Instrumenti plaćanja u spoljnjoj trgovini

ALFA UNIVERZITET FAKULTET ZA TRGOVINU I BANKARSTVO

SEMINARSKI RAD IZ PREDMETA: Medjunarodno trgovinsko poslovanje Instrumenti placanja u spoljnjoj trgovini

Profesor: Dr. Slobodan ivkovi

Student: Arsi Igor 146/08 Boris Komlenovi 203/08 Risti Srdjan 141/08

Beograd, Januar 2012

Instrumenti plaanja u spoljnjoj trgoviniSadrajSISTEM PLAANJA U RAZMENI SA INOSTRANSTVOM..............................................4 PLATNI PROMET SA INOSTRANSTVOM...................................................................7 INSTRUMENTI MEUNARODNOG PLATNOG PROMETA...........................................8 MEUNARODNI DOKUMENTARNI AKREDITIV.........................................................9 Pojam i funkcije meunarodnog dokumentarnog akreditiva..............................9 Prava i obaveze uesnika u meunarodnom dokumentarnom akreditivu.......11 Vrste meunarodnog dokumentarnog akreditiva.............................................12 Osnovna dokumentaciona osnova za realizaciju dokumentarnog akreditiva. . .14 Ostala akreditivna dokumenta..........................................................................17 STANDBAY AKREDITIVI.........................................................................................17 AKREDITIVI SA ODLOENIM PLAANJEM..............................................................18 DOKUMENTARNI AKREDITIV I IZVOZNIK...............................................................18 DOKUMENTARNI AKREDITIV I UVOZNIK...............................................................19 MEUNARODNI DOKUMENTARNI INKASO............................................................19 Pojam meunarodne dokumentarne naplate...................................................19 MEUNARODNA BANKARSKA DOZNAKA..............................................................20 Vrste bankarskih doznaka................................................................................21 MEUNARODNA MENICA.....................................................................................21 MEUNARODNI EK.............................................................................................22 BANKARSKA GARANCIJA.......................................................................................22 KREDITNO PISMO.................................................................................................24 Karakteristike kreditnog pisma.........................................................................24 Vrste kreditnog pisma......................................................................................25 KREDITNA KARTA.................................................................................................25 Karakteristike kreditne karte............................................................................25 Podela kreditnih karate....................................................................................25 Postoje dva tipa kreditnih karti:...........................................................................25 Subjekti kreditne karte.....................................................................................27 ZAKLJUAK...........................................................................................................28 Literatura:............................................................................................................29

Literatura: UVOD

Instrumenti plaanja u spoljnjoj trgovini

Pod meunarodnim platnim prometom se podrazumevaju svi oblici plaanja van teritorije jedne drave. Neposredni uesnici u meunarodnim plaanjima su banke, kao mone finansijske institucije. Radi se uglavnom o dobro kapitalizovanim bonitetnim bankama koje uivaju visok kredibilitet i fiksno izvravaju preuzete obaveze. Predmet Meunarodnog platnog prometa su transveri finansijskih sredstava iz jadne zemlje u drugu po raznim osnovama, kao npr. Plaanje za izvreni uvoz, naplate za izvreni izvoz, doznake stranih lica zaposlenih u nekoj zemlji, transveri na osnovu kreditnih aranmana, pokloni pomo, kao i kao i finansijski transveri po nerobnim osnovama.Ove transakcije se veim delom obavljaju na bezgotovinski nain, a manji deo u efektivnom novcu. Neki smatraju da je podruje meunarodnog platnog prometa sueno u odnosu na podruje koje ima unutranji platni promet. Razlog ovakvom shvatanju lei u postojanju kontrole obavljanja poslova platnog prometa u meunarodnim okvirima. To znai da se izvrenje Meunarodnog platnog prometa odvija u posebnim sistemskim i organizacionim uslovima. Obavljanje i realizovanje specifinog meunarodnog platnog prometa potpomognuto je od strane instrumenata plaanja i obezbeenja plaanja. Insrumenti plaanja kao i obezbeenje istog koje banke koriste radi breg, efikasnijeg i sigurnijeg poslovanja rezultat su uglavnom bankarske i komercijalne prakse i obiaja koje se neguju u poslovnom svetu. Posmatrajui ih tokom vremena primetna je tendencija, njihovih usavravanja i razvoja mada je primetan i konflikt izmeu pojedinih instrumenata. Naime,dolazi do razvoja jednih i smanjivanja upotreba drujih tj. razvoj jednih potiskuje neke druge instrumente.

SISTEM PLAANJA U RAZMENI SA INOSTRANSTVOMMesto plaanja u ekonomskim odnosima sa inostranstvom


Odnos meunarodnih trgovinskih i finansijskih transakcija na jednoj strani i naina meunarodnih plaanja na drugoj, javlja se kao odnos sadrine i oblika. Meunarodna plaanja javljaju se, dakle, kao pratei meunarodni ekonomski odnos prema meunarodnoj trgovini i meunarodnom kretanju kapitala kao osnovnim odnosima. Svrha meunarodnih plaanja je upravo realizacija meunarodnih trgovinskih i autonomnih finansijskih transakcija.

Oblici meunarodnih plaanja Problem meunarodnih plaanja star je koliko i meunarodna razmena. U novije doba on se sveo na izbor izmeu multilateralizma i bilateralizma. Prvi je odneo prevagu i u teoriji i u praksi. Drugi uvek ostaje kao njegova mogua zamena ili bar dopuna. Multilateralizam Multilateralizam u meunarodnim plaanjima sinonim je za konvertibilni nain plaanja. Naziv potie otuda to se saldo u razmeni sa jednom zemljom moe koristiti multilateralno, to jest moe se koristiti za plaanja u razmeni sa svim zemljama. To je osnovna prednost multilateralizma. Druga prednost je to zemlja koja raspolae konvertibilnim sredstvima moe da prilagoava uvoz domaoj tranji. Nije vezana robnim listama, jer ne mora da ima uravnoteenu razmenu sa svim zemljama istovremeno. Suficitom u razmeni s jednom zemljom moe da pokrije deficit u razmeni sa svakom drugom zemljom. Tree, multilateralizam izlae domau privredu konkurenciji spolja, pa je prinuuje da stalno povisuje stepen sopstvene konkurentnosti na svetskom tritu. Jedino ogranienje multilateralizma je oskudica u konvertibilnim sredstvima plaanja.

