Informaciono-komunikacioni pristup u psihijatriji _V dopunjeno izdanje_ 2011.pdf

INFORMACIONO KOMUNIKACIONI PRISTUP U PSIHIJATRIJI

Prim. Mr sci med. Dr Vojin Lili neuropsihijatar sistemski porodini psihoterapeut(Email: [email protected])

Ni, 2011. ( V izmenjeno i dopunjeno izdanje ) / Prvo izdanje tampano je 2000. godine. /

Knjigu posveujem mome Sinu Boidaru.

Informaciono-komunikacioni pristup u psihijatriji

2

SADRAJ :

I UVOD.....................................5 II PRAVILAN PRIJEM INFORMACIJA, PRAVILAN RAZVOJ LINOG VREDNOSNOG SISTEMA I PRAVILNA MEULJUDSKA RAZMENA.................8 1. PRAVILNI NAINI PRIJEMA INFORMACIJA.....................................................8

1.1. PRAVILAN DIREKTNI PRIJEM INFORMACI JA...................................................8 1.2. PRAVILAN INDIREKTNI PRIJEM INFORMACIJA (PRAVILNA MEULJUDSKA KOMUNIKACIJA) ..............................................................9 2. PRAVILAN RAZVOJ LINOG VREDNOSNOG SISTEMA .....................10 3. III PRAVILNA MEULJUDSKA RAZMENA .............................................................11

NEPRAVILNI NAINI PRIJEMA INFORMACIJA, NEPRAVILAN RAZVOJ LINOG VREDNOSNOG SISTEMA I NEPRAVILNA MEULJUDSKA RAZMENA..........................................................................................13 1. NEPRAVILNI NAINI PRIJEMA INFORMACIJA................................................13 1.1. NEPRAVILNI NAINI DIREKTNOG PRIJEMA INFORMACIJA............................13 1.2. NEPRAVILNI NAINI INDIREKTNOG PRIJEMA INFORMACIJA ( NEPRAVILNI OBLICI MEULJUDSKE KOMUNIKACIJE ).................................15 2. NEPRAVILAN RAZVOJ LINOG VREDNOSNOG SISTEMA .........................16 2.1. NEDOVOLJNO RAZVIJEN LINI VREDNOSNI SISTEM kod oligofrenih...............17 2.2. ISKRIVLJENI LINI VREDNOSNI SISTEM................................................................17 2.2.1. LINI VREDNOSNI SISTEM KOD ZAVISNIKA.............................................17 2.2.2. LINI VREDNOSNI SISTEM KOD FOBINIH..............................................19 2.2.3. LINI VREDNOSNI SISTEM KOD NEUROTIARA........................................20 2.2.4. LINI VREDNOSNI SISTEM KOD NEPSIHOTINO DEPRESIVNIH..........21 2.2.5. LINI VREDNOSNI SISTEM KOD PSIHOSOMATIARA..............................22 2.2.6. LINI VREDNOSNI SISTEM KOD PSIHOPATA...........................................23 2.3. LINI VREDNOSNI SISTEM KOD PSIHOTINIH OSOBA ...................................24 2.3.1. LINI VREDNOSNI SISTEM KOD PSIHOTINIH SA SHIZOFRENIM KARAKTERISTIKAMA............................................................................................25 2.3.2. LINI VREDNOSNI SISTEM KOD PARANOINIH I PARANOIDNIH.....26


3

2.3.3. LINI VREDNOSNI SISTEM KOD PSIHOTINO DEPRESIVNIH.......30 2.3.4. LINI VREDNOSNI SISTEM KOD MANINIH.........................30 2.4. NAKNADNO OSIROMAEN LINI VREDNOSNI SISTEM kod dementnih............30 3. NEPRAVILNI NAINI MEULJUDSKE KOMUNIKACIJE I MEULJUDSKE RAZMENE ....................................................................................31 3.1. MEULJUDSKA KOMUNIKACIJA I MEULJUDSKA RAZMENA KOD ZAVISNIKA..................................................................33 3.1.1. MEULJUDSKA KOMUNIKACIJA KOD ZAVISNIKA..........33 3.1.2. MEULJUDSKA RAZMENA KOD ZAVISNIKA.....34 3.2. MEULJUDSKA KOMUNIKACIJA I MEULJUDSKA RAZMENA KOD FOBINIH..............................................................................................................................................36 3.2.1. MEULJUDSKA KOMUNIKACIJA KOD FOBINIH......36 3.2.2. MEULJUDSKA RAZMENA KOD FOBINIH.37 3.3. MEULJUDSKA KOMUNIKACIJA I MEULJUDSKA RAZMENA KOD PSIHOTINIH SA SHIZOFRENIM KARAKTERISTIKAMA......................................39 3.3.1. MEULJUDSKA KOMUNIKACIJA KOD PSIHOTINIH SA SHIZOFRENIM KARAKTERISTIKAMA..........................................................40 3.3.2. MEULJUDSKA RAZMENA KOD PSIHOTINIH SA SHIZOFRENIM KARAKTERISTIKAMA......................................................................................43 3.4. MEULJUDSKA KOMUNIKACIJA I MEULJUDSKA RAZMENA KOD PARANOINIH I PARANOIDNIH...................................................................46 3.4.1. MEULJUDSKA KOMUNIKACIJA I MEULJUDSKA RAZMENA KOD PARANOINIH.................................................................46 3.4.2. MEULJUDSKA KOMUNIKACIJA I MEULJUDSKA RAZMENA KOD PARANOIDNIH.............................................................52 3.5. MEULJUDSKA KOMUNIKACIJA I MEULJUDSKA RAZMENA KOD DEPRESIVNIH....................................................................54 3.5.1. MEULJUDSKA KOMUNIKACIJA KOD DEPRESIVNIH.....54 3.5.2. MEULJUDSKA RAZMENA KOD DEPRESIVNIH.....56 3.6. MEULJUDSKA KOMUNIKACIJA I MEULJUDSKA RAZMENA KOD MANINIH......................................................................................................................57 3.6.1. MEULJUDSKA KOMUNIKACIJA KOD MANINIH..............57 3.6.2. MEULJUDSKA RAZMENA KOD MANINIH.............58 IV INFORMACIONO - KOMUNIKACIONA HIPOTEZA O NASTANKU I ULOZI PSIHIJATRIJSKIH ENTITETA U OKVIRIMA PORODICE...................................59 V INFORMACIONO - KOMUNIKACIONE PSIHOTERAPIJSKE INTERVENCIJE...62 1. OSNOVNE INFORMACIONO-KOMUNIKACIONE PSIHOTERAPIJSKE INTERVENCIJE ..................................................................................................................................................62


4

2. PARADOKSALNE INFORMACIONO-KOMUNIKACIONE PSIHOTERAPIJSKE INTERVENCIJE......................................................................................................................65 3. METAFORA KAO SPECIFINA INFORMACIONO-KOMUNIKACIONA PSIHOTERAPIJSKA INTERVENCIJA..................................................................................66 VI PRIHOTERAPIJSKI RAD KOD POJEDINIH PSIHIJATRIJSKIH ENTITETA...74 1. PSIHOTERAPIJA U SISTEMU ZAVISNIKA......................................................................75 2. PSIHOTERAPIJA U SISTEMU FOBINE OSOBE ( NEUROTIARA).......................78 3. PSIHOTERAPIJA U SISTEMU PSIHOTINOG SA SHIZOFRENIM KARAKTERISTIKAMA............................................................................................................80 3.1. PSIHOTERAPIJA U SISTEMU PSIHOTINOG SA SHIZOFRENIM KARAKTERISTIKAMA TIPA "ZAVISNIKA"..............................................................80 3.2. PSIHOTERAPIJA U SISTEMU PSIHOTINOG SA SHIZOFRENIM KARAKTERISTIKAMA TIPA "NEGATIVISTIARA"................................................82 3.3. PSIHOTERAPIJA U SISTEMU PSIHOTINOG SA SHIZOFRENIM KARAKTERISTIKAMA TIPA "APATOABULIARA"...............................................84 4. PSIHOTERAPIJA U SISTEMU PSIHOTINIH OSOBA PARANOINOG I PARANOIDNOG TIPA............................................................................................................86 4.1. PSIHOTERAPIJA U SISTEMU PSIHOTINE OSOBE PARANOINOG TIPA.....86 4.2. PSIHOTERAPIJA U SISTEMU PSIHOTINE OSOBE PARANOIDNOG TIPA.....90 5. PSIHOTERAPIJA U SISTEMU DEPRESIVNE OSOBE.......................................................93 6. PSIHOTERAPIJA U SISTEMU MANINE OSOBE.............................................................99 7. PSIHOTERAPIJA U SISTEMU PSIHOSOMATSKE OSOBE.............................................101 8. PSIHOTERAPIJA U SISTEMU SA DETETOM KAO PSIHIJATRIJSKIM PACIJENTOM .................................................................................................................................................104 9. PSIHOTERAPIJA U SISTEMU PARTNERA SA STERILITETOM ...................................114

VII

UMESTO POGOVORA - "Svetli grobovi".................................................................117

VIII

LITERATURA.................................................................................................................120

IX Dva bonusa za dobre itaoce:1. Pravilna meuljudska komunikacija i mentalno zdravlje i....................122 2. Psihologija oveka i opta predodreenost...............................................136


5

I

UVOD

INFORMACIJA je specifian oblik:

1) energije ( 1- elektromagnetne - kod ula vida, 2- mehanike - kod ula sluha i dodira ) i 2) materije ( u oblasti ula mirisa i ukusa) .

Prijemom informacija osobe izgrauju svoju predstavu o stvarnosti, gradei LINI INFORMACIONI SISTEM. Ovo je sloena forma sastavljena od niza povezanih informacija sa razliitim stepenom verovatnoe u njihovu istinitost. Svaki pojedinani sadraj Linog informacionog sistema praen je vie ili manje intenzivnim, prijatnim ili neprijatnim, emocionalnim nabojem, a ovo dopunski selektuje informacije u zavisnosti od toga kakva je i kolika vrednost pojedinanih sadraja Linog informacionog sistema u postupku prilagoavanja i uspenog opstanka individue. Ovi pratei elementi grade paralelan sistem oznaen kao LINI EMOCIONALNI SISTEM. Lini informacioni sistem i Lini emocionalni sistem u svojoj povezanosti ine specifinu informaciono-emocionalnu strukturu koju oznaavamo imenom LINI VREDNOSNI SISTEM individue. Lini vrednosni sistem se nadograuje i menja tokom ivota jedne osobe i predstavlja vie ili manje adekvatan odraz postojee realnosti.

ANATOMO-FIZIOLOKA OSNOVA ovih sadraja lei u uzajamnom sadejstvu: 1. retikularne supstance, koja prevashodno utie na nivo budnosti (to je osnovni preduslov za prijem informacija), 2. ekstrapiramidnog sistema,odgovornog za Lini emocionalni sistem, tj.za emocionalni nivo i


6

3. kore velikog mozga ( tj. kore parjetalnog, okcipitalnog i temporalnog renja), u ijim se primarnim, sekundarnim i tercijarnim zonama grupiu elementi Linog informacionog sistema ( poev od elementarnih informacija, koje se skladite u primarnim zonama, pa sve do potpunih engrama, koji se formiraju u tercijarnim, parjeto-temporo-okcipitalnim, zonama modane kore!). (15) Podaci koje navodi Lurija ("Osnovi neuropsihologije")(15) upuuju da je CENTAR SVESNOG dela Linog informacvionog sistema u kori nedominantne hemisfere velikog mozga ( o tome govori pojava Antonovog sindroma, tj. Sindroma anozognozije, koji prati lezije ovih zona kore velikog mozga! ). (Ovde su locirani CENTRI NEUVEBANIH AKTIVNOSTI: 1.centri za aktuelno uene motorike vetine, 2. centri prepoznavanja sloenih vizuelnih sadraja / likova, ideograma, slovnih greaka, likovnih dela.../, 3.centri za prepoznavanje sloenih i neuvebanih slunih sadraja / npr. prepoznavanje muzikih dela, prepoznavanje stihova?/, 4.centar za prepoznavanje sloenih predmeta opipavanjem, 5.centri za analizu sloenih ukusa i mirisa /kod degustatora/.

Analogno prethodnom sledi i zakljuak da je CENTAR NESVESNOG dela Linog informacionog sistema u kori dominantne hemisfere. (Ovde su lokalizovani CENTRI UVEBANIH AKTIVNOSTI /AUTOMATIZAMA/: 1.centri dobro uvebanih motorikih automatizama / emocionalna motorika, hodanje, plivanje, ples, sviranje na instrumentu, vonja automobila, vonja bicikla, pilotiranje, govor(Brokin centar), pisanje, pletenje.../, 2.optiki automatizmi / itanje slova i uvebanih rei, itanje brojki i uvebano raunanje, uvebano igranje aha, mice i slinih vizuelnih igara, uvebano prepoznavanje najbliskijih osoba.../, 3.sluni automatizmi / uvebano razumevanje govora(Wernikeov centar), uvebano prepoznavanje muzike kod muziara,.../, 4.taktilni automatizmi / oseanje "taktilnih melodija" uvebanih radnji, prepoznavanje poznatih predmeta opipavanjem /, 5.automatomatizmi u oblasti ula mirisa i ukusa / kod degustatora! /). Dominantna hemisfera je tako "Hemisfera nesvesnog" ("Hemisfera automatizama", tj."Hemisfera odravanja homeostaze"), dok je Nedominantna hemisfera "Hiemisfera svesnog" ("Hemisfera kreativnosti i improvizacije", tj. "Hemisfera promene"). Uporedo s tim pretpostavljamo i da komisure velikog mozga verovatno igraju ulogu u postupku potiskivanja ili "osveavanja" sadraja Linog informacionog sistema, a komisure diencefalona odgovarajuu ulogu u potiskivanju ili "osveavanju" sadraja Linog emocionalnog sistema.

