomske pojave i procese u okviru nacionalnih ekonomija . Prilikom

objašnjavanja osnovnih postavki carinskog sistema u četvrtom poglavlju je primenjen

sistemski pristup u istraživanju istog koji pored poznavanja pojma, nameće potrebu za

poznavanjem atributa i suštine savremenih privrednih sistema. U okviru petog

poglavlja detaljnije se sagledava carinjenje roba i carinski postupci. U šestom

poglavlju navode se povrede carinskih propisa od strane vozara kao i drugih lica koja

su u svojstvu učesnika u carinskom postupku . U okviru zaštite prava intelektualne

svojine koje čini sedmo poglavlje definisani su uloga, obim i nadležnost carinskih

organa u sprovođenju mera zaštite navedenih prava. U osmom poglavlju sagledan je

značaj informacionih sistema, informacionih tehnologija kao i mogućnosti istih u

unapređenju efikasnosti rada u javnoj administraciji. U poglavlju devet prikazani su

efekti unapređenja carinjenja kroz elektronsko podnošenje dokumenata. U desetom i

jedanaestom poglavlju će se kroz postavke vezane za IDEFO metodologiju i metode

za izdvajanje i prikazivanje podataka o procesu u okviru dijagrama toka procesa

izvršiti analiza pojedinih aktivnosti u procesu carinjenja. U dvanaestom poglavlju će

se u okviru rezultata istraživanja sagledati mogućnosti unapređenja procesa

carinjenja. U tom smislu se u okviru zaključka navode mogućnosti unapređenja koja

proizlaze iz dobijenih rezultata.

9

1. ISTORIJSKI KONTEKST I POJAM CARINA

„Carinom se smatra dažbina (posredni porez) koja se naplaćuje u domaćoj

valuti za uvoznu robu, po unapred definisanim kriterijumima i utvrđenim stopama po

carinskoj tarifi, najčešće od strane države uvoznice, bilo u cilju zaštite domaće

privrede ili iz fiskalnih, političkih, socijalnih i drugih ciljeva“ (Stanković, 1982, str.

27). Sa aspekta prihoda, carina je imala različiti značaj kroz istoriju, budući da su „u

ranijem periodu dominirali fiskalni ciljevi, dok u današnje vreme carine više služe

ekonomsko-političkim ciljevima. Istorijski posmatrano carina je kao jedan od simbola

nacionalne nazavisnosti i suvereniteta zemlje prolazila dug put u svom

institucionalnom izrastanju, pri čemu se carinska profesija sačuvala i razvijala“.1 U

starom veku ovu vrstu poreza ubirale su države ili pojedini gradovi. „Tako se kod

starih Grka u Atini plaćala dažbina u iznosu od 2% na uvoz i izvoz robe preko Pireja.

U Rimsko doba carine su predstavljale značajan prihod državne blagajne, stoga su na

pojedinim saobraćajnicama postojale saobraćajne postaje (stationes) u kojima se

naplaćivala carina u iznosu od 2,5% (quadrogesimo) od vrednosti uvezene robe“.2 Za

naše prostore smatra se da je dubrovački carinski statut iz 1277. godine najstariji

sačuvani carinski pravni zakon. U nastojanju da se uredi najveći broj društvenih

odnosa 1349. godine nastao je Dušanov zakonik, koji je dopunjen 1354 godine.

Članovi 120 i 121. ovog Zakona odnose se na carinu. U srednjovekovnoj Srbiji

naplata carine davana je u zakup Dubrovčanima, da bi se kasnije dolaskom Turaka na

Balkan prikupljanje kao i struktura ovih prihoda potpuno promenila. Naime, u

navedenom periodu najznačajniji je bio porez u novcu takozvani desetak, u

"zemaljskim proizvodima", radnoj snazi, "nahijski prirez", prihod od kazni i na kraju

prihod od carina, prevoza i ribolova. „Oslobođenjem od Turaka, Karađorđe je

ustanovio carinarnicu sa skelom na Ostružnici. Prihod od carina i prevoza preko skela

počeo se prikupljati prvi put u maju 1804. godine. Iznos carina je kao i pod Turskom

vlašću iznosio 3%. Vazalna Srbija morala je svoje carinske tarife da sastavlja u skladu

sa postojećim odredbama Portinih ugovora i knez Miloš se u tom pogledu verno

pridržavao Portinih uputstava. Zato je, prvu carinsku tarifu propisao 1. marta 1819.

1 Uprava Carina R.S. (2017, Decembar 22), Istorijat carinske službe, Preuzeto sa:

http://www.carina.rs/lat/ONama/IstorijatCarinskeSluzbe/Stranice/Istorijat.aspx 2 Uprava Carina R.S. (2017, Decembar 22), Istorijat carinskog zakona i carinske tarife, Preuzeto sa:

http://www.upravacarina.rs/LAT/ONAMA/ISTORIJATCARINSKESLUZBE/Stranice/IstorijatZakonaITarife.as

px

http://www.carina.rs/lat/ONama/IstorijatCarinskeSluzbe/Stranice/Istorijat.aspx

http://www.upravacarina.rs/LAT/ONAMA/ISTORIJATCARINSKESLUZBE/Stranice/IstorijatZakonaITarife.aspx


10

godine, a dopunio 16. decembra 1822. godine. Ova tarifa obuhvatala je ukupno 31

stavku i važila je sve do 7. marta 1828. godine, kada je zamenjena novom tarifom

koja je obuhvatala 71 stavku i koja je po visini carine bila nešto niža od prethodne“.3

Sredinom 1835. godine, carinska tarifa se dopunjuje sa "kratkim dodatkom" koji

propisuje carinu za 8 stavki proizvoda koji se izvoze u Tursku. „Prvi Carinski zakon o

opštoj carinskoj tarifi donet je 5. juna 1883. godine i tada je prestala da važi tarifa iz

1863. Po novoj tarifi ukinute su provozne carine po ugledu na evropske države, a

uvozna roba je bila raspoređena u 18 grupa sa 63 tarifna broja i razvrstana po

strukama a ne po alfabetu kao ranije. Nova carinska tarifa od 2. aprila 1892. godine

sadržila je i zaštitne carine. Prvi domaći Carinski zakon napisan je 21. maja 1850.

godine, a zatim slede carinski zakoni iz 1863. i 1897. Carinski zakon Kraljevine

Srbije koji je donet 23. januara 1899. godine detaljno reguliše postupak carinjenja,

predviđa mogućnost skladištenja robe i utvrđuje postupak za povraćaj pogrešno

naplaćenih dažbina. Sa manjim izmenama i dopunama korišćen je i u Kraljevini

Jugoslaviji. Nakon Drugog svetskog rata 1945. godine u porušenoj i potpuno

opustošenoj zemlji doneti su prvi propisi koji regulišu određena pitanja iz oblast i

carina“.4 Pri tom je sve do 1948. godine formalno primenjivan Carinski zakon

predratne Jugoslavije koji je bio donet 1925. godine. „Carinskim zakonom iz 1948.

godine su prvi put propisani instituti carinskog sistema, kao što su carinska roba,

carinsko područje, carinska linija, pogranični pojas, mere carinskog nadzora“.5 U

periodu od 1949. do 1960. godine primenjivan je dualni carinski sistem: jedan za

privredu i javne institucije i drugi za privatna lica. Carinski sistem u navedenom

periodu bio je van uticaja svetskog i unutrašnjeg tržišta, stoga se carinjenje svodilo na

carinjenje robe fizičkih lica. Uvoz i izvoz za preduzeća iz društvenog sektora

najvećim delom je regulisan vancarinskim instrumentima (Kanjevac, 1992). „Ključne

institucije na kojima se temelji carinski sistem zemlje činili su: Carinski zakon donet

1948. godine, Rešenje iz 1952. godine (o oslobođenju od carine i ostalih dažbina za

robu, sirovine, poluproizvode i proizvode iz uvoza), Rešenje doneto 1952. godine (o

3 Uprava Carina R.S. (2017, Decembar 22), Istorijat carinskog zakona i carinske tarife, Preuzeto sa:


px 4 Uprava Carina R.S. (2017, Decembar 22), Istorijat carinskog zakona i carinske tarife, Preuzeto sa:


px 5 Uprava Carina R.S. (2017, Decembar 22), Istorijat carinskog zakona i carinske tarife, Preuzeto sa:


px







11

cenama sirovina, poluproizvoda i proizvoda). Na temelju navedenih zakonskih

propisa preduzeća kao i ostali ekonomski subjekti su uplaćivali u Fond za

izjednačavanje cena, sumu koja odgovara razlici između domaćih i stranih cena. Ovaj

sistem je sredinom 1952. godine zamenjen sistemom uvoznih i izvoznih

koeficijenata“ (Cvetanović, Đurić, 2010, str. 117) . Privredni razvoj zemlje kao i sve

veća uključenost na svetsko tržište nametnuo je reformu carinskog sistema

Jugoslavije. „Pravnu infrastrukturu tog sistema predstavljaju carinski zakoni iz 1959.,

1973., i 1978. godine i Uredba o privremenoj opštoj carinskoj tarifi iz 1961. godine,

kao i Zakoni o carinskoj tarifi iz 1965. i 1978. godine“ (Cvetanović, Đurić, 2010, str.

118). „Carinski zakon iz 1973. godine, sveobuhvatnije reguliše materiju carinskog

postupka u železničkom i drumskom saobraćaju“.6 „Carinski zakon koji je donet

1992. godine, delimično je sadržio odredbe i stavove iz Opšteg sporazuma o carinama

i trgovini (GATT) kao i Svetske carinske organizacije, te se u određenom momentu

ekspanzije međunarodne trgovine i saobraćaja, sadržina istog pokazala nedovoljnim“.7

Stoga se navedeni zakon menjao sve do današnjih dana.

6 Uprava Carina R.S. (2017, Decembar 22), Istorijat carinskog zakona i carinske tarife, Preuzeto sa :


px 7 Slobodna zona Pirot (2017, Decembar 25), Obrazloženje carinskog zakona, Preuzeto sa:

http://www.freezonepirot.com/media/files/Obrazcarzak.pdf




12

2. VRSTE CARINA

U zavisnosti od postavljenih kriterijuma prisutne su najrazličitije podele

carina. U ekonomskoj literaturi prisutna je podela carina u zavisnosti od kretanja robe

preko carinske linije, načinu obračunavanja i naplate, načinu utvrđivanja carinskih

stopa, ekonomsko-političkom delovanju i slično. Moguća je i podela carina na

minimalnu i maksimalnu. Minimalna carina predviđa primenu takozvanih

preferencijalnih carinskih stopa na uvoz roba iz zemalja sa kojima su zaključeni

sporazumi o slobodnoj trgovini. Pod maksimalnim carinama se podrazumevaju carine

na uvoz robe koje ne podležu kriterijumu takozvanog najvećeg povlašćenja. U

zavisnosti od različito definisanih kriterijuma moguća je podela carina: sa aspekta

svrhe uvođenja, prema pravcu kretanja, prema načinu obračuna, prema društveno-

ekonomskim zadacima, prema načinu donošenja i u zavisnosti od primene carinskog

postupka.

2.1 Podela carina sa aspekta svrhe uvođenja

Sa stanovišta ekonomskih i političkih ciljeva, moguća je podela carina na:

fiskalne i zaštitne carine.

Fiskalne carine se primenjuju u slučajevima kada se uvezena roba ne

proizvodi u zemlji ili se proizvodi u nedovoljnim količinama. Fiskalna funkcija carina

je posebno prisutna kod roba široke potrošnje koja je u većini slučajeva opterećena

višim carinskim stopama.

Zaštitne carine imaju zaštitni karakter u smislu stvaranja povlašćenijeg

položaja domaćih proizvođača u odnosu na strane konkurente. Delovanje carina u

pravcu zaštite domaće proizvodnje posebno je od značaja za industrije u inicijalnim

fazama razvoja. Inicijator za uvođenje zaštitnih carina kao mehanizma zaštite bio je

Aleksandar Hamilton (1791), koji je u svom radu Izveštaj o mladim industrijama

naveo da je neophodno zaštititi domaću industriju koja je u povoju, a nailazi na oštru

konkurenciju razvijenih zemalja. Kasnije nemački ekonomista Fridrih List (1840), je

u delu Nacionalni sistem političke ekonomije dao teorijsko objašnjenje zaštitnih

carina. Po mišljenju autora sve zemlje prolaze kroz određene faze razvoja u kojima

postoji izvestan odnos neujednačenosti, neravnomernosti razvitka, iz razloga što su

pojedine zemlje ranije razvile industrijsku proizvodnju u odnosu na ostale ..... Autor

13

odbacuje liberalistički zahtev o konkurenciji koji podjednako koristi svim zemljama

učesnicima u međunarodnoj trgovini i traži povoljnije uslove za industriju one zemlje

koja je kasnije stupila na put industrijskog razvoja i koja se na svetskom tržištu

sudara sa proizvodima razvijene industrije drugih zemalja. Na toj osnovi autor se

zalaže za zaštitu mlade industrije, s tim što ta zaštita treba da bude privremena

(Adamović, 1974). Na ovaj način zemlje koje su kasnije stupile na put ekonomskog

oporavka postupno osvajaju određenu industrijsku granu i tako prenose carinsku

zaštitu sa jedne na drugu industrijsku granu. Carinska zaštita će u prvo vreme delovati

na cene finalnih proizvoda, međutim u dugom roku rastuća efikasnost poslovanja

usloviće njihovo obaranje. List smatra da zaštitne carine ne treba da premaše 25%

vrednosti, kao i da njihova primena ne treba da bude duža od 20 godina, te da u

izuzetnim slučajevima maksimalni rok trajanja zaštitnih carina za pojedine

industrijske grane ne bude duži od 30 godina. Istovremeno autor navodi, da ukoliko se

i pored ovakvih vidova zaštite pojedine industrijske grane ne afirmišu, treba ih prosto

prepustiti da se samostalno prilagođavaju uslovima na domaćem i stranom tržištu. U

prilog ovoj tvrdnji može se navesti kao primer Republika Srbija koja je kroz procese

pridruživanja liberalizovala trgovinu sa zemljama članicama Evropske unije kao i

zemljama iz okruženja što je dovelo do snižavanja carinskih stopa na uvozne

proizvode. U takvim prilikama pokazala se nekonkurentnost srpskih preduzeća koja

su gubitkom carinske zaštite „osuđena“ na nemilosrdnu međunarodnu konkurenciju

(Jošić, 2006).

2.2 Podela carina prema pravcu kretanja robe

Prema pravcu kretanja robe, carine mogu biti: uvozne, izvozne i tranzitne

(provozne).

Uvozne carine „plaćaju domaća preduzeća kao i fizička lica pri uvozu roba

koje su namenjene za dalju proizvodnju ili potrošnju na nacionalnom tržištu“

(Cvetanović, Đurić, 2001, str. 15). Uvozne carine omogućavaju ubiranje fiskalnih

prihoda i predstavljaju moćan instrument u vođenju makroekonomske politike. Pri

uvođenju ili povećanju carinskih dažbina poskupljuje proizvod na tržištu, što se

odražava na potrošnju u zavisnosti od stepena elastičnosti domaće tražnje. U

slučajevima manje elastičnosti manji je uticaj, pa je smanjenje domaće potrošnje

manje i suprotno veća elastičnost ima za posledicu značajnije smanjenje domaće

potrošnje. Promena veličine tražnje nakon uvođenja ili povećanja carinskih dažbina

14

delovaće i na ponašanje inostrane ponude, u zavisnosti od stepena elastičnosti cena

inostranih roba. Navedeni primer uticaja uvoznih carina na formiranje cena na

domaćem tržištu je prihvatljiv pod pretpostavkom da se primer odnosi na malu zemlju

čija privreda ne može supstituisati uvoz posmatranog artikla domaćom proizvodnjom

(Cvetanović, Đurić, 2001).

Izvozne carine imaju ekonomsko delovanje slično uvoznim carinama.

Prevashodna namena uvođenja izvoznih carina je onemogućavanje izvoza domaćih

proizvoda po dotadašnjim cenama. Istovremeno razlog uvođenja izvoznih carina može

biti i u cilju obezbeđivanja stanovništva dovoljnim količinama životnih namirnica.

Uvođenje izvoznih carina na deficitarne proizvode je u funkciji stvaranja povoljnijeg

položaja domaćih proizvođača u odnosu na inostrane konkurente čija je proizvodnja

zavisna od uvoza repromaterijala iz zemlje izvoznice (Cvetanović, Đurić, 2001).

Izvozne carine se u praksi ređe koriste, međutim pojedine zemlje primenjuju ovaj vid

restrikcije izvoza kao što je Ruska Federacija koja naplaćuje carinu pri izvozu nafte,

naftnih derivata i drugih sirovina i energenata.8

Tranzitne (provozne) carine se plaćuju za robu koja prelazi teritoriju neke

zemlje. U vremenu koje je prethodilo Barselonskoj konvenciji 1921. godine u

carinskim sistemima pojedinih zemalja se plaćala i provozna carina.

2.3 Podela carina prema načinu obračuna

Prema načinu obračuna mogu biti „carine po vrednosti (ad valorem), specifične

i kombinovane carine“ (Cvetanović, Đurić, 2001, str. 17).

Carine po vrednosti (ad valorem) se izražavaju u procentima od vrednosti

robe. Ad valorem carine mogu biti uniformne u kojima se primenjuje jedna stopa

carine za svu robu i specijalizovane koje podrazumevaju obračunavanje carine po

posebnoj stopi za svaku robu. Prednost ad valorem carine je u tome što ravnomerno

opterećuje vrednost robe i na taj način zadržava proporcionalno učešće u strukturi

troškova uvoznika. Međutim u uslovima nestabilnosti cena smanjena je efikasnost

njihove zaštitne funkcije. Jer, pri smanjenju uvoznih cena dolazi do smanjenja iznosa

carine, čime se dovodi u pitanje njihova zaštitna funkcija, istovremeno pri naglom

porastu uvoznih cena, carina može poprimiti prohibitivna obeležja sa svim negativnim

8 Mrdaković, C.R. (2017, Jun 18), Srbija i izvozne carine ruske nafte, Nova srpska politička misao iz 2008

godine, Preuzeto sa: http://www.nspm.rs/ekonomska-politika/srbija-i-izvozne-carine-ruske-

nafte.html?alphabet=l

http://www.nspm.rs/ekonomska-politika/srbija-i-izvozne-carine-ruske-nafte.html?alphabet=l


15

posledicama na međunarodnu trgovinu. U takvim uslovima, predviđena je primena

„specifične carine u minimalnom i maksimalnom iznosu. Tako da, u slučajevima kada

je carina obračunata metodom ad valorem manja od specifične carine, primenjuje se

minimalna specifična carina ili kada je carina obračunata metodom ad valorem veća

od maksimalne specifične carine, primenjuje se maksimalna specifična carina“.9

Specifične carine se prilikom uvoza robe naplaćuju po jedinici težine i mogu

biti: težinske, litarske, zapreminske i slično. Specifične carine imaju bolji fiskalni

efekat, budući da je ukupan iznos carina u uslovima nestabilnosti cena konstantna

veličina. Dobra strana ovih carina je u njihovoj jednostavnoj primeni iz razloga što je

potrebno utvrditi samo količinu uvezene robe, što otklanja mogućnost manipulisanja u

postupku utvrđivanja carinske osnovice. Slaba strana specifičnih carina je u ne

uvažavanju razlike u kvalitetu robe koja se uvozi. Iz čega proizlazi da robe relativno

niskog kvaliteta mogu biti opterećene visokim carinskim dažbinama i suprotno tome

robe visokog kvaliteta mogu imati niske carine. Stoga se često u carinskoj politici i

pristupa kombinaciji ad valorem i specifičnih carina. Za razliku od mnogih drugih

zemalja, Švajcarska koristi sistem carinjenja koji se zasniva na težini. Ova specifična

carinska dažbina primenjuje se na proizvode iz zemalja koje nisu članice EU i EFTA.

Iz navedenih razloga su carinske dažbine u Švajcarskoj niže u odnosu na druge

zemlje.10 To favorizuje uvoz visokokvalitetnih tehničkih komponenti koje imaju

veliku vrednost u odnosu na specifičnu težinu.

Kombinovane carine uzimaju za osnovicu vrednost i jedinicu mere, pri čemu

su alternativne ako se obračunavaju ili po vrednosti ili po jedinici mere, a

kumulativne ako se obračunavaju i po jednoj i po drugoj osnovi (Cvetanović, Đurić,

2001).

2.4 Podela carina prema društveno-ekonomskim zadacima

Prema društveno-ekonomskim ciljevima moguća je podela carina na:

preferencijalne, antidampinške, kompenzatorne i retorzivne.

9 Uprava carina R.S. (2017, Jun 18), Zakon o carinskoj tarifi, Član 2, Službeni glasnik Republike Srbije br.

62/05; 61/07; 05/09, Preuzeto sa:

http://www.carina.rs/lat/Zakoni/lat-Zakon%20o%20carinskoj%20tarifi%202009%20-%20preciscen%20tekst.pdf 10 OSCE (2017, Avgust 11), Priručnik sa najboljim iskustvima za obavljanje procedure na graničnim prelazima-

sa aspekta trgovine i prevoza iz 2012 god. Preuzeto sa:

https://www.osce.org/sr/secretariat/107523?download=true ,

http://www.carina.rs/lat/Zakoni/lat-Zakon%20o%20carinskoj%20tarifi%202009%20-%20preciscen%20tekst.pdf

https://www.osce.org/sr/secretariat/107523?download=true

16

Preferencijalne carine predstavljaju ugovorene povlašćene carine sa zemljom

ili grupom zemalja. Republika Srbija je potpisnik više međunarodnih sporazuma na

osnovu kojih se primenjuju preferencijalne carinske stope.

Antidampinške carine su u funkciji sprečavanja dampinga. Primenjuju se u

slučajevima kada inostrani proizvođač prodaje robu po nižoj ceni na inostranom

tržištu od cena koje su prisutne na domaćem tržištu ili prodaje po cenama nižim u

odnosu na postojeće svetske cene posmatrane robe, a sve u cilju eliminisanja

konkurenata i osvajanja određenih inostranih tržišta. Damping cenu u većini slučajeva

diktiraju određene monopolske grupacije ili države putem izvoznih olakšica, u cilju

osvajanja novih tržišta putem niskih cena koje su često ispod cene proizvodnje, a u

pojedinim slučajevima i ispod cene koštanja. Eventualni gubitak usled niskih izvoznih

cena se nadoknađuje višim cenama na domaćem tržištu. Pored toga što počiva na

takvim proračunima, damping je najčešće omogućen eksploatacijom jeftine radne

snage u državi proizvođača, tzv. socijalni damping ( Dimitrijević, Stojanović, 1996).

U cilju sprečavanja dampinga, države uvoznice uvode pored postojećih i dopunske

carine ili čak uvode zabranu uvoza dampinške robe. Među prvim zemljama koje su

primenile ovaj vid zaštite domaće proizvodnje kroz uvođenje dopunskih carina su

SAD i Kanada. U pojedinim slučajevima se postojanje dampinga zloupotrebljavalo, u

cilju onemogućavanja prodaje strane robe na domaćem tržištu po cenama nižim od

onih koje odgovaraju domaćim preduzećima. Kao noviji primer primene ovog vida

zaštite domaće proizvodnje je uvođenje antidamping carina 2013. godine od strane

Evropske unije na uvoz kineskih solarnih panela. Naime, evropski proizvođači

solarnih panela su se žalili da ih jeftini kineski uvoz tera u stečaj, sa druge strane,

monteri su se žalili da im carine povećavaju troškove. Stoga je kolegijum

predstavnika država članica Evropske unije izvagao opcije, uključujući i različite

interese, odlučivši da uvede antidamping carine.11 Carinskim zakonodavstvom

Republike Srbije predviđene su i mere koje podrazumevaju naplatu antidamping

carina.

Retorzivne (borbene) carine se primenjuju sa ciljem da se kroz carinsku borbu

prinudi određena zemlja da izvrši ustupak ili da odustane od svog pritiska carinama.

Naime, dešava se da neka zemlja uvede veće carine prema drugoj zemlji, te na taj

11 EurActuv.rs. (2017, Jun 18), Počinju da važe antidamping carine na kineske solarne panele, Preuzeto sa:

http://webcache.googleusercontent.com/search?q=cache:iE9dqF5iwm4J:www.euractiv.rs/eu-prioriteti/6573-

poinju-da-vae-antidamping-carine-na-kineske-solarne-panele-+&cd=4&hl=sr&ct=clnk&gl=rs

http://webcache.googleusercontent.com/search?q=cache:iE9dqF5iwm4J:www.euractiv.rs/eu-prioriteti/6573-poinju-da-vae-antidamping-carine-na-kineske-solarne-panele-+&cd=4&hl=sr&ct=clnk&gl=rs

http://webcache.googleusercontent.com/search?q=cache:iE9dqF5iwm4J:www.euractiv.rs/eu-prioriteti/6573-poinju-da-vae-antidamping-carine-na-kineske-solarne-panele-+&cd=4&hl=sr&ct=clnk&gl=rs

17

način ne postupa isto kao sa drugim zemljama. Međutim, u pojedinim slučajevima

„zemlja koja je uvela retorzivnu carinu može na svom unutrašnjem tržištu izazvat i

veće poremećaje zbog odgovarajućeg porasta cena i time sebi prouzrokovati veće

štete od eventualnih šteta koje su protivniku izazvane dodatnim opterećenjem

njegovog uvoza“ (Pertot, 1979, str.125). Carinskim zakonodavstvom Republike Srbije

moguće je primeniti i ove carine.

Kompenzatorne carine predstavljaju dažbine koje se nameću kako bi se

izjednačila cena uvezene robe sa cenom domaće robe. Primenjuju se u cilju

neutralisanja izvoznih subvencija i premija. „Kompenzatorna carina se ugrađuje u

osnovicu na koju se primenjuju redovne stope carine i ne bi smele da budu veće od

iznosa premije ili subvencije“ (Cvetanović, Đurić, 2001, str. 22).

2.5 Podela carina prema načinu donošenja

Ukoliko su kriterijumi prema načinu donošenja, carine se dele na: autonomne i

konvencionalne.

Autonomne carine donosi zemlja samostalno. U teoriji se razlikuju povlašćene

autonomne i nepovlašćene autonomne carine.

Konvencionalne (ugovorne) carine se donose na bazi ugovora sa drugim

zemljama i predstavljaju rezultat dogovora između dve ili više zemalja o visini

carinskog opterećenja u međusobnoj trgovini.

2.6 Podela carina u zavisnosti od primene carinskog postupka

U zavisnosti od primene carinskog postupka carine mogu biti: jedinstvene i

diferencijalne.

Jedinstvene carine se primenjuju jedinstveno na svu uvoznu robu, nezavisno iz

koje se zemlje roba uvozi.

Diferencijalne carine podrazumevaju različiti tretman uvezene robe u

zavisnosti od njenog porekla. „Po pravilu diferencijalna carina ima politički karakter,

obzirom da nije motivisana ekonomskim interesima. Sa stanovišta odvijanja

međunarodne robne razmene, diferencijalna carina ima ili prohibitivan ili retorzivan

karakter“ (Cvetanović, Đurić, 2001, str. 23). Ona će biti istovremeno i prohibitivna

ako su carinske stope tako visoke da onemogućavaju uvoz iz dotične zemlje u odnosu

na druge. „Diferencijalna carina je i retorzivna ako je uvedena kao protivmera na

18

uvoz iz zemlje koja je na uvoz određene robe ili na postupak sa nekom robom uvela

visoku carinu“ (Todorović, 1997, str. 297).

19

3. EKONOMSKA DEJSTVA CARINA

Iz prethodnih podnaslova može se videti da se u zavisnosti od postavljenih

kriterijuma mogu sresti najrazličitije podele carina. Nadalje, može se zaključiti da

carine kao instrument spoljnotrgovinske politike neposredno deluju na cene, a preko

njih na čitav niz ekonomskih pojava i procesa. Intenzitet delovanja carina na promenu

cena kao i čitav niz ekonomskih pojava i procesa u velikoj meri zavisi od odnosa

ponude i tražnje. Pod ekonomskim dejstvom carina treba razumeti promenu u

vrednostima parametara kao i u odnosima koje uslovljavaju ovi instrumenti u

procesima ekonomskog razvoja na nacionalnom i međunarodnom nivou (Cvetanović,

Đurić, 2001). Proučavanje mogućih ekonomskih efekata carina je vrlo složeno zbog

velikog broja parametara koji se u ekonomiji menjaju usled njihovog delovanja. Stoga

će se u nastavku sagledati efekti carina na ekonomske pojave i procese kao i njihov

uticaj na razvoj pojedinih nacionalnih ekonomija.

3.1. Efekti carina na uvoz, izvoz i realokaciju faktora proizvodnje

Struktura spoljne trgovine može poslužiti za ilustraciju važnih ekonomskih

fenomena. Naime, po pravilu, visoko industrijalizovane države uvoze sirovine i

proizvode niskog stepena obrade. Suprotno tome, nerazvijeni uvoze industrijska dobra

kao i proizvode visokog stepena obrade. Budući da se struktura uvoznih i izvoznih

roba privredno nerazvijenih veoma slabo menja, razlike u dohodovnoj elastičnosti

tražnje same po sebi vode platnobilansnim problemima (Cvetanović, Đurić, 2001).

Zato se čini logičnim nastojanje nerazvijenih u vlastitoj proizvodnji roba koje su se

do tada uvozile. Iako početni troškovi proizvodnje mogu biti izraženiji od uvoznih

cena, ekonomsko opravdanje za primenu ove strategije ogleda se u nastojanju domaće

industrije da iskoristi prednosti masovne proizvodnje u cilju poboljšanja platnog

bilansa usled manjeg uvoza potrošnih dobara. Konačno, postoji i nada da će se mlada

industrija razviti i postati konkurentna na svetskom tržištu (Todaro, 1997). Prema

tome, pitanje optimalne alokacije proizvodnih resursa predstavlja centralno pitanje. U

ekonomskoj teoriji nisu retka mišljenja po kojima je privredni razvoj moguće

obezbediti podsticanjem slobodnog delovanja tržišta i otvorene ekonomije pri čemu se

intervencije države svode na minimum. Međutim, kroz analizu razvojnih iskustava

Južne Koreje, Singapura i Tajvana kao i drugih zemalja primećuje se da izvozna

20

ekspanzija industrijskih proizvoda nije nastala kao rezultat delovanja slobodnog

tržišta, već kao rezultat brižljivo isplanirane intervencije države, uključujući i veoma

rafinirane carinske politike. Iz toga se može zaključiti da u navedenim brzo rastućim

privredama nije prisutan model liberalnog kapitalizma, već model takozvanog

usmeravanog kapitalizma. Ukoliko se posmatra razvojno iskustvo posleratne Srbije

može se primetiti da je ubrzani razvoj industrijalizacije postavljen kao najviši

nacionalni prioritet, čime je omogućeno rešavanje četiri krupna ekonomska problema

kao što su: povećanje dodate vrednosti, povećanje zaposlenosti, rast zarada i

smanjenje deficita platnog bilansa (Reinert, 2006). Premda generalno govoreći u

savremenim uslovima poslovanja gotovo da i nema izuzetka po pitanju neophodnosti

uvažavanja koncepta otvorene ekonomije, ali ipak dinamičan industrijski rast

posleratne Srbije nije nastao kao rezultat delovanja slobodnog tržišta. Stoga će se u

nastavku kroz sveobuhvatniju analizu sagledati privredni rast posleratne Srbije koji je

nastao kao rezultat brižljivo isplanirane intervencije države, koja je između ostalog

podrazumevala i visoke carinske zaštite. Naime, Republika Srbije je u periodu od

1955. do 1990. godine imala prosečnu godišnju stopu rasta od 7,7%, što je doprinelo

da krajem osamdesetih godina prošlog veka bude u grupi srednje razvijenih

industrijskih zemalja (Savić, 2014). Kao rezultat niza strateških projekata saradnje

domaće industrije i domaće nauke, a takođe i kroz programe međunarodne saradnje

stvarali su se domaći stručnjaci, usko specijalizovani za oblast CNC tehnologije,

robotiku, mehatroniku i širok spektar primene informaciono -komunikacionih

tehnologija u industrijskoj proizvodnji i vođenja poslovnih sistema. Naime, kroz

dinamičan i kontinuiran razvoj Srbija tokom šezdesetih godina postaje jedna od deset

zemalja u svetu koja je imala sposobnost da samostalno projektuje i proizvodi

digitalne računare. Istovremeno, na velika vrata svetske nauke Srbija je ušla i u

domenu robotike. Razvojne i obrazovne aktivnosti pratila je izgradnja visoko

specijalizovanih istraživačko-razvojnih laboratorija, centara za nove tehnologije, a

vodeće industrijske kompanije su u okviru svojih poslovnih sistema formirale

specijalizovane istraživačko-razvojne jedinice, uključujući i institute, kao što je Lola

Institut kao specijalizovana istraživačko -razvojna jedinica za oblast numeričkih i

fleksibilnih proizvodnih tehnologija, u okviru tadašnje Lola Korporacije (Petrović,

2014). U industrijskim centrima kao nosiocima razvoja bilo je zaposleno 1,1 milion

radnika, stvarajući 44% BDP-a. U datim uslovima visoke carinske zaštite su

omogućavale domaćoj proizvodnji da ima dovoljan rok za modernizaciju,

21

restruktuiranje organizacionih struktura kao i povećanje p roduktivnosti. Zato aktivna

uloga države u industrijskom razvoju nije bila protekcionistička već suptilna kroz

podršku novim granama privrede. Istovremeno i razvijene zemlje su putem carinskih

barijera obezbeđivale najveći stepen zaštite domaćih proizvođača, na način da su

većim carinskim stopama bili obuhvaćeni proizvodi većeg stepena prerade.

U periodu od 1990. do 2000. koji karakteriše prvu fazu tranzicije, drastično je

smanjena proizvodnja industrijskih proizvoda iz razloga što u totalnoj izolaciji nije

bilo moguće plasirati proizvode na području bivših republika i u inostranstvu. „Stoga

je bilo nemoguće pratiti tehnološki razvoj, što je doprinelo da osnovna sredstva

tehnološki zastarevaju, a usled nedostatka finansijskih sredstava da ista budu slabo i

održavana. Odsečena od tržišta bivših republika i stranog tržišta industrija je bila

upućena samo na produkciju za domaće potrebe, što je uticalo na raspad i uništenje

velikih privrednih sistema“ (Drobnjak, 2013, str. 2). Posledice toga bile su neizbežne

pošto su nastali problemi u industriji rešavani neadekvatnim merama ekonomske

politike (Savić, Ilić, Mićić, 2015). Razumljivo, urušavanje srpske privrede praćeno je

i odlaskom velikog broja radnika iz fabrika koji su „morali na drugačiji način da

obezbede najosnovniju egzistenciju za sebe i svoje porodice, a sa njihovim odlascima

gubila su se i proizvodna znanja, navike i fabričke specifičnosti“ (Drobnjak, 2013, s tr.

2). U prilog tome govori podatak da je „u Srbiji 2000. godine industrija zapošljavala

svega 765 hiljada radnika, sa učešćem od 29% u stvaranju BDP -a“ (Savić, 2014, str.

300).

Period posle oktobarskih promena karakteriše „sprovođenje politike

globalizacije u Srbiji, koja uključuje i neoliberalnu ekonomiju kao njen neodvojivi

deo, što je dovelo do dalje devastacije industrije i tihog odumiranja tradicionalnih

industrijskih centara“ (Drobnjak, 2013, str. 3). Naime, verovalo se da će slobodna

konkurencija pronedriti modernu i visoko efikasnu privredu, koja se lako može

uključiti u međunarodnu razmenu (Savić, 2014). U takvim prilikama pokazala se

nekonkurentnost srpskih preduzeća koja su gubitkom carinske zaštite bila „osuđena“

na nemilosrdnu međunarodnu konkurenciju, stoga je razvoj krenuo u pravcu

tercijalizacije privrede. „U prilog tome govori podatak da je u 2013. godini u

industriji bilo zaposleno svega 275 hiljada radnika, isto kao daleke 1955. godine.

Istovremeno, začuđujuć je podatak da je u Beogradu 1990. godine bilo zaposleno u

industriji 245 hiljada radnika, a 2007. godine svega 14 hiljada“ (Savić, 2014, s tr.

300). Procesi intenzivne deindustrijalizacije (slika 1) doprineli su da pojedine

22

industrijske grane, posebno u delu visokih tehnologija i srednje visokih tehnologija

skoro u potpunosti nestanu. Primera radi, više se ne proizvode mašine alatke,

industrijski roboti, transfer linije za automobilsku i druge industrije prerade metala,

koje predstavljaju motor razvoja industrije, kao i bitnu komponentu tehnološke

nezavisnosti i dugoročne stabilnosti privrede Srbije. Istovremeno, proizvodnja ove

vrste proizvoda značajno je doprinosila izvozu i ugledu srpske industrije u svetskim

razmerama (Petrović, 2014).

Slika 1. Industrijalizacija-deindustrijalizacija Srbije (Izvor:AINS NTPS 2011.)

Današnji koncepti razvoja koji bi trebali da predstavljaju nekakve forme

industrijske politike u Republici Srbiji u osnovi imaju deklarativni karakter i

prevashodno su usmereni ka privatizaciji, restruktuiranju i privlačenju stranih

investicija (Mićić, 2015). „Kada se govori o stranim direktnim investicijama potrebno

je naglasiti da se na osnovu iskustava pojedinih tranzicionih zemalja kao i ozbiljnih

empirijskih istraživanja pokazalo da strane direktne investicije ne samo da ne

podstiču privredni rast i razvoj, već da među njima postoji negativna veza, tačnije da

veće inostrane investicije uzrokuju manji rast i obrnuto. To potvrđuju mnogi

23

istraživači među kojima je i ugledni prof. dr. Jože Mencinger“ (Drobnjak, 2013, str.

3). „Naime, najveći deo takvih investicija su niske tehnološke intenzivnosti koje ne

donose nove tehnologije niti zapošljavaju visokoobrazovanu radnu snagu“ (Drobnjak,

2013, str. 3). Paradoksalno je da se u Srbiji iz budžeta izdvajaju velika finansijska

sredstva da bi bila „dodeljena stranim investitorima koji su do šli samo zbog jeftine

radne snage i da bi organizovali neku vrstu manufakturne proizvodnje“ (Drobnjak,

2013, str. 3). Što se tiče doprinosa stranih direktnih investicija srpskom izvozu, može

se reći da od deset najveć ih izvoznika, devet su strane kompanije. Pri tom, prema

rečima prof. dr. Mlađena Kovačevića „statistika ne kazuje koliko strane firme

ostvaruju uvoza, obzirom da veliki broj njih, od „Fijata“ i Železare, do IMPOL-Sevala

su veliki uvoznici iz razloga što svoju proizvodnju zasnivaju na uvoznim

komponentama, delovima i reprodukcionim materijalima“ (Kovačević, 2016, s tr. 5).

„Iz navedenog, postavlja se pitanje koliko su strane firme koje su locirane u Srbiji

doprinele enormnom rastu uvoza i spoljnotrgovinskog deficita. Kada se govori o

doprinosu stranih kompanija izvozu Srbije, trebalo bi istaći da je njegova struktura

veoma nepovoljna, jer u njoj dominiraju primarni proizvodi koji, sem energenata, vrlo

malo troše domaće reprodukcione materijale“ (Kovačević, 2016, str. 5). U prilog tome

govori „izveštaj Svetskog ekonomskog foruma, u kojem se po kvalitetu strukture

izvoza u 2015. godini Srbija nalazi na 134 mestu, što govori da samo četiri zemlje sa

te liste imaju nepovoljniju strukturu izvoza (WEF, 2016, str. 315). Istovremeno,

postavlja se suštinsko pitanje koliko od ukupnog iznosa deviza ostvarenih od izvoza

stranih kompanija ostaje u Srbiji“ (Kovačević, 2016, str. 5). Kada se, pak, govori o

efektu stranih direktnih investicija na zaposlenost može se zaključiti da je vrlo

problematičan. Naime, u većini privatizovanih „preduzeća sa stranim vlasništvom broj

zaposlenih je znatno smanjen, a preostali radnici su znatno opterećeniji i još uvek

rade dnevno više od 8 sati, što je znatno više nego što rade radnici iz iste branše u

zemljama matične kompanije“ (Kovačević, 2016, str. 6). U prilog ovoj tvrdnji navodi

se kao primer nemački „Telekom“. Naime „nakon prodaje nacionalnih

telekomunikacionih kompanija Mađarske, Hrvatske, Makedonije i Crne Gore

nemačkom „Telekomu“ broj zaposlenih u ovim zemljama je znatno smanjen, što je

uticalo da se znatno poveća broj klijenata po zaposlenom. Tako je, prema analizi

kompanije Cullen International, početkom 2011. godine na jednog zaposlenog u

nemačkom „Telekomu“ dolazilo 289 korisnika, u Hrvatskoj 463, u Makedoniji 800, a

u Mađarskoj čak 806“ (Dušanić, 2011, str. 1089). „ Pri tom, treba dodati da je, prema

24

istom izvoru u telekomunikacionim kompanijama koje nisu prodate strancima, taj

odnos sličan onom u Nemačkoj: Švedskoj 347, Sloveniji 356, Francuskoj 377, Belgiji

390 i Srbiji 372“ (Dušanić, 2011, str. 1089). Na bazi takvih trendova nameće se

zaključak da navedeni procesi zanemaruju razvoj ljudskih resursa. „Takvo

zanemarivanje ima veoma ozbiljne posledice jer je razvoj ljudskih resursa

istovremeno i sredstvo i cilj. To je sredstvo za podizanje nivoa produktivnosti i

mobilnosti radne snage. Istovremeno to je i cilj ukoliko doprinosi poboljšanju

kvaliteta života ljudi kao pojedinca i društva u celini“ (Cvetanović, Đurić, 2001, str.

222).

3.2. Efekti carina na cene i odnose razmene

Veoma je veliki broj različitih efekata koji carine kao jedan od esencijalnih

elemenata spoljnotrgovinske zaštitne politike, ispoljavaju na funkcionisanje pojedinih

nacionalnih ekonomija (Cvetanović, Đurić, 2001). Carine neposredno deluju na cene,

a preko njih i na čitav niz ekonomskih pojava i procesa. Naime, povećanje carina na

uvoznu robu po pravilu dovodi do smanjenja potrošnje iste na domaćem tržištu, što

omogućuje domaćem proizvođaču da poveća cenu svojih proizvoda, te da tako bude

konkurentan na tržištu (Jošić, 2006). Takva carinska zaštita omogućuje rentabilnost

domaće proizvodnje, delujući povoljno na celokupan privredni rast. Na taj način

carine kao instrument kojim se regulišu odnosi spoljnotrgovinske razmene utiču na

obim i strukturu međunarodne razmene kao i rast i razvoj domaće privrede. U praksi

se iznos carinskih davanja može različito odraziti na cenu proizvoda. Stoga će se u

nastavku sagledati četiri mogućnosti:

Prva mogućnost podrazumeva da je uvođenje uvoznih carina bez efekta na

izmenu cena robe na domaćem tržištu. Naime, kada je zemlja uvoznik veoma

značajan ili najznačajniji kupac zemlje izvoznice, sasvim je normalno da

zemlja izvoznik nastoji da smanjenjem cene robe nadomesti iznos carine. U

navedenoj situaciji ekonomski interes zemlje izvoznice ogleda se u

zadržavanju veličine izvoza, budući da smanjenje izvoza ili njegov prestanak

mogu prouzrokovati veće gubitke od smanjenja cene robe koje se izvoze.

Takođe, uvozna carina nema uticaja na porast cena na domaćem tržištu u

slučajevima kada inostrani izvoznik ima prekomerne zalihe (Kovačević, 1995).

25

Druga mogućnost predviđa da uvozna carina deluje na rast cena roba na

domaćem tržištu tačno u iznosu carine. Za navedenu mogućnost potrebno je da

razlika troškova proizvodnje između domaćeg i stranog proizvođača bude veća

od iznosa carine na uvezenu robu (Cvetanović, Đurić, 2001).

Treća mogućnost ima za posledicu rast cena na domaćem tržištu usled uvoznih

carina u iznosu manjem od veličine carinskih zahvatanja. Javlja se u

slučajevima kada je razlika između domaćih i inostranih troškova proizvodnje

manja od iznosa carine. U ovom slučaju, cene se obrazuju prema troškovima

domaćih proizvođača budući da je njihov iznos manji u poređenju sa zbirom

troškova inostranih proizvođača i carine (Cvetanović, Đurić, 2001).

Na kraju, moguć je rast cena na domaćem tržištu usled uvoznih carina u iznosu

većem od veličine carinskih davanja. Ovo je realna pojava kada se uvoz robe

obavlja preko većeg broja posrednika.

U određenim slučajevima uvođenje uvoznih carina može poboljšati odnose

razmene sa zemljama iz okruženja. Kako odnosi razmene podrazumevaju kupovnu

snagu izvoza za jedinicu uvoza, analogno tome poboljšanje iste dolazi usled

relativnog rasta izvoznih prema uvoznim cenama. Uticaj carine na odnose razmene

zavisi i od elastičnosti ponude inostranih proizvođača. Naime, usled niske elastičnosti

ponude inostranih proizvođača, moguće je prinuditi iste da u celosti ili delimično

preuzmu na sebe carinsko opterećenje iz razloga što smanjenje ponude robe može

prouzrokovati veće gubitke od smanjenja cene. U suprotnom, ukoliko postoji visoka

elastičnost ponude inostranih proizvođača, izostaće navedeni efekat na odnose

razmene, iz razloga što će se inostrani proizvođači preorijentisati na druga tržišta.