Bilateralizam Bilateralizam obuhvata naine plaanja u kojima se saldo u razmeni izmeu dveju zemalja moe koristiti samo bilateralno, to jest u razmeni izmeu dve zemlje izmeu kojih je i nastao. Suficit ostvaren u razmeni izmeu dve zemlje ne moe se koristiti za pokrivanje salda u razmeni ni sa jednom treom zemljom. Stoga bilateralizam pretpostavlja uravnoteenost razmene sa svakom zemljom sa kojom se on koristi. Ta uravnoteenost znai tednju deviza, jer se razmena odvija bez posredovanja bilo koje valute, sem kao obraunskog sredstva. Glavni oblici bilateralizma su kliring i trampa. Kliring moe biti bilateralni i multilateralni. Bilateralni kliring moe biti zvanini i privatni. Multilateralni kliring ima oblik platne unije. Zvanini bilateralni kliring Zvanini bilateralni kliring se ugovara meudravnim platnim sporazumom, te se stoga i naziva zvaninim. Platnim sporazumima se ureuju, pre svega, sledea pitanja: obraunska valuta, visina manipulativnih kredita ( swing credit), nain izravnavanja salda, rok vaenja sporazuma. U klirinkom nainu plaanja to je bitno, jer kliring znai prebijanje

Instrumenti plaanja u spoljnjoj trgovini(clearing-ienje) potraivanja i dugovanja. Saldo se izravnava na kraju godine. Izravnjavanje se vri na jedan od sledeih naina: dodatnim isporukama robe i usluga ili konvertibilnim valutama. Zemlje izmeu kojih se vri klirinko plaanje mogu poslovati i sa treim zemljama uz konvertibilno plaanje. Ima mnogo prigovora klirinkom nainu plaanja. Glavni su: 1. On izoluje privredu zemlje koja ga primenjuje od kretanja u svetskoj privredi. Zemlje koje koriste ovaj nain plaanja nisu prinuene da prate kretanje proizvodnosti i rentabilnosti na svetskom tritu. Zbog toga nivo cena u ovim zemljama ne prati nivo cena na svetskom tritu. 2. Valute zemalja koje primenjuju klirinki nain plaanja obino su precenjene. Zato im izvoz postaje manje konkurentan. Ali, klirinki nain plaanja ima dobrih strana zbog kojih je iroko korien u meunarodnoj trgovini. Neke od njih su: 1. Kliring omoguava odvijanje trgovine izmeu zemalja koje oskudevaju u konvertibilnim sredstvima plaanja; 2. Budui da je dravni posao, klirinki nain plaanja prua vie izvesnosti u vremenima poremeaja u konjukturi svetske privrede. Engleski ekonomista emberlen ilustrovao je odnos izmeu bilateralizma i multilateralizma sledeim poreenjem: prvi je uporedio sa sigurnosnim stepenicama, a drugi sa modernim liftom. Lift je brz i udoban, a sigurnosne stepenice uske i strme. Meutim, stepenice su uvek sugurne dok lift nije. Kako meunarodni monetarni fond zabranjuje klirinki nain plaanja, zemljama koje oskudevaju u konvertibilnim sredstvima plaanja preostaje da se oslanjaju na druge oblike nekonvertibilnih plaanja. Privatni kliring Privatni kliring se ne uvodi meudravnim sporazumom nego jednostranom odlukom jedne zemlje. Zato se i zove privatni. Ovde se ne ugovara obraunska valuta niti devizni kurs po kojem se prebijanje vri, niti ima posredovanja centralne banke. Plaanje se vri preko domae devizne berze. Svoje potraivanje u stranoj valuti steeno, prodajom robe i usluga u inostranstvu, domai izvoznik prodaje domaem uvozniku robe ili usluga iz iste strane zemlje na domaoj deviznoj berzi. Pomou kupljenog potraivanja izvoznika uvoznik plaa robu ili usluge koje je u njoj kupio. Prodaja potraivanja na domaoj deviznoj berzi vri se po trinom deviznom kursu, to jest po kursu koji, prema ponudi i tranji, ugovore domai izvoznik i domai uvoznik. Zbog toga je on blizak konvertibilnom nainu plaanja. No, ni u privatnom kliringu saldo ne moe da se koristi multilateralno nego samo bilateralno. Kvazikonvertibilni nain plaanja Kvazikonvertibilni nain plaanja je prikriveni kliring. Pravno, u platnom sporazumu izmeu dve zemlje ugovara se konvertibilni nain plaanja. Ali kako obe zemlje oskudevaju