BIOHEMIJSKA OSNOVA za koju vezujemo ovde izloeni koncept, bazira na hipotezi da je Lini emocionalni sistem direktno povezan sa funkcionisanjem endogenog opijatnog sistema (5)


7

(otkrivenog sedamdesetih godina 20-og veka). Postojanje ovog sistema omoguava "emocionalno bojenje" svake informacije u dijapazonu neprijatno-neutralno-prijatno ("crno-sivo-belo" Celinu navedenog koncepta najbolje ilustruje ematski prikaz na Slici 1.

sLVS

nLVS

S

Slika 1: ematski prikaz sadraja LVS-a u denjaka.

Legenda : 1) S - simptom (u "dominantnoj" hemisferi) u nesvesnom delu Linog informacionog sistema (nLVS). 2) sLVS - svesni deo Linog informacionog sistema (u "nedominantnoj hemisferi"). 3) Intenzitet senki ukazuje na stepen prijatnosti, tj. neprijatnosti informacija (tamno = neprijatno, sivo = neutralno, svetlo = prijatno). 4) Intenzitet linija ukazuje na stepen uverljivosti informacija (debela linija = informacija u koju se mnogo veruje) (tanka linija = manje verovatno istinita informacija). 5) Oblici i linije predstavljaju Lini informacioni sistem, a senke predstavljaju Lini emocionalni sistem.


8

II

PRAVILAN PRIJEM INFORMACIJA, PRAVILAN RAZVOJ LINOG VREDNOSNOG SISTEMA I PRAVILNA MEULJUDSKA RAZMENA

1.

PRAVILNI NAINI PRIJEMA INFORMACIJA

Osnovni naini prijema informacija su: 1) Direktan prijem informacija (Odvija se neposrednim kontaktom naih ula sa sadrajem o kome se informiemo.) 2) Indirektan prijem informacija (Odvija se preko posrednika, kroz postupak interpersonalne komunikacije.)

1.1. PRAVILAN DIREKTAN PRIJEM INFORMACIJA

Ukljuuje : 1) Dobru ouvanost anatomskih struktura za prijem, prenos i obradu informacija. 2) Zadovoljavajui nivo budnosti. (Odsustvo prevelikog mentalnog zamora ili dejstva psihoaktivnih supstanci i sl. Ovo predstavlja "donju granicu" za dobar prijem informacija!) 3) Zadovoljavajui nivo afektiviteta.(Dovoljna afektivna smirenost.) (Predstavlja "gornju granicu" za dobar prijem informacija!) 4) Dobra razvijenost Linog informacionog i Linog emocionalnog sistema (tj.Linog vrednosnog sistema). (Ovaj element obezbeuje preduslove za adekvatnu ugradnju novih informacija i emocija u Lini vrednosni sistem!) 5) Zadovoljavajua sposobnost osobe da kreativno razvija svoj Lini informacioni i Lini emocionalni sistem (tj. Lini vrednosni sistem). (Ova sposobnost se zasniva na odgovarajuoj selektivnosti i kritinosti primaoca, kako prema novoprimanim, tako i prema starim sadrajima svog Linog vrednosnog sistema.)


9

1.2. PRAVILAN INDIREKTNI PRIJEM INFORMACIJA (PRAVILNA MEULJUDSKA KOMUNIKACIJA)

Ukljuuje: 1) Dobrog davaoca informacija : 1- To je osoba koja ima pravilan direktan prijem informacija koje e potom dalje prenositi (Ima karakteristike navedene pod takom II 1.1.), i 2- to je osoba koja aktivno (i ne ekajui na traenja primaoca), uz adekvatnu selektivnost, istinito, jasno i pravovremeno prua vane informacije.

i 2) Dobrog primaoca informacija : 1 - To je takoe osoba koja pravilno direktno prima informacije (kao pod II 1.1.) (jer se i indirektno primljene informacije primaju na isti nain kao i direktno primljene informacije), i 2 - koja aktivno (i bez nuenja od strane davaoca) trai vane informacije, pravilno analizira njihovu istinitost i znaaj, trai pojanjavanje kada su informacije nejasne i trudi se da se pravovremeno informie.

EMA PRAVILNE MEULJUDSKE KOMUNIKACIJEAKTIVAN DOMINANTAN DAVALAC INFORMACIJA AKTIVAN RECESIVAN PRIMALAC INFORMACIJA

"Aktivan" - aktivno stupa u komunikaciju traei ili nudei vanu informaciju. "Dominantan" - Davalac informacije je apsolutno dominantan u odluci da li e informaciju proslediti primaocu.


10

2. PRAVILAN

RAZVOJ LINOG VREDNOSNOG SISTEMA

Lini informacioni i Lini emocionalni sistem ine Lini vrednosni sistem i delom su sastavljeni od sadraja koji dosta realno odraavaju stvarnost, a delom od vie ili manje neadekvatnih informacionih i emocionalnih elemenata. Razvoj Linog vrednosnog sistema poinje sa otpoinjanjem procesa aferentacije (pristizanja informacija preko ula u CNS) i traje tokom celog ivota. Dinamika razvoja Linog vrednosnog sistema je u ranom uzrastu deteta najbra, a docnije po pravilu sporija, ali i mnogo kompleksnija, u smislu ugraivanja novih sadraja i korekcija starih sadraja Linog vrednosnog sistema. injenica je da se i stvarnost, kao osnovni izvor informacija, menja u prostoru i vremenu, te se Lini vrednosni sistem i zbog toga izgrauje uz stalnu potrebu za "restauracijom" svojih delova, kako bi se odrao ritam sa pomenutim promenama stvarnosti. Adekvatan prijem novih informacija praenih odgovarajuim emocijama, uz adekvatnu korekciju starih informacionih i emocionalnih sadraja, obezbeuje kreativni razvoj Linog vrednosnog sistema. Lini vrednosni sistem predstavlja i motivaciono jezgro koje usmerava ovekovu aktivnost u pravcu daljeg menjanja stvarnosti. U uzajamnom odnosu STVARNOST povratnog uticaja. LINI VREDNOSNI SISTEM prisutan je fenomen

ELEMENTI PRAVILNOG RAZVOJA LINOG VREDNOSNOG SISTEMA su sledei: 1) Pravilan prijem informacija (kao pod II 1.), uz ukljuenje njima odgovarajueg prateeg afektiviteta. 2) Pravilan postupak korigovanja iskrivljenih i brisanja nepotrebnih informacionih i emocionalnih sadraja Linog vrednosnog sistema. 3) Pravilan povratni uticaj individue i njene okoline jedno na drugo, to potstie obostrani rast i razvoj.

Sadraji Linog vrednosnog sistema su delom svesne, a delom nesvesne formacije (vidi sliku 1).


11

Nesvesni sadaji Linog vrednosnog sistema nastaju POTISKIVANJEM (lanim "brisanjem") informacije ("ideje"), emocionalog sadraja ("afekta") ili informaciono-emocionalnog ("ideoafektivnog") kompleksa. Ovo potiskivanje iz svesti nastaje pod dejstvom povienog nivoa afektiviteta /vidi sadraj pod III 1.1.3)/. Upravo mehanizam potiskivanja ima presudnu ulogu u FORMIRANJU PSIHIJATRIJSKOG SIMPTOMA kao teme iji sadraj, preplavljujui ponaanje pacijenta (a esto i aktivnost cele porodice i ireg miljea), dodatno "obezbeuje sigurnost" da e traumatski delovi Linog vrednosnog sistema ostati u nesvesnom. Nesvesni deo Linog vrednosnog sistema (pa i sam simptom kao njegov element) omoguava osobi da, u sklopu svojih nesvesnih aktivnosti, zadovolji ili izbegne zadovoljenje svojih nesvesnih pobuda. Jasno je da iz prethodno navedenog SLEDI I PSIHOTERAPIJSKI KONCEPT koji pretpostavlja da se postupkom "osveavanja" nesvesnih sadraja Linog vrednosnog sistema moe, na mala vrata, ukloniti i sam psihijatrijski simptom. Ovakav koncept ukljuuje i logiku Frojdove psihoanalize, ali se jednako odnosi na metode iz arsenala sistemiara komunikacionista (koji uvoenjem modela adekvatne interpersonalne komunikacije kre put do nesvesnih sadraja).

DRUGI, PARALELNI PSIHOTERAPIJSKI KONCEPT, takoe iz domena komunikacionog pristupa, ukazuje na mogunost da se psihijatrijski simptom eliminie i kroz aktuelne interpersonalne porodine komunikacije i razmene koje e, svojim intenzivnim afektivitetom (znaajem), uspostaviti adekvatnu porodinu lojalnost i line i porodine vrednosne sisteme, ime e se takoe obesmisliti i eliminisati psihijatrijski simptom.

Na taj nain, dok je Frojdova psihoanaliza iskljuivo istorijska, jer intervenie koristei informacije iz prolosti, komunikaciona sistemska psihoterapija je i "istorijska " i "sadanja".

3.

PRAVILNA MEULJUDSKA RAZMENA

Pravilna meuljudska razmena se uspostavlja izmeu DAVAOCA i PRIMAOCA koji imaju specifine karakteristike: DOBAR PRIMALAC je AKTIVAN 1/ Aktivno analizira svoje potrebe. 2/ Aktivno analizira naine kako je mogue da svoje potrebe


12

zadovolji. 3/ Aktivno, prvi, stupa u komunikaciju sa davaocem na kojeg je usmeren u postupku zadovoljavanja svojih aktuelnih potreba. DOBAR DAVALAC je PASIVAN 1/ Okrenut je analizi sopstvenih potreba i naina da ih zadovolji. 2/ Stupa u komunikaciju tek po pozivu primaoca.

DOBAR DAVALAC je DOMINANTAN

Nakon analize svojih mogunosti i potreba suvereno odluuje hoe li dati ono to je od njega traeno.

DOBAR PRIMALAC je RECESIVAN

1/ Prihvata odluku davaoca 2/ U sluaju da je njegovo traenje odbijeno ima mogunost da ga odloi ili da se usmeri na nekog drugog davaoca.

EMA PRAVILNE MEULJUDSKE RAZMENE

AKTIVAN RECESIVAN PRIMALAC

PASIVAN DOMINANTAN DAVALAC

Obavljanjem pravilne meuljudske razmene jaa odnos bliskosti, samopotovanja i uzajamnog potovanja i poverenja partnera u dijadi, uz anse za rast i razvoj (morfogenezu), kako individua ponaosob tako i dijade, a i ire sredine. Ovo je realan okvir i za pravilnu emocionalnu razmenu.


13

III NEPRAVILNI NAINI PRIJEMA INFORMACIJA, NEPRAVILAN RAZVOJ LINOG VREDNOSNOG SISTEMA I NEPRAVILNA MEULJUDSKA RAZMENA

1. NEPRAVILNI NAINI PRIJEMA INFORMACIJA

1.1. NEPRAVILNI NAINI DIREKTNOG PRIJEMA INFORMACIJA

1) Naruenost anatomskih struktura za prijem, prenos i obradu informacija.

2) Loa budnost. (Mentalni zamor, dejstvo psihoaktivnih supstanci i sl. utie da se informacije pri prijemu iskrivljuju ili da uopte i ne budu primljene.)

3) Povien nivo afektiviteta: 1 - Svesni ili nesvesni pojaani strah od gubitka (realnog ili umiljenog). 2 - Svesni ili nesvesni pojaani poriv da se pridobije korist (realna ili umiljena) za sebe ili za nekog drugog. 3 - Svesna ili nesvesna pojaana simpatija ili ljubav usmerena prema sebi ili prema nekom drugom. i 4 - Svesna ili nesvesna pojaana agresivnost (mrnja) prema sebi i/ili drugima. Ovi elementi utiu da se informacije pri prijemu iskrivljuju ili potiskuju u nesvesni deo Linog informacionog sistema ili im se pridodaje iskrivljen emocionalni sadraj (u okviru Linog emocionalnog sistema) ili se i ovaj emocionalni sadraj potiskuje u nesvesno (bilo zajedno sa samom informacijom, u obliku ideoafektivnog kompleksa, ili samostalno).


14

4) Nepravilna razvijenost Linog vrednosnog sistema ispoljava se kao: 1 - Nerazvijen Lini vrednosni sistem (zastupljen kod dece i kod oligofrenih osoba) esto vodi nemogunosti odgovarajueg ukljuenja novih informacija u Lini vrednosni sistem. Sledi neadekvatno ukljuivanje uz neadekvatan emocionalni ton ili neukljuivanje vanih informacionih i emocionalnih sadraja. 2 - Iskrivljen Lini vrednosni sistem dovodi do slinih efekata. Pretpostavljamo da najvei broj ljudi ima vie ili manje iskrivljen Lini vrednosni sistem, to vie ili manje ometa njihovu adekvatnu adaptaciju u kontekstu realnosti. 3 - Psihotian Lini vrednosni sistem takoe ometa prijem novih informacija i grubo naruava adaptaciju. i 4 - Naknadno osiromaen Lini vrednosni sistem, karakteristian za razliite tipove hroninih psihoorganskih sindroma (demenci), ima iste efekte.