3.3. Efekti carina na domaću proizvodnju, zaposlenost i realokaciju proizvodnih

resursa

Ključni momenat prilikom analize efekata carina na domaću proizvodnju,

zaposlenost i realokaciju proizvodnih resursa ogleda se u činjenici da povećanje

carina na uvoznu robu može usloviti smanjenje potrošnje uvoznih proizvoda i tako

doprineti rastu potrošnje proizvoda domaćeg porekla. U takvim uslovima dolazi do

povećanja domaće proizvodnje i analogno tome povećanja zaposlenosti. Napred

pretpostavljen redosled ekonomskih događanja na nivou nacionalne ekonomije koji

obuhvata visoke carinske zaštite se može najjasnije prikazati kroz primer razvojnog

iskustva Republike Srbije iz druge polovine dvadesetog veka. U sklopu navedene

26

politike razvoja, Srbija je sve do 1989. godine prosečno godišnje zapošljavala oko

18.000 radnika i tako stvarala realni kapacitet u generisanju ljudskog resursa za

industrijsku proizvodnju, što je tokom tridesetogodišnje industrijalizacije činilo

akumulaciju od oko pola miliona industrijskih radnika (Petrović, 2014). Razvojni

diskontinuitet nastaje devedesetih pod uticajem sankcija i nastavljen je 2000. godine

sprovođenjem neoliberalne ekonomije koji je vodio ukidanju carinskih zaštita, što je

doprinelo još bržoj devastaciji tehnološki zastarele srpske industrije. U takvim

prilikama srpska preduzeća su bila „osuđena“ na nemilosrdnu međunarodnu

konkurenciju što je uzrokovalo erozione procese enormnih razmera, koji je imao

dvostruko veći intenzitet od procesa akumulacije. Za dvadeset godina industrija Srbije

je izgubila gotovo 700.000 radnika, odnosno u proseku 34.000 radnika godišnje

(Petrović, 2014). U periodu posle 2000. godine „upravljanje industrijskim razvojem

prepušteno je nekoj vrst i stranih direktnih investicija, za koje se mislilo da će doneti

savremene tehnologije i naučno-tehnološka saznanja, kako bi se zapošljavali

visokoobrazovani radnici i tako doprinelo podizanju tehnološke svesti u društvu.

Međutim, stvari stoje sasvim drugačije budući da najveći deo takvih investicija u

Srbiji ne donosi nove tehnologije niti zapošljava visokoobrazovanu radnu snagu“

(Drobnjak, 2013, str. 3). S tim u vezi može se zaključ iti da se nacionalna politika koja

svoj razvoj bazira na inostranim investicijama ne može okarakterisati kao

prosperitetna i održiva na dugi rok.

3.4. Grafička analiza efekata carina

Jačina kojom će carina delovati na pojedine ekonomske efekte funkcija je

velikog broja faktora. Jedan broj autora među najvažnijim ubraja sledeće: 1) visina

carinske stope, 2) elastičnost domaće ponude proizvodnje i domaće tražnje uvoza u

odnosu na promene u cenama, 3) broj delatnosti koje se zaštićuju i vremensko trajanje

zaštite, 4) zavisnost zemlje od izvoza odnosno uvoza (Acin, 1995).

Za analizu ponude i tražnje određenog proizvoda u međunarodnoj trgovini,

posmatraće se tržište određenog proizvoda u konkretnoj nacionalnoj ekonomiji, uz

pretpostavku da posmatrana zemlja predstavlja neznatan deo svetskog tržišta. U tom

smislu se kroz korišćenje grafičke eksplikacije pomoću modela ponude i tražnje može

videti da u uslovima nepostojanja slobodne trgovine (slika 2) ravnotežna cena iznosi 8

novčanih jedinica i nalazi se na preseku krive ponude i tražnje u tački N. To nadalje

znači da domaći proizvođači mogu vlastitom proizvodnjom podmirivati ukupnu

27

tražnju posmatranog proizvoda. Suprotno ovoj sekvenci ekonomskih događaja u

uslovima slobodne trgovine i uz pretpostavku da nema carina i transportnih troškova,

cena analiziranog proizvoda bi se poklopila sa veličinom svetske cene. Analogno

tome, horizontalna linija koja označava nivo svetskih cena ilustruje ponudu uvoza.

Ista je perfektno elastična na cenu iz jednostavnog razloga što se pretpostavlja da je

ukupna tražnja posmatrane zemlje za sagledavanim proizvodom mala i da kao takva

ne može uticati na nivo svetske cene tretiranog proizvoda (Cvetanović, Đurić, 2001).

Slika 2. Proizvodnja, uvoz i potrošnja posmatrane zemlje (Izvor: Cvetanović, Đurić, 2001.)

Iz grafikona se može videti da su u uslovima slobodne trgovine domaći

proizvođači spremni da ponude količinu ME ili sto jedinica proizvoda i u datim

uslovima potrošači će želeti da kupe 300 jedinica proizvoda. S tim, da razlika između

tražnje i domaće ponude predstavlja duž EF, odnosno količinu uvoza koja je u iznosu

od 200 jedinica proizvoda.

Pod pretpostavkom da ne postoje transportni troškovi i da je carina u iznosu od

dve novčane jedinice (slika 3) duž HJ će predstavljati količinu uvoza koja se u ovom

slučaju smanjuje sa 200 na 100 jedinica proizvoda. Nova ravnoteža podrazumeva

smanjenje domaće tražnje sa 300 na 250 jedinica proizvoda, dok će se domaća

proizvodnja povećati sa 100 na 150 jedinica posmatranog proizvoda U navedenom

slučaju će uvođenje carina na uvoz posmatranog proizvoda uzrokova ti:

28

1) povećanje proizvodnje domaćih proizvođača,

2) smanjenje potrošnje zbog povećanja cene ,

3) smanjenje uvoza i

4) država dolazi do određenog iznosa fiskalnih prihoda.

Slika 3. Dejstvo carina na smanjenje uvoza i potrošnje (Izvor: Cvetanović, Đurić, 2001.)

Jasnija elaboracija mogućih efekata uvođenja carina data je na slici 4. Naime,

kao što je prikazano, uvođenje carina uzrokuje uvećanje cene posmatranog proizvoda

na domaćem tržištu sa 4 na 6 novčanih jedinica. Rast cena stimulativno deluje na

domaće proizvođače koji su spremni da isporuče posmatrani proizvod na domaće

tržište sve dok je granični trošak jednak 6 novčanih jedinica (Cvetanović, Đurić,

2001). Pri ceni koštanja od 6 novčanih jedinica domaća proizvodnja se može označit i

neefikasnom budući da je cena posmatranog proizvoda 4 novčane jedinice u hipotetici

postojanja slobodne trgovine. Na slici 4 površina trougla A predstavlja trošak

neefikasnosti u proizvodnji kao rezultat rasta domaćih cena. Analogno tome, ukupan

gubitak koji predstavlja površinu trougla A iznosi 50 novčanih jedinica i taj iznos se

dobija kada se pomnoži polovina iznosa carine sa povećanjem domaće proizvodnje.

Površina trougla B predstavlja gubitak potrošačeve satisfakcije kao posledica rasta

cena i takođe iznosi 50 novčanih jedinica budući da je navedeni iznos jednak polovini

29

razlike u ceni pomnoženoj sa veličinom smanjene potrošnje (Cvetanović, Đurić,

2001). Prihod od carine koji predstavlja površinu četvorougla C iznosi 200 novčanih

jedinica i jednak je proizvodu carine i broja jedinice uvoza. S tim u vezi, uvođenje

carine povećava javne prihode za 200 novčanih jedinica što u navedenom primeru

dovodi do ispoljavanja neefikasnosti domaće proizvodnje i potrošnje u iznosu od 100

novčanih jedinica.

Slika 4. Ekonomski trošak carine (Izvor:Cvetanović, Đurić, 2001.)

Potrebno je istaći, da prihodi od carine ne predstavljaju gubitak efikasnosti,

ukoliko su ovi prihodi usmereni na proizvodnju. U prilog ovoj tvrdnji, navodi se kao

primer istraživanje „poznatog nobelovca Majkla Spensa koji je proučavao iskustva i

modele 13 ekonomski najuspešnijih zemalja koje su u kontinuitetu od 25 godina

ostvarivale prosečnu stopu rasta iznad 7%“(Drobnjak, 2013, str. 3). Naime, studija

ukazuje da privredni prosperitet ekonomski najuspešnijih zemalja nije nastao kao

rezultat delovanja slobodnog tržišta, već kao rezultat brižljivo isplanirane ekonomske

politike države koja je podrazumevala visoke trgovinske barijere, kako bi se zaštitila

mlada industrija i privreda u razvoju. Vrlo sporo su ukidane carine i ostali mehanizmi

zaštite kako bi se zaštitila preduzeća od konkurencije iz uvoza kao i privredne grane

30

koje je država proglasila za najvažnije, odnosno strateške. Istovremeno, države su

pomagale supstituciju uvoza domaćom robom, i na taj način stimulisali kad god je to

bilo moguće izvozne poslove svojih kompanija. U tom smislu odnos između carinskog

i privrednog sistema se može oceniti kao odnos između pojedinačnog i opšteg.

Imajući u vidu da carinski sistem kao komponenta privrednog sistema treba da zaštiti

privredu od neravnopravne konkurencije i na taj način podrži dugoročni privredni

rast.

31

4. CARINSKI SISTEM

„Carinski sistem se zasniva na carinskom suverenitetu, kao neprikosnovenom

pravu suverene države da reguliše sistem carinske zaštite domaćeg ekonomskog

prostora. Svoj suverenitet država ostvaruje donošenjem određenih zakona i propisa iz

oblasti carinskog sistema kao formalno pravne akte koji se moraju sprovoditi po ceni

preduzimanja i represivnih mera od strane države“ (Todorović, 1997, str. 98). S tim u

vezi „potrebno je razlikovati nacionalni i međunarodni carinski sistem. Nacionalni

carinski sistem predstavlja autonomno pravo države koje se ostvaruje donošenjem

odgovarajućih zakona i propisa u cilju carinske zaštite domaće privrede, dok se

međunarodni carinski sistem zasniva na Briselskoj shemi carinske tarife“

(Cvetanović, Đurić, 2001, str. 109).

Zaštita domaće privrede od neravnopravne konkurencije ostvaruje se pomoću

instituta i instrumenata carinskog sistema. „Instituti carinskog sistema moraju da

izražavaju prirodu i karakter osnovnih privredno-sistemskih odrednica, kao i mere

tekuće ekonomske politike u spoljnotrgovinskoj razmeni. Instrumenti carinskog

sistema kao što su: carinsko područje, carinska roba, carinski nadzor, carinska tarifa,

moraju biti tako koncipirani da na optimalan način podržavaju privredni rast zemlje u

dugom roku“ (Cvetanović, Đurić, 2001, str. 110). Karakter privrednog sistema

najvećim delom određuje karakter i specifičnost spoljnotrgovinskog, a time i

carinskog sistema neke zemlje. Za privredne sisteme koje karakterišu identične

odrednice kao što su: dominacija privatne svojine, decentralizovan sistem donošenja

odluka koji se nalazi u rukama vlasnika faktora proizvodnje, odluke o proizvodnji,

razmeni, raspodeli i potrošnji su kordinisane putem tržišnog mehanizma, a ekonomske

učesnike u ostvarivanju njihovih ciljeva motivišu materijalni podsticaji (Bajec,

Joksimović, 1997). Zato je logično da carinski sistem bude u funkciji maksimalne

zaštite tako definisanih privredno-sistemskih atributa.

4.1 Pravni izvori carinskog sistema

Izvore prava možemo definisati u formalnom i materijalnom smislu. U

materijalnom smislu izvor prava je država koja preko svojih organa donosi

najrazličitije propise. U formalnom smislu izvorom prava se smatraju pojavni oblici u

kojima se donose pravne norme. „Formalno-pravni izvori carinskog sistema se mogu

32

podeliti na: autonomno nacionalno pravo, međunarodno pravo i međunarodne

trgovačke običaje i uzanse.

Autonomni izvori su pozitivni propisi koji se odnose na oblast carina, carinske

zaštite i carinskog postupka. Obzirom da su najvažniji autonomni izvori carinskog

sistema, Carinski zakon i Zakon o carinskoj tarifi u nastavku će biti više reči o istim“

(Cvetanović, Đurić, 2001, str. 113).

-Carinski zakon je osnovni normativni akt carinskog sistema zemlje kojim se uređuju

brojna pitanja u cilju nesmetanog funkcionisanja carinskog sistema kao što su:

„carinsko područje, carinski pogranični pojas, carinski prelaz, carinska roba, carinska

vrednost, carinske povlastice, mere carinskog nadzora, kao i prava i obaveze lica i

ovlašćenja carinskih organa u vezi sa prelaskom robe i lica preko carinske linije. Cilj

ovog zakona je zaštita ekonomskih, fiskalnih i finansijskih interesa Republike Srbije,

zaštita od nezakonite i ilegalne trgovine, bezbednost i zaštita ljudi i životne sredine

kao i olakšanje međunarodne trgovine“.12

-Zakonom o carinskoj tarifi uređuju se: pravila o obračunavanju carine, sistem naziva

roba koji se uvozi i izvozi i koji je razvrstan po odeljcima i glavama, sistem

numeričkog označavanja robe koje čine tarifni brojevi, podbrojevi i oznake, kao i

pravila o svrstavanju robe. U tom smislu „carinska tarifa predstavlja sistematičan

pregled roba i carinskih stopa, prema kojima se na osnovu zakonskih propisa

naplaćuje carina“ (Cvetanović, Đurić, 2001, str. 183). Pri tom se, po pravilu,

proizvodi istog sirovinskog sastava svrstavaju u istu grupu, nezavisno od stepena

obrade. Stoga „opis određene robe u tarifi sa svim karakteristikama kojima se jedna

roba razlikuje od druge predstavlja naimenovanje u carinskoj tarifi“ (Cvetanović,

Đurić, 2001, str. 183). „Carinska tarifa u širem smislu obuhvata normativni deo u

kome su data objašnjenja kako i na koji način se koristi ista i nomenklatura koja

predstavlja spisak roba razvrstanih po tarifnim brojevima i oznakama, stopama carine,

režimima uvoza i izvoza robe, dozvolama i saglasnostima za uvoz ili izvoz robe i sl“.

(Despotović, Nikolić, Mladenović, 2016, str. 282). U tom smislu „nomenklatura u

smislu ovog zakona obuhvata: a) naimenovanja odeljaka, glava, razdela, tarifnih

brojeva i tarifnih podbrojeva sa njihovim numeričkim oznakama, b) napomene uz

odeljke i glave, napomene za tarifne podbrojeve i dodatne napomene i c) pravila za

12 Uprava carina R.S. (2017, Jun 23), Carinski zakon, Preuzeto sa:

http://www.carina.rs/lat/Zakoni%20latinicaa/Carinskizakon -lat.pdf

http://www.carina.rs/lat/Zakoni%20latinicaa/Carinskizakon-lat.pdf

33

primenjivanje carinske tarife“.13 „Pojam „tarifni broj“ podrazumeva naimenovanje

robe, koji obuhvata jedan ili više proizvoda koji je označen četvorocifrenim brojem u

kojem prva dva broja označavaju broj glave kojoj tarifni broj pripada, a druga dva

redni broj tarifnog broja u toj glavi. Pojam tarifni „međupodbroj“ podrazumeva

naimenovanje robe jednog ili više proizvoda koji nije označen numeričkom oznakom

iz razloga što se dalje raščlanjava na tarifne podbrojeve. Pojam „tarifni podbroj“

podrazumeva naimenovanje robe koje obuhvata jedan ili više proizvoda i koji je

označen numeričkom oznakom sa najmanje šest cifara. Numeričke oznake kojima su

označeni tarifni brojevi i tarifni podbrojevi nazivaju se tarifne oznake“ (Cvetanović,

Đurić, 2001, str. 189). „Tarifni stav obuhvata: tarifnu oznaku sa deset cifara,

naimenovanje tarifnog podbroja, jedinicu mere i stopu carine propisanu za robu iz tog

tarifnog podbroja“.14 Zakonom o carinskoj tarifi Republike Srbije predviđeno je

usklađivanje nomenklature carinske tarife sa Harmonizovanim sistemom Svetske

carinske organizacije i sa Kombinovanom nomenklaturom Evropske unije u skladu sa

preuzetim međunarodnim ugovorima. „Tako da je harmonizovani sistem (HS)

univerzalni klasifikacioni sistem. U tom smislu, svaki proizvod ima jedinstveni

desetocifreni identifikacioni kod u kojem svaki od navedenih cifara predstavlja deo

rastuće serije koja opisuje i klasifikuje određeni proizvod. Prvih šest cifara

predstavlja harmonizovani sistem propisan od strane Svetske carinske organizacije.

Sedma i osma cifra tarifne oznake preuzete su iz Kombinovane nomenklature

Evropske unije i jedinstvene su za sve zemlje članice Evropske unije kao i osta le

zemlje koje su preuzele ovu nomenklaturu“.15 Deveta i deseta cifra tarifne oznake

koriste se za domaće nomenklaturne pozicije i variraju između zemalja . Republika

Srbija je u skladu sa međunarodnim obavezama koji proizlaze iz integracionih

procesa, uskladila nomenklaturu Carinske tarife sa Kombinovanom nomenklaturom

Evropske unije, pri čemu je u cilju povećanja stepena automatskog carinjenja kao i

pravilne i uniformne primene zakona i propisa u procesu razvijanja TARIS-a

(Integrisana tarifa Srbije), koji je zasnovan na integrisanoj bazi podataka, koja pored

Carinske tarife sadrži zakone, podzakonske akte i propise. Na taj način „tarifne

oznake su povezane sa merama komercijalnog zakonodavstva, merama agrarne

13 Uprava carina R.S. (2017, Jul 15), Zakon o carinskoj tarifi, član 3, Preuzeto sa:

http://www.carina.rs/lat/Zakoni/lat-Zakon%20o%20carinskoj%20tarifi%202009%20-%20preciscen%20tekst.pdf 14 Uprava carina R.S. (2017, Jul 15), Zakon o carinskoj tarifi, član 3, Preuzeto sa:

http://www.carina.rs/lat/Zakoni/lat-Zakon%20o%20carinskoj%20tarifi%202009%20-%20preciscen%20tekst.pdf 15 Uprava carina C.G. (2017, Jul 15), Carinska taria, Preuzeto sa:

http://www.upravacarina.gov.me/rubrike/carinske-informacije/89990/4594.html




34

politike, uvozno/izvoznim zabranama, restrikcijama, kvantitativnim ograničenjima,

tarifnim kvotama, preferencijalima i slično“.16

Prema podacima Ministarstva finansija, prosečna stopa „carine u Republici

Srbiji u periodu od 2005. do 2016. godine se kretala u rasponu od 8,63% do 8,79% što

je iznad prosečnih stopa carina zemalja članica EU“ (Despotović, Nikolić,

Mladenović, 2016, str. 289). To delom proizlazi iz okolnosti da je zajednička

Carinska tarifa zemalja članica EU u funkciji permanentnog praćenja razvoja i zaštite

privrednih grana, te da je u cilju povećanja konkurentnosti, privrednicima omogućen

uvoz sirovina, repromaterijala, poluproizvoda i komponenata kojih nema na domaćem

tržištu po nižim carinskim stopama. U tom smislu, potrebno je Carinsku tarifu

posmatrati sa stanovišta mogućih efekata na uvoz, cene, domaću proizvodnju, domaću

potrošnju, lokaciju i realokaciju proizvodnih izvora, budući da niske carinske stope

stvaraju veći pritisak konkurentnijih spoljnih proizvođača na unutrašnje tržište, na

unutrašnje proizvođače, što uzrokuje seljenje tih proizvođača u druge grane i druge

oblasti proizvodnje (Vukmirica, 1996). I na kraju, potrebno je reći da pored

navedenih zakona u kategoriju autonomnih izvora carinskog sistema je prisutan veliki

broj podzakonskih propisa kao što su: uredbe, odluke, pravilnici koji bliže uređuju

ovu oblast.

Međunarodni pravni izvori carinskog sistema čine brojni bilateralni i

multilateralni sporazumi i konvencije. Sadržina ovih sporazuma se odnosi na primenu

povlašćenog režima uvoza i izvoza kroz sniženje ili ukidanje carinskih dažbina kao i

pojednostavljenje carinskog postupka u cilju ubrzanja robnih tokova između država

potpisnica.

Bilateralni sporazumi podrazumevaju međusobnu saradnju između dveju

zemalja putem reciprociteta, preferencijala i sporazuma sa klauzulom najvećeg

povlašćenja. Ovim sporazumom se reguliše i robni promet između susednih država,

pogranični i malogranični promet i sl. (Cvetanović, Đurić, 2001). Republika Srbija je

potpisnica brojnih bilateralnih sporazuma, a među najznačajnijim je sporazum o

slobodnoj trgovini sa Ruskom Federacijom.17

Multilateralni sporazumi regulišu određene odnose između više zemalja i mogu

biti opšti i specifični. Među najznačajnijim multilateralnim sporazumom je svakako

16 Uprava carina R.S. (2017, Jul 17), TARIS, Preuzeto sa: http://www.carina.rs/lat/PoslovnaZajednica/Stranice/TarisIntegrisanaTarifa.aspx 17 Uprava carina R.S. ( 2017, Jul 17), Bilateralni sporazumi i protokoli, Preuzeto sa: www.carina.rs/lat/medjunarodnasaradnja/Stranice/Bilateralnisporazumi.aspx,

http://www.carina.rs/lat/PoslovnaZajednica/Stranice/TarisIntegrisanaTarifa.aspx

http://www.carina.rs/lat/medjunarodnasaradnja/Stranice/Bilateralnisporazumi.aspx

35

Sporazum o slobodnoj trgovini u Centralnoj Evropi-CEFTA. Ovaj sporazum definiše

jedinstvenu zonu slobodne trgovine u Jugoistočnoj Evropi, i ako se po nazivu

sporazum odnosi na države Srednje Evrope (The Central European Free Trade

Agreement-CEFTA). Sporazum CEFTA zamenjuje dosadašnja 32 bilateralna

sporazuma o slobodnoj trgovini i značajno doprinosi ekonomskom razvoju regiona

(Lopandić, Kronja, 2010). Budući da tržište od približno 25 miliona stanovnika

omogućuje ekonomiju obima i na taj način se stvaraju preduslovi za povećani priliv

investicija koji može obezbediti modernizaciju proizvodnje, primenu novih

tehnologija kao i povećanje kvaliteta proizvoda i usluga. Ovo je naročito značajno za

Srbiju iz razloga što njen izvoz u zemlje članice CEFTE čini preko 30% ukupnog

izvoza (Đorđević, Veselinović, 2006). Sveobuhvatnost navedenog sporazuma ogleda

se i u tome što isti ne obuhvata samo kroz liberalizaciju trgovine ukidanje carina,

nego i zajedničke investicije na treća tržišta od strane zemalja potpisnica, pravila o

konkurenciji koja uključuju pitanje državnih monopola, javne nabavke, kao i pitanja

intelektualne svojine. Istovremeno CEFTA ima mehanizam za rešavanje sporova, kao

i mogućnost pokretanja arbitražnog postupka sa obavezujućim odlukama po učesnike.

Takođe, navedeni sporazum omogućava lakši proces integracije u EU kao i

mogućnost kumulacije porekla proizvoda, što stvara preduslove za lakši bescarinski

tretman pri izvozu roba u EU ili u zemlje EFTA.

Trgovinski običaji koji su usvojeni od strane nadležnih organa i kodifikovani

na način da postanu jedinstvena pravila za celu zemlju nazivaju se opštim uzansama

za promet robom. Uzanse se odnose na sve poslove robnog prometa, a ne samo na

kupoprodaju. Opšte uzanse se primenjuju kao pretpostavljena volja stranaka, sem u

slučajevima kada su stranke izričito isključile njihovu primenu. Međutim, i pored

navedenog nije moguće u potpunosti isključiti primenu uzansi, budući da su iste u

potpunosti izjednačene sa zakonskim pravilima.

4.2 Osnovni instituti carinskog sistema

„Pojmovi kao što su: carinsko područje, carinski prelaz, carinski pogranični

pojas, carinska roba, mere carinskog nadzora, carinske povlastice, carinska osnovica

kao i prava i obaveze lica i ovlašćenja carinskih organa u vezi sa prelaskom robe i lica

preko carinske linije predstavljaju osnovne institute carinskog sistema svake zemlje“

(Cvetanović, Đurić, 2001, str. 121). Opis navedenih pojmova biće dat najvećim delom

kroz oslanjanje na Carinski zakon Republike Srbije sa pratećim dokumentima.

36

„Carinsko područje obuhvata teritoriju države na kojoj se primenjuju carinski

propisi. Najčešće se državna teritorija poklapa sa carinskim područjem, jer se carinski

sistem koncipira najčešće za zemlju kao celinu“ (Cvetanović, Đurić, 2001, str. 121).

Istovremeno, moguće je da jedinstveno carinsko područje obuhvata teritoriju više

zemalja koje su sklopile carinsku uniju i u kojoj se primenjuje jedinstveni carinski

sistem kao što je to slučaj sa zemljama članicama Evropske Unije. Sa aspekta carinske

robe, carinsko područje ima važnu ulogu. „Jer, tek sa prelaskom carinske linije i sa

napuštanjem određenog carinskog područja i dolaskom u drugo, roba u

međunarodnom prometu dobija karakter carinske robe. Nad takvom robom se

sprovode odgovarajuće mere carinskog nadzora u cilju obezbeđenja iste, kako roba ne

bi pre carinjenja bila puštena u slobodan promet. Na taj način se omogućava

adekvatna carinska zaštita određene nacionalne ekonomije na takvom području“

(Stanković, 1982, str. 90). „Carinsko područje Republike Srbije obuhvata teritoriju i

teritorijalne vode kao i vazdušni prostor iznad Srbije. Carinsko područje je limitirano

carinskom linijom koja je istovetna sa državnom granicom zemlje“.18 Potrebno je

napomenuti da u određenim slučajevima ima odstupanja od ovog principa. Naime,

očigledno je da područje Republike Srbije nije jedinstveno obzirom da je oblast

Kosova i Metohije izuzeta iz carinskog područja Republike Srbije. Ovoj konstataciji

ide u prilog član 309. Carinskog zakona kojim je predviđeno postavljanje carinskih

kontrolnih punktova, kao i mere carinskog nadzora, kontrole i carinskih postupaka za

promet robe sa Autonomnom pokrajinom Kosovo i Metohija.

Carinski pogranični pojas predstavlja teritorijalni pojas u širini od 15 km od

carinske linije i proizlazi iz potrebe da se u ovom području obezbedi pojačan carinski

nadzor. U pojedinim zemljama carinski propisi predviđaju „značajna ograničenja u

carinskom pograničnom pojasu kao što su: obaveza dokazivanja porekla robe koja se

nalazi u prometu, zabrane držanja skladišta sa robom, zabrane podizanja ograda uz

samu carinsku liniju, zabrana podizanja industrijskih objekata bez posebnih odobrenja

i slično“ (Cvetanović, Đurić, 2001, str. 124). „Carinski pogranični pojas na graničnom

jezeru obuhvata carinsku liniju na jezeru i do 5 km kopna od obale jezera“.19

Carinska roba je sva roba koje se uvozi, izvozi i tranzitira u okviru carinskog

područja jedne zemlje. Sve radnje koje preduzimaju i sprovode Carinski organi u

18 Uprava carina R.S. (2017, Jul 17), Carinski zakon, Preuzeto sa:

http://www.carina.rs/lat/Zakoni%20latinicaa/Carinskizakon-lat.pdf , 19 Uprava carina R.S. (2017, Jul 17), Carinski zakon, Preuzeto sa:




37

svom središtu imaju carinsku robu (Šibalić, 1981). Kupljena roba može se smatrati

carinskom robom onog momenta kad ista prelazi carinsku liniju i kada se nad njom

sprovode mere carinskog nadzora. „Carinskom robom ne smatraju se: javne isprave,

trgovačka korespodencija, poslovne knjige i robna, pravna i finansijska

dokumentacija kao i čekovi, menice, obveznice, akcije i efektivni novac"

(Cvetanović, Đurić, 2001, str. 126). „Carinskim zakonom Republike Srbije definisani

su pojmovi kao što su, strana roba i domaća roba. Domaća roba je sva roba koja je u

celini dobijena ili proizvedena u carinskom području ili ista koja je nakon izvršenog

carinjenja stekla domaći status. Strana roba je sva roba koja nema domaći status, kao i

roba koje je istupom iz zemlje izgubila status domaće robe“.20

„Carinski obveznik je lice koje robu unosi ili iznosi u okviru carinskog

područja, kao i lica na koje glasi ili na koje se prenosi pravo iz prevozne isprave“.21

„Carinski nadzor obuhvata mere za sprečavanje neovlašćenog postupanja sa

carinskom robom kao i obezbeđenje njene istovetnosti do okončanja carinskog

postupka“.22 Često se termini carinski nadzor i carinska kontrola smatraju

sinonimima. Međutim, očigledno je da carinski nadzor predstavlja širu kategoriju jer

obuhvata i carinsku kontrolu (Cvetanović, Đurić, 2001). „Prema Carinskom zakonu

Republike Srbije, carinski nadzor obuhvata: čuvanje i pregled carinske robe,

sprovođenje carinske robe, stavljanje carinskih obeležja, uzimanje uzoraka,

prospekata, fotografija ili drugih podataka kojima se obezbeđuje istovetnost robe,

pregled i pretres prevoznih i prenosnih sredstava i vozačkog osoblja, odnosno posade

kao i pregled prtljaga i lični pretres putnika. Čuvanje i pregled carinske robe

omogućuje carinskim organima neposredan uvid nad carinskom robom“ (Cvetanović,

Đurić, 2001, str. 133).

Sprovođenje carinske robe se ređe primenjuje iz razloga što ova mera

carinskog nadzora pored povećanja troškova transporta podrazumeva i odsustvo

carinskog radnika sa posla, budući da pretpostavlja pratnju carinske robe od strane

istog u okviru carinskog područja određene zemlje. Stavljanje carinskih obeležja je u

cilju obezbeđenja istovetnosti carinske robe sve do okončanja carinskog postupka. U

Carinskom zakonodavstvu Republike Srbije propisuje se vrsta i tip carinskih obeležja




http://www.carina.rs/lat/Zakoni%20latinicaa/Carinskizakon-lat.pdf ,




38

kao i način njihove upotrebe.23 U carinskom sistemu većine zemalja predviđena je

upotreba carinskih obeležja poput: carinskih plombi, službenih žigova ili carinskih

pečata. Prilikom stavljanja pojedinih carinskih obeležja kao što je carinska plomba

mora se voditi računa da se ne povredi funkcionalnost carinske robe. Podaci o broju

stavljenih carinskih obeležja se unose u carinski dokument koji prati robu. Carinskim

obeležjima se smatraju i opisi robe, spiskovi, fotografije, skice i crteži sa opisom

robe. Carinski nadzor obuhvata i pregled vozila, voznog personala kao i ličnih stvari.

Ova izuzetna mera u carinskom postupku realizuje se u slučajevima osnovne sumnje

da putnik ilegalno prenosi robu. „Putnički i robni promet koji podleže merama

carinskog nadzora kreće se u tri smera: pri izlasku iz carinskog područja Republike

Srbije, pri ulasku u carinsko područje Republike Srbije kao i pri tranzitu robe i

putnika kroz carinsko područje Republike Srbije“ (Cvetanović, Đurić, 2001, str. 135).

Carinskim zakonom su propisani i slučajevi u kojima se ne primenjuju mere carinskog

nadzora. Po pravilu „carinskim nadzorom ne podležu: domaći i strani vojni brodovi,

brodovi dok plove na delovima graničnih reka na kojima se shodno međunarodnim

ugovorima ne može vršiti carinski nadzor, brodovi organa unutrašnjih poslova,

domaći i strani vojni vazduhoplovi“ (Cvetanović, Đurić, 2001, str. 135).




39

5. CARINJENJE ROBA I CARINSKI POSTUPCI

Sve formalnosti koje moraju obaviti carinski obveznici ili njihovi

opunomoćenici kod carinskih organa, pre nego što se slobodno može raspolagati

carinskom robom odnose se na postupak carinjenja robe (Cvetanović, Đurić, 2001).

„Shodno carinskom zakonodavstvu, stranka u carinskom postupku je lice na koje glasi

prevozna isprava ili lice na koje su preneta prava iz prevozne isprave“. 24 Kao

ovlašćena lica u carinskom postupku najčešće se pojavljuju špediteri, bilo da su

ovlašćeni specijalnim ili generalnim punomoćjem, odnosno za jedno ili više carinjenja

roba. „S tim u vezi, podnosilac deklaracije ili špediter je u obavezi da na propisanom

obrascu unese potrebne podatke o poreklu, vrsti, količini i kakvoći robe, kao i da

upiše carinski stav iz Carinske tarife. Stoga je podnosilac deklaracije odgovoran za

pravilnost preduzetih radnji koji proizlaze iz datog postupka, kao i za tačnost

unesenih podataka u deklaraciji“ (Cvetanović, Đurić, 2001, str. 170). „Da bi se

regulisali odnosi podnosioca carinske deklaracije kao stranke u postupku i carinarnice

kao organa koji sprovodi postupak, odgovarajućim odredbama Carinskog zakona i

pratećim propisima definisane su faze postupka carinjenja i u tom smislu detaljno je

propisan i razrađen redosled radnji, obaveza i prava učesnika u carinskom postupku,

gde se utvrđuju sve činjenice od značaja za pravilnu primenu čitavog niza

instrumenata carinskog, spoljnotrgovinskog, deviznog i poreskog sistema “.25 U

slučajevima kada je carinska roba stavljena u slobodan promet pre sprovedenog

carinskog postupka ili je započet a nije završen carinski postupak, nadležni carinski

organ će pokrenuti postupak carinjenja po službenoj dužnosti. Vezano za izbor mesta

carinjenja potrebno je reći da Zakon nije odredio mesnu, već samo stvarnu nadležnost.

„Izbor mesne nadležnosti od strane podnosioca carinske deklaracije je logičan jer

omogućava izbor mesta carinjenja u zavisnosti od pravca kretanja robe i njene

24 Uprava carina R.S. (2018, Januar 30), Redovan postupak, Preuzeto sa:

http://www.carina.rs/lat/Zakoni%20latinicaa/REDOVAN%20POSTUPAK%20LAT.pdf 25 Bagi trans doo (2018, Januar 30), Prava i obaveze carinskih organa i kao i učesnika u postupku carinjenja,

Preuzeto sa:

http://www.bagi.rs/web/guest/spedicija?p_p_id=101_INSTANCE_2hu9&p_p_lifecycle=0&p_p_state=normal&

p_p_mode=view&p_p_col_id=column-

&p_p_col_count=1&_101_INSTANCE_2hu9_struts_action=%2Ftagged_content%2Fview_content&_101_INS

TANCE_2hu9_redirect=%2Fweb%2Fguest%2Fspedicija%3Fp_p_id%3D101_INSTANCE_2hu9%26p_p_lifecy

cle%3D0%26p_p_state%3Dnormal%26p_p_mode%3Dview%26p_p_col_id%3Dcolumn-

2%26p_p_col_count%3D1%26_101_INSTANCE_2hu9_keywords%3D%26_101_INSTANCE_2hu9_advanced

Search%3Dfalse%26_101_INSTANCE_2hu9_andOperator%3Dtrue%26cur%3D9&_101_INSTANCE_2hu9_as

setId=25300

http://www.carina.rs/lat/Zakoni%20latinicaa/REDOVAN%20POSTUPAK%20LAT.pdf

http://www.bagi.rs/web/guest/spedicija?p_p_id=101_INSTANCE_2hu9&p_p_lifecycle=0&p_p_state=normal&p_p_mode=view&p_p_col_id=column-%20%20&p_p_col_count=1&_101_INSTANCE_2hu9_struts_action=%2Ftagged_content%2Fview_content&_101_INSTANCE_2hu9_redirect=%2Fweb%2Fguest%2Fspedicija%3Fp_p_id%3D101_INSTANCE_2hu9%26p_p_lifecycle%3D0%26p_p_state%3Dnormal%26p_p_mode%3Dview%26p_p_col_id%3Dcolumn-2%26p_p_col_count%3D1%26_101_INSTANCE_2hu9_keywords%3D%26_101_INSTANCE_2hu9_advancedSearch%3Dfalse%26_101_INSTANCE_2hu9_andOperator%3Dtrue%26cur%3D9&_101_INSTANCE_2hu9_assetId=25300








40

destinacije i na taj način se troškovi dopreme robe, usputna zadržavan ja, problemi u

vezi sa prihvatanjem robe kao i druge neracionalnosti u postupku carinjenja ro be

svode na minimum. U tom smislu i mreža carinarnica kao i njenih operativnih

organizacionih jedinica (carinskih ispostava, referata) prat e ovu logiku“.26 U

pojedinim slučajevima, a u cilju što efikasnijeg postupka carinjenja, carinska

regulativa predviđa uvozno i izvozno carinjenje robe izvan carinskih ispostava, uz

naplatu određenih troškova takvog angažovanja carinarnice. Ovo je posebno

naglašeno kada je finansijski povoljnije za uvoznika da plati izlazak carinskog

radnika, nego da snosi troškove prevoza robe do mesta gde bi se inače vršilo

carinjenje robe. Stoga je podnosilac deklaracije u situaciji da sam procenjuje da li mu

je povoljnije da postupa na iznet način ili ne. Shodno carinskom zakonodavstvu, može

se na zahtev deklaranta odobriti „podnošenje deklaracije van radnog vremena pri

čemu je deklarant kao i u prethodnom slučaju u obavezi da snosi troškove naknada za

uslugu carinskih organa. Pored navedenog, u carinskom zakonodavstvu je predviđena

i mogućnost podnošenja deklaracije pre prispeća robe za koji je propisano da rok

dopreme iste ne može biti duži od tri dana, u suprotnom smatraće se da deklaracija

nije ni bila podneta“.27 Carinskim zakonom propisana je i obaveza carinskih organa u

pogledu okončanja postupaka carinjenja nakon podnošenja carinske deklaracije. S tim

u vezi „Carinski organ je u obavezi da izvrši carinjenje robe koja se nalazi u

železničkim vagonima, kamionima i kontejnerima i avionskim ekspresnim pošiljkama

u roku od pet radnih časova, a za robu koja se nalazi u brodovima i šlepovima , rok je

48 časova po prijemu deklaracije. Za robu smeštenu pod carinski nadzor u železničko -

carinskim magacinima, carinskim skladištima i slobodnim carinskim zonama rok

okončanja postupka carinjenja iznosi pet radnih dana od dana prijema deklaracije“

(Cvetanović, Đurić, 2001, str. 169). Odredbama carinskog zakona propisane su

isprave koje se u zavisnosti od carinskog postupka prilažu uz deklaraciju . U tom

26 Bagi trans doo (2018, Januar 30), Prava i obaveze carinskih organa i kao i učesnika u postupku carinjenja,

Preuzeto sa:

http://www.bagi.rs/web/guest/spedicija?p_p_id=101_INSTANCE_2hu9&p_p_lifecycle=0&p_p_state=normal&

p_p_mode=view&p_p_col_id=column-

&p_p_col_count=1&_101_INSTANCE_2hu9_struts_action=%2Ftagged_content%2Fview_content&_101_INS

TANCE_2hu9_redirect=%2Fweb%2Fguest%2Fspedicija%3Fp_p_id%3D101_INSTANCE_2hu9%26p_p_lifecy

cle%3D0%26p_p_state%3Dnormal%26p_p_mode%3Dview%26p_p_col_id%3Dcolumn-

2%26p_p_col_count%3D1%26_101_INSTANCE_2hu9_keywords%3D%26_101_INSTANCE_2hu9_advanced

Search%3Dfalse%26_101_INSTANCE_2hu9_andOperator%3Dtrue%26cur%3D9&_101_INSTANCE_2hu9_as

setId=25300 27 Uprava carina R.S. (2018, Januar 30), Redovan postupak, Preuzeto sa:











41

smislu prilaže se račun i ostale trgovačke isprave, prevozne isprave i isprave o

poreklu kao i druge isprave čija je obaveza podnošenja propisana carinskim propisima

ili propisima iz nadležnosti drugih organa, kao što su: deklaracija o carinskoj

vrednosti robe, zdravstvena uverenja, dozvole i slično. I na kraju treba napomenuti da

shodno Carinskom zakonu, postoje različiti oblici deklaracija poput:

Deklaracija u pisanoj formi koja može biti redovna ili pojednostavljena.

Usredsređujući pažnju na pojednostavljeno deklarisanje, može se zaključiti da ovaj

vid carinjenja pruža značajne benefite nosiocu odobrenja. Budući da omogućava

deklarisanje robe podnošenjem nekih od trgovinskih ili službenih isprava kao što je

„knjigovodstvena isprava ili faktura ukoliko ista sadrži podatke koji su neophodni za

stavljanje robe u određeni carinski postupak, uz obavezu naknadnog podnošenja

dopunske deklaracije“.28 Pored navedenih pogodnosti ovaj vid carinjenja omogućava

dopremu robe sa granične carinske ispostave direktno u prostorije korisnika uz

obavezu naknadnog podnošenja deklaracije koje može biti i van radnog vremena

carinarnice. Međutim, ovaj vid carinjenja je moguć samo za jednostavne i nisko

rizične robe koje je moguće „jednostavno pregledati na graničnoj carinskoj ispostavi,

te na taj način nije potrebno traženje dodatne dokumentacije radi svrstavanja po

Carinskoj tarifi, utvrđivanja porekla, prihvatanja vrednosti iskazane u fakturi i

slično“.29 Za robe koje podležu plaćanju akcize ili drugim merama komercijalne

politike, izvoznim podsticajima kao i robe koje pri uvozu ili izvozu podležu

saglasnosti ili odobrenju nadležnih inspekcijskih organa ne može se odobriti

pojednostavljeni carinski postupak. Iz navedenog se može zaključiti da se kroz

primenu pojednostavljenih postupaka carinjenja ostvaruju značajne uštede u vremenu

i transportnim troškovima što u krajnjoj instanci doprinosi smanjenim potrebama za

stvaranjem zaliha a analogno tome i manjem angažovanju kapitala, što je preduslov

konkurentnosti kompanija na inostranom tržištu, stoga je potrebno proširiti njegovu

primenu.

Elektronsku deklaraciju podnosi deklarant na bazi elektronske razmene

podataka sa informacionim sistemom carinske službe. O ovom obliku deklarisanja

biće više reči u narednim podnaslovima.

28 Uprava carina R.S. ( 2017, Avgust 07), Pojednostavljeni carinski postupak na osnovu fakture, Preuzeto sa:

http://www.carina.rs/lat/Zakoni/Pojednostavljeni%20postupak%20po%20fakturi-lat.pdf 29 Uprava carina R.S. ( 2017, Avgust 07), Pojednostavljeni carinski postupak na osnovu fakture, Preuzeto sa:

http://www.carina.rs/lat/Zakoni/Pojednostavljeni%20postupak%20po%20fakturi-lat.pdf



42

Prethodna deklaracija se elektronski podnosi carinskom organu pre prispeća

robe u carinsko područje, kako bi isti imao dodatno vreme za analizu rizika i ubrzano

puštanje robe. Međutim, u dobro organizovanom okruženju sa funkcionalnim

informaciono-komunikacionim tehnologijama moguće je pratiti pošiljku kako fizički

tako i administrativno od mesta polaska do odredišta. U tom slučaju „mesto carinjenja

bi bilo irelevantno, budući da bi se carinjenje izvršilo na osnovu podataka koji su bili

na raspolaganju pre odlaska, a carina bi se platila u nekom trenutku tokom lanca

transporta“.30

Usmeno deklarisanje je predviđeno u određenim slučajevima, tako na primer

„u postupku privremenog uvoza može se usmeno deklarisati ambalaža ako je uvezena

puna, a namenjena je ponovnom izvozu prazna ili puna“.31

Budući da su navedeni oblici deklarisanja u funkciji sprovođenja carinskih postupaka,

u nastavku će biti nešto više reči o istom.

5.1. Carinski postupak

Carinski postupak je skup pravnih normi u kojima se određuju radnje i njihovi

oblici, a preduzimaju ih određena lica i pravni organi u cilju primene

materijalnopravnih pravila kojima je regulisan pravni sistem jedne zemlje

(Cvetanović, Đurić, 2001). U cilju primene materijalnopravnih pravila, carinski organ

obavlja određene aktivnosti u okviru datih nadležnosti u carinskom postupku koje su

u vezi sa prometom robe preko carinske linije kao što su : mere carinskog nadzora,

carinjenje robe kao i utvđivanje carinskih delikata i njihovih izvršilaca. U najširem

kontekstu, carinski postupak obuhvata skup pravila kojima se reguliše rad carinskih

organa u obavljanju radnji iz njihove nadležnosti i drugih lica u ostvarivanju prava i

obaveza (Cvetanović, Đurić, 2001). Važno je napomenuti da novi carinski postupak

može početi samo ako se okonča prethodni carinski postupak. „Carinski postupak

obuhvata: a) stavljanje robe u slobodan promet, b) tranzit, c) carinsko skladištenje, d)

aktivno oplemenjivanje, e) prerada pod carinskom kontrolom, f) privremeni uvoz g)

pasivno oplemenjivanje i h) izvoz“.32

30 OSCE (2017, Avgust 07), Priručnik sa najboljim iskustvima za obavljanje procedure na graničnim prelazima-

sa aspekta trgovine i prevoza iz 2012 god., Preuzeto sa:

https://www.osce.org/sr/secretariat/107523?download=true 31 Uprava carina R.S. (2017, Avgust 07), Usmeno deklarisanje za privremeni uvoz i izvoz ambalaže i paleta, Akt.