Instrumenti plaanja u spoljnjoj trgoviniu konvertibilnim sredstvima plaanja, izvoz i uvoz se bilansiraju na godinjem nivou. Saldo se pokriva na kraju godine u konvertibilnim valutama. Plaanje se odvija uz posredovanje komercijalnim banaka dveju zemalja, koje odobravaju manipulativne kredite jedna drugoj. Nema posredovanja centralnih banaka. U stvari, plaanje se vri razmenom dokumenata a saldo se izravnava dodatnim isporukama robe i usluga. Platna unija Platna unija je multilateralni oblik kliringa u meusobnim plaanjima zemalja lanica. Prednost platne unije u odnosu na bilateralni kliring je u tome to svakoj lanici omoguava da suficit u razmeni sa jednom lanicom koristi za poravnanje salda sa svakom drugom lanicom unije. Ovaj oblik plaanja pokazao se vrlo uspenim u Zapadnoj Evropi posle Drugog svetskog rata u vidu Evropske platne unije. Glavni elementi Evropske platne unije bili su: a) Obaveznost opte multilaterarne kompenzacije meu lanicama Unije; b) Automatsko odobravanje kredita za poravnanje salda, koje su lanice davale jedna drugoj; c) Koordinacija: deficitne i suficitne zemlje su obavezivane da izravnavaju svoja Trampa Trampa, odnosno kontratrgovina se primenjuje tamo gde bez nje ne bi bilo razmene. Ona je vaan inilac meunarodne razmene, uprkos optubama da je skupa, neefikasna i razorna anomalija u svetskoj trgovini. Kontratrgovini pribegavaju sve zemlje. Oko treine ukupne vrednosti svetske trgovine odvija se putem trampe. Glavni razlozi uspona trampe su: oskudica u konvertibilnim sredstvima, zaobilaenje protekcionizma, osvajanje novih trita. Ali, trampa nigde nije kandidat za glavni nain plaanja. Trampa je loije reenje od svih vrsta kliringa zbog niza ogranienja, kao to su: a) Svi oblici trampe spadaju u vezanu trgovinu. Zato je kupovina uz trampu redovno skuplja nego uz posredovanje novca; b) Trampa se ne ureuje meunarodnim ugovorom, pa se poslovi zakljuuju ad hoc. Zato uesnicima privreivanja ne obezbeuje ni minimum izvesnosti; Najzad, kao u svim oblicima trampe sem proste, plaanje se delimino vri u konvertibilnoj valuti. Za zaduene zemlje to je nepovoljno.

PLATNI PROMET SA INOSTRANSTVOMPlatni promet sa inostranstvom obuhvata sva plaanja i naplate u inostranstvu koje se obavljaju posredstvom banaka, odnosno podrazumeva sve oblike plaanja van teritorija jedne drave. Predmet meunarodnog platnog prometa su transferi finansijskih sredstava iz jedne zemlje u drugu po raznim osnovama.Poslovni odnosi izmeu domaih i inostranih partnera se javljaju po osnovu robnih i nerobnih finansijskih odnosa u ekonomskim odnosima sa inostranstvom.

Instrumenti plaanja u spoljnjoj trgoviniRobni osnov meunarodnih ekonomskih i finansijskih odnosa karakterie izvoz robe na inostrano trite i uvoz robe sa inostranog trita. Nerobni osnov meunarodnih ekonomskih finansijskih odnosa na izvoznoj strani, odnosno u delu naplate potraivanja, odnosi se na: obavljanje raznih usluga (saobraaja i veza, osiguravajuih organizacija i banaka), trokova putovanja i boravka slubenih i privatnih lica u inostranstvu, poklone, naslea i prihode od imovine u inostranstvu, prava iz inostranstva (autorska prava, patenti, licence) i sl. Obrnuta je situacija kada je re o uvoznoj strani, odnosno korienju stranih usluga i isplati obaveza u vezi sa tim. Robni i nerobni osnovi meunarodnih finansijskih odnosa direktno utiu na finansijsku situaciju i platnobilansni poloaj dotine zemlje. U momentu naplate potraivanja od inostranih dunika ostvaruje se priliv deviznih sredstava odnosno plaanja u dotinoj zemlji, dok se u momentu isplate obaveza inostranim poveriocima ostvaruje odliv deviznih sredstava plaanja. Zbog pitanja dovoljnog obezbeenja deviznih rezervi, tenja svake zemlje jeste da uskladi obaveze i potraivanja koji proizilaze iz ekonomskih odnosa sa inostranstvom. Meunarodni platni promet ima i svoje posebne karakteristike po kojima se razlikuje od unutranjeg platnog prometa. Ta obeleje jesu: prostorna udaljenost korisnika i nalogodavca u meunarodnom platnom prometu, obavljanje meunarodnog platnog prometa uz posredovanje domaih i inostranih banaka, razlike izmeu domaih i stranih zakonskih akata kojima se blie regulie nain meunarodnog plaanja, primena, u okviru meunarodnog platnog prometa, razliitih novanih jedinica i slino. Prema Zakonu o deviznom poslovanju, plaanje, naplaivanje i prenos po tekuim poslovima izmeu rezidenata i nerezidenata vri se slobodno, u skladu sa ovim zakonom. Plaanja i prenosi po osnovu tekuih poslova obuhvataju, bez ogranienja: 1. plaanja po osnovu spoljnotrgovinskih poslova i po drugim tekuim poslovima sa inostranstvom u smislu zakona koji ureuje spoljnotrgovinsko poslovanje; 2. plaanja po osnovu otplate dela glavnice i kamata na kredite; 3. povraaj sredstava uloenih u investicije, kao i prenos u inostranstvo i unos dobiti po osnovu direktnih investicija; 4. prenose u korist fizikih lica po osnovu: penzija, invalidnina i ostalih socijalnih primanja, prenose po osnovu poreza i taksi, meudravne saradnje, likvidiranih teta po osnovu ugovora o osiguranju, prenose po osnovu pravosnanih i izvrnih odluka, prenose po osnovu dobitaka u igrama na sreu, naknada za koncesije, lanarina i kazni (penala) i druge prenose po osnovu iznosa trokova potrebnih za izdravanja porodice. Rezident sredstva plaanja po osnovu izvoza robe ili usluge, unosi u Republiku u roku od 180 dana od dana izvoznog carinjenja robe, odnosno od dana vrenja usluge. Posao izvoza robe ili usluge sa ugovorenim rokom naplate duim od 180 dana od dana izvoznog carinjenja robe, odnosno od dana izvrenja usluge, kao i posao izvoza robe ili usluge koji nije naplaen u roku od 180 dana, smatra se kreditnim poslom sa inostranstvom. Narodna banka Srbije na predlog ministarstva nadlenog za poslove finansija propisuje uslove i nain evidentiranja ovih poslova. Rezident unapred plaenu robu ili uslugu uvozi u Republiku u roku od 180 dana od dana izvrenog plaanja robe ili usluge.