5) Loa kritinost primaoca informacija ispoljava se kao:

1 - Loa kritinost primaoca informacija u odnosu na sadraj njegovog Linog vrednosnog sistema: a) Ispoljavanje nerealno pojaane sumnje u svoj Lini vrednosni sistem moe nerealno pojaati verovanje u novopristiglu informaciju iako je ista netana, sa efektom sledstvenog iskrivljavanja Linog vrednosnog sistema. b) Nerealno smanjena ili odsutna sumnja u ispravnost svog Linog vrednosnog sistema vodie tome da e osoba negovati svoj iskrivljeni Lini vrednosni sistem iskrivljavajui i novopristigle informacije.

2 - Loa kritinost primaoca informacija u odnosu na novopristigle informacije: a) Nerealno pojaana sumnja u novoprimljene informacije, kao i


15

b) Nerealno smanjena sumnja u iste po pravilu vodi iskrivljavanju Linog vrednosnog sistema. Napomena : Sposobnost za kreativni razvoj Linog vrednosnog sistema je najvia funkcija CNS-a i ukljuuje visoke analitiko-sintetike mehanizme. Ova sposobnost ima najvii adaptivni potencijal.

6) Kombinacija dva ili vie prethodno navedena modela neadekvatnog direktnog prijema informacija praktino onemoguava jasnu ocenu stepena udela pojedinanih od ovih modela u ukupnom efektu (koji je po pravilu mnogo vei od efekta prostog zbira pomenutih neadekvatnih modela).

1.2. NEPRAVILNI NAINI INDIREKTNOG PRIJEMA INFORMACIJA (NEPRAVILNI OBLICI MEULJUDSKE KOMUNIKACIJE)

2) Nepravilnosti koje potiu od davaoca inormacija :

1- Ako je davalac informacija, u postupku svog direktnog prijema odreene informacije (ili kasnije), doiveo iskrivljavanje, neadekvatno brisanje ili potiskivanje (lano "brisanje") same informacije, njenog prateeg emocionalnog sadraja ili i jednog i drugog (tj. ideoafektivnog kompleksa), takav davalac e nesvesno preutati vanu informaciju ili e je preneti u iskrivljenoj formi. 2- Neki efekti mogu nastati u samom momentu davanja ranije adekvatno primljene informacije: a) Davalac tada moe, svesno ili nesvesno, upitan ili ne, da preuti ili izmeni sadraj i/ili emotivni ton vane informacije (koja je do tada bila pravilno postavljena u njegovom Linom vrednosnom sistemu);


16

b) U momentu davanja informacija davalac moe da bude, svesno ili nesvesno, neprimereno aktivan (slabo aktivan ili preterano aktivan) ili neprimereno selektivan (neselektivan ili pogreno selektivan); c) Takoe moe, svesno ili nesvesno, koristiti nejasnu komunikaciju kao nain da izbegne prenos vane informacije; d) Ili moe, svesno ili nesvesno, odlagati pruanje vane informacije i istu pruiti onda kada ona delom ili u potpunosti izgubi praktian znaaj.

3) Nepravilnosti koje potiu od primaoca informacija :

1 - Primalac u okvirima indirektnog prijema informacija moe ispoljiti iste probleme kao i pri nepravilnom direktnom prijemu informacija (Vidi opis pod III 1.1.). 2 - On, takoe, moe biti neprimereno aktivan (slabo aktivan ili preterano aktivan) ili neprimereno selektivan (neselektivan ili pogreno selektivan) u traganju za vanim informacijama, to moe biti svesno ili nesvesno ponaanje. 3 - Primalac moe i da, svesno ili nesvesno, izbegava da trai pojanjenje za sumnjive, nejasne i nepravovremene (ili preutane) informacije.

2.

NEPRAVILAN RAZVOJ LINOG VREDNOSNOG SISTEMA

Oblici nepravilnog razvoja Linog informacionog sistema i Linog emocionalnog sistema, tj. Linog vrednosnog sistema, nastaju delovanjem jednog ili vie nepravilnih naina prijema informacija (Opisano u odeljku III 1.)


17

2.1. NEDOVOLJNO RAZVIJEN LINI VREDNOSNI SISTEM kod oligofrenih

Nedovoljno razvijeni Lini vrednosni sistem je oekivano zastupljen u dece odreenog uzrasta, a patoloki karakterie oligofrene osobe, kod kojih jasno postoji pojava manjeg broja informacija u Linom vrednosnom sistemu, to je praeno esto oskudnim i neprimerenim emocijama (tj. razvojem neprimerenog Linog emocionalnog sistema). Ovo je osnov nepravilnog testiranja realnosti kad su u pitanju oligofrene osobe, iz ega sledi i njihova manje uspena funkcionalnost. Ovaj oblik Linog vrednosnog sistema nekada poprima i elemente Iskrivljenog ili Psihotinog Linog vrednosnog sistema.

2.2. ISKRIVLJEN LINI VREDNOSNI SISTEM

Modeli iskrivljenog Linog vrednosnog sistema su vie ili manje prisutni u veine ljudi. Svest o konkretnim delovima koji su iskrivljeni nije prisutna, ve je u svesti prisutna vie ili manje jasna pretpostavka da ovi postoje. (Osveenje ovih sadraja daje ansu za korekciju i razvoj Linog vrednosnog sistema.!!!) Osobe ove grupe su relativno funkcionalne, ali uz razvoj psihikih ili psihosomatskih fenomena koji e b iti opisani u daljem tekstu. Duboko iskrivljenje Linog vrednosnog sistema vodi kvalitativnom skoku u psihotini Lini vrednosni sistem.

2.2.1.

LINI VREDNOSNI SISTEM KOD ZAVISNIKA

Opte karakteristike:

U poetnim fazama razvoja zavisnosti zavisnik u potpunosti potiskuje u nesvesno sopstveni uvid u postojeu zavisnost.


18

Negacija je nesvesan akt odbacivanja neprijatne realnosti, tj. akt lanog "brisanja" dela Linog informacionog sistema i ona pokuava da "zatiti" zavisnika od traume sueljavanja sa svojim neadekvatnim funkcionisanjem. U kasnijoj fazi, negacija postaje neefikasna i deo uvida probija u svest, ali uz prisutno minimiziranje problema. Minimiziranje je rezultat i dalje prisutnog potiskivanja u nesvesno, ali sada manjeg dela Linog informacionog sistema. Negacija i minimiziranje su pojave vezane za ranije faze zavisnosti. Svesno laganje (za razliku od nesvesnog laganja po tipu minimiziranja ili negacije) karakterie kasnije faze, kad ve postoji potpuna svest o sopstvenoj zavisnosti. _ Neophodno je istai da je, u nekim sluajevima, veoma teko razluiti da li pacijent svesno lae ili je pod uticajem potpune negacije problema zavisnosti. (Predlaemo Vam da, u poektu rada sa pacijentom, uvek najpre pretpostavite da on nesvesno negira problem, a ne da svesno lae(!).)

Projekcija ("Drugi to ine vie od mene.") moe da podrava negaciju, minimiziranje ili svesno laganje, kao i Racionalizacija (Nalaenje opravdanja za formiranje i odravanje zavisnosti ili recidiv.). Kod alkoholiara, u fazi apstinencije, beleimo znake nesvesne (maskirane) depresivnosti, to se, u fazi pijenja, smenjuje otvorenim ispoljavanjem depresivnosti i agresivnosti. Preteranu dobrotu prema drugima u fazi nepijenja, u fazi pijenja smenjuje preterana zahtevnost ili agresivnost. (Supruge alkoholiara esto Vam iznose klasinu reenicu: "Mnogo je dobar kad je trezan.") _ Zavisnici i njihove porodice glorifikuju ljubav i vernost i ispoljavaju izraenu incestuoznost. Nesposobni su da osveste i prihvate svoje realne emocije pa i da uspeno osveste i obrade incestuozne pulzije. (Nesvesno ili svesno postavljaju pred sebe i partnera zahtev za ljubavlju, ne uvaavajui realni sadraj oskudnih i pomeanih emocija koje u ovom odnosu postoje.). Agresivna ljubomora proistie iz paradoksa glorifikacije ljubavi i vernosti, u kombinaciji sa objektivnim emocionalnoseksualnim zahlaenjem izmeu partnera. Ova se esto razvija i do psihotinog nivoa, kako je to kod alkoholne ljubomore.


19

Nedovoljno potovanje vrednosti ivota i zdravlja, a visoko vrednovanje novca i drutvene moi (na nesvesnom ili na svesnom nivou), takoe karakteriu Lini vrednosni sistem zavisnika i osoba iz njihovog okruenja.

Vane napomene : Napred navedeni sadraji se odnose na niz poznatih formi bolesti zavisnosti: alkoholizam, narkomaniju, zavisnost na rad, zavisnost od kockanja, kartanja, igara na sreu, TV-a, kompjutera,video igara, pasija, telefonskih razgovora, rizinih ili manje rizinih sportova (auto ili moto trke, skijanje, alpinizam...), zavisnost od hrane (mentalna anoreksija, bulimija, gojaznost), zavisnost od seksa (nimfomanija, satirijaza, egzibicionizam, voajerizam, preljubnitvo...). Sutinu svih nabrojanih (i nenabrojanih) entiteta ini zavisnost od odreene funkcionalne sekvence ("igre" - kako to definie Teorija igara ). "Igra" ima vaan adaptivni potencijal i predstavlja formu odravanja morfostaze (zastojne ravnotee) individue, porodice i ireg sistema. Pretpostavlja se da ovakav zastoj (odmor) usporava mogue velike promene i prebrzi razvoj koji nosi opasnost da dovede do sloma sistema (individue ili porodice)! Meutim, pretpostavljena adaptivna funkcija "igre" ima i granicu kada se kao takva iscrpljuje i kada nastavak "igre" bitno usporava pa i blokira sistem u njegovom normalnom razvoju i preti da dovede do njegovog sloma. Tada je neophodno aktiviranje morfogeneze (razvojne ravnotee).

2.2.2.

LINI VREDNOSNI SISTEM KOD FOBINIH

Simptom (fobija) je izraz nesvesne hetero i autoagresivnosti koja ima u osnovi maskiranu depresivnost. Fobina osoba se, na svesnom nivou, ne miri sa svojom fobijom kao sa jakim sadrajem iji je osnov u nesvesnim (potisnutim iz svesti) traumatskim sadrajima. Ona uporno pokuava da svesnim naporima odagna simptom ili izbegne njegovu pojavu. Pritom osea neadekvatnu linu odgovornost za odravanje simptoma.


20

Fobini pacijent, vremenom intenzivira nesvesnu ili svesnu depresivnost zbog : 1/ oseanja sopstvene neadekvatnosti, 2/ line bezuspene borbe sa simptomom i 3/ oseanja da ga i okolina smatra neadekvatnim i nedovoljno borbenim. Uz depresivnost paralelno se odrava i nesvesna drugima (lanovima porodice, lekarima). ili svesna agresivnost prema sebi i

Fobina tema potiskuje sve ostale sadraje Linog vrednosnog sistema. Fobini nesvesno gaje kompleks nie vrednosti, a simptom im je svesna ili nesvesna potvrda da imaju osnova za negovanje ovog kompleksa. Oni su pojaano aktivni zbog nesvesne ili svesne nesigurnosti u sebe (Otuda proistiu i obimni rituali proveravanja i izbegavanja.).

2.2.3.

LINI VREDNOSNI SISTEM KOD NEUROTIARA

U osnovi je svesno potcenjivanje sopstvene linosti tj. svesni kompleks nie vrednosti. Zbog poviene napetosti, koja postoji kao rezulatat nedovoljne samouverenosti, relativno ee ine greke, to im jo vie jaa kompleks nie vrednosti. Kako bi izbegli greke razvijaju ponaanje preteranog proveravanja sebe i drugih ili itave rituale izbegavanja situacija, koje, po njihovoj proceni, za njih nisu savladive. I malu konfrontaciju ili kritiku primaju sa velikom alou, ali ne manifestuju agresivnost prema onome ko ih kritikuje, ak i ako je kritika nerealna. I malu pohvalu (ak i manju nego to su je realno zasluili) doivljavaju sa velikom radou i zahvalnou prema onom ko ih hvali. Kad postignu i veliki uspeh (uz, po pravilu, preveliko ulaganje) ponaaju se vie nego skromno i ne oekuju adekvatnu nagradu. Svesno, (a u biti neosnovano) zavide "uspenim" psihosomatiarima na njihovim "poloajima, sposobnostima i titulama", te i tako ojaavaju lini kompleks nie vrednosti. Zbog sopstvene nesigurnosti nisu dovoljno borbeni i relativno lako se povlae pred problemima koji se pred njih postavljaju i pred osobama koje su adekvatno ili pojaano borbene (kao to je to sluaj sa psihosomatiarima).


