INFORMATOR 2010

I N F O R M A T O R o uslovima upisa i studiranja na integrisanim akademskim studijama

MEDICINE, STOMATOLOGIJE, FARMACIJE i osnovnim strukovnim studijama

Ni, 2010.

IZDAVA Medicinski fakultet Univerziteta u Niu ZA IZDAVAA Prof. dr Milan Vinji

GLAVNI UREDNICI Prof. dr Duica Pavlovi Prof. dr Dobrila Stankovi - orevi

UREDNIK Prof. dr Stevo Najman REDAKTORI Hemija: Prof. dr Goran Nikoli, doc. dr Mirjana Abramovi, doc. dr Nataa Truti Biologija: Prof. dr Stevo Najman, prof. dr Jelena ivanov-urlis Matematika: Prof. dr Jelena Manojlovi, prof. dr Dragan orevi, doc. dr Dragana Cvetkovi Anatomija i fiziologija: Prof. dr Svetlana Anti, prof. dr Milkica Nei, prof. dr Stevo Najman TEHNIKA PRIPREMA Sneana Miloevi TAMPA Punta, Ni

Sadraj

OSNIVANJE I RAZVOJ MEDICINSKOG FAKULTETA 9

NASTAVNI PLANOVI STUDIJA 10 Plan nastave integrisanih akademskih studija medicine 10 Plan nastave integrisanih akademskih studija stomatologije 12 Plan nastave integrisanih akademskih studija farmacije 14 Plan nastave osnovnih strukovnih studija - strukovna med. sestra 16 Plan nastave osnovnih strukovnih studija - strukovni zubni protetiar 18 Plan nastave osnovnih strukovnih studija - oralni higijeniar 20 Plan nastave osnovnih strukovnih studija - strukovni sanitarno- ekoloki inenjer 22 PRIJEMNI ISPIT 24 Uslovi za konkurisanje 24 Prijem dokumenata 24 Polaganje prijemnog ispita 25 Ocenjivanje zadataka 27 Izbor kandidata 27 STUDIJE 29 Vrste studija 29 Oblici nastave 29 Obim studija 30 Ocenjivanje 30 Ispitni rokovi i nain polaganja ispita 31 Posledice nepoloenog ispita 32 Prigovor na ocenu 32 Upis na narednu godinu studija 33 Zavrni rad 33 STATUS STUDENTA 34 Status budetnog studenta 34 Status samofinansirajueg studenta 34 Gostujui studenti 35 Student koji ostvaruje deo studijskog programa na drugoj 35 visokokolskoj ustanovi

PRAVA I OBAVEZE STUDENTA 37 Pohaanje nastave 37 Mirovanje prava i obaveza studenta 38 Individualizacija studija i posebne potrebe studenta 38 Prelazak sa drugih fakulteta 39 Prestanak statusa studenta 39 PROGRAM PRIJEMNOG ISPITA 41 Biologija 41 Hemija 45 Matematika 48 Anatomija i fiziologija 49 TESTOVI IZ PRETHODNIH GODINA 53 Biologija 53 Hemija 131 Anatomija i fiziologija 209 Matematika 263

Potovani maturanti,

Izbor i upis fakulteta su za vas prvo kljuno ivotno pitanje s kojim se sreete u godinama punoletstva. Uz neizvesnost ishoda prijemnog ispita upisnu groznicu esto pojaava mnotvo drugih nepoznanica i oskudna informisa-nost. Ovaj Informator je pokuaj Medicinskog fakulteta u Niu da javnosti stavi na uvid neke od vanih informacija vezanih za upis na ovaj Fakultet i njegov rad. Ovde nisu prisutne informacije za koje je odgovorno Ministarstvo prosvete, ali e one biti dostupne iz sredstava javnog informisanja i teksta konkursa.

Testovi sa prethodnih prijemnih ispita bie vam dobra orijentacija u tome kako mogu izgledati test pitanja na prijemnom ispitu. Meutim, svi raspoloivi testovi predstavljaju samo pomono sredstvo u pripremi prijemnog ispita i nika-ko ne mogu biti zamena za uenje iz udbenika. Za dobru pripremu prijemnog ispita potrebno je savladati gradivo iz odgovarajuih udbenika za gimnazije prirodno-matematikog smera i za medicinske kole. elimo vam da to lake uinite prvi korak, uspeno poloite prijemni ispit i postanete studenti Medicin-skog fakulteta u Niu.

Medicinski fakultet ove kolske godine upisuje jo jednu generaciju studenata integrisanih akademskih studija medicine, stomatologije, farmacije i osnovnih strukovnih studija za sticanje strunog naziva strukovna medicinska sestra/tehniar. Nakon zavrenog procesa akreditacije studenti e moi da upiu i druge studijske programe osnovnih strukovnih studija (strukovni zubni proteti-ar, oralni higijeniar i strukovni sanitarno-ekoloki inenjer). Informaciju o upi-su na nove studijske programe studenti mogu nai na web sajtu fakulteta- www.medfak.ni.ac.rs i u konkursu koji objavljuje Medicinski fakultet.

Potpisivanjem Bolonjske deklaracije naa zemlja se obavezala da do 2010. godine uspostavi preduslove za ulazak u zajedniki evropski prostor visokog ob-razovanja. Svojim novim programima za dodiplomske studije Medicinski fakul-tet je promovisao uenje usmereno na studenta, integrisanu i interaktivnu nasta-vu, kontinuirano ocenjivanje.

Visoka profesionalnost, odgovornost, temeljnost i posveenost poslu bie prioritet i krajnji cilj Vaeg kolovanja.

Jedan od osnovnih principa Bolonjske deklaracije i evropskog pristupa visokom obrazovanju je Evropski sistem prenosa bodova (ESPB ili ECTS).

Evropski sistem prenosa bodova - ESPB

ESPB je sistem koji obezbeuje realnu procenu radnog angaovanja stude-nata koje je neophodno za savladavanje predmeta u celini, svih predmeta u se-mestru tj. akademskoj godini, odnosno celokupnih studija. Sistem je zasnovan na bodovima koji izraavaju optereenje studenata u savladavanju odreenog programa studija (60 bodova za akademsku godinu, 30 za semestar). Svaki pred-met nosi odreeni broj bodova, a student ispunjavanjem obaveza na predmetu, pripremom i polaganjem ispita, u okviru studijskog programa koji je upisao, sakuplja bodove (akumulacija bodova). Student moe da sakuplja bodove i na nematinoj instituciji koji se potom prenose i priznaju na njegovoj matinoj insti-tuciji (prenos bodova). Primena sistema ESPB u Univerzitetskoj praksi doprinosi pokretljivosti studenata u evropskom prostoru visokog obrazovanja.

U okviru predmeta bodovi se preraspodeljuju u odnosu na ukupno angao-vanje studenta koje se odnosi na aktivnu nastavu (predavanja, vebe, seminari i dr.), samostalni rad, terenski rad, uenje u biblioteci ili kod kue, pripremu ispita i kolokvijuma. Bodovi predstavljaju meru ukupno uloenog rada studenta u sav-ladavanju predvienog gradiva i dodeljuju se studentu nakon uspeno poloenog ispita tj. okonanja odreenog dela studijskog programa. Vrednost jednog boda iznosi 27 sati rada studenta. Bodovi nisu ocene, niti ih zamenjuju. Celokupne estogodinje studije medicine nose 360 bodova, petogodinje studije stomatolo-gije i farmacije 300, a trogodinje studije zdravstvene nege 180 bodova.

Status studenta (budet ili samofinansiranje) Obaveza studenata finansiranih iz budeta je da u toku jedne kolske godi-ne u okviru upisanog studijskog programa ostvare 60 ESPB bodova. Poloeni ispit je uslov da se stekne potreban broj bodova koje nosi odgovarajui predmet u studijskom programu. Ukoliko student ne ispuni ovu obavezu (ne ostvari 60 ESPB), nastavlja studije kao samofinansirajui. No, da bi uopte upisao sledeu godinu studija u statusu samofinansirajueg studenta, mora ostvariti najmanje 37 ESPB bodova u toku kolske godine. Ukoliko student koji se sam finansira ostvari u toku godine 60 ESPB bo-dova, moe nastaviti studije na teret budeta uz ispunjenje dodatnih kriterijuma koje propisuje Fakultet, jer se broj studenata finansiranih iz budeta moe pove-ati najvie 20% od broja studenata koji su u tom statusu upisani prethodne godine.

Ocenjivanje i napredovanje studenta U toku predispitnih obaveza u semestru tj. godini vri se kontinuirana pro-vera znanja (ocenjuje se prisustvo i aktivnost na teorijskoj i praktinoj nastavi, rezultati na vebama, seminarima, testu, kolokvijumu), a konana ocena se utvr-uje na ispitu. U toku ovih aktivnosti student ostvaruje poene na osnovu kojih formira konanu ocenu. Ispunjavanjem predispitnih obaveza i polaganjem ispita student moe ostvariti najvie 100 poena (numeriki jednako oceni 10). Ostvare-ni poeni u toku predispitnih obaveza priznaju se sve dok se uspeno ne poloi zavrni ispit u istoj kolskoj godini. Student je pao na ispitu ukoliko nakon zavrnog ispita ostvari manje od 55 poena. Student moe da polae ispit iz jednog predmeta navie tri puta u toku kolske godine. Standardi zahtevaju da se studenti ocenjuju na osnovu javno publikovanih kriterijuma i procedura koje se stalno primenjuju. Svaki predmet je u obavezi da studente upozna sa kriterijumima formiranja konane ocene i da ih se dosledno pridrava. Dragi studenti, ubeeni smo da e ova generacija studenata na osnovu po-stignutog znanja u prethodnom obrazovanju i pokazanih rezultata na prijemnom ispitu biti spremna da ostvari postavljene ciljeve i uspeno zavri studije. Na tom putu pokuajte da negujete potenje, odgovornost, kolegijalnost i pre svega lju-bav i razumevanje za pacijenta. elimo Vam puno uspeha.

Kolegijum Dekanata Medicinskog fakulteta u Niu

Medicinski fakultet Ni Informator 2010

- 9 -

1. OSNIVANJE I RAZVOJ MEDICINSKOG FAKULTETA Medicinski fakultet u Niu osnovan je 1960. godine. Od osnivanja pa do

oktobra 2009. godine na fakultetu je diplomiralo 9009 studenata, od toga 746 stranih dravljana. U toku 2008/09. kolske godine diplomiralo je 247 studenta medicine, 95 studenata stomatologije, 54 studenta farmacije i 44 studenta osnov-nih strukovnih studija. Odbranjene su 694 magistarske teze i 548 doktorskih disertacija. Prethodne kolske godine na Medicinskom fakultetu u Niu u nastavi je bilo angaovano 82 redovna profesora, 79 vanrednih profesora, 76 docenta, 93 asistenta, 8 asistenta pripravnika i 29 strunih saradnika. Medicinski fakultet poseduje jednu od najbolje opremljenih strunih bibli-oteka u zemlji, sa fondom od preko 13424 knjiga i 678 naslova asopisa, studija i drugih publikacija, kako na naem tako i na stranim jezicima. Fakultet ima razvijenu izdavaku delatnost, tako da u skladu sa planom i programom obrazo-vanja izdaje udbenike, prirunike, monografije i drugu prirunu literaturu. Na Fakultetu se izdaju i tri periodina struno-nauna asopisa. Medicinski fakultet ini velike napore na ouvanju i unapreenju drutve-nog standarda studenata kroz osavremenjivanje i opremanje prostora za izvoe-nje nastave (amfiteatri, sale, laboratorijske vebaonice, oprema za rad studenata na klinikama). Nabavljena su najsavremenija multimedijalna uila za nastavu (kompjuterski interaktivni medicinski programi i video bim projektori). Plan i program osnovnih studija je savremen, u velikoj meri usaglaen sa programima medicinskih i stomatolokih fakulteta Evropske zajednice. Program studija je potpuno pokriven osnovnim i pomonim udbenicima, praktikumima, atlasima, to uz obavezna predavanja i vebe stvara dobre preduslove za uspeno studira-nje. Kao visokokolska, obrazovna i nauna ustanova, Medicinski fakultet upisuje studente na integrisane akademske studije medicine, integrisane aka-demske studije stomatologije, integrisane akademske studije farmacije i osno-vne strukovne studije.