Instrumenti plaanja u spoljnjoj trgoviniRezident koji ne uveze robu ili uslugu u roku od 180 dana vri povraaj unapred plaenog iznosa odmah, a najkasnije u roku od 5 dana od dana isteka roka. Posao uvoza unapred plaene robe ili usluge sa ugovorenim rokom uvoza duim od 180 dana od dana izvrenog plaanja, smatra se kreditnim poslom sa inostranstvom. I u ovom sluaju Narodna banka Srbije propisuje uslove i naine evidentiranja poslova. Pravno lice moe realizovan posao izvoza robe i usluga izuzetno naplatiti realizovanim uvozom robe i usluga samo pod uslovima i na nain koji propie Vlada. Banke i ostali rezidenti osim fizikih lica mogu kupovati i prodavati, odnosno platiti i naplatiti potraivanja i dugovanja koja su nastala po spoljnotrgovinskim poslovima rezidenata. Ovi poslovi se mogu vriti samo na osnovu ugovora zakljuenog u pismenoj formi izmeu svih uesnika u poslu. Banke su dune da o ovakvim poslovima izveste Narodnu banku Srbije na nain i u rokovima koje ona propie.Vlada propisuje rezidentima blie uslove, nain obavljanja i izvetavanja Deviznog inspektorata o ovim poslovima. Za razliku od rezidenata, nerezidenti mogu kupovati potraivanja i dugovanja po osnovu spoljnotrgovinskih poslova samo pod uslovima i na nain koji propie Vlada. Rezident ne moe izvriti naplatu, plaanje ili izdati nalog za plaanje, odnosno izvriti prenos nerezidentu, na osnovu ugovora u kojem nije navedena stvarna cena ili na osnovu neistinite isprave. Rezident o dobiti koju ostvari obavljenjem privredne delatnosti u inostranstvu izvetava Devizni inspektorat.1

INSTRUMENTI MEUNARODNOG PLATNOG PROMETAUporedo sa porastom i razvojem meunarodne trgovine i jaanjem njenog uticaja na privredne tokove kako razvijenih zemalja, tako i zemalja u razvoju, pokazalo se da je potrebno unaprediti sistem plaanja, unificirati instrumente platnog prometa i jednoobrazno tumaiti pravne odnove njihovog izdavanja. Problem instrumenata platnog prometa u sistemu meunarodnih plaanja javio se kada je trgovina izgubila znaaj lokalne, pa i nacionalne razmene dobara i poela da istupa na nacionalna trita. U situaciji kada se kupac i prodavac nisu neposrednos susretali, kada se zakljuivanje kupoprodajnog ugovora, otpremanje robe i plaanje robe vie nije prostorno ni vremenski poklapalo, meunarodna trgovina je poela da dobija nove oblike, koji su se sve vie usavravali; sa tim procesom su poeli da se razvijaju i usavravaju instrumenti plaanja. Time se nametnula potreba da se koriste najadekvatnije forme plaanja koje uesnicima u meunarodnoj razmeni pruaju optimalnu garanciju za zatitu interesa i omoguavaju najbru naplatu potraivanja. Radi nesmetanog odijanja meunarodnog platnog prometa koriste se sledei instrumenti plaanja i obezbeenja plaanja: meunarodni dokumentarni akreditivi meunarodni dokumentarni inkaso meunarodna bankarska doznaka meunarodno kreditno pismo meunarodne kreditne karte meunarodna menica meunarodni ek i bankarska garancija.1 Zakon o deviznom poslovanju

Instrumenti plaanja u spoljnjoj trgoviniMEUNARODNI DOKUMENTARNI AKREDITIV

Pojam i funkcije meunarodnog dokumentarnog akreditiva2 Akreditiv je bankarski posao kod kojeg se jedna banka obavezuje prema odreenom transaktoru da mu isplati odreen iznos novca ili akceptira menicu, uz ispunjenje odreenih uslova. Dokumentarni akreditiv se javlja kao instrument robnog i platnog prometa, kojim se realizuje oko 80% meunarodne trgovine. U irem smislu meunarodni dokumentarni akreditiv ima znaenje ugovora, koji omoguuje banci, koja otvara akreditiv po nalogu svog komitenta, da preuzme obavezu isplate korisniku akreditiva, ili da ovlasti neku drugu banku da izvri plaanje uz podnoenje ugovorenih pisanih dokumenata. U uem smislu meunarodni dokumentarni akreditiv oznaava pravni osnov koji nastaje izmeu akreditivne banke i korisnika akreditiva. Pravni osnov za nastanjanje dokumentarnog akreditiv nalazi se u kupoprodajnom ugovoru, ili ugovoru o izvoenju investicionih radova, zakljuenog izmeu komitenta banke i njegovog stranog partnera. Zakljuenjem ovog ugovora precizira se akreditivna klauzula kojom se dunik kupac ili naruilac obavezuje da e kod banke u korist treeg lica koje kao poverilac koristi akreditiv pod odreenim uslovima. Akreditivni posao je s aspekta banke neutralni posao, koji se evidentira u vanbilansnoj evidenciji. Meunarodni dokumentarni akreditiv se javlja u: funkciji plaanja obezbeenja plaanja i u funkciji finansiranja.