21

Ovo su, po pravilu, funkcionalno mlaa deca iz porodice porekla koja su rasla u prezatiujuem miljeu u kojem nisu uspela da razviju dovoljno svoje postojee sposobnosti. Okolnosti ponavljanih neuspeha na linom planu takoe su faktor koji doprinosi razvoju ovakve psihike strukture. Ove osobe, pokuavajui da poboljaju utisak o sebi pred drugima, posveuju adekvatnu panju svom spoljnom izgledu i to rade nepretenciozno. ak i kad su prelepi ne gorde se. Mogu razvijati fobije, zavisnost, svesnu ili nesvesnu (larviranu) depresivnost, psihopatiformno ponaanje (kada njihova depresivnost prelazi u autoagresivnost, praenu, po pravilu, samopovreivanjem). Mogue je spontano ili psihoterapijskim postupkom inicirano sazrevanje osobe. Lako prihvataju psihoterapiju u fazi razvoja sopstvenih ili porodinih simptoma. Kada se javljaju lekaru sa nesrazmerno malim povodima ne ine to zbog podsvesne agresivnosti ili velikog samoljublja, ve iz autentino pojaanog straha i potrebe da se provere.

2.2.4. LINI VREDNOSNI SISTEM KOD NEPSIHOTINO DEPRESIVNIH

Depresivnost koja se pojavljuje kao adekvatno oseanje, ovde narasta i postaje nain ispoljavanja i nesvesne agresivnosti prema drugima i sebi. I pacijent i njegova okolina po pravilu dugo potiskuju ispoljavanje depresivnosti te se, po principu "poslednje kapi u ai", dogodi da aktuelni veliki ili mali povod pokrene izliv naoko neadekvatne depresivnosti. Depresivni svoja oseanja ne vezuje (ili ih neadekvatno vezuje) za realne sadraje svog ivotnog iskustva (svog Linog informacionog sistema). Depresivni sadraji Linog emocionalnog sistema se odvajaju od delova Linog informacionog sistema te depresivni svoje oseanje depresivnosti doivljava kao nerealno. Zbog toga ima oseanje line neadekvatnosti, a potom nastavlja i neadekvatnu borbu da svesnim naporom odagna depresivnost, to ga jo vie iscrpljuje.


22

I sama okolina procenjuje depresivnost pacijenta kao nerealnu i podvrgava ga as zahtevima da se izbori sa svojom depresijom, as neadekvatnim pokuajima da ga oraspoloi ili ubedi kako nema razloga za depresiju. Osobe iz okoline i same imaju previsok prag za sopstvenu depresivnost i velike tekoe u ispoljavanju iste. to se pacijent i njegova okolina vie bore protiv depresije (na pomenute naine) to vie tonu u nju kao u ivo blato. Depresija kao tema potiskuje sve druge sadraje Linog vrednosnog sistema. U predepresivnom periodu ove osobe karakterie: stoiarski model ponaanja i preveliki zahtevi prema sebi i drugima.

2.2.5. LINI VREDNOSNI SISTEM KOD PSIHOSOMATIARA

U osnovi je nesvesno precenjivanje sopstvene linosti, tj. nesvesni kompleks vie vrednosti (kao tipina reaktivna formacija na bazini kompleks nie vrednosti), uz nesvesno smanjeno samoljublje. Razvoju ovakvih linosti doprinosi pozicija funkcionalno starijih meu svojom braom i sestrama u porodici porekla, kao i itav sistem podravanja ovakvog ponaanja, kako zbog podrke porodice, tako i zbog njihovih linih socijalno priznatih stvarnih ili nazoviuspeha. Svoje funkcionisanje i poziciju nesvesno ili svesno zaodevaju u ruho mistifikacije formirajui karakteristian imid nadprosenosti (akt koji ih izdie u sopstvenim oima i oima drugih ljudi). To su "visoki strunjaci", "veliki naunici", "sposobni menaderi", "umetnici", "mudraci", "teolozi"... Posebno im pogoduju granine oblasti (umetnost, nauka, filosofija, teologija, magija...) jer je u njima utvrivanje objektivne realnosti veoma teko. Gradei precenjenu sliku o sebi stvaraju minijaturno (ili vee) iracionalno (psihotino) jezgro, koje podrava njihov kompleks vie vrednosti. Direktna konfrontacija sa nerealnou sadraja pomenutog iracionalnog jezgra jako ih uznemirava i moe ih pokrenuti na ekspanziju psihotinosti (zato je KONTRAINDIKOVANA!!!). Preporuuje se korienje iskljuivo INDIREKTNE KONFRONTACIJE, nuenjem realnih sadraja u vezi sa odreenom temom.


23

Ovo su relativno visoko sposobne osobe relativno visokog socijalnog postignua, ali ne i genijalne kako o sebi nesvesno grade sliku pred sobom i drugima. Kompleks vie vrednosti pomae donekle ovim osobama da snize nivo line napetosti, to poboljava njihovu efikasnost (Verom u sebe oni zaista i postiu vie.). Previsoki zahtevi koje sebi postavljaju, previsok stav o svojoj moi i ulozi, previsoka odgovornost za sebe i druge, prihvatanje pretekog ivotnog tereta, pojaana frustracija na neuspeh, sve ih to izlae stresu i razvoju psihosomatskih bolesti, depresije, zavisnosti, psihotinosti... estoko reaguju na kritike, a bez adekvatne radosti primaju pohvale i nagrade (Drugo mesto ili manja nagrada mogu i da ih povrede!). esto su skromne spoljanjosti ( Zbog niskog samoljublja.). Zbog sklonosti trpljenju po pravilu se kasno (ili nikad) javljaju lekaru, a terapiju po pravilu izbegavaju. Zbog njihove uverenosti u svoju potpunu adekvatnost veoma je oteano (ali ipak mogue) da doe do njihovog spontanog ili psihoterapijom pomognutog sazrevanja. Na psihoterapiju dolaze po pravilu pratei nekog drugog lana porodice iji simptom dovodi porodicu terapeutu, a tada mogu postii promene i sazrevanje kroz postupak za kojeg smatraju da je upuen iskljuivo pomenutom lanu zbog kojeg porodica dolazi na tretman (indirektno sazrevanje "preko drugog" ).

2.2.6.

LINI VREDNOSNI SISTEM KOD PSIHOPATA

U osnovi kod ovih osoba je prisutna kombinacija svesnog kompleksa vie vrednosti i pojaanog samoljublja. Njihove line potrebe i njihovo zadovoljenje su primarni i neodloni. Pojaani su i izmenjeni njihovi bazalni nagoni, a snieni pa i ugaeni vii. Oni "zasluuju da dobiju sve po svaku cenu" i pritom lako "prelaze preko leeva".


24

Line potrebe zadovoljavaju preteranim sredstvima: njihov nakit su predebeli lanci, narukvice, prstenje; kola su im preskupa i svetske marke, preterano raskona i robusna; odea takoe... Svoje telo posebno neguju i ukraavaju kitnjastim (ali ne i bizarno runim) tetovaama i uglavnom se ne samopovreuju ak ni u sluajevima depresivno-agresivnih ispada (Tada, po pravilu, fiziki povreuju okolinu.). Neadekvatni su partneri. Osobu sa kojom su tretiraju kao "lutku" - ak joj se tako i obraaju, jer je ona za njih samo predmet za njihovo dominantno seksualno zadovoljavanje ili pravljenje mao-imida. Nikakvi dublji emocionalni partnerski nivoi nisu im dostupni. Neadekvatni su roditelji. Bez dovoljno emocija za svoju decu. Od njih trae da budu u funkciji zadovoljenja potreba roditelja psihopate. Prenose lako model ponaanja kojem su bili izloeni u svojoj porodici porekla (gde su i sami bili grubo zapostavljani i nevoljeni, bilo da im je otvoreno uskraivana ljubav i ispunjenje realnih potreba, ili da su bili izloeni automatskom ispunjavanju njihovih elja bez obzira na realan okvir). Od malena nesvesno ueni da samo o sebi (i sami o sebi) vode brigu oni docnije uspostavljaju neadekvatnu meuljudsku komunikaciju i meuljudsku razmenu sa okolinom, to im nagomilava nesvesnu depresivnost uz, anse za usmeravanje na izbor riskantnih poziva ili pasija i razliitih oblika bolesti zavisnosti.(9) Zbog njihove uverenosti u svoju adekvatnost veoma je oteano spontano ili psihoterapijom propraeno zrenje. Teko se ukljuuju u psihoterapijski postupak i onda kada je to potrebno da uine zbog drugog lana porodice (To znatno umanjuje anse za "zrenje preko drugoga" vidi 6.2.5., zavrni pasus.).

2.3. LINI VREDNOSNI SISTEM KOD PSIHOTINIH OSOBA

Psihotini Lini vrednosni sistem praen je upadljivo bizarnom (udnom, nerazumljivom) funkcionalnou osobe. Granica izmeu iskrivljenog i psihotinog Linog vrednosnog sistema je upravo ta mera shvatljivosti ili neshvatljivosti pacijentovog ponaanja u odnosu na okvire realnosti. Mala psihotina jezgra tipa patoloke ljubomore, paranoinog jezgra ili minijaturnih psihotinih nukleusa pod okvirom socijalno prihvaene mistifikacije (kako je to sluaj kod psihosomatiara ili onih koji veruju u magijske fenomene), su pokazatelj da je dijagnostika


25

psihotinog Linog vrednosnog sistema prvenstveno kvalitativna kategorija, ali da je za dijagnozu veoma vana injenica i kolika je kvantitativna zastupljenost psihotinih sadraja kao i koliki je njihov praktini uticaj na ivot osobe i njene neposredne okoline. U ovakvim dijagnostikim okvirima jasno je da je i sama pozicija dijagnostiara kao nekog ko "dovoljno realno sagledava stvarnost" neto to sa razlogom moemo posmatrati sa dosta opreza. Poseban problem u oceni da li je neki sadraj psihotian ili nije ine one granine oblasti (religija, umetnost, nauka) u kojima je testiranje realnosti veoma sloen proces koji istovremeno uvek nosi izazov za onog ko se ovim oblastima bavi da neosetno "pree granicu realiteta".

2.3.1 LINI VREDNOSNI SISTEM KOD PSIHOTINIH SA SHIZOFRENIM KARAKTERISTIKAMA

1) PSIHOZE SA DOMINANTNIM NEGATIVNIM ZNACIMA :

Psihoze sa dominantnim negativnim znacima nastaju potiskivanjem u nesvesno ( lanim "brisanjem") dela (ili delova) Linog vrednosnog sistema (prevashodno Linog emocionalnog sistema). Ovde beleimo: 1 - Apatine forme najee kod SCH simpleks i 2 - Abuline forme 3 - Katatone forme - najee kod SCH katatonika.

2) PSIHOZE SA DOMINANTNIM FORMALNIM POREMEAJIMA MILJENJA :

Psihoze sa dominantnim formalnim poremeajima miljenja nastaju psihotinom dezorganizacijom, iskrivljavanjem i/ili potiskivanjem delova Linog vrednosnog sistema ( prevashodno Linog informacionog sistema ) u nesvesno.


26

1 - sa neologizmima, 2 - sa blokovima misaonog toka, najee kod 3 - sa epizodama disociranosti, 4 - sa "salatom od rei". najee kod SCH hebefrenica

3) PSIHOZE SA DOMINANTNIM SADRAJNIM POREMEAJIMA MILJENJA : Psihoze sa dominantnim sadrajnim poremeajima miljenja nastaju iskrivljavanjem delova Linog vrednosnog sistema (Linog informacionog i Linog emocionalnog sistema), uz takoe prisutno potiskivanje u nesvesno. 1 Paranoine forme - PARANOJA 2 Paraniodne forme - SCH paranoides, parafrenija...

2.3.2.

LINI VREDNOSNI SISTEM KOD PARANOINIH I PARANOIDNIH

1/ LINI VREDNOSNI SISTEM KOD PARANOINIH

a) Karakteristike paranoika :

Paranoik svesno belei svesne ili nesvesne sadraje u ponaanju partnera pogreno im (i onim nesvesnim sadrajima!) dajui znaenje svesnih sadraja. Ovo se deava pod dejstvom povienog nivoa afektiviteta paranoika, u smislu opisanom pod III 1.1.3). Detaljno, jasno i dosta ubedljivo izraava svoje paranoine ideje, uz visok stepen napetosti (ideo-afektivni blok). Primer : Patoloki ljubomorna osoba belei svesno ili nesvesno koketno ponaanje partnera iskljuivo kao svesno, a to izraava otvorenim, detaljnim, dosta ubedljivim sumnjama, uz linu intenzivnu napetost i uznemirenost.


27

Potom paranoik reaguje jo veom distancom i razvijanjem jo intenzivnije paranoinosti ili grubim verbalnim ili fizikim napadom. Sebe svesno ne belei kao bolesnog. (to predstavlja pravilo sa izuzecima: npr. kada se neki pacijenti, zbog svoje ljubomore, javljaju na tretman.) Nesvesno ipak osea da "neto s njim nije u redu" i izbegava da se lako otvara na tu temu, posebno ako ga doekuje gruba konfrontacija okoline.