U tabelama koje slede dati su nazivi predmeta po godinama i broj asova teorijske i praktine nastave za sva 4 studijska programa.


- 10 -

2. NASTAVNI PLANOVI STUDIJA

2.1. Plan nastave integrisanih akademskih studija MEDICINE I

godina II

godinaIII

godinaIV

godinaV

godinaVI

godina UKUPNO ESPB R. br. N a z i v p r e d m e t a P P P P P P P P P P P P P I II

1. Molekularna i hum. genetika 3+2 45+30=75 8 8 0 2. Med. statistika i informatika 2+2 30+30=60 5 5 0 3. Anatomija 4+4 5+5 135+135=270 24 9 15 4. Histologija i embriologija 3+3 3+3 90+90=180 14 5 9 5. Fiziko vaspitanje * 0+2 0+2 0+2 0+2 0+120=120 / / / 6. Med. etika i med. sociologija 2+0 30+0=30 3 0 3 7. Uvod u kliniku praksu 1+1 15+15=30 3 0 3 8. Izborni predmet 2+0 30+0=30 3 0 3 9. Izborni predmet 1+1 15+15=30 2 2 0

10. Fiziologija 4+4 5+4 135+120=255 20 9 11 11. Engleski jezik u medicini 2+0 2+0 60+0=60 5 2 3 12. Biohemija 4+3 3+3 105+90=195 15 8 7 13. Mikrobiologija 2+2 2+2 60+60=120 10 5 5 14. Osnovi imunologije 2+1 30+15=45 3 3 0 15. Osnovi klinike prakse 2+2 30+30=60 5 0 5 16. Patologija 4+4 4+4 120+120=240 17 9 8 17. Patofiziologija 3+3 2+3 75+90=165 12 6 6 18. Farmakologija sa toksikolog. 3+2 2+2 75+60=135 9 6 3 19. Interna medicina I 3+4 3+4 90+120=210 12 6 6 20. Izborni predmet 2+1 30+15=45 4 0 4 21. Struna praksa 95 6 22. Infektivne bolesti 3+4 45+60=105 7 7 0 23. Epidemiologija 2+2 30+30=60 4 4 0 24. Radiologija 2+2 30+30=60 4 4 0 25. Klinika biohemija 1+1 15+15=30 2 2 0 26. Interna medicina II 2+4 4+6 90+150=240 15 7 9 27. Izborni predmet 2+2 30+30=60 4 4 0 28. Izborni predmet 2+2 30+30=60 4 0 4 29. Psihijatrija sa medicinskom

psihologijom 3+4 45+60=105 7 0 7

30. Dermatovenerologija 2+3 30+45=75 5 0 5 31. Nuklearna medicina 1+1 15+15=30 2 0 2 32. Struna praksa 95 6 33. Neurologija 2+4 30+60=90 5 5 0 34. Socijalna medicina 1+2 15+30=45 2 2 0 35. Higijena sa med. ekologijom 2+2 30+30=60 5 5 0 36. Pedijatrija 2+4 2+4 60+120=180 9 6 3 37. Ginekologija sa akuerstvom 2+4 2+4 60+120=180 9 6 3 38. Hirurgija I 3+5 3+5 90+150=240 12 6 6 39. Medicina rada 1+1 15+15=30 2 0 2 40. Fizikalna med. i rehabilitacija 1+2 15+30=45 2 0 2 41. Izborni predmet 1+2 15+30=45 2 0 2 42. Struna praksa 240 12 43. Oftalmologija 3+2 45+30=75 5 5 0


- 11 -

I godina

II godina

III godina

IV godina

V godina

VI godina UKUPNO ESPB R. br. N a z i v p r e d m e t a

P P P P P P P P P P P P P I II 44. Hirurgija II 3+5 45+75=120 7 7 0 45. Otorinolaringologija 2+2 30+30=60 4 4 0 46. Maksilofacijalna hirurgija 1+1 15+15=30 2 2 0 47. Osnovi klinike onkologije 1+1 15+15=30 2 2 0 48. Urgentna medicina 2+2 30+30=60 4 4 0 49. Porodina medicina 1+2 15+30=45 3 3 0 50. Sudska medicina 3+2 45+30=75 5 5 0 51. Klinika praktina nastava 0+30 0+450=450 20 0 20 52. Diplomski rad 0+10 0+150=150 8 0 8

T P

Svega Struna praksa

180 165 345

195 135 330

195150345

240180420

195195390

19521040595

180225405

18024042095

180315495

150270420240

240255495

0 600 600

2130 2940 5070 430

UKUPNO 675 765 890 920 1155 1095 5500 360 * Fakultativna nastava - broj asova nije prikazan u ukupnom zbiru

Lista izbornih predmeta

Red. broj

ifra predmeta N a z i v p r e d m e t a Semestar

ESPB za

predmet ESPB

1. 8.a Prva pomo II 3 2. 8.b Engleski jezik II 3 3. 8.v Hemija u medicini I II 3

3

4. 9.a Biologija elije III 2 5. 9.b Fizika medicinske dijagnostike III 2 6. 9.v Uvod u naunoistraivaki rad III 2 7. 9.g Hemija u medicini II III 2

2

8. 20.a Klinika mikrobiologija VI 4 9. 20.b Medicinska genetika VI 4

10. 20.v Neuronauke VI 4 11. 20.g Homeostaza voda i elektrolita VI 4

4

12. 27.a Patofiziologija ishrane i psiho. sprem. sportista VII 4 13. 27.b Fiziologija napora VII 4 14. 27.v Osnovi histolokih tehnika u biomedicini VII 4

4

15. 28.a Klinika anatomija VIII 4 16. 28.b Klinika patofiziologija VIII 4 17. 28.v Klinika farmakologija VIII 4 18. 28.g Klinika imunologija VIII 4 19. 28.d tetni efekti lekova VIII 4

4

20. 41.a Anesteziologija sa reanimatologijom X 2 21. 41.b Dijetetika X 2 22. 41.v Klinika embriologija X 2 23. 41.g Klinika patologija X 2 24. 41.d Lekovi i trudnoa X 2 25. 41. Neonatologija X 2 26. 41.e Gerijatrija X 2 27. 41. Tropske infektivne bolesti X 2

2

28. 52. Diplomski rad XII 8 8 Ukupno ESPB 27


- 12 -

2.2. Plan nastave integrisanih akademskih studija STOMATOLOGIJE I

godina II

godinaIII

godinaIV

godinaV

godina Seminari UKUPNO ESPB R. br. N a z i v p r e d m e t a T P T P T P T P T P T P T P T P T P T P Sem.as. T P I II

1. Medicinska etika i medicinska sociologija 2+0 30+0=30 3 3 0

2. Molekularna i humana gene-tika 3+2 45+30=75 8 8 0

3. Medicinska statistika i infor-matika 1+2 15+30=45 4 4 0

4. Anatomija 3+3 4+4 105+105=210 16 9 75. Fiziko vaspitanje* 0+2 0+2 0+2 0+1 0+105=105 / / /6. Histologija i embriologija 2+2 2+2 60+60=120 9 4 57. Biohemija 3+2 45+30=75 8 0 88. Izborni predmet (sem II) 2+0 II 0+2 30+30=60 6 0 69. Fiziologija I 3+2 45+30=75 6 0 610.Engleski jezik u stomatologiji 2+0 2+0 60+0=60 5 2 311.Socijalna medicina sa

epidemiologijom i higijenom 2+2 30+30=60 4 4 0

12.Fiziologija II 3+2 45+30=75 6 6 013.Mikrobiologija i imunologija 2+2 30+30=60 4 4 014.Stomatoloka protetika

pretklinika 2+5 2+6 IV 0+1 60+165+15=240 18 9 9

15.Patologija 2+2 2+2 60+60=120 9 5 416.Izborni predmet (sem III) 2+2 30+30=60 7 7 017.Patofiziologija 4+2 60+30=90 7 0 718.Farmakologija sa

toksikologijom 2+1 1+1 45+30=75 6 4 2

19.Bolesti zuba pretklinika 2+4 1+3 V 0+1 45+105+15=165 10 6 420.Dermatovenerologija 1+1 15+15=30 2 2 021.Neurologija i psihijatrija sa

medicinskom psihologijom 2+1 30+15=45 3 3 0

22.Izborni predmet (sem VI) 2+2 30+30=60 6 0 623.Interna medicina (pedijatrija,

infektivne bolesti, fizikalna medicina i rehabilitacija)

4+3 4+4 V 0+1 120+105+15=240 16 8 8

24.Hirurgija (ginekologija sa akuerstvom, oftalmologija) 2+2 3+3 75+75=150 10 4 6

25.Otorinolaringologija 1+1 15+15=30 2 0 226.Radiologija 2+1 VI 0+1 30+15+15=60 5 0 527.Izborni predmet (sem VII) 2+2 30+30=60 7 7 028.Oralna hirurgija 2+4 2+4 VII 0+1 60+120+15=195 11 6 529.Oralna medicina 1+2 1+2 VII 0+1 30+60+15=105 9 4 530.Preventivna stomatologija 1+2 VIII 0+1 15+30+15=60 4 0 431.Izborni predmet (sem VIII) 2+2 30+30=60 7 0 732.Gnatologija 1+1 15+15=30 2 0 233.Stom. protetika klinika I 2+5 1+3 45+120=165 9 5 434.Bolesti zuba klinika I 1+6 1+5 30+165=195 11 6 535.Stom. protetika klinika II 1+4 1+4 30+120=150 5 3 236.Bolesti zuba klinika II 1+6 1+6 30+180=210 8 4 437.Izborni predmet (sem IX) 2+2 30+30=60 7 7 038.Ortopedija vilica 2+3 2+3 60+90=150 7 4 3


- 13 -

* Fakultativna nastava - broj asova nije prikazan u ukupnom zbiru

I godina

II godina

III godina

IV godina

V godina Seminari UKUPNO ESPB R. br. N a z i v p r e d m e t a

T P T P T P T P T P T P T P T P T P T P Sem.as. T P I II39.Parodontologija 2+3 1+3 45+90=135 6 3 340.Deja stomatologija 1+3 2+3 45+90=135 6 3 341.Maksilofacijalna hirurgija 1+2 2+3 45+75=120 5 2 342.Izborni predmet (sem X) 2+2 30+30=60 7 0 743.Sudska medicina 2+1 30+15=45 2 0 244.Diplomski rad 0+10 0+150=150 7 0 7

T P

Svega:

165 135 300

210 150 360

225255450

150150300

195180375

210225435

120285405

135285420

135330465

195525720

0

135 135

1740 2625 4365

UKUPNO 660 750 810 825 1185 135 4365 300

Lista izbornih predmeta Red. broj


ESPB za predmet ESPB

1. 8.a Engleski jezik II 6 2. 8.b Prva pomo II 6 3. 8.v Hemija u stomatologiji II 6

6

4. 16.a Medicinska genetika III 7 5. 16.b Uvod u naunoistraivaki rad III 7 6. 16.v Fizike metode u stomatologiji III 7

7

7. 22.a Osnovi imunologije VI 6 8. 22.b Stomatoloki materijali VI 6 6

9. 27.a Urgentna stomatologija VII 7 10. 27.b Menadment u zdravstvu VII 7 7

11. 31.a Bolesti rizika u stomatolokoj praksi VIII 7

12. 31.b Pretklinika endodoncija VIII 7 13. 31.v Implantologija VIII 7

7

14. 37.a Laseroterapija u stomatologiji IX 7 15. 37.b Povrede zuba kod dece IX 7 16. 37.v Rad sa hendikepiranom decom IX 7 17. 37.g Dentalna antropologija IX 7