Kada je u funkciji obezbeenja plaanja meunarodni dokumentarni akreditiv titi interese i dunika (nalogodavca) i poverioca (korisnika). Na primer, kupac kao dunik je obezbeen od mogunosti da prodavac naplati ugovoreni iznos pre nego to podnetim dokumentima ne dokae da je otpremio rob, dok prodavac kap poverilac ima sigurnost da e odmah nakon otpreme robe naplatiti ugovoreni iznos. Osim funkcije plaanja i obezbeenja plaanja meunarnodni dokumentarni akreditiv moe biti i u funkciji finansiranja. Ova funkcija se najee realizuje naplatom akreditiva sa odloenim plaanjem, to omoguuje akreditivna banka garantujui plaanje u nekom buduem periodu. Iz navedene analize proizilazi da u akreditivnom poslu uestvuje najmanje tri transaktora (Slika 1.): nalogodavac (dunik) akreditivna banka korisnik akreditiva (poverilac)

2 ivkovi dr Aleksandar, Stani dr Rade, Krsti dr Borko, Bankarsko poslovanje i platni promet, Ekonomski fakultet, Beograd, 2006. godine.


Kupac-uvoznik

Transfer robe

Prodavac-izvoznik

Akreditivna banka Banka-uvoznik

Slika 1. Uesnici u akreditivnom poslu Kupac robe lili korisnik usluga javlja se kao nalogodavac koji daje nalog banci za otvaranje akreditiva. Akreditivna banka se javlja kao komisionar koji na osnovu naloga svog komitenta otvara akreditiv u svoje ime, za raun komitenta, a u korist korisnika akreditiva. Kao korisnik akreditiva javlja se prodavaac robe ili izvrilac usluge u iju korist se otvara akreditiv. Pored navedenih transaktora u akreditivnom poslu mogu se pojaviti i druge banke (posrednike), ija je uloga nezaobilazna ukoliko se korisnik akreditiva nalazi u nekom drugom mestu, pri emu banke mogu biti locirane u zemlji nalogodavca, korisnika ili u treoj zemlji. Shodno svojoj funkciji ove ostale banke mogu biti: avizirajua banka koja obavetava korisnika akreditiva da je akreditiv otvoren u njegovu korist, uz preciziranje uslova, ali bez ikakavih obaveza prema korisniku akreditiva potvrujua banka je u stvari avizirajua banka koja prihvata samostalnu obavezu da korisniku akreditiva omogui korienje akreditivnog iznnosa

Instrumenti plaanja u spoljnjoj trgovini isplatna banka ima ovlaenje akreditivne banke da kao njen agent isplati akreditvni iznos, uz prethodni prijem i proveru pristiglih dokumenata negocirajua banka ima ovlaenje akreditivne banke da otkupi akreditivne menice. Ovlaenje moe biti posebno, kada je samo jedna banka ovlaena za negociranje, ili moe biti opte, kada se kao negocirajua banka moe javiti bilo koja banka. Prestanak meunarodnog dokumentarnog akreditiva Regularan nain za prestanak meunarodnog dokumentranog akreditiva je kada se korisniku isplati akreditivni iznos. Zatim akreditiv prestaje sa protekom ugvorenog roka, to je predvieno u samom akreditivu. Prevremeno gaenje akreditiva moe biti predvieno od strane nalogodavca u tano odreenim situacijama. Prava i obaveze uesnika u meunarodnom dokumentarnom akreditivu Pri analizi funkcionisanja dokumentarnog akreditiva relevantni su sledei odnosi: odnos izmeu nalogodavca i akreditivne banke odnos nalogodavca i korisnika akreditva odnos akreditivne banke i korisnika akreditiva odnos korespodentne banke i korisnika akreditva

Odnos izmeu nalogodavca i akreditivne banke zasniva se ugovorom o otvaranju akreditiva. Karakteristino je da akreditivna banka nalog za otvaranje akreditiva prihvata preutno, tj. ne daje eksplicitnu saglasnost. Jedino u sluaju da nije spremna da ga prihvati, banka je duna da o tome "bez odlaganja obavesti nalogodavca", da bi se otklonili budui nesporazumi. Nalog o otvaranju akreditiva sadri: naziv i adresu korisnika akreditiva, vrstu akreditiva, akreditivni iznos i valutu koja treba da bude isplaena, vrstu, koliinu i kvalitet robe, podatke o transportu robe, modalitete isporuke, podatke o dokumentima, vaenje akreditiva itd. Kada se radi o meusobnim obavezama, nalogodavac plaa banci proviziju i nadoknauje trokove za izvrene usluge i preuzeti rizik, dok je obaveza akreditivne banke da isplati korisniku novani iznos na koji akreditiv glasi. Zasnivanje ugovornog odnosa izmeu nalogodavca i korisnika akreditiva je osnov za otvaranje akreditiva, koji je sredstvo za ispunjenje novane obaveze dunika. Meunarodnim dokumentarnim akreditivom se ispunjavaju meusobno reciprone obaveze nalogodavca i korisnika. Preko akreditiva se reflektuje paralelnost i meusobna uslovljenost robnog i novanog prometa. Pravna povezanost akreditivne obaveze i akreditivnih dokumenata nalazi se u osnovi odnosa izmeu akreditivne banke i korisnika akreditiva. Naime, izvrenje akreditivne obaveze zavisi od prezentacije akreditivnih dokumenata kao i od ispunjenja ostalih uslova predvienih u akreditivu. Ukoliko korisnik akreditiva ne prezentira potrebna dokumenta u predvienom roku, akreditivna banka nije obavezna da izvri isplatu (honorisanje takvih dokumenata). Korisnik akreditiva ne mora da zna ta su akreditivna banka i nalogodavac meusobno ugovorili. Za korisnika ja jedino bitno ono to je sadrano u obavetenju akreditivne banke o otvaranju akreditiva. Shodno tome, korisnik akreditiva moe zehtevati da se i prinudnim putem naplati od akreditivne banke, bez prethodnog obraanja nalogodavcu.