Paranoino jezgro je usko, koherentno i jasno ogranieno. Otuda relativno adekvatna funkcionalnost pacijenta u veoma irokom okviru njegovog linog funkcionisanja.

b) Karakteristike partnera paranoika :

Partner paranoika veoma retko svesno manipulie, a mnogo ee nije svestan vanih agresivnih sadraja svog ponaanja usmerenih na pacijenta. Njegovo ponaanje je svesno ili nesvesno motivisano faktorima koji utiu na stvaranje povienog nivoa afektiviteta /Vidi III 1.1.3)!/. U poetku on se izuzetno malo ili previe brani od optubi paranoinog partnera. Kasnije, pod pritiskom, u stanju povienog afekta, moe da izgubi takt i "prizna greke" (nesvesno time kanjavajui i sebe i partnera), to poveava mogunost daljih komplikacija (sve do homicidalnosti pacijanta!). Dugo ne tretira paranoika kao bolesnika verovatno i sam oseajui nesvesno svu sloenost njihovog meusobnog odnosa.

Vane napomene : Relativno otvorena partnerska komunikacija je dosta dugo prisutna. Smanjenje sumanutosti je znak ili stvarnog poboljanja (stvarne redukcije sumanutosti) ili pogoranja u smislu disimulacije (prikrivanja stvarnih sadraja) nakon koje sledi etapa razbuktavanja simptoma i bujanje psihotinog jezgra u LVS-u. Paranoja sa idejama veliine i odnosa se lako razvija na malom psihotinom jezgru psihosomatiara (vidi III 2.2.5.). Okolina dodatno pomae razvoj ovog tipa paranoje time to prihvata autoritarnost pacijenta koju ne razume ili je se plai, tj. trpi delovanje po tipu afektivnih uticaja opisanih pod III 1.1.3), ime podrava paranoinog u njegovoj psihotinosti.


28

Paranoja sa idejama veliine i odnosa moe biti dopunjena idejama proganjanja koje mogu imati uporite u moguim svesnim ili nesvesnim neprijateljstvima okoline.

2/ LINI VREDNOSNI SISTEM KOD PARANOIDNIH

a) Karakteristike paranoidnog pacijenta :

Paranoidna osoba nesvesno belei svesne ili nesvesne sadraje u ponaanju partnera pogreno im dajui (i onim nesvesnim sadrajima) znaenje svesnih sadraja. I ovde su od presudnog znaaja faktori povienog nivoa afektiviteta opisani pod III 1.1.3). Nepotpuno, nejasno i bizarno izraava paranoidne ideje, uz neadekvatne afektivne reakcije (prejake ili preslabe). Sebe ne belei kao bolesnog. Paranoidno jezgro je iroko, difuzno i promenljivih granica. (Otuda grubo naruena funkcionalnost pacijenta u relativno irokom okviru njegovog linog funkcionisanja.)

b) Karakteristike partnera paranoidnog pacijenta :

Partner paranoidne osobe retko svesno manipulie, a mnogo ee nije svestan punih sadraja svog ponaanja. (I sam potiskuje u nesvesno najvei deo svojih agresivnih poriva koje gaji prema pacijentu.) Dugo pacijenta ne tretira kao bolesnog (ili bar ne ozbiljno) i nedovoljno intenzivno ga konfrontira ( to je, verovatno, rezultat svesnog ili nesvesnog poimanja da sadraji ponaanja pacijenta nisu ba potpuno besmisleni ).


29

Docnije se konfrontira sa pacijentom, do verbalne i fizike agresivnosti. (I ova reakcija sugerira postojanje svesnog ili nesvesnog poimanja smisla paranoidnosti.). Paranoidna meuljudska komunikacija je sutinski bizarna i vremenom oteuje poverenje meu partnerima. Zatvaranje komunikacije, po tipu utanja u zajednici, vodi jo teem efektu. Porast agresivnosti partnera rezultira estim ubistvima.

Poseban entitet

REAKTIVNA PARANOIDNOST

a) Reaktivno paranoidna osoba : Po pravilu je paranoina. U poetku svesno belei svesne lai i prevare. Ne izlazi iz ovakve IPK, ve je odrava, ime se poveava napetost. /Reaguje iz povienog afektivnog nivoa reakcijama po tipu III 1.1.3)./ Ulazi u okvire pogrenog prijema informacija i iskrivljavanja LVS-a do psihotinih razmera, to potom utie na njeno ponaanje i ini ga grubo poremeenim (ak do toga da poini ubistvo iz straha da e biti ubijena).

b) Partner (ili partneri) reaktivno paranoidne osobe : Svesno lau i manipuliu, stimulisani povienim nivoom afektiviteta ( kao pod III 1.1.3). Manje ili vie prepoznaju u kom se stanju nalazi suprotna strana. Mogu i sami, po istom mehanizmu, upasti u reaktivnu paranoidnost (sa grubim poremeajima ponaanja, ak do injenja ubistva!).


30

TERAPIJSKE INTERVENCIJE

KOD REAKTIVNE PARANOIDNOSTI:

Hitno izdvajanje osobe iz miljea opisane meuljudske komunikacije. Davanje podrke od strane osobe sa kojom pacijent ima odnos punog poverenja (a i ona u njega, pod uslovom da, u strahu od psihotinosti pacijenta, nije i ona ula u gradnju patoloke meuljudske komunikacije, u kojoj nema uzajamnog poverenja). Stvaranje uvida u realnu veliinu percepiranih opasnosti, uz razvijanje realnih taktika odbrane od istih.

2.3.3. LINI VREDNOSNI SISTEM KOD PSIHOTINO DEPRESIVNIH

Razvojem emocionalnih uticaja opisanih pod III 1.1.3), a u okvirima ve postojee nepsihotine depresije (vidi III 2.2.4.), razvijaju se depresivne sumanute ideje kao i ideje (i pokuaji) samoubistva, to depresiji daje kvalitet psihotinosti.

2.3.4. LINI VREDNOSNI SISTEM KOD MANINIH

Pod dejstvom emocionalnih uticaja opisanih pod III 1.1.3), dolazi i do mogunosti razvoja manine slike sa euforinim raspoloenjem, logorejom i ekspanzivnim sumanutostima. Po svojoj dubljoj sutini radi se zapravo o maninoj formi bazino depresivnog poremeaja.

2.4.

NAKNADNO OSIROMAEN LINI VREDNOSNI SISTEM kod dementnih

Model sekundarno osiromaenog LVS-a je karakteristika organskih hroninih psihosindroma tj.demenci. Ovde svrstavamo razliite forme presenilnih i senilnih demenci (opisanih u vaeoj Meunarodnoj klasifikaciji bolesti).


31

3.

NEPRAVILNI NAINI MEULJUDSKE KOMUNIKACIJE I MEULJUDSKE RAZMENE

Opte karakteristike nepravilne meuljudske komunikacije su opisane u odeljku III l.2. Nepravilna meuljudska razmena se uspostavlja izmeu neodgovarajueg primaoca i neodgovarajueg davaoca.

- NEODGOVARAJUI PRIMALAC je : ili 1/ Pasivan ili nedovoljno aktivan 1 - Ne analizira ili samo naznaeno analizira svoje potrebe. 2 - Ne analizira ili samo naznaeno analizira naine zadovoljavanja istih. 3 - Ne stupa prvi u komunikaciju sa davaocem. ili 2/ Pojaano, ali ogranieno aktivan (npr. zavisnik) 1 - Analizira uzan krug ili samo jednu svoju potrebu ( po pravilu patoloku). 2 - Analizira intenzivno samo naine da zadovolji tu jednu patoloku potrebu. 3 - Stupa prvi u kontakt sa davaocem (opet iskljuivo vezano za jednu patoloku potrebu).

- NEODGOVARAJUI DAVALAC je POJAANO AKTIVAN 1 - Okrenut je neadekvatnom primaocu i proceni njegovih potreba. 2 - Prvi stupa u kontakt sa primaocem nutkajui ga ili stalno ispitujui njegove potrebe, ime paradoksalno blokira primaoca da sam preispita svoje potrebe.

- NEODGOVARAJUI DAVALAC je RECESIVAN 1 - Ili automatski sve zatraeno daje, ili 2 - dozvoljava da se od njega sve bukvalno otima.


32

- NEODGOVARAJUI PRIMALAC je DOMINANTAN 1 - Ili on odreuje da li e primiti ponueno, ili 2 - bukvalno otima od davaoca ono to hoe. Vane napomene i digresije : Nepravilna meuljudska komunikacija i nepravilna meuljudska razmena naruavaju samopotovanje kao i potovanje partnera, remete zadovoljavanje uzajamnih potreba i odravaju se paralelno sa odravanjem porodinog simptoma (nekog od pshijatrijskih entiteta).

Sekvence nepravilne meuljudske komunikacije i nepravilne meuljudske razmene uspostavljaju se po pravilu izmeu osoba sa visokim stepenom emocionalne vezanosti (roditelj dete, emocionalni partneri...) dovodei do ispoljavanja naizmenine ljubavi i mrnje,sa karakteristikama poznatog fenomena duple veze (double bind ). Pritom se uvek radi o procesu u kojem obe strane (primalac i davalac) uestvuju delimino svesne ili potpuno nesvesne sadraja svoje interakcije. Ponavljane nepravilne meuljudske komunikacije i nepravilne meuljudske razmene usporavaju rast i razvoj individue i sistema, to u izvesnoj meri i u odreenom periodu moe da bude i adaptivni mehanizam kojim se tedi energija sistema i izbegava eksplozivni rast i razvoj (Morfostaza kao adaptivni fenomen.). Morfostaza opstaje : 1. odravanjem hronine blae krize, ili 2. spontanim ili terapijski izazvanim promenama po tipu Promene Prvog reda (2) (supstitucija jednog problema drugim, kod jednog istog ili kod nekog drugog lana porodice), to takoe vodi odravanju hronine blae krize (podnoljive krize). Intenziviranje krize ( spontano ili terapijski izazvano) vodi individuu i sistem ka kritinoj taki (vrh krize) ijim dostizanjem se neminovno (uz veu ili manju cenu) izlazi iz okvira morfostaze (zastojne ravnotee) i prelazi u oblast morfogeneze (razvojne ravnotee) ili dolazi do sloma sistema. Prelaz u morfogenezu biva obavljen: 1 - nesvesno, kroz intenzivne strukturne promene (separacija, razvod, bolest i smrt, raanje, sklapanje novih partnerstava,...), uz nesvesno menjanje dotadanjeg Linog vrednosnog sistema i nesvesno aktiviranje Modela pravilne meuljudske komunikacije i meuljudske razmene (to je, izgleda, najee reenje),(Nesvesna Promena Drugog reda) ili


33

2 - svesno, razvojem Svesne Promene Drugog reda (to je, pretpostavljamo, za sada, veoma retka varijanta /?!/). Promenu Drugog reda (svesnu i nesvesnu) karakterie : 1 - sutinska izmena Linog vrednosnog sistema (usklaivanje sa realnou), 2 - uspostavljanje pravilne meuljudske komunikacije, 3 - uspostavljanje pravilne meuljudske razmene, 4 - gubitak simptoma i 5 - trend adekvatno doziranog (umerenog) razvoja koji e sauvati snage i dograivati individuu i sistem (kako strukturno, tako i funkcionalno).

3.1.

MEULJUDSKA KOMUNIKACIJA I MEULJUDSKA RAZMENA KOD ZAVISNIKA

(Pre daljeg itanja proitajte ponovo poglavlje III 2.2." Iskrivljeni Lini vrednosni sistem " i III.2.2.1." Lini vrednosni sistem kod zavisnika"!)

3.1.1

MEULJUDSKA KOMUNIKACIJA KOD ZAVISNIKA

Tokom odravanja zavisnosti ni zavisnik ni njegov partner ne potuju osnovna pravila dobre komunikacije : komuniciraju i kada je zavisnik u stanju izmenjene svesti (pod dejstvom psihoaktivne supstance, npr.), kao i onda kada zbog visokog nivoa afektiviteta nisu u stanju da adekvatno uju jedan drugog niti da adekvatno "mere rei". Kada apstinira zavisnik je, po pravilu, veoma pasivan u okvirima meuljudske komunikacije. U istim uslovima varijanta neselektivne pojaane aktivnosti tokom meuljudske komunikacije po pravilu je zastupljena kod partnera zavisnika, a retko kod samog zavisnika. Ovakav nain funkcionisanja i U FAZI APSTINENCIJE gradi i odrava izmeu zavisnika i njegovog partnera upadljivo nepravilnu meuljudsku komunikaciju (prikazanu na emi). EMA NEPRAVILNE MEULJUDSKE KOMUNIKACIJE KOD ZAVISNIKA ( 1 - kad je zavisnik u ulozi davaoca i 2 - kad je u ulozi primaoca informacija)1 ZAVISNIK PARTNER ZAVISNIKA NESELEKTIVNO POJAANO AKTIVAN ili VEOMA PASIVAN RECESIVAN PRIMALAC INFORMACIJA

VEOMA PASIVAN ili NESELEKTIVNO POJAANO AKTIVAN DOMINANTAN DAVALAC INFORMACIJA


34

2

ZAVISNIK VEOMA PASIVAN ili NESELEKTIVNO POJAANO AKTIVAN RECESIVAN PRIMALAC INFORMACIJA

PARTNER ZAVISNIKA NESELEKTIVNO POJAANO AKTIVAN ili VEOMA PASIVAN DOMINANTAN DAVALAC INFORMACIJA

Vana napomena : U naoj praksi (u uslovima kada apstiniraju) veina zavisnika funkcionie mnogo ee iz pozicije primaoca informacija (po modelu "2/").