148-03-030-02-4/3/2011, Preuzeto sa: http://www.carina.rs/lat/Zakoni/Dopuna%20ambala%C5%BEe%20lat.pdf 32 Uprava carina R.S. (2017, Avgust 07), Carinski zakon, Preuzeto sa:



http://www.carina.rs/lat/Zakoni/Dopuna%20ambala%C5%BEe%20lat.pdf


43

5.2. Stavljanje robe u slobodan promet

Stavljanje robe u slobodan promet je postupak u vezi sa uvozom strane robe u

kome nakon okončanja istog, odnosno plaćanja svih propisanih uvoznih dažbina ,

poreza, akciza i drugih naknada, strana roba stiče status domaće robe. Budući da je

uvozni carinski postupak jedan od najzastupljenijih u spoljnotrgovinskom poslovanju,

u nastavku ovog podnaslova biće nešto više reči u pogledu istog. Naime „carinjenje

robe prilikom uvoza se sastoji od podnošenja carinske isprave, pregleda robe i

obračunavanja i naplate carinskih dažbina“ (Cvetanović, Đurić, 2001, str. 169).

Navedenim radnjama u postupku carinjenja mogu da prethode i druge radnje u cilju

utvrđivanja usaglašenosti priloženih isprava sa stvarnim stanjem u pogledu količine,

vrste, kakvoće, vrednosti i porekla robe. U takvim okolnostima postupak carinjenja

može da pretpostavlja i prethodni pregled ili uzimanje uzoraka robe u cilju stručnog

ispitivanja njene kakvoće ili kvaliteta. Stoga se čini logičnim da se pored navedenih

radnji sagledaju i druge radnje koje mogu nastati u pojedinim fazama uvoznog

carinskog postupka. U tom kontekstu, moguće je navedene radnje u okviru postupka

uvoznog carinjenja dekomponovati na sledeće:

Radnje pre podnošenja deklaracije podrazumevaju pripremu i popunjavanje

carinske deklaracije. Čest je slučaj da se u takvim prilikama može javiti potreba za

tarifiranjem sofisticirane robe, dokazivanjem preferencijala o poreklu, pa shodno

tome i novi zahtevi za pojašnjenjem ili dodatnom dokumentacijom, što ima svoju

cenu i neretko uzrokuje kašnjenje. U takvim prilikama može se izvršiti prethodni

pregled ili uzimanje uzoraka robe, kako bi se utvrdila usklađenost priloženih isprava

sa stvarnim stanjem robe. Stoga se, vreme pripreme i popunjavanja carinske

deklaracije može značajno razlikovati u zavisnosti od vrste robe ili prirode

pojedinačnog uvoza.

Podnošenje i prijem carinske deklaracije podrazumeva elektronsko

podnošenje deklaracije koje se bazira na elektronskoj razmeni podataka između

deklaranta i informacionog sistema carinske službe. Fizičkim podnošenjem

deklaracije sa pripadajućim ispravama deklarant aktivira izvođenje carinskog

postupka. Shodno carinskim propisima, carinska deklaracija se podnosi u okviru

radnog vremena na propisano mesto, stoga nije dozvoljeno direktno podnošenje iste

carinskim službenicima. Pri podnošenju carinske deklaracije poseban značaj imaju

isprave iz razloga što dokazuju određene činjenice od kojih zavisi pravilna primena

materijalnih propisa o naplati carine i drugih dažbina. U tom smislu, isprave u

44

carinskom postupku se mogu podeliti na različite grupe, u zavisnosti od toga da li

dokazuju: vrednost, količinu, kvalitet, vrstu, poreklo robe ili režim uvoza-izvoza. Pod

pretpostavkom da su uz deklaraciju priložena sva potrebna dokumenta, za carinske

organe se postavlja kao najvažnije pitanje , a to je utvrđivanje materijalne istine u

pogledu količine, kvaliteta, vrste i vrednosti robe, jer od tih elemenata zavisi pravilno

određivanje visina obaveza za naplatu carine i uvoznih dažbina što je u krajnjoj liniji i

cilj čitavog carinskog postupka. Pri tom se „u sprovođenju carinskog postupka

primenjuju propisi koji važe na dan prihvatanja deklaracije. S tim u vezi, deklaracija

se prihvata ukoliko je roba dopremljena i ukoliko rezultati kontrole ne ukazuju na

postojanje grešaka u pogledu tačnosti navedenih podataka u deklaraciji, ispravnosti

priloženih isprava kao i poštovanja svih obaveza za dati carinski postupak . U

suprotnom, deklaracija se odlaže na mesto koje je predviđeno za vraćene deklaracije

sa napomenom o neispravnosti, pri čemu je u zavisnosti od utvrđene nepravilnost i

moguće i pokretanje prekršajnog postupka“.33 Ponovo podnešena (vraćena)

deklaracija, prolazi iznova kroz faze kontrole i ukoliko su nedostaci otklonjeni ista se

prihvata. U slučaju da deklarant ne otkloni nepravilnosti ili ostaje pri podnetoj

deklaraciji, carinska ispostava će doneti zaključak u pogledu iste. U principu

„carinska deklaracija se odbacuje ukoliko ista: a) nije pravilno popunjena, b) nije

potpisana, c) nije podneta od strane ovlašćenog lica, d) nema određene isprave“.34

Selektivna kontrola prihvaćene deklaracije podrazumeva analizu programskih

napomena na prihvaćenoj deklaraciji. U tom smislu, analizira se vrsta robe i njena

vrednost, poreklo, svrstavanje po carinskoj tarifi, postojanje indikatora rizičnosti kao

i drugi pokazatelji koji su neophodni za okončanje postupka.35 S tim u vezi, carinski

službenik koji je prihvatio deklaraciju može u zavisnosti od nivoa rizika iz

programskih napomena da deklaraciju usmeri službeniku koji je određen za dalje

postupanje, da samostalno okonča carinski postupak ili da prosledi istu službeniku

određenom za obračun i uručenje obračunatog carinskog duga .

Pregled robe vrši carinski organ shodno određenom nivou provere, a na

temelju primljene deklaracije. Za pregled robe se može reći da predstavlja najvažniju

fazu u postupku carinjenja iz razloga što se kroz navedenu radnju utvrđuju sve

33 Uprava carina R.S. (2018, Januar 30), Redovan postupak, Preuzeto sa:,

http://www.carina.rs/lat/Zakoni%20latinicaa/REDOVAN%20POSTUPAK%20LAT.pdf 34 Uprava carina R.S. (2018, Januar 30), Redovan postupak, Preuzeto sa:






45

činjenice od značaja za pravilno carinjenje robe. Prava i obaveze deklaranta i

carinskog organa u okviru ove faze carinjenja propisana su odredbama Carinskog

zakona. Tako, na primer, u slučaju nanošenja materijalne štete od strane carinskog

organa prilikom vršenja kontrole, odnosno carinjenja robe, stranka u postupku ima

pravo naknade štete. Međutim, šteta se ne nadoknađuje ukoliko su tokom pregleda

robe nađene skrivene stvari ili ako je krivicom deklaranta prouzrokovana šteta.

„Pregledom se proverava da li stvarno stanje robe u pogledu količine, kvaliteta,

vrednosti i porekla robe odgovara podacima iz deklaracije i priloženih isprava i vrši

se u mestu i radno vreme koje je odredila carinska ispostava. S tim da se na zahtev

deklaranta može dozvoliti pregled i na drugom mestu, ukoliko deklarant prihvati da

snosi troškove koje su nastale takvim pregledom“. 36 Pregled robe izvršava ovlašćeni

carinski službenik shodno određenom nivou provere, a istu može i proširiti ukoliko to

smatra potrebnim. Po pravilu „ukoliko je pregledan deo deklarisane robe, rezultati

delimičnog pregleda se primenjuju na svu robu koja je obuhvaćena tom deklaracijom.

Međutim, u slučaju da rezultati delimičnog pregleda ne odgovaraju preostaloj robi

koja je obuhvaćena deklaracijom deklarant može zatražiti ponovni pregled robe.

Istovremeno, za deklaraciju sa više naimenovanja, smatra se da svako naimenovanje

predstavlja posebnu deklaraciju“.37 Tokom pregleda deklarant ili njegov zastupnik su

u obavezi da pruže svu potrebnu pomoć carinskom službeniku kako bi se olakšao

pregled robe kao i eventualno uzimanje uzoraka. U slučaju da deklarant , odnosno

zastupnik ne pruže odgovarajuću pomoć ili ne žele da prisustvuju pregledu, carinski

službenik će izvršiti pregled na rizik i trošak deklaranta. „Rezultati takvog pregleda

imaju istu pravnu snagu kao da je deklarant prisustvovao pregledu“. 38 S tim da, u

navedenom slučaju carinarnica može poništiti deklaraciju. Potrebno je reći da u toku

ove faze carinjenja ovlašćeni carinski službenik utvrđuje svojstvo robe vizuelnim

pregledom, pri čemu se uvažavaju karakteristike i svojstva robe koje su bitne za

pravilno svrstavanje po Carinskoj tarifi. „U pojedinim slučajevima prilikom carinjenja

mašina, aparata, sprava i slično, kada carinski službenik ne može utvrditi svojstvo

robe vizuelnim pregledom ili uzorkovanjem robe, isti može zahtevati tehnički opis,

skice, prospekte i drugo. Nakon određivanja količine robe, tarifne oznake i vrednosti,



http://www.carina.rs/lat/Zakoni%20latinicaa/REDOVAN%20POSTUPAK%20LAT.pdf, 38 Uprava carina R.S. (2018, Januar 30), Redovan postupak, Preuzeto sa:

http://www.carina.rs/lat/Zakoni%20latinicaa/REDOVAN%20POSTUPAK%20LAT.pdf,




46

obavljaju se dodatne kontrole u zavisnosti od određenog nivoa pregleda koje

obuhvataju utvrđivanje: a) tarifnih kvota (količinskih), b) drugih carinskih olakšica i

povlastica, c) zabrana i ograničenja, d) drugih mera trgovinske politike“. 39 U slučaju

da se prilikom pregleda stvarno stanje u pogledu kvaliteta, količine, vrste, vrednosti,

tarifnog stava i porekla robe ne slaže sa stanjem iskazanim u dokumentima zapisnički

se konstatuju neslaganja. Na zapisnik podnosilac deklaracije ima pravo da podnese

prigovor koji se može podneti samo do podizanja robe pod carinskim nadzorom i

može se odnositi na pojedine ili sve elemente nalaza carinarnice. Roba koja je

predmet spora ili veštačenja može biti podignuta iz carinarnice i pre okončanja spora,

ako se prema nalazu carinarnice uplati iznos carine. Pri čemu se mora uzeti uzorak

robe, a ukoliko to nije moguće potrebno je obezbediti podatke o robi u smislu

prospekta, skica ili crteža. „U slučaju da je deklarisana roba predmet ograničenja ili

zabrana, ista se ne može pustiti. Ukoliko pri proveri deklaracije postoji sumnja u

pogledu vrednosti, tarifne oznake ili porekla robe, a pritom nisu utvrđeni drugačiji

elementi za obračun, carinski službenik može zahtevati pojašnjenje u vezi istih.

Ukoliko su pojašnjenja prihvaćena od strane carinskog organa, isti sačinjava zapisnik

i roba može biti puštena nakon plaćanja ili obezbeđenja carinskog duga. U suprotnom,

utvrđuje se razlika iznosa carina i drugih uvoznih dažbina i nakon plaćanja carinskog

duga roba može biti puštena“. 40

Uzimanje uzoraka robe predstavlja meru u cilju utvrđivanja istovetnosti robe i

praktikuje se u slučajevima kada carinskim pregledom nije moguće utvrditi da li je

roba pravilno svrstana po carinskoj tarifi.41 „Ovaj vid utvrđivanja vrste i kakvoće robe

kroz hemijsko-tehnološko ili drugo ispitivanje vrši se u carinskoj labaratoriji ili

sličnoj ustanovi u zavisnosti od specifičnosti robe“.42 Prilikom carinjenja mašina,

aparata, uređaja i slično, carinski službenik uz uzorak može uzeti i tehničku

dokumentaciju (prospekte, uputstva, sertifikate, ateste i slično) koji sadrže podatke o


http://www.carina.rs/lat/Zakoni%20latinicaa/REDOVAN%20POSTUPAK%20LAT.pdf, 40 Uprava carina R.S. (2018, Januar 30), Redovan postupak, Preuzeto sa:

http://www.carina.rs/lat/Zakoni%20latinicaa/REDOVAN%20POSTUPAK%20LAT.pdf 41 Uprava carina R.S. (2017, Avgust 01), Pravilnik o načinu uzimanja uzoraka robe od strane carinskog organa

(„Sl glasnik RS br. 96/2010), Preuzeto sa:

http://www.carina.rs/lat/Zakoni/Pravilnik%20o%20uzimanju%20uzoraka%20robe%20od%20strane%20carinsko

g%20organa.pdf 42 Uprava carina R.S. (2017, Avgust 01), Pravilnik o načinu uzimanja uzoraka robe od strane carinskog organa

(Sl glasnik RS br. 96/2010), Preuzeto sa:

http://www.carina.rs/lat/Zakoni/Pravilnik%20o%20uzimanju%20uzoraka%20robe%20od%20strane%20carinsko

g%20organa.pdf



http://www.carina.rs/lat/Zakoni/Pravilnik%20o%20uzimanju%20uzoraka%20robe%20od%20strane%20carinskog%20organa.pdf




47

tehničkim karakteristikama i drugim svojstvima robe. „ Shodno Pravilniku o načinu

uzimanja uzoraka robe, carinski organ nije u obavezi da plati naknadu za uzete

uzorke, ali snosi troškove analize i pregleda. U skladu sa tim, carinski organ beleži na

carinskoj deklaraciji količinu uzetih uzoraka i sačinjava zapisnik o uzorkovanju“.43 Za

uzorke robe koje se smatraju opasnim materijama uz zapisnik se prilaže uputstvo za

sigurnu upotrebu. U cilju osiguranja istovetnosti robe uzorak se mora označiti pri

čemu se koriste carinske oznake kao što su pečat ili plombe. Nakon sprovedene

analize uzoraka robe Carinska labaratorija šalje nalaz carinskoj ispostavi koja je

poslala robu na analizu. Ukoliko su podaci utvrđeni analizom istovetni sa podacima

iskazanim u daklaraciji, roba može biti puštena u slučaju da je carinski dug plaća n ili

obezbeđen. U suprotnom, na dobijeni labaratorijski nalaz u kojem su rezultati analize

različiti od podataka u deklaraciji, deklarant može da podnese zahtev za superanalizu

uzorkovane robe.44 S tim da, ukoliko deklarant ne zahteva superanalizu, carinski

organ će rešenjem potvrditi podatke koji su utvrđeni analizom i analogno tome

utvrditi razliku duga za iznos carine i drugih dažbina. Ukoliko nakon sprovedene

analize uzorci nisu uništeni ili potrošeni, a da pri tom više nisu potrebni u postupku,

budući da su iscrpljena sva pravna sredstva u vezi odluke carinskih organa, ist a se

vraćaju deklarantu na njegov zahtev i trošak.45

Obračunavanje-naplaćivanje carine i drugih uvoznih dažbina vrši se na

osnovu izvršenog pregleda robe. Za obračun i naplaćivanje carine prihvaćen je princip

da se carinska osnovica obračunava na bazi vrednosti robe primenom metoda "ad

valorem" uz odgovarajući transportni paritet . Tako na primer, ako je ugovorena

transportna klauzula kupljene robe koja se uvozi FOB inostrana luka, onda se

vrednost robe u momentu podnošenja deklaracije ne sme iskazati bez troškova

prevoza, osiguranja kao i drugih troškova koji mogu nastati u vezi dopreme od

inostrane luke do Srpske granice (ili luke). Ostali podaci koji su od uticaja na

vrednost robe kao što je klizna skala, kotacije na berzi i slično su elementi koji se ne

mogu uvek pravovremeno utvrditi u vreme kada se carinski postupak vodi. U tim

slučajevima konačna vrednost se može utvrditi i naknadno, kada se ispune uslovi koji

su predviđeni ugovorom, izuzev ako carinarnica sama ne preduzme utvrđivanje tih


http://www.carina.rs/lat/Zakoni%20latinicaa/REDOVAN%20POSTUPAK%20LAT.pdf 44 Uprava carina R.S. (2018, Februar 02), Redovan postupak, Preuzeto sa:

http://www.carina.rs/lat/Zakoni%20latinicaa/REDOVAN%20POSTUPAK%20LAT.pdf, 45 Uprava carina R.S. (2018, Februar 02), Redovan postupak, Preuzeto sa:





48

činjenica. „U navedenom slučaju podnosilac deklaracije može podići robu iz

carinarnice i pre definitivnog obračuna carina ukoliko obezbedi plaćanje za

privremeno utvrđenu vrednost robe“.46 Carinski postupak se smatra okončanim, tek

nakon plaćanja carine i drugih dažbina, za koji je propisan rok od osam dana. U

pogledu dospelosti plaćanja carine po izvršenom obračunu, treba imati u vidu i

obračun dažbina po službenoj dužnosti. Postupak koji carinski organi vode po

službenoj dužnosti počinje i završava se bez deklaracije iz razloga što se u ovom

postupku na osnovu rešenja obračunava carina i druge dažbine. Na ovo rešenje

stranka ima pravo žalbe. Kada je roba pod carinskim nadzorom, bez obzira što je

izvršen obračun carine i drugih dažbina carinski organi ne stiču pravo na prinudnu

naplatu carine i dažbina, već carinarnica po isteku rokova ležanja robe pristupa njenoj

prodaji. Ukoliko se carinski postupak vodi po službenoj dužnosti za robu koja iz

nekih razloga nije pod nadzorom carinarnice iz razloga što se nije mogla pronaći ili

nije dostupna carinskim organima, dospelost za obavezu plaćanja carine i drugih

dažbina nastupa istekom roka koji je u rešenju određen kao rok za izvršenje utvrđene

obaveze, tj. kada je rešenje postalo izvršno. U ovom slučaju se obračunava i zatezna

kamata za period u kojem je nastala obaveza plaćanja.

5.3. Tranzit

Termin tranzit se koristi da opiše kretanje roba između carinskih lokacija. U

tom smislu, tranzit može biti međunarodni i domaći.

-međunarodni (ili spoljni) tranzit uključuje kretanje robe između dva carinska

područja i podrazumeva prelazak granice.

-domaći (unutrašnji) tranzit podrazumeva kretanje robe između dve carinske lokacije

na istom carinskom području.

Imajući u vidu da se nad robom koja tranzitira neretko sprovode nacionalne

kontrole na jednu ili više granica, koje pored pregleda tereta podrazumevaju i

polaganje obezbeđenja, što uzrokuje značajne troškove i zakašnjenja. Iz toga proizlazi

potreba da se umanje sve poteškoće sa kojima su suočavaju učesnici u prevozu, a da

se pri tom sačuvaju budžetski prihodi svake države preko čije teritorije roba prelazi.

U tom smislu ustanovljen je novi način rada koji zamenjuje tradicionalne nacionalne

46 Uprava carina R.S. (2018, Februar 02), Redovan postupak, Preuzeto sa:



49

postupke a koji se pre svega odnosi na pojednostavljenje tranzitnih procedura. Zbog

toga će u nastavku biti nešto detaljnije reči o istom.

5.4. Pojednostavljenje carinskog postupka za tranzit robe

Pojednostavljenje tranzita podrazumeva olakšano kretanje robe u

međunarodnoj trgovini. Da bi takav sistem funkcionisao na zadovoljavajući način,

nužno je da sve formalnosti koje je potrebno uraditi, ne budu previše opterećujuće za

carinske službenike, prevoznike i njihove zastupnike. Shodno tome, potrebno je

napraviti ravnotežu između zahteva carinskih organa s jedne strane i prevoznika s

druge strane. Tradicionalno, pri prelasku roba preko teritorija jedne ili više država,

carinski organi u svakoj državi sprovodili bi nacionalne kontrole i postupke koji su se

razlikovali. Za navedeni postupak, carinski organi bi često zahtevali pregled tereta na

svakoj nacionalnoj granici i polaganje obezbeđenja (garancija, menica, depozit) u

cilju naplate dažbina i poreza. Ovakve mere, koje je primenjivala svaka tranzitna

zemlja, dovodile su do značajnih troškova, zakašnjenja i ometanja međunarodnog

prevoza. U pokušaju da se umanje sve poteškoće sa kojima su se suočavali učesnici u

prevozu i istovremeno da se carinskim službama ponudi međunarodni sistem kontrole

koji bi zamenjivao tradicionalne nacionalne postupke i efikasno zaštitili budžetski

prihodi svake države preko čije teritorije roba prelaz i, ustanovljen je sistem TIR.47

„Osnova za sprovođenje sistema TIR u carinskom postupku je Carinska Konvencija o

međunarodnom prevozu robe na osnovu TIR karneta koja je prihvaćena 1975. godine

u Ženevi. TIR karnet je međunarodna carinska tranzitna isprava kojom se

pojednostavljuju carinske formalnosti u međunarodnom prevozu robe“.48 Potrebno je

naglasiti, da sa napretkom tehnologije, upotreba papirnog TIR karneta sve više

zastareva, naročito u pogledu povezivanja sa elektronskim procedurama koje koriste

državne carinske uprave. Budući da se carinski službenici na graničnim prelazima

suočavaju sa dodatnim poslom, iz razloga što moraju unositi podatke sa navedene

isprave u svoje elektronske carinske sisteme. Pored navedenog, upotreba papirnog

TIR karneta ne omogućava efikasno primenjivanje postupaka upravljanja rizikom na

osnovu prethodnih informacija o teretu. Iz navedenih razloga, ugovorne strane TIR

47 Uprava carina R.C.G. (2017, Avgust 05), Carinska konvencija o međunarodnom prevozu robe na osnovu

karneta TIR (konvencija TIR, 1975), Preuzeto sa:

file:///D:/My%20Documents/Downloads/Carinska%20konvencija%20TIR%20(1975).pdf .. 48Uprava carina R.C.G. (2017, Avgust 05), Carinska konvencija o međunarodnom prevozu robe na osnovu

karneta TIR (konvencija TIR, 1975), Preuzeto sa:

file:///D:/My%20Documents/Downloads/Carinska%20konvencija%20TIR%20(1975).pdf

50

konvencije su 2003. godine pokrenule takozvani projekat e-TIR, koji je usmeren na

obezbeđivanju platforme za razmenu za sve učesnike kao što su carinski organi,

korisnici TIR sistema kao i sistemi garancija. Cilj međunarodnog sistema e -TIR je da

obezbedi sigurnu razmenu podataka između državnih carinskih sistema u vezi sa

tranzitom robe, vozila ili kontejnera i da omogući carinskim organima da raspolažu

podacima o garancijama koje nosiocima izdaju lanci garancija. 49 Na slici 5 prikazana

je razmena informacija između učesnika u sistemu e-TIR.

Slika 5. Protok informacija između učesnika u sistemu e-TIR (Izvor: OSCE, 2013.)

Iz prikazanog dijagrama može se videti da samo informacije koje se odnose na

funkcionisanje TIR postupka prolaze kroz međunarodni sistem e - TIR, kao i da se

međunarodni sistem e-TIR ne odnosi na podnošenje TIR deklaracije od strane

nosioca. Međutim, projekat e-TIR definisaće sadržaj i format poruka o nacionalnim

deklaracijama.50 S tim u vezi, u nastavku rada će se kroz primer koji sledi prikazati

protok informacija između učesnika u s istemu e-TIR.



https://www.osce.org/sr/secretariat/107523?download=true 50 OSCE (2017, Avgust 11), Priručnik sa najboljim iskustvima za obavljanje procedure na graničnim prelazima-





51

U prvom koraku nosilac e-TIR-a traži garanciju od lanca garancije za planirani

TIR transport. Po odobrenom zahtevu, lanac garancije obezbeđuje nosiocu broj

garancije i registruje izdatu garanciju u međunarodnom sistemu e -TIR. U sledećem

koraku, po izvršenom utovaru nosilac garancije prosleđuje poruku carinarnici otpreme

koja sadrži informacije o teretu iz deklaracije, kako bi carinski organi mogli da obave

sve tražene postupke i procene rizika. Nadalje po prispeću vozila, a na osnovu

prosleđenih informacija o teretu u carinarnici otpreme pregleda se vozilo, roba i broj

garancije u svrhu podnošenja deklaracije . U skladu sa rezultatima procene rizika, vrši

se pregled vozila i robe od strane carinskih organa kao i verifikacija statusa garanci je

u međunarodnom sistemu e-TIR. Ukoliko rezultati provere ne ukazuju na

nepravilnosti, carinski organ prihvata deklaraciju i prosleđuje relevantne podatke o

TIR transportu (datum deklaracije, rezultati provere, brojevi plombi i drugo)

međunarodnom sistemu e-TIR.51 „Međunarodni sistem e-TIR prosleđuje informacije o

TIR transportu svim carinskim upravama na osnovu plana kretanja nosilaca, što

omogućava prethodnu informaciju o teretu za kasnije carinske uprave. Navedeni

protok informacija između učesnika daje mogućnost izdavaocu garancije (lanac

garancije) da bude obavešten o svakoj promeni statusa garancije, te u svakom

trenutku može konsultovati međunarodni sistem e-TIR o statusu garancije koju je

izdao“.52 „Po dolasku u narednu carinarnicu ulaza, procedura se ponavlja na osnovu

prethodne informacije o teretu koju su obavili carinski organi koji u tome učestvuju.

Svaki put kada TIR transport stigne u carinarnicu izlaza ili odredišta, carinski organi

obaveštavaju međunarodni sistem e-TIR o okončanju navedene TIR operacije. Ista

procedura se primenjuje za obaveštavanje o obavljanju svake TIR operacije “.53 Na

kraju, može se zaključiti da e-TIR donosi dodatnu bezbednost i mogućnost procene

rizika. Istovremeno ovaj vid poslovanja omogućava i smanjenje administrativnog

tereta svim učesnicima u sistemu e-TIR.

U slučajevima kada je roba namenjena ličnoj i profesionalnoj upotrebi ili

prezentaciji koja uključuje trgovačke uzorke, sajamske eksponate, izložbene predmete


sa aspekta trgovine i prevoza iz 2012 god., Preuzeto sa:,

https://www.osce.org/sr/secretariat/107523?download=true , 52 OSCE (2017, Avgust 11), Priručnik sa najboljim iskustvima za obavljanje procedure na graničnim prelazima-


https://www.osce.org/sr/secretariat/107523?download=true , 53 OSCE (2017, Avgust 11), Priručnik sa najboljim iskustvima za obavljanje procedure na graničnim prelazima-

sa aspekta trgovine i prevoza iz 2012 god., Preuzeto sa.





52

i slično koristi se ATA karnet. „ATA karnet je međunarodni carinski dokument koji

se koristi u cilju pojednostavljenja carinskih procedura. Tranzit na osnovu karneta

ATA regulisan je Konvencijom o privremenom uvozu i uputstvom za primenu sistema

ATA“.54

Vezano za transport robe železnicom 2007. godine je počeo rad na stvaranju

elektronskog CIM/SMGS teretnog lista. Naime, CIM/SMGS lista vagona i

CIM/SMGS lista kontejnera napravljene su kako bi omogućile dalje pojednostavljenje

međunarodnog teretnog saobraćaja. I zaista praksa pokazuje, da je rapidna

implementacija zajedničkog CIM/SMGS jedinstvenog teretnog lista u Centralnoj Aziji

i Kini pojačala potrebu za jedinstvenim zakonom o železničkom prevozu, kao i novim

pozicioniranjem železnica u zoni Evroazije.55 Praktična primena zajedničkog

CIM/SMGS tovarnog lista može se videti na različitim železničkim koridorima.

Korišćenje novog, jedinstvenog formata omogućava brži protok robe kroz

pojednostavljenje postupaka na granici, kao i smanjenju grešaka i rizika od korupcije.

Na bazi takvih razvojnih tendencija i Uprava carina Republike Srbije je u

skladu da informacionim standardima EU, unapredila i razvila novi kompjuterizovani

tranzitni sistem (NCTS), što je preduslov za pristupanje zajedničkom tranzitnom

postupku. Naime, sistem zajedničkog tranzita podrazumeva mere u cilju bržeg protoka

roba koje tranzitiraju, uključujući i druge mere ukoliko su moguće kao što su

pretovar, skladištenje i otprema, pri čemu se postupci granične kontrole razlikuju u

zavisnosti od solventnosti prevoznika ili drugog nalogodavca.56 Istovremeno navedeni

sistem uspostavlja takozvanu "regulatornu proceduru" za prevoznike koji ulaze na

međunarodna tržišta, koji nemaju evidenciju kod carine za zajednički prevoz i za

preduzeća koja su registrovana van EU . U tom smislu, za preduzeća koja predstavljaju

veći rizik, carinski organ može zahtevati obezbeđenje za puni iznos carine i PDV-a i

njihova vozila moraju slediti konkretni tranzitni pravac kretanja koji će se izvršiti u

propisanom roku. Preduzeća koja su stekla status poverljivosti na osnovu evidencija

carinskih organa, ostvaruju pravo na "pojednostavljene" postupke sa manje zahtevnim

garancijama i većom fleksibilnošću u pogledu pravca kretanja i vremena. S tim u vezi,

54 Uprava carina R.S. (2017, Avgust 11), Tranzit, Preuzeto sa:

http://www.carina.rs/lat/PoslovnaZajednica/CarinskiPostupci/Stranice/Tranzit.aspx 55 OSCE (2017, Avgust 11), Priručnik sa najboljim iskustvima za obavljanje procedure na graničnim prelazima-


https://www.osce.org/sr/secretariat/107523?download=true 56 Zakon o potvrđivanju konvencije o zajedničkom tranzitnom postupku, (2017, Avgust 11), Preuzeto sa:

http://www.carina.rs/lat/Zakoni%20latinicaa/Zakon%20o%20potvr%C4%91ivanju%20konvencije%20o%20zaje

dni%C4%8Dkom%20tranzitnom%20postupku.pdf

http://www.carina.rs/lat/PoslovnaZajednica/CarinskiPostupci/Stranice/Tranzit.aspx


http://www.carina.rs/lat/Zakoni%20latinicaa/Zakon%20o%20potvr%C4%91ivanju%20konvencije%20o%20zajedni%C4%8Dkom%20tranzitnom%20postupku.pdf


53

može se zaključiti da se kroz primenu NCTS smanjuje carinska procedura i na taj

način ubrzava prekogranični protok robe.

5.5. Carinsko skladištenje

Carinsko skladište je ograđeni prostor koji je pod nadzorom carinskih organa i

namenjen je za smeštaj carinske robe. Navedeni prostor može biti zgrada, jedna ili

više prostorija unutar zgrade koje su funkcionalno odvojene od drugih prostorija.

Istovremeno carinsko skladište može biti ograđeni otvoreni prostor, silos, bazen ili

drugi slični objekti predviđeni za smeštaj robe, koji po pravilu moraju biti obeleženi

kao carinska skladišta, sa jasno naznačenim tipom i nazivom držaoca skladišta.

„Sprovođenje propisanog carinskog postupka i sprečavanje neovlašćenog raspolaganja

carinskom robom podrazumeva detaljno zakonsko regulisanje smeštaja robe “

(Cvetanović, Đurić, 2001, str. 135). „Odredbama članova 110-117. i 128-142.

Carinskog zakona kao i odredbama članova 263-299. Uredbe o carinski dozvoljenom

postupanju s robom propisan je postupak carinskog skladištenja. Za navedeni

postupak moguć je smeštaj strane robe radi prerade ili konačnog carinjenja kao i

smeštaj domaće robe namenjene izvozu“.57 U pojedinim zemljama moguće je ponovno

vrednovanje smeštene robe u carinskim skladištima. Na taj način omogućeno je

plaćanje nižih iznosa carine za privredne grane sa sezonskim proizvodima kao što je

modna industrija u kojima roba pri odmicanju sezone gubi na vrednosti. U carinskom

skladištu, uz odobrenje carinskih organa dozvoljeno je sortiranje, pakovanje,

prepakivanje i čišćenje kao i ostali poslovi koji su neophodni u cilju održavanja

kvalitativnih svojstava roba. Iz navedenog može se zaključiti da carinska skladišta

predstavljaju važnu vezu u globalnom lancu snabdevanja iz razloga što je , na bazi

istih, moguće prilagoditi proizvode potrošačkom tržištu. „Držanje robe u carinsko

skladište nije vremenski ograničeno, međutim u izuzetnim slučajevima carinski organi

mogu odrediti rok za novo carinski dozvoljeno postupanje ili upotrebu“.58 Ukoliko su

nastale posebne okolnosti u vezi sa robom pod carinskim nadzorom, carinski organ

može odobriti da se roba premesti u drugo skladište ili privremeno iznese. Potrebno je

navesti da za lako kvarljivu i lako zapaljivu robu carinarnice ne moraju odobriti

57 Uprava carina R.S. (2017, Avgust 16), Objašnjenja o odobravanju držanja carinskog skladišta i postupku

carinskog skladištenja, Preuzeto sa:

http://www.upravacarina.rs/cyr/Zakoni/Objasnjenje%20za%20carinska%20skladista.pdf , 58 Uprava carina R.S. (2017, Avgust 16), Objašnjenja o odobravanju držanja carinskog skladišta i postupku


http://www.upravacarina.rs/cyr/Zakoni/Objasnjenje%20za%20carinska%20skladista.pdf



54

smeštaj ukoliko nemaju za tu namenu posebne prostorije. Carinsko skladište može bit i

javno ili privatno.

Javna skladišta mogu biti tipa A,B,F i može ih koristiti svako lice za skladištenje

robe ukoliko robu prihvati držalac carinskog skladišta. Pored navedenih sličnosti za

ove tipove javnih skladišta, postoje i određene razlike koje se pre svega odnose na

odgovornost u smislu čuvanja i vođenja poslovne evidencije o robi. Naime, za

skladište tipa A držalac robe je odgovoran za vođenje poslovne evidencije o robi kao i

za obezbeđenje iste od izuzimanja ispod carinskog nadzora, dok kod javnog skladišta

tipa B i F ovu odgovornost snosi korisnik.

Privatna skladišta mogu biti tipa C, D i E i namenjena su za skladištenje robe držaoca

skladišta. Za tipove skladišta D i E držalac je odgovoran za vođenje poslovne

evidencije o robi. Međutim, između ovih tipova skladišta postoje određene razlike.

Tako da se u skladištu tipa D smešta roba koje se može staviti u slobodan promet na

osnovu knjigovodstvenih isprava, stoga je za ovaj vid smeštaja potrebno prethodno

pribaviti odobrenje za sprovođenje pojednostavljenog postupka stavljanja robe u

slobodan promet.59 Skladište tipa E se otvara za potrebe skladištenja roba koje po

svojoj vrsti, osetljivosti i gabaritu zahtevaju posebne uslove smeštaja. Stoga se ovaj

tip skladišta otvara za smeštaj konkretne pošiljke koja se ne može smestiti u odobrena

carinska skladišta, te je postupak otvaranja ovih skladišta hitan. „Za carinsko

skladište tipa C ne mogu se primeniti odredbe koje definišu skladišta tipa D i E.

Prema tome ovaj tip skladišta je privatno carinsko skladište u kome je držalac

skladišta istovremeno i korisnik skladišta, ali ne mora obavezno biti i vlasnik robe“.60

Na kraju, potrebno je napomenuti da carinski organi pri donošenju odobrenja za

otvaranje carinskog skladišta posebno uzimaju u obzir ekonomsku opravdanost , pri

čemu u pogledu istog postoje određene razlike između javnog i privatnog carinskog

skladišta. Tako da je kod javnog carinskog skladišta potrebno podneti na osnovu

ugovora ili predugovora, dokaz u pogledu očekivanog obima prometa , kako bi se na

bazi istih procenila ekonomska opravdanost držanja carinskog skladišta. Dok je za

privatno carinsko skladište potrebno da postoje određene pogodnosti za držaoca kao

što su dovoljne zalihe za nesmetan kontinuirani proces proizvodnje, poteškoće oko

59 Uprava carina R.S. (2017, Avgust 16), Objašnjenja o odobravanju držanja carinskog skladišta i postupku


http://www.upravacarina.rs/cyr/Zakoni/Objasnjenje%20za%20carinska%20skladista.pdf 60 Uprava carina R.S. (2017, Avgust 16), Objašnjenja o odobravanju držanja carinskog skladišta i postupku





55

nabavke robe, veliki transportni troškovi i drugo. Pri oceni ekonomske opravdanosti

držanja carinskog skladišta uzimaju se u obzir i fizičke mogućnosti, zatim fizička

svojstva robe koja opredeljuju posebne uslove skladištenja i čuvanja kao i troškovi

carinskih organa za sprovođenje mera carinskog nadzora.

5.6. Aktivno oplemenjivanje

Predstavlja složen postupak koji mogu koristiti proizvođači ili centri za

popravku kako bi razvili ekonomiju većih razmera . U tom smislu, ovaj vid carinjenja

predviđa odlaganje ili povraćaj uvoznih dažbina na uvoz sirovina, delova ili

proizvoda na osnovu uslova da se izveze gotov proizvod. Naime, ovim carinski

dozvoljenim postupanjem omogućene su povlastice privrednim subjektima koji u

okviru svoje delatnosti obavljaju određene radnje nad uvezenom robom, menjajući

tako njen prvobitni izgled i kakvoću, pri čemu je potrebno da navedene radnje ne štete

osnovnim interesima domaćih proizvođača. Postupak aktivnog oplemenjivanja pored

obrade podrazumeva i druge proizvodne radnje kao što su: montaža, sklapanje,

ugradnja, popravka, restauracija kao i upotreba određenih roba koje dopunjuju

proizvodne procese istih, a nisu sadržane u dobijenim proizvodina. U tom smislu

korisnik aktivnog oplemenjivanja pri podnošenju zahteva mora opisati postupak i

navesti pojedinosti rada koje se odobravaju. Aplikacije mogu da budu precizne

ukoliko se odnose na jednu pošiljku ili opšte u slučaju da korisnik redovno koristi

aktivno oplemenjivanje. Proveru ekonomskih uslova vrše carinski organi u saradnji sa

Privrednom komorom Srbije. U osnovi, propisi o aktivnom oplemenjivanju bi trebalo

da preciziraju uslove koji se odnose na identifikaciju robe, te je sprovođenje istog

regulisano „odredbama članova 143-156. Carinskog zakona i odredbama članova 263-

288. i 300-317. Uredbe o carinski dozvoljenom postupanju s robom“.61 S tim u vezi,

carinski organ može odobriti:

Postupak aktivnog oplemenjivanja po sistemu odlaganja koji podrazumeva

uvoz strane robe radi prerade i ponovnog izvoza u obliku dobijenih proizvoda, pri

čemu se za istu ne primenjuju mere trgovinske politike i ne plaćaju carinske dažbine.

Postupak aktivnog oplemenjivanja uz primenu sistema povraćaja koji

uključuje plaćanje carinskih dažbina za uvezenu robu, sa mogućnošću povrata istih pri

ponovnom izvozu u obliku dobijenih proizvoda.

61 Uprava carina R.S. (2017, Avgust, 20), Postupak aktivnog oplemenjivanja, Preuzeto sa:

http://www.upravacarina.rs/cyr/Zakoni/AKTIVNO%20OPLEMENJIVANJE.pdf,

http://www.upravacarina.rs/cyr/Zakoni/AKTIVNO%20OPLEMENJIVANJE.pdf

56

Treba napomenuti da u procesima obrade pored glavnih dobijenih proizvoda,

mogu nastati i sporedni proizvodi kao i gubici. Zato se u odobrenju navode glavni i

sporedni proizvodi. Nasuprot tome, gubici koji nastaju u procesu proizvodnje

predstavljaju nepovratan gubitak robe i kao takvi smatraju se neupotrebljivim za bilo

koje lice.

Prilikom sprovođenja postupka aktivnog oplemenjivanja, carinski organ može

dozvoliti, da se umesto uvozne robe, koristi domaća (ekvivalentna) roba. Naime, u

vanrednim slučajevima kada nosilac odobrenja nema dovoljne količine uvezene robe

na zalihama „carinski organ može odobriti korišćenje ekvivalentne robe za izradu

proizvoda, pri čemu nosilac odobrenja stiče pravo uvoza iste bez plaćanja uvoznih

dažbina. Pri tom se ima u vidu da ekvivalentna roba koju će nosilac odobrenja

koristiti u proizvodnji umesto uvozne robe, mora imati ista trgovačka i tehnička

svojstva kao i istu tarifnu oznaku kao uvozna roba, što podnosilac zahteva treba

argumentovano obrazložiti. Ipak, u izuzetnim slučajevima, carinski organ može

dozvoliti da ekvivalentna roba bude na višem stepenu obrade u odnosu na uvoznu

robu“.62 „Ukoliko se proizvodi dobijeni od ekvivalentne robe izvoze iz carinskog

područja pre uvoza robe, a da pri tom takvi proizvodi podležu plaćanju izvoznih

carina, ako ne bi bili izvezeni ili ponovo izvezeni u okviru datog postupka, nosilac

odobrenja je u obavezi da položi obezbeđenje za plaćanje izvoznih carina, u slučaju

da se uvozna roba ne uveze u odobrenom roku“.63 Treba napomenuti da korišćenje

ekvivalentne robe ne menja poreklo izvezene robe. „Zahtev za odobrenje postupka

aktivnog oplemenjivanja podnosi se najmanje 30 dana pre planiranog uvoza

nadležnom carinskom organu prema mestu u kojem će se roba proizvoditi ili

prerađivati. Pri čemu se rok važenja odobrenja ne izdaje na period duži od tri godine,

osim u posebno opravdanim slučajevima“.64 Nosioci odobrenja dužni su da vode

evidenciju o robi i za te potrebe mogu koristiti postojeće knjigovodstvo, ukoliko

sadrži sve potrebne podatke o robi. „Za popravku robe kao i jednostavne proizvodne

operacije, podnošenje deklaracije se smatra podnošenjem zahteva, a prihvatanje

deklaracije odobrenjem. U ostalim slučajevima se podnosi normativ kako bi se na bazi

proizvodnih i tehničkih podataka utvrdila količina ili procenat proizvoda dobijenih

62 Uprava carina R.S. (2017, Avgust 20), Postupak aktivnog oplemenjivanja, Preuzeto sa:

http://www.upravacarina.rs/cyr/Zakoni/AKTIVNO%20OPLEMENJIVANJE.pdf, 63 Uprava carina R.S. (2017, Avgust 20), Postupak aktivnog oplemenjivanja, Preuzeto sa:


http://www.upravacarina.rs/cyr/Zakoni/AKTIVNO%20OPLEMENJIVANJE.pdf,




57

oplemenjivanjem. Ukoliko nije moguće utvrditi normativ utroška materijala, carinski

organ može dozvoliti privremeni normativ, s tim da se pre prvog izvoza ili ponovnog

izvoza istom dostavi stvarni normativ utroška materijala, kako bi se izvršilo

razduženje za robu. Treba napomenuti da se na bazi udela ugrađene uvozne robe

utvrđuje iznos koji se odbija pri nastanku carinskog duga kao i eventualna primena

mera trgovinske politike“.65 „Udeo uvozne robe izračunava se primenom količinskog,

vrednosnog ili nekog drugog metoda. Za potrebe obračuna prerađeni proizvodi ili

poluproizvodi se smatraju dobijenim proizvodima. Dobijeni proizvodi mogu se

privremeno izvoziti uz odobrenje carinskog organa radi daljeg oplemenjivanja van

carinskog područja“.66

5.7. Postupak prerade pod carinskom kontrolom

„Postupkom prerade dobijaju se proizvodi za koje je propisana niža stopa

carine nego za uvoznu robu. Proizvodi koji se dobijaju postupkom prerade nazivaju se

prerađeni proizvodi“.67 Ovaj postupak se može primeniti i na stranu robu kojoj su

potrebne određene proizvodne radnje kako bi se njenim stavljanjem u slobodan

promet osigurali propisani tehnički uslovi. „U navedenom postupku odobrava se

upotreba strane robe na domaćem carinskom području, kako bi se kroz preradu iste,

menjala njena priroda i stanje, pri čemu se ne vrši obračun i plaćanje uvoznih dažbina

i ne primenjuju mere trgovinske politike. Međutim, za stavljanje u slobodan promet

iste primenjuju se mere trgovinske politike i naplaćuju uvozne dažbine po stopi koja

je za dobijeni proizvod propisana. Postupak prerade pod carinskom kontrolom je

uređen odredbama članova 110-117. i 157-163. Carinskog zakona kao i odredbama

članova 263-284. i 286, 287, 318. i 319. Uredbe o carinski dozvoljenom postupanju s

robom“.68 Navedeni postupak odobrava carinski organ prema mestu proizvodnje ili

prerade radi lakšeg nadzora i kontrole i u zavisnosti od proizvodnih radnji rok važenja

odobrenja ne može bit i duži od tri godine, sem u posebno opravdanim slučajevima . S

tim, da se kao i u prethodnom postupku umesto zahteva može podneti i carinska

deklaracija. Propisi o preradi pod carinskom kontrolom podrazumevaju identifikaciju

65 Uprava carina R.S. (2017, Avgust 20), Postupak aktivnog oplemenjivanja, Preuzeto sa:


http://www.upravacarina.rs/cyr/Zakoni/AKTIVNO%20OPLEMENJIVANJE.pdf, 67 Uprava Carina R.S. (2017, Avgust 22), Postupak prerade pod carinskom kontrolom, Preuzeto sa:

http://www.carina.rs/lat/Zakoni/Postupak%20prerade%20pod%20carinskom%20kontrolom%20lat.pdf 68 Uprava Carina R.S. (2017, Avgust 22), Postupak prerade pod carinskom kontrolom, Preuzeto sa:

http://www.carina.rs/lat/Zakoni/Postupak%20prerade%20pod%20carinskom%20kontrolom%20lat.pdf





58

uvozne robe u prerađenim proizvodima, kao i da se na bazi istog ne izbegava primena

pravila o poreklu ili količinska ograničenja. Za navedeni postupak „carinski organ

vrši proveru ekonomskih uslova u saradnji sa Privrednom komorom Srbije. Za

dobijanje odobrenja postupka prerade pod carinskom kontrolom podnosilac zahteva

mora da opiše postupak i navede pojedinosti rada koje se odobravaju. U tom smislu

prilaže se normativ koji se utvrđuje na osnovu proizvodnih i drugih tehničkih

podataka ili na bazi sličnih proizvodnih radnji“.69 Ukoliko nije moguće utvrditi

normativ, imalac odobrenja može navesti procenjeni normativ, s tim da se pre

određivanja novog carinski dozvoljenog postupanja , dostavi carinskom organu stvarni

normativ u cilju razduženja postupka. „Imaoc odobrenja je u obavezi za vodi

evidenciju o robi, sem u slučajevima kada carinski organ oceni da to nije potrebno.