Instrumenti plaanja u spoljnjoj trgoviniTo znai da je obaveza akreditivne banke prema korisniku bezuslovna, tj. samostalna, neposredna i solidarna. S obzirom da akreditivna banka nastupa u svoje ime, a za raun nalogodavca, tj. kao njegov komisionar, ona ima pravo da se za isplaeni iznos regresira od nalogodavca. Odnos korespodentne banke i korisnika akreditva Ukoliko se osim akreditivna banke ukljui jo neka banka ona ima status korespodentne banke. Mogue su razliite situacije izmeu korespodentne banke i korisnika akreditiva. Na primer, akreditivna banka moe stupiti u kontakt sa korespodentskom bankom koja se nalazi u zemlji korisnika i da je ovalsti da izri notifikaciju akreditivnog pisma korisniku, Korespodentska banka je u poziciji da akreditivno pismo potvrdi ili ne. Ako korespodentna banka potvrdi, odnosno konformira akreditivno pismo, ona tada ulazi u akreditivni posao kao solidarni dunik prema korisniku akreditiva. shodno tome, u odnosu na akreditivnu banku konformirajua banka istupa kao komisionar prema korisniku akreditiva. Korisnik akreditiva moe da se za isplatu akreditiva obrati bilo kojoj banci po izboru. Za razliku od toga, avizirajua banka se ne nalazi ni u kakvom neposrednom odnosu sa korisnikom akreditiva, jer je ona faktiki posrednik obavetenja o otvaranju akreditiva. Avizirajua banka je u odnosu na korisnika akreditiva zastupnik akreditivna banke. Vrste meunarodnog dokumentarnog akreditiva Nostro akreditive (odlazei) otvara domai uvoznik u korist stranog izvoznika. Loro akreditive (dolazei) otvara strani kupac u korist domaeg izvoznika. Kod neopozivog akreditiva postoji vrsta obaveza banke (neopoziva) prema korisniku akreditiva. Kod ove vrste akreditiva obaveza akreditivne banke prema korisniku je samostalna i ne moe se menjati niti opozvati bez pristanaka svih uesnika. Za razliku od neopozivog, opozivi akreditiv daje mogunost akreditivnoj banci da u svakom trenutku shodno svojim interesima izmeni ili poniti akreditiv, bez obaveze prethodnog obavetavanja korisnika. Opozivi akreditiv ne prua zatitu korisniku, zbog ega se retko koristi, jedino u sluaju partnera koji se dobro poznaju i imaju meusobno poverenje. Potvreni dokumentarni akreditiv postoji u sluaju da avizirajua banka potvruje neopozivi dokumentarni akreditiv koji je otvorila akreditivna banka. Onog trenutka kada je konfirmirajua banka potvdila akreditiv, ona preuzima vrstu, neposrednu i samostalnu obavezu prema korisniku akreditiva. U ovom sluaju su akreditivna banka i konfirmirajua banka solidarno odgovorne za isplatu obaveze nalogodavca prema korisniku. Kod nepotvrenog akreditiva korespodentska banka ima obavezu samo da obavesti korisnika da je akreditiv otvoren. U sluaju prenosivog akreditiva korisnik ima pravo da banci koja treba da izvri isplatu ili akceptiranje izda uputstvo da akreditiv u celosti ili delimino prenese na drugog korisnika. Ukoliko nije naznaeno da se radi o prenosivom, u pitanju je neprenosivi akreditiv. U sluaju da se akreditivni iznodi mogu naplaivatu u veem broju trani, uporedo sa realizacijom izvoza, radi se o deljivom akreditivu. To je mogue u sluaju da u akreditivu nije drugaije odreeno, to omoguuje izvozniku da parcijalno realizuje ugovor. Da ne bi

Instrumenti plaanja u spoljnjoj trgovinibilo zabune u realizaciji ugovora, potrebno je da korisnik akreditiva insistira da se eksplicitno predvidi delimino korienje akreditiva. Akreditiv je domiciliran u zemlji u sluaju da je mesto plaanja u zemlji banke domaeg uvoznika ili izvoznika. Pri tome, domicil je mesto plaanja u kojem korisnik akreditiva ima pravo da prezentira dokumenta ovlaenoj banci za prijem dokumenata i da od nje oekuje njihovo honorisanje. U sluaju da je ugovoreno honorisanje akreditiva kod banke, u zemlji stranog izvoznika ili uvoznika, ili u nekoj treoj zemlji, takav akreditiv je s aspekta domaeg uvoznika ili izvoznika domiciliran u inostranstvo. Osnovno obeleje rotativnog ili revolving akreditiva je u tome to se posle izvesnog vremena akreditivni iznos vraa na prvobitni iznos i tako naizmenino dok se ne dostigne utvreni maksimum, ija je visina utvrena odreenom sumom ili brojem obnavljanja inicijalnog iznosa. Akceptni dokumentarni akreditiv oznaava situaciju kada korisnik akreditiva u zamenu za pravovremeno podneta dokumenta dobija akcept na menici, koju je vukao na akreditvnu banku ili nalogodavca. Akreditivna banka je u obavezi da akceptira menicu, koja time postaje dokumentarna menica. Ovaj akreditiv se koristi u sluaju prodaje robe na kredit, kada se korisnik akreditiva preko akcepta menice obezbeuje da e mu banka isplatiti iznos naznaen na menici, koji odgovara akreditivnom iznosu, kada menica dospe. Ako je korisniku akreditiva potreban novac pre roka dospea menice, moe je eskontovati. Negocijalni akreditiv omoguuje negociranje (kupovinu) menica po vienju ili nakon vienja, koja se prilae uz ostala dokumenta. Ove menice su vuene iz akreditiva, ili na akreditivnu banku, pri emu negociranje preduzima banka iz zemlje izvoznika. Ukoliko se radi o potvrenom ili konformiranom akreditivu, negociranje menice je bez povratnog uticaja na korisnika. Ukoliko se radi o nepotrvenom akreditivu, postoji mogunost povratnog dejstva negociranja na korisnika. U principu je osnovna karakteristika meunarodnog dokumentarnog akreditiva da se predaja i honorisanje dokumenata vri istovremeno. U praksi to znai da je isplata korisniku najkasnije u roku od tri dana nakon ispitivanja dokumenata o njihovoj saglasnosti sa uslovima akreditiva. U ovom sluaju radi se o akreditivu po vienju. Za razliku od toga, kod akreditiva sa odloenim plaanjem akreditivna banka preuzima obavezu prema korisniku da e tek nakon odreenog vremena po preuzimanju dokumenata isplatiti akreditivni iznos korisniku akreditiva. Time uvoznik dolazi u posed robe pre nego to isplati kupovnu cenu. Kod stand-by akreditiva ispunjenje banine obaveze vezuje se za neispunjenje dunikove obaveze. Obaveza banke nastaje u trenutku kada korisnik akreditiva prezentira banci svoju pismenu izjavu da dunik iz osnovnog ugovora nije do odreenog roka ispunio svoju obavezu. Kontraakreditiv (Back-to-Back) omoguuje njegovu prenosivost ak i u sluaju da akreditivne odredbe ne dozvoljavaju prenos akreditiva. Kod ove vrste akreditiva nalogodavac je trgovac koji svoja prava iz akreditiva po osnovu preprodate robe prenosi na inicijalnog isporuioca robe. Koristei ve otvoreni basic akreditiv, banka na zehtev nalogodavca otvara kontraakreditiv. Banka e se osigurati tako to e angaovati svoja sredstva, ve e potreban iznos obezbediti iz baznog akreditiva. To znai da kada banka ispostavi kontraakreditiv, bazni akreditiv mora biti potvren i naplativ. U sluaju da postoji potreba finansiranja proizvodnje ili kupovine robe koja treba da se isporui koristi se akreditiv sa crvenom klauzulom (Red Clause Letter of Credit). U ovom sluaju prodavac moe traiti predujam od korespodentske banke. Korisnik moe dobiti predujam jedino uz potvrdu i obavezu da e prezentirati dokumenta u ugovorenim rokovima. Pri tome, predujam se isplauje na raun korespodentske banke, ali uz garanciju akreditvne