3.1.2. MEULJUDSKA RAZMENA KOD ZAVISNIKA

Nepravilna meuljudska razmena kod zavisnika praktino se ispoljava u 4 karakteristine forme : 1) Forma koja se odvija u fazi kada zavisnik, u ulozi dominantnog primaoca, uzima sadraj svoje zavisnosti. 2) Forma koja se odvija u fazi kada zavisnik, u ulozi dominantnog primaoca, zadovoljava svoje druge potrebe ( nevezane za sadraj zavisnosti). 3) Forma koja se odvija u fazi kada je zavisnik u ulozi recesivnog aktivnog davaoca. 4) Forma koja se odvija u fazi kada je zavisnik u ulozi recesivnog pasivnog davaoca. Prve dve forme se tiu zavisnika kao neodgovarajueg primaoca (ema 1), a druge dve ilustruju njegovu ulogu neodgovarajueg davaoca (ema 2).


35

SHEME NEPRAVILNE MEULJUDSKE RAZMENE KOD ZAVISNIKA

ema 1:ZAVISNIK AKTIVAN (ili PASIVAN) DOMINANTAN NEODGOVARAJUI PRIMALACPARTNER ZAVISNIKA

PASIVAN (ili AKTIVAN) RECESIVAN NEODGOVARAJUI DAVALAC

ema 2:ZAVISNIK AKTIVAN (ili PASIVAN) RECESIVAN NEODGOVARAJUI DAVALAC PARTNER ZAVISNIKA PASIVAN (ili AKTIVAN) DOMINANTAN NEODGOVARAJUI PRIMALAC

Vane napomene :

Zavisnik kao neadekvatan primalac (ema 1), na svoju (kao aktivan) ili na tuu inicijativu (kao pasivan), ulazi u razmenu u kojoj je dominantan, ali sutinski gubitnik. To je sluaj sa alkoholiarem kada pije kradom ili uz pritisak na druge lanove svog okruenja da mu obezbede pie, ili kad to ini "ne mogavi da odbije" alkohol u prilici kada mu je nuen. (Potpuno identini okvir nalazimo i kod drugih zavisnosti nabrojanih u poglavlju 6.2.1.)

Zavisnik kao neadekvatan davalac (ema 2) je po pravilu, "previe dobar" i ini za druge i vie nego to mu zaista odgovara. Ovo je, delom, i "reakcija pokajnika". ("Mnogo je dobar kad je trezan." - je karakteristina izjava supruge alkoholiara!) Okolina u ovoj fazi, belei preterivanje zavisnika, ali i prihvata njegovu "preveliku dobrotu", a sam zavisnik postepeno ulazi u "negativan bilans" jer vie daje no to prima, a to ga, nesvesno ili


36

svesno, ini nezadovoljnim i agresivnim prema sebi i drugima (ee je ovo slika maskirane, a ree otvorene depresivnosti.). Iz ovakvog stanja se lako ulazi u fazu ponovnog uzimanja sadraja zavisnosti, ime se "zatvara krug zavisnikog ponaanja".(1)

Zavisnik tako prolazi kroz dve etape: u prvoj, funkcioniui kao neadekvatan primalac, ne potuje druge (otima od drugih), a u drugoj, kao neadekvatni davalac, ne potuje sebe.(11)

Partner zavisnika, u prvoj fazi, biva potpuno ignorisan ili grubo maltretiran od strane zavisnika, a u drugoj fazi doivljava da bude izloen gotovo neverovatnoj predusretljivosti i potinjavanju.

Ovakav "toplo-hladno" odnos kome je u osnovi double bind komunikacija iscrpljuje obe strane, te partner zavisnika esto razvija psihosomatske poremeaje ili obolenja (hipertireozu, eernu bolest, hipertenziju, gojaznost, koronarnu bolest, karcinom...) ili otvorenu depresivnost, zavisnost, fobiju ili pojaanu sklonost akcidentima.(4,19)

3.2. MEULJUDSKA KOMUNIKACIJA I MEULJUDSKA RAZMENA KOD FOBINIH (Pre daljeg itanja proitajte ponovo poglavlje III 2.2. "Iskrivljeni Lini vrednosni sistem " i III 2.2.2." Lini vrednosni sistem kod fobinih"!)

3.2.1. MEULJUDSKA KOMUNIKACIJA KOD FOBINIH

Fobini pacijent, po pravilu, dominira aktivnou tokom meuljudske komunikacije i preoptereuje ovu temom svoje fobije, potiskujui tako ostale sadraje (Pojaano je, ali izrazito tematski ogranieno aktivan.). Partner fobinog pacijenta je dosta pasivan u meuljudskoj komunikaciji i (svestan ili nesvestan toga) komunicira uz visok nivo napetosti.


37

EMA MEULJUDSKE KOMUNIKACIJE KOD FOBINOG PACIJENTA ( 1/ kad je fobini pacijent u ulozi davaoca i 2/ kad je u ulozi primaoca informacija):1/ FOBIAN PACIJENT VISOKO SELEKTIVNO (na temu fobije) POJAANO AKTIVAN DOMINANTAN DAVALAC INFORMACIJA PARTNER FOBINOG

SMANJENO AKTIVAN RECESIVAN PRIMALAC INFORMACIJA

2/ FOBIAN PACIJENT VISOKO SELEKTIVNO (na temu fobije) POJAANO AKTIVAN RECESIVAN PRIMALAC INFORMACIJA PARTNER FOBINOG

SMANJENO AKTIVAN DOMINANTAN DAVALAC INFORMACIJA

Vana napomena : U praktinom ivotu fobinog pacijenta dominira meuljudska komunikacija po tipu "1/"!

3.2.2.

MEULJUDSKA RAZMENA KOD FOBINIH

Nepravilna meuljudska razmena kod fobinog pacijenta se ispoljava u 4 karakteristine forme: 1) Forma koja se odvija u fazi kada pacijent, u ulozi primaoca, a pod uticajem sadraja svoje fobije, po pravilu angauje partnera. Npr. kada agorafobini pacijent zove suprunika da izae sa posla jer ne moe da se samostalno vrati iz etnje po gradu. (Ovo je u dijadi sa fobinim pacijentom najei oblik partnerskog funkcionisanja.):


38

FOBIAN PACIJENT IZRAZITO SELEKTIVNO POJAANO AKTIVAN (na temu fobije) DOMINANTAN NEODGOVARAJUI PRIMALAC

PARTNER FOBINOG

SMANJENO AKTIVAN RECESIVAN NEODGOVARAJUI DAVALAC

2) Forma koja se odvija u fazi kada fobini pacijent zadovoljava druge svoje potrebe (Ovo je, takoe, veoma est oblik funkcionisanja partnera!):

FOBIAN PACIJENT PASIVAN (ili NAZNAENO AKTIVAN) DOMINANTAN NEODGOVARAJUI PRIMALAC

PARTNER FOBINOG POJAANO AKTIVAN RECESIVAN NEODGOVARAJUI DAVALAC

3) Forma koja se odvija u fazi kada je fobini pacijent u ulozi pasivnog davaoca:

FOBIAN PACIJENT PASIVAN DOMINANTAN NEODGOVARAJUI DAVALAC (Veoma je krt.)

PARTNER FOBINOG AKTIVAN RECESIVAN NEODGOVARAJUI PRIMALAC (Retko i malo prima pa ostaje nezadovoljan.)


39

41

4) Forma koja se odvija u fazi kada je fobini pacijent u ulozi aktivnog davaoca:

FOBIAN PACIJENT AKTIVAN DOMINANTAN NEODGOVARAJUI DAVALAC (Ovako funkcionie veoma retko.)

PARTNER FOBINOG

PASIVAN RECESIVAN NEODGOVARAJUI PRIMALAC

Vane napomene : Fobian pacijent je neadekvatno krt davalac /forme "3)" i "4)" su veoma oskudne/, a neadekvatan i prekomeran primalac. Veoma teko definie svoje stvarne potrebe, ali mu u tome obilato "pomae" partner (koji je oskudni primalac, a prekomerni davalac). Sledi neadekvatno zadovoljenje potreba uesnika u dijadi, sa narastanjem njihove svesne ili nesvesne napetosti i depresivnosti. Fobina osoba, kada funkcionie kao pod "1)" (a ovaj oblik je najee zastupljen u praksi meuljudske razmene fobinog pacijenta), najjasnije ispoljava svoju nesvesnu agresivnost prema partneru i prema sebi. Mogue su komplikacije kod oba partnera : psihosomatskih poremeaja ili oboljenja. razvoj zavisnosti, otvorene depresije,

3.3. MEULJUDSKA KOMUNIKACIJA I MEULJUDSKA RAZMENA KOD PSIHOTINIH SA SHIZOFRENIM KARAKTERISTIKAMA

(Pre daljeg itanja proitajte ponovo poglavlja III 2.3. "Lini vrednosni sistem kod psihotine osobe i III 2.3.1." Lini vrednosni sisterm kod psihotinih sa shizofrenim karakteristikama"!)


40

3.3.1. MEULJUDSKA KOMUNIKACIJA KOD PSIHOTINIH SA SHIZOFRENIM KARAKTERISTIKAMA

Komunikacija psihotinog je, po pravilu, saoptavanje nesvesnih sadraja "nerazumljivim jezikom" (ili, najmanje, jezikom nerazumljivim naoj svesti!). Jasni su nagovetaji da se, ni iz daleka, ne radi o besmislenoj komunikaciji, ve da se radi o sadraju koji je duboko provokativan u praktinoj aktivnosti koju obavlja u smislu uticaja na meuljudsku komunikaciju i meuljudsku razmenu. Prenos duboko nesvesnih sadraja nalazi svoje puteve ne samo kroz sadraje psihotinih osoba, ve i kroz veoma sline sadraje umetnika, koji su nam, takoe, u trenutku prijema, velikim delom nejasni (neosveeni), ali nam intenzitet prijatnih ili neprijatnih oseanja koje pritom doivljavamo jasno ukazuje na prisustvo naoj svesti nedohvatljivog, ali intenzivnog smisla. Nekada u ivotu, tek posle mnogo sloenog ivotnog iskustva, (kao kad sklapate mozaik pa doete do odreenog momenta kada shvatite znaaj komadia koga ve odavno imate u rukama) uspete da svesno spoznate znaenje i znaaj izvesnih ranije vaoj svesti zaista neshvatljivih sadraja. Kominikacija sa psihotinim je izazov posebne vrste. Niko kao psihotina osoba ne testira tako otro autentinost u meuljudskoj komunikaciji nas "normalnih", stavljajui nas na teka iskuenja da u strahu odustanemo, ili se oholo "uzvisimo" (zakljuujui da su oni, psihotini, nia ljudska vrsta, koja je "prolupala" pa ne zna ta pria). Puno je i onih to, negirajui sopstveni strah pred "neshvatljivim", razvijaju nesvesnu agresivnost prema pacijentu, a onda i prema sebi samim. Niko kao psihotina osoba ne vraa nam tako efikasno "loptu naeg krhkog znanja". Nita nas tako snano ne suoava sa injenicom da ljudsko "znanje","greh nastao jedenjem ploda sa drveta poznanja dobra i zla", valjda zato i jeste najvei ovekov greh jer ni samo nije svesno svog iskrivljenog i nedovrenog lika. Koliko ste samo puta uli i videli psihijatre kako "puni znanja i razumevanja" za shizofreniju "objanjavaju bolest" porodici i pacijentu, ili dre predavanja drugima, ispustivi (zbog sopstvenog straha ili oholosti) da priznaju koliko toga ne shvataju ni sami. Lino se divim naim uiteljima: profesoru Davidoviu, koji je, posle viedecenijskog bavljenja psihijatrijom, govorio kako samo plitiki umovi mogu tvrditi da znaju psihijatriju i da on, u svojim godinama, shvata koliko je ne zna; i profesoru Vlajinu, koji je , isprovociran shizofrenom komunikacijom, pokuavao da pacijentu koji mu govori nerazumljivim shizofrenim jezikom odgovori svojim nerazumljivim jezikom. (Kada analiziramo sadraj takvog naina meuljudske komunikacije sa SCH pacijentom uoavamo da je to u sutini autentian vid komunikacije pacijentovog nesvesnog sa terapeutovim nesvesnim!).


41

Koji su karakteristini sadraji nepravilne meuljudske komunikacije kod psihotinih osoba shizofrenih karakteristika? Psihotini sadraji (verbalni i neverbalni) proizvod su pacijentovog nesvesnog i predstavljaju proboj iz nesvesnog dela Linog informacionog i Linog emocionalnog sistema. Vodei "duplo knjigovodstvo" (percepcijom sopstvenih sadraja na svesnom i nesvesnom nivou) i sam pacijent delom uoava da svoje ponaanje ne moe da razume (Ovaj fenomen ide do klasinog opisa Sindroma mentalnog automatizma, kada pacijent delove ili sveukupno svoje ponaanje doivljava kao potpuno izolovano od svoje volje, tj. svoje odluke, tj. svog svesnog uticaja.). Pred opisanim sadrajima narasta nivo afektiviteta /na jedan od naina opisanih pod III 1.1.3)/ kako kod samog pacijenta tako i kod njegovog partnera u meuljudskoj komunikaciji (lana porodice, pa i samog neuropsihijatra). Paradoks ovakve pojave je da se ona, kroz ponavljanje nepravilne meuljudske komunikacije, jo vie ukorenjuje.

Kako do toga dolazi? Partner psihotinog, izloen bizarnim (udnim, neshvatljivim) sadrajima pacijenatovog ponaanja, biva izloen uticaju faktora svog linog pojaanog afektiviteta /opisanih pod III 1.1.3)/ i nastavlja komunikaciju gubei autentinost. Umesto da vodi meuljudsku komunikaciju "putevima koji su mu jasni" partner psihotinog nastavlja komunikaciju sa psihotinim "kao da mu je sve jasno", prividno negirajui njegovu psihotinost, "savetujui" ga i odgovarajui od njegovih bizarnih sadraja i prihvatajui model ophoenja prema pacijentu kojim u osnovi diskvalifikuje sutinu meuljudske komunikacije kao takve (a sutina meuljudske komunikacije je izvorni prenos informacija!). U drugom momentu, kada se iscrpe u prethodno opisanom "glumljenju komunikacije", partner po pravilu naglo "prekida igru" i ispoljava autentinu zahtevnost i agresivnost prema SCH pacijentu, kao da je ovaj potpuno zdrava linost, odgovorna u celosti za svoje ponaanje. Ovakav "toplo-hladni" (double bind) odnos od strane partnera psihotine osobe mnogi autori opisuju kao osnovni mehanizam odravanja shizofrenog ponaanja.

Kompletne istine radi neophodno je istai da i ponaanje shizofrene osobe, sa svoje strane, ima praktino iste faze "toplo-hladnog" (double bind) funkcionisanja. U jednoj fazi pacijent je zaista grubo psihotian, a ve u drugoj ume da se postavi u komunikaciji zauujue adekvatno, te ovom svojom nesvesnom "igrom" vraa partneru "loptu zaluivanja". I kao i svaka motka tako i ova "psihotina" ima dva kraja, te se partneri, vezani nesvesnim "toplohladno" odnosom "tuku", sa vie ili manje milosti, u duem ili kraem periodu ivota.


42

ta dobijaju u ovakvoj "igri"?

(Vidi poglavlje IV.)

1 - Ponajpre gotovo stoprocentnu sigurnost da e ostati zajedno do kraja ivota, ili bar do momenta dok neko u surovoj "igri" bukvalno ne strada (suicidalnost i homicidalnost, zavisnosti, depresija, teka psihosomatska oboljenja, surova su stvarnost ovakve porodice). 2 - ansu da se doivotno separiu. 3 - Mogunost da se realizuju, bez prodora u svest, mnogi, najee incestuozni, homo ili heteroseksualni sadraji na relaciji psihotini pacijent - partner. 4 - Mogunost da se partnerski odnos sauva od otvorenog (svesnog) incesta (biolokog ili socijalnog). 5 - Mogunost da se maskira i kontinuirano realizuje nedostatak ljubavi ili ak otvorena mrnja jednog ili oba partnera.

ematski prikaz navedenih faza shizofrene komunikacije mogue je predstaviti na sledei nain: 1) ovako:PSIHOTIAN PACIJENT AKTIVAN (ili PASIVAN) DOMINANTAN NEODGOVARAJUI DAVALAC (Saoptava sadraje svog nesvesnog, nerazumljive svojoj i svesti primaoca.) PARTNER AKTIVAN (ili PASIVAN) RECESIVAN NEODGOVARAJUI PRIMALAC (Reaguje kao da mu je sve ili dosta toga jasno, to nije autentina reakcija.)

U fazi kada je pacijent davalac informacija meuljudska komunikacija se odvija


43

2) U fazi kad je pacijent primalac informacija:PSIHOTIAN PACIJENT PARTNER AKTIVAN (ili PASIVAN) DOMINANTAN NEODGOVARAJUI DAVALAC (Nesvesno ili svesno ne iskazuje autentine misli i oseanja, ve se, uz prisutne elemente neadekvatnog nivoa afektiviteta /vidi III 1.1.3)/, ponaa as tako kao da veruje u shizofrenu psihozu pacijenta kao "jasnu bolest", as tako kao da pred njim i nije bolesna osoba.)

AKTIVAN (ili PASIVAN) RECESIVAN NEODGOVARAJUI PRIMALAC (Ne belei svesno, iako mu je to ulima dostupno, da partner ne nastupa pred njim sa autentinom pozicijom osobe koja ne razume sadraj psihoze, ve sa pozicijom osobe pune predrasuda o shizofrenoj bolesti.)

3.3.2. MEULJUDSKA RAZMENA KOD PSIHOTINIH SA SHIZOFRENIM KARAKTERISTIKAMA

U praksi funkcionisanja ovih osoba uoavamo nekoliko karakteristinih tipova sa specifinim oblicima nepravilne meuljudske razmene: 1) TIP "ZAVISNIKA" U ponaanju ovako psihotinog dominira "uzimanje po svaku cenu", tj. "otimanje od partnera", to je znak nesvesne agresivnosti prema partneru (a potom i prema sebi). Ovako psihotina osoba esto razvija prateu zavisnost (kao simptomatsku). Njegov partner takoe moe da razvija svesnu ili nesvesnu depresivnost, zavisnost ili psihosomatske poremeaje. 1- Uobiajena varijanta ovog tipa izgleda ovako:PSIHOTIAN PACIJENT tipa"zavisnika" AKTIVAN DOMINANTAN NEODGOVARAJUI PRIMALAC PARTNER PSIHOTINOG PASIVAN RECESIVAN NEODGOVARAJUI DAVALAC


44

2- Retka varijanta kada je psihotini tipa "zavisnika" u ulozi dominantnog davaoca sree se kod pseudomaninih ubova:PSIHOTIAN PACIJENT tipa "zavisnika" u pseudomaninom ubu PARTNER PSIHOTINOG

AKTIVAN DOMINANTAN NEODGOVARAJUI DAVALAC


2) TIP "NEGATIVISTIARA" U ponaanju ovako psihotinog dominira "odbijanje po svaku cenu". I ovde su prisutne dve preovlaujue varijante:

1- PSIHOTIAN PACIJENT tipa "negativistiara nedavaoca"

PARTNER PSIHOTINOG

PASIVAN DOMINANTAN NEDAVALAC

AKTIVAN RECESIVAN PRIMALAC U POKUAJU

2- PSIHOTIAN PACIJENT tipa "negativistiara neprimaoca" PASIVAN DOMINANTAN NEPRIMALAC

PARTNER PSIHOTINOG

AKTIVAN RECESIVAN DAVALAC U POKUAJU


45

Kliniki je utisak da pojaanje aktivnosti partnera pojaava i negativizam psihotinog, uz porast napetosti u dijadi. Negativizam je oblik nesvesne agresivnosti prema partneru, ali i prema sebi (to je oblik sutinske depresivnosti). Dalje generisanje negativizma moe da dovede do katatonog sindroma (stupora). Partner negativistiara moe da razvije svesnu ili nesvesnu depresivnost, zavisnost ili psihosomatske poremeaje.

3) TIP "APATOABULIARA" U ponaanju ovako psihotinog dominira "automatsko primanje ili davanje". ( Kao da mu je svejedno.)

1- PSIHOTIAN PACIJENT tipa "apatoabuliar automatski primalac"

PARTNER PSIHOTINOG


AKTIVAN DOMINANTAN NEODGOVARAJUI DAVALAC

2- PSIHOTIAN PACIJENT tipa "apatoabuliar automatski davalac"

PARTNER PSIHOTINOG

PASIVAN RECESIVAN NEODGOVARAJUI DAVALAC

AKTIVAN DOMINANTAN NEODGOVARAJUI PRIMALAC


46

3.4. MEULJUDSKA KOMUNIKACIJA I MEULJUDSKA RAZMENA KOD PARANOINIH I PARANOIDNIH OSOBA (Pre daljeg itanja proitajte ponovo poglavlja III 2.3. "Lini vrednosni sistem kod psihotine osobe i III 2.3.2." Lini vrednosni sistem kod paranoinih i paranoidnih osoba".)

3.4.1. MEULJUDSKA KOMUNIKACIJA I MEULJUDSKA RAZMENA KOD PARANOINIH 1/ MEULJUDSKA KOMUNIKACIJA KOD PARANOINIH a) Kad je paranoina osoba u ulozi davaoca informacija meuljudska komunikacija se odvija dvofazno: I FAZA (faza prikrivanja autentinih sumnji u partnera):PARANOINI PARTNER PARANOINOG NEAUTENTINO SNIENO AKTIVAN (Nesvesno ili svesno belei neizreene sumnje partnera, ali ne trai pojanjenje.) RECESIVAN NEODGOVARAJUI PRIMALAC NEAUTENTINIH INFORMACIJA

NEAUTENTINO SNIENO AKTIVAN (Svesno sumnja u partnera, ali se trudi da to ne iskazuje.) DOMINANTAN NEODGOVARAJUI DAVALAC NEAUTENTINIH INFORMACIJA

II FAZA (faza otvorenog izraavanja autentinih sumnji u partnera):PARANOINI PARTNER PARANOINOG NEADEKVATNO POJAANO AKTIVAN (Ili se neadekvatno "brani od optubi" ili u afektu "priznaje" - to moe biti uvod ak i u ubistvo.) RECESIVAN NEODGOVARAJUI PRIMALAC AUTENTINIH INFORMACIJA

FURIOZNO AKTIVAN DOMINANTAN NEODGOVARAJUI DAVALAC AUTENTINIH INFORMACIJA (Otvoreno i estoko govori o svojim sumnjama u partnera, uz visoku agresivnost ak do homicidalnosti.)


47

b) Kad je paranoina osoba u ulozi primaoca informacija meuljudska komunikacija se, takoe, odvija dvofazno: I FAZA (faza prikrivanja nepoverenja u partnera):PARANOINI NEAUTENTINO SNIENO AKTIVAN (Svesno pokuava da prikrije svoje nepoverenje u partnera.) RECESIVAN NEODGOVARAJUI PRIMALAC INFORMACIJA (Preutno zakljuuje da ga partner svesno manipulie to moe ali i ne mora da bude tano.) PARTNER PARANOINOG NEAUTENTINO POJAANO AKTIVAN (Nesvesno ili svesno iskazuje "zabranjene" sadraje u smislu ponaanja koja utiu na stvaranje povienog nivoa afektiviteta kod paranoika /vidi III 1.1.3)/.) DOMINANTAN NEODGOVARAJUI DAVALAC INFORMACIJA

II FAZA (faza otvorenog izraavanja nepoverenja u partnera):PARANOINI NEODGOVARAJUE POVIENO AKTIVAN (Agresivno i detaljno ispituje partnera, esto uz fiziku agresivnost. Otvoreno zakljuuje da ga partner svesno manipulie, to moe ali i ne mora da bude tano. Mogue je da poini ubistvo.) RECESIVAN NEODGOVARAJUI PRIMALAC INFORMACIJA PARTNER PARANOINOG NEODGOVARAJUE POVIENO AKTIVAN (Neadekvatno se "brani" tj. negira sadraje kojih ili nije svestan ili ih je svestan ali je motivisan nekim od faktora pod III 1.1.3). Ili, pak, "priznaje krivicu" neautentino priznajui sadraje kojih nije svestan ili prenaglaavajui sadraje kojih je svestan.) DOMINANTAN NEODGOVARAJUI DAVALAC INFORMACIJA

Vane napomene : Dok analizirate meuljudsku komunikaciju kod paranoje prisetite se koliko ste puta i sami, u kraem ili duem trajanju, "plie ili dublje", upadali u "zamke" ovog modela nepravilne meuljudske komunikacije.


48

Utisak je autora da je ovo praktino najee zastupljen model nepravilne meuljudske komunikacije u naem svakodnevnom ivotu. Kao faktor "razgraivanja" (ili "izazov za graenje") poverenja paranoini model meuljudske komunikacije je ona kritina taka nakon koje sledi: 1) slom meuljudske komunikacije sa separacijom partnera (odvajanjem ili ubistvom) ili 2) otvaranje novih okvira za razvoj meuljudske komunikacije.

2 - MEULJUDSKA RAZMENA KOD PARANOINIH

a)

Kada je paranoik u ulozi davaoca meuljudska razmena se odvija dvofazno:

I FAZA (faza u kojoj je paranoik neautentian davalac):

PARANOINI

PARTNER PARANOINOG

POVIENO AKTIVAN NAGLAENO DOMINANTAN (Sa stavom kao da e se naljutiti ako bude odbijen.) NEODGOVARAJUI NEAUTENTIAN DAVALAC (Daje sa ogromnim oekivanjima da mu se vrati i mnogo vie nego to je dao.)

SMANJENO AKTIVAN RECESIVAN (Da li svesno ili nesvesno "nema hrabrosti da odbije" ili "prihvata besplatan dobitak" -nemogue je razluiti.) NEODGOVARAJUI NEAUTENTIAN PRIMALAC (Ponaa se kao neko ko "mora da uzme od partnera da bi izbegao njegovu agresivnost".)


49

II FAZA (faza u kojoj se paranoik povlai iz uloge davaoca):

PARANOINI

PARTNER PARANOINOG

NEAUTENTINO PASIVAN (U stvari prepoznaje potrebe partnera.) DOMINANTAN (Odbija da daje partneru kojeg vidi kao krtog. To ini sa dozom negativnog emocionalnog naboja - kao da e se naljutiti ako se i dalje od njega trai.) NEODGOVARAJUI NEAUTENTIAN NEDAVALAC (Odbija partnera uz odgovor "nemam", a kad bi bio autentian rekao bi "neu da ti dam" to bi omoguilo partneru da potrai i dopunska objanjenja za ovakav prekid meuljudske razmene.)