7

18. 42.a Parodontalna hirurgija X 7

19. 42.b Ortodontsko-hirurka terapija malokluzija X 7

20. 42.v Fiksna protetika X 7

7

21. 44. Diplomski rad X 7 7

Ukupno ESPB 54



- 14 -

2.3. Plan nastave integrisanih akademskih studija FARMACIJE I

godina II

godina III

godina IV

godina V

godina UKUPNO ESPB N a z i v p r e d m e t a T P T P T P T P T P T P T P T P T P T P T P I II

1. Engleski jezik 2+0 30+0=30 2 2 0 2. Farmaceutska etika i sociologija 2+0

30+0=30 3 3 0

3. Matematika 2+2 30+30=60 4 4 0 4. Fizika 3+2 45+30=75 5 5 0 5. Biologija sa humanom genetikom 3+2

45+30=75 5 5 0

6. Opta hemija sa stehiometrijom 4+3

60+45=105 8 8 0

7. Anatomija 2+1 30+15=45 3 3 0 8. Histologija 1+1 15+15=30 3 0 3 9. Botanika 3+3 45+45=90 7 0 7 10. Neorganska hemija 2+0 30+0=30 3 0 3 11. Fizika hemija 3+1 45+15=60 5 0 5 12. Analitika hemija I 2+3 30+45=75 6 0 6 13. Organska hemija I 4+1 60+15=75 6 0 6 14. Analitika hemija II 3+5 45+75=120 8 8 0 15. Organska hemija II 4+3 60+45=105 8 8 0 16. Instrumentalne metode hemijske analize

3+3 45+45=90 6 6 0

17. Opta biohemija 3+1 45+15=60 5 5 0 18. Fiziologija 2+1 3+2 75+45=120 8 3 5 19. Farmaceutka hemija I 3+0 45+0=45 4 0 4 20. Mikrobiologija i osnovi imunologije

3+3 45+45=90 6 0 6

21. Farmaceutska imunologija

2+2 30+30=60 4 0 4

22. Bromatologija 3+3 45+45=90 6 0 6 23. Farmakognozija I 2+3 30+45=75 5 0 5 24. Farmaceut. hemija II 4+5 60+75=135 9 9 0 25. Famakognozija II 3+3 45+45=90 6 6 0 26. Patofiziologija 5+3 75+45=120 9 9 0 27. Izborni predmet 1+0 15+0=15 2 2 0 28. Farmakologija 3+1 4+2 105+45=150 11 4 7 29. Farmaceut. hemija III 4+4 60+60=120 8 0 8 30. Farma. tehnologija I 3+7 45+105=150 10 0 1031. Statistika u farmaciji 1+1 15+15=30 2 0 2 32. Izborni predmet 2+0 30+0=30 3 0 3 33. Analitika lekova 4+4 60+60=120 8 8 0 34. Medicinska biohemija 4+4 60+60=120 8 8 0 35. Dijetetika 2+2 30+30=60 5 5 0 36. Farma. tehnologija II 2+2 3+3 75+75=150 10 4 6 37. Farmakoterapija 3+2 3+2 90+60=150 10 5 5 38. Fitoterapija 2+2 30+30=60 5 0 5 39. Farmakokinetika 3+3 45+45=90 7 0 7 40. Kozmetologija 1+2 15+30=45 4 0 4 41. Izborni predmet 2+0 30+0=30 3 0 3 42. Toksikologija sa anal. 4+4 60+60=120 9 9 0


- 15 -

I godina

II godina

III godina

IV godina

V godina UKUPNO ESPB N a z i v p r e d m e t a

T P T P T P T P T P T P T P T P T P T P T P I II 43. Biofarmacija 1+2 15+30=45 3 3 0 44. Osnovi industrijske farmacije

3+3 45+45=90 7 7 0

45. Klinika farmacija 3+3 45+45=90 7 7 0 46. Izborni predmet 2+1 30+15=45 4 4 0 47. Osnovi farmaceutskog menadmenta

2+1 30+15=45 4 0 4

48. Organizacija zdravstvene delatnosti

2+1 30+15=45 4 0 4

49. Osnovi farmaceutske biotehnologije

2+1 30+15=45 4 0 4

50. Farmaceutska praksa 2+1 30+15=45 4 0 4 51. Farmakoepidemiolog. 1+1 15+15=30 3 0 3 52. Diplomski rad 0+10 0+10 0+150=150 11 11 0

T P

Svega:

270 150 420

225 135 360

225 195 420

240 195 435

240 180 420

210 210 420

225 210 435

210 180 390

195 195 390

135 225 360

2175 1875 4050

UKUPNO 780 855 840 825 750 4050 300


Lista izbornih predmeta Red. broj



1. 27.a Radiofarmacija V 2 2. 27.b Hemija bioelemenata V 2 3. 27.v Hemija heterociklusa V 2 4. 27.g Koloidna hemija V 2

2

5. 32.a Engleski jezik u farmaciji VI 3 6. 32. b Informatika VI 3 7. 32. v Uvod u nauno-istraivaki rad VI 3 8. 32. g Vetina komunikacije VI 3

3

9. 41.a Analiza fenolnih jedinjenja u prirodnim proizvodima VIII 3

10. 41.b Lekoviti prirodni proizvodi VIII 3 11. 41.v Voda u farmaciji VIII 3

12. 41.g Interakcija lekovitog bilja i ivotne sredine VIII 3

13. 41.d Ambalani materijali u farmaciji VIII 3

3

14. 46.a Lekovi i trudnoa IX 4 15. 46.b tetni efekti lekova IX 4 16. 46.v Uvod u kliniku medicinu IX 4

17. 46.g Farmakoterapija kardiovaskularnih bolesti IX 4

4

18. 52 Diplomski rad IX 11 11 Ukupno ESPB 23


- 16 -

2.4. Plan nastave osnovnih strukovnih studija - STRUKOVNA MEDICINSKA SESTRA/ TEHNIAR

I godina II godina III godina UKUPNO R. br. N a z i v p r e d m e t a T P T P T P T P T P T P T P

ESPB

1. Anatomija i histologija 4+4 60+60=120 9 2. Izborni predmet 2+0 30+0=30 2

3. Medicinska etika i medicinska sociologija 2+0 30+0=30 2

4. Medicinska informatika i me-nadment 2+3 30+45=75 6

5. Epidemiologija 1+2 15+30=45 3 6. Socijalna medicina i higijena 2+(1+1) 30+(15+15)=60 4 7. Farmakologija sa toksikologijom 2+2 30+30=60 4 8. Medicinska fiziologija i biohemija 3+3 45+45=90 9 9. Mikrobiologija i imunologija 2+2 30+30=60 6 10. Patofiziologija i patologija 4+(1+2) 60+(15+30)=105 7 11. Zdravstvena nega i dijetetika 3+(2+2) 45+(30+30)=105 8 12. Fiziko vaspitanje* 0+2 0+2 0+60=60 - 13. Osnovi klinike prakse 2+(1+1) 30+(15+15)=60 4 14. Osnovi neurologije sa negom 1+(2+2) 15+(30+30)=75 6 15. Osnovi pedijatrije sa negom 2+(2+2) 30+(30+30)=90 7

16. Osnovi fizikalne medicine i rehabilitacije 1+2 15+30=45 3

17. Osnovi interne medicine sa negom 4+5 60+75=135 10 18. Zdravstveno vaspitanje 1+2 15+30=45 3 19. Osnovi radiologije i onkologije 2+2 30+30=60 4 20. Gerijatrija sa negom 2+(1+1) 30+(15+15)=60 4 21. Osnovi hirurgije sa negom 3+(2+3) 45+(30+45)=120 8 22. Osnovi infektivnih bolesti sa negom 2+3 30+45=75 6 23. Organizacija zdravstvene zatite 1+(1+1) 15+(15+15)=45 3 24. Izborni predmet 1+2 15+30=45 2

25. Opta anesteziologija i reanimato-logija 1+3 15+45=60 6

26. Osnovi psihijatrije sa medicinskom psihologijom 2+4 30+60=90 7

27. Osnovi ginekologije i akuerstva sa negom 2+4 30+60=90 7

28. Izborni modul 3+6 45+90=135 10 29. Izborni predmet 2+13 30+195=225 15 30. Struna praksa 0+12 0+180=180 10 31. Zavrni struni rad 0+4 0+60=60 5

T P

Svega:

225 195 420

180 180 360

150 255 405

180 270 450

120 255 375

30 435 465

885 1590 2475

UKUPNO 780 855 840 2475 180



- 17 -

Lista izbornih predmeta Red. br



1. 2.a Engleski jezik I 2 2. 2.b Prva pomo I 2

2

3. 24.a Vetina komunikacije IV 2 4. 24.b Medicina rada IV 2 2

5. 29.a Interna medicina sa negom VI 15

6. 29.b Hirurgija sa negom VI 15 7. 29.v Pedijatrija sa negom VI 15 8. 29.g Infektivne bolesti sa negom VI 15

15

9. 31. Zavrni struni rad VI 5 5 Ukupno ESPB 24

* U VI semestru student ima mogunost da izabere predmet sa liste struno-aplikativnih predmeta koji e ga usmeravati da kroz parktian rad u okviru procesa nege tokom predispitne prakse usvaja propisane vetine.

Lista izbornih modula Red. br



28.1 Izborni modul I 1. 28.1a Promocija zdravlja V 4 2. 28.1b Zdravstvena statistika V 3 3. 28.1v Mentalna higijena V 3 4. 28.1g Medicinska ekologija V 3

10

28.2 Izborni modul II 5. 28.2a Dermatovenerologija V 4

6. 28.2b Palijativna terapija malignih bolesti V 3

7. 28.2v Neonatologija V 3 8. 28.2g Porodina medicina V 3

10

28.3 Izborni modul III 9. 28.3a Urgentna medicina V 4

10. 28.3b Oftalmologija V 3 11. 28.3v Otorinolaringologija V 3 12. 28.3g Klinika akutnog trovanja V 3

10

Ukupno ESPB 10*

* Student bira jedan od ponuenih modula I, II ili III u okviru kojih polae obavezni ispit (onaj koji nosi kredit 4) i dva ispita po izboru sa kreditima 3, tako da kredit izabranog modula iznosi 10 ESPB.

Lista predmeta za obavljanje strune prakse Red. br


ESPB za predmet

1. 30.a Interna medicina sa negom VI 10 2. 30.b Hirurgija sa negom VI 10 3. 30.v Pedijatrija sa negom VI 10 4. 30.g Infektivne bolesti sa negom VI 10


- 18 -

2.5. Plan nastave osnovnih strukovnih studija - STRUKOVNI ZUBNI PROTETIAR I godina II godina III godina UKUPNO R.

br. N a z i v p r e d m e t a T P T P T P T P T P T P T P ESPB

1. Gnatologija 1+1+1 15+15+15=45 4 2. Zubotehniki aparati i instrumenti 1+1+1 15+15+15=45 4 3. Morfologija zuba 2+2+2 30+30+30=90 6 4. Anatomija i histologija 4+4 60+60=120 8 5. Fiziko vaspitanje* 0+2 0+30=30 - 6. Medicinska etika i med. sociologija 2+0 30+0=30 2 7. Izborni predmet (I sem) 2+2 30+30=60 6 8. Stomatoloki materijali 3+1+3 45+15+45=105 7 9. Fiksna protetika 1 2+2+4 30+30+60=120 10

10. Medicinska fiziologija i biohemija 3+3 45+45=90 7 11. Zdravstveno vaspitanje 1+1+1 15+15+15=45 3 12. Izborni predmet (II sem) 2+0 30+0=30 3 13. Fiksna protetika 2 2+2+4 30+30+60=120 8 14. Ortopedija vilica 1 2+1+1 30+15+15=60 4 15. Bolesti zuba 2+1 30+15=45 3 16. Deja stomatologija 2+1 30+15=45 3 17. Organizacija stomatoloke slube 1+1 15+15=30 2 18. Urgentna stomatologija 2+1+3 30+15+45=90 4 19. Izborni predmet (III sem) 2+1+1 30+15+15=60 6 20. Mobilna parcijalna proteza 1+2+2 15+30+30=75 7 21. Parodontologija 3+2+2 45+30+30=105 5