Instrumenti plaanja u spoljnjoj trgovinibanke. U sluaju da korisnik ne prezentira potrebna dokumenta u ugvorenom roku i predujam ne vredi, korespodentska banka e se naplatiti od akreditivne banke u visini predujma i adekvatnih kamata. Akreditivna banka se sa svoje strane naplauje od nalogodavca koji snosi ukupan rizik avansa i kamatu.

Osnovna dokumentaciona osnova za realizaciju dokumentarnog akreditiva U osnovi dokumentarnog akreditiva nalazi se specifikacija neophodnih dokumenata koje je potrebno obezbediti i prezentirati da bi akreditivna banka isplatila pripadajui iznos korisniku akreditiva. Jedino u tom sluaju prodavac se obezbeuje od rizika da za prodatu robu ne dobije ugovorenu cenu, a kupac da za isplaenu cenu ne dobije robu, ili je ne dobije saglasno ugovoru. Brojna dokumentacija koja prati akreditivne transakcije moe se svrstati u sledee grupe: trgovake fakture transportni ili otpremni dokumenti dokumenti o osiguranju i ostala dokumentacija.

Raun ili faktura je pojavni oblik uslova ugovorenih u ugovoru o prodaji robe. Osim cene prodate robe ili izvrene usluge ona sadri i ugovorene koliine, pojedinane cene, uslove plaanja, ambalau, trokove transporta i osiguranja, trokove kvalitativne i kvantitativne kontrole, rok plaanja, kamate itd. Kao dokumentaciona osnova za realizaciju akreditivnog posla koriste se brojni transportni dokumenti: konosman multimodalni transportni dokument dokument o vazdunom prevozu dokumenta o prevozu eleznicom, drumom i unutranjim vodama. Konosman U pomorskom prevozu se koristi konosman ili teretnica, kojom bordar potvruje da je primio teret na brod uz obavezu da ga preda odreenom licu. Konosman se sve vie koristi i u prevozu unutranjim vodama kao potvrda o izvrenoj isporuci robe. Pri tome, konosman je od izuzetnog znaaja za izvoznika, jer se javlja kao vrednosna hartija. Prenosom konosmana se mogu prenositi vlasnika prava nad robom koja je u fazi transporta. Konosman se moe prenositi na tri naina: prostom predajom indosiranjem i po nalogu, kada je u funkciji kreditne sigurnosti.

Imalac konosmana je u poziciji da raspolae robom i u toki njenog transporta. U odreenoj luci roba moe biti primljena samo na osnovu indosiranja jednog primeka originalnog konosmana. Postoji nekoliko vrsta konosmana.

Instrumenti plaanja u spoljnjoj trgoviniAkreditivna banka akceptira samo "ist" konosman, tj. onaj konosman na koji nema bilo kakvih primedbi od strane prevoznika u pogledu neispravnosti ili oteenja robe ili ambalae. Ukoliko postoje primedbe, one iskljuuju odgovornost prevoznika od teta, a takav konosman postaje neprihvatljiv za akreditiv. U sluaju da roba ima mane u kvalitetu ili pakovanju izdaje se "neist" konosman. Ukoliko se radi o nekodljivim manama, one mogu biti navedene u konosmanu i samom akreditivu. Prema tome, ako se jo u ugovoru ne navedu mane u kvalitetu i pakovanju, koje e voza kasnije konstatovati, takav konosman e se smatrati "neistim" i neprihvatljivim za dokumentarni akreditiv. Postoji obaveza ugovornih strana da se dokumentarnim akreditivom odredi "Notify-Address" na konosmanu, tj. primalac robe u ime kupca-uvoznika, a to je najee kupev pediter ili, trgovaki (luki) agent. Ovi transaktori vode brigu o prispeloj robi sve do njenog krajnjeg odredita. U sluaju da je u kupoprodajni posao ukljuena i neka banka, jer kupac nema dovoljno sopstvenih srestava izdaje se konosman "po nalogu" (" to order"). Kod ovog aranmana uvoznik e u potpunosti platiti robu tek kad je proda, a u meuvremenu banka je vlasnik robe. Ukoliko je u akreditivu predvien konosman sa klauzulom "Charter Party", potreban je potpis kapetana, vlasnika ili ovlaenog agenta kojim se potvruje da je roba utovarena na brof ili otpremljena predvienim brodom, pokazuje luku utovara i istovara. Multimodalni transportni dokument Multimdalni transportni dokument je sastavni deo akreditiva ukoliko su predviena najmanje dva razliita naina prevoza. U ovom sluaju banka e prihvatiti dokument ukoliko je potpisan od prevoznika, operatera ili kapetana broda ili od njihovih ovlaenih agenata, ime se potvruje da je roba otpremljena, preuzeta za otpremu ili utovar, ili druge uslove predviene akreditivom. U sluaju da je predvien prevoz robe kontejnerima, dokument o multimodalnom transportu (combinet transport document, tj. combinet transport Bill of Lading direktna teretnica) pokriva i eventualni pretovar robe, ak i da je u akreditivu zabranjen pretovar. To znai da e banke prihvatiti ovaj dokument bez obzira na uslove iz akreditiva. Dokument o vazdunom prevozu Dokument o vazdunom prevozu izdaje vazduni prevoznik ili od njega ovlaeni agent, kojim prevoznik potvruje da je preuzeo robu na prevoz. Ugovorom se definiu uslovi manipulacije robom, destinacija i uslovi uruenja robe. Takoe, ugovorom se definie da se tovarni list izdaje po naredbi i prenosi se indosamentom, dok se prenosivi tovarni list na donosioca prenosi predajom. I kod ovog dokumenta, slino kao kod multimodalnog transportnog dokumenta, mogu je pretovar robe iz aviona u avion, ukoliko je ona pokrivena jednim i istim dokumentom tj. direktnom teretnicom elezniki tovrani list, tovarni list u drumskom prevozu, tovarni list u prevozu unutranjim vodama

Instrumenti plaanja u spoljnjoj trgovinielezniki tovrani list, tovarni list u drumskom prevozu, tovarni list u prevozu unutranjim vodama predstavljaju dokumenta o prevozu eleznicom, drumom i unutranjim vodama. Ova dokumenta izdaje prevoznik ili od njega ovlaeni agent. Banke e prihvatiti ova dokumenta ukoliko u njima stoji ime prevoznika sa potpisom, da je oigledno da je roba primljena na utovar, otpremu ili prevoz, naznaen datum, mesto otpreme i mesto destinacije i druge uslove predviene akreditivom. Dokument o osiguranju Dokument o osiguranju javlja se u vidu polise osiguranja ili certifikata o osiguranju. Radi se o polisi osiguranja robe u transportu (cargo polise) koja glasi na ime osiguranika. U praksi se javljaju i polise koje glase po naredbi osiguranika, to im omoguuje da raspolau pravima iz osiguranja. To znai da pre nastupanja osiguranog sluaja osiguranik moe preneti polisu samo na lice koje je steklo interes na robi, a ukoliko nastupi osigurani sluaj, osiguranik moe potpuno raspolagati polisom. S obzirom na brojne rizike, pre zakljuenja ugovora o osiguranju treba konsultovati osiguravajue kompanije koje su specijalisti za te poslove. Certifikat o inspekciji Bez obzira na dostignuti nivo standardizacije, a u cilju izbegavanja sporova u pogledu kvaliteta robe, kupac uvoznik zahteva certifikat o inspekciji za poruenu robu. Certifikat o inspekciji izdaje izdaje specijalizovana organizacija nakon izvrene kvalitativne i kvantitativne kontrole robe pre njene otpreme zemlji prodavca, a u nekim sluajevima i u zemlji kupaca. Shodno tome, korisnik akreditiva uz ostala akreditivna dokumenta prilae certifikat o kontroli.

Ostala akreditivna dokumenta Osim ve navedenih akreditivnih dokumenata, kod specifinih vrsta roba mogu se traiti i posebna dokumenta. Najpre, da je primio robu na neopozivu isporuku primaocu ili nekom treem ovlaenom licu pediter potvruje izdavanjem pediterske potvrde FCR. Ne radi se o transportnom dokumentu i njihovo prisustvo se u akreditivu mora izriito naglasiti. peditersku potvrdu kao akreditivni dokument ne priznaju neke zemlje (na primer Ira i Irak). Shodno Konvenciji o ugovorima u meunarodnom transportu robe, koja je prihvaena u veini zemalja Evrope, za robni saobraaj preko granica drave izdaje se CMR teretnica. Da bi se obavilo nesmetano carinjenje robe u zemlji uvoza, pojedine zenlje propisuju prezentaciju konzularnih odnosno varinskih faktura, koje se overavaju kod konzularnog predstavnitva ili ekonomskog odelenja ambasade zemlje uvoznika u zemlji izvoznika. U cilju regulisanja sopstvenih spoljnotrgovinskih tokova neke zemlje zahtevaju uverenje o poreklu robe kojim se od strane privredne komore, notara, konzulata ili ekonomskog saveta ambasade potvruje da roba potie iz odreene zemlje ili da su u odreenoj zemlji izvrene sutinske prerade ili dorade robe.

Instrumenti plaanja u spoljnjoj trgoviniU grupaciju ostalih akreditivnih dokumenata spafa i menica, jer ima razliite funkcije. Pre svega, menice se obavezno zahtevaju kod akreditiva koji su plativi posle negociranja, jer u tom sluaju vre funkciju finