Tehnička škola Knjaževac

SEMINARSKI RAD

ELEKTRONSKI ČEK I ELEKTRONSKI NOVAC – ŠTA JE I KAKO SE KORISTI

Apstrakt:

U ovom seminarskom radu biće reči o elektronskom čeku i elektronskom novcu, njihovim prednostima i načinu korišćenja.. Takođe, biće navedena i 4 najčešća scenarija koja se pojavljuju pri upotrebi elektronskih čekova, kao i neke od najpopularnijih sistema elektronskog plaćanja po principu upotrebe e-čekova. Pored toga, navode se i metodi sistema elektronskog novca, njegovi bitni elementi,

ograničenja, kao i sistemi plaćanja preko Interneta.

Mentor: Učenici:Zlatica Gerov Ivana Milivojević IV2

Stefan Vidojković IV2

Knjaževac 2014

SADRŽAJ

1. Uvod.......................................................................................................3

2. Elektronski ček......................................................................................3

2.1.Definicija.........................................................................................3

2.2.Način korišćenja elektronskih čekova...........................................4

2.3.FSTC projekat elektronskih čekova...............................................4

2.4.Sistemi elektronskog plaćanja po modelu elektronskih čekova....5

2.4.1.Kerberos protokol model.........................................................5

2.4.2.NetBill......................................................................................6

2.4.3.NetCheque...............................................................................6

3. Elektronski novac.................................................................................7

3.1.Definicija elektronskog novca.......................................................7

3.1.1.Odlike elektronskog novca.....................................................7

3.2.Modeli sistema elektronskog plaćanja...........................................7

3.2.1.Opšti model.............................................................................7

3.2.2.Posebni model.........................................................................8

3.3.Potencijalni koraci u transakcijama sa elektronskim novcem.....8

3.4.Ključni elementi privathin sistema elektronskog novca...............8

3.5.Klasifikacija elektronskog novca...................................................9

3.6.Ogračinenja i mane elektronskog novca.....................................10

4. Zaključak.............................................................................................10

5. Literatura.............................................................................................10

2

1. UVOD

Živimo u savremenom vremenu, vremenu tehnološkog napredka, gde tehnološka dostignuća iz dana u dan bivaju sve veća i veća. Ovakvu tendenciju događaja prate i sve druge oblasti života i funkcionisanja svetske zajednice, uključujući i kupoprodajna poslovanja. Težnja današnjice jeste da se omogući obavljanje što većeg broja poslova iz fotelje, to jest od kuće korišćenjem interneta. Kao rezultat tih težnji, pojavila su se elektronska sredstva plaćanja, koja su ekvivalentna fizičkim i sa sličnim funkcijama, ali se njihov prenos obavlja isključivo preko interneta. U ovom seminarskom radu biće reči o elektronskom novcu i elektronskim čekovima kao jednim od najčešćih vidova elektronskog plaćanja, njihovim osobinama i elementima, kako i načinu korišćenja.

2. ELEKTRONSKI ČEK

2.1 DEFINICIJA

Postoji veliki broj različitih načina kojima se vrši plaćanje roba i usluga u procesu trgovine. Jedna od osnovnih podela načina plaćanja je na gotovinska i bezgotovinska plaćanja. Što se prvih tiče, ona idalje preovlađavaju u trgovini, ali imaju i svoje nedostatke. Ček, kao jedan od opšteprihvaćenih instrumenata gotovinskog plaćanja koji pruža određene pogodnosti kako korisnicima, tako i bankama, masovno se upotrebljava već decenijama. Pogotovo je pogodan za prenošenje sredstava između klijenata koji imaju račune u istoj banci. Međutim, čekove kao i druge instrumente gotovinskog plaćanja prate visoki troškovi proizvodnje, distribucije, upotrebe i skladištenja, kao i dodatni troškovi „odbijenih čekova“. Zbog toga se u svetu teži ka što masovnijem prelasku na bezgotovinske sisteme plaćanja, upotrebom svetske mreže- Interneta, i to ne samo u razvijenim nego i u nerazvijenim zemljama. Upravo iz te inicijative je došlo do pojavljivanja elektronskih čekova.

Elektronski ček je elektronski dokument, digitalno potpisan, analogno potpisanom papirnom dokumentu, kojim se nalaže banci potpisnika da isplati iznos novca sa potpisnikovog računa u određenom roku. E-ček može biti poslat i primljen kao bilo koji e-mail. Kao i papirnati, i ovaj ček sadrži nalog banci platioca da izvrši prenos sredstava sa njegovog računa na račun poverioca. Zasniva se na ideji da dokument u elektronskoj formi može zameniti istovetan papirni dokument, time što će kriptografski potpis zameniti ručni potpis. Prvenstveno je elektronski ček razvijen sa funkcijom preventive prevare i krađa. Danas je elektronski ček najsigurniji platežni instrument bezgotovinskog plaćanja.

Zahvaljujući svojim osobinama, elektronski ček je našao veliku primenu u konkretnom poslovanju. Neke od njegovih prednosti jesu:

Smanjenje broja papirnih čekova; Smanjenje bankarske opreme neophodne za servisiranje papirnih čekova; Smanjenje manuelnog rada koji je potreban za servisiranje papirnih čekova; Eliminacija pozadinskog unosa čekova; Smanjenje poštanskih troškova slanja čekova i troškova štampanja čeka;; Mogućnost korišćenja na svim računima komitenata, velikih ili malih, čak i gde su

drugi vidovi elektronskog plaćanja riskantni ili nisu odobreni; Obezbeđenje brzog i sigurnog obračuna finansijskih obaveza; Mogućnost pokretanja sa različitih hardverskih platformi i softverskih aplikacija; Lako razumljiv za komitente banke, uz veliki stepen zaštite.

2.2 NAČIN KORIŠĆENJA ELEKTRONSKIH ČEKOVA

3

Prilikom startovanja softvera za rad sa elektronskim čekovima na ekranu se pojavljuje slika elekronskog čeka koji ima istovetan izgled i formu papirnog čeka, sa svim potrebnim podacima i ostavljenim delom koji se popunjava. Korisnik popunjava potrebne podatke: datum, naziv primaoca (poverioca) i iznos koji treba da se isplati. Time su kompletirani podaci i kao i kod papirnog čeka, da bi on postao validno sredstvo prometa novca, mora biti potpisan. Potpisivanje čeka vrši se putem smart kartice. Smart kartica se ubacuje u uređaj za čitanje i unosi se PIN radi otključavanja kartice. Serijski broj čeka se automatski dodaje iz Smart kartice. Na kraju kartica čita sve podatke sa čeka i formira digitalni potpis. Ovako pripremljen ček se šalje kao bilo koji e-mail i dalji postupak obrade čeka je istovetan postupku obrade papirnih čekova. Svaki izdat ček može biti sačuvan na računaru kao verna kopija originala. Samo jedna kopija čeka može biti plaćena jer postoji kontrola i detekcija duplikata. Kopije mogu biti sačuvane na više mesta, čak mogu biti i ponovo kopirane i distribuirane bez ikakvih posledica. Digitalni potpis na elektronskom čeku može biti proveren u svakom trenutku. Takođe se može izvršiti autentifikacija potpisnika elektronskog čeka a on ni sam ni na koji način ne može biti modifikovan ili falsifikovan. Po prijemu elektronskog čeka postupak rada sa njim je nadalje kao i sa papirnim čekom.

2.3. FSTC PROJEKAT ELEKTRONSKIH ČEKOVA

Tehnološki konzorcijum finansijskih službi FSTC (Financial Services Technology Consortium) jeste organizacija koju čine preko 60 članica, uključujući poznate Američke banke, istraživačke agencije i vladine organizacije, formirana 1993 godine. Ova organizacije je došla do izražaja sa dva zanimljiva projekta koji se tiču elektronskog sistema plaćanja. Prvi se bavi definisanjem samih elektronskih čekova, dok je drugi projekat pod nazivom „Elektronska Trgovina“ za temu imao definisanje nove infrastrukture koja bi bila neophodna za podržavanje svih oblika elektronske trgovine, time uključujući i elektonske čekove. Drugim rečima, projekat se bavio pronalaženjem najlakšeg i najpovoljnijeg načina da se postojeće infrastukture banaka preobrate i dopune kako bi podržavale što masovniju primenu sistema elektronskog plaćanja.

Kako se elektronski čekovi prenose putem računarskih mreža među korisnicima, to FSTC razlikuje četiri značajna scenarija.

Prvi jeste scenario uloži-i-obračunaj (deposit-and-clear), koji predstavlja korišćenje e-čekova na potpuno istovetan način kao i papirnih. Obveznik izdaje elektronski ček i potpisuje ga putem uređaja koji predstavlja čekovnu knjižicu. Zatim se taj ček šalje primaocu, koji vrši njegovo indosiranje upotrebom istog sigurnosnog uređaja a zatim ga prosleđuje svojoj banci, koja sravnjuje ček sa obveznikovom bankom. Nedostatak ovog scenarija jeste zavisnost od opreme, što znači da sve strane moraju imati mrežne kapacitete (elektronski kliring), kao i kapacitete za obradu na nivou koji može da radi sa elektronskim čekovima.

4

Slika 1 – Uloži i obračunaj scenario

Drugi scenario nosi naziv unovči-i-prenesi (cash-and-transfer), gde primalac može elektronskim putem primati čekove, ali njegova banka nema tu mogućnost. Tako da primalac čeka isti mora unovčiti u obveznikovoj banci, pri tom dajući i informacije o svom bankovnom računu. Obveznikova banka vrši prebacivanje sredstava na primaočev bankovni račun.

Treći scenario je poznat kao scenario ormarić sa ključem (lockbox). Kod ovog scenarioa elektronski ček se šalje primaočevoj banci direktno, pri čemu odredišni račun može biti ili primaočev privatni račun ili račun za posebne namene koji se i naziva lockbox, a koji banka ili neka druga organizacija vodi u korist primaoca. Banka dalje obaveštava primaoca putem ažuriranog spiska potraživanja.

Četvrti scenario se naziva transfer

sredstava (funds transfer). Vrlo je sličan bankarskom direktnom knjiženju koje je danas u masovnoj upotrebi.Ovde obveznik izdaje čekove i prosleđuje ih svojoj banci, koja prebacuje sredstva na račun primaočeve banke, i iznos potražuje od obveznika.

2.4. SISTEMI ELEKTRONSKOG PLAĆANJA PO MODELU ELEKTRONSKIH ČEKOVA

2.4.1. Kerberos protokol model

Kerberosov protokol je razvijen na Msačusetskom tehnološkom univerzitetu. Ovaj protokol se koristi za potrvrdu verodostojnosti nudi autentične i poverljive poruke stranama u komunikaciji, i zasniva se na upotrebi algoritma za simetrično šifrovanje i algoritmima za obradu poruka. Kerberos omogućava korisnicima da potvrde svoj identitet serveru treće strane a da pri tom izbegnu slanje osetljivih i poverljivih informacija preko mreže, a takođe vrši šifrovanje kanala komunikacije među klijentima. Za mrežne servise, koji zahtevaju potvrdu autentičnosti, se traži da se registruju sa Kerberos-om kao klijenti koji žele da koriste njegove usluge. Kerberos model se sastoji od Kerberos servera, koji čuva tajne ključeve svih korisnika mreže. Ovi zajednički ključevi su simetrični, ostvaruju se bez međusobne veze, i imaju dugačak vek trajanja. U Kerberosu se koriste dva tipa akreditiva: ulaznice (kartica) i potvrđivači autentičnosti. Kartica služi da bi se potvrdila autentičnost klijenta, i ima vrednost

5

Slika 2 – Unovči i prenesi scenario

Slika 3 – Ormarić sa kjučem scenario Slika 4 – Transfer sredstava scenario

samo za jedan server i za jednog klijenta, koji karticu može koristiti više puta sve dok ona ne istekne. Potvrđivač autentičnosti sadrži dodatne informacije koje se upoređuju sa onima na odgovarajućoj kartici i time se sto postotno dokazuje identitet klijenta.

2.4.2. NetBill

NetBill je platni sistem razvijen na univerzitetu Carnegie Mellon, namenjen za prodaju i kupovinu jeftinih informatičkih roba. NetBillov protokol transakcije počinje kupčevim interesovanjem za cenu izabranog artikla a završava se prijemom simetričnog ključa za odmotavanje šifrovane robe isporučene tokom faze isporuke robe.NetBill server održava račune i za kupce i za trgovce. Ovi računi mogu biti povezani sa standardnim računima u finansijskim institucijama-bankama. Kada kupac kupi neku robu na njegovom NetBill računu se pojavljuje odgovarajuće zaduženje dok se na trgovčevom računu pojavljuje potraživanje u iznosu vrednosti robe. Kupčev NetBill račun može da se dopuni transferom sredstava iz njegove banke. Slično, sredstva na trgovčevom NetBill računu se ulažu na njegov račun u banci. NetBill garantuje da će kupac platiti samo onu robu koju uspešno primi. NetBill transakcija je slična čeku po neposrednom prenosu sa jednog prepoznatog računa na drugi koji se odvija u vreme kupovine. Ovom sistemu, međutim, nedostaje opštost čeka jer jedna strana mora da preuzme ulogu trgovca da bi se izvršilo plaćanje.