22. Antisepsa i asepsa u oralnoj medicini 2+2+2 30+30+30=90 4

23. Ortopedija vilica 2 1+1+1 15+15+15=45 3

24. Medicinska informatika i menadment 2+3 30+45=75 5

25. Izborni predmet (IV sem) 1+1+1 15+15+15=45 6 26. Mobilna totalna proteza 1 1+3+1 15+45+15=75 5 27. Estetska protetika 1+1 15+15=30 2 28. Skeletirana parcijalna proteza 1 1+3+1 15+45+15=75 5 29. Stomatoloka keramika 1+3+1 15+45+15=75 5 30. Oralna medicina 4+3+2 60+45+30=135 8 31. Izborni predmet (V sem) 2+2 30+30=60 5 32. Mobilna totalna proteza 2 1+3+2 15+45+30=90 6 33. Skeletirana parcijalna proteza 2 1+4+1 15+60+15=90 5 34. Maksilofacijalna protetika 1+1+1 15+15+15=45 4 35. Implantologija 2+2+2 30+30+30=90 5 36. Zavrni rad 0+4 0+60=60 10

T P

Svega:

180 210 390

165 225 390

195 255 450

150 285 435

150 300 450

75 300 375

915 1575 2490

UKUPNO 780 885 825 2490 180



- 19 -




1. 7.a Preventivna stomatologija I 6

2. 7.b Dijetetika i oralno zdravlje I 6 6

3. 12.a Oralna higijena II 3 4. 12.b Engleski jezik II 3

3

5. 19.a Socijalna medicina i higijena III 6

6. 19.b Porodina medicina III 6 6

7. 25.a Vetina komunikacije IV 6 8. 25.b Bolesti rizika u stomatolokoj praksi IV 6

6

9. 31.a Osnovi radiologije i onkologije V 5

10. 31.b Otorinolaringologija V 5 5

11. 36. Zavrni rad VI 10 10 Ukupno ESPB 36


- 20 -

2.6. Plan nastave osnovnih strukovnih studija - ORALNI HIGIJENIAR I godina II godina III godina UKUPNO R.

br. N a z i v p r e d m e t a T P T P T P T P T P T P T P ESPB

1. Anatomija i histologija 4+4 60+60=120 10 2. Medicinska etika i med. sociologija 2+0 30+0=30 2

3. Medicinska informatika i menadment 2+3 30+45=75 5

4. Epidemiologija 1+2 15+30=45 3 5. Farmakologija sa toksikologijom 2+2 30+30=60 5 6. Socijalna medicina i higijena 2+2 30+30=60 3 7. Predmet izbornog bloka 1 2+0 30+0=30 2 8. Fiziko vaspitanje* 0+2 0+2 0+60=60 - 9. Medicinska fiziologija i biohemija 3+3 45+45=90 10

10. Dijetetika i oralno zdravlje 2+2 30+30=60 4 11. Mikrobiologija i imunologija 2+2 30+30=60 7 12. Patofiziologija i patologija 4+3 60+45=105 9 13. Otorinolaringologija 2+2 30+30=60 2 14. Osnovi radiologije i onkologije 2+2 30+30=60 2 15. Organizacija stomatoloke slube 1+1 15+15=30 5 16. Osnovi interne medicine sa negom 3+3 45+45=90 7 17. Osnovi infektivnih bolesti sa negom 2+3 30+45=75 5 18. Stomatoloka protetika 1+2 15+30=45 2 19. Predmet izbornog bloka 2 2+4 30+60=90 7 20. Oralna higijena 3+5 45+75=120 11 21. Bolesti zuba 2+1 30+15=45 3 22. Stomatoloki materijali 2+2 30+30=60 3

23. Antisepsa i asepsa u oralnoj medicini 2+4 30+60=90 6

24. Predmet izbornog bloka 3 2+4 30+60=90 7 25. Deja stomatologija 2+1 30+15=45 3 26. Ortopedija vilica 1+1 15+15=30 2 27. Vetina komunikacije 1+2 15+30=45 2

28. Oralna i maksilofacijalna hirurgija sa negom 3+5 45+75=120 10

29. Parodontologija 3+4 45+60=105 7 30. Zdravstveno vaspitanje 1+2 15+30=45 2 31. Oralna medicina 1 1+1 15+15=30 4 32. Parodontalna hirurgija sa negom 2+5 30+75=105 7 33. Oralna medicina 2 2+5 30+75=105 7 34. Predmet izbornog bloka 4 2+6 30+90=120 11 35. Zavrni struni rad 0+6 0+90=90 5

T P

Svega:

225 225 450

165 180 345

195 255 450

165 240 405

180 240 420

90 330 420

1590 2490

UKUPNO 795 855 840 2490 180



- 21 -





2

3. 19.a Bolesti rizika u stomatolokoj praksi III 7

4. 19.b Preventivna stomatologija III 7 7

5. 24.a Urgentna stomatologija IV 7 6. 24.b Implantologija IV 7

7

7. 34.a Laseroterapija u stomatologiji VI 11

8. 34.b Osnovi fizikalne medicine i rehabilitacije VI 11 11

9. 35. Zavrni struni rad VI 5 5 Ukupno ESPB 32


- 22 -

2.7. Plan nastave osnovnih strukovnih studija - STRUKOVNI SANITARNO-EKOLOKI INENJER

I godina II godina III godina UKUPNO R. br. N a z i v p r e d m e t a T P T P T P T P T P T P T P

ESPB

1. Medicinska etika i med. sociologija 2+0 30+0=30 3 2. Izborni predmet 2+0 30+0=30 3 3. Anatomija i histologija 4+4 60+60=120 8 4. Sanitarna hemija 2+3 30+45=75 8

5. Medicinska informatika i me-nadment 2+3 30+45=75 6

6. Fiziko vaspitanje* 0+2 0+2 0+60=60 - 7. Medicinska fiziologija i biohemija 3+3 45+45=90 7 8. Patofiziologija i patologija 4+3 60+45=105 7 9. Osnovi interne medicine sa negom 4+5 60+75=135 8

10. Medicinska statistika 1+2 15+30=45 3 11. Izborni predmet 2+3 30+45=75 7 12. Engleski jezik II 0+2 0+30=30 3 13. Opta mikrobiologija 1+3 15+45=60 4 14. Medicinska ekologija 2+2 30+30=60 5 15. Opta epidemiologija 2+2 30+30=60 5 16. Infektivne bolesti sa negom 2+3 30+45=75 4 17. Higijena ishrane 2+2 30+30=60 4 18. Izborni predmet 2+3 30+45=75 6 19. Medicina rada 1+2 15+30=45 3 20. Specijalna epidemiologija 2+2 30+30=60 5 21. Mikrobiologija vode i namirnica 1+2 15+30=45 4 22. Socijalna medicina i higijena 2+2 30+30=60 4 23. Zdravstveno vaspitanje 1+2 15+30=45 4 24. Vetina komunikacije 1+2 15+30=45 4 25. Izborni predmet 2+2 30+30=60 5 26. Zatita na radu 2+3 30+45=75 5 27. Sanitarna tehnika 4+3 60+45=105 7 28. DDD i kontrola vektora 3+3 45+45=90 6 29. Izborni predmet 2+3 30+45=75 5 30. Parazitologija 2+2 30+30=60 4 31. Medicinsko zakonodavstvo 3+0 45+0=45 3 32. Promocija zdravlja 3+3 45+45=90 8 33. Izborni predmet 2+3 30+45=75 6 34. Struna praksa 0+15 0+225=225 11 35. Zavrni rad 0+4 0+60=60 5

T P 390 450

315 465

315 585

1020 1500

UKUPNO 840 780 900 2520 180



- 23 -





3

3. 11.a Kvalitet rada u zdravstvenim ustanovama II 7

4. 11.b Bromatologija II 7 7

5. 18.a Dijetetika III 6

6. 18.b Higijena kolske i radne sredine III 6 6

7. 25.a Porodina medicina IV 5 8. 25.b Mentalna higijena IV 5

5

9. 29.a Epidemiologija polno prenosivih bolesti V 5

10. 29.b Procena zdravstvenih rizika V 5 5

11. 33.a Epidemiologija bolnikih infekcija VI 6

12. 33.b Imunoprofilaksa VI 6 6

13. 35. Zavrni rad VI 5 5 Ukupno ESPB 37


- 24 -

3. PRIJEMNI ISPIT 3.1. Uslovi za konkurisanje Svi studijski programi koji se ostvaruju na Medicinskom fakultetu su

akreditovani od strane Komisije za akreditaciju i proveru kvaliteta Republike Srbije.

Prema Statutu Medicinskog fakulteta u Niu u prvu godinu integrisanih akademskih studija medicine i stomatologije na Medicinskom fakultetu moe se upisati lice koje ima zavrenu gimnaziju ili kole medicinskog usmerenja ili srednju veterinarsku kolu u etvorogodinjem trajanju.

U prvu godinu integrisanih akademskih studija farmacije moe se upisati lice koje ima zavrenu gimnaziju ili kole medicinskog usmerenja ili hemijsko-tehnoloku kolu u etvorogodinjem trajanju.

U prvu godinu osnovnih strukovnih studija moe se upisati lice koje ima zavrenu kolu medicinskog usmerenja u etvorogodinjem trajanju.

U prvu godinu osnovnih strukovnih studija, smer strukovni sanitarno- ekoloki inenjer, moe se upisati lice koje ima zavrenu gimnaziju i kole medicinskog i hemijsko-tehnolokog usmerenja.

Broj studenata koji e upisati prvu godinu integrisanih akademskih studija odreuje Ministarstvo prosvete Vlade Republike Srbije i bie objavljen u Kon-kursu za upis studenata na prvu godinu studija.

Studije na Medicinskom fakultetu organizuju se na srpskom i engleskom jeziku. Student se moe upisati na studijski program ako poznaje jezik na kome se izvodi nastava. Proveru znanja jezika obavlja Komisija od tri lana koju ime-nuje dekan Medicinskog fakulteta.

Strani dravljanin moe da konkurie za upis na prvu godinu studija pod istim uslovima kao i dravljanin Srbije. Poseban uslov za upis stranih dravljana na prvu godinu studija je da bude zdravstveno osiguran. Strani dravljanin plaa kolarinu, osim ako meunaridnim sporazumom nije drugaije odreeno.

3.2. Prijem dokumenata Prilikom prijavljivanja na konkurs kandidati su obavezni da podnesu na

uvid originalna dokumenta, a uz prijavni list (dobijaju ga na Fakultetu) podnose njihove fotokopije.


- 25 -

Podnose se sledea dokumenta: Svedoanstva sva etiri razreda zavrene srednje kole; Diploma o poloenom zavrnom, odnosno maturskom ispitu; Izvod iz matine knjige roenih; Kopija uplatnice o uplati naknade trokova za polaganje prijemnog

ispita (uplaena sredstva se nee vraati kandidatima koji ne pristu-pe polaganju ispita).

Datum prijave (prijema dokumentacije) objavljuje se u Konkursu za upis studenata na prvu godinu studija preko tampe i na oglasnoj tabli fakulteta.

Jedan as pre prijema dokumenata, referent prve godine u jednoj od slo-bodnih prostorija daje formular prijave za konkurs, kako bi kandidati ubeleili svoje line podatke, vrstu zavrene kole, opti uspeh u toku kolovanja i druge relevantne podatke koji su sastavni deo dosijea. Posle popunjavanja prijave, kandidat se javlja referentu prve godine radi upisa u delovodni protokol gde se zavodi prezime, ime jednog od roditelja i ime.

Po zavrenom prijemu dokumenata objavljuje se lista kandidata prema optem uspehu iz srednje kole kako bi se mogle staviti primedbe na eventualne greke u bodovanju.

Spisak kandidata za polaganje prijemnog ispita, po salama, objavljuje se po abecednom redu, najkasnije jedan dan pre termina za polaganje ispita.