Prijavljivanje robe za navedeni postupak može se izvršiti podnošenjem nepotpune ili

pojednostavljene deklaracije ili na osnovu knjigovodstvene isprave. Postupak prerade

se u skladu sa prihvaćenim normativom može razdužiti kroz novi carinski postupak ili

izvozom robe u nepromenjenom stanju kao i u obliku prerađenih proizvoda“.70

5.8. Privremeni uvoz

„Pored definitivnog uvoza robe, kada dolazi do promene vlasnika u

spoljnotrgovinskim odnosima, u privrednoj praksi je razvijen i privremeni uvoz robe.

Stoga je i logično što institut privremenog uvoza zauzima vrlo važno mesto u

carinskom sistemu svake zemlje“ (Cvetanović, Đurić, 2001, str. 178). Osnovna odlika

privremenog uvoza je da se roba privremeno upućuje na upotrebu u drugo carinsko

područje uz obavezu vraćanja iste u nepromenjenom stanju. Carinski organi na

temelju pozitivnih propisa određuju rok u kome se vraćanje robe u nepromenjenom

stanju mora realizovati. Za postupak privremenog uvoza se podnosi zahtev 30 dana

ranije i isti se može usled izmenjenih okolnosti dopuniti ili izmeniti, uz prilaganje

potrebne dokumentacije ili navođenja razloga koji opravdava navedene radnje.

Po pravilu „za privremeno uvezenu robu ne plaća se carina i druge uvozne

dažbine i ne primenjuju se mere komercijalne politike. Problematika privremenog

uvoza sa potpunim oslobođenjem od plaćanja carine je regulisana članovima 164-171.

Carinskog zakona kao i Uredbom o carinski dozvoljenom postupanju s robom od

69 Uprava Carina R.S. (2017, Avgust 22), Postupak prerade pod carinskom kontrolom, Preuzeto sa:

http://www.carina.rs/lat/Zakoni/Postupak%20prerade%20pod%20carinskom%20kontrolom%20lat.pdf 70 Uprava Carina R.S. (2017, Avgust 22), Postupak prerade pod carinskom kontrolom, Preuzeto sa:




59

člana 322. do 357. Postupak privremenog uvoza sa delimičnim oslobođenjem regulišu

članovi 111. do 117. i 164. do 171. Carinskog zakona kao i članovi 264-288. i 320-

321. Uredbe o carinski dozvoljenom postupanju s robom“.71 Podnošenje zahteva za

navedeni postupak podrazumeva i prilaganje isprava kojim se dokazuje ispunjenost

uslova. Za navedeni postupak nadležna je carinarnica prema mestu u kome će se roba

upotrebljavati. „Odobrenje za sprovođenje navedenog postupka izdaje nadležni

carinski organ licu koji pruži potrebne garancije za pravilnu primenu navedenog

postupka, ukoliko je moguće sprovođenje mera carinskog nadzora i kontrole nad

istom i u periodu koji nije duži od 24 meseca“.72

Roba koja je u postupku privremenog uvoza sa delimičnim oslobođenjem,

može biti puštena na upotrebu ukoliko se položiti obezbeđenje za naplatu carinskog

duga. „Pri čemu se naplaćuju uvozne dažbine svaki mesec u visini od 3% od iznosa

koje bi trebalo platiti za robu kad bi ona bila stavljena u slobodan promet. Ukupan

iznos uvoznih dažbina ne može biti viši od iznosa koji bi bio plaćen stavljanjem robe

u slobodan promet, s tim da u taj iznos ne ulaze kamate. Ukoliko se roba koja je

stavljena u postupak privremenog uvoza stavlja u slobodan promet, nosilac odobrenja

je dužan da plati kompenzatornu kamatu na iznos uvoznih dažbina, za period od dana

prihvatanja deklaracije za privremeni uvoz do dana stavljanja robe u slobodan promet.

Postupak privremenog uvoza okončava se kada se roba, za koju je odobren privremeni

uvoz, ponovo izveze ili ukoliko se odobri novo carinski dozvoljeno postupanje sa

robom“.73

5.9. Pasivno oplemenjivanje

Postupak pasivnog oplemenjivanja ima slične formalnosti koje su kod aktivnog

oplemenjivanja. Naime, navedeni postupak predviđa izvoz polugotovih proizvoda radi

završetka, nakon čega se dobijeni proizvodi ponovo uvoze uz potpuno ili delimično

oslobođenje od plaćanja uvoznih dažbina. I pored toga, što se navedeni postupak

načelno odnosi na domaću robu, članom 151. Carinskog zakona, predviđena je

mogućnost da se za robu koja nije domaća a koja se nalazi u postupku aktivnog

71 Uprava carina R.S. (2017, Septembar 05), Postupak privremenog uvoza,Akt br. 148-03-030-02-21/2012. Preuzeto sa: http://www.carina.rs/lat/PoslovnaZajednica/CarinskiPostupci/Stranice/PrivremeniUvoz.aspx 72 Uprava carina R.S. (2017, Septembar 05), Postupak privremenog uvoza,Akt br. 148-03-030-02-21/2012. Preuzeto sa: http://www.carina.rs/lat/PoslovnaZajednica/CarinskiPostupci/Stranice/PrivremeniUvoz.aspx 73 Uprava carina R.S. (2017, Septembar 05), Postupak privremenog uvoza,Akt br. 148-03-030-02-21/2012. Preuzeto sa: http://www.carina.rs/lat/PoslovnaZajednica/CarinskiPostupci/Stranice/PrivremeniUvoz.aspx

http://www.carina.rs/lat/PoslovnaZajednica/CarinskiPostupci/Stranice/PrivremeniUvoz.aspx



60

oplemenjivanja, odobri privremeni izvoz u svrhu dalje prerade van carinskog

područja. „Postupak pasivnog oplemenjivanja regulisan je Carinskim zakonom od

člana 110. do 117. zatim članom 151. i članovima 172. do 187. navedenog zakona

kao i Uredbom o carinski dozvoljenom postupanju s robom od člana 263. do 288. i od

člana 358. do 356.“.74 Postupak pasivnog oplemenjivanja odobrava carinski organ za

period koji ne može biti duži od tri godine ako su ispunjeni uslovi za sprovođenje

mera carinskog nadzora i uz uslov da delatnost koja proističe iz datog postupka ne

ugrožava interese domaćih proizvođača . S tim u vezi, carinski organi u saradnji sa

Privrednom komorom Srbije permanentno prate delatnosti koji proističu iz navedenih

postupaka u cilju zaštite domaćih proizvođača. Eventualno produženje roka za

razduženje navedenog postupka, carinski organ može doneti u skraćenom postupku u

vidu zabeleške na zahtevu. Propisi o pasivnom oplemenjivanju preciziraju uslove koji

se odnose na identifikaciju robe. Ipak „u slučajevima kada zbog karaktera procesa

obrade nije moguće utvrditi da li su dobijeni proizvodi nastali od privremeno izvezene

robe, može se izdati odobrenje pod uslovom da podnosilac zahteva ponudi garancije

da roba koja se koristi u radnjama obrade ima istu desetocifrenu tarifnu oznaku i da je

istih trgovačkih i tehničkih karakteristika kao i privremeno izvezena roba“.75 Članom

173. Carinskog zakona predviđeni su slučajevi u kojima se ne dozvoljava pasivno

oplemenjivanje. U cilju provere ispunjenosti uslova za odobrenje postupka pasivnog

oplemenjivanja potrebno je da podaci u zahtevu budu razumljivi i tačni, posebno u

pogledu robe za privremeni izvoz, dobijenih proizvoda i normativa proizvodnje.

Ukoliko se proizvodna radnja odnosi na popravku, podnošenje deklaracije se smatra

podnošenjem zahteva, a prihvatanje deklaracije od strane carinskog organa

odobrenjem. „Odobrenje za postupak pasivnog oplemenjivanja izdaje nadležni

carinski organ prema mestu u kome se roba nalazi u maksimalnom roku od 30 dana od

dana podnošenja zahteva i stupa na snagu danom donošenja ili datuma navedenog u

odobrenju. Odobrenje mora da sadrži sve podatke o nosiocu odobrenja, opis robe koja

se privremeno izvozi i opis dobijenih proizvoda, planirane postupke pasivnog

oplemenjivanja, očekivani normativ, odnosno odobrenu metodu njegovog utvrđivanja,

mere identifikacije, rok važenja odobrenja, rok za razduženje navede nog postupka kao

i podaci o proizvodnim radnjama koje će se obavljati na robi, a ukoliko takvi podaci

74 Uprava carina R.S. (2017, Septembar 14), Postupak pasivnog oplemenjivanja, Preuzeto sa:

http://www.carina.rs/lat/Zakoni/PASIVNO%20OPLEMENJIVANJE%20lat.pdf 75 Uprava carina R.S. (2017, Septembar 14), Postupak pasivnog oplemenjivanja, Preuzeto sa:

http://www.carina.rs/lat/Zakoni/PASIVNO%20OPLEMENJIVANJE%20lat.pdf



61

nisu poznati, na osnovu podataka koji se odnose na istovrsne proizvodne radnje “.76

Nosioci odobrenja su dužni da vode evidenciju o robi i za te potrebe mogu koristiti

postojeće knjigovodstvo, ukoliko sadrži sve potrebne podatke o robi.

Normativ ili metod za određivanje normativa se može naknadno proveravati od

strane carinskih organa. Ukoliko nije moguće precizno utvrditi normativ proizvodnje,

u odobrenju će se naznačiti predloženi normativ, s tim da je imalac odobrenja u

obavezi pre ponovnog uvoza dobijenih proizvoda da dostavi carinskom organu stvarni

normativ kako bi se izvršio obračun uvoznih dažbina. U slučajevima kada se ne

stavljaju svi dobijeni proizvodi istovremeno u slobodan promet, udeo privremeno

izvezene robe ugrađene u dobijenim proizvodima „izračunava se primenom

količinskog, vrednosnog ili nekog drugog metoda u zavisnosti od okolnosti koja daje

iste ili odgovarajuće rezultate. Na kraju, potrebno je reći da se za potrebe obračuna

prerađeni proizvodi ili poluproizvodi smatraju dobijenim proizvodima “.77

5.10. Izvoz

„U postupku izvoza carinski organ odobrava iznošenje domaće robe iz

carinskog područja. Pri tom, sam pojam domaća roba podrazumeva sve robe koje su

stavljene u slobodan promet, nezavisno od njenog porekla. Postupak izvoznog

carinjenja sprovodi carinski organ nadležan prema sedištu ili prebivalištu izvoznika ili

prema mestu pakovanja ili utovara robe. Za navedeni carinski postupak primenjuju se

mere trgovinske politike kao i obračun carina ukoliko je propisan“.78 Postupak izvoza

propisan je odredbama članova 188. i 189. Carinskog zakona Republike Srbije i

odredbama članova 366. do 385. Uredbe o carinski dozvoljenom postupanju s robom

kao i odredbama članova 4, 6-10. Pravilnika o obliku, sadržini, načinu podnošenja i

popunjavanja deklaracije i drugih obrazaca u carinskom postupku. Ipak, u određenim

slučajevima nije moguće primeniti član 188 . Carinskog zakona. Tako, na primer:

kada je udaljenost ili putni pravac carinskog organa, neekonomičan sa aspekta

korišćenja od strane izvoznika, deklaracija se podnosi prvom usputnom

carinskom organu;

76 Uprava carina R.S. (2017, Septembar 14), Postupak pasivnog oplemenjivanja, Preuzeto sa:

http://www.carina.rs/lat/Zakoni/PASIVNO%20OPLEMENJIVANJE%20lat.pdf 77 Uprava carina R.S. (2017, Septembar 14), Postupak pasivnog oplemenjivanja, Preuzeto sa:

http://www.carina.rs/lat/Zakoni/PASIVNO%20OPLEMENJIVANJE%20lat.pdf 78 Uprava carina R.S. ( 2018, Januar 19), Postupak izvoza, Preuzeto sa:

http://www.carina.rs/lat/Zakoni/POSTUPAK%20IZVOZA%20KONACNI%20IZVOZ%20lat.pdf




62

kada je carinski organ zatvoren, a radi se o hitnom izvozu, deklaracija se

podnosi prvom usputnom carinskom organu;

u slučajevima kada je carinski organ utvrdio da postoji višak ili da je pokazana

druga vrsta robe od prijavljene;

u zbirnom izvozu nadležan je carinski organ prema mestu zadnjeg utovara

robe.

„Prema carinskom zakonodavstvu izlaznim carinskim organom smatra se

poslednji carinski organ pre nego što roba napusti carinsko područje. U slučaju izvoza

robe železnicom, poštom, vazduhom ili rekom nadležan je izlazni carinski organ

prema mestu gde je roba preuzeta prema jedinstvenom ugovoru o prevozu do druge

zemlje“.79 Izvozna deklaracija se kao i kod uvoza, prihvata u trenutku upisa broja

deklaracije, datuma i vremena prihvatanja, te se ista potpisom i pečatom overava od

strane carinskog službenika. Takođe, izvozno carinjenje obuhvata iste nivoe provera

kao i uvozno carinjenje, stoga ista može obuhvatati proveru deklaracije, isprava i robe

kroz pregled i uzorkovanje. Zato i u izvoznom postupku carinski organ preduzima

određene mere u cilju identifikacije robe pri čemu se istovetnost iste osigurava

stavljanjem carinskih obeležja i na toj osnovi roba može da istupi. Ako se pak, utvrdi

da je u vozilu druga vrste robe od prijavljene za izvoz, nadležna carinarnica neće

dozvoliti istup do okončanja postupka. U navedenom slučaju carinski organ,

preduzima propisane radnje i mere potrebne za ukidanje te deklaracije. Izvoz je

završen kada roba istupi iz carinskog područja . Ukoliko izvozno ocarinjena roba ne

napusti carinsko područje, izvoznik je u obavezi da obavesti carinski organ i vrati sve

primerke izvozne deklaracije kao i ostala dokumenta koja su podnešena u navedenom

carinskom postupku.

5.11. Drugi oblici carinski dozvoljenog postupanja ili upotrebe robe

U okviru ovog podnaslova biće nešto više reči o slobodnim zonama i

slobodnim skladištima kao i o ponovnom izvozu, uništenju i ustupanju robe u korist

države. U tom smislu, prikaz navedenih postupaka je najvećim delom dat kroz

oslanjanje na Carinski zakon sa pratećim dokumentima.

79 Uprava carina R.S. ( 2018, Januar 19), Postupak izvoza, Preuzeto sa:



63

5.12. Slobodne zone i slobodna skladišta

Institut slobodnih zona ima tradiciju dužu od 2000 godina, još iz antičkog doba

kada su Feničani, Grci i Rimljani davali pojedinim kolonijalnim naseljima i

pomorskim gradovima na Sredozemlju razne povlastice za skladištenje, uvoz, izvoz i

druge trgovinske transakcije u cilju stimulisanja razvoja trgovine. Prva poznata

slobodna zona bio je grčki otok Delos u Egejskom moru, koji je dobio carinska i

poreska oslobođenja u trgovini između istočnog i zapadnog Sredozemlja i na taj način

postao jedno od najvećih središta trgovinske razmene u istočnom Sredozemlju. U

srednjem i novom veku mnoge evropske zemlje su davale posebne trgovinske

povlastice pojedinim lučkim gradovima koji su dobivali status slobodnih luka. Jedna

od najstarijih slobodnih zona na Balkanu je izgrađena u Solunu i osnovana je

Konvencijom zaključenom između Kraljevine Srbije i Kraljevine Grčke 1913. godine .

Na taj način je omogućen izlaz Srbije na Egejsko more u vreme carinskih ograničenja

nametnutih od strane Austrougarske. U periodu do 1975. godine do kada je važila

navedena konvencija, jugoslovenska carina koja se nalazila u Solunu je zajedno sa

grčkim carinskim vlastima vršila carinske formalnosti nad robom koja je prevožena

železnicom pod carinskom (tranzitnom) plombom do Jugoslavije. 80 Pored navedenog,

postojao je i Jugoslovensko-italijanski sporazum koji je između ostalog obuhvatao i

Protokol o slobodnoj industrijskoj zoni. Navedeni akt koji je stupio na snagu aprila

1977. godine predviđao je zonu koja je obuhvatala oko 10 km² jugoslovenske

granične teritorije u području Sežane i manji deo italijanske granične teritorije. U

Jugoslaviji institut slobodnih carinskih zona je pravno konstituisan 1963. godine,

nakon čega su osnovane carinske zone u Kopru i Rijeci sredinom 1964. godine, a

kasnije i u drugim morskim lukama i većim rečnim pristaništima kao što su Beograd i

Novi Sad. Carinskim zakonom iz 1985. godine donet je Zakon o carinskim zonama

kao i Zakon o posebnim uslovima obavljanja spoljnotrgovinskog prometa u carinskim

zonama u cilju da iste postanu privredni subjekti. Kasnije izmenama i dopunama

navedenog zakona 1992. godine donet je novi Carinski zakon, a 1994. godine Zakon o

slobodnim zonama. Sve formalnosti u vezi sa postupanjem sa robom u slobodnoj zoni

obuhvaćene su članovima 191. do 206. Carinskog zakona kao i članovima 524. do

560. Uredbe o carinski dozvoljenom postupanju s robom. U skladu sa tim „slobodna

zona se može definisati kao deo carinskog područja na kome se primenjuju posebne

80 Privredna komora Srbije (2018, Januar 20), Centar za privredni sistem, Slobodne zone, Preuzeto sa:

http://www.pks.rs/sadrzaj/files/odbor%20za%20privredni%20sistem/informator%20%202014.pdf

http://www.pks.rs/sadrzaj/files/odbor%20za%20privredni%20sistem/informator%20%202014.pd

64

mere carinskog nadzora kao i posebne olakšice u pogledu carinskih postupaka“

(Cvetanović, Đurić, 2001, str. 144). Određivanje područja slobodne zone ekonomski

je opravdano ukoliko se može postići pozitivni efekat u smislu privlačenja stranog

kapitala, pružanja usluga, zapošljavanja, transfera tehnologija i slično. „Shodno članu

192. Carinskog zakona područje slobodne zone mora biti ograđeno kako bi se sprečilo

nepropisno unošenje i iznošenje iz iste bilo kakve robe i na taj način omogućilo

sprovođenje mera carinskog nadzora“.81 Shodno propisima koji uređuju ovu oblast

„osnivač slobodne zone može biti organ lokalne samouprave, privredno društvo ili

drugo pravno lice koje ima pravo korišćenja zemljišta. Korisnik zone može biti

osnivač kao i druga domaća i strana pravna i fizička lica i ista su u obavezi da na

propisan način vode evidenciju o prijemu i iznošenju robe iz slobodne zone kao i o

upotrebi i promenama na robi“.82 Korisnik zone može robu da ustupi ili iznese radi

stavljanja iste u postupak oplemenjivanja, ispitivanja, atestiranja, popravke ili

marketinškog prezentovanja. U slobodnu zonu se može smestiti domaća roba radi: a)

upotrebe u proizvodnim procesima, b) potrošnje i c) izvoza. Roba koja se nalazi u

slobodnoj zoni može se podvrgnuti svim oblicima postupanja, ustupiti u korist države

ili uništiti. Svi navedeni postupci jednako se odvijaju kao da se sprovode u drugom

delu carinskog područja. U pogledu usaglašenosti zakonodavstva koji uređuje ovu

oblast sa pravnim tekovinama EU, potrebno je navesti da su prisutna određena

odstupanja, u pogledu (ne) nastajanja „carinskog duga za robu koja se upotrebljava ili

konzumira u ovoj zoni“.83

U praksi, slobodne zone su se pokazale kao razvojne i profitabilne institucije iz

razloga što korisnicima omogućavaju uštede koje se ogledaju u neplaćanju ili

odloženom plaćanju carina, taksi, poreza i slično, što u značajnoj meri podstiče strana

ulaganja u privredu jedne zemlje. Budući da poslovanje u zonama značajno utiče na

privlačenje domaćih i stranih investicija, kao i bržem regionalnom razvoju, razume se

da i lokalne samouprave shodno svojim ovlašćenjima, mogu donositi odluke o

pogodnostima pri izgradnji objekata i infrastrukture na području zona. U tom smislu,

lokalne samouprave mogu donositi odluke o oslobođenju od plaćanja lokalnih poreza,

81 Uprava carina R.S. (2018, Januar 23), Carinski postupak u slobodnim zonama, Preuzeto sa:

http://www.upravacarina.rs/cyr/Zakoni/Carinski%20postupak%20u%20slobodnim%20zonama%2017%20cir.

pdf 82 Uprava carina R.S. (2018, Januar 23), Carinski postupak u slobodnim zonama, Preuzeto sa:

http://www.upravacarina.rs/cyr/Zakoni/Carinski%20postupak%20u%20slobodnim%20zonama%2017%20cir.

pdf 83 Izveštaj o skriningu za Srbiju iz 2014 godine (2018, Avgust 05), Poglavlje 29- Carinska unija, Preuzeto sa:

http://eukonvent.org/wp-content/uploads/2016/04/Izve%C5%A1taj-sa-skrininga-poglavlje-291.pdf

http://www.upravacarina.rs/cyr/Zakoni/Carinski%20postupak%20u%20slobodnim%20zonama%2017%20cir



65

naknada i taksi koje su u nadležnosti istih. Iz navedenog može se zaključiti da razvoj

slobodnih zona prevashodno zavisi od ciljeva i instrumenata ekonomske politike

zemlje, odnosno uloge države u njihovom oblikovanju i razvoju.

5.13. Ponovni izvoz, uništenje i ustupanje robe u korist države

Ponovni izvoz predstavlja postupak izvoza robe koja je prethodno uvezena.

Navedeni postupak regulisan je članom 209. Carinskog zakona kao i člano vima 567. i

568. Uredbe o carinski dozvoljenom postupanju s robom. Prema važećim carinskim

propisima, za navedeni postupak se može podneti carinska deklaracija ili izlazna

sažeta deklaracija. Uništenje robe je regulisano članom 209. Carinskog zakona i

članom 569. Uredbe o carinski dozvoljenom postupanju s robom. U skladu sa

Carinskim propisima lice koje zahteva uništenje robe podnosi carinskom organu

prijavu u pismenom obliku. Za navedeni postupak potrebno je da podnosilac zahteva

blagovremeno obavesti carinske organe kako bi se organizovao nadzor nad

uništenjem. „U slučajevima, kada je za robu namenjenu uništenju podnesena carinska

deklaracija, carinarnica koja je deklaraciju prihvatila napisaće zabelešku o uništenju

na istoj, te će se navedena isprava smatrati poništenom. Istovremeno carinarnica koja

sprovodi uništenje robe mora u prijavi odnosno deklaraciji navesti vrstu i količinu

mogućih otpadaka i ostataka koji su preostali po uništenju, u svrhu određivanja

elemenata za mogući obračun uvoznih dažbina za otpadke i ostatke kada za njih bude

određeno novo carinski dozvoljeno postupanje“.84 Takođe i za robu koja se ustupa u

korist države, primenju se odredbe člana 569. Uredbe o carinski dozvoljenom

postupanju s robom.

84 Uprava carina R.S. (2018, Januar 24), Uredba o carinski dozvoljenom postupanju s robom, Preuzeto sa:

http://www.carina.rs/lat/Zakoni/Uredba_o_carinski_dozvoljenom_postupanju_s_robom-lat.pdf ,

http://www.carina.rs/lat/Zakoni/Uredba_o_carinski_dozvoljenom_postupanju_s_robom-lat.pdf

66

6. CARINSKI DELIKTI

Za povrede propisa u oblasti carina propisane su tri kategorije delikata,

odnosno protivpravnih radnji za koje zakonodavac propisuje sankcije. To su carinska

krivična dela, carinski privredni prestupi i carinski prekršaji (Sućeska, 1998). Među

navedenim protivpravnim radnjama postoje suštinske razlike koje se ogledaju u

stepenu društvene opasnosti.

U vezi carinskih krivičnih dela potrebno je reći da u carinskoj regulativi,

odnosno njenim kaznenim odredbama nije definisan pojam krivičnog dela. Međutim,

navedeni pojam prema krivičnom zakonu Republike Srbije regulisan je članom 236. U

tom smislu navedeni član krivičnog zakonika obuhvata: a) „prenošenje robe preko

carinske linije uz izbegavanje mera carinskog nadzora, b) prenošenje robe preko

carinske linije od strane naoružanih lica uz izbegavanje mera carinskog nadzora, c)

organizovane grupe ili mreže za vršenje krivičnih dela, d) organizovana prodaja,

rasturanje ili prikrivanje neocarinjene robe i e) postupak sa robom koja je predmet

krivičnog dela“ (Sućeska, 2006, str. 80). Znači, ukoliko je lice prenelo robu izvan

graničnog prelaza ili na graničnom prelazu, bez prijave ili na skriven način radi se o

krivičnom delu krijumčarenja. „Za navedeno krivično delo predviđena je kazna

zatvora, a kao mera bezbednosti propisana je mera oduzimanja robe kao predmeta

krivičnog dela i prevoznog sredstva ukoliko su posebna ili skrivena mesta u vozilu

iskorišćena za prevoz predmetne robe“.85 Carinska krivična dela predstavljaju najtežu

povredu carinskog zakona, pa su i sankcije za tu vrstu carinskih delikata najteže

(Sućeska, 2006).

Za privredne prestupe se može reći da predstavljaju posebnu kategoriju

carinskih delikata. Privredni prestupi predstavljaju povredu pravila o privrednom i

finansijskom poslovanju koje je učinilo pravno i odgovorno lice a koje je

prouzrokovalo ili moglo prouzrokovati teže posledice (Cvetanović, Đurić, 2001).

„Carinski prekršaji se mogu definisati kao radnje ili propusti koji su u suprotnostima

sa odredbama Carinskog zakona i podzakonskih akata i kao takvi podležu

kažnjavanju“ (Otašević, Lušić, 2012, str. 27). Konkretizacija prekršaja se ostvaruje

normom iz Uredbe o carinski dozvoljenom postupanju s robom, Pravilnikom o

podnošenju isprava, ili pak nekom drugom Uredbom koja se vezuje za konkretan

85 Krivični zakonik Republike Srbije (2018, Februar 13), Krijumčarenje-, član 236, Preuzeto sa:

https://www.paragraf.rs/propisi/krivicni_zakonik.html


67

postupak. Otuda će kod svakog od obrađenih postupaka biti naveden opis dela

prekršaja koji je moguće izvršiti u konkretnom postupku, ali uz preciziranje i ostalih

podzakonskih propisa vezanih za konkretan postupak (Otašević, Lušić, 2012).

Carinski prekršaji se mogu razvrstati po različitim kriterijumima, počev od pravne

prirode, srodnosti njihovih obeležja, vrsti izvršilaca i tome slično. Usredsređujući

pažnju na vrstu izvršilaca, u nastavku će biti više reči o odgovornosti vozara za

carinske prekršaje kao i o odgovornosti deklaranta za netačno deklarisanje robe.

6.1. Odgovornost vozara za carinske prekršaje

Povećana spoljnotrgovinska razmena roba i usluga kao i razvoj međusobnih

trgovinskih veza uslovio je razvoj saobraćaja i time doprineo da međunarodni

transport dobije na značaju. Imajući u vidu značaj prevoza robe usledilo je donošenje

domaće zakonske regulative kao i niza međunarodnih konvencija iz ove oblasti, koji

se primenjuju u svakodnevnim postupcima pred carinskim organima. Za navedene

procese, sa aspekta carinskih postupaka je od velikog značaja zakonito postupanje sa

robom. U tom smislu svi učesnici u carinskom postupku imaju određene obaveze i

odgovornosti za eventualne propuste koji su propisani kao carinski prekršaji. U smislu

carinskih propisa vozar je lice koje preuzima robu od strane pošiljaoca radi otpreme

iste. „Na taj način, poštujući mere carinskog nadzora nad robom vozar je u obavezi da

robu preveze na način i u roku koji odredi carinski organ. Takođe , obaveza vozara je

da prilikom ulaska u carinsko područje prijavi robu carinskim organima po

odgovarajućem dokumentu“ (Otašević, Lušić, 2012, str. 34). Kod odgovornosti vozara

ne treba gubiti iz vida odredbe o saizvršilaštvu budući da vozar svojim ponašanjem,

odnosno radnjama ili propuštanjem određenih radnji, može sebe dovesti u

saizvršilački odnos sa drugim učesnicima u postupku carinjenja. 86 Iz navedenog

proizlazi da je uloga vozara veoma bitna u pravilnom postupanju sa carinskom robom,

te je stoga u cilju bržeg protoka roba iz ove oblasti propisano niz međunarodnih

konvencija kao što su: Konvencija o ugovoru za međunarodni prevoz robe drumom

CMR kao i Carinska konvencija o međunarodnom prevozu robe na osnovu Ka rneta

TIR.

86 Otašević, L.M. (2018, Februar 26), Odgovornost vozara za carinske prekršaje, Preuzeto sa:

http://www.pars.rs/files/odgovornost_vozara.pdf


68

6.2. Prekršaji za netačno deklarisanje robe

„Deklarisanje robe je opšti carinski postupak. U smislu carinskih propisa,

predstavlja radnju kojom lice od carinskih organa zahteva, u propisanoj formi ili na

propisan način, sprovođenje odgovarajućeg postupka. Carinskim zakonom propisano

je da se za svaku fazu ili postupak podnosi zahtev carinskom organu za odobrenje

određenog carinski dozvoljenog postupanja sa robom“ (Otašević, Lušić, 2012, str.

50). S tim u vezi, carinski organ može u svakoj fazi postupka izvršiti pregled robe ili

kontrolu ispravnosti postupanja sa carinskom robom, sve do puštanja robe u slobodan

promet koje po pravilu nastaje plaćanjem ili obezbeđenjem plaćanja carinskog duga.

Kao što je ranije izneto, za svako postupanje sa carinskom robom pred carinskim

organima angažuje se carinski agent. Imajući u vidu da se radi o profesionalnom

zastupanju, jasno je da je navedeno lice dužno da proveri ispravnost priloženih

isprava uz carinsku deklaraciju iz razloga što isti izrađuje carinski dokument, podnosi

ga carinskom organu, stoga i odgovara za tačnost unetih podataka (Otašević, Lušić,

2012). U takvim prilikama, carinski agent će ukoliko je to potrebno kontaktirati

vozara kao i uvoznika, izvršiti prethodni pregled ili neke druge radnje koje su u

skladu sa Carinskim zakonodavstvom.

Naime, u praksi se često dešava da carinski agent organizuje transport ili vrši

prevoz robe, što mu omogućava da bude bolje upoznat sa preuzetom robom, kao i da

istu pravilno deklariše, što u krajnjem ishodu upućuje na veći stepen odgovornosti

ukoliko dođe do izvršenja prekršaja. Što se tiče odgovornosti uvoznika ukoliko dođe

do izvršenja nekog od prekršaja, može se reći da isti ima najveću odgovornost iz

razloga što mu je moralo biti poznato koju je robu kupio, po kojoj ceni i količini. U

krajnjem slučaju i motiv izvršenja prekršaja, koji se odnosi na plaćanje dažbina u

manjem iznosu, je prevashodno na strani uvoznika. „Posebno treba imati u vidu da

zainteresovano lice koje uvozi ili izvozi robu može bez naknade zahtevati od

carinskih organa obaveštenje o primeni carinskih propisa. Međutim, u praksi nije

retko da i pored dobijenog obavezujućeg obaveštenja o svrstavanju robe ili porekla

robe, usledi deklarisanje suprotno ovom obaveštenju, što u konkretnom slučaju

ukazuje na prekršajnu odgovornost“ (Otašević, Lušić, 2012, str. 11). Treba imati u

vidu da je netačno prikazivanje podataka o vrednosti, količini, vrsti robe, tarifnom

stavu ili poreklu robe, usmereno u cilju „navođenja carinskog organa na pogrešan

zaključak radi neplaćanja dažbina ili plaćanja istih u manjem iznosu kao i korišćenja

bilo koje druge olakšice. Shodno tome, navedeni propusti se svrstavaju u kategoriju

69

težih prekršaja za koje je propisana novčana kazna kao i zaštitna mera oduzimanja

robe“ (Otašević, Lušić, 2012, str. 32). Sa aspekta prekršajne odgovornosti posebnu

težinu imaju prekršaji čiji je predmet izvršenja roba čiji je uvoz nedozvoljen, odnosno

ograničen.

Na kraju, potrebno je reći da kod navedenih prekršaja do punog izražaja dolaze

odredbe o saizvršilaštvu učinioca prekršaja koja se odnose na uvoznika i carinskog

agenta a neretko i vozara robe. Naime, vozar prima robu na prevoz te je prema

međunarodnim konvencijama dužan da prisustvuje utovaru robe, stoga je znao ili je

mogao znati koju je robu primio na prevoz. Istovremeno „prilaganje isprava sa

neistinitim sadržajem ili unošenje pogrešnog podatka u deklaraciju ukazuje na

saizvršilački odnos između uvoznika i zastupnika iz razloga što je zastupnik lice koje

se profesionalno bavi zastupanjem, te je morao znati za ispravnost istih“ (Otašević,

Lušić, 2012, str. 33). U navedenom slučaju sa aspekta odgovornosti, saizvršioci bi se

mogli okarakterisati kao lica koja preduzimaju pojedinačne radnje koje su usmerene

ka zajedničkom cilju.

70

7. ZAŠTITA PRAVA INTELEKTUALNE SVOJINE

Intelektualna svojina kao proizvod intelekta pojedinca ili organizacije

omogućava stvaraocu da komercijalno koristi svoje ostvarenje u određenom

vremenskom periodu. Nosilac prava može istim da raspolaže na različite načine,

zavisno od vrste prava (Besarović, 2003). Stoga se može reći da je intelektualna

svojina civilizacijska tekovina koja je nastala kao rezultat spoznaje da kreativni ljudi

koji se bave stvaralaštvom kao što su pisci, kompozitori, slikari, pronalazači,

dizajneri i drugi, moraju biti nagrađeni za svoj rad. Na taj način „intelektualna svojina

stvara pravne pretpostavke da kreativni ljudi žive od svog rada“ (Jovanović,

Nešković, Kostić, 2016, str. 246). Intelektualna svojina obuhvata čitav niz propisa

koji uređuju zaštitu čovekovog kreativnog rada kao što su autorska i srodna prava,

patenti, žigovi, industrijski dizajn, oznaka geografskog porekla, topografija

poluprovodničkih proizvoda i poslovne tajne. Danas se intelektualna svojina razvila u

široku i kompleksnu oblast prava na kojoj počivaju čitave industrije.87 Stoga pojedine

kreacije uma kao što su pronalasci, topografije integrisanih kola, know -how igraju

veoma značajnu ulogu u smislu tehnoloških i funkcionalnih karakteristika proizvoda.

Za industrijski dizajn kao i dela primenjene umetnosti može se reći da nadograđuju

proizvod u smislu njegovog novog vizuelnog ili estetskog izgleda. Istovremeno

komercijalni simboli kao što su žigovi i oznake geografskog porekla koriste se u cilju

prezentovanja tržišnog i marketiškog kvaliteta roba i usluga čineći tako da se

razlikuju kompanije ili geografski regioni iz kojih potiče njihova reputacija, do bar

glas ili trgovačka vrednost .88 Prema podacima Evropske patentne organizacije i

Zavoda za intelektualnu svojinu Evropske unije „industrija zasnovana na

intelektualnoj svojini stvara 27,8% radnih mesta, što čini oko 60 miliona stanovnika

Evropske unije. S tim, da je 22,2 miliona stanovnika Evropske unije zaposleno u

industrijama koje zavise od industrije zasnovane na intelektualnoj svojini, što ukupno

čini 82,2 miliona ljudi. Te da su u periodu od 2011. do 2013. godine pomenute

industrije stvorile 42% od ukupnog bruto domaćeg proizvoda Evropske unije “.89

87 Marić, V. (2018, Februar 13), Zašto je intelektualna svojina važna za naše pridruživanje EU,

Institut za javnu politiku, List Politika iz 2017 godine, Preuzeto sa:

http://www.uds.rs/zasto-je-intelektualna-svojina-vazna-za-nase-pridruzivanje-evropskoj-uniji/ 88 Marković, St.M. (2018, Februar 15), Opšti uvod u pravo intelektualne svojine , Preuzeto sa:

http://www.zis.gov.rs/upload/documents/pdf_sr/pdf/seminari/6nov2007_uvod_u_pravo_is.pdf s. 1-20 89 Marić, V. (2018, Februar 13), Zašto je intelektualna svojina važna za naše pridruživanje EU,

Institut za javnu politiku, List Politika iz 2017 godine, Preuzeto sa:

http://www.uds.rs/zasto-je-intelektualna-svojina-vazna-za-nase-pridruzivanje-evropskoj-uniji/

http://www.zis.gov.rs/upload/documents/pdf_sr/pdf/seminari/6nov2007_uvod_u_pravo_is.pdf%20s.%201-20

71

Stoga, zemlje članice Evropske unije posvećuju posebnu pažnju adekvatnoj zaštiti

prava intelektualne svojine, kako bi zaštitili ogromna sredstva koja su uložena u

stvaranju novih tehnologija, kao i da se zaustave veliki privredni gubici koji nastaju

krivotvorenjem i piratstvom robe. To podrazumeva ne samo usvajanje odgovarajućih

zakonskih rešenja već i njihovo sprovođenje u život kroz podizanje svesti građana o

značaju prava intelektualne svojine (Miladinović, 2008). Za Srbiju se može reći da

ima tradiciju dužu od jednog veka u zaštiti prava industrijske svojine. Naime

„Kraljevina Srbija je bila jedna od jedanaest država koja je 1883. godine.

potpisivanjem Pariske konvencije osnovala takozvanu Parisku uniju. Naredne godine

u Kraljevini Srbiji su doneti prvi zakoni iz ove oblasti kao što su Zakon o fabričkim i

trgovačkim žigovima i Zakon o industrijskim mustrama i modelima. Neposredno

posle Prvog svetskog rata 1920. godine. novonastala država Kraljevina SHS osnovala

je Upravu za zaštitu industrijske svojine i na taj način ispunila obavezu iz Pariske

konvencije“.90 Na kraju, potrebno je reći da su usvojena rešenja Evropske unije o

zaštiti prava intelektualne svojine u velikoj meri doprinela usvajanju odgovarajućih

propisa u Srbiji. Međutim, zaštita prava intelektualne svojine ne uključuje samo

propise, već i njegovo efikasno i brzo sprovođenje, koje je moguće samo kroz

izgradnju odgovarajućih institucija kao i kroz obuku kadrova, poput: zastupnika,

advokata, sudija, pravobranioca, carinskih organa i drugih. Usredsređujući pažnju na

carinske organe, u nastavku rada će biti više reči o ulozi carinskih organa u

sprovođenju mera zaštite prava intelektualne svojine.

U skladu sa Carinskim zakonom, sprovođenje mera zaštite prava intelektualne

svojine regulisano je članovima 280- 287. i Uredbom o uslovima i načinu primene

mera za zaštitu prava intelektualne svojine na granici. „Shodno tome, nosilac prava

intelektualne svojine je lice ovlašćeno da koristi bilo koje pravo intelektualne svojine,

zastupnik nosioca prava ili ovlašćeni korisnik prava“.91 Prema odredbama, navedenog

zakona, carinski organi su ovlašćeni da spreče puštanje u slobodan promet i li bilo

koje drugo carinski dozvoljeno postupanje sa robom ukoliko se ustanovi da je roba

krivotvorena ili piratski proizvedena. Pregledom dokumentacije ili delimičnim

pregledom robe, kao i uvidom u registre i evidencije (ZIS, WIPO, WCO) carinski

http://www.uds.rs/zasto-je-intelektualna-svojina-vazna-za-nase-pridruzivanje-evropskoj-uniji/ 90 Marković, St.M. (2018, Februar 15), Opšti uvod u pravo intelektualne svojine , Preuzeto sa:

http://www.zis.gov.rs/upload/documents/pdf_sr/pdf/seminari/6nov2007_uvod_u_pravo_is.pdf s. 1-20 91 Uprava carina R.S. (2018, Februar 13), Uredba o uslovima i načinu primene mera za zaštitu prava

intelektualne svojine na granici, Preuzeto sa:

http://www.carina.rs/lat/Zakoni/UredbaUslovimaNa%C4%8DinuPrimeneMeraInteletkualneSvojine.pdf




72

organ utvrđuje da li predmetna roba povređuje pravo intelektualne svojine. Pored

navedenog, carinskim organima je pored pisanog zahteva od nosioca prava ili

ovlašćenog lica, dostupna i aplikacija pod nazivom INES+ koja sadrži podatke o

nosiocima prava intelektualne svojine. Kada je reč o autorskim i srodnim pravima,

potrebno je da nosioc prava uz zahtev priloži odgovarajući dokaz o postojanju prava,

kao na primer, opis predmeta zaštite ili deponovanje primerka proizvoda u kome je

inkorporisano autorsko delo ili predmet zaštite srodnog prava. U slučaju povrede

navedenih prava carinski organ će sačiniti Zapisnik o prekidu carinskog postupka i

privremeno zadržati robu. U zapisniku se navode utvrđene činjenice o povredi prava

intelektualne svojine. Dalji postupak sa privremeno zadržanom robom zavisi od

nosioca prava, odnosno od odluke nadležnog organa, kome se nosilac prava obratio

kako bi se utvrdilo da li su u pitanju krivotvoreni ili piratski proizvodi. Ukoliko se

dobije obaveštenje da je roba krivotvorena ili piratska, carinski organ pristupa

oduzimanju robe nakon čega se sačinjava odgovarajuće obaveštenje o ispun jenosti

uslova za uništenje robe i ista dostavlja postupajućoj carinarnici kao i nosiocu

odobrenja. U suprotnom carinarnica obaveštava deklaranta ili držaoca robe da može

nastaviti carinsku proceduru. Pri tom je potrebno reći da izuzimanje od mera carinske

zaštite imaju putnici koji pri prelasku granice nose navedenu robu kao lični prtljag

kao i lica koja primaju istu u poštanskom saobraćaju.

Intelektualna svojina je veoma dinamična oblast iz razloga što se veoma brzo

menja zbog razvoja digitalnih tehnologija kao i novih oblika iskorišćavanja autorskih

prava. Zbog toga je, pored prava intelektualne svojine kao jednom segmentu prava i u

oblasti autorskih i srodnih prava u zemljama članicama Evropske unije usvojeno više

direktiva poput:

Direktiva o pravnoj zaštiti računarskih programa;

Direktiva o harmonizaciji određenih aspekata autorskog prava i srodnih prava

u informatičkom društvu;

Direktiva o pravnoj zaštiti baze podataka.

Od navedenih, najveći značaj ima Direktiva o pravnoj zašt iti računarskih

programa iz razloga što se u stvaranju istih investiraju velika finansijska sredstva.

Shodno navedenoj direktivi kao i Konvenciji o evropskom patentu, računarski

programi se ne smatraju pronalascima u smislu patentnog prava, što je omogućilo da

se pravna zaštita uredi propisima autorskog prava. Na taj način, računarski program

uživa zaštitu kao autorsko književno delo, pod uslovom da predstavlja originalnu

73

duhovnu tvorevinu. Prema Direktivi, baza podataka kao predmet zaštite je zbirka

nezavisnih dela, podataka ili drugih materijala, sređenih na neki sistematičan ili

metodičan način, kojima može pojedinačno da se pristupi elektronskim ili nekim

drugim putem (Miladinović, 2008). U tom smislu, zaštita baze podataka se može

ostvariti na dva načina: po osnovu autorskog prava, ukoliko po sadržini i sistematici

predstavlja originalnu intelektualnu tvorevinu, ili kao pravo srodno autorskom pravu

ukoliko je bilo kvalitativnog i kvantitativnog ulaganja u dobijanju, verifikaciji ili

prezentiranju sadržine baze podataka, od strane subjekta stvaranja. Shodno tome,

stvaraocu baze podataka priznata su isključiva prava da drugome dozvoli ili zabrani:

a) umnožavanje baze podataka bilo kojim sredstvima, za bilo koje namene, u celini ili

u delovima, b) stavljanje u promet i davanje u zakup primerka cele baze podataka ili

njenih delova, c) povezivanje na računarsku mrežu i svaki drugi oblik javnog

saopštavanja baze podataka (Miladinović, 2008).

I pored toga što harmonizacija propisa predstavlja uslov za članstvo u EU,

očigledno je da usvojeni akti iz ove oblasti u nacionalne propise čine dobru osnovu da

se ugrade ona rešenja koja su očigledno dobra bez obzira na to kada će određena

zemlja postati članica EU. Budući da krivotvorenje i piraterija guše ekonomiju svake

zemlje i narušavaju njen imidž, što se po pravilu negativno odražava na zaposlenost i

životni standard građana.

74

8. INFORMACIONI SISTEMI U FUNKCIJI PODRŠKE PROCESA

CARINJENJA

Poslovno okruženje se može posmatrati kao kombinacija društvenih,

zakonskih, ekonomskih, fizičkih i političkih faktora. Istovremeno promene bilo kojih

od navedenih faktora uzrokovaće pritiske na poslovanje preduzeća. Po Raineru i

Turbanu (2009), pritisci iz okruženja sa kojima se preduzeća suočavaju mogu se

svrstati na tržišne, tehnološke i društvene.

Tržišne pritiske stvara globalna ekonomija, jaka konkurencija, promenljiva

priroda radne snage i moćni kupci. Pomeranje ka globalnoj ekonomiji omogućeno je

nastankom globalne platforme zasnovane na vebu (Rainer, Turban, 2009). Navedenim

procesima doprineli su i brojni regionalni sporazumi o slobodnoj trgovini kao i

stvaranje jedinstvenog Evropskog tržišta. Kao značajan pritisak koji se javlja u

poslovanju na globalnom tržištu je cena rada, koja se bitno razlikuje između država.

Stoga je, poslovanje u mnogim granama industrije koje zahtevaju veliki obim radne

snage preseljen u zemlje sa nižim troškovima rada. Promenljiva priroda radne snage

ogleda se i u sve izraženijoj raznolikosti u smislu porasta broja žena, samohranih

roditelja i ljudi sa invaliditetom koji rade na svim radnim mestima. Informacione

tehnologije su u velikoj meri doprinele integraciji tih pojedinaca u tradicionalnu

radnu snagu omogućavajući da rade poslove od svoje kuće. Istovremeno,

sofisticiranost i očekivanja kupaca rastu obzirom da kupci putem interneta saznaju

detaljnije o dobrima i uslugama pa tako postaju upućeniji o njihovom kvalitetu. Stoga,

prepoznajući važnost kupaca, organizacije pokušavaju da upoznaju svoje kupce kako

bi bolje predvidele i zadovoljile njihove potrebe, pri čemu je ponuda proizvoda i

usluga prilagođena svakom pojedinačnom kupcu.

Tehnološki pritisci stvaraju neophodnost primene novih tehnologija u

procesima rada, u cilju efikasnijeg odgovora na pritiske iz okruženja. Naime, nove i

napredne tehnologije ubrzano stvaraju ili podržavaju stvaranje supstituta za

proizvode, alternativne mogućnosti usluga i izvanredan kvalitet. Kao rezultat toga,

danas najsavremeniji proizvodi već sutra mogu biti zastareli (Rainer, Turban, 2009).

Društveni pritisci obuhvataju državnu regulativu kao i društvenu odgovornost

kompanija u smislu njihovog uključivanja u rešavanju društvenih problema. U većini

slučajeva, državnu regulativu kompanije shvataju kao skup ograničenja njihovih

75

aktivnosti. Generalno, smanjenje državnih regulativa pojačava konkurenciju (Rainer,

Turban, 2009).

Ukratko, upravljanje poslovanjem i razvojem zasniva se na osnovu efikasnog

sistema informacija o poslovnom okruženju kao i mogućnostima datog poslovnog

sistema na toj osnovi. Stoga, usklađivanje tržišnih uslova sa mogućnostima poslovnog

sistema predstavlja primarni uslov za planiranje ciljeva, politika i strategija kao i za

izradu odgovarajućih planova i programa poslovnog sistema. Pomenuti poslovni

pritisci koji utiču na kompanije u savremenom poslovnom okruženju upućuju na mere

koje kompanije preduzimaju kako bi izdržale te pritiske. Da bi isplanirale

najefikasnije mere, kompanije formulišu strategiju koja se oslanja na informacione

tehnologije, a naročito na strategijske informacione sisteme. Stoga će se u nastavku

razmotriti važnost informacionih sistema i informacionih tehnologija u savremenom

poslovanju.

Informacioni sistem se može definisati kao sistem u kome se veze između

objekata i interakcija sa okolinom ostvaruje razmenom informacija (Hanić, 1995).

Danas je većina informacionih sistema kompjuterizovana, stoga se termin

informacioni sistem koristi kao sinonim za kompjuterizovani informacioni sistem. U

skladu sa navedenim, informacioni sistem se može definisati kao uređeni sistem koji

korišćenjem alata informacionih tehnologija sakuplja, obrađuje, čuva, analizira i

prenosi informacije za specifične potrebe.

Sam koncept informacionog sistema (IS) javlja se 1960. godine i može se

analizirati sa poslovnog stanovišta u smislu njegovog doprinosa, tj. šta je cilj i zašto

se informacioni sistem pravi, zatim sa stanovišta strukture i ponašanja, odnosno od

čega se IS sastoji i kako se implementira i na kraju sa funkcionalnog stanovišta u

smislu zadataka koje bi informacioni sistem trebao izvršavati (Malkov, 2017). U

nastavku će biti nešto više reči o navedenim aspektima informacionih sistema.

Sa poslovnog aspekta informacioni sistem se posmatra kao sastavni deo opšteg

poslovnog sistema. Zato se može reći da svaki privredni subjekt koji upotrebljava

određene informacije predstavlja jedan informacioni sistem. Sa poslovnog aspekta,

informacioni sistem bi se mogao definisati kao sistem koji je razvijen da bi podržao

procese, upravljanje i odlučivanje u organizaciji. Istovremeno informacioni sistem bi

se mogao definisati i kao sistem koji posreduje u komunikaciji između svojih

korisnika (Malkov, 2017). Iz navedenog može se reći da su poslovni informacioni

sistemi prvenstveno namenjeni komunikaciji između različ itih delova firme,

76

omogućavajući izvršavanje različitih zadataka u okviru delokruga rada preduzeća. U

tom smislu, informacioni sistemi imaju tendenciju da prate strukturu organizacije iz

razloga što su zasnovani na potrebama pojedinaca i grupa. Stoga će se u nastavku dati

pregled tipova podrške koju informacioni sistemi pružaju zaposlenima u organizaciji.

Informacioni sistemi funkcionalnih celina putem pristupa korporativnim i eksternim

bazama podataka, objedinjuje podatke i priprema izveštaje za menadžere srednjeg i

nižeg nivoa u cilju planiranja, organizovanja i kontrolisanja poslovnih aktivnosti u

određenim delovima organizacije. Odmah ispod navedenog sistema nalaze se dva

informaciona sistema na kojima se temelji cela organizacija, a to su sistemi za

planiranje resursa preduzeća (ERP) i sistemi za obradu transakcija (TPS). Sistemi za

planiranje resursa su dizajnirani da integrišu informacione sisteme funkcionalnih

celina u zajedničku bazu podataka i na taj način nadoknade nedost atak komunikacija

između funkcionalnih celina, što je u velikoj meri doprinelo povećanju produktivnosti

organizacije. Gotovo svi sistemi za planiranje resursa preduzeća su sistemi za obradu

transakcija, ali svi sistemi za obradu transakcija nisu ujedno i ERP sistemi (Rainer,

Turban, 2009). Sistemi za obradu transakcija podržavaju nadgledanje, prikupljanje,

čuvanje i obradu podataka u cilju obavljanja svakodnevnih transakcija organizacije.

Uzimajući u obzir, da transakcije obuhvataju sve poslovne aktivnosti kao što su:

proizvedeni proizvod, pružena usluga, zaposleni radnik, platni spisak i slično, koje

stvaraju podatke koje je potrebno zabeležiti i čuvati u bazi podataka, i da se u

organizacijama svakodnevno obavlja veoma veliki broj transakcija, za navedeni

informacioni sistem se može reći da je od fundamentalnog značaja. Vezano za

pojmove e-poslovanje i e-trgovina, potrebno je reći da se u praksi navedeni pojmovi

često koriste naizmenično zbog svoje sličnosti. Elektronska trgovina (EC) obuhvata

procese kupovine, prodaje, transfera ili razmene proizvoda, usluga ili informacija

putem računarskih mreža, uključujući i internet (Rainer, Turban, 2009). E -poslovanje

se obuhvatnije definiše od elektronske trgovine, iz razloga što pored prodaje i

kupovine proizvoda i usluga, uključuje i pružanje servisa kupcima, saradnju sa

poslovnim partnerima kao i transakcije u okviru organizacije. Ukratko , elektronsko

poslovanje podrazumeva obavljanje poslovnih operacija primenom savremene

elektronske tehnologije (Bjelić, 2000). Za upravljački informacioni s istem se može

reći da predstavlja integralan sistem obezbeđivanja informacija za podržavanje

procesa upravljanja poslovnim sistemom. Osnovna funkcija navedenog sistema je da

se preko kvalitetnih, pravovremenih i pouzdanih informacija obezbedi menadžerima

77

bolji uvid u poslovanje preduzeća. Treba napomenuti da organizacije koriste mnoge

tipove informacionih sistema i da bilo koji informacioni sistemi može biti strategijski,

odnosno da može omogućiti konkurentsku prednost.

Sa strukturnog aspekta prvenstveno se posmatra sama struktura informacionih

sistema kroz ponašanje pojedinih komponenti kao i ponašanje informacionih sistema

kao celine (Malkov, 2017). Stoga se, sa ovog stanovišta informacioni sistem može

posmatrati kao proizvod koji zadovoljava određene us love. Sa strukturnog aspekta

informacioni sistem bi se mogao definisati kao sistem koji čine ljudi, podaci, procesi i

interfejsi. Naime, informacione tehnologije omogućavaju da se podaci stave u formu

koja je lako razumljiva menadžerima i analitičarima. Navedena lica mogu da

pristupaju podacima i da ih analiziraju prema svojim potrebama korišćenjem raznih

alata, pri čemu stvaraju znanje. Na taj način, znanje se prikuplja i čuva u formi u

kojoj svi zaposleni u organizaciji mogu da mu pristupe i primene ga, s tvarajući tako

fleksibilnu i moćnu organizaciju koja je sposobna da uči (Rainer, Turban, 2009).

Jedna od osnovnih strukturnih komponenti informacionog sistema su procesi koji

predstavljaju sve poslove i postupke koje navedeni sistem implementira ili čije

odvijanje podržava. Na kraju, informacioni sistem sadrži dve vrste interfejsa koji

može biti korisnički i aplikativni. Korisnički interfejsi predstavljaju osnovne

korisničke alate i veoma su značajni za uspešnu implementaciju i odvijanje poslovnih

procesa. Dok aplikativni interfejsi povezuju informacione sisteme sa istim.

Sa funkcionalnog stanovišta posmatraju se funkcije koje informacioni sistem

ispunjava. Te se sa ovog aspekta informacioni sistem može definisati kao sistem koji

prikuplja, skladišti, obrađuje i isporučuje informacije. Pri tom je potrebno napomenuti

da se operacije prikupljanja i skladištenja, najčešće razmatraju kao jedno. Stoga se

može reći da svaki informacioni sistem ima tri osnovne funkcije: memorijsku,

informativnu i aktivnu funkciju. Memorijska funkcija informacionih sistema

podrazumeva održavanje slike stanja domena i odvija se po zahtevu ili autonomno. U

prvom slučaju korisnik informiše sistem o nastaloj promeni stanja domena, dok

autonomno isključuje aktivnosti korisnika budući da sistem sam prepoznaje i

evidentira promene stanja domena. Informativna funkcija podrazumeva pružanje

informacija o stanju domena i odvija se po zahtevu i autonomno. U prvom slučaju

korisnik zahteva potrebnu informaciju, dok kod autonomnog sistem sam obaveštava

odgovarajuće korisnike o trenutnom stanju domena ili nastalim promenama. Pri tom,

informativna funkcija može biti osnovna ukoliko se vrši osnovno isporučivanje

78

podataka o stanju ili složena ako se vrši isporučivanje rezultata analize podataka.

Aktivna funkcija podrazumeva procese koji menjaju stanje domena. Navedena

funkcija se odvija kao i kod prethodnih po zahtevu i autonomno u zavisnosti da li

korisnik nalaže sistemu izvođenje potrebne akcije ili to sistem sam izvodi na osnovu

odgovarajućih promena stanja domena (Malkov, 2017). Rezimirajući navedene

poglede, važno je napomenuti da je za izradu informacionog sistema neophodno

razmatrati sve pomenute aspekte.

Informacioni sistemi se obično posmatraju iz poslovnog ugla. Stoga, uloga

navedenih sistema u poslovnoj organizaciji može predstavljati osnovu za njeno

klasifikovanje. Informacioni sistem u većini slučajeva ima više funkcija, bilo kao

celina ili preko različitih podsistema, te u zavisnosti od konteksta i uloge, mogu

obuhvatiti više različitih vrsta aplikacija. Na kraju, potrebno je reći da svaki

informacioni sistem ima dve podjednako značajne dimenzije. To su socijalna i

tehnička dimenzija. Socijalnu dimenziju čine ljudi koji učestvuju u radu

informacionog sistema, dok tehnička dimenzija obuhvata sve što je napravljeno u

okviru informacionog sistema. Pun smisao i celovitost informacioni sistem dobija tek

u socijalnom kontekstu kome pripada (Malkov, 2017).

8.1. Informacione tehnologije

Termin informacione tehnologije predstavlja savremeni izraz koji označava

kombinaciju računarskih i telekomunikacionih tehnologija koje se koriste u cilju

prikupljanja, obrade, skladištenja, razmene i izdavanja informacija. U zavisnosti od

konteksta, u iste se mogu svrstati i tehnologije za rukovanje informacijama kao što su

mikrofilmovi i slično (Malkov, 2017). Izraz savremene informacione tehnologije se

najčešće odnosi samo na računarske i telekomunikacione informacione tehnologije. U

vezi odnosa informacionih sistema i informacionih tehnologija, potrebno je reći da

informacioni sistemi ne moraju koristiti savremene informacione tehnologije. Posebno

računarske tehnologije koje čine sastavni deo informacionih tehnologija ne

predstavljaju osnovni aspekt informacionih sistema. Naime, informacioni sistem mora

biti formalizovan, da bi koristio informacione tehnologije. Stoga je pri uvođenju

informacionog sistema jedan od najvećih problema upravo formalizacija postupaka u

poslovnom okruženju (Malkov, 2017).

Na početku ovog poglavlja, kroz razmatranje informacionih sistema sa

poslovnog stanovišta, navedeno je da organizacije koriste mnoge tipove

79

informacionih sistema kao i da gotovo sva odeljenja u organizaciji koriste

informacione tehnologije. Informacione tehnologije pružaju organizacijama stratešku

prednost iz razloga što je kroz bolju komunikaciju moguća reorganizacija poslovnih

procesa i analogno tome povećana produktivnost i kvalitet.

Jednostavno rečeno, organizacija ne može da posluje bez informacione

tehnologije (Rainer, Turban, 2009). Tako, na primer, u finansijama i računovodstvu je

korišćenjem navedenih tehnologija moguće predvideti prihode i poslovne aktivnosti i

na taj način menadžment može odrediti najbolje izvore i korišćenje sredstava .

Istovremeno kroz finansijske izveštaje i dokumenta moguće je izvršiti reviziju u cilju

saznanja da li organizacija počiva na čvrstim temeljima. U prodaji i marketingu

korišćenjem informacionih tehnologija moguće je izvršiti: analizu proizvoda, analizu

lokacije, analizu promocije kao i analizu cene. Takođe, navedene tehnologije se mogu

koristiti u upravljaju odnosima sa kupcima. U proizvodnji, korišćenjem navedenih

tehnologija moguće su obrade narudžba kupaca, izrade plana proizvodnje, kontrola

zaliha, kontrola kvaliteta proizvodnje kao i dizajniranje (CAD) i proizvodnja

proizvoda (CAM). Na kraju, informacione tehnologije mogu koristiti menadžeri

ljudskih resursa prilikom odabiranja zaposlenih, analize prijava kandidata kao i za

zapošljavanje kandidata. Pored navedenih primera korišćenja informacionih

tehnologija u raznim funkcionalnim segmentima ogranizacije, potrebno je navesti da

su navedene tehnologije na mnogo načina integrisane i u našu svakodnevnicu. Kao što

je na primer: pristupanje nastavnom planu, slušanje predavanja, prijava ispita,

istraživački radovi i prezentacije, pretraga poslova i prijavljivanje na oglase za posao,

kupovina i prodaja, plaćanje računa, rezervacije za putovanja i slično. Pored

navedenog, postoje i drugi primeri koji oslikavaju važnost informacionih tehnologija

u svakodnevnom životu. Uprkos navedenim prednostima, korišćenje informacionih

tehnologija ima i određene nedostatke. Kao nedostatak, može se navesti da računari

smanjuju ili eliminišu element ljudskosti, budući da se mnogi l judi zbog

kompjuterizacije osećaju kao da su „samo broj“ te se suočavaju sa gubitkom

identiteta. Internet preti da izoluje ljude od sveta više nego što to čine računari ili

televizija (Rainer, Turban, 2009). Istovremeno, „kupovina iz fotelje“ može uzrokova ti

neželjene psihološke posledice, kao što su depresija i usamljenost. U vezi školovanja

od kuće, može se reći da e-učenje ima mnoge prednosti kao i nedostatke. Kao

prednost može se navesti da on-lajn materijali koje stvaraju eksperti mogu pružiti

sadržaje visokog kvaliteta. Takođe ovaj vid studiranja pruža studentima fleksibilnost

80

da uče na bilo kom mestu, u bilo koje vreme i sopstvenim tempom (Rainer, Turban,

2009). U korporativnim centrima za obuku ovakav vid učenja traje kraće, što znači da

više lica može biti obučeno u datom roku. Pored navedenog, potrebno je reći da ovaj

vid učenja eliminiše troškove iznajmljivanja prostora za obuku, što dodatno smanjuje

troškove obuke. Protivnici školovanja od kuće smatraju da nedostatak društvenog

kontakta može loše uticati na društveni, moralni i mentalni razvoj deteta. Istovremeno

ovaj vid školovanja u visokoškolskim ustanovama takođe ima nedostataka. Za

početak, studenti moraju biti računarski pismeni. Studenti takođe mogu osetiti

nedostatak interakcije licem u lice sa profesorom (Rainer, Turban, 2009). Na kraju,

ocenjivanje rada može biti problematično iz razloga što profesori ne mogu znati ko je

zaista uradio zadatke. Zaključuje se da e-učenje ne može zameniti tradicionalno

okruženje učionice, već ga pre obogaćuje kroz korišćenje novih sadržaja i tehnologija.

U vezi rada na daljinu, može se reći da ima brojne prednosti za zaposlene, poslodavce

i društvo. Zaposlenima, ovaj vid zapošljavanja omogućava da obavljaju poslove sa

manje stresa kao i poboljšanje porodičnog života. Osim toga, rad na daljinu proširuje

mogućnosti zaposlenja lica koja su vezana za kuću, kao što su samohrani roditelji i

osobe sa invaliditetom (Rainer, Turban, 2009). Za poslodavce, ovaj vid zapošljavanja

otvara mogućnost za zaposlenje stručnog kadra kao i lica koja žive daleko od sedišta

firme. Uz navedene prednosti, rad na daljinu ima i nedostataka. Za zaposlene je kao

glavni nedostatak koji proizlazi iz ovog vida zapošljavanja ispoljen u povećanom

osećaju izolovanosti usled odsustva iz radnog okruženja. Pored navedenog, moguć je

gubitak povlastica u preduzeću, niža plata kao i sporo napredovanje u karijeri. Za

poslodavce, kao glavni nedostaci koji proizlaze iz rada na da ljinu su teškoće u

nadgledanju posla, mogući problemi sa bezbednošću podataka kao i troškovi obuke.

Nasuprot tome, ovaj vid zapošljavanja je u stalnom porastu. Po mišljenju Rainera i

Turbana (2009), porastu broja distribuirane radne snage u najvećoj meri su doprineli

procesi globalizacije, velika udaljenost od posla, porast cena goriva, sveprisutne

širokopojasne komunikacijske veze (žičane i bežične) kao i laptop računari i

računarski uređaji velike procesorske snage. Na kraju može se zaključiti da navedeni

nedostaci u korišćenju savremenih tehnologija, ne mogu biti od značaja prilikom

razmatranja njihove integracije u većini segmenata poslovanja i svakodnevnog života.

81

8.2. Informacione i komunikacione tehnologije (ICT) i javna administracija

Pojmovno objašnjenje informacionih tehnologija (IT) odnosi se pre svega na

računarske tehnologije koje se koriste u cilju prikupljanja, obrade, skladištenja,

razmene i izdavanja informacija. Pojam implicite podrazumeva i komunikacione

tehnologije iz razloga što bi rad sa računarom koji nije povezan na mrežu bio

nezamisliv. Jednom rečju, kada mreže ne bi postojale, personalni računari bi bili samo

jedan od alata za povećanje produktivnosti, kao što je to nekad bila pisaća mašina

(Rainer, Turban, 2009). Pojam ICT (informacione i komunikacione tehnologije)

podrazumeva sva tehnička sredstva koja se upotrebljavaju u svrhu rukovanja

informacijama i omogućavanja komunikacije. Drugim rečima, ICT se sastoji od

informacione tehnologije, telefonije, elektronskih medija, svih tipova obrade i

prenosa audio i video signala, kao i svih vidova kontrole i nadgledanja baziranih na

mrežnim tehnologijama (Čelebić, Rendulić, 2012). U cilju teorijske elaboracije pojma

informacionih i komunikacionih tehnologija razmotriće se poslovno okruženje kao i

potrebe poslovnih sistema za navedenim tehnologijama.

Procesi globalizacije omogućili su poslovnim sistemima pristup novim

tržištima kao i novim potrošačima. Istovremeno navedeni procesi su kreirali poslovno

okruženje koje se odlikuje izuzetno oštrom konkurencijom. Iz navedenih razloga,

organizacije moraju neprestano usavršavati procese, proizvoditi jeftino i efikasno,

moraju biti fleksibilne prema promenama u okruženju i u stalnoj komunikaciji sa svim

učesnicima u poslovnim procesima. Kontinuirana komunikacija između svih učesnika

na tržištu postaje gotovo nemoguća bez primene ICT (Đorđević, 2012). Smatra se da

su zaposleni 80% radnog vremena uključeni u komunikaciji koja se može odvijat i

između preduzeća i kupca, između zaposlenih u okviru preduzeća, poslovnih partnera

i preduzeća i slično. Stoga komunikacija čini osnovu svakog poslova nja. „

Istovremeno brojna hardverska i softverska rešenja podržala su raznovrsne poslovne

potrebe u funkcionisanju i posebno u komunikaciji, a uvođenjem savremenih

sredstava komunikacije koji se baziraju na Internetu i web tehnologijama, otvaraju se

alternativni putevi dolaska do svih učesnika na tržištu, prevashodno potencijalnih i

postojećih kupaca“ (Đorđević, 2012, str. 238). Stoga se može reći da ICT mogu na

razne načine doprineti pojedincima, organizacijama i društvu u celini. Tako, na

primer, razvoj informacionog društva će omogućiti građanima da kroz umreženi

informacioni sistem putem javnih debata aktivnije učestvuju na procese donošenja

odluka. Istovremeno, treba imati u vidu, da će korišćenje servisa informacionog

82

društva u velikoj meri doprineti ruralnom razvoju, kroz veću dostupnost informacija i

usluga što će u velikoj meri doprineti povećanju kvaliteta života u ovim područjima.

Preduzetnicima će korišćenje navedenih tehnologija omogućiti pravovremene

informacije kao i bolju povezanost kroz sveobuhvatniju razmenu informacija i

iskustava u poslovnom svetu. I najzad javna administracija će kroz upotrebu i

korišćenje ICT-a povećati dostupnost i kvalitet usluga. Iz navednog se može zaključit i

da su „informacione i komunikacione tehnologije, a posebno internet kao njeno

glavno oruđe, postali glavna industrija budućnosti i osnovna infrastruktura svakog

društva, glavni pokretač razvoja, generator privrednog uspeha i sredstvo za

povezivanje sa razvijenim svetom“ (Soleša, Carić, 2016 , str. 9).

Budući da je u prethodnom izlaganju opisana važnost navedenih tehnologija u

svakodnevnom životu i u organizacijama, u nastavku će biti više reči o značaju istih

za društvo u celini. Naime, sam termin „informaciono društvo“ predstavlja društvo u

kojem ekonomski i kulturni život bitno zavis i od informacionih i komunikacionih

tehnologija. U okviru Evropske unije, informacione i komunikacione tehnologije su

prepoznate kao pokretač inovativnosti i ekonomskog rasta, tako da se među sedam

vodećih inicijativa ekonomske strategije Evropa 2020 nalazi se i „Digitalna agenda za

Evropu“ što pokazuje značaj koji ICT imaju u razvoju moderne ekonomije

(Bogojević, Gospić, 2010). Ukupna svrha digitalne agende je da se obezbede

ekonomske i socijalne pogodnosti jedinstvenog digitalnog tržišta baziranog na brzom

i ultrabrzom internetu i interoperabilnost aplikacija. 92 Iz navedenog može se zaključiti

da informaciono-komunikacione tehnologije pružaju velike mogućnosti u razvoju

nacionalnih privreda kao i globalne konkurentnosti, stoga je razvoj informacionog

društva u fokusu pažnje kako razvijenih tako i zemalja u razvoju. „U tom smislu, za

malu zemlju, sa ograničenim resursima, kao što je Republika Srb ija, razvoj ekonomije

zasnovane na znanju, stvaranje efikasne javne administracije kao i uključivanje svih

građana u organizaciju javnog života treba da budu prioriteti od neprocenjive

vrednosti“.93 Na bazi takvih trendova razvoja i Republika Srbija je usvojila Strategiju

razvoja informacionog društva, 2006. godine koja ujedno predstavlja prvi akt

državnih organa kojim se celovito uređuje oblast informacionog društva. Istovremeno,

92 Communication from the Commission to the European Parliament, The Council, The European

Economic and Social Committee and the Committee of the Regions, A Digital Agenda for Europe,

Brussels, /*COM /2010/0245f/2*/ 93 Ministarstvo za informaciono društvo Crne Gore (2017, Decembar 20), Strategija razvoja informacionog

društva u Crnoj Gori od 2009. do 2013. godine, Vlada Crne Gore, (2009), Preuzeto sa:

http://www.gov.me/files/1235731125.pdf


83

Republika Srbija je kroz procese usklađivanja zakonodavstva sa evropskim, usvojila

brojne zakone koji uređuju ovu oblast. Na kraju, može se zaključiti da se kroz razvoj

informacionih tehnologija i velike raspoloživosti informacijama „stvara nova osnova

na kojoj se uspostavljaju poslovne veze među kompanijama, a očigledne su i

makroekonomske implikacije na zaposlenost, carinski i poreski sistem, kao i na

konkurentnost u širem smislu“.94 Usmeravajući pažnju na upotrebu informacionih

tehnologija u carinske svrhe, može se konstatovati da je Uprava carina usvojila i

sprovodi Strategiju informacione i komunikacione tehnologije, kao i Taktički plan IT,

kojim se predlažu konkretni koraci na putu evrointegracija. S tim u vezi informacioni

sistem carinske službe (ISCS) podržava sve osnovne carinske procedure kao što su

tranzit i ostala carinski dozvoljena postupanja sa robom, uključujući i druge funkcije

neophodne za rad carinske službe. „Informacioni sistem carinske službe (ISCS) je

složen, interaktivan i integrisan sistem koji čini mreža lokalnih servera koji su

povezani sa centralnim serverom i preko 2300 radnih stanica“.95 Navedeni sistem

omogućava informatičku opremljenost i povezanost svih radnih mesta kao i

funkcionisanje istih 24 časa dnevno, 365 dana u godini. U oblasti elektronskog

poslovanja, Uprava carina je omogućila poslovnoj zajednici da ovaj vid elektronske

komunikacije koristi: uz upotrebu digitalnih certifikata za elektronsko potpisivanje

poruka; u pojedinim vidovima pojednostavljenih carinskih procedura; pri elektronskoj

komunikaciji sa nosiocima prava intelektualne svojine ili njihovim ovlašćenim

zastupnicima i prilikom podnošenja carinske dokumentacije preko interneta. 96

Istovremeno omogućeno je da se preko sajta vrši provera iskorišćenosti kvota. Pored

navedenog, uređen je i zvanični veb portal Uprave carina koji sadrži do kumenta i

informacije od značaja za carinsko poslovanje, poslovnu zajednicu kao i pojednice.

Imajući u vidu da upotreba ICT u javnoj administraciji pruža mogućnosti unapređenja

efikasnosti, dostupnosti i kvaliteta javnih usluga, u nastavku će se sagledat i

mogućnosti unapređenja procesa carinjenja kroz upotrebu navedenih tehnologija.

94 Ministarstvo za informaciono društvo Crne Gore (2017, Decembar 20), Strategija razvoja informacionog

društva u Crnoj Gori od 2009. do 2013. godine, Vlada Crne Gore, (2009), Preuzeto sa:

http://www.gov.me/files/1235731125.pdf 95 Kancelarija za evropske integracije R.S. (2017, Decembar 22), Nacionalni program za usvajanje pravnih

tekovina Evropske unije iz 2014 godine, Preuzeto sa: http://eukonvent.org/wp-

content/uploads/2014/08/NPAA_2014_2018.pdf 96 Kancelarija za evropske integracije R.S. (2017, Decembar 22), Nacionalni program za usvajanje pravnih

tekovina Evropske unije iz 2014 godine, Preuzeto sa: http://eukonvent.org/wp-

content/uploads/2014/08/NPAA_2014_2018.pdf


http://eukonvent.org/wp-content/uploads/2014/08/NPAA_2014_2018.pdf




84

9. EFEKTI UNAPREĐENJA CARINJENJA KROZ ELEKTRONSKO

PODNOŠENJE DOKUMENATA

„Razvoj novih tehnologija i njihova implementacija u sva područja ljudske

delatnosti i svakodnevni život, ima za posledicu krupne promene u načinu života i

rada. Promene se ne dešavaju samo na nivou pojedinca ili organizacije, već i na nivou

celog društva“ (Soleša, 2006, str. 163). U tom smislu, uticaj savremenih tehnologija

postaje ključan u stvaranju novih oblika poslovanja i pružanja usluga kao i kreiranju

novih poslovnih strategija. S tim u vezi, informacione tehnologije omogućavaju da se

ogromna moć zasnovana na informatici kao glavnom razvojnom resursu koncentriše

na globalnom, nacionalnom, regionalnom, lokalnom i individualnom planu. Danas

internet čini osnovu tog "globalnog paradoksa" (Naisbitt , 1995). „Povećanjem

globalne međuzavisnosti i sve veće zavisnosti od brzih i korenitih promena u

okruženju raste i značaj nacionalne, regionalne, lokalne i lične inicijative. Ta

inicijativa omogućava strukturno prilagođavanje globalnim promenama, ali

istovremeno ona predstavlja izvor autentičnog dinamizma na nacionalnoj, regionalnoj

i lokalnoj ravni koja, opet, nesumično utiče i na globalnu scenu. Mnogi žele da se

uključe u globalne svetske ekonomske i društvene procese, ali i da zadrže svoje

nacionalne, verske i kulturne osobenosti. Sve ove promene nameću potrebu

redefinisanja pristupa u rešavanju prioritetnih problema opstanka i razvoja “ (Ocić,

2014, str. 64).

Tehnološke promene, koje karakterišu savremenu svetsku privredu, uz sve veći

stepen korišćenja naprednih informacionih i komunikacionih tehnologija, dovode do

fundamentalnih promena u ekonomskom i društvenom okruženju. Primenjene ICT

značajno su promenile način života, učenja i rada, transformišući načine uzajamnog

delovanja između ljudi, poslovnih sistema i javnih institucija. Stoga se danas veliki

deo poslovanja privrednih subjekata odvija putem ICT u cilju pružanja usluga

korisnicima na efikasniji način, čime se ostvaruju i ciljevi državnih organa i

institucija. Na taj način nameće se neophodnost umrežavanja putem ICT,

obezbeđujući tako globalnu platformu na kojoj ljudi i organizacije uzajamno deluju,

komuniciraju, sarađuju i traže odgovarajuće informacije. Kao primer efikasnijeg

načina rada državnih organa i institucija može se navesti Uprava carina. Naime,

uvođenjem portalnih rešenja Uprava carina je počela da nudi aplikacije svojim

85

spoljnim korisnicima. Na taj način, omogućena je elektronska razmena podataka sa

Upravom carina kao i elektronsko podnošenje deklaracija. Prednost elektronskog

podnošenja carinskih dokumenata ogleda se u „unošenju podataka iz carinske

dokumentacije od strane deklaranta u informacioni sistem carinske službe, čime se

doprinosi otklanjanju jedno od najvećih "uskih grla" u sprovođenju carinskog

postupka. Na taj način je omogućena racionalizacija poslovanja , budući da se veliki

broj carinskih radnika koji bi unosio podatke iz carinske dokumentacije u

informacioni sistem carinske službe (ISCS) može rasporediti na druge poslove. Pored

racionalizacije u poslovanju, ovaj vid poslovanja omogućava skraćenje vremena

carinjenja roba i na taj način omogućava učesnicima u carinskom postupku značajne

uštede“.97 Pored navedenih prednosti, elektronsko poslovanje omogućava

ekonomičnije i efikasnije pretraživanje, čuvanje i skladištenje podataka. Naime, stalni

priliv pisane dokumentacije postavlja zahteve za skladišnim prostorom, gde bi ta

dokumentacija bila odlagana i čuvana, što uzrokuje izuzetno visoke troškove.

Pretraživanje po ovako organizovanoj arhivi je krajnje neracionalno iz razloga što

trošenje radnog vremena iz navedenih razloga predstavlja nemerljiv, veoma visok i

nepotreban trošak. Poznato je da se na jednom CD-u može snimiti i čuvati oko 20.000

dokumenata formata A4, stoga danas elektronski mediji zauzimaju mesto „glavnog

organizatora“ uredne i sigurne arhive. U osnovi, u tehničkom pogledu prednosti

korišćenja ICT se ogledaju u jednostavnosti cirkulisanja i arhiviranja datoteka i

dokumenata. S druge strane „poteškoće pri ovladavanju tehnologijom i prilagođavanje

rada u novom sistemu ponekad zahteva mnogo više uloženog rada nego što je to u

slučaju tradicionalnih metoda. Pri tome potrebno je navesti i troškove koji

podrazumevaju nabavku opreme i održavanje istog“ (Soleša, 2006, str. 267).

Međutim, navedeni nedostaci u korišćenju savremenih tehnologija, ne mogu biti od

značaja prilikom razmatranja njihove integracije u većini segmenata poslovanja i

svakodnevnog života. U tom kontekstu, u nastavku rada će se kroz prikaz fizičkog i

elektronskog podnošenja deklaracija jasnije sagledati benefiti kroz primenu

savremenih tehnologija kao i mogućnosti unapređenja procesa carinjenja na bazi

korišćenja istih.

97 Uprava carina R.S. (2017, April 17), Elektronsko podnošenje dokumenata-tehnologija rada, Preuzeto sa:

http://www.carina.rs/lat/Servisi/ElektronskoPodnosenjeDokumenata/Stranice/ElektronskoPodnosenjeDokumenat

a.aspx

http://www.carina.rs/lat/Servisi/ElektronskoPodnosenjeDokumenata/Stranice/ElektronskoPodnosenjeDokumenata.aspx

http://www.carina.rs/lat/Servisi/ElektronskoPodnosenjeDokumenata/Stranice/ElektronskoPodnosenjeDokumenata.aspx

86

9.1. Elektronsko podnošenje carinskih deklaracija

Elektronsko podnošenje deklaracija podrazumeva da „deklarant u svom

informacionom sistemu korišćenjem aplikacije za podršku carinjenju priprema

deklaraciju. Nadalje, pripremljena deklaracija se prosleđuje preko interneta u carinski

informacioni sistem na obradu i elektronskim putem se potvrđuje njen prijem ili lista

grešaka. Prihvaćenu elektronsku deklaraciju, deklarant štampa na propisanom

obrascu, pri čemu se pored podataka iz deklaracije štampa i njen identifikacioni broj

koji je dobijen u momentu prijema od strane carinskog informacionog sistema“.98 Na

kraju, fizičkim podnošenjem deklaracije sa pripadajućom dokumentacijom aktivira se

postupak carinjenja. Pri tom „u toku izvođenja postupka carinjenja carinski radnik

raspolaže sa originalnom pisanom dokumentacijom koju može da uporedi sa podacima

koji su poslati u elektronskom obliku, a preko identifikacionog broja carinski radnik

je upoznat sa sadržajem deklaracije kao i rezultatima računarske kontrole podataka iz

deklaracije“.99 U daljem izvođenju „carinskog postupka dopunjuju se podaci u

carinskom informacionom sistemu, kako bi na kraju carinskog postupka bili

pripremljeni svi podaci o carinskom dugu. Sigurnost u pogledu zaštite i

verodostojnosti elektronskih dokumenata u postupku elektronskog podnošenja

deklaracija podržana je sistemom PGP (Pretty Good Privancy) koji obezbeđuje

kriptovanje i elektronsko potpisivanje elektronskih carinskih deklaracija“.100 Iz

navedenog može se zaključiti da elektronsko podnošenje deklaracija doprinosi

kvalitetnijem izvođenju carinskih postupaka i skraćenju vremena izvođenja istih, čime

se smanjuje vreme čekanja korisnika robe. Istovremeno ovaj vid poslovanja doprinosi

povećanju produktivnosti učesnicima u carinskom postupku kao i povećanju

efikasnosti rada koji se ogleda u pojednostavljenom pretraživanju, skladištenju i

čuvanju podataka. S tim u vezi, u nastavku rada će se na osnovu definisanih

pretpostavki kreirati dijagram koji prikazuje carinsku proceduru na bazi elektronskog

podnošenja (slika 6).

98 Uprava carina R.S. (2017, April 17), Elektronsko podnošenje dokumenata-tehnologija rada, Preuzeto sa:

http://www.carina.rs/cyr/Servisi/ElektronskoPodnosenjeDokumenata/Stranice/TehnologijaRada.aspx 99 Uprava carina R.C.G. (2017, April 17), Stručno upustvo za elektronsku razmenu podataka sa Upravom carina,

Preuzeto sa: file:///D:/My%20Documents/Downloads/Elektronska%20razmjena%20podataka%20(1).pdf 100 Uprava carina R.C.G. (2017, April 17), Stručno upustvo za elektronsku razmenu podataka sa Upravom

carina, Preuzeto sa:file:///D:/My%20Documents/Downloads/Elektronska%20razmjena%20podataka%20(1).pdf

http://www.carina.rs/cyr/Servisi/ElektronskoPodnosenjeDokumenata/Stranice/TehnologijaRada.aspx

87

Slika 6. Carinska procedura prilikom elektronskog podnošenja JCI (Izvor: Autor)

9.2. Fizičko podnošenje carinskih deklaracija

U postupku fizičkog podnošenja (slika 7) deklarant na osnovu primljene

dokumentacije od strane spoljnotrgovinskog preduzeća ili vozara priprema deklaraciju

88

(JCI). Nakon završene pripreme, deklarant štampa JCI i podnosi ga carinskom organu.

„Carinski službenik preuzima podnešeni dokument od strane deklaranta, prekontroliše

ga i u slučaju da su podaci u JCI dokumentu pravilno unešeni, dokument se unosi u

carinski informacioni sistem i registruje. Time počinje carinski postupak koji je

iniciran od strane deklaranta“.101 Neretko se dešava da je podnešeni JCI dokument od

strane deklaranta pogrešno ispunjen, što nalaže carinskom službeniku da neprihvati

podnešeni JCI dokument „nakon čega deklarant mora da se vrati u kancelariju kako bi

ispravio nepravilnosti i na taj način čitava procedura se ponavlja. Kao najveći

nedostatak ovakvog načina podnošenja je u tome što se podaci unose dva puta:

prvo unošenje vrši deklarant prilikom pripreme deklaracije;

drugo unošenje vrši carinski službenik, koji podatke sa oštampane deklaracije

unosi u carinski informacioni sistem“.102

Na taj način, duplim unošenjem podataka nepotrebno se produžava carinska

procedura i povećava mogućnost nastanka grešaka. Kao drugi nedostatak ovakog

načina rada ogleda se u tome da „deklarant u većini slučajeva prekasno saznaje da je

podneti dokument pogrešno ispunjen, što značajno produžava proceduru

carinjenja“.103 Imajući u vidu ovako postavljene aktivnosti, u sledećem koraku će biti

definisan dijagram koji prikazuje carinsku proceduru za fizičko podnošenje

deklaracija.

101 Uprava carina R.C.G. (2017, April 17), Stručno upustvo za elektronsku razmenu podataka sa Upravom

carina, Preuzeto sa:file:///D:/My%20Documents/Downloads/Elektronska%20razmjena%20podataka%20(1).pdf, 102 Uprava carina R.C.G. (2017, April 17), Stručno upustvo za elektronsku razmenu podataka sa Upravom

carina, Preuzeto sa: file:///D:/My%20Documents/Downloads/Elektronska%20razmjena%20podataka%20(1).pdf 103 Uprava carina R.C.G. (2017, April 17), Stručno upustvo za elektronsku razmenu podataka sa Upravom

carina, Preuzeto sa:file:///D:/My%20Documents/Downloads/Elektronska%20razmjena%20podataka%20(1).pdf

89

Slika 7. Carinska procedura prilikom fizičkog podnošenja JCI (Izvor: Autor)

9.3. Poređenje fizičkog i elektronskog podnošenja carinskih deklaracija

Kao što se može videti, elektronsko podnošenje dokumenata omogućava brže

carinske procedure, pri čemu je smanjena mogućnost nastajanja grešaka. Naime,

unošenje podataka od strane deklaranta olakšava posao carinskim radnicima iz

razloga što isti ne moraju da unose podatke iz JCI dokumenta, već samo treba da

provere istovetnost podataka na papiru sa podacima koji su poslati u elektronskom

obliku. To nadalje znači, da carinski radnici mogu da se posvete obavljanju

suštinskog dela izvođenja carinskog postupka što povećava kvalit et izvođenja istih.

Ukratko, prednosti elektronskog podnošenja deklaracija se ogledaju u sledećem :

-Prednosti za deklaranta:

„Brža procedura-iz razloga što nije potrebno čekati da carinik unese podatke u

svoj informacioni sistem;

90

Manji broj pogrešno ispunjenih deklaracija-iz razloga što se pravilnost

deklaracija proverava pre podnošenja;

Rano otkrivanje grešaka-obzirom da se pravilnost deklaracije proverava pre

podnošenja;

Manji broj obrazaca JCI-iz razloga što se pravilnost deklaracije proverava pre

štampanja;

Manje „šetanje“ između lokacije deklaranta i Carine-iz razloga što rano

otkrivanje grešaka smanjuje mogućnost odlaska na Carinu sa neispravnom

deklaracijom;

Povećanje produktivnosti-iz gore navedenih razloga“.104

-Prednosti za Carinu:

„Nema unosa podataka-iz razloga što deklaraciju unosi deklarant;

Smanjena mogućnost grešaka u podacima-duplim unošenjem veća je

mogućnost grešaka;

Kvalitetnije carinjenje-iz razloga što se carinici bave carinjenjem, a ne unosom

podataka;

Brža procedura-iz razloga što nema unosa podataka“.105

U nastavku se daje prikaz softvera za pripremanje carinskih dokumenta „Špedicija

2003“ od proizvođača Software Design.

9.4. Softver za pripremu i podnošenje carinskih isprava

Za pripremu i podnošenje carinske dokumentacije podnosilac može koristiti

program koji je izradila Uprava carina (ELSub) ili program iz spiska koji je

verifikovan od strane Uprave carina. Pri tom deklarat može koristit i i sopstveni

program, ukoliko je isti odobren od strane Uprave carina. U daljem tekstu detaljno će

biti obrazloženo programsko rešenje za elektronsko podnošenje deklaracija „Špedicija

2003“ od proizvođača Software Design doo Beograd.

Program „Špedicija 2003“ se aktivira levim dvoklikom miša na ikonicu programa koja

se nalazi na desktopu. U sledećem koraku pri unosu korisničkog imena i lozinke,

pojaviće se slika koja predstavlja glavni meni korisničkog programa (slika 8).

104 Uprava carina R.C.G. (2017, April 17), Stručno upustvo za elektronsku razmenu podataka sa Upravom

carina, Preuzeto sa:file:///D:/My%20Documents/Downloads/Elektronska%20razmjena%20podataka%20(1).pdf, 105 Uprava carina R.C.G. (2017, April 17), Stručno upustvo za elektronsku razmenu podataka sa Upravom

carina, Preuzeto sa file:///D:/My%20Documents/Downloads/Elektronska%20razmjena%20podataka%20(1).pdf,

91

Pri tom, potrebno je reći da su nivoi pristupa programu rangirani kao: radnik, gazda i

sysdba (program administrator), iz razloga što svaki nivo pristupa ima odgovarajuća

ovlašćenja.

Slika 8. Glavni meni korišćenja programa (Izvor: Software Design, 2003.)

Klikom miša na neko od prikazanih polja na ovoj slici, dolazi se do željenih

obrazaca, zakona i slično. Prvo polje u gornjem meniju pod nazivom "Zakoni" (slika

9) obuhvata: Zakone iz oblasti spoljnotrgovinskog poslovanja, Carinski zakon, Zakon

o deviznom poslovanju kao i druge zakone koji regulišu poslovanje u

spoljnotrgovinskom prometu. Značaj navedenih zakona ogleda se u njihovoj primeni u

postupku carinjenja, budući da je na bazi istih predviđeno prilaganje određenih

dozvola, uverenja, sertifikata ministarstava ili drugih nadležnih organa kao dokaz da

je roba zdravstveno ispravna ili usaglašena sa tehničkim ili nekim drugim zahtevima.

Međutim, veliki broj zakona i česte izmene istih, kao i veliki broj dozvola, uverenja,

sertifikata koje izdaju različiti nadležni organi predstavlja osnovni problem sa kojim

se suočavaju učesnici u carinskom postupku. U takvim okolnostima navedeno

92

aplikativno rešenje pruža značajne benefite korisniku, budući da sadrži sve potrebne

zakone kao i najnovije izmene istih, što u velikoj meri olakšava pripremu carinske

dokumentacije.

Slika 9. Polje „Zakoni“ u glavnom meniju (Izvor: Software Design, 2003.)

Naredno polje u gornjem meniju pod nazivom „Uredbe“ bliže uređuje opšta

pravila i postupke iz oblasti carinskog zakonodavstva. Takođe, ovo polje sadrži

odluke, pravilnike, kao i druge podzakonske propise koji regulišu ovu problematiku .

Pored navedenog, opcija „Tekstovi“ (slika 10) omogućuje lako kreiranje i štampanje

tekstova i preporučuje se korisnicima koji nemaju instaliran Microsoft Word.

Navedena opcija je od velikog značaja za deklaranta, budući da se u pripremi

dokumentacije pored JCI, popunjava i niz drugih obrazaca kao što je: dispozicija za

uvoz, isprava o zastupanju, izjava za prevoz i osiguranje, izjava/zahtev za

oslobođenje od plaćanja carine, molba za izlazak carinskog radnika, molba za

vraćanje robe u inostranstvo, prevod fakture i slično.

93

Slika 10. Polje „Tekstovi“ u glavnom meniju (Izvor: Software Design,2003.)

Kreiranje navedenih obrazaca produžava vreme potrebno za pripremu

dokumentacije. U tom smislu, navedena opcija omogućava snimanje teksta u šablon

kao i kasnije pozivanje željenog šablona sa spiska, što u velikoj meri skraćuje

postupak pripreme dokumentacije za carinjenje. Korišćenjem opcije „Formulari“ u

glavnom meniju moguće je ubrzano popunjavanje isprava kao što su: uverenje o

zdravstvenoj ispravnosti ili uverenje o kvalitetu pošiljke. Na slici 11 prikazan je

obrazac koji se popunjava prilikom uvoza roba koja shodno carinskim propisima

podležu pregledu radi utvrđivanja zdravstvene ispravnosti. Program „Špedicija 2003“

nudi opciju za ubrzani unos, pritiskom na taster F2. Kao i kod Microsoft Word, uneti

podaci se mogu zapamtiti i po potrebi koristiti što u velikoj meri ubrzava pripremu

dokumentacije u narednim postupcima carinjenja.

94

Slika 11. Primer obrasca za sanitarnu inspekciju (Izvor: Software Design, 2003.)

Korišćenjem programa „Špedicija 2003“ za elektronsko podnošenje JCI pored

polja „Blanko“ koji će prikazati praznu stranicu ili polja „Formulari“ koja će prikazati

izabrani obrazac, na raspolaganju je i opcija koja omogućava promenu na unetim

obrascima i kreiranje novih obrazaca. Drugim rečima, korišćenjem navedene opcije

može se menjati forma obrasca, odnosno rubrike se mogu: pomerati, brisati, dodavati

i menjati. Opcija pod nazivom „Ostalo“ sadrži: adresar, kalendar, kalkulator, kursnu

lista, tabelu ex-naimenovanja, akcize i poreze, prelevmane, sezonske stope, listu

otrova, interni šifarnik, praćenje korišćenja dozvola i tabele limitiranih cena (slika

12). Tako na primer, unošenjem podataka o komitentu kao što su: matični broj, naziv

preduzeća, sedište, pib i slično , kreira se baza podataka koja omogućava u daljem

radu brzi unos. Na taj način se, pritiskom na taster F2 otvara adresar sa kojeg se

nakon odabira preduzeća i klikom miša na polje „Prebaci“ prenose podaci o željenom

preduzeću u rubriku (Pošiljalac/Primalac) deklaracije koja je predviđena za to polje.

95

Slika 12. Polje „Ostalo“ u glavnom meniju (Izvor: Software Design, 2003.)

Opcija pod nazivom „Kalendar“ koristi se za unos datuma podnošenja i

popunjava se u rubrici 54 carinske deklaracije (JCI). Pritiskom na taster F2 i klikom

miša na željeni datum prenosi se željeni podatak u rubriku deklaracije. Opcija

„Kalkulator“ vizuelno podseća na računarske mašine opremljene trakom i omogućava

pregled unesenih vrednosti kao i štampanje trake. Program na osnovu unesenih

vrednosti automatski obračunava iznos:

Carine;

Sezonske carine;

Posebne dažbine na uvoz poljoprivredno -prehrambenih proizvoda;

PDV i sl.

Opcija „Kursna lista“ omogućava:

Pregled kursa valuta;

Unos novog kursa;

Pregled kretanja kursa date valute.

96

Da bi program ispravno obračunavao carinu i troškove neophodno je redovno

ažuriranje kursne liste. Pri tom se „zvanični srednji kurs dinara utvrđen poslednjeg

radnog dana u nedelji“106 primenjuje za obračun carina u narednoj nedelji. Pored

jednostavnog ažuriranja kursne liste ova opcija omogućava dobijanje informacije o

kursu određenog datuma. Za ovu informaciju potrebno je uneti željeni datum i

pritiskom na taster TAB, program će otvoriti kursnu listu koja je važila tog datuma.

Prilikom uvoza određenih „roba na teritoriju Republike Srbije, pored stopa carine

naplaćuju se ostale carinske i druge dažbine, kao što su: a) posebne dažbine

(prelevmani), b) sezonske carinske stope (sezonske carine), c) porez na dodatu

vrednost (PDV) i d) akcize“.107

Opcija pod nazivom „Ostalo“ sadrži navedene ostale carinske i druge dažbine.

Prva od navedenih opcija „Prelevman“ predstavlja posebnu ili dodatnu carinsku

zaštitu i „primenjuje se u cilju zaštite domaće poljoprivredne i prehrambene

proizvodnje. To znači da ukoliko su svetske cene poljoprivrednih proizvoda niže,

odnosna će zemlja u cilju sprečavanja konkurencije uvoznih poljoprivrednih i

prehrambenih proizvoda, osim carine uvesti i prelevman u skladu sa Odlukom o

određivanju poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda za koje se plaća posebna

dažbina pri uvozu i utvrđuje iznos posebne dažbine“ (Nikolić, 2016, str. 240). Ova

opcija omogućava pregled roba za koje se plaćaju posebne dažbine kao i iznosi

dažbina po jedinici proizvoda. Na uvoz pojedinih baznih poljoprivrednih proizvoda

„naplaćuje se sezonska carinska stopa (sezonska carina) u skladu sa Odlukom o

sezonskim carinskim stopama na uvoz određenih poljoprivrednih proizvoda“.108

Opcija „Sezonske stope“ omogućava pregled spiska roba koje podležu plaćanju

sezonske carine kao i iznosi carina. Prilikom formiranja tarifnog teksta ukoliko je za

tarifnu oznaku propisano plaćanje sezonske stope carine ili prelevman, korišćenjem

opcije automatski obračun dažbina, navedena dažbina biće automatski obračunata.

Akciza kao poseban oblik poreza na promet je takođe jedna od opcija ovog programa

u okviru polja „Ostalo“ i omogućava pregled svih roba koje podležu plaćanju akcize.

Opcija „Akcize i porezi“ omogućava pregled spiska roba koje podležu plaćanju akciza

kao i iznosi akciza. Opcija „Tabela Ex naimenovanja“ omogućava pregled roba za

106 Zakon o deviznom poslovanju (2017, April 09), Preuzeto sa: http://www.devizni.gov.rs/PDF/zdp-lat.pdf 107 Commercium. rs (2017, April 13), Carinske dažbine, Preuzeto sa: http://commercium.rs/Carinska_tarifa-

219/group_id=Carinske_dazbine-49 108 Uprava carina R.S. (2017, April 13), Odluka o sezonskim carinskim stopama na uvoz određenih

poljoprivrednih proizvoda, Službeni glasnik RS broj: 27/010, 97/011, 105/015, 105/016., Preuzeto sa:

http://www.carina.rs/lat/Zakoni%20latinicaa/lat-Odluka-Sezona.pdf

http://www.devizni.gov.rs/PDF/zdp-lat.pdf

http://commercium.rs/Carinska_tarifa-219/group_id=Carinske_dazbine-49



97

koje su propisani posebni uslovi, stoga se iz navedenih razloga tarifne oznake

raščlanjuju na još dve cifre-Ex broj, odnosno Ex naimenovanje. Razlozi za otvaranje

Ex brojeva su: naplata PDV-a, naplata posebne dažbine pri uvozu poljoprivredno -

prehrambenih proizvoda i sl.109 Pored navedenog u okviru kategorije „Ostalo“ nalaze

se i druge opcije kao na primer „Otrovi“ koji omogućavaju pregled svih roba koji

spadaju u otrovne materije, kao i niz drugih opcija koje u velikoj meri olakšavaju

pripremu dokumentacije za carinjenje.

9.5. Isprave u carinskom postupku

Polja prikazana u centralnom meniju koriste se za popunjavanje isprava u

carinskom postupku. „Pod ispravama u carinskom postupku, podrazumevaju se

zakonom propisane isprave koje sadrže potrebne podatke za vođenje tog postupka,

bilo da se radi o carinskom nadzoru ili o carinjenju“ (Cvetanović, Đurić, str. 159). U

jugoslovenskom carinskom sistemu se u periodu do 1995. godine koristilo 26 raznih

isprava kao što su: više vrsta deklaracija, prijava za uvoz i provoz, specifikacija,

kontrolnih listova oplemenjivanja i slično. Korišćenje velikog broja različitih isprava

od strane učesnika u carinskom postupku uzrokovalo je stvaranje grešaka u smislu

korišćenja pogrešnih isprava kao i njihovo pogrešno popunjavanje. Za nastale greške

u postupku carinjenja vođeni su postupci za njihovu ispravku, što je usporavalo i

otežavalo postupak carinjenja i posledično uzrokovalo nepotrebno zadržavanje robe i

prevoznih sredstava pod carinskim nadzorom. Koristeći pozitivna iskustva zemalja

članica Evropske unije u vođenju carinskog postupka od 1.01.1995. godine „u

jugoslovenskom carinskom sistemu koristi se: Jedinstvena carinska isprava (JCI),

Carinska isprava za prijavljivanje robe (CIPR) i Specifikacija za razduženje

privremeno uvezene-izvezene robe“ (Cvetanović, Đurić, str. 159). Stoga će se u

nastavku, kroz vizuelni prikaz JCI dokumenta, sagledati mogućnosti programa

„Špedicija 2003“ u pogledu popunjavanja istih.

9.6. Jedinstvena carinska isprava (JCI)

Naime, jedinstvena carinska isprava (slika 13) se koristi za sve vrste carinskih

postupaka i predstavlja set od pet obrazaca koji se međusobno razlikuju po tome što je

svaki list u setu obeležen drugom bojom, numerisan na odgovarajući način i ima svoj

109 Dinamikšped (2017, April 15), Zakonska regulativa, Preuzeto sa: http://www.dinamiksped.com/

http://www.dinamiksped.com/

98

naziv kako bih se olakšalo njegovo korišćenje. Pojedine rubrike navedenog obrasca se

popunjavaju šifarski iz razloga što šifarska oznaka može da zameni višerečenični

sklop. JCI sadrži numeričke i slovne rubrike. Rubrike označene brojevima popunjava

podnosilac, dok rubrike označene slovima popunjava carinski službenik. Pri tom, ni

jedan carinski postupak ne predviđa da se na navedenoj ispravi popunjavaju sve

rubrike, već samo pojedine. Sa aspekta podataka navedeni obrazac ima dva skupa

rubrika ili dva nivoa. „Prvi nivo predstavlja opšti nivo i obuhvata rubrike od broja 1 .

do broja 30. U ove rubrike upisuju se opšti podaci kao što su: vrsta

spoljnotrgovinskog posla, vrsta valute, primalac i pošilja lac robe, paritet isporuke,

ukupna vrednost robe koja se carini, odbitne i pribitne stavke u odnosu na vrednost

robe, razni rabati i drugi popusti, zemlja iz koje se roba uvozi, registarski broj

prevoznog sredstva i drugo. Drugi nivo, ili nivo robe čine rubrike od broja 31. do 54.

i sadrže podatke o konkretnoj robi kao što su: šifra robe (koja sadrži tarifnu oznaku,

oblik ili režim uvoza ili izvoza, namenu uvoza, propisanu ili ugovorenu jedinicu mere

robe), vrednost robe iz tog naimenovanja, carinska osnovica sa podacima o obračunu

carine i drugih uvoznih dažbina, količina u jedinici mere, bruto masa, datum prelaska

preko carinske linije i ostale podatke koji su potrebni za sprovođenje postupka

carinjenja“.110 Program „Špedicija 2003“ koncipiran je tako da se rubrike carinskih

isprava popunjavaju manuelno ili pozivanjem podataka iz baze. Manuelno

popunjavanje (unos novog JCI) podrazumeva popunjavanje deklaracije bez pozivanja

iz prethodno unetih podataka i javlja se u slučajevima kada u bazi podataka ne postoje

podaci za dati carinski postupak. Tako da se pri manuelnom popunjavanju JCI-a prvo

unosi vrsta carinskog postupka, budući da svaki postupak carinjenja zahteva

popunjavanje određenih rubrika. U tom smislu program je koncipiran tako da prati

redosled popunjavanja rubrika, pri čemu svaka rubrika ima svoju bazu podataka. Tako

na primer ako se unosi rubrika A Carinarnica otpreme/izvoza izbor tastera F2

ponudiće šifarnik carinarnica, u slučaju popunjavanja rubrike 2 "Pošiljalac/Primalac",

taster F2 otvoriće adresar gde se nalaze sva spoljnotrgovinska preduzeća, njihova

adresa, PIB i matični broj. Pozivom na taster F1, program otvara pravilnik o sadržini i

korišćenju isprava u carinskom postupku, te se otvara uputstvo za popunjavanje

obrasca za dato polje. Pozivanje podataka iz baze (rad sa već unetim JCI) predstavlja

veoma korisnu opciju i koristi se za poznate korisnike, odnosno u slučajevima kada se

110 Scribd (2017, Maj 03), Špedicija, Preuzeto sa: https://www.scribd.com/doc/45889756/Spedicija-FTN-NS

https://www.scribd.com/doc/45889756/Spedicija-FTN-NS

99

podaci ponavljaju. Naime, korišćenjem ove opcije izbegava se nepotrebno ponavljanje

unosa podataka kroz kopiranje sadržaja jedne ili više deklaracija u novu. Budući da se

u pripremi dokumentacije koristi veći broj podataka iz prethodnog deklarisanja , ova

opcija ima za cilj da pripremu carinskih deklaracija učini lakšim i bržim.

Slika 13. Jedinstvena carinska isprava-JCI (Izvor: Software Design, 2003.)

U drugom nivou, jedinstvena carinska isprava (slika 13) sadrži rubrike 31 i 33

u kojoj se unose podaci o robi, pri čemu je za istu potrebno pravilno svrstavanje po

carinskoj tarifi. Popunjavanje navedenih rubrika neretko predstavlja složen postupak

koji od deklaranta zahteva posedovanje specijalističkih veština, posebno u

slučajevima kada je potrebno tarifiranje sofisticirane robe korišćenjem harmonizovane

šifre. U tom smislu, navedeni program omogućava jednostavnu upotrebu i ažuriranje

Carinske tarife kao i pregled iste po trgovačkim nazivima (slika 14), što u velikoj

meri olakšava pravilno svrstavanje robe. U slučajevima kada se u prevoznom sredstvu

ili pošiljci nalazi različita roba sa više tarifnih oznaka, program će automatski otvoriti

potreban broj BIS obrazaca. I na kraju, potrebno je reći da jedinstvena carinska

isprava nije u potpunosti usaglašena sa propisima EU, budući da „određeni broj

100

podataka i šifara koji se koriste na navedenom obrascu još nisu usklađeni sa modelom

EU“.111

Slika 14. Carinska tarifa (Izvor: Software Design, 2003.)

9.7. Ostale carinske isprave

Centralni meni korisničkog programa pored JCI sadrži ostale isprave i obrasce

koji se koriste u carinskom postupku. S tim u vezi, aktiviranjem polja u centralnom

meniju pod nazivom carinska isprava za prijavljivanje robe (CIPR) omogućeno je

brzo popunjavanje navedenog obrasca korišćenjem podataka iz baze. Za razliku od

JCI koja predstavlja rezultat inostranih iskustava „CIPR je nacionalna isprava

prilagođena domaćim potrebama i koristi se isključivo za sprovođenje mera carinskog

nadzora nad robom i prevoznim sredstvima u železničkom, vazdušnom i vodenom

transportu“ (Cvetanović, Đurić, 2001, str. 161). CIPR se sastoji od seta obrazaca koji

su identični i sadrže rubrike označene brojevima, koje popunjava deklarant kao i

111 Izveštaj o skriningu za Srbiju iz 2014 godine (2018, Avgust 05), Poglavlje 29- Carinska unija, Preuzeto sa:



101

rubrike označene slovima koje popunjava carinski radnik. Prvi nivo navedene isprave

sadrži rubrike od broja 1. do broja 10. i obuhvata sledeće podatke: vrsta isprave,

podnosilac isprave, vrsta transporta, naziv plovnog objekta, manifest, odnosno

brodski raport, relacija, registracijska oznaka i zemlja registracije. Drugi nivo je u

funkciji prevozne isprave i sadrži rubrike od broja 11 . do broja 24. u kojem se upisuju

podaci o ukupnom broju prevoznih isprava, vrsti postupka, broju i registarskim

oznakama vagona ili barži, primaocu robe, priloženim ispravama, podaci o mestu

smeštaja, datumu skladištenja kao i o njenom podnosiocu i drugo. Treći nivo ili nivo

naimenovanja sadrži rubrike od broja 25 . do broja 34. u kojem se upisuju podaci o

broju, vrsti i oznakama koleta, trgovačkom nazivu robe, bruto masi, valuti, vrednosti,

prethodnoj ispravi i drugo. CIPR isprava omogućava racionalizaciju postupka iz

razloga što se ne mora podnositi poseban JCI za svaki vagon ili za svaku avionsku

pošiljku, odnosno svaki šlep.

Aktiviranjem polja u centralnom meniju pod nazivom SP (spisak pošiljki)

omogućeno je brzo popunjavanje navedenog obrasca korišćenjem podataka iz baze.

Spisak pošiljki predstavlja carinsku ispravu koja pojednostavljuje postupak

upućivanja robe sa carinske linije u unutrašnjost kao i postupak tranzitiranja robe

preko carinskog područja. Pojednostavljenje postupka ogleda se u tome što kor išćenje

navedenog obrasca omogućava prijavljivanje voza i više vagona jednom tranzitnom

deklaracijom. U navedenom slučaju deklaracija sadrži podatke o prvom vagonu i

ukupnom broju vagona, dok se u spisak unose podaci o vagonima i vrsti robe.

U nastavku nekoliko reči i o drugim carinskim ispravama za koje program pruža

kvalitetnu podršku u njihovom jednostavnom popunjavanju .

Sažeta deklaracija (SD) se koristi za prijavljivanje robe radi privremenog

smeštaja. Za navedenu ispravu potrebno je reći, da se shodno domaćem carinskom

zakonodavstvu ista ne podnosi pre uvoza, odnosno pristizanja, niti pre odlaska, te je

potrebno usaglasiti propise sa pravnim tekovinama EU u pogledu praktične primene

ulazne i izlazne sažete deklaracije. Vezano za popunjavanje navedene isprave,

program „Špedicija 2003“ nudi opciju za brzo popunjavanje kroz korišćenje podataka

iz baze.

Deklaracija o carinskoj vrednosti (DCV) se podnosi carinskim organima

ukoliko vrednost robe prelazi 5.000,00 eura. Ovom ispravom deklarant potvrđuje

tačnost unetih podataka o carinskoj vrednosti primenom primarnog metoda

vrednovanja koji podrazumeva utvrđivanje carinske vrednosti metodom transakcijske

102

vrednosti. U tom smislu navedeni obrazac predstavlja i potvrdu o eventualnoj

povezanosti prodavca i kupca. Za navedenu ispravu moguća je opcija manuelnog

popunjavanja kao i automatsko popunjavanje iz JCI dokumenta.

Evidenciona deklaracija-evidencioni list je isprava koja služi za promet

domaće robe i robe koja je nacionalizovana sa područja Kosova (u skladu sa

rezolucijom 1244). Za navedeni obrazac predviđena je mogućnost manuelnog

popunjavanja kao i popunjavanje iz prethodno unetih isprava.

9.8. Transportne i druge isprave

Korišćenjem opcije prateća dokumenta (slika 15) koja se nalazi u gornjem

meniju moguće je brzo popunjavanje transportnih dokumenata kao i dokumenata o

poreklu. Naime, opcija „automatsko popunjavanje iz JCI“ omogućava automatski

prenos podataka iz JCI u rubrike navedenih isprava. Kao što se može videti,

korišćenjem opcije prateća dokumenta moguće je popunjavanje transpor tnih isprava

CMR-a i CIM-a kao i isprave o poreklu EUR.1.

Slika 15. Opcija "Prateća dokumenta" (Izvor: Software Design, 2003.)

103

U međunarodnom prometu CMR predstavlja izvorni dokument koji prati robu

od izlaska iz magacina pošiljaoca do ulaska u magacin primaoca. Osnovna namena

CMR obrasca (slika 16) ogleda se u regulisanju odgovornosti u slučaju nastanka štete

u toku transporta. Međutim, pored navedenog CMR je i od velikog značaja za

sprovođenje carinskog postupka. Naime, iz navedenog obrasca se može videti naziv i

sedište pošiljaoca kao i mesto preuzimanja robe što je od velikog značaja prilikom

dokazivanja porekla.

Slika 16. CMR-kamionski tovarni list (Izvor: Software Design, 2003.)

Međunarodni železnički tovarni list-CIM predstavlja potvrdu vozara u

železničkom prevozu da je robu primio na prevoz od utovarne do uputne stanice.

Stoga se na poleđini ovog obrasca upisuje obračun prevoznih troškova shodno

železničkim tarifama. Železnički tovarni list izdaje otpremna železnička stanica na

ime prevoznika robe. Obrazac tovarnog lista sadrži sledeće podatke: datum otpreme,

otpremna i uputna železnička stanica i pravac prevoza, ime i adresa pošiljaoca i

primaoca robe, oznaka robe, vrsta pakovanja, broj koleta, bruto i neto težina robe i

drugo.

104

Vezano za teretnicu ili konosman je bitno napomenuti, da se navedena isprava

razlikuje od prethodnih, budući da je ova transportna isprava, ujedno i hartija od

vrednosti. To znači da se sa robom za vreme plovidbe može trgovati indosiranjem

odnosno prenosom vlasništva koji se upisuje na poleđini dokumenta.

EUR-1 je dokument koji dokazuje preferencijalno poreklo robe i „izdaje se na

zahtev kupca koji želi da se osigura da je roba proizvedena u pogonima proizvođača

od koga kupuje robu i da nije reeksportovana, kako bi na bazi istog mogao koristit i

carinske povlastice“ (Kozomora, 2003, str. 148). Radi unificiranja ovog dokumenta

po propisima Evropske unije uvedena je forma obrasca potvrde o poreklu robe. U

postupku carinjenja navedeni obrazac overava carinski organ, ukoliko su se stekli

odgovarajući uslovi koji su propisani zakonom. Po pravilu navedeni sertifikat

popunjava izvoznik, međutim u praksi uverenje o poreklu popunjava deklarant a

overava ga izvoznik. Carinarnica popunjava i overava rubriku 11, pri čemu se upisuje:

vrsta, broj i datum izvozne deklaracije, šifra i naziv carinske ispostave iz Kodeksa

šifara, podatak o zemlji koja je izdala sertifikat kao i datum i mesto izdavanja

sertifikata. Istovremeno u rubrici 11 navedenog sertifikata mora da stoji potpis i

faksimil carinskog službenika koji je izvršio kontrolu ispunjenosti uslova za st icanje

porekla. Navedeni sertifikat se overava posebnim pečatom Uprave carina, koji se

isključivo koristi za overu istog. Drugi primerak uverenja o poreklu sadrži izjavu

izvoznika u kojoj su nevedeni podaci o robi na osnovu kojih se može pouzdano

utvrditi da je zaista reč o proizvodu domaćeg porekla. Za ovaj obrazac moguća je

opcija manuelnog popunjavanja (popunjavanje novog obrasca), popunjavanje iz

prethodno unetih obrazaca kao i automatsko popunjavanje iz JCI. Na kraju, može se

zaključiti da program „Špedicija 2003“ integriše brzinu, preciznost, pouzdanost i

trenutni pristup svim podacima unešenim u bazu podataka i na toj osnovi omogućava

lakšu, bržu i kvalitetniju pripremu carinskih dokumenata.

105

10. RAZVOJ INFORMACIONIH SISTEMA I POSTAVKE VEZANE ZA

IDEFO METODOLOGIJU

U današnje vreme sve je veća potreba za kvalitetnim i raznovrsnim podacima i

informacijama, koje je moguće zadovoljiti kroz razvoj informacionih sistema kao i

odgovarajućih sistema za upravljanje podacima (SUBP). „Imajući u vidu postavke

vezane za IDEFO i IDEF1X metodologiju, kao i potrebe za reinženjeringom

poslovnih procesa, razvoj informacionih sistema se izvodi kroz četiri sledeće faze

(slika 17): a) Funkcionalno modeliranje, b) Informaciono modeliranje, c) Aplikativno

modeliranje, d) Implementacija“ (Veljović, 2004, str. 7).

Slika 17. Stablo aktivnosti postupka razvoja informacionog sistema (Izvor: Veljović, 2004.)

„Aktivnost „Funkcionalno modeliranje“ treba da omogući postavljanje

modela, tj. definisanje studije koja koncipira reinženjering poslovnih procesa u

širinu“ (Veljović, 2004, str. 7). Navedena aktivnost obuhvata „dekomponovanje

poslovnih funkcija kao i planiranje potrebnih resursa za realizaciju istih. Naime ,

funkcionalni model koji je vezan za korišćenje IDEFO tehnike se sastoji od

hijerarhijskog niza dijagrama koji postepeno prikazuju sve više detalja o funkcijama i

106

njihovoj međuvezi (interface) sa ostalim delovima sistema“ (Veljović, 2004, str. 11).

U tom smislu „IDEFO modelovanje omogućuje analizu osobina određenog poslovnog

procesa ili dela procesa radi unapređenja istog. U osnovi nastanak IDEFO

funkcionalnog modeliranja motivisan je sledećim razlozima: a) da služi kao

dokumentacija i uputstvo za opis komplesnih poslovnih procesa; b) da omogući jasniji

uvid u kritične aktivnosti koje je potrebno izvesti sa odgovarajućim resursima , što je

bitan uslov za reinženjering poslovnih procesa i c) da se kroz prototipski pristup

funkcionalnom modeliranju omogući brz i jednostavan način proveravanja

alternativnih ideja“ (Veljović, 2004, str. 11). Aktivnost „Funkcionalno modeliranje“

obuhvata tri podaktivnosti. Prva podaktivnost „Funkcionalna dekompozicija“ polazi

od strategijske odluke rukovodećeg menadžmenta o potrebi razvoja informacionog

sistema u cilju unapređenja poslovnih procesa. Na osnovu navedene aktivnosti može

se formirati stablo poslovnih procesa posmatrano iz ugla rukovodećeg menadžmenta.

Funkcionalna dekompozicija sistema se vrši na više nivoa, pri čemu se funkcije

preduzeća razlažu na razumljive delove odnosno manje funkcije koje su međusobno

povezane (Stevanov, 2013). Druga podaktivnost „Definisanje zahteva korisnika“

predstavlja konceptualni okvir za reinženjering poslovnih procesa. Naime „u ovoj fazi

se proučavaju i procenjuju postojeći procesi, odnosno analiziraju se rezultati

postojećih kao i očekivani rezultati procesa u budućnosti. Istovremeno, u ovoj

aktivnosti treba predvideti i alternativne prilaze, kako bi se kroz definisanje problema

ujedno izvršila i procena novih poslovnih alternativa, pri čemu je potrebno razjasnit i

šta se želi postići, zašto je potreban redizajn i kako treba da izgleda proces u

budućnosti“ (Veljović, 2004, str. 8). I na kraju, treća podaktivnost „Tehnički

preduslovi“ podrazumeva određene zahteve „u pogledu odgovarajućeg hardvera i

softvera, kadrovske potrebe kao i dinamiku realizacije. Rezultat ove faze rada je

studija ili idejni projekat kao dokument za sledeću aktivnost „Informaciono

modeliranje“ (Veljović, 2004, str. 8).

Aktivnost „Informaciono modeliranje“ se izvodi na bazi definisanih kritičnih

funkcija iz aktivnosti „Funkcionalno modeliranje“. S tim u vezi, informacioni model

prikazuje međusobni odnos podataka u nekom realnom sistemu. Informaciono

modeliranje omogućava: a) „definisanje sistemske dokumentacije koja se može

koristiti za bazu podataka i za razvoj aplikacija kako bi osoblje moglo da definiše

sistemske zahteve; b) bolju komunikaciju međusobno i sa krajnjim korisnicima; c)

jasnu sliku o poslovnim pravilima i d) logičku sliku baze podataka pri čemu se mogu

107

koristiti automatski alati za generisanje sistema za upravljanje bazama podataka“

(Veljović, 2004, str. 38). Aktivnost „Informaciono modeliranje“ se sastoji od sledećih

podaktivnosti: a) definisanje detaljnih zahteva, b) kreiranje ER modela, c) kreiranje

atributa i d) definisanje poslovnih pravila. Podaktivnost „Definisanje detaljnih

zahteva“ predstavlja reviziju postavljenih elemenata iz studije kako bi se kroz dalje

detaljno produbljivanje određenih funkcija sproveo reinženjering. Naime u ovoj fazi „

treba utvrditi koja stara pravila ostaju i koji se novi procesi pojavljuju kako bi se

izvršilo spajanje određenih operacija ili eliminisale nepotrebne i utvrdio logičan

redosled koraka u procesu. Krajnji rezultat ove aktivnosti predstavlja detaljno

definisano stablo aktivnosti sa odgovarajućim detaljnim dekompozicionim

dijagramom i verifikacijom od strane rukovodstva preduzeća“ (Veljović, 2004, str. 8).

Podaktivnost „Kreiranje ER modela“ predstavlja kreaciju projektanta informacionog

sistema koji uz aktivno učešće korisnika crta ono što predstavlja njihovo iskustvo i

saznanje o poslovanju konkretnog preduzeća. Na taj način se kroz identifikaciju

entiteta, odnosno kroz definisanje objekta od interesa za posmatranje sa njihovim

osobinama, tj. atributima i definisanim vezama definiše ER model. Sledeća

podaktivnost „Kreiranje atributa“ „daje opis osobina prethodno definisanih entiteta. I

na kraju aktivnost „Definisanje poslovnih pravila“ predstavlja sintezu prethodne dve

aktivnosti čime su definisana poslovna ograničenja i pravila ponašanja“ (Veljović,

2004, str. 8).

„Nakon izvršenog logičkog dizajna u okviru aktivnosti informacionog

modeliranja treća aktivnost „Aplikativno modeliranje“ omogućava da se izvrši fizički

dizajn za izabrani sistem za upravljanje bazom podataka-SUBP“ (Veljović, 2004, str.

120). S tim u vezi „aplikativno modeliranje treba da pomogne projektantima u: a)

fizičkom kreiranju efikasne baze podataka, b) razvoju aplikacije, c) izboru načina

pristupa podacima. Aktivnost „Aplikativno modeliranje“ čine sledeće podaktivnosti:

a) definisanje fizičkog dizajna u okviru kojeg se razmatraju mogućnosti vezane za

izgradnju sistema za upravljanje bazama podataka; b) generisanje šeme baze podataka

u kojoj se za izabranu ciljnu platformu definišu fizičke tabele, kolone i relacije ; c)

izrada aplikacije koja predstavlja korisnički pogled na podatke u smislu definisanja

menija, forme, upita i izveštaja“ (Veljović, 2004, str. 9).

U okviru prethodne aktivnosti definisan je tok podataka „Radni IS“ koji

predstavlja ulaz za sledeću aktivnost „Implementacija“. Naime, u ovoj aktivnosti se

vrši uvođenje, testiranje i održavanje budućeg softvera, stoga „Implementacija“

108

predstavlja priliku za sprovođenje reinženjeringa poslovnih procesa. „U prvoj

podaktivnosti „Uvođenje“ ocenjuje se urađena korisnička aplikacija, vrše se izmene

ukoliko je to potrebno kao i izrada uputstva i obuka za korisnike. U okviru druge

podaktivnosti „Testiranje“ testiraju se i ocenjuju performanse u okviru postavljenog

SUBP. I na kraju aktivnost „Održavanje“ izvodi se u fazi eksploatacije u kojoj se

jasno vide eventualni nedostaci vezani za sprovedeni reinženjering poslovnih procesa

i definišu se odgovarajuće korektivne akcije“ (Veljović, 2004 , str. 9).

10.1. Struktura grafičkog jezika IDEFO

U okviru prethodnog podnaslova data je teorijska elaboracija razvoja

informacionih sistema kroz postavke vezane za IDEF0 i IDEF1X metodologiju.

„IDEFO tehnika modelovanja aktivnosti se bazira na kombinaciji grafike i teksta koji

su predstavljeni na organizovan i sistematičan način kako bi se povećala razumljivost

koja podržava analizu, obezbeđuje logiku za potencijalne izmene, specificira zahteve,

ili, drugačije rečeno , podržava analizu sistema po nivoima i integriše aktivnosti“

(Veljović, 2004, str. 11). IDEFO metoda sadrži: grafički prikaz, tekstualni opis i

rečnik. Kroz grafički prikaz definišu se: funkcije, procesi i veze putem pravougaonika

i strelica kao i odgovarajuće sintakse i semantike (Tešić, 2011). Sintaksu grafičkog

jezika čine pravougaonici, strelice i pravila. „Pravougaonici predstavljaju aktivnosti

definisane kao funkcije, procesi i transformacije i imaju svoj naziv i broj“ (Tešić,

2011, str. 4). Za naziv se koristi aktivni glagol ili glagolska fraza, kako bi se u sažetoj

formi objasnila navedena aktivnost. „Broj se koristi da bi se identifikovao predmet

opisivanja pravougaonika u produženom tekstu“ (Tešić, 2011, str. 4). Aktivnost koja

je definisana u pravougaoniku ima sledeće karakteristike: a) naziv koji treba da

objasni svaku aktivnost; b) vremensku dimenziju koja podrazumeva potrebno vreme

između početka i kraja aktivnosti i c) rezultat koji moraju dati sve aktivnosti. Same

funkcije ili procesi na određenom nivou dekompozicije su povezane tokovima

materijala ili tokovima informacija što znači da izlaz iz jedne aktivnosti ili funkcije

može biti ulaz u drugu aktivnost, odnosno da svaka identifikovana aktivnost treba da

ima svoj rezultat. Tekstualni opis i rečnik su u funkciji podrške grafičkom dijagramu

iz razloga što obezbeđuju dodatne informacije . „Strelice su definisane nazivom

(imenicom) i predstavljaju podatke ili objekte vezane za aktivnosti. Pri čemu se za

opis naziva strelice definiše i odgovarajući tekstualni opis“ (Veljović, 2004 , str. 14).

Nadalje, strelice mogu biti različitog oblika poput: pravolinijskih, savijenih (pod

109

uglom od 90 stepeni) i mogu se račvati ili spajati. „Strelice nisu samo tok podataka,

nego i prenose podatke i objekte vezane za određeni proces ili aktivnost , pri čemu je

odnos strelica i aktivnosti određen stranom na koju se strelica naslanja na

pravougaonik“ (Tešić, 2011, str. 5). Naime, ulazne strelice koje predstavljaju

materijal ili informaciju se transformišu preko aktivnosti u odgovarajući izlaz (izlazna

strelica), dok kontrolne strelice specificiraju uslove odnosno kako i kada i da li će se

aktivnost izvršiti. Kontrolne strelice koje ulaze u pravougaonik sa njegove gornje

strane predstavljaju informacije koje regulišu uslove za obavljanje aktivnosti, kao što

su zakoni, standardi, pravila. Strelice mehanizama su na donjoj strani okrenuti ka

pravougaoniku i predstavljaju ljudske resurse, mašine ili opremu i obezbeđuju

izvođenje aktivnosti. I strelice poziva označavaju proces koji se poziva i okrenute su

od pravougaonika nadole. Na taj način se kroz odgovarajuću kombinaciju

pravougaonika odnosno aktivnosti i strelica, formira IDEFO dijagram. S tim u vezi, u

nastavku rada će se na bazi primera iz postupka carinjenja roba, kreirati IDEFO

dijagram.

10.2. Prikaz procesa carinjenja u IDEFO dijagramu

Za prikaz procesa carinjenja roba navešće se kao primer poslovanje

špediterskog preduzeća, koji će dalje služiti za opisivanje IDEFO metodologije. Zbog

toga će u okviru prikaza procesa carinjenja nešto detaljnije biti reči i o radnjama koje

prethode navedenom procesu. Budući da se na bazi pripremnih radnji dobijaju

informacije koje su od ključnog značaja za pravilno carinjenje roba kao što su: iznos

carinskih dažbina, eventualne povlastice ili ograničenja, a iz kojih proizlaze dalje

radnje u cilju pravilnog vođenja carinskog postupka. U tom smislu, kvalitetna

priprema opredeljuje dalji tok procesa carinjenja.

Dakle, špeditersko preduzeće prvo razmatra ponudu uvoznika i po pravilu

prihvata posao ukoliko ne postoje zakonska ili neka druga ograničenja. Sledeći korak

obuhvata radnje koje preduzima špediter po dopremi robe koje podrazumevaju

pripremu i predaju carinske deklaracije na bazi priloženih isprava. Po okončanju

postupka carinjenja, špediter obaveštava uvoznika o izvršenom poslu i predaje

carinsku robu na raspolaganje uvozniku kao i račun za izvršene usluge. Na osnovu

datog primera može se definisati kontekstni dijagram koji će biti uopšten sa manje

detalja, kako bi se u sledećem koraku na nivou dekomponovanja definisali nivoi

detaljnosti u smislu sagledavanja svih radnji u postupku carinjenja. „Na osnovu

110

definisane sintakse i semantike grafičkog jezika IDEFO, pristupa se definisanju

kontekstnog dijagrama“ (Veljović, 2004, str.16).

Slika 18. Kontekstni dijagram za aktivnost „Postupak carinjenja robe“ (Izvor: Autor)

„Kontekstni dijagram je najviši nivo apstrakcije koji se dekompozicionim

dijagramima prevodi u niži nivo apstrakcije“ (Veljović, 2004 , str.16). Iz primera se

može videti da je kontekstni dijagram sastavljen iz dva dela koje čine jedan

pravougaonik i odgovarajuće strelice. Pravougaonik predstavlja granicu modela koji

se proučava, a preko strelica teku informacije. Kao što se na slici 18 može videti,

aktivnost je definisana glagolskom frazom, dok se strelice ulaza na specifičan način

transformišu ili troše radi stvaranja odgovarajućeg izlaza i koje su pri tom

potpomognute odgovarajućim mehanizmima i kontrolom. Za navedeni dijagram

strelice su grupisane i definisane kao:

Ulazi: dokumentacija za carinjenje, roba za carinjenje

Izlazi: izveštaj

Mehanizmi: zaposleni

Kontrole: zakonske regulative

Imajući u vidu ovako postavljeni kontekstni dijagram, u sledećem koraku će bit i

definisan dekompozicioni dijagram (slika 19) koji će biti podržan tekstualnim opisom.

111

Slika 19. Dekompozicioni dijagram za aktivnost „Postupak carinjenja robe“ (Izvor: Autor)

Aktivnost-1. Prikupljanje zahteva i analiza carinjenja

U prvom koraku uvoznik/izvoznik obaveštava špeditera o svojim namerama u

vezi zaključenog spoljnotrgovinskog posla . Nadalje, špeditersko preduzeće na osnovu

postavljenog upita ili dispozicije uvoznika sagledava svoje kapacitete i mogućnosti za

postavljene zahteve, budući da se u praksi neretko dešava da pojedini zahtevi

uvoznika prevazilaze kapacitete i mogućnosti špediterskog preduzeća. Primera radi,

zahtevi uvoznika u vezi organizacije transporta, mogu podrazumevati prijem robe i

dokumentacije u mestu prodavca i izvozno carinjenje robe, zatim dopremu iste u

odredište i njeno konačno carinjenje. Ukoliko špeditersko preduzeće nije u

mogućnosti da odgovori postavljenim zahtevima, isti može predložiti uvozniku drugo

špeditersko preduzeće ili angažovati podšpeditera.

Osnovni elementi faze A1 su:

Ulazi: zahtev u/i, informacije o kapacitetu;

112

Izlazi: informacije o predmetnoj robi, ispunjeni zahtevi o kapacitetu;

Kontrole (ograničenja): raspoloživi kapaciteti;

Mehanizmi (resursi): zaposleni.

Aktivnost-2. Slanje ponuda i planiranje carinjenja

Ukoliko je špeditersko preduzeće u mogućnosti da adekvatno odgovori na

postavljene zahteve spoljnotrgovinskog preduzeća, prelazi se na drugu aktivnost koja

obuhvata slanje ponude i planiranje carinjenja. U sledećem koraku, špeditersko

preduzeće je u obavezi da proveri da li postoje određena zakonska ili neka druga

ograničenja za robu koje je predmet carinjenja. Budući da je prilikom uvoza za

pojedinu robu potrebno prilaganje odgovarajućih dozvola, uverenja, sertifikata

ministarstava i drugih nadležnih organa , kao dokaz da je predmetna roba zdravstveno

ispravna ili usaglašena sa tehničkim ili nekim drugim zahtevima koji su propisani

odgovarajućim zakonskim propisima. U osnovi veliki broj dozvola sa kojima se

suočavaju učesnici u carinskom postupku predstavlja osnovni problem u poslovanju

špediterskih preduzeća iz razloga što dozvole, uverenja i sertifikate izdaju različit i

nadležni organi koji su najčešće locirani na različitim mestima. Takođe, posao

otežava i veliki broj zakona kao i česte izmene istih. Ukratko, u ovoj aktivnosti

spoljnotrgovinsko preduzeće pribavlja potrebnu dokumentaciju za carinjenje i

razmatra ponudu od strane špeditera. Nakon prihvatanja ponude špeditera od strane

spoljnotrgovinskog preduzeća pristupa se planiranju carinjenja.


Ulazi: informacije o predmetnoj robi, potrebna dokumentacija;

Izlazi: ponuda, informacije o dokumentaciji i eventualnim povlasticama;

Kontrole (ograničenja): zakonske regulative;


Aktivnost-3. Carinjenje robe

U postupku carinjenja špeditersko preduzeće podnosi carinskim organima

carinsku deklaraciju sa pripadajućim ispravama. Za isprave se može reći da imaju

veliku važnost u sprovođenju carinskog postupka iz razloga što dokazuju određene

činjenice od kojih zavisi pravilna primena carinskih propisa. Budući da špediter

popunjava carinsku deklaraciju na bazi isprava, samim tim je i odgovoran za

pravilnost preduzetih radnji koji proizlaze iz datog postupka kao i za tačnost unesenih

podataka u carinskoj deklaraciji u pogledu količine, vrednosti, porekla, tarifnog stava

113

i drugo. Nadalje, u postupku carinjenja, carinski organ vrši kontrolu dokumentacije i

robe pri čemu se utvrđuju materijalne činjenice u pogledu iste. U slučaju da carinski

organ ustanovi da je roba pogrešno prijavljena ili da nedostaju određene saglasnosti

ili dozvole, predmetna roba se ne može ocariniti sve dok se ne otklone eventualne

nepravilnosti. Ukoliko nije bilo nepravilnosti ili su iste otklonjene, prihvata se

carinska deklaracija i po dobijanju računa roba može biti puštena ako je carinski dug

plaćan ili obezbeđen.


Ulazi: dokumentacija za carinjenje, roba za carinjenje, informacije o

dokumentaciji i eventualnim povlasticama;

Izlazi: uzorak robe, roba u carinskom postupku , carinski račun;

Kontrole (ograničenja): zakonske regulative;


Aktivnost-4. Isporuka proizvoda i usluga i naplata potraživanja

Nakon izvršenog carinjenja špediter predaje carinsku robu na raspolaganje

uvozniku. U sledećem koraku špeditersko preduzeće ispostavlja račun uvozniku za

izvršene usluge carinskog posredovanja koji pored istih uključuju i troškove carina i

carinskih dažbina kao i druge troškove koji su mogli nastati u datom carinskom

postupku kao što su: troškovi analize, skladištenja, pretovara i slično.


Ulazi: carinski račun;

Izlazi: račun;

Mehanizmi (resursi): zaposleni;

Kontrole (ograničenja): -.

10.3. Analiza aktivnosti „Postupak carinjenja robe“

U okviru datog primera navedene su sve formalnosti koje moraju obaviti

carinski obveznici i njihovi opunomoćenici u okviru pripreme i podnošenja carinske

deklaracije. Kao što se može videti, postupak carinjenja se sastoji od velikog broja

različitih koraka. Primera radi, u fazi pripreme može postojati potreba za

pojašnjenjem ili dodatnom dokumentacijom , dok se u fazi podnošenja carinske

deklaracije može javiti potreba za tarifiranjem sofisticirane robe ili dokazivanjem

preferencijala o poreklu koji podrazumeva primenu sniženih carinskih stopa ili

oslobađajućih, što ima svoju cenu i neretko uzrokuje kašnjenje. Prema tome i trajanje

114

carinjenja se može značajno razlikovati u zavisnosti od vrste robe ili prirode

pojedinačnog uvoza. U tom kontekstu, reinženjering poslovnih procesa bi

podrazumevao pojednostavljene zahteve za uvoznu i izvoznu dokumentaciju i na toj

osnovi bi se carinske formalnosti koje su svedene na najmanji mogući nivo ugradile u

buduće rešenje. U tom smislu reinženjering poslovnih procesa bi podrazumevao

aplikativna rešenja, pojednostavljene postupke kao i uspostavljanje sistema

ovlašćenih privrednih subjekata koji ujedno predstavljaju najznačajnije institute u

cilju ubrzanja postupka carinjenja. Stoga će u nastavku biti nešto više reči o ist im.

Najsažetije, aplikativna rešenja podrazumevaju: elektronsko podnošenje dokumenata,

centralizovanu obradu podataka i elektronsko praćenje u realnom vremenu. Tako, na

primer „kada vozilo stigne sa robom na odredište i dokumenta se podnesu elektronski,

sistem sam obrađuje deklaraciju i ukoliko sistem analize rizika ne uvrsti deklaraciju u

proveru, roba se može pustiti u promet“112. Što se tiče pojednostavljenih carinskih

procedura može se reći da podrazumevaju odstupanje od nekih pravila koja se

primenjuju u redovnom carinskom postupku. Naime, privredni subjekti na osnovu

odobrenja za pojednostavljene procedure carinjenja imaju mogućnost da ne carine

robu na carinskim terminalima, već u odobrenim lokacijama u kompanijama ili kod

ovlašćenih špeditera. Takođe, i uspostavljanje sistema ovlašćenog privrednog subjekta

je u funkciji ubrzanja postupka carinjenja. Budući da je reč o institutima koji

podrazumevaju da privredni subjekti koji ispunjavaju određene kriterijume u pogledu

usaglašenosti sa propisima, solventnosti, zadovoljavajućeg sistema vođenja poslovne

evidencije i slično, stiču status pouzdanog partnera a time i značajne olakšice u

odnosu na druge privredne subjekte. S tim u vezi, može se zaključiti da primena

pojednostavljenih postupaka kao i uspostavljanje sistema ovlašćenih privrednih

subjekata predstavljaju veoma značajne institute u cilju ubrzanja postupka carinjenja i

zbog toga je potrebno proširiti njihovu primenu. Zato je potrebno da u procesima

implementacije navedenih instituta ne budu uključene samo velike kompanije, već i

manja špediterska i spoljnotrgovinska preduzeća. Pored toga, potrebno je smanjit i

vreme trajanja procedura za dobijanje pojednostavljenih postupaka carinjenja iz

razloga što je rok od tri meseca za dobijanje odobrenja neprihvatljivo dugačak . Na

kraju, potrebno je izgraditi veći nivo poverenja kao i saradnje između carinskih

organa i privrede, budući da se u Evropskoj uniji na bazi analize rizika „od ukupnih

112 Privredna komora Crne Gore (2018, Avgust 05), Pojednostavljeni carinski postupci, Preuzeto sa:

http://www.privrednakomora.me/saopstenja/pojednostavljeni-carinski-postupci


115

pošiljaka pregleda svega 4,7%“113, dok su se u „Republici Srbiji prema podacima iz

2013. godine fizičke provere i provere dokumentacije sprovodile na čak 16%

pošiljaka“114 (ne uključujući pošiljke u tranzitu), što se može negativno odraziti na

strane investitore. U tom smislu potrebno je kroz uspešan pravni okvir izgradit i

partnerski odnos između carinsk ih organa i privrednika, kako bi se, kroz usmeravanje

carinskih provera tamo gde su rizici najveći, rasteretio carinski potencijal i tako

doprinelo lakšem odvijanju zakonite trgovine.

10.4. Dijagram toka podataka (DTP) kao metod za modelovanje procesa

carinjenja

„Dijagram toka podataka (DTP) predstavlja metod za modelovanje poslovnih

procesa preduzeća. Procesi se modeluju tako što se u prvom koraku naprave modeli

postojeće fizičke i logičke strukture sistema koji služe za analizu postojećeg sistema,

da bi se u sledećem koraku kreirali modeli logičke i fizičke strukture novog

informacionog sistema“(Stevanov, 2013, str. 3). „Dijagram toka podataka fokusira

problem tokova podataka između procesa i vrši analizu skladišta podataka radi

maksimalnog povećanja njihove raspoloživosti i smanjenja vremena pretraživanja. S

tim u vezi, dijagram toka podataka treba da nadomesti nedostatke koji postoje u

IDEFO metodologiji i definišu se za niže nivoe dekompozicionog dijagrama“

(Veljović, 2004, str. 48). U nastavku rada će se kao u primeru iz prethodnog

podnaslova u prvom koraku posmatrati problematika uopš teno sa manje detalja, da bi

se u sledećem koraku na nivou dekomponovanja definisali nivoi detaljnosti. Budući

da svaki nivo dekompozicije prati odgovarajući tekstualni opis sa kojim se dodatno

razjašnjava prikazani dijagram u nastavku će se kroz pojednostavljeni primer iz

delokruga poslovanja špediterskog preduzeća kreirati kontekstni dijagram.

Uvoznik/izvoznik obaveštava špeditera o svojim namerama , odnosno

poslovnim aktivnostima vezanim za uvoz/izvoz robe i usluga. U sledećem koraku

špediter sagledava dati posao u pogledu mogućnosti realizacije istog kao i eventualna

zakonska ograničenja. I na kraju , ukoliko ne postoje navedena ograničenja posao se

prihvata i pristupa se planiranju carinjenja. Pri tom je potrebno naglasiti da se

navedeni primer odnosi na nove procese, odnosno nove poslove koji imaju određene

113 Privredna komora Crne Gore (2018, Avgust 05), Pojednostavljeni carinski postupci, Preuzeto sa:

http://www.privrednakomora.me/saopstenja/pojednostavljeni-carinski-postupci 114 Izveštaj o skriningu za Srbiju iz 2014 godine (2018, Avgust 05), Poglavlje 29- Carinska unija, Preuzeto sa:




116

specifičnosti i sa kojima se špeditersko preduzeće nije susretalo u praksi. Stoga

navedeni primer podrazumeva zvaničnu korespodenciju između spoljnotrgovinskog

preduzeća i špeditera. Pri čemu bi tokovi podataka u narednom carinjenju za ovu

aktivnost bili u formi obaveštenja.

Uvoznik/

izvoznik

P0

Sagledavanje potreba

uvoznika

Zahtevi uvoznika/izvoznika

Povratna obaveštenja

Slika 20. Kontekstni dijagram za aktivnost „Sagledavanje potreba uvoznika“

(Izvor: Autor)

Kontekstni nivo:

Proces: sagledavanje potreba uvoznika;

Entitet: uvoznik/izvoznik;

Tokovi podataka: zahtevi uvoznika/izvoznika, povratna obaveštenja.

Kao što se može videti iz slike 20 kontekstni dijagram se sastoji od jednog

procesa i spoljnih entiteta. U sledećem koraku se iz kontekstnog dijagrama razvija

sistemski dijagram pri čemu se na sistemskom nivou dodaju glavni procesi i skladišta

podataka. Na kraju, se iz sistemskog dijagrama mogu kreirati detaljniji dijagrami za

svaki proces u njemu. U nastavku, u okviru slike 21. prikazan je: proces, entiteti,

skladišta i tokovi podataka u okviru procesa P1- Obrada zahteva.

117

Obrađeni zahtevi

Nalog za rad

Po

da

ci o

ka

pa

cit

eti

ma

Povratne informacije

o načinu dopreme

Podaci o propisima

Podaci o dopremi

Uvoznik /

Izvoznik

Propisi / Baza

podataka

S2

Špediter

Obrada

zahteva

P1

Kapaciteti

S3

Podaci o dopremi/

Baza podataka

S1

Povratne

informacije o

propisima

Povratne

informacije o

kapacitetima

Obaveštenje / zahtevi

Slika 21. Dijagram toka podataka za aktivnost „Obrada zahteva“ (Izvor: Autor)

Sistemski nivo:

Proces: obrada zahteva;

Skladišta podataka: podaci o dopremi/baza podataka, propisi/baza podataka,

kapaciteti;

Entiteti: uvoznik/izvoznik, špediter;

Tokovi podataka: obaveštenje/zahtevi, obrađeni zahtevi, podaci o dopremi,

povratne informacije o načinu dopreme, podaci o propisima, povratne informacije o

propisima, podaci o kapacitetima, povratne informacije o kapacitetima, nalog za rad.

Kao što se može videti na slici 21 pravac kretanja tokova podataka je usmeren

ka procesu, a iz procesa tokovi podataka se odvijaju u svim pravcima. Iz primera se

može videti da su tokovi podataka iz procesa usmereni ka skladištu podataka i

entitetu.

10.5. Analiza „Obrade zahteva“

U okviru navedenog primera razmotriće se regulatorna strana koja je u

međunarodnoj trgovini veoma složena i neretko predstavlja komplikovanu proceduru

iz razloga što podrazumeva veliki broj koraka čiji ishod može biti neizvestan. Naime,

118

domaće carinsko zakonodavstvo predviđa da se za pojedine robe u carinskom

postupku prilažu odgovarajuće dozvole, uverenja, sertifikati ministarstava kao i

drugih nadležnih organa u cilju dokazivanja zdravstvene ispravnosti ili usaglašenosti

sa tehničkim ili nekim drugim zahtevima. Istovremeno, zastareli načini rada kao i

neefikasnost državnih ministarstava i agencija doprineli su da postupak dobijanja

dozvola, uverenja, sertifikata predstavlja izuzetno složen i dugotrajan proces i samim

tim može biti izuzetan teret za spoljnotrgovinska preduzeća. Pored navedenog, veliki

broj zakona koji uređuje ovu oblast kao i česte izmene istih dodatno opterećuju

spoljnotrgovinska preduzeća. Imajući u vidu navedena ograničenja nameće se

zaključak da je potrebna veća opredeljenost i učešće državnih organa u inicijativama

za smanjenjem i pojednostavljenjem formalnosti za navedenu dokumentaciju u cilju

olakšanja međunarodne trgovine. U tom kontekstu, reinženjering poslovnih procesa bi

podrazumevao pojednostavljene zahteve za dobijanje odgovarajućih dozvola,

uverenja, sertifikata ministarstava kao i drugih nadležnih organa, te da se novi načini

rada u pogledu istih ugrade u buduća rešenje . S tim u vezi, u nastavku će se navesti

praktično iskustvo koje ima inovativni pristup u rešavanju navedenih ograničenja, te

se može ugraditi u buduća rešenja za reinženjering poslovnih procesa . Naime,

projekat Bivše Jugoslovenske Republike Makedonije pod nazivom EXIM pokrenut je

2008. godine i predstavlja deo sistema „Jedan šalter/ Jedno zaustavljanje . Navedeni

sistem trenutno povezuje šesnaest državnih agencija i na raspolaganju je dvadeset

četiri sata dnevno. Sistem poseduje on-line interface koji ekonomskim operaterima

omogućava da elektronski podnesu zahteve i prime svu potrebnu dokumentaciju za

uvozne i izvozne dozvole i tarifne kvote. Dozvole i kvote se dobijaju po principu „ko

prvi dođe, prvi će biti uslužen“. Sistem takođe omogućava elektronsko plaćanje

administrativnih taksi i drugih naknada“ .115 U tom smislu, može se zaključiti da se

kroz uspešan pravni okvir može izgraditi partnerski odnos između državnih institucija

i privatnog sektora, kako bi se opsežni proceduralni zahtevi sveli na najmanju moguću

meru i tako doprinelo razvoju međunarodne trgovine.

115 Međunarodna organizacija za migracije/IOM (2018, Avgust 05), Izveštaj misije za procenu i praćenje iz 2010

godine, Jačanje integrisanog upravljanja granicom u zemljama Zapadnog Balkana i Turskoj, Preuzeto sa:



119

11. METODA ZA IZDVAJANJE I PRIKAZIVANJE PODATAKA O

PROCESU

Jedan od glavnih ciljeva izdvajanja i prikazivanja podataka je dobijanje

korisnih informacija o problemu koji treba analizirati i rešiti. U tom smislu i načini na

koji će se podaci izdvojiti u najvećoj meri zavise od vrste problema koji se analizira.

Tako izdvojeni podaci se dalje obrađuju i prikazuju na određeni način kako bi za

korisnika bili pogodniji za dalje analize. Budući da je predmet analize proces

carinjenja, u nastavku će se kroz prikaz istih, kreirati dijagram toka procesa, kako bi

se u sledećem koraku u okviru analize sagledala „uska grla“ u navedenim procesima

kao i mogućnost njihovog unapređenja.

Naime, carinjenje obuhvata radnje „prijema uvozne carinske deklaracije,

pregleda robe i svrstavanje robe po Carinskoj tarifi na osnovu kojeg se utvrđuje iznos

carine i drugih uvoznih dažbina“ (Cvetanović, Đurić, 2001, str. 169). U navedenim

radnjama se utvrđuje činjenično stanje u smislu ispunjenosti uslova za primenu

odgovarajućih materijalno-pravnih odredaba. Pri tome se, za pravilnu primenu istih

koristi čitav niz instrumenata carinskog, spoljnotrgovinskog, deviznog i poreskog

sistema. Nadalje, u carinjenju učestvuju brojni izvršioci kao što su prevoznici,

osiguravači, špediteri, carinski organi kao i drugi ovlašćeni organi koji obavljaju

propisane radnje u vezi sa kontrolom kvaliteta, kontrolom zdravstvene ispravnosti i

slično. Usredsređujući se na špeditera kao jednog od učesnika u carinskom postupku,

može se reći da se isti pojavljuje pred državnim organima kao opunomoćenik

uvoznika ili izvoznika, nastupajući u njegovo ime i za njegov račun. Što se tiče

„carinskih organa, špediter nastupa u svojstvu ovlašćenog zastupnika carinskog

obveznika, odnosno carinskog posrednika“ (Kostić, 2008, str. 104). I na toj osnovi,

može se sagledati značaj špeditera u međunarodnom robnom prometu. Naime,

nastupajući u ime spoljnotrgovinskog preduzeća, špediter povezuje proizvodnju i

potrošnju preko sistema međunarodnog robnog prometa. Istovremeno, špedicija

obavlja i funkciju posrednika između spoljne trgovine i saobraćaja i na taj način

spoljnotrgovinsko preduzeće dobija stručnog konsultanta kao i zastupnika njenih

interesa prema ostalim učesnicima u transportu. „ U osnovi, međunarodni transport

dobija značajnog korisnika njegovih usluga“ (Kostić, 2008, str. 104). Pored

navedenog, zastupanje interesa spoljnotrgovinskog preduzeća podrazumeva i

120

predočavanje uvozniku odnosno izvozniku o potrebnoj dokumentaciji za dati carinski

postupak kao i eventualne povlastice ili ograničenja. Međutim, u pojedinim

slučajevima interesi spoljnotrgovinskog preduzeća mogu biti u suprotnosti sa

poštovanjem pravila i procedura koji nalažu carinski organi. U takvim prilikama

špeditersko preduzeće mora zastupati svoje interese koje pre svega podrazumevaju

poštovanje pravila i procedura koje nalažu carinski organi. Pri tom, ima se u vidu, da

zastupanje interesa spoljnotrgovinskog preduzeća iznošenjem netačnih i neistinitih

podataka ili navođenjem carinskih organa na pogrešan zaključak iz čega proističe

plaćanje dažbina u manjem iznosu ili bilo koja druga olakšica u pogledu iste

predstavlja radnje ili propuste koji se smatraju carinskim prekršajima i kao takvi

podležu kažnjavanju. U daljem tekstu detaljno će biti obrazloženi procesi carinjenja.

11.1. Dijagram toka procesa carinjenja

„Dijagaram toka procesa predstavlja tehniku grafičkog prikazivanja odvijanja

nekog procesa“ (Ćosić, Radaković, 2006, str. 66). Stoga se isti može koristiti za

različite namene kao što su: a) dobijanje jasnije slike o odvijanju procesa kako bi se

kroz detaljnu anlizu istih sagledala eventualna unapređenja i b) u cilju prikazivanja

novih procesa, predstavljajući tako osnovnu podlogu za detaljnu razradu istih.

Suštinski „ dijagram toka i algoritam predstavljaju istu tehniku, pri čemu se termin

dijagrama toka koristi za prikazivanje načina odvijanja bilo kog procesa, a algoritam

za prikazivanje načina odvijanja programa. S tim u vezi, i simboli koji se koriste za

izradu dijagrama toka su praktično preuzeti iz algoritamskog programiranja“ (Ćosić,

Radaković, 2006, str. 66).

Ukoliko analiziramo procese carinjenja, može se zaključiti da se u pripremi i

podnošenju carinske deklaracije mogu odvijati: ponavljajući procesi, modifikovani

procesi i novi procesi.

Ponavljajući procesi se odvijaju standardnim (rutinskim) tokom i

podrazumevaju neznatne promene u samim procesima. Naime, ovi procesi se odnose

na robu koja je u ranijem periodu bila predmet carinjenja, stoga se ovi procesi

odvijaju na unapred definisan način sa veoma malim prilagođavanjima koja se

uglavnom odnose na specifične uslove koji prate svaki postupak carinjenja.

Modifikovani procesi podrazumevaju određene promene ili nepoznanice u

samim procesima. Kao što sam naziv govori navedeni procesi se u određenom smislu

razlikuju od ponavljajućih procesa. Naime, u praksi bi to moglo značiti da

121

spoljnotrgovinsko preduzeće proširuje lanac snabdevanja pa uvodi nove proizvode u

okviru svoje delatnosti koji se neznatno razlikuju od postojećih ili je pak predmet

uvoza ista vrsta robe ali iz druge zemlje porekla. Za navedene procese su potrebna

veća prilagođavanja od prethodnog, budući da mogu podrazumevati prilaganje

dodatnih isprava.

Novi procesi se značajno razlikuju od postojećih procesa. Naime, u praksi se

navedeni procesi često odnose na određene specifičnosti u carinskom posredovanju sa

kojima se špeditersko preduzeće nije susretalo u praksi. To se pre svega odnosi na

carinjenje specifičnih roba sa kojima se navedeno preduzeće nije susretalo ili na

određene logističke zahteve od strane spoljnotrgovinskog preduzeća koji

podrazumevaju odgovarajuću kadrovsku i organizacionu strukturu špediterskog

preduzeća. U praksi se navedeni zahtevi manje pojavljuju, stoga je od velikog značaja

da se adekvatno odgovori istim. Posebno u slučajevima kada navedeni zahtevi dolaze

od strane spoljnotrgovinskog preduzeća sa kojim špediter ima dugoročnu poslovnu

saradnju.

U cilju jasnijeg prikaza špediterske delatnosti u nastavku će se u okviru studije

slučaja detaljno opisati poslovni ambijent kao i ograničenja u poslovanju istog.

11.2. Studija slučaja

U Srbiji se preduzetništvo počelo razvijati krajem osamdesetih i nastavljeno je

devedesetih godina prošlog veka. U navedenom periodu koji ujedno predstavlja prvu

fazu tranzicije bila je prisutna opšte društvena kriza koja je nastala usled ratnog

raspada zemlje kao i sankcija nametnutih od strane međunarodne zajednice. Usled

odsečenosti od stranog tržišta kao i tržišta bivših republika „domaća industrija je bila

upućena samo na produkciju za domaće potrebe, stoga domaća preduzeća nisu mogla

pratiti tehnološki razvoj, pa su sredstva tehnološki zastarevala, a usled nedostatka

finansijskih sredstava slabo su i održavana. Drugim rečima, navedeni procesi su

prouzrokovali raspad i uništenje velikih privrednih sistema kao i odlazak radnika iz

fabrika, koji su bili primorani da na druge načine obezbede najosnovniju egzistenciju

za sebe i svoju porodicu, a sa njihovim odlascima gubila su se proizvodna znanja,

navike i fabričke specifičnosti“ (Drobnjak, 2013, str. 2). Sličnu sudbinu delila su i

preduzeća iz oblasti usluga. Stoga su i u špediterskim preduzećima, mnogi zaposleni

koji su bili suočeni sa teškom ekonomskom situacijom, odlučili da okušaju sreću u

novonastalom svetu privatnog preduzetništva čije su se mogućnosti tek otvorile.

122

Odlazak zaposlenih sa stečenim znanjima, iskustvom i kontaktima bio je praćen i

odlaskom komitenata, što je uticalo da velika špediterska preduzeća kao što su

„Jugošped“, „Vojvodinašped“, „Tranšped“ posluju sa znatno smanjenim učešćem na

tržištu. Tako je i preduzeće „Špedial“ doo Novi Sad osnovano od strane lica koje je

bilo zaposleno u društvenom sektoru, kako bi samostalno obavljao istu delatnost. Od

svog nastanka 1993. godine pa sve do oktobarskih promena 2000. godine, navedeno

preduzeće se razvijalo što je uzrokovalo otvaranju novih poslovnica. Obzirom da je

težište poslovanja usmereno na pružanje graničnih usluga, navedeno preduzeće je

otvorilo poslovnicu na graničnom prelazu Sremska Rača, da bi u sledećem koraku u

cilju povezivanja carinskih postupaka osnovalo i poslovnicu u Sremskoj Mitrovici.

Naime, granična radnja predstavlja prvu fazu u postupku carinjenja, dok sledeća faza

podrazumeva konačno carinjenje. Na taj način, povezivanjem graničnih radnji i

carinjenja u unutrašnjosti zaokružuje se postupak carinjenja i na taj način se stvara

konkurentska pozicija, zato je povezivanje istog predstavljao logičan korak. Sledeći

korak, u kreiranju poslovne strategije je izbor sedišta preduzeća. Naime, sa sedištem u

prostorijama „Vojvodinašped“ koji se nalazi na carinskom terminalu, navedeno

preduzeće je u mogućnosti da na brz i efikasan način izvrši carinjenje robe kao i

smeštaj iste zbog blizine skladišnog prostora, a zbog velike frekventnosti špeditera

veća je mogućnost dobijanja poslova na graničnoj ispostavi. Stoga je u navedenom

periodu, preduzeće „Špedial“ ostvarivalo dobre poslovne rezultate, budući da je iz

poslovanja pokrivalo troškove funkcionisanja i investiranja. Navedene prilike

doprinele su da preduzeće „Špedial“ zaključi sporazum o zajedničkom finansiranju

radova na graničnom prelazu Sremska Rača u cilju stvaranja većih poslovnih

mogućnosti. Naime, potpisnici sporazuma su imali interes da ulože finansijska

sredstva kako bi poboljšali uslove poslovanja i stekli određene privilegije u radu na

graničnom prelazu. U datim okolnostima u kojima se štite insajderi (učesnici

sporazuma) a diskriminišu oni koji bi da uđu stvoreni su povoljn iji uslovi za

poslovanje. Navedene okolnosti su bile propraćene i pogodnostima u domenu

poslovne etike, budući da u ranijem periodu zaposleni nisu poštovali otkazni rok pa su

bukvalno preko noći prelazili u suparničko preduzeće ili su osnivali sopst veno

preduzeće pri čemu je njihov odlazak bio propraćen i odlaskom komitenata. Nažalost,

ovakvi povoljni uslovi poslovanja nisu dugo potrajali. Naime, uprkos postojanju

određenih pravila, ona se u daljem periodu nisu poštovala. Na taj način je omogućeno

i drugim špedicijama koje nisu uložile finansijska sredstva u izgradnju prelaza, da

123

obavljaju delatnost špediterskih usluga na graničnom prelazu Sremska Rača . Drugim

rečima, favorizovani su određeni privredni subjekti na račun drugih. Takve okolnosti

su doprinele da se broj špediterskih preduzeća na graničnom prelazu konstantno

povećava, što je uz isti obim posla značilo , da svi rade manje, pa samim tim i

prihoduju manje. U svakom slučaju, preduzeće „Špedial“ je uspevalo da se prilagodi

novim uslovima poslovanja, budući da je u tom periodu navedeno preduzeće imalo

deset zaposlenih radnika koji su bili raspoređeni u poslovnicama Sremska Rača,

Sremska Mitrovica i Novi Sad.

Druga faza tranzicije u Srbiji nastupa nakon političkih promena 2000. godine

„kada je u masama zavladao optimizam za brzi oporavak ekonomije, revitalizaciju

industrije i poboljšanje standarda građana. Nažalost, to su bile samo lepe želje“

(Drobnjak, 2013, str. 2). Naime, kreiranje tržišnih pravila igre u cilju podsticanja

konkurencije, ekonomske efikasnosti i stabilnog privrednog rasta doprinele su da

značajno oštećena privreda a naročito industrija iz devedesetih godina doživi u ovom

periodu svoje potpuno uništenje. Nekadašnji proizvodni giganti na teritoriji opštine

Novi Sad kao što su „Novokabel“, „Pobeda“, „Albus“ svoju poslovnu aktivnost su

sveli na minimum, dok je veći deo industrije prestao da posluje. Njih su zamenila

velika trgovinska i uvoznička preduzeća koja neretko u okviru svog poslovanja

obavljaju i špeditersku delatnost. To je u još većoj meri doprinelo stvaranju loše

klime za poslovanje iz razloga što „mala i srednja preduzeća mogu egzistirati,

razvijati se i unapređivati svoju delatnost samo kao kooperanti velikih industrijskih

sistema“ (Drobnjak, 2013, str. 4). To se posebno odnosi na špediterska preduzeća koja

imaju ulogu funkcionalnog povezivanja proizvodnje i potrošnje. Nepovoljne

tendencije u privredi doprinele su smanjenju obima posla, koje su uz rastuće troškove

uzrokovale znatno smanjenje likvidnosti posmatranog preduzeća. Pri tom, ne treba ni

zanemariti činjenicu da se u današnje vreme špediterska preduzeća suočavaju sa

krajnje razvijenom a katkad i nelojalnom domaćom i stranom konkurencijom.

Međutim, kao najveće ograničenje u poslovanju posmatranog preduzeća je svakako

dobijanje bankarske garancije. Naime, carinskim propisima je predviđeno polaganje

obezbeđenja na ime carinskog duga koji može nastati u carinskom postupku. Budući

da je bankarska garancija najčešći oblik obezbeđenja , te da su procedure za dobijanje

iste veoma složene i dugotrajane, logično je da ovaj vid obezbeđenja predstavlja

veliki teret kao i ograničenje, posebno u slučajevima kada iznos garancije ne pokriva

dinamiku poslovanja. Kada se pak, ima, u vidu činjenica da se bankarska garancija

124

odobrava na osnovu finansijskih pokazatelja i imovine preduzeća , te da je navedeno

preduzeće locirano u poslovnoj zgradi „Vojvodinašpeda“ kao zakupac sa veoma

skromnim finansijskim pokazateljima, razumljivo je da za istog nije moguće dobijanje

većeg iznosa garancije, što svakako predstavlja veliko ograničenje u poslovanju.

Takve okolnosti su uzrokovale smanjenju poslovnih prilika a analogno tome i

smanjenju broja zaposlenih. To u krajnjoj instanci upućuje na zaključak da je

potrebno stvoriti optimalno poslovno okruženje u kojem će pravila biti jasna,

procedure jednostavne i gde će svi učesnici imati isti tretman .

U daljem tekstu detaljno će biti obrazložene aktivnosti iz delokruga poslovanja

špediterskog preduzeća.

11.3. Prikaz aktivnosti i kreiranje dijagrama toka procesa carinjenja

A-1 Prijem zahteva

U prvoj fazi procesa carinjenja spoljnotrgovinsko preduzeće obaveštava

špeditera o zaključenom poslu. S tim u vezi, iz aktivnosti „Prijem zahteva“ proizlazi

izlazni dokument „Zahtev za carinjenje“.

A-2 Razmatranje i obrada zahteva

U sledećem koraku, špeditersko preduzeće na osnovu postavljenog upita ili

dispozicije od strane uvoznika, sagledava svoje kapacitete i mogućnosti za

postavljene zahteve. Naime, neretko se dešava da pojedini zahtevi uvoznika

prevazilaze mogućnosti i kapacitete špediterskog preduzeća. To se posebno odnosi na

zahteve vezane za organizaciju transporta iz razloga što isti mogu podrazumevati

prijem robe i dokumentacije u mestu prodavca i izvozno carinjenje robe, zatim

dopremu iste u odredište i njeno konačno carinjenje. Nadalje, u praksi se dešava da

carinski dug koji može nastati u carinskom postupku prevazilazi iznos obezbeđenja

koji ima špeditersko preduzeće, pa samim tim nije moguća realizacija datog posla. Pri

tom se, učesnici u carinskom postupku susreću sa nizom necarinskih ograničenja koje

pre svega podrazumevaju prilaganje odgovarajućih dozvola, uverenja, sertifikata

ministarstava kao i drugih nadležnih organa, kao dokaz da je predmetna roba

zdravstveno ispravna ili usaglašena sa tehničkim ili nekim drugim zahtevima. Veliki

broj zakona iz ove oblasti kao i česte izmene istih nalažu da se pre prispeća robe

proveri da li za istu postoje eventualna ograničenja ili zabrane. S tim u vezi, aktivnost

„Razmatranje i obrada zahteva“ podrazumeva ulazne dokumente kao što su Carinski

zakon, Zakon o carinskoj tarifi kao i veliki broj podzakonskih propisa koji uređuju

125

ovu oblast. Shodno napred navedenom iz ove aktivnosti proizlazi izlaz u smislu

odgovora na postavljene zahteve. Stoga, ukoliko za predmetnu robu postoje određena

zakonska ili neka druga ograničenja rezultat odluke će biti DA. S tim da su u

navedenom slučaju moguća podešavanja ukoliko spoljnotrgovinsko preduzeće dobije

potrebne dozvole i saglasnosti ili izvrši uvoz druge robe za koju ne postoje zakonska

ili neka druga ograničenja. U slučaju da su moguća podešavanja, ponovo se prolazi

kroz aktivnost prijem zahteva. U slučaju da nisu moguća prilagođavanja rezultat

odluke bi bio kraj. I na kraju, ukoliko ne postoje zakonska ili neka druga ograničenja

rezultat odluke će biti NE.

A-3 Organizacija i priprema

Pod pretpostavkom da nema smetnji u pogledu zakonskih ili nekih drugih

ograničenja, prelazi se na narednu aktivnost koja podrazumeva organizaciju i

pripremu carinjenja. Kao što se može videti na slici 22 ulazni dokument za ovu

aktivnost je dispozicija za spoljnotrgovinski posao. Naime, ova vrsta isprave

predstavlja pismeni nalog za rad koji je sačinjen od strane spoljnotrgovinskog

preduzeća i sadrži osnovne podatke o robi. Ukratko, navedeni obrazac sadrži

informacije o robi u pogledu tarifnog broja, količine, vrednosti, porekla robe i slično,

a koji su od značaja za pravilno sprovođenje carinskog postupka kao i u slučaju

dokazivanja za eventualne propuste koji su prema carinskom zakonodavstvu

okarakterisani kao carinski prekršaji. Nažalost, primena navedenih obrazaca je bila

zastupljena sve do devedesetih godina prošlog veka i vezana je za poslovanje velikih

proizvodnih i trgovinskih sistema koji su svoju korespodenciju sa špediterskim

preduzećima vodile putem dispozicije za rad. Danas, ovog vida komunikacije gotovo i

da nema, stoga u većini slučajeva špeditersko preduzeće dobija nalog za rad usmenim

putem. Na kraju, iz navedenog ulaznog dokumenta koji može biti u pisanoj ili

usmenoj formi u okviru aktivnosti „Organizacija i priprema“ proizlazi izlazni

dokument „najava vozila na granici“. Ukratko, na osnovu dispozicije špeditersko

preduzeće vrši organizaciju i pripremu svih potrebnih radnji na graničnom prelazu.

A-4 Priprema dokumentacije za carinjenje

U okviru predhodne aktivnosti izvršena je najava vozila na graničnom prelazu.

U navedenoj radnji špediter u unutrašnjosti prosleđuje graničnom špediteru

informacije o robi u smislu tarifnog broja, količine, vrednosti, porekla robe i slično i

ukazuje na eventualne radnje od strane graničnih službi. Sa dopremom robe prelazi se

na aktivnost „Priprema dokumenata za carinjenje“. Iz dijagrama se može videti da su

126

za realizaciju navedene aktivnosti potrebna određena ulazna dokumenta kao što su:

granična JCI, CMR, račun, isprave o poreklu i drugo. Stoga se u okviru ove aktivnosti

proveravaju ulazne isprave, posebno u pogledu vrednosti, količine, porekla i slično u

cilju pravilnog sprovođenja carinskog postupka. I na kraju, ukoliko su u pogledu

isprava ispunjeni svi uslovi za prihvatanje deklaracije iz navedene aktivnosti proizlazi

izlazni dokument „Elektronska deklaracija“ odnosno elektronsko podnošenje

deklaracije koje je u okviru prethodnih podnaslova detaljno obrazloženo.

A-5 Podnošenje i carinjenje

Iz dijagrama se može videti da izlazni dokument iz prethodne aktivnosti

„elektronsko podnošenje“ prethodi ulaznom dokumentu u narednoj aktivnosti

„Deklaracija (JCI)“ odnosno fizičkom podnošenju deklaracije. Budući da je aktivnost

podnošenja i carinjenja detaljno obrazložena u okviru prethodnih podnaslova, u

nastavku će biti reči o ulaznim dokumentima koji su navedeni u okviru ove aktivnosti.

Ukratko, ulazni dokument za navedenu aktivnost je fizičko podnošenje deklaracije sa

pripadajućim ispravama. Budući da špediter popunjava carinsku deklaraciju na bazi

isprava, isti je i odgovoran za tačnost unesenih podataka u navedenoj ispravi. U

samom postupku carinjenja, carinski organ vrši kontrolu deklaracije sa pripadajućim

ispravama i robe koja je predmet carinjenja pri čemu se utvrđuju materijalne činjenice

u pogledu iste. Ukoliko su podneta dokumenta usaglašena sa robom koja je predmet

carinjenja, deklaracija se prihvata i po dobijanju carinskog računa roba može biti

puštena ukoliko je carinski dug plaćen ili obezbeđen. Iz navedene aktivnosti proizlazi

izlazni dokument „Carinski račun“.

A-6 Fakturisanje

Kao što se može videti carinski postupak može biti okončan samo nakon

plaćanja ili obezbeđenja plaćanja carinskog duga. Polazeći od pretpostavke da je

obezbeđeno plaćanje carinskog duga, u okviru aktivnosti „Fakturisanje“ kao ulazni

dokument nastaje carinski dug kao i drugi troškovi koji su eventualno mogli nastati u

datom carinskom postupku. S tim u vezi, iz navedene aktivnosti kao izlazni dokument

proizlazi račun koji pored špediterskih usluga uključuje i navedene troškove. Iz

napred navedenog sledi odluka u smislu da li se može predati roba na raspolaganje

uvozniku bez obezbeđenja plaćanja. Stoga, iz ove aktivnosti proist iče odluka - NE u

slučaju da nije potrebno obezbeđenje plaćanja, odnosno DA u slučaju da je potrebno

obezbeđenje plaćanja.

127

A-7 Predaja robe i dokumentacije

Ova aktivnost sledi nakon odluke, s tim u vezi ukoliko je rezultat odluke DA

roba se isporučuje uvozniku nakon plaćanja carinskog računa, odnosno pri odluci NE

roba se predaje na raspolaganje uvozniku koji će carinske dažbine platiti u roku od

osam dana. Imajući u vidu napred navedene aktivnosti, u sledećem koraku će biti

definisan dijagram toka procesa carinjenja.

128

Slika 22. Dijagram toka procesa carinjenja (Izvor: Autor)

129

Iz dijagrama se može videti (slika 22), da se unošenjem pojedinih aktivnosti i

njihovim redoslednim povezivanjem može opisati način odvijanja nekog procesa. S

tim, da je dijagram pored navedenih aktivnosti, upotpunjen i podacima, kako bi se

dobile informacije o pojedinim aktivnostima u procesu. Iz primera se može videti da

aktivnost predstavlja zaokruženi deo procesa koji ima svoj početak i kraj i prikazuje

šta je na ulazu ili nakon čega se aktivnost obavlja kao i čime se aktivnost završava i

šta dalje sledi.

11.4. Analiza dijagrama toka procesa carinjenja

Ukoliko se razmatra aktivnost A-3 „Organizacija i priprema“ koja se odnosi na

graničnu radnju i aktivnost A-5 „Podnošenje i carinjenje“ koja obuhvata carinjenje u

unutrašnjosti, može se zaključiti da su navedene radnje u istoj meri obimne kao i da

se procedure u velikoj meri dupliraju. Tako na primer, u prvom koraku na graničnom

prelazu carinski radnik usmerava vozilo sa robom na prostor za parkiranje, u

sledećem koraku granični špediter preuzima od vozača carinska dokumenta na osnovu

koje priprema tranzitnu deklaraciju. I na kraju, granični špediter podnosi tranzitnu

deklaraciju carinskim organima, koji izlaze na pregled vozila i ukoliko je pošiljka u

skladu sa pripadajućom dokumentacijom vozilo se upućuje na odredišnu carinarnicu.

Takođe se po prispeću vozila na odredišnu carinarnicu redosled aktivnosti ponavlja.

Na taj način carinjenje u unutrašnjosti prerasta u duplo carinjenje, odnosno carinjenje

iste robe dva puta. Stoga će se u nastavku u okviru rezultata istraživanja sagledati

mogućnosti za unapređenje istih.

130

12. REZULTATI ISTRAŽIVANJA

U okviru prethodnih podnaslova izvedeni su određeni zaključci u pogledu

unapređenja procesa carinjenja. S tim u vezi prikazani su brojni instrumenti i mere

putem kojih država kreira carinsku politiku u cilju stimulisanja privrede i njene

konkurentnosti na međunarodnom nivou. Ukratko, uloga države je da obezbedi jasne i

jednostavne formalnosti a da se pri tom ne narušava svrha njihovog pravilnog

sprovođenja. U tom smislu potrebno je pre svega eliminisati dvojne procedure.

Usredsređujući pažnju na carinske procedure na granici i u unutrašnjosti može se

zaključiti da „ postupcima carinjenja koji se formalno obavljaju u unutrašnjosti često

prethode granični postupci koji su isto toliko obimni. Na taj način carinjenje u

unutrašnjosti prerasta u duplo carinjenje, odnosno carinjenje iste robe dva puta“.116

Takođe, iz konteksta analize se može zaključiti da se dokumentarna kontrola u

postupcima carinjenja još uvek zasniva na znatnom učešću ljudskog faktora, što

doprinosi nedovoljnoj efikasnosti carinskih postupaka a analogno tome i širenju

korupcije, obzirom da redovi, birokratija i kašnjenja podstiču davanje mita . Budući da

navedena ograničenja opredeljuju dalji tok istraživanja, u nastavku rada će se

sagledati najbolji praktični primeri iz ove oblasti kako bi se u skladu sa

specifičnostima utvrdili pravci i prioriteti delovanja. Stoga će se nakon kratkog uvoda

o carinskim procedurama na granici i u unutrašnjosti, u nastavku sagledati njihove

specifičnosti kao i mogućnosti unapređenja istih.

12.1 Carinjenje na granici ili u unutrašnjosti?

Svoj današnji smisao, carina dobija šezdesetih godina XX veka kada su

Nemačka i Francuska odlučile da carinjenje na granici treba da bude izuzetak, a ne

pravilo. Ovo je uglavnom posledica drastičnog povećanja obima trgovine, brzine

kojom se trgovina obavlja kao i složenost i trgovinskog ambijenta. U skladu sa tim

promenama, menjao se i pravni okvir kako bi obezbedio: transparentne, predvidive i

brze carinske postupke. Međutim, i pored napora države u smislu obezbeđivanja

jednostavnih i jasnih procedura, regulatorna strana trgovačkog ambijenta je i dalje

složena. Obzirom da istu reguliše veliki broj kontrolnih režima i carinskih postupaka.

116 OSCE (2018, Septembar 11), Priručnik sa najboljim iskustvima za obavljanje procedure na graničnim

prelazima- sa aspekta trgovine i prevoza iz 2012 god., Preuzeto sa:



131

U takvim prilikama carinjenje u unutrašnjosti ima brojne prednosti. Ono što je takođe

neobično važno, a što opredeljuje carinjenje u unutrašnjosti je i činjenica da je

uvoznik retko prisutan kada se roba carini na granici iz razloga što je roba iz uvoza

namenjena za upotrebu u unutrašnjosti. Stoga, carinjenje u unutrašnjosti omogućava

direktniji kontakt između carine i uvoznika i na taj način su olakšani zahtevi za

dodatnim informacijama i pojašnjenjima. Istovremeno, postoji veliki broj tehničkih

rešenja koji opredeljuju unutrašnje carinjenje a koji se pre svega odnose na tarifiranje

sofisticirane robe, utvđivanje carinske vrednosti, dokazivanje porekla robe kao i

druge radnje, te se u takvim prilikama može javiti potreba za pojašnjenjem, dodatnom

dokumentacijom ili nekim drugim formalnostima. I na kraju, u uslovima kada je

potrebno uzorkovanje i prosleđivanje robe u specijalizovanim carinskim jedinicama ,

bez ikakve sumnje je jednostavnije sprovođenje istog u većem gradu, nego na

udaljenim graničnim prelazima. Pored navedenog, carinjenje u unutrašnjosti

opredeljuje i složenost navedenih procedura iz razloga što je u pogledu istih potrebno

angažovanje visoko specijalizovanih službenika koji samo kroz timski rad mogu da

udruže svoja iskustva i znanja i na taj način osiguraju konzistentnost u sprovođenju

carinskih postupaka. Bilo bi krajnje neekonomično i neefikasno angažovanje istih da

rade na granici gde je takva vrsta stručnosti retko potrebna. U takvim okolnostima,

nameće se zaključak da granične formalnosti treba da budu jednostavnije kako bi se

saobraćaj na granici odvijao brže.

12.2 Unapređenje carinskih procedura na graničnim prelazima i u unutrašnjosti

Pored opštih uslova, Srbija je na svom putu ka EU u obavezi da usaglasi

zakonodavstvo i u carinskoj oblasti. U tom kontekstu, potrebno je sprovesti reforme u

cilju olakšanja trgovine na način da se kroz smanjenje kompleksnosti, vremena i

troškova sprovođenja carinskih procedura obezbedi sprovođenje istih na efikasan,

transparentan i predvidiv način. Tu se pre svega imaju u vidu mere za ubrzanje

postupka carinjenja robe kao što su: uspostavljanje sistema ovlašćenih privrednih

subjekata i primena pojednostavljenih postupaka carinjenja. Pod prvim, kao što je

već navedeno, reč je o privrednim subjektima koji ispunjavaju određene kriterijume u

pogledu solventnosti i usaglašenosti sa propisima i na taj način stiču status pouzdanog

partnera a analogno tome i značajne olakšice u odnosu na druge privredne subjekte.

Ovo je posebno naglašeno u realizaciji pojednostavljenih ili posebnih carinskih

postupaka, budući da carinski organ u postupku donošenja odobrenja za dati postupak

132

neće ponovo razmatrati određene uslove koji su bili razmatrani prilikom dodeljivanja

statusa ovlašćenog privrednog subjekta . Pored toga, ovaj koncept ovlašćenog

privrednog subjekta nudi prioritetnu poziciju prilikom pregleda robe, manje fizičkih i

dokumentarnih kontrola, mogućnost carinjenja u odabranim lokacijama kao i druge

pogodnosti. U slučaju pojednostavljenih postupaka carinjenja, radi se o institutu koji

podrazumeva da primalac, odnosno pošiljalac robe, deklariše robu za određeni

carinski postupak bez obaveze dopremanja iste carinskom organu. Budući da uvozni

postupci obuhvataju veoma složene formalnosti u unutrašnjosti kojima često prethode

isto toliko obimni granični postupci, u nastavku rada biće više reči o postupku

pojednostavljenog (kućnog carinjenja) pri uvozu robe. Naime, na temelju odobrenja

carinarnice omogućeno je privrednim subjektima da transportno sredstvo sa robom

dopreme sa ulazne granične carinske ispostave direktno u svoje prostorije. Po

prispeću robe, nosilac odobrenja ili deklarant podnosi odredišnoj carinskoj ispostavi u

elektronskoj formi deklaraciju ili obaveštenje ukoliko se radi o knjigovodstvenoj

ispravi za zahtevni carinski postupak. Pri tom, bitno je naglasiti, da se sprovođenje

navedenog postupka može odvijati i van radnog vremena ukoliko je isti najavljen od

strane deklaranta ili nosioca odobrenja. U sledećem koraku, informacioni sistem

carinske službe obrađuje elektronski podneta dokumenta (deklaraciju ili obaveštenje)

i ukoliko isti ne evidentira nepravilnosti, dokumenta se prihvataju i elektronski podaci

stižu do odredišne carinarinske ispostave. Pri tom se deklarantu šalje poruka da su

dokumenta prihvaćena. Dalja procedura za navedeni postupak predviđa eventualnu

proveru deklaracije ili obaveštenja, koja može biti u propisanom roku ili naknadna. U

slučaju da se carinski službenik ne odluči za proveru deklaracije (obaveštenja) ili

suprotno da je izvršena provera (pregled robe) a da rezultati u pogledu iste ne ukazuju

na nepravilnosti, tog trenutka se okončava postupak i prosleđuje deklarantu

informacija o broju deklaracije, nakon čega mu je omogućeno da štampa deklaraciju

sa obračunatim carinskim dugom. Navedeni postupak se završava fizičkim

podnošenjem dopunske deklaracije i priloženih isprava pri čemu je potrebno da

rezultati kontrole u pogledu istih ne ukazuju na postojanje nepravilnosti. S tim u vezi,

može se zaključiti da primena pojednostavljenih postupaka kao i uspostavljanje

sistema ovlašćenih privrednih subjekata predstavljaju veoma značajne institute u cilju

ubrzanja postupka carinjenja i zbog toga je potrebno proširiti njihovu primenu. U tom

smislu potrebno je u pojednostavljene procedure uključ iti i sofisticirane robe kao i

robe koje su predmet kontrola Uprave za bezbednost hrane, veterinu i fitosanitarne

133

poslove, ukoliko je moguće izvršiti pregled i uzorkovanje robe na granici.

Istovremeno, u navedene procedure su nedovoljno uključena mala i srednja

preduzeća, što istim značajno ograničava benefite u poslovanju koji pružaju navedeni

instituti. Pored navedenog, potrebno je stvoriti uspešan pravni okvir kako bi se

jednostavna, istovrsna i lako prepoznatljiva roba samo na bazi prethodnih informacija

i analize rizika mogla pustiti pre nego što se završe sve carinske formalnosti. S tim u

vazi, a na osnovu ovako označenih pretpostavki u nastavku rada će se uz grafičku

eksplikaciju jasnije prikazati navedeni aspekti carinskog postupanja sa robom.

Slika 23. Dijagram toka procesa carinjenja-pojednostavljeni postupak (Izvor: Autor)

134

Prilikom formiranja dijagrama toka procesa polazi se od opšte činjenice da se

složene uvozne i izvozne carinske formalnosti mogu obavljati samo u unutrašnjosti . S

tim u vezi, u nastavku rada će se kroz aktivnosti iz prikazanog dijagrama sagledat i

realizacija pojednostavljenih graničnih procedura na bazi upravljanja rizikom. Naime,

u širem kontekstu upravljanje rizikom obuhvata skup pravila na osnovu kojih se

razdvajaju preduzeća koja posluju u skladu sa zakonom i poštuju propise od

privrednih subjekata koji iste potencijalno ne poštuju. Na taj način, u meri u kojoj su

granične kontrole usmerene na privredne subjekte koji ne poštuju propise, utoliko po

pravilu iste doprinose lakšem odvijanju zakonite trgovine. Fokusirajući pažnju na

aktivnost A-1 (slika 23) može se videti da se pre dolaska tereta i na bazi ulaznih

dokumenata iz prethodne najave vrši „Analiza rizika“. U tom slučaju sistem selekcije

rizika koji je u sklopu carinskog informacionog sistema (CIS) obavlja analizu

podataka iz navedenog ulaznog dokumenta. Na taj način se na bazi podataka iz

prethodne najave kao što su: vrsta robe, bonitet uvoznika, vrednost robe, stopa carine,

zemlja odredišta i porekla, pravci kretanja i slično, vrši identifikacija rizika.

Ilustracije radi, relativno slične robe mogu da sadrže dve različite tarifne oznake sa

različitim stopama carine ili različite zemlje porekla. Stoga je potrebno u okviru ove

faze kroz poređenje identifikovati moguća odstupanja od uobičajnih podataka iz

interne baze u kojima se čuvaju podaci o robnim deklaracijama, analizama rizika,

rezultatima kontrola i nepravilnostima u pogledu istih, laboratorijskim nalazima i

slično. Podaci o mogućem riziku se takođe mogu pribaviti razmenom informacija sa

carinskim upravama drugih zemalja. Međutim, treba imati u vidu da efikasnoj saradnji

carinskih administracija pre svega stoje na putu jezičke barijere kao i nedostatak

ljudskih resursa. Pored navedenog u okviru ove aktivnosti se proverava i bonitet

uvoznika. U tom smislu firme koje posluju manje od godinu dana ili koje su

kažnjavane za kršenje propisa smatraju se rizičnim. Stoga se nakon obavljenih analiza

svi prikupljeni podaci unose u carinski informacioni sistem i utvrđuje nivo provere na

osnovu datih parametara. U sklopu „Granične radnje“ koja predstavlja aktivnost A-2

određen je nivo provere na bazi rezultata analize. Budući da ova aktivnost

podrazumeva da se vozilo sa teretom nalazi na graničnom prelazu (GP) u okviru ove

aktivnosti moguća je provera dokumenata ili fizički pregled, a neretko granične radnje

mogu obuhvatati oba načina kontrole. Stoga se kao ulaz za ovu aktivnost navode

dokumenta iz razloga što ista pružaju dodatne informacije koje mogu ukazati na

elemente rizika. Tako na primer „dokumenti koji su dokaz indirektnih pravaca

135

kretanja mogu ukazivati na verovatnoću manipulacija sa teretom tokom putovanja“ .117

Kada se ima u vidu pregled robe kao glavni način kontrole na graničnim prelazima

jasno je da tehnologija igra značajnu ulogu u povećanju efikasnosti istog. Naime,

korišćenjem uređaja za rendgensko skeniranje dobija se vizuelna slika o sadržaju

kontejnera, te predstavlja relativno lak način pregleda sadržaja kontejnera za razliku

od fizičkog istovara. U tom kontekstu treba zaključiti da sistem za upravljanje

rizikom na bazi izvršenih provera odmerava rizike, kako bi u sledećem koraku modul

selekcije rizika usmerio tranzitnu deklaraciju (overen račun) na aktivnost A-3.1

„Pojednostavljeno carinjenje“ ukoliko rezultati analize i kontrole ukazuju na niske

(prihvatljive) rizike. U suprotnom, modul selekcije rizika usmerava tranzitnu

deklaraciju na aktivnost A-3.2 „Redovno carinjenje“ ukoliko rezultati analize i

kontrole ukazuju na visoke rizike. Imajući u vidu, da su navedeni postupci detaljno

razmatrani u okviru prethodnih podnaslova u nastavku ostaje da se razmotri odluka

koja je u sklopu dijagrama. U tom smislu, carinski organ će izvršiti pregled robe

ukoliko iz prethodnih aktivnosti proizlazi odluka DA. Nasuprot tome, iz prethodne

aktivnosti proizlazi odluka NE ukoliko se carinski organ ne odluči za pregled robe.

Pri tom, potrebno je naglasiti da bi navedene provere „trebalo da budu zasnovane na

kompjuterski i statistički nesumično odabranim pošiljkama ili na manuelnoj unapred

utvrđenoj, tehnici koja eliminiše subjektivnost carinskog osoblja i rukovodioca“. 118

Na kraju, može se zaključiti da upravljanje rizikom predstavlja jedan od načina na

koji se deo carinskog postupka može automatizovati. Na ovaj način je kroz

uspostavljanje određenih procedura za obradu dokumentacije pre prispeća omogućeno

da se carinske kontrole zasnivaju na analizama rizika , što u krajnjoj instanci doprinosi

lakšem obavljanju zakonite trgovine.

117 OSCE (2018, Oktobar 11), Priručnik sa najboljim iskustvima za obavljanje procedure na graničnim


https://www.osce.org/sr/secretariat/107523?download=true 118 OSCE (2018, Oktobar 11), Priručnik sa najboljim iskustvima za obavljanje procedure na graničnim





136

ZAKLJUČAK

Dinamičan razvoj u poslednje četiri decenije uzrokovao je velike promene u

svetskoj privredi, a analogno tome i značenju trgovine i investicija. U epicentru tih

promena su ekonomski odnosi kao i razvojni procesi koji su usmereni ka

internacionalizaciji i koji doprinose sve većoj zavisnosti velikih industrija,

trgovinskih i finansijskih organizacija, nacionalnih privreda kao i regionalnih

zajednica. Stoga se osnovni parametri savremenih promena u svetu ne ogledaju kao u

prošlosti u političkoj zavisnosti, već se isti impliciraju kroz ekonomsku zavisnost,

informacionu globalizaciju kao i uzajamnu zavisnost sa stanovišta bezbednosti.

Istovremeno navedeni procesi koji sa sobom nose izazove kao što su otvorenost tržišta

i oštra konkurencija uzrokovali su porast prekogranične trgovine iz čega proizlazi

potreba za novim pristupom u upravljanju prekograničnim prometom kao i za brzim i

efikasnim carinskim procedurama. U tom smislu novi pristup u međunarodnoj

trgovini podrazumeva da se kroz blisku povezanost u realnom vremenu i kroz

saradnju sa različitim akterima, stvori uspešan pravni okvir koji će omogućit i

transparentne, predvidljive i brze carinske postupke. U takvom ambijentu, kvalitet

odnosa između države i biznisa predstavlja ključni element za uspeh i postizanje

komparativne prednosti na globalnoj tržišnoj areni. Budući da praktično iskustvo koje

ima poslovna zajednica u pogledu prepreka kao i inovativni pristup u rešavanju istih

predstavlja bitni preduslov za uvođenje i sprovođenje reformi kao i njihov uspeh. U

tom smislu, olakšanje trgovine predstavlja interaktivan, a ne statičan proces iz razloga

što se kroz razvijanje optimalnog državnog modela koji će proizvoditi sinergetski

efekat kroz odnos sa biznisom i globalizacijom stvaraju preduslovi za uvođenje

modernih postupaka. Imajući u vidu da su u današnje vreme carinski postupci znatno

raznovrsniji i složeniji, proizlazi da i upravljanje ovako složenim sistemom zahteva

moderne postupke rada. U tom smislu uvođenje modernih postupaka rada pre svega

podrazumeva korišćenje informacionih tehnologija kao jedan od glavnih fokusa za

podizanje operativnih standarda. Budući da upravljanje velikom količinom podataka

neizbežno postaje prevelik i nepremostiv izazov bez korišćenja istih. Na bazi takvih

tendencija razvoja i Uprava carina Republike Srbije je u skladu sa informacionim

standardima EU, unapredila i razvila svoj informacioni sistem. U tom kontekstu,

uvođenjem portalnih rešenja Uprava carina je počela da nudi aplikaciju svojim

137

spoljnim korisnicima. Na ovaj način, uspostavljen je sistem carinjenja koji radi

potpuno elektronski, budući da se na bazi elektronske razmene podataka između

Carine i deklaranta realizuje elektronsko podnošenje deklaracija. Takva politika

omogućava da se kroz unošenje podataka od strane deklaranta u carinski informacioni

sistem rasterete carinski resursi i usmere tamo gde su rizici najveći. Na taj način

carinski radnici mogu da se posvete obavljanju suštinskog dela izvođenja carinskog

postupka što povećava kvalitet izvođenja istih. Istovremeno, ovaj model car injenja

donosi velike benefite i ostalim učesnicima u carinskom postupku koj i se pre svega

ogledaju u skraćenju vremena carinskih postupaka pa samim tim i vremena čekanja

korisnika robe. Kada se, pak, ima u vidu aplikacija deklaranta za pripremu

deklaracije, benefiti su izraženi u jednostavnom pripremanju carinskih isprava koji

pre svega podrazumevaju povezivanje robe sa tarifnom oznakom i merama trgovinske

politike, poljoprivredne politike, uvoznim i izvoznim zabranama, količinskim

ograničenjima, tarifnim kvotama i preferencijalima. Takođe, ovaj vid poslovanja

omogućava korisnicima aplikacije i druge pogodnosti u vidu automatizovanog

obračuna carine i drugih dažbina, interne kontrole deklaracija koja omogućava rano

otkrivanje grešaka, automatsko arhiviranje i drugo. U tom kontekstu može se

zaključiti da navedeno programsko rešenje omogućava lakšu, bržu i kvalitetniju

pripremu carinskih isprava, što u krajnjoj instanci doprinosi povećanju efikasnosti

procesa carinjenja. Takođe, jedan od načina na koji se na bazi informacionih

tehnologija može deo carinskog postupka automatizovati je sprovođenje procene

rizika. Ovaj model podrazumeva da se na bazi analize podataka identifikuju visoko

rizične pošiljke kako bi se umesto rutinske procene i pregleda kompletnog tereta,

selektivnim pregledom kontrolisale samo odabrane pošiljke. Na taj način, u meri u

kojoj su carinske kontrole usmerene na privredne subjekte koji ne poštuju propise,

utoliko bi iste doprinosile lakšem odvijanju zakonite trgovine. U tom smislu može se

zaključiti da samo kroz efikasno korišćenje informacionih tehnologija države mogu

povećati svoju sposobnost da se bave složenim carinskim postupcima koje zahtevaju

mnogobrojni trgovinski sporazumi. I zaista praksa pokazuje, da mali koraci koji su

napravljeni u tom smeru, mogu da dovedu do bolje harmonizacije Srbije sa

globalističkim tendencijama.

138

LITERATURA:

1. Adamović, Lj. (1974). Teorija međunarodne trgovine, Beograd, Savremena

administracija, 41.

2. Acin, Đ. (1995). Međunarodni ekonomski odnosi, Novi Sad, Pigmalion, 281.

3. Bjelić, P. (2000). Elektronsko trgovanje, Beograd, Institut za međunarodnu

politiku i privredu.

4. Bajec, J., Joksimović, Lj. (1997). Savremeni privredni sistemi, Beograd,

Ekonomski fakultet.

5. Bogojević, D., Gospić, N. (2010). Digitalna agenda: Evropa i Srbija , XXVIII

Simpozijum o novim tehnologijama u poštanskom i telekomunikacionom

saobraćaju-PosTel 2010, Beograd.

6. Besarović, V. (2003). Savetodavni izveštaj o razvoju pravne zaštite

intelektualne svojine u Srbiji i Crnoj Gori u kontekstu zahteva EU procesa

Stabilizacije i pridruživanja i pristupa WTO , AIA izveštaj SCEPP-a, broj 1,

Savetodavni centar za ekonomska i pravna pitanja i G-17 institut, Beograd, 16.

7. Cvetanović, S.Ž., Đurić, D.R. (2001). Osnovi carinskog sistema i politike, Niš

Viša poslovna škola-Kosovo Polje.

8. Communication from the Commission to the European Parliament, The

Council, The European Economic and Social Committee and the Committee of

the Regions, A Digital Agenda for Europe, Brussels, /*COM /2010/0245f/2*/

9. Čelebić, G., Rendulić, D.I. (2012). Osnovni pojmovi informacione i

komunikacione tehnologije, Infokatedra, Zagreb, Centar za obrazovanje. http://www.itdesk.info/prirucnik_osnovni_pojmovi_informacijske_tehnologije.pdf

10. Ćosić, I., Radaković, N. (2006). Tehnološke osnove efektivne proizvodnje, Novi

Sad, Fakultet tehničkih nauka.

11. Dimitrijević, V., Stojanović, R. (1996). Međunarodni odnosi, Beograd,

Službeni list SRJ, 334.

12. Dušanić, J. (2011). „Prodaja Telekoma“, Destrukcija ekonomije, knjiga treća,

Beograd, Nova srpska politička misao, 1089. http://nde.ekof.bg.ac.rs/zbornici/2017/Strane%20direktne%20investicije%20i%20privredni%

20rast%20u%20Srbiji.pdf

13. Despotović, D.Z., Nikolić, Đ., Mladenović, S. (2016). Izmena carinske tarife

Republike Srbije u kontekstu pristupanja Evropskoj uniji , Beograd, Poslovna

ekonomija, 10 (1), 274-294.

14. Drobnjak, J. (2013). Nova industrijalizacija, Makroekonomija, Ekonomske

analize, Srbija, okruženje, i međunarodna ekonomija, Beograd. www.makroekonomija.org/industrija/nova-industrijalizacija

15. Đorđević, G. (2012). Unapređenje poslovne komunikacije primenom

savremenih IT rešenja, Časopis za ekonomiju i tržišne komunikacije, Banja

Luka, Art Print, 2 (2), 237-251.

16. Đorđević, M., Veselinović, P. (2008). Jedinstveni multilateralni sporazum o

slobodnoj trgovini kao ključna determinanta regionalne saradnje u

jugoistočnoj Evropi, Škola biznisa, Naučno-stručni časopis, Novi Sad, Visoka

poslovna škola strukovnih studija, 5 (2) 8-13.

http://www.vps.ns.ac.rs/SB/SkolaBiznisa_files/Page2519.htm

17. Hanić, H. (1995). Leksikon poslovne informatike, Beograd, Znak.

18. Hamilton, A. (1791). Report on Manufactures.

http://www.itdesk.info/prirucnik_osnovni_pojmovi_informacijske_tehnologije.pdf

http://nde.ekof.bg.ac.rs/zbornici/2017/Strane%20direktne%20investicije%20i%20privredni%20rast%20u%20Srbiji.pdf

http://nde.ekof.bg.ac.rs/zbornici/2017/Strane%20direktne%20investicije%20i%20privredni%20rast%20u%20Srbiji.pdf

http://www.makroekonomija.org/industrija/nova-industrijalizacija

http://www.vps.ns.ac.rs/SB/SkolaBiznisa_files/Page2519.htm

139

19. Jošić, H. (2006). Neto efektivna carinska zaštita kao faktor konkurentnosti

Hrvatskoga gospodarstva, Zbornik Ekonomskog fakulteta u Zagrebu, 4 (1),

101-114.

20. Jovanović, Ž., Nešković, S., Kostić, Z. (2016) . Upravljanje sistemima,

Ekonomija znanja i intelektualna svojina u kontekstu društvenog razvoja

Srbije-Studija slučaja,Vojno delo, Univerzitet odbrane u Beogradu, 68 (3),

242-254.

21. Kanjevac, M. (1992). Finansije, Beograd, Savremena administracija, 192.

22. Kovačević, S. (1995). Međunarodni ekonomski odnosi, Ekonomski fakultet

Univerziteta u Kragujevcu, 99.

23. Kozomora, J. (2003). Spoljnotrgovinsko poslovanje, Beograd, Međunarodni

naučni forum Dunav-reka saradnje, 148.

24. Kostić, D. (2008). Carinski sistem,međunarodna špedicija i transportno

osiguranje, Beograd, Visoka strukovna škola za preduzetništvo.

25. Kovačević, M. (2010). Dimenzije i uzroci ekonomske krize u Srbiji, Beograd,

Nacionalni interes-časopis za nacionalna i državna pitanja, 6 (1), 11-53.

26. Kovačević, M. (2016). Strane direktne investicije i privredni rast u Srbiji,

Osnovni problemi i perspektive stranih direktnih investicija u Srbiji,

Monografija Naučnog društva ekonomista Srbije sa Akademijom ekonomskih

nauka i Ekonomski fakultet u Beogradu, Ekonomski fakultet u Beogradu, 189-

207.

27. List, F. (1840). Nacionalni sistem političke ekonomije .

28. Leković,V. (1999). Globalizacija svetske privrede-ključni faktori i nosioci,

Ekonomski horizonti, Ekonomski fakultet Univerziteta u Kragujevcu, 1(1-2),

127-142.

29. Lopandić, D., Kronja, J. (2010). Regionalne inicijative i multilateralna

saradnja na Balkanu, Evropski pokret u Srbiji i Institut za međunarodnu

politiku i privredu u Beogradu, 118-120.

30. Malkov, S. (2017). Informacioni sistemi, Matematički fakultet Univerziteta u

Beogradu, elektronsko izdanje. http://poincare.matf.bg.ac.rs/~smalkov/files/is.r271.2017/public/predavanja/IS.cas.2017.01.U

vod.p2.pdf

31. Milovanović, G., Tubić, T. (2015). Ekonomsko-socijalni aspekti priključivanja

Srbije Evropskoj uniji, Spoljnotrgovinska politika u procesu pridruživanja

Evropskoj uniji: Iskustvo Srbije i drugih tranzicionih ekonomija , Zbornik

radova ekonomskog fakulteta u Kragujevcu, 86.

32. Mićić, V. (2015). Ekonomsko-socijalni aspekti priključivanja Srbije Evropskoj

uniji, Prilagođavanje industrijske politike Republike Srbije industrijskoj

politici Evropske unije, Zbornik radova ekonomskg fakulteta u Kragujevcu,

153-161.

33. Miladinović, Z. (2008). Pristup pravosuđu-Instrumenti za implementaciju

evropskih standarda u pravni sistem Republike Srbije, Zaštita prava

intelektualne svojine u EU-Stanje i perspektive, Zbornik radova Pravnog

fakulteta, Centar za publikaciju Pravnog fakulteta u Nišu. 13-29.

34. Naisbitt, J. (1995). Global Paradox: The Bigger the World Economy, the More

Powerful Its Smallest Players, New York, Mass Market Paperback.

35. Nikolić, Đ. (2016). Usklađivanje carinske politike Republike Srbije u oblasti

poljoprivrede kao uslov pristupanju Evropskoj uniji , Beograd, Megatrend

revija, 13 (2), 233-246.

36. Otašević, L.M. (2012). Primena carinskih propisa, Opšti carinski postupak i

učesnici u postupcima, Beograd,USAID, 25-60.

http://poincare.matf.bg.ac.rs/~smalkov/files/is.r271.2017/public/predavanja/IS.cas.2017.01.Uvod.p2.pdf

http://poincare.matf.bg.ac.rs/~smalkov/files/is.r271.2017/public/predavanja/IS.cas.2017.01.Uvod.p2.pdf

140

37. Ocić, Č. (2014). Moguće strategije razvoja Srbije, Strategija razvoja: zamisli i

ostvarenja, Beograd, knjiga br. 13, Ekonomski zbornik Srpske akademije

nauka i umetnosti-odeljenje društvenih nauka, 9-96.

38. OSCE. (2012). Priručnik sa najboljim iskustvima za obavljanje procedura na

graničnim prelazima-sa aspekta trgovine i prevoza , Beč, https://www.osce.org/sr/secretariat/107523?download=true

39. Pertot, V. (1979). Ekonomika međunarodne razmene u uvjetima

intervencionizma, Zagreb, Informator, 125.

40. Petrović, P.B. (2014). Moguće strategije razvoja Srbije, Četvrti talas

industrijalizacije: Tehnološka dimenzija i budućnost koju ne možemo da

zanemarimo, Beograd, knjiga br. 13, Ekonomski zbornik Srpske akademije

nauka i umetnosti-odeljenje društvenih nauka, 179-211.

41. Rainer, K., Turban, E. (2009). Uvod u informacione sisteme, Novi Sad, SP

Print.

42. Reinert. E.S. (2006). Globalna ekonomija, Beograd, Čigoja štampa.

43. Stanković, M. (1982). Sistemi carina i carinske zaštite sa carinskim tarifama ,

Beograd, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, 27.

44. Stanković, M. (1982). Carinski postupak, Beograd, Zavod za udžbenike i

nastavna sredstva, 90.

45. Sućeska, M. (1998). Osnovi carinskog sistema, Sarajevo, FKN.

46. Sućeska, M. (2006). Osnovi ekonomskog kriminaliteta, Priština, AAB, 79-88. http://www.academia.edu/7119534/Osnovi_ekonomskog_kriminaliteta

47. Savić, LJ., Ilić, M., Mićić, V. (2015). Ekonomika industrije, Ekonomski

fakultet Univerziteta u Kragujevcu.

48. Savić, LJ. (2014). Moguće strategije razvoja Srbije, Industrijalizacija-mit ili

stvarnost, Beograd, knjiga br. 13, Ekonomski zbornik Srpske akademije nauka

i umetnosti-odeljenje društvenih nauka, 297-308.

49. Soleša, D. (2006). Evropske dimenzije promena obrazovnog sistema u Srbiji,

Konceptualne osnove standarda informatizacije obrazovanja , Zbornik radova,

1 (2), 263-274.

50. Soleša, D. (2006). Evropske dimenzije promena obrazovnog sistema u Srbiji ,

Informatizacija obrazovanja kao deo savremenog razvoja, Zbornik radova, 1

(1), 163-175.

51. Soleša, D., Carić, M. (2016). Informacione i komunikacione tehnologije, Novi

Sad,Univerzitet privredna akademija.

52. Stevanov, B. (2013). Informacioni sistemi preduzeća-Idefo metoda

modelovanja, Novi Sad, Fakultet tehničkih nauka.

53. Turban, E., McLean, E., Wetherbe, J. (2003). Informaciona tehnologija za

menadžment: transformisanje poslovanja u digitalnu ekonomiju, Beograd,

Zavod za udžbenike i nastavna sredstva .

54. Šibalić, V. (1981). Carinski postupak, Beograd, 20.

55. Todorović, T. (1997). Carinski sistem Jugoslavije, Beograd, 281-298.

56. Todaro, M. (1997). Economic Development, New York, London, 465-470.

57. Tešić, Z. (2011). PLM sistemi, Fakultet tehničkih nauka u Novom Sadu.

58. Vukmirica, V. (1996). Ekonomiks i državni menadžment , Beograd, Zavod za

udžbenike i nastavna sredstva, 550.

59. Vlada Republike Srbije, (2014), Moguće strategije razvoja Srbije, Nacrt

strategije reindustrijalizacije Srbije, Beograd, knjiga br. 13, Ekonomski

zbornik Srpske akademije nauka i umetnosti-odeljenje društvenih nauka, 1017-

1041.


http://www.academia.edu/7119534/Osnovi_ekonomskog_kriminaliteta

141

60. Veljović, A. (2004). Razvoj informacionih sistema i baze podataka , Beograd,

CIT.

Internet izvori:

1. Bagi trans doo (2018, Januar 30), Prava i obaveze carinskih organa kao i

učesnika u postupku carinjenja, Preuzeto sa: http://www.bagi.rs/web/guest/spedicija?p_p_id=101_INSTANCE_2hu9&p_p_lifecycle=0&p_p_state=

normal&p_p_mode=view&p_p_col_id=column-&p_p_col_count=1&_101_INSTANCE_2hu9_struts_a

ction=%2Ftagged_content%2Fview_content&_101_INSTANCE_2hu9_redirect=%2Fweb%2Fguest%2

Fspedicija%3Fp_p_id%3D101_INSTANCE_2hu9%26p_p_lifecycle%3D0%26p_p_state%3Dnormal%

26p_p_mode%3Dview%26p_p_col_id%3Dcolumn-2%26p_p_col_count%3D1%26_101_INSTANCE_

2hu9_keywords%3D%26_101_INSTANCE_2hu9_advancedSearch%3Dfalse%26_101_INSTANCE_2

hu9_andOperator%3Dtrue%26cur%3D9&_101_INSTANCE_2hu9_assetId=25300

2. Commercium. rs (2017, April 13), Carinske dažbine, Preuzeto sa: http://commercium.rs/Carinska_tarifa-219/group_id=Carinske_dazbine-49

3. Dinamikšped (2017, April 15), Zakonska regulativa, Preuzeto sa: http://www.dinamiksped.com/.

4. EurActuv.rs. (2017, Jun 18), Počinju da važe antidamping carine na kineske solarne

panele, Preuzeto sa: http://webcache.googleusercontent.com/search?q=cache:iE9dqF5iwm4J:www.euractiv.rs/eu-prioriteti/6573-poinju-da-vae-antidamping-carine-na-kineske-solarne-panele-+&cd=4&hl=sr&ct=clnk&gl=rs

5. Izveštaj o skriningu za Srbiju (2017, Jul 15), Poglavlje 29-Carinska

unija,Preuzeto sa: http://eukonvent.org/wp-content/uploads/2016/04/Izve%C5%A1taj-sa-

skrininga-poglavlje-291.pdf

6. Krivični zakon Republike Srbije (2018, Februar 13), Član 236- Krijumčarenje,

Preuzeto sa: https://www.paragraf.rs/propisi/krivicni_zakonik.html

7. Kovačević, M. (2018, Januar 15), Osnovni problemi i perspektive stranih

direktnih investicija Srbiji, Beograd, Balkan magazin iz 2016 godine, Preuzeto

sa: http://www.balkanmagazin.net/nauka/cid144-150945/osnovni-problemi-i-perspektive-

stranih-direktnih-investicija-u-srbiji-1

8. Kancelarija za evropske integracije (2017, Decembar 22), Nacionalni program za

usvajanje pravnih tekovina Evropske unije iz 2014. godine, Preuzeto sa: http://eukonvent.org/wp-content/uploads/2014/08/NPAA_2014_2018.pdf

9. Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede (2018, Oktobar 11),

TRACES- sistem kontrole prometa pošiljaka, Preuzeto sa: http://www.vet.minpolj.gov.rs/srb/traces-sistem-elektronskog-pracenja-posiljaka

10. Ministarstvo za informaciono društvo Crne Gore, (2017, Decembar 20), Strategija

razvoja informacionog društva u Crnoj Gori od 2009. do 2013. godine, Vlada Crne

Gore, (2009), Preuzeto sa: http://www.gov.me/files/1235731125.pdf

11. Marić, V. (2018, Februar 13), Zašto je intelektualna svojina važna za naše

pridruživanje EU, Institut za javnu politiku, List Politika iz 2017 godine,

Preuzeto sa: http://www.uds.rs/zasto-je-intelektualna-svojina-vazna-za-nase-pridruzivanje-

evropskoj-uniji/

12. Marković, St.M. (2018, Februar 15), Opšti uvod u pravo intelektualne svojine ,

Preuzeto sa: http://www.zis.gov.rs/upload/documents/pdf_sr/pdf/seminari/6nov2007_uvod_u_pravo_is.pdf

s. 1-20

13. Međunarodna organizacija za migracije/IOM (2018, Avgust 05), Izveštaj misije za

procenu i praćenje iz 2010 godine, Jačanje integrisanog upravljanja granicom u

zemljama Zapadnog Balkana i Turskoj, Preuzeto sa:


http://www.bagi.rs/web/guest/spedicija?p_p_id=101_INSTANCE_2hu9&p_p_lifecycle=0&p_p_state=normal&p_p_mode=view&p_p_col_id=column&p_p_col_count=1&_101_INSTANCE_2hu9_struts_action=%2Ftagged_content%2Fview_content&_101_INSTANCE_2hu9_redirect=%2Fweb%2Fguest%2Fspedicija%3Fp_p_id%3D101_INSTANCE_2hu9%26p_p_lifecycle%3D0%26p_p_state%3Dnormal%26p_p_mode%3Dview%26p_p_col_id%3Dcolumn2%26p_p_col_count%3D1%26_101_INSTANCE_2hu9_keywords%3D%26_101_INSTANCE_2hu9_advancedSearch%3Dfalse%26_101_INSTANCE_2hu9_andOperator%3Dtrue%26cur%3D9&_101_INSTANCE_2hu9_assetId=25300








http://www.dinamiksped.com/

http://webcache.googleusercontent.com/search?q=cache:iE9dqF5iwm4J:www.euractiv.rs/euprioriteti/6573-poinju-da-vae-antidamping-carine-na-kineske-solarne-panele-+&cd=4&hl=sr&ct=clnk&gl=rs

http://webcache.googleusercontent.com/search?q=cache:iE9dqF5iwm4J:www.euractiv.rs/euprioriteti/6573-poinju-da-vae-antidamping-carine-na-kineske-solarne-panele-+&cd=4&hl=sr&ct=clnk&gl=rs




http://www.balkanmagazin.net/nauka/cid144-150945/osnovni-problemi-i-perspektive-stranih-direktnih-investicija-u-srbiji-1

http://www.balkanmagazin.net/nauka/cid144-150945/osnovni-problemi-i-perspektive-stranih-direktnih-investicija-u-srbiji-1


http://www.vet.minpolj.gov.rs/srb/traces-sistem-elektronskog-pracenja-posiljaka







142

14. Mrdaković, C.R. (2017, Jun 18), Srbija i izvozne carine ruske nafte, Nova srpska

politička misao iz 2008 godine, Preuzeto sa: http://www.nspm.rs/ekonomska-politika/srbija-i-

izvozne-carine-ruske-nafte.html?alphabet=l

15. Otašević, L, M. (2018, Februar 26), Odgovornost vozara za carinske prekršaje ,

Preuzeto sa: http://www.pars.rs/files/odgovornost_vozara.pdf,

16. Privredna komora Srbije (2018, Januar 20), Centar za privredni sistem,

Slobodne zone, Preuzeto sa: http://www.pks.rs/SADRZAJ/Files/Odbor%20za%20privredni%20sistem/INFORMATOR%20

%202014.pdf ,

17. Privredna komora Crne Gore (2018, Avgust 05), Pojednostavljeni carinski

postupci, Preuzeto sa: http://www.privrednakomora.me/saopstenja/pojednostavljeni -

carinski-postupci

18. Scribd (2017, Jun 15), Carinsko-Upravni postupak, Preuzeto sa: https://www.scribd.com/doc/26584663/Carinski-Upravni-Postupak-Skripta

19. Scribd (2017, Maj 03), Špedicija, Preuzeto sa: https://www.scribd.com/doc/45889756/Spedicija-FTN-NS

20. Software Design (2017, April 27), Upustvo za korišćenje programa spoljna

trgovina 2003, Špedicija 2003., Preuzeto sa: http://www.11811.rs/PoslovneStrane/SOFTWARE-DESIGN-

DOO/Software/Beograd/7CD7CD8496D38EADCEED002D48717A0C

21. Slobodna zona Pirot (2017, Decembar 25), Obrazloženje carinskog zakona,

Preuzeto sa: http://www.freezonepirot.com/media/files/Obrazcarzak.pdf

22. Uprava carina Republike Srbije (2017, Jul 15), Taris-Integrisana tarifa Srbije,

Preuzeto sa: http://www.carina.rs/lat/PoslovnaZajednica/Stranice/TarisIntegrisanaTarifa.aspx

23. Uprava carina Republike Srbije (2017, Avgust 01), Pravilnik o načinu

uzimanja uzoraka robe od strane carinskog organa,Sl. glasnik RS broj

96/2010., Preuzeto sa: http://www.carina.rs/lat/PoslovnaZajednica/Stranice/CarinskaLaboratorija.aspx

24. Uprava carina Republike Srbije (2017, Jun 23), Carinski zakon, Sl. glasnik RS,

broj.18/2010, 111/2012, 29/2015 i 108/2016., Preuzeto sa: http://www.carina.rs/lat/Zakoni%20latinicaa/Carinskizakon -lat.pdf

25. Uprava carina Republike Srbije (2017, Jun 18), Zakon o carinskoj tarifi,

Službeni glasnik Republike Srbije broj: 62/05; 61/07; 05/09, 109/17, 10/18.,

Preuzeto sa: http://www.carina.rs/lat/Zakoni/lat-Zakon%20o%20carinskoj%20tarifi%202009%20-

%20preciscen%20tekst.pdf

26. Uprava carina Republike Srbije (2017, Jul 15), Pravilnik o obliku, sadržini,

načinu podnošenja i popunjavanja deklaracija i drugih obrazaca u carinskom

postupku, Preuzeto sa: http://www.upravacarina.rs/cyr/Zakoni/Pravilnik%20o%20obliku,%20sadrzini,%20nacinu%2

0podnosenja%20i%20popunjavanja%20deklaracije-cir.pdf

27. Uprava carina Republike Srbije (2017, Decembar 22), Istorijat carinskog

zakona i carinske tarife, Preuzeto sa: http://www.upravacarina.rs/LAT/ONAMA/ISTORIJATCARINSKESLUZBE/Stranice/Istorijat

ZakonaITarife.aspx

28. Uprava carina Republike Srbije (2017, Decembar 22), Istorijat carinske službe,

Preuzeto sa: http://www.carina.rs/lat/ONama/IstorijatCarinskeSluzbe/Stranice/Istorijat.aspx

29. Uprava carina Republike Srbije (2017, Jul 17), Bilateralni sporazumi i

protokoli, Preuzeto sa: http://www.carina.rs/lat/medjunarodnasaradnja/Stranice/Bilateralni sporazumi.aspx




http://www.pks.rs/SADRZAJ/Files/Odbor%20za%20privredni%20sistem/INFORMATOR%20%202014.pdf

http://www.pks.rs/SADRZAJ/Files/Odbor%20za%20privredni%20sistem/INFORMATOR%20%202014.pdf



https://www.scribd.com/doc/26584663/Carinski-Upravni-Postupak-Skripta

https://www.scribd.com/doc/45889756/Spedicija-FTN-NS

http://www.11811.rs/PoslovneStrane/SOFTWARE-DESIGN-DOO/Software/Beograd/7CD7CD8496D38EADCEED002D48717A0C

http://www.11811.rs/PoslovneStrane/SOFTWARE-DESIGN-DOO/Software/Beograd/7CD7CD8496D38EADCEED002D48717A0C


http://www.carina.rs/lat/PoslovnaZajednica/Stranice/TarisIntegrisanaTarifa.aspx

http://www.carina.rs/lat/PoslovnaZajednica/Stranice/CarinskaLaboratorija.aspx




http://www.upravacarina.rs/cyr/Zakoni/Pravilnik%20o%20obliku,%20sadrzini,%20nacinu%20podnosenja%20i%20popunjavanja%20deklaracije-cir.pdf

http://www.upravacarina.rs/cyr/Zakoni/Pravilnik%20o%20obliku,%20sadrzini,%20nacinu%20podnosenja%20i%20popunjavanja%20deklaracije-cir.pdf



http://www.carina.rs/lat/ONama/IstorijatCarinskeSluzbe/Stranice/Istorijat.aspx

http://www.carina.rs/lat/medjunarodnasaradnja/Stranice/Bilateralnisporazumi.aspx

143

30. Uprava carina Republike Srbije (2017, Avgust 07), Usmeno deklarisanje za

privremeni uvoz i izvoz ambalaže i paleta , Akt br. 148-03-030-02-4/3/2001.,

Preuzeto sa: http://www.carina.rs/lat/Zakoni/Dopuna%20ambala%C5%BEe%20lat.pdf

31. Uprava carina Republike Crne Gore (2017, Avgust 05), Carinska konvencija o

međunarodnom prevozu robe na osnovu karneta TIR, (1975), Preuzeto sa: file:///D:/My%20Documents/Downloads/Carinska%20konvencija%20TIR%20(1975).pdf

32. Uprava carina Republike Crne Gore (2017, April 17), Stručno upustvo za

elektronsku razmjenu podataka sa Upravom carina, Preuzeto sa: file:///D:/My%20Documents/Downloads/Elektronska%20razmjena%20podataka%20(1).pdf

33. Uprava carina Republike Crne Gore (2017, Jul 15), Carinska taria, Preuzeto sa: http://www.upravacarina.gov.me/rubrike/carinske-informacije/89990/4594.html

34. Uprava carina Republike Srbije (2017, April 17), Elektronsko podnošenje

dokumenata- tehnologija rada, Preuzeto sa: http://www.carina.rs/cyr/Servisi/ElektronskoPodnosenjeDokumenata/Stranice/TehnologijaRa

da.aspx

35. Uprava carina Republike Srbije (2017, Avgust 16), Objašnjenja o odobravanju

držanja carinskog skladišta i postupku carinskog skladištenja , Preuzeto sa: http://www.upravacarina.rs/cyr/Zakoni/Objasnjenje%20za%20carinska%20skladista.pdf

36. Uprava carina Republike Srbije (2017, Avgust 20), Postupak aktivnog

oplemenjivanja, Preuzeto sa: http://www.upravacarina.rs/cyr/Zakoni/AKTIVNO%20OPLEMENJIVANJE.pdf

37. Uprava carina Republike Srbije (2017, Avgust 22), Postupak prerade pod

carinskom kontrolom,Preuzeto sa: http://www.carina.rs/lat/Zakoni/Postupak%20prerade%20pod%20carinskom%20kontrolom%2

0lat.pdf

38. Uprava carina Republike Srbije (2017, Septembar 05), Postupak privremenog

uvoza sa potpunim i delimičnim oslobođenjem od plaćanja carina, Preuzeto sa: http://www.carina.rs/lat/PoslovnaZajednica/CarinskiPostupci/Stranice/PrivremeniUvoz.aspx

39. Uprava carina Republike Srbije (2017, Septembar 14), Postupak pasivnog

oplemenjivanja, Preuzeto sa: http://www.carina.rs/lat/Zakoni/PASIVNO%20OPLEMENJIVANJE%20lat.pdf

40. Uprava carina Republike Srbije (2018, Januar 19), Postupak izvoza, Preuzeto

sa: http://www.carina.rs/lat/Zakoni/POSTUPAK%20IZVOZA%20KONACNI%20IZVOZ%20lat.

pdf

41. Uprava carina Republike Srbije (2018, Janura 23), Carinski postupak u

slobodnim zonama, Preuzeto sa:

http://www.upravacarina.rs/cyr/Zakoni/Carinski%20postupak%20u%20slobodnim%20zonama

%2017%20cir. 42. Uprava carina Republike Srbije (2018, Januar 24),Uredba o carinski

dozvoljenom postupanju sa robom, Preuzeto sa: http://www.carina.rs/lat/Zakoni/Uredba_o_carinski_dozvoljenom_postupanju_s_robom-

lat.pdf

43. Uprava carina Republike Srbije (2018, Januar 24), Redovan postupak, Preuzeto

sa: http://www.carina.rs/lat/Zakoni%20latinicaa/REDOVAN%20POSTUPAK%20LAT.pdf

44. Uprava carina Republike Srbije (2017, Avgust 07), Pojednostavljeni carinski

postupak na osnovu faktute, Preuzeto sa: http://www.carina.rs/lat/Zakoni/Pojednostavljeni%20postupak%20po%20fakturi -lat.pdf

45. Uprava carina Republike Srbije (2017, Avgust 11), Tranzit, Preuzeto sa: http://www.carina.rs/lat/PoslovnaZajednica/CarinskiPostupci/Stranice/Tranzit.aspx

46. Uprava carina Republike Srbije (2018, Februar 13), Uredba o uslovima i

načinu primene mera za zaštitu prava intelektualne svojine na granici ,

Preuzeto sa:

http://www.carina.rs/lat/Zakoni/Dopuna%20ambala%C5%BEe%20lat.pdf


















http://www.carina.rs/lat/PoslovnaZajednica/CarinskiPostupci/Stranice/Tranzit.aspx

144

http://www.carina.rs/lat/Zakoni/UredbaUslovimaNa%C4%8DinuPrimeneMeraIn teletkualneSv

ojine.pdf

47. Uprava carina Republike Srbije (2017, April 13), Odluka o sezonskim

carinskim stopama na uvoz određenih poljoprivrednih proizvoda , Preuzeto sa: http://www.carina.rs/lat/Zakoni%20latinicaa/lat -Odluka-Sezona.pdf

48. Zakon o deviznom poslovanju (2017, April, 09), Preuzeto sa: http://www.devizni.gov.rs/PDF/zdp-lat.pdf

49. Zakon o potvrđivanju konvencije o zajedničkom tranzitnom postupku (2017,

Avgust 11), „Sl. glasnik RS“- međunarodni ugovori, br. 13/2015, Preuzeto sa:

http://www.carina.rs/lat/Zakoni%20latinicaa/Zakon%20o%20potvr%C4%91ivanju%20konve

ncije%20o%20zajedni%C4%8Dkom%20tranzitnom%20postupku.pdf

50. World Economic Forum (2018, Maj 23), The Global Competitiveness Report,

2015-2016, Preuzeto sa: http://www3.weforum.org/docs/gcr/2015-

2016/Global_Competitiveness_Report_2015-2016.pdf




http://www.devizni.gov.rs/PDF/zdp-lat.pdf



http://www3.weforum.org/docs/gcr/2015-2016/Global_Competitiveness_Report_2015-2016.pdf

http://www3.weforum.org/docs/gcr/2015-2016/Global_Competitiveness_Report_2015-2016.pdf