2.4.3. Netcheque

NetCheque sistem plaćanja je razvijen na Institutu za informatičke nauke univerziteta Južne Kalifornije. NetCheque sistem je distribuirani sistem plaćanja zasnovan na kreditno-debitnom modelu. Glavne karakteristike ovog sistema su: bezbednost, pouzdanost, skalabilnost i efikasnost. Potpisi na čekovima se autentifikuju koristeći Kerberos server. NetCheque ne obezbeđuje anonimnost ali može biti korišćen za praćenje tokova novčanih sredstava između drugih sistema plaćanja koji obezbeđuju anonimnost. NetCheque je distribuirana obračunska služba koja se sastoji iz hijerarhije NetCheque servera (banaka) koje se koriste za obračun čekova i poravnanje međubankarskih računa. NetCheque račun je sličan standardnom bankarskom računu po osnovu kojeg vlasnici računa mogu da izdaju elektronske čekove. Elektronski ček je sličan konvencionalnom papirnom čeku po tome što sadrži korisnikov potpis. Za razliku od papirnog čeka, elektronski ček mora i trgovac da odobri pre nego što se ček naplati. NetCheque sistem koristi Kerberos karte za kreiranje elektronskih potpisa i za odobravanje čekova. NetCheque se sastoji iz sledećih polja:

• Iznos na čeku i jedinica valute• Datum i broj računa• Primalac (ili više njih)• Potpis kupca• Odobrenje (ili više njih) trgovca i banke (ili više njih).Prvih pet polja čeka nije šifrovano i mogu ih čitati nosioci čeka. Poslednja dva polja

mogu da verifikuju banke na čije ime ček glasi.3. ELEKTRONSKI NOVAC

6

Slika 5 – Šema NetCheque sistema

3.1. DEFINICIJA ELEKTRONSKOG NOVCA

Brojne inovacije koje se odigravaju u oblasti plaćanja na malo poznate su pod nazivom elektronski novac ili digitalni novac. Elektronski novac predstavlja sistem koji omogućava plaćanje robe ili usluge prenoseći brojeve sa jednog računara na drugi. To je virtuelni novac koji se može prenositi na bilo koje udaljenosti bez probplema posredstvom interneta ili bankarskih sistema.

Jedna od ključnih osobina elektronskog novca je ta da je, poput pravog novca, njegova upotreba potpuno anonimna. Elektonski novac se može koristiti za on-line kupovinu. Elektronskim novcem može se platiti trgovcu proizvod ili usluge, a trgovac ga može deponovati u bilo kojoj banci koja učestvuje u konkretnom sistemu elektronskog novca ili ga može proslediti drugom trgovcu.

Postoje dve osnovne vrste elektronskog novca: identifikovan i anoniman. Kod identifikovanog novca moguće je voditi evidenciju o korisniku elektronskog novca i pratiti njegovo kretanje na tržištu, dok kod anonimnog novca nije moguće praćenje kretanja na tržištu posle prve transakcije.

Elektronski novac može se efikasno koristiti za elektronsku trgovinu samo ako postoji infrastruktura visokog tehničkog nivoa. Velika brzina prenosa podataka je osnovni preduslov za istovremeni prenos informacija o proizvodima potencijalnim klijentima. Pristup mora biti jednostavan i ekonomičan. Domaćinstva moraju biti opremljena personalnim računarima sa odgovarajućim softverom. Kada su ispunjeni ovi tehnički uslovi, na red dolazi rešavanje problema bezbednosti Velika prednost elektronskog novca nad običnim je u tome da je on informacija u računaru koja može da se programira. Ova razlika omugućava da elektronski novac postane pametni novac u obliku tzv. '' pametnih kartica''.

3.1.1.Odlike elektronskog novca

Osnovne odlike elektronskog novca su: proizvodi na bazi elektronskog novca razlikuju se po svojoj tehničkoj implementaciji; institucionalna uređenja mogu da variraju; proizvodi se razlikuju po načinu na koji se vrši transfer vrednosti;

Obično ce u okviru nekog modela baziranog na elektronskom novcu biti prisutna četiri tipa vršilaca usluga:

oni koji emituju elektronski novac; mrežni operatori; dobavljači i specijalizovani hardver i softver; oni koji vrše kliring transakcija elektronskim novcem.

3.2. MODELI SISTEMA ELEKTRONSKOG NOVCA

7

Slika 6 – Elektronski novac

3.2.1. Opšti modeli

U opštem modelu sistema elektronskog novca definisana su tri zasebna domena:

obračunsko- klirinški domen, u kome finansijske institucije klirinške banke i centralne banke izvršavaju međubankarske finansijske obaveze koje su rezultat bankarskih vrednosti;

emisiono- operativni domen, u kome se osniva neka struktura za emitovanje i sticanje elektronske vrednosti, kao i za interakciju sa obračunsko-klirinškim domenom;

maloprodajni domen, u kome se odvijaju stvarni transferi vrednosti izmeđju korisnika, i to: prenos: transfer vrednosti sa emitenta na korisnika, plaćanje: transfer vrednosti između korisnika, depozit: transfer vrednosti sa korisnika na emitenta.

3.2.2. Posebni modeli

U sistemu sa jednim emitentom, tokovi vrednosti su slični onima koji se odvijaju u gotovinskom platnom sistemu, koji se sastoje od jednoemisione institucije bankarskog sistema i maloprodajnog sistema. Međubankarska plaćanja, koja rezultiraju iz transfera elektronske vrednosti obrađuju se i izvršavaju u klirinško- obračunskom domenu.

3.3. POTENCIJALNI KORACI U TRANSAKCIJAMA SA ELEKTRONSKIM NOVCEM

Potrošač otvara račun kod emitenta putem deponovanja sredstava kod emitenta;

Emitent čuva potrošačeva sredstva za buduća vučenja, koja će vršiti oni koji budu primili vrednost potrošača;

Kad potrošač želi da kupuje preko interneta, on salje šifrovanu poruku putem elektronske pošte Virtuelnoj banci, zahtevajući finansiranje. Poruka sadrži unikatni “digitalni potpis”;

Virtuelna banka zadužuje potrošačev račun i šalje potrošaču digitalni novac, preko telefonske linije, do njegovog računara;

Sistemi digitalnog novca mogu kreirati trag za reviziju transakcija ili mogu biti anonimni, u zavisnosti od konkretnog sistema.

3.4. KLJUČNI ELEMENTI PRIVATNIH SISTEMA ELEKTRONSKOG NOVCA

1) Sigurnost - Protokol transakcije mora da obezbedi održavanje visokog nivoa sigurnosti putem sofisticiranih tehnika enkripcije.

2) Anonimnost - Anonimnost obezbeđuje privatnost neke transakcije na višem nivou.3) Prenosivost - Digitalni novac može se prenositi kroz raćunarske mreže, na nekom

drugom uređaju za uskladištenje.4) Dvosmernost - Digitalni novac može da se prenese na druge korisnike. U

suštini,direktna plaćanja su moguća bez potrebe da bilo koja strana mora imati status registrovanog trgovca.

8

Slika 7 – Elektronski novac

5) Offline mogućnost - Treba da postoji mogućnost da se protokol između dveju strana koje vrše razmenu izvršava off-line, što znači da nijedna od ovih strana ne mora da bude priključena na mrežu.

6) Deljivost – Iznos se može podeliti na manje iznose;7) Neograničeno trajanje – Elektronski novac nema rok trajanja;8) Široka prihvaćenost - Ovaj način vršenja kupovine ili prodaje postaje sve više

prihvaćen u svijetu, jer daje prednosti i za jednu i za drugu stranu.

3.5. KLASIFIKACIJA ELEKTRONSKOG NOVCA

Korisnici koji su zaiteresovani za plaćanja elektronskim novcem u većini slučajeva moraju da instaliraju poseban softver na svom računaru koji im omogućava da komuniciraju sa bankom (ili izdavaocem novca), kao i da podižu novac sa svog računa u banci a zatim ga prebace u svoj “novčanik”na računaru. Prilikom plaćanja oni razmenjuju ovako podignuti novac sa trgovcem u zamenu za proizvode ili usluge koje ćele da kupe. Banka koja prima depozite u elektronskom novcu, zatim, otkupljuje novac koji je trgovac dobio.

Druga varujanta je da korisnici imaju “čip karticu” i da pristupaju banci preko interneta tako da se vrednost novca prebaci na karticu (kartica se napuni), a zatim se taj novac koristi za plaćanja. Prema tome postoje dva oblika elektronskog novca: oblik zasnovan na karticama, gde se plastične kartice koje građani imaju koriste za manja plaćanja i mrežni elektronski novac, za koji je karakteristično to što se elektronske vrednosti ovog novca nalaze na hard diskovima personalnih računara, a njegov transfer se vrši putem telekomunikacionih mreža (uglavnom interneta) posredstvom softvera koji omogućava razmenu. Prema tome, postoje nekoliko vidova primene elektronskog novca, i to putem platnih kartica, automatskih samouslužnih šaltera (bankomata), EFT/POS sistema, i homebanking sistema, koji omogućavaju raspolaganje novcem iz kuće korisnika.

Što se tiče načina funkcionisanja, elektronski novac se može koristiti za dve vrste plaćanja: online i offline plaćanje. Online plaćanje funkcioniše u mrežnom okruženju, u različitim sistemima plaćanja. To je plaćanje koje se odvija na mreži u realnom vremenu. Tokom svake transakcije neophodnoj e uspostaviti vezu sa bankom putem mreže, tako da u procesu prenosa sredstava uvek učestvuju tri elementa: kupac, banka i prodavac. Kod offline plaćanja, nema potrebe za stalnom vezom sa bankama, jer se sredstva sa računa kupca na račun prodavca prebacuju kasnije.

3.6. OGRANIČENJA I MANE ELEKTRONSKOG NOVCA

9

Slika 8 – Razlika online i offline sistema plaćanja

Kao i svako drugo sredstvo plaćanja, i elektronski novac ima neke nedostatke. Mogućnost zloupotrebe elektronskog novca ima najveći uticaj na njegov razvoj. Osim toga, izdavaoci elektronskog novca moraju biti na oprezu zbog stalnih pokušaja i namera da se novac falsifikuje, kao i zbog čestih upada hakera putem kompjuterske mreze.

Brzina širenja elektronskog novca zavisi od motivacije emitenata, potrošača i trgovca da se njime koriste. Tražnja potrošača za elektronskim novcem zavisiće od metoda plaćanja u pogledu provizije koje zaračunavaju emitenti, od sigurnosti i privatnosti elektronskog novca, lakoće kojom se vrši skladištenje i prenos elektronskog novca, kao i spremnost trgovca da primaju elektronski novac.

S obzirom na njihovu potencijalnu upotrebu i rast, proizvodi bazirani na karticama bili su dizajnirani tako da olakšaju plaćanja u svakodnevnim transakcijama na malo.

Sigurnost elektronskog novca i propuštena kamata koja bi se dobila držanjem sredstava u drugim oblicima i dalje će značajno uticati na spremnost potrošača da drže velike “zalihe” elektronskog novca.

4. ZAKLJUČAK

Na osnovu navedenih karakteristika elektronskog novca i čekova, može se zaključiti da je njihova primena iz dana u dan sve masovnija, naročito u razvijenim zemljama. U budućnosti, ovi instrumenti platnog prometa bi mogli dostići veliku popularnost, i čak doći do toga da se sve transakcije obavljaju ovim putem. Međutim, treba imati na umu da sigurnost ovog vida novca ima veliku ulogu na odluke pojedinaca da drže njegove zalihe i da posluju njime. Takođe, tu su i navike, jer koliko god ovaj način odvijanja transakcija bio laksi i omogućavao brže poslovanje, ljudima je teško da se odreknu starih navika. Korišćenjem elektronskog novca i čekova, to jest obavljanjem elektronskog bankarstva uopšte, omogućava se velika ušteda vremena jer se transakcije mogu obavljati sa bilo kog mesta na svetu, bez obzira na radno vreme banaka i bez bankarskih troškova.

5. LITERATURA

1. http://www.singipedia.com/attachment.php?attachmentid=1803&d=1295348456 2. file:///D:/My%20Documents/Downloads/Materijal%20za%20pripremu%20dela

%20kolokvijuma%20o%20Elektronskom%20novcu%20(1).pdf3. http://www.infoteh.rs.ba/zbornik/2006/radovi/E-I/E-I-4.doc 4. http://infosys3.elfak.ni.ac.rs/nastava/attach/SeminarskiElektronskoBankarstvo/

Seminarski+rad-Elektronsko+bankarstvo.doc5. http://www.e-drustvo.org/proceedings/YuInfo2006/html/pdf/101.pdf 6. http://www.scribd.com/doc/18295173/Elektronski-novac

10