NEAUTENTINO SMANJENO AKTIVAN (Prepoznaje i izraava svoje potrebe, ali nesvesno ili svesno prepoznaje i da ga paranoik odbija.) RECESIVAN NEODGOVARAJUI NEAUTENTIAN PRIMALAC U POKUAJU (Iako svesno ili nesvesno prepoznaje neautentinost odbijanja ne uputa se u traenje dopunskih objanjenja za prekid meuljudske razmene.)


50

b)

Kada je paranoik u ulozi primaoca meuljudska razmena se, takoe, odvija dvofazno:

I FAZA (faza u kojoj je paranoik neautentini primalac) :

PARANOINI

PARTNER PARANOINOG

NEAUTENTINO SMANJENO AKTIVAN (Ograniava se da adekvatno potrai.)

RECESIVAN (Ne odbija ono to mu se daje i kada to nije ono to mu treba.)

NEODGOVARAJUI NEAUTENTIAN PRIMALAC (Gotovo da nikad nije zadovoljan primljenim i to nesvesno ili svesno pokazuje.)

NEAUTENTINO POJAANO AKTIVAN (Pojaano, ali najee neadekvatno krto nudi partnera paranoika nesvesno ili svesno agresivan zbog stalnog nezadovoljstva kojim paranoini "zrai", a uz to i nesvestan svoje krtosti za koju na ovaj nain nalazi opravdanje.) DOMINANTAN (Jer mu to dozvoljava paranoini partner.) NEODGOVARAJUI NEAUTENTIAN DAVALAC (Nesvesno ili svesno prepoznaje neprimerenost ovakve meuljudske razmene, a ipak je nastavlja.)


51

II FAZA (faza u kojoj se paranoik povlai iz uloge primaoca) :

PARANOINA OSOBA

PARTNER PARANOINOG

NEAUTENTINO PASIVAN (Odustaje da trai od partnera.) NEAUTENTINO RECESIVAN (Odbija da primi od partnera, pravdajui se da to "ne sme ili mu je neprijatno".) NEODGOVARAJUI NEAUTENTIAN NEPRIMALAC (Odbija i ono to bi mu odgovaralo, a tim generalnim odbijanjem svesno ili nesvesno kanjava partnera za njegovu krtost.)

NEAUTENTINO AKTIVAN (I ako svesno ili nesvesno belei da se paranoik povukao iz meuljudske razmene.) NEAUTENTINO DOMINANTAN (U sutini mora da prihvati odbijanje partnera, {to ga povreuje.) NEODGOVARAJUI NEAUTENTIAN DAVALAC U POKUAJU (Nesvesno ili svesno prepoznaje da se paranoik povukao iz meuljudske razmene, to ga povreuje, ali ipak nastavlja pokuaje uspostavljanja iste.)

Vana napomena :

Opisani modeli nepravilne meuljudske razmene kod paranoine dijade obezbeuju funkcionisanje sa bitno smanjenom razmenom, to moe, do izvesne mere, da bude i adaptabilan morfostatski faktor (Ovaj faktor, smanjujui razmenu materije i energije u dijadi, usporava njen razvoj.).


52

3.4.2.

MEULJUDSKA KOMUNIKACIJA I MEULJUDSKA RAZMENA KOD PARANOIDNIH

(Pre daljeg itanja proitajte ponovo poglavlja III 2.3. "Lini vrednosni sistem psihotine osobe " i III 2.3.2. " Lini vrednosni sistem kod paranoinih i paranoidnih".)

1 - MEULJUDSKA KOMUNIKACIJA KOD PARANOIDNIH OSOBA a) Kada je paranoidna osoba u ulozi davaoca informacija meuljudska komunikacija se odvija dvofazno: I FAZA (faza u kojoj je paranoidni upadljivo nerazumljiv partneru /na svesnom nivou/) :PARANOIDNA OSOBA PARTNER PARANOIDNOG

POJAANO ILI SNIENO AKTIVAN DOMINANTAN NEODGOVARAJUI DAVALAC INFORMACIJA (Prua informacije koje na svesnom nivou ostaju nerazumljive partneru, ali partnerove emocionalne reakcije /ljutnja ili simpatija/ ipak sugeriu pretpostavku da postoji skriveni /nesvesni/ smisao ovakve meuljudske komunikacije.)

NEADEKVATNO AKTIVAN /Na svesnom nivou ne vidi znaaj ovakve meuljudske komunikacije, ali je prihvata motivisan nekim od faktora povienog nivoa afektiviteta definisanih pod III.1.1.3)/ RECESIVAN NEODGOVARAJUI NEAUTENTIAN PRIMALAC INFORMACIJA (Povlai se iz autentine meuljudske komunikacije, ili od samog poetka ili posle pokuaja da se ubeuje sa psihotinim kako bi mu promenio stavove.)

II FAZA (faza u kojoj je paranoidni funkcionie istupajui na nain razumljiv partneru / na svesnom nivou/) :PARANOIDNA OSOBA PARTNER PARANOIDNOG

AKTIVAN DOMINANTAN DAVALAC INFORMACIJA

AKTIVAN RECESIVAN PRIMALAC INFORMACIJA


53

b) Kada je paranoidna osoba u ulozi primaoca informacija meuljudska komunikacija se, takoe, odvija dvofazno:

I FAZA (faza kada paranoidni neadekvatno reaguje na informacije koje mu partner daje) :

PARANOIDNA OSOBA

PARTNER PARANOIDNOG

PASIVAN RECESIVAN NEODGOVARAJUI NEAUTENTIAN PRIMALAC INFORMACIJA (Neadekvatno reaguje na komunikaciju partnera.)

AKTIVAN DOMINANTAN NEODGOVARAJUI NEAUTENTIAN DAVALAC INFORMACIJA (Sumnja da njegovo davanje informacija ima ikakvog smisla.)

II FAZA (faza kada paranoidni dosta adekvatno reaguje na informacije koje mu partner upuuje) :

PARANOIDNA OSOBA AKTIVAN RECESIVAN PRIMALAC INFORMACIJA

PARTNER PARANOIDNOG AKTIVAN DOMINANTAN DAVALAC INFORMACIJA

Vana napomena : Paranoidni i njegov partner se kreu u meuljudskoj komunikaciji izmeu dve krajnosti: razumevanja i nerazumevanja, a i njihove emocije se kreu od simpatije do straha i agresivnosti. Ovakva meuljudska komunikacija as pojaa bliskost as izazove mrnju, to ini sadraj double bind fenomena kao osnovnog mehanizma odravanja psihoze.


54

2 - MEULJUDSKA RAZMENA KOD PARANOIDNIH OSOBA Meuljudska razmena kod paranoidnih osoba se odvija u irokom spektru oblika. Najee je to po tipu "zavisnika" ili "negativistiara", a daleko ree po tipu "apatoabuliara".

Vane napomene : Meuljudska komunikacija i meuljudska razmena kod paranoidnih i paranoinih osoba su potpuno neadekvatni i predstavljaju osnov za dalje odravanje ili irenje paranoidnog jezgra (u okviru LVS-a), prevashodno zbog narastajueg nepoverenja i straha. Ovakvo funkcionisanje umesto bliskosti raa nepoverenje i strah sa moguim komplikacijama u vidu izbijanja verbalne i fizike agresivnosti (u fazama "jasnog komuniciranja") kada moe doi i do ubistva. U ovako formiranim odnosima i partner paranoinog (ili paranoidnog) je izloen mogunosti da razvije paranoinost sa svim moguim komplikacijama (psihotinou i homicidalnou).

3.5. MEULJUDSKA KOMUNIKACIJA I MEULJUDSKA RAZMENA KOD DEPRESIVNIH

(Pre daljeg itanja proitajte ponovo poglavlja: III 2.2. "Iskrivljeni Lini vrednosni sistem", III 2.2.4. " Lini vrednosni sistem kod nepsihotino depresivnih", III 2.3. "Lini vrednosni sistem kod psihotine osobe" i III 2.3.3." Lini vrednosni sistem kod psihotino depresivnih".)

3.5.1. MEULJUDSKA KOMUNIKACIJA KOD DEPRESIVNIH

1) U meuljudskoj komunikaciji depresivni pacijent, po pravilu, zauzima poziciju Pasivnog primaoca informacija :

DEPRESIVNA OSOBA PASIVAN (ili izrazito snieno aktivan) RECESIVAN PRIMALAC INFORMACIJA

PARTNER DEPRESIVNOG

POJAANO AKTIVAN DOMINANTAN DAVALAC INFORMACIJA


55

2) U ulozi davaoca informacija, takoe po pravilu, manifestuje slinu pasivnost ili izrazito snienu aktivnost:

DEPRESIVNA OSOBA

PARTNER DEPRESIVNOG

PASIVAN (ili izrazito snieno aktivan) DOMINANTAN DAVALAC INFORMACIJA

POJAANO AKTIVAN RECESIVAN PRIMALAC INFORMACIJA

3) Drugaiji principi vae kod agitovane depresije gde preovladava sledei model meuljudske komunikacije:

DEPRESIVNA OSOBA

PARTNER DEPRESIVNOG PASIVAN (ili pojaano aktivan "odgovara od depresije") RECESIVAN PRIMALAC INFORMACIJA

POJAANO AKTIVAN (monotematski, tj. sa depresivnim sadrajima) DOMINANTAN DAVALAC INFORMACIJA


56

3.5.2. MEULJUDSKA RAZMENA KOD DEPRESIVNIH

1) Kada je depresivna osoba u ulozi davaoca meuljudska razmena se, po pravilu, odvija na sledei nain :

DEPRESIVNA OSOBA PASIVAN DOMINANTAN NEDAVALAC

PARTNER DEPRESIVNOG AKTIVAN RECESIVAN PRIMALAC U POKUAJU

2) Kada je depresivna osoba u ulozi primaoca meuljudska razmena se odvija na sledei nain :

DEPRESIVNA OSOBA PASIVAN DOMINANTAN NEPRIMALAC

PARTNER DEPRESIVNOG AKTIVAN RECESIVAN DAVALAC U POKUAJU

Vane napomene : Oblici nepravilne meuljudske komunikacije kao i nepravilne meuljudske razmene kod depresije gotovo su identini formama opisanim u vezi sa funkcionisanjem psihotinih osoba shizofrenih karakteristika po tipu "negativistiara". I ovde postoji isti kliniki utisak da pojaana aktivnost partnera pojaava znake obolenja pacijenta ( u ovom sluaju njegovu depresivnost) i obrnuto, pojaanjem depresivnosti pacijenta sekundarno dolazi i do pojave depresivnosti ( nesvesne ili svesne) i samog partnera. Depresija obeju strana poprima funkciju nesvesne ili svesne agresivnosti, ispoljavane istovremeno prema partneru i prema sebi samom.


57

Ovakav proces moe dovesti do depresivnog stupora, depresivnih sumanutosti, pokuaja samoubistva ili samoubistva. Partner depresivnog moe razviti nesvesnu depresivnost (sa psihosomatskim oboljenjem, pojavom zavisnosti ili sklonosti zadesima) kao i svesnu depresivnost.

3.6.

MEULJUDSKA KOMUNIKACIJA I MEULJUDSKA RAZMENA KOD MANINIH

(Pre daljeg itanja proitajte ponovo poglavlja III 2.3. "Lini vrednosni sistem psihotine osobe" i III 2.3.4."Lini vrednosni sistem kod maninih".)

3.6.1.

MEULJUDSKA KOMUNIKACIJA KOD MANINIH

Da li naa stvarnost vie ni psihijatrijskim bolesnicima nije smena ili se neto drugo deava to bitno menja nozoloki profil pacijenata, teko je rei. Tek, iz prakse se namee konstatacija da je, odavno ve, retka pojava pravog maninog sindroma kakvog smo kao studenti imali prilike da vidimo na predavanju profesora Stoiljkovia, sada ve daleke 1981. godine. "Zarazna" euforija, beskrajna lucidnost i logoroinost manine pacijentkinje, prikazana je potpuno nenadano, od strane pre svega vrsnog neurologa, oveka ne manje lucidnog i spremnog da na najbolji nain prihvati "dar sudbine" i masi studenata uarenih oiju ponudi ono to se, ulaskom pacijentkinje u salu za predavanje, samo po sebi nametnulo - prikaz manije. "Ovo ete upamtiti..." I, upamtili smo... Hiperaktivna, euforino selektivna, nesposobna da uti ("ni 5 minuta"), bila je za pamenje...

EMA MEULJUDSKE KOMUNIKACIJE KOD MANINIHMANINI PACIJENT PARTNER MANINOG PRINUDNO PASIVAN (Ne dolazi do rei.) RECESIVAN NEODGOVARAJUI PRIMALAC INFORMACIJA

HIPERAKTIVAN HIPERDOMINANTAN NEODGOVARAJUI DAVALAC INFORMACIJA


58

3.6.2. MEULJUDSKA RAZMENA KOD MANINIH

U sluaju nepravilne meuljudske razmene kod manije dominira aktivnost i dominantnost maninog pacijenta.

1

MANINI PACIJENT

Documents

Informaciono-komunikacioni pristup u psihijatriji _V dopunjeno izdanje_ 2011.pdf