3.3. Polaganje prijemnog ispita Kandidat, koji konkurie za upis na prvu godinu studija, polae prijemni

ispit prema programu koji donosi Nastavno-nauno vee. Provera znanja i spo-sobnosti vri se na osnovu odgovora na test pitanja: iz predmeta Hemija i Biolo-gija za integrisane akademske studije medicine i stomatologije, iz predmeta Hemija i Matematika za integrisane akademske studije farmacije, a iz predmeta Anatomija i Fiziologija (jedinstven test) za osnovne strukovne studije, osim za studijski program strukovni sanitarno-ekoloki inenjer gde se kandidati oprede-ljuju za Anatomiju i Fiziologiju ili Hemiju i Biologiju.

Kandidat koji je kao uenik treeg ili etvrtog razreda srednje kole osvo-jio jedno od prva tri mesta na republikom takmienju koje organizuje Minista-rstvo prosvete i sporta, odnosno na meunarodnom takmienju, ne polae prije-mni ispit iz odgovarajueg nastavnog predmeta. Kandidatu se vrednuje prijemni ispit iz tog predmeta maksimalnim brojem poena koji se moe osvojiti na pri-jemnom ispitu.


- 26 -

Pre poetka rada testa, dok se pripremaju pitanja, vri se prozivka i identi-fikacija kandidata koji se rasporeuju na potrebnom rastojanju kako bi se one-moguilo prepisivanje.

Identifikacija se vri samo na osnovu line karte, pasoa ili potvrde MUP-a da je izdavanje line karte za odreenog kandidata u toku.

Prijemni ispit je anoniman i za integrisane akademske studije medicine, stomatologije i osnovne strukovne studije traje tri sata (etiri kolska asa), a za integrisane akademske studije farmacije etiri sata. Pre poetka ispita kandidati se obavetavaju o tehnici izvoenja ispita. Kandidat koji konkurie za upis na prvu godinu integrisanih akademskih studija medicine, stomatologije i farmacije dobija dve koverte sa potpisanim papirom. Kandidat koji konkurie za upis na osnovne strukovne studije dobija jednu kovertu sa potpisanim papirom. Na papir treba da napie prezime, ime jednog od roditelja i ime, a zatim isti stavlja u kove-rat koji zatvara lepljenjem.

Posle dobijanja zadataka kandidat plavom hemijskom olovkom zaokruu-je odgovore. Po zavrenom ispitu kandidat koji je konkurisao za upis na prvu go-dinu integrisanih akademskih studija medicine, stomatologije i farmacije preda-je predsedniku Komisije ili deurnom lanu Komisije dva testa (iz biologije i hemije, tj. hemije i matematike) i dve koverte koje se pred kandidatom spajaju heft mainom za odgovarajue testove. Kandidat koji je konkurisao za upis na osnovne strukovne studije zdravstvene nege predaje jedan test (iz anatomije i fiziologije) i jednu kovertu koja se pred kandidatom spaja za njegov test. Na sva-ko pitanje gde odgovor nije zaokruen, stavlja se peat nema odgovora. Odgo-vori koji su zaokrueni drugom vrstom olovke, smatraju se netanim odgovori-ma.

Pitanja kod kojih su odgovori precrtani, brisani ili je zaokrueno vie od jednog odgovora se ne boduju.

Prazna poleina testa se moe koristiti za raunanje. Kandidati u toku rada mogu koristiti samo obian digitron. Kandidat koji u toku ispita koristi nedozvoljena sredstva ili na zadatku

napie svoje ime i prezime, odnosno drugi znak, udaljava se sa ispita, uraeni test mu se ne priznaje i gubi pravo polaganja ispita.

Kandidat koji ispitu ne pristupi u odreeno vreme gubi pravo polaganja ispita.


- 27 -

3.4. Ocenjivanje zadataka Rezultat prijemnog ispita ocenjuje se od 0 do 30 bodova za predmete biolo-

gija, hemija i matematika. Test iz anatomije i fiziologije je jedinstven i rezultati prijemnog ispita se ocenjuju od 0 do 60 bodova. Svaki taan odgovor iz testova biologije i hemije kao i testa anatomije i fiziologije, nosi jedan bod. Na testu iz matematike 15 zadataka se boduje sa jednim, a pet zadataka sa tri boda. Ocene u vidu bodova se ubeleavaju na zadatku. Ocenjivanje zadataka obavlja se u slubenim prostorijama Fakulteta u prisustvu lanova Komisije za prijemni ispit. 3.5. Izbor kandidata

Upis u prvu godinu studija sprovodi se na osnovu konkursa. Konkurs sadr-

i: broj studenata koji se mogu upisati za svaku studijsku grupu, uslove za upis, merila za utvrivanje redosleda kandidata, nain i vreme polaganja prijemnog ispita, rok za upis primljenih kandidata, kao i visinu kolarine za studente ije se kolovanje ne finansira iz budeta.

Redosled kandidata za upis u prvu godinu studija utvruje se na osnovu opteg uspeha postignutog u srednjem obrazovanju i rezultata postignutih na prijemnom ispitu, prema merilima utvrenim optim aktom koji donosi Senat na predlog Medicinskog fakulteta.

Broj poena koje kandidat dobija na osnovu uspeha u srednjoj koli je od minimalnih 16 do maksimalnih 40. Posle zavrenog unoenja podataka, prema broju osvojenih poena, Medicinski fakultet sastavlja JEDINSTVENU RANG LISTU koja sadri: ime i prezime kandidata, broj bodova iz srednje kole, broj bodova sa prijemnog ispita i ukupan broj bodova. Medicinski fakultet dostavlja rang listu Univerzitetu. Procedura formiranja rang lista i postupci po prigovori-ma bie usklaeni sa optim i ostalim odredbama Zajednikog konkursa za upis studenata u prvu godinu studija na fakultetima iji je osniva Republika Srbija.

Uesnik konkursa koji smatra da redosled kandidata na JEDINSTVENOJ RANG LISTI nije utvren na nain predvien konkursom, moe podneti prigo-vor. Rokovi za podnoenje prigovora bie objavljeni posle isticanja JEDIN-STVENE RANG LISTE.

Nakon odluivanja po prispelim prigovorima, fakultet utvruje i objavlju-je KONANU RANG LISTU kandidata sa ukupnim brojem bodova steenim po svim kriterijumima.


- 28 -

KONANA RANG LISTA je osnov za upis kandidata. Postupak sprovoenja konkursa i rangiranje kandidata na Medicinskom

fakultetu sprovodi komisija za upis, koju na predlog Kolegijuma imenuje Nas-tavno-nauno vee Medicinskog fakulteta.


- 29 -

4. STUDIJE 4.1. Vrste studija

Obrazovanje za sticanje strunog naziva doktor medicine traje est godina i

obavlja se u okviru dvanaest semestara, prema integrisanom akademskom stu-dijskom programu sa ukupnim obimom od 360 ESPB bodova.

Obrazovanje za sticanje strunog naziva doktor stomatologije traje pet godina i obavlja se u okviru deset semestara, prema integrisanom akademskom studijskom programu sa ukupnim obimom od 300 ESPB bodova. Obrazovanje za sticanje strunog naziva magistar farmacije traje pet go-dina i obavlja se u okviru deset semestara, prema integrisanom akademskom studijskom programu sa ukupnim obimom od 300 ESPB bodova.

Obrazovanje za sticanje strunog naziva strukovna medicinska sestra/ tehniar traje tri godine i obavlja se u okviru est semestra, sa ukupnim obi-mom od 180 ESPB bodova.

Studijski programi integrisanih i strukovnih studija na Medicinskom fa-kultetu ostvaruju se u toku kolske godine koja poinje 1. oktobra tekue godi-ne, a zavrava se 30. septembra naredne godine.

kolsku godinu ine zimski i letnji semestar. Zimski semestar poinje 1. oktobra, a letnji 15. februara.

Realizacija studijskog programa traje 15 nastavnih nedelja po semestru. Letnji raspust poinje 15. jula i traje do 25. avgusta. Nastavno-nauno vee Medicinskog fakulteta moe usled vanrednih okol-

nosti odluiti o odstupanju od utvrenog termina poetka i zavretka semestra. 4.2. Oblici nastave Nastava se izvodi: predavanjima, praktinom nastavom, seminarima, de-

monstracijama, prikazom sluajeva, konsultacijama, mentorstvom, terenskim radom, strunom praksom, strunim ekskurzijama.

Nastava se izvodi na Medicinskom fakultetu i u nastavnim bazama.


- 30 -

4.3. Obim studija Svaki predmet iz studijskog programa iskazuje se brojem ESPB bodova, a

obim studija izaraava se zbirom ESPB bodova. Zbir od 60 ESPB bodova odgovara prosenom ukupnom angaovanju stu-

denta u obimu 40-to asovne radne nedelje tokom jedne kolske godine. Ukupno angaovanje studenta sastoji se: - od aktivne nastave (teorijske i/ili praktine, vebi, seminara i sl.); - samostalnog rada (domai zadaci, projekti, seminarski radovi, terenski rad i sl. - kolokvijuma - ispita - izrade zavrnog rada - drugih oblika angaovanja u sladu sa studijskim programom. Jedan bod odnosi se na 27 asova rada studenta. Izuzetno, ukupan broj asova aktivne nastave moe biti vei od maksimu-

ma, kada je studijskim programom predvien povean broj asova praktine nastave.

U broj asova studija medicine ubraja se i vreme provedeno na samosta-lno izvedenoj obuci u zdravstvenim ustanovama u skladu sa planom nastave odreenog predmeta.

4.4. Ocenjivanje Na ispit moe da izae student koji je zadovoljio sve propisane predispit-

ne obaveze utvrene planom izvoenja nastave. Rad studenata u savlaivanju pojedinog predmeta kontinuirano se prati

tokom nastave i izraava se u poenima. Ispunjavanjem predispitnih obaveza i polaganjem ispita, student moe ostvariti najvie 100 poena.Od ukupnog broja poena najmanje 30, a najvie 70 poena mora biti predvieno za aktivnosti i pro-vere znanja u toku semestra (predispitne obaveze). Broj poena koji se stie u to-ku kolske godine odreuje se za svaki predmet pojedinano. U toku semestra (godine) se vri kontinuirana provera znanja, a konana ocena se utvruje na ispitu. Tokom nastave znanje se proverava na kolokviju-mima, seminarima, testu i drugim oblicima provere znanja iz odreenih celina nastavnog predmeta, kao i na zavrnom ispitu.


- 31 -

Ispitni kolokvijum je oblik provere znanja kojim se detaljno proverava znanje iz veeg zaokruenog dela obavljene nastave iz pojedinog predmeta. U svakom semestru mogu se organizovati do dva ispitna kolokvijuma. Poloeni ispitni kolokvijum, u vidu ostvarenog kredita, priznaje se sve dok se uspeno ne poloi zavrni ispit u istoj kolskoj godini. Gradivo poloeno na ispitnom kolo-kvijumu se ne ispituje na zavrnom ispitu. Pri kombinovanim oblicima ispita (pismeni, praktini, usmeni) studentu se priznaju svi prethodno poloeni oblici (pismeni i praktini) u narednim ispi-tnim rokovima za predklinike predmete i samo pismeni deo, na ispitima klini-kih predmeta do kraja kolske godine. Ako je ispit pismeni i usmeni, ocena na pismenom ispitu sainjava najmanje 50% ukupne ocene. Ako je ispit pismeni, praktini i usmeni, ocena na pismenom ispitu sainjava najmanje 20% ukupne ocene. Zavrni ispit se u strukturi poena za osnovne predmete moe vrednovati sa najvie 50% ukupnog broja poena. Zavrni ispit se u strukturi poena za sve ostale predmete moe vrednovati sa najvie 30-40% ukupnog broja poena.

Uspeh studenta izraava se ocenama i to: - 10- izuzetan; - 9- odlian; - 8- vrlo dobar; - 7- dobar; - 6- dovoljan; - 5- nije poloio Medicinski fakultet duan je da vodi trajnu evidenciju o poloenim ispiti-

ma. U evidenciju i indeks studenata unose se prelazne ocene, a ocena 5 (nije poloio) upisuje se samo u evidenciju.

4.5. Ispitni rokovi i nain polaganja ispita Ispit je zavrna provera znanja steenog za vreme nastavnog procesa iz

jednog ili vie sadrajno povezanih predmeta. Ispitni rokovi su: januarski, aprilski, junski, septembarski i oktobarski. Oktobarski ispitni rok organizuje se, po pravilu, pre poetka nastave u na-

rednoj kolskoj godini. Kalendar ispita objavljuje se poetkom svake kolske godine i sastavni je

deo plana izvoenja nastave. Na ispit moe izai student koji je zadovoljio sve propisane predispitne

obaveze.


- 32 -

Ispiti su javni i ispitiva je u obavezi da obezbedi uslove za javnost ispita. Ispiti se polau pred ispitivaem-predmetnim nastavnikom ili pred ispit-

nom komisijom u prostorijama Medicinskog fakulteta ili nastavnih baza, prema unapred utvrenom rasporedu koji se blagovremeno objavljuje.

Studentu koji nije poloio ispit upisuje se ocena 5 u zapisnik i prijavu, ukoliko nakon zavrnog ispita ostvari manje od 55 poena.

4.6 Posledice nepoloenog ispita Ispit iz istog predmeta moe se polagati najvie tri puta. Izuzetno, student kome je preostao jedan nepoloeni ispit iz studijskog

programa upisane godine, ima pravo da taj ispit polae u naknadnom ispitnom roku do poetka naredne kolske godine.

Na lini zahtev, student moe preostali ispit polagati pred ispitnom komisi-jom.

Na lini zahtev, student moe ispit trei put polagati pred ispitnom komi-sijom koju imenuje dekan. Komisija proverava i ocenjuje pismeni ispit, spro-vodi praktini i usmeni deo ispita i donosi konanu ocenu veinom glasova.

Odluka komisije je konana. Student koji ne poloi ispit iz obaveznog predmeta do poetka naredne

kolske godine upisuje isti predmet. Student koji ne poloi izborni predmet moe ponovo da upie isti ili da se

opredeli za drugi predmet. 4.7. Prigovor na ocenu Student ima pravo da podnese prigovor na ocenu dobijenu na zavrnom

ispitu, ako smatra da ispit nije obavljen u skladu sa zakonom ili Statutom Medi-cinskog fakulteta, u roku od 36 asova od dobijanja ocene.

Dekan Medicinskog fakulteta, u roku od 48 asova od dobijanja prigovo-ra, razmatra prigovor i donosi odluku.

Ukoliko se usvoji prigovor, student ponovo polae ispit u roku od tri dana od dana prijema odluke.


- 33 -

4.8. Upis na narednu godinu studija Student se svake kolske godine pri upisu opredeljuje za predmete iz stu-

dijskog programa. Program i plan studija moe se zasnivati na upisu semestra. Student stie pravo na upis na viu godinu studija, kada ispuni sve studij-

ske obaveze i ostvari namanje 37 ESPB bodova iz predmeta za koje se oprede-lio pri upisu u prethodnu godinu studija.

Student koji nije ispunio obaveze i ostvario 37 ESPB, moe nastaviti stu-dije tako da ponovo upie predmete iz kojih nije ispunio studijske obaveze u prethodnoj godini.

Pravila studija blie se ureuju optim aktom koje donosi Nastavno-nau-no vee.

4.9. Zavrni rad Integrisane akademske studije medicine, stomatologije, farmacije, kao i

osnovne strukovne studije zavravaju se polaganjem svih predvienih ispita, dovravanjem ostalih studijskih obaveza, izradom zavrnog rada i javnim pola-ganjem zavrnog (diplomskog) ispita u skladu sa studijskim programom.


- 34 -

5. STATUS STUDENTA

Status studenta stie se upisom na odgovarajui studijski program. Student se upisuje u statusu studenta iji se trokovi pokrivaju iz budeta

Republike Srbije (u daljem tekstu: budetski student) ili studenta iji se trokovi pokrivaju iz naplaene kolarine (u daljem tekstu: samofinasirajui student).

Svojstvo studenta dokazuje se indeksom. 5.1. Status budetskog studenta 1. student koji je upisan na studije po konkursu u okviru kvote odobrene

za finansiranje od strane Republike Srbije. 2. student koji je sa statusom budetskog studenta, u toku kolske godine,

po poloenim ispitima, stekao najmanje 60 ESPB bodova - u narednoj kolskoj godini.

3. samofinansirajui student koji u toku kolske godine ostvari 60 ESPB bodova iz tekue godine studijskog programa moe u narednoj kolskoj godini stei status budetskog studenta, ako se rangira u okvru ukupnog broja bude-tskih studenta, na nain i po postupku utvrenim optim aktom Medicinskog fa-kulteta.

Budetski student moe u tome statusu imati upisan samo jedan odobren, odnosno akreditovan studijski program na istom nivou studija.

Budetski student koji u toku kolske godine ostvari manje od 60 ESPB bodova, moe nastaviti studije u statusu samofinansirajueg studenta.

5.2. Status samofinansirajueg studenta Status samofinansirajueg studenta ima: 1. student koji je upisan na studije, rangiran za upis kao samofinansirajui

student, u kolskoj godini u kojoj je upisan po konkursu. 2. student koji je upisan u drugu, odnosno bilo koju narednu godinu, koji je

u prethodnoj kolskoj godini, kao samofinansirajui student ostvario najmanje 37 ESPB bodova iz predmeta za koje se opredelio u skladu sa studijskim progra-mom.


- 35 -

Samofinansirajui student koji u toku kolske godine ostvari 60 ESPB bodova iz tekue godine studijskog programa, moe u narednoj kolskoj godini stei status budetskog studenta.

Izbor studenata sa ostvarenim pravom za prelazak na finansiranje iz bu-deta vri se na osnovu rangiranja prema ocenama dobijenim u toku studija. Student ne moe koristiti ovo pravo ukoliko je u toku studija gubio status redo-vnog studenta usled neupisivanja kolske godine ili izricanja disciplinske mere iskljuenja sa studija.

5.3. Gostujui studenti Gostujui student je student drugog fakulteta koji upisuje delove studijskog

programa na Medicinskom fakultetu, u skladu sa ugovorom izmeu Medicin-skog fakulteta i drugog fakulteta o priznavanju ESPB bodova.

Svojstvo gostujueg studenta traje najkrae jedan semestar i najdue jednu godinu (dva semestra).

Gostujui student pohaa nastavu iz predmeta za koje je kvalifikovan na osnovu steenog znanja na matinoj visokokolskoj ustanovi.

Prava i obaveze gostujueg studenta, nain pokrivanja trokova njegovog studiranja i druga pitanja vezana za svojstvo gostujueg studenta ureuju se ugovorom izmeu Medicinskog fakulteta i drugog fakulteta.

Pohaanje nastave i poloeni ispiti gostujueg studenta dokazuju se odgo-varajuim dokumentom.

Gostujuem studentu se izdaju odgovarajue potvrde kojim moe da do-kae vrstu, obim i provere znanja u nastavi koju je sluao na Medicinskom fa-kultetu.

Gostujui student ne moe da stekne diplomu o zavrenim studijama na Medicinskom fakultetu.

5.4. Student koji ostvaruje deo studijskog programa na drugoj visokokolskoj ustanovi Student Medicinskog fakulteta moe da ostvari deo studijskog programa na

drugoj visokokolskoj ustanovi u okviru saradnje Univerziteta odnosno Medicin-skog fakulteta.


- 36 -

Uslov za ostvarivanje dela studijskog programa je ugovor o priznavanju ESPB bodova izmeu Univerziteta odnosno Medicinskog fakulteta i visoko-kolske ustanove u koju student odlazi.

Deo studijskog programa koji student ostvaruje na drugom Univerzitetu, odnosno drugoj visokokolskoj ustanovi van sastava Univerziteta ne moe biti krai od jednog, niti dui od dva semestra.

Za ostvarivanje dela studijskog programa student mora da ima saglasnost Medicinskog fakulteta.

Prava i obaveze strudenta, nain pokrivanja trokova njegovog studiranja i druga pitanja u vezi sa ostvarivanjem dela studijskog programa na drugoj visokokolskoj ustanovi ureuju se ugovorom izmeu zainteresovanih strana.

Pohaanje nastave i poloeni ispiti studenta dokazuju se indeksom, odno-sno odgovarajuom potvrdom.


- 37 -

6. PRAVA I OBAVEZE STUDENTA Student ima pravo: 1. na upis, kvalitetno kolovanje i objektivno ocenjivanje; 2. na blagovremeno i tano informisanje o svim pitanjima koja se odnose na studije; 3. na aktivno uestvovanje u donoenju odluka, u skladu sa zakonom i Statutom; 4. na samoorganizovanje i izraavanje sopstvenog miljenja; 5. na povlastice koje proizilaze iz statusa studenta; 6. na podjednako kvalitetne uslove studija za sve studente; 7. na obrazovanje na jeziku nacionalne manjine, u skladu sa zakonom i Statutom; 8. na razliitost i zatitu od diskriminacije; 9. da bira i da bude biran u studentski parlament i druge organe Medicin-skog fakulteta, odnosno Univerziteta. Student ima pravo na albu Nastavno-naunom veu Medicinskog fakul-

teta, ukoliko bude prekrena neka od obaveza (taka 1-3). Student je duan da: 1. ispunjava nastavne i predispitne obaveze; 2. potuje opte akte Medicinskog fakulteta i Univerziteta; 3. potuje prava zaposlenih i drugih studenata na Medicinskom fakultetu i Univerzitetu; 4. uva ugled i dostojanstvo studenata, Medicinskog fakulteta i Univerzi-teta 5. potuje pravila lekarske etike u radu sa bolesnicima; 6. uestvuje u donoenju odluka u skladu sa zakonom i Statutom. 6.1. Pohaanje nastave Pohaanje svih oblika nastave je obavezno i overava ga nastavnik u inde-

ksu studenta.


- 38 -

Po zavretku prvog odnosno drugog semestra, student u vreme koje odredi dekan i objavi sluba Medicinskog fakulteta, overava prvi semestar odnosno go-dinu, upisom i overom u indeksu.

Ukoliko student nije ispunio obaveze u nastavi i/ili je prekoraio dozvolje-ni broj izostanaka koji mogu da se nadoknade, student ne moe da polae taj ispit i mora da ponavlja taj predmet ili predmete.

Ukoliko je zbir ESPB bodova na predmetima koje student moe da polae manji od 37, student ponavlja godinu.

Detaljni postupak utvrivanja ispunjenosti uslova, mogunost nadokna-ivanja proputene nastave i postupak u sluaju eventualne albe studenta na od-luku o ponavljanju, utvruje se optim aktom Medicinskog fakulteta.

6.2. Mirovanje prava i obaveza studenta

Studentu se, na njegov zahtev, odobrava mirovanje prava i obaveza u slu-aju:

- tee bolesti koja zahteva bolniko leenje due od 30 dana; - upuivanja na strunu praksu u trajanju od najmanje est meseci; - odsluenja ili dosluenja vojnog roka; - nege vlastitog deteta do jedne godine ivota; - odravanja trudnoe; - ostvarivanja dela studijskog programa na drugoj visokokolskoj ustano-vi; - priprema za Olimpijske igre, svetsko ili evropsko prvenstvo kada ima status vrhunskog sportiste; - u drugim sluajevima predvienim optim aktom Medicinskog fakulteta. Student koji je bio spreen da polae ispit zbog bolesti ili odsustva zbog

strunog usavravanja u trajanju od najmanje tri meseca, moe polagati ispit u prvom narednom roku.

6.3. Individualizacija studija i posebne potrebe studenta Medicinski fakultet je duan da studente sa posebnim potrebama ravno-

pravno ukljui u sve nastavno-naune procese na Medicinskom fakultetu. Nain ostvarivanja prava na visoko obrazovanje, bez obzira na postojanje

senzornog ili motornog hendikepa, u skladu sa zakonom, utvruju se pravilni-kom Medicinskog fakulteta.


- 39 -

6.4. Prelazak sa drugih fakulteta Student drugog medicinskog, stomatolokog i farmaceutskog fakulteta i

strukovnih studija zdravstvene nege sa teritorije Republike Srbije moe da pre-e na Medicinski fakultet i da se upie u odgovarajuu godinu studija, ako ispu-njava uslov za upis u narednu godinu studija na Medicinskom fakultetu.

Nastavno-nauno vee moe da predvidi i dodatne kriterijume za prelaz. Student stranog fakulteta, odnosno strukovnih studija moe da pree na

Medicinski fakultet i da se upie u odgovarajuu godinu studija, po zavrenoj prethodnoj godini na osnovu ekvivalencije izmeu obavljene nastave i poloenih ispita, plana i programa obrazovanja, koja moe da se utvrdi i na osnovu spora-zuma o prenosu ESPB bodova.

Prelaz se obavlja samo pre poetka kolske godine. Student ne moe da pree u toku prve i poslednje godine studija. Odluku o prelazu i priznavanju ispita donosi dekan. Na odluku dekana, student moe da izjavi albu Savetu Medicinskog

fakulteta u roku od tri dana od dana prijema odluke, odnosno objavljivanja na oglasnoj tabli Medicinskog fakulteta.

6.5. Prestanak statusa studenta Status studenta prestaje ako student ne zavri studije u roku od: 1) dve kolske godine-ako studijski program traje jednu kolsku godinu; 2) etiri kolske godine-ako studijski program traje dve kolske godine; 3) est kolskih godina-ako studijski program traje tri kolske godine; 4) osam kolskih godina-ako studijski program traje etiri kolske godine; 5) deset kolskih godina-ako studijski program traje pet kolskih godina; 6) 12 kolskih godina-ako studijski program traje est kolskih godina. Ako je studijski program zapoeo u prolenom semestru, rok se rauna od

poetka tog semestra. U rok se ne rauna vreme mirovanja prava i obaveza, odobrenog studentu

u skladu sa Statutom.


- 40 -

Studentu se na lini zahtev, podnet pre isteka roka, moe produiti rok za zavretak studija za jedan semestar:

1) ako je u toku studija ispunjavao uslove za odobravanje mirovanja prava i obaveza, a to pravo nije koristio, odnosno nije ga iskoristio u trajanju koje mu je, s obzirom na okolnosti, moglo biti odobreno; 2) ako mu na dan isteka roka ostaje neostvarenih najvie 15 ESPB bodova potrebnih za zavretak studija; 3) ako je toku trajanja studija zapoeo i zavrio drugi odobreni, odnosno akreditovani studijski program, na istom ili na viem stepenu, na Univer-zitetu ili na drugom akreditovanom univerzitetu, u zemlji ili inostranstvu. Prestanak statusa studenta zbog neblagovremenog zavretka studija kon-

statuje dekan reenjem sa dejstvom od prvog narednog dana po isteku roka. Status studenta prestaje i u sluaju: 1) zavretka studija; 2) ispisivanja sa studija; 3) neupisivanja kolske godine; 4) izricanja disciplinske mere iskljuenja sa studija.


- 41 -

7. PROGRAM PRIJEMNOG ISPITA

Gradivo i literaturu neophodnu za polaganje kvalifikacionog ispita za Medicinski fakultet, iz predmeta biologija i hemija, odredila je Zajednica Medi-cinskih fakulteta na osnovu programa srednjih kola i potreba buduih studija na ovim fakultetima. 7.1. Biologija Program za polaganje testova iz biologije na prijemnom ispitu za Medi-cinski fakultet obuhvata sledee oblasti i njihove sadraje:

BIOLOGIJA ELIJE PROKARIOTSKA I EUKARIOTSKA ELIJA ELIJSKA MEMBRANA

Funkcionalna organizacija i transport. ELIJSKE ORGANELE RAZLIKE IZMEU JEDNOELIJSKIH I VIEELIJSKIH ORGANIZAMA IVOTNI CIKLUS ELIJE/ELIJSKE DEOBE VIRUSI CARSTVO BAKTERIJA ELIJSKO DISANJE

Glikoliza, Krebsov ciklus, transport elektrona Oksidacija masti Promet materije i energije u eliji

BIOLOGIJA RAZVIA Naini razmnoavanja ivotinja.

STVARANJE POLNIH ELIJA-GAMETOGENEZA Oogeneza-opta ema nastanka jajne elije; Spermatogeneza-opta ema nastanka spermatozoida


- 42 -

OPLOENJE stupnjevi oploenja.

RANI STUPNJEVI EMBRIOGENEZE I ORGANOGENEZA Brazdanje-stvaranje vieelijskog embriona Gastrulacija-stvaranje slojevitog embriona Nastanak osovinskih organa-crevne cevi, notohorde, nervne cevi Diferencijacija elija Sudbinske mape Potentnost jajnih elija i determinacija razvia Embrionalna indukcija

EKSTRAEMBRIONALNE STRUKTURE Placenta i vrste placenti

STARENJE INDIVIDUALNO RAZVIE OVEKA

MORFOLOGIJA IVOTINJA

ORGANIZACIJA IVOTINJA Tkiva i njihove karakteristike Organi i organski sistemi i njihove karakteristike Simetrija. Segmentacija. Telesne duplje Klasifikacija ivotinja

OPTE ODLIKE HORDATA MORFOLOKE ODLIKE KIMENJAKA

Opte morfoloke karakteristike Koa. ulni organi Nervni sistem Endokrini sistem Miini sistem Skeletni sistem Sistem organa za varenje Sistem organa za disanje Cirkulacioni sistem Organi za izluivanje Sistem organa za razmnoavanje Osnovna klasifikacija kimenjaka.


- 43 -

MOLEKULARNA BIOLOGIJA MOLEKULARNA ORGANIZACIJA ELIJE MOLEKULARNA BIOLOGIJA NUKLEINSKE KISELINE - STRUKTURA I BIOLOKA ULOGA PROTEINI - STRUKTURA I BIOLOKA ULOGA GENOM I GEN REPLIKACIJA DNK TRANSKRIPCIJA GENETIKI KOD TRANSLACIJA REGULACIJA AKTIVNOSTI GENA MOLEKULARNA BIOTEHNOLOGIJA

MEHANIZMI NASLEIVANJA Nasleivanje biolokih osobina. ta je genetika?

PRAVILA NASLEIVANJA HROMOZOMSKA OSNOVA NASLEIVANJA

Hromozomi, genotip i fenotip OSNOVNI PRINCIPI NASLEIVANJA

Tipovi nasleivanja osobina kod biljaka i ivotinja. Oblici interakcije meu genima IZVORI GENETIKE VARIJABILNOSTI REKOMBINACIJE

Rekombinacije gena i mapiranje hromozoma MUTACIJE

Promene u strukturi hromozoma Promene u broju hromozoma Mutageni inioci sredine

POPULACIONA GENETIKA Genetika struktura populacije Dinamika odravanja genetike polimorfnosti populacija

GENETIKA KONTROLA RAZVIA Genetika kontrola razvojnih procesa


- 44 -

GENETIKA OVEKA Istraivanje genoma oveka. Metode izuavanja u genetici oveka Hromozomi oveka. Nasledne osnove varijabilnosti ljudi Hromozomopatije - nasledne bolesti kao posledica promena u broju i struk-

turi hromozoma Genetiko savetovanje - rano otkrivanje naslednih bolesti; genetiko testira-

nje i savetovanje Genetika uslovljenost ponaanja ljudi. Genetika uslovljenost mentalnih po-

remeaja

EVOLUCIJA ta je evolucija? Teorije evolucije. Savremena teorija evolucije Koevolucija Postanak vrsta Postanak ivota Evolucija oveka

EKOLOGIJA Osnovni pojmovi i principi ekologije. Uslovi ivota - ekoloki faktori Odnosi organizma i sredine; adaptacije Pojam populacije i njene osnovne odlike ivotna zajednica - biocenoza Fotosinteza i odnosi ishrane. Ekosistem

Test pitanja iz Biologije na prijemnom ispitu u potpunosti e odgovarati gradivu iz sledeih srednjokolskih udbenika (mogu se koristiti izdanja koja su novija od navedenih):

Literatura:

erban N, Cvijan M, Jani R. BIOLOGIJA za I razred gimnazije i poljopri-vredne kole (oblast Biologija elije, strane 7-73). Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd, 2003.

Balo D, Pani D, Stevanovi B, Paunovi K, Stevanovi . BIOLOGIJA za I razred medicinske i veterinarske kole (oblast Ekologija, strane 147-166). Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd, 2003.

Petrov B, Kalezi M. BIOLOGIJA za II razred gimnazije prirodno-matema-tikog smera i II razred poljoprivredne kole (oblast Morfologija ivotinja,


- 45 -

strane 33-55 i 141-178), Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd, 2003.

Konjevi R, Cviji G, orevi J, Nedeljkovi N. BIOLOGIJA za III razred gimnazije prirodno-matematikog smera (oblast Biologija elije - metaboli-zam i transport, strane 26-29, strane 31-32 i 84-98). Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd, 2004.

Marinkovi D, Anelkovi M, Savi A, Dikli V. BIOLOGIJA za III razred medicinske i veterinarske kole (oblast Mehanizmi nasleivanja, strane 21-60 i oblast Genetika oveka, strane 71-93). Zavod za udbenike i nastavna sred-stva, Beograd, 2004.

Cvetkovi D, Lakui D, Mati G, Kora A, Jovanovi S. BIOLOGIJA za IV razred gimnazije prirodno-matematikog smera (oblast Biologija razvia, strane 9-32 i 35-42; oblast Nasleivanje, strane 43-66 i 70-80 strane; oblast Molekularna biologija, strane 81-127; oblast Evolucija, strane 129-154 i 162-170). Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd, 2005.

7.2. Hemija

OPTA HEMIJA

STRUKTURA ATOMA. PERIODNI SISTEM ELEMENATA Energetski nivoi i podnivoi elektrona u atomu. Elektronska konfiguracija.

Atomski i maseni broj. Energija jonizacije i afinitet prema elektronu. Hundovo pravilo. Paulijev princip iskljuenja.

HEMIJSKE VEZE Jonska veza. Kovalentna veza (nepolarna, polarna, koordinativna).

Vodonina veza. Meumolekulske sile.

OSNOVNI HEMIJSKI ZAKONI Zakon stalnih masenih odnosa (Proust). Zakon viestrukih masenih odnosa

(Dalton zakon umnoenih proporcija). Zakon stalnih zapreminskih odnosa (Gay Lussac). Avogadrov zakon.

Izraunavanje na osnovu hemijskih formula i hemijskih jednaina (stehiome-trija).


- 46 -

ENERGETSKE PROMENE U HEMIJSKIM REAKCIJAMA Unutranja energija sistema. Entalpija, entropija i slobodna energija. Termo-

hemijske jednaine.

BRZINA HEMIJSKE REAKCIJE. HEMIJSKA RAVNOTEA Hemijske ravnotee u rastvorima teko rastvorljivih elektrolita - proizvod

rastvorljivosti.

KLASIFIKACIJA NEORGANSKIH JEDINJENJA Oksidi. Baze. Kiseline. Amfoterni elektroliti. Proteolitika teorija kiselina i

baza. Hidridi. Soli.

RASTVORI Naini izraavanja sadraja rastvora: koliinska i masena koncentracija, mo-

lalitet rastvora; molski i maseni udeo. Koligativne osobine rastvora

RASTVORI ELEKTROLITA Elektrolitika disocijacija. Konstanta i stepen disocijacije. Koncentracija jona.

Jonski proizvod vode. Vodonini eksponent (pH).

NEUTRALIZACIJA. HIDROLIZA. PUFERI OKSIDOREDUKCIJE

Oksidacioni broj. Sastavljanje jednaina oksidoredukcija. Oksidaciona i re-dukciona sredstva. Naponski niz. Elektroliza, pretvaranje hemijske energije u elektrinu. Galvanski elementi.

NEORGANSKA HEMIJA

Opte karakteristike s-, p- i d-elemenata.

ORGANSKA HEMIJA

HEMIJSKE VEZE I STRUKTURA ORGANSKIH MOLEKULA KLASIFIKACIJA ORGANSKIH JEDINJENJA IZOMERIJA


- 47 -

UGLJOVODONICI Alkani (nomenklatura, hemijske osobine) Alkeni (nomenklatura, hemijske osobine) Alkini (nomenklatura, hemijske osobine) Alkadieni Cikloalkani Areni (nomenklatura, hemijske osobine)

ALKIL I ARIL - HALOGENIDI

ORGANSKA KISEONINA JEDINJENJA Alkoholi (nomenklatura, podela, hemijske osobine) Fenoli (nomenklatura, hemijske osobine) Etri Aldehidi i ketoni (nomenklatura, hemijske osobine) Karboksilne kiseline (klasifikacija, nomenklatura, hemijske osobine) Supstituisane kiseline Derivati kiselina (hloridi, anhidridi, amidi i estri) Derivati ugljene kiseline

ORGANSKA AZOTNA JEDINJENJA Nitro jedinjenja Amini Aminokiseline (nomenklatura, dobijanje, hemijske osobine) Peptidi

HETEROCIKLINA JEDINJENJA UGLJENI HIDRATI

Monosaharidi (nomenklatura, podela, hemijske osobine) Oligosaharidi

LIPIDI Masne kiseline Neutralne masti


- 48 -

Literatura:

Rakoevi M, Horvat R: Opta hemija za I razred srednje kole, Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd, 2001

Horvat R: Neorganska hemija za II razred srednje kole, Zavod za udbe-nike i nastavna sredstva, Beograd, 2001

Nikolajevi R, urjanovi M: Zbirka zadataka iz opte i neorganske hemije za I i II razred srednje kole Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beo-grad, 2001

Stojiljkovi A: Hemija za III razred gimnazije prirodno-matematikog sme-ra, medicinske, veterinarske i kole za negu lepote, Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd, 2001

Petrovi J, Velimirovi S: Hemija za IV razred gimnazije prirodno-matema-tikog smera i opteg smera, Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beo-grad, 2001

anadi J, Popsavin V: Zbirka zadataka iz hemije za III i IV razred gimnazije, Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd, 2001

7.3. Matematika

1. Stepenovanje, korenovanje i algebarski izrazi 2. Binomna formula i kombinatorika 3. Linearne jednaine i nejednaine. Apsolutna vrednost 4. Kvadratne jednaine i nejednaine 5. Kompleksni brojevi 6. Polinomi i jednaine vieg reda 7. Iracionalne jednaine i nejednaine 8. Funkcije-kompozicija funkcija, inverzna funkcija, oblast definisanosti fun-kcija 9. Eksponencijalna funkcija. Logaritamska funkcija. Eksponencijalne i logaritamske jednaine i nejednaine 10. Trigonometrija 11. Aritmetiki i geometrijski niz 12. Analitika geometrija u ravni


- 49 -

Literatura:

Manojlovi J, Cvetkovi Ili D: Zbirka zadataka iz matematike za pripremu prijemnog ispita, Ni, 2008.

7.4. Anatomija i fiziologija

UVOD Metodi rada u anatomiji i fiziologiji. Anatomska nomenklatura. Podela sis-

tematske anatomije.

TKIVA I ORGANIZAM Morfoloke i funkcionalne karakteristike tkiva. Telesne tenosti (vode) u or-

ganizmu. Razmena tenosti u nivou kapilara.

ODNOS ORGANIZMA I SREDINE Bioloke adaptacije. Unutranja sredina i homeostaza. Negativna i pozitivna

povratna sprega.

FIZIOLOGIJA KRVI Uloga krvi. Zapremina, fiziko-hemijske osobine i sastav krvi. Elektroliti kr-

vne plazme i osmotski pritisak. Fizioloki rastvori. Uoblieni elementi krvi. Sedimentacija i hemoliza eritrocita. Krvne grupe i

transfuzija. Imunski sistem. Koagulacija krvi.

ANATOMIJA LOKOMOTORNOG SISTEMA Kosti glave (lobanje, lica); kosti trupa (kosti gornjeg i donjeg ekstremiteta).

ANATOMIJA ZGLOBOVA Zglobovi glave, vrata, kimenog stuba, gornjeg i donjeg ekstremiteta.

ANATOMIJA I FIZIOLOGIJA MIIA Miii glave, vrata (prednje i zadnje strane), grudnog koa, trbuha (prednje-

bone i zadnje grupe trbuha), gornjeg ekstremiteta (ramena, nadlakta, podla-kta, ake) i donjeg ekstremiteta (bedra, natkolenice, potkolenice, stopala).


- 50 -

Funkcionalne karakteristike popreno prugastih i glatkih miia. Vrste mii-ne kontrakcije. Rad i zamor miia; prilagoavanje na rad i napor.

ANATOMIJA I FIZIOLOGIJA KARDIOVASKULARNOG SISTEMA Srce (srana upljina, graa sranog zida, nutritivni krvni sudovi srca, srana

kesa). Arterijski sistem (pluno arterijsko stablo, aorta). Venski sistem (plune vene, vene velikog, sistemskog krvotoka). Limfni sistem (slezina). Veliki i mali krvotok.

Srce kao pumpa (srani ciklus, srani mii, valvule srca), pojave koje prate rad srca. Automatizam srca. Stvaranje i sprovoenje nadraaja u srcu. Regu-lacija rada srca.

Kretanje krvi u sistemu krvnih sudova (kontinuirani tok krvi), puls; kretanje krvi u venama. Krvni pritisak. Regulacija cirkulacije.

ANATOMIJA I FIZIOLOGIJA SISTEMA ORGANA ZA DISANJE Nosna duplja; paranazalni sinusi; grkljan; dunik; glavne dunice; plua; plu-

na maramica. Uloge disajnih puteva. Mehanizam respiratornih pokreta (intrapleuralni prostor, uloga respiratorne

muskulature). Pluni volumeni i kapaciteti. Razmena gasova na nivou plua i tkiva. Transport kiseonika i ugljen-dioksi-

da krvlju. Regulacija disanja.

ANATOMIJA I FIZIOLOGIJA SISTEMA ORGANA ZA VARENJE Usna duplja; zubi; jezik; pljuvane lezde; drelo; jednjak; trbuna duplja; tr-

buna maramica; eludac; tanko crevo; guteraa; tanko i debelo crevo; jetra. Znaaj i karakteristike hranljivih materija i varenje hrane. Sekretorni procesi i

varenje hrane u pojedinim delovima digestivnog trakta: usna duplja, eludac, tanko i debelo crevo. Resorpcija vode, elektrolita i razgraenih hranljivih ma-terija u digestivnom traktu. Motorna aktivnost pojedinih delova digestivnog trakta i kretanje hrane (gutanje, pokreti eluca, tankog i debelog creva).

Fiziologija jetre. PROMET MATERIJA I TRANSFORMACIJA ENERGIJE

Neorganska i organska hrana. Kataboliki i anaboliki procesi; izvori energi-je. Metabolizam ugljenih hidrata. Metabolizam masti (lipida). Metabolizam belanevina (proteina).

Regulacija uzimanja hrane. Centri za uzimanje hrane. Bazalni metabolizam. Vitamini.


- 51 -

TERMOREGULACIJA Telesna temperatura i njena regulacija. Nain odravanja telesne tempera-

ture. Hemijska termoregulacija. Fizika termoregulacija. Evolucija termore-gulacije.

ANATOMIJA I FIZIOLOGIJA URINARNOG SISTEMA Bubreg (graa, krvni sudovi, mokrani putevi); mokraovod; mokrana bei-

ka; mokrana cev. Osnovne funkcije bubrega. Nefron kao osnovna morfolo-ka i funkcionalna jedinica bubrega.

Stvaranje mokrae - mehanizmi filtracije, sekrecije i resorpcije. Funkcija bu-brega u regulaciji zapremine i hemijske reakcije krvi. Akt mokrenja. Sastav i fiziko-hemijska svojstva mokrae.

ANATOMIJA I FIZIOLOGIJA ENDOKRINOG SISTEMA Osnovni pojmovi o endokrinom sistemu i hormonima. titasta lezda; para-

tiroidne lezde; hipofiza; nadbubrene lezde; semenik; jajnik; endokrini deo pankreasa. Fizioloka dejstva hormona pojedinih lezda (hipofiza, epifiza, endokrini pankreas, titasta lezda, paratireoidne lezde, nadbubrene lezde, polne lezde), njihova ciljna tkiva i efekti njihovog delovanja.

Evolucija endokrine regulacije. Regulacija izluivanja hormona pojedinih endokrinih lezda (hipotalamus,

hipofiza, endokrini deo pankreasa, titasta lezda, paratireoidne lezde, nad-bubrene lezde, polne lezde).

GRAA I FUNKCIJA DOJKE

ANATOMIJA POLNIH ORGANA Muki polni organi (unutranji i spoljanji). enski polni organi (unutranji i spoljanji).

ANATOMIJA I FIZIOLOGIJA NERVNOG SISTEMA Podela nervog sistema (vratni ivani splet, rameni ivani, meurebarni i-

vci, slabinski ivani splet, krsni ivani splet). Graa centralnog nervnog sistema (kimena modina, produena modina, modani most, srednji mo-zak, mali mozak, meumozak, veliki mozak). Putevi centralnog nervnog si-stema (motorni, senzitivni, senzorijalni). Modane opne, modanice. Krvni sudovi mozga.


- 52 -

Funkcionalne karakteristike perifernih nerava. Sprovoenje razdraenja sa nerva na mii (nervno-miina sinapsa ili motorna ploa). Opte funkcional-ne osobine nervnog sistema oveka. Fiziologija neurona, prenoenje nervnih impulsa. Refleksne aktivnosti nervnog sistema. Sinapsa ili nervni centar. Kli-niki vani refleksi (refleksi oka, koni refleksi i tetivni refleksi).

SPECIJALNA FIZIOLOGIJA CENTRALNOG NERVNOG SISTEMA Funkcionalna organizacija centralnog nervnog sistema: divergencija i konver-

gencija, reciprona inervacija, reverberacija. Funkcije pojedinih delova ner-vnog sistema: kimena modina, vegetatvni nervni sistem, produena modi-na i most, srednji mozak, retikularna formacija, mali mozak, meumozak, supkortikalna jedra, kora velikog mozga.

Neurofiziologija spavanja. Neurofizioloke osnove ponaanja (uzimanje hra-ne, vode, regulacija seksualnog ponaanja, emotivno ponaanje). Via nervna delatnost (pamenje, uenje, govor). Uporedna analiza bezuslovnih i uslovnih refleksa; klasini i instrumentalno uslovljavanje.

ANATOMIJA I FIZIOLOGIJA ULNIH ORGANA Organ vida (ona jabuica, pomoni organi oka). Organ sluha i ravnotee

(spoljanje, srednje i unutranje uvo). Organ mirisa. Organ ukusa. Recepcija bola, viscerorecepcija, taktilna i toplotna recepcija, recepcija poloaja i kre-tanja tela (vestibularni aparat), mirisa i ukusa, zvuka, svetlosti. Fiziologija mrenjae. Akomodacija oka. Poremeaji refrakcije. Literatura:

Anelkovi I, Stajkovac A, Ili A: Anatomija i fiziologija za I razred medi-cinske i zubotehnike kole. Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beo-grad, 2003.


- 53 -

8. TESTOVI IZ PRETHODNIH GODINA

8.1.Biologija Test A

1. Zaokruite tanu reenicu: a) Aminokiseline se spajaju peptidnam vezom u polinukleotidne lance, koji se

savijaju i pakuju u sloenije oblike. b) Sadraj DNK u elijama jedinke iste vrste nije postojan. c) Molekul DNK ima sposobnost promenljivosti strukture i funkcije. d) Kod vie

Documents

INFORMATOR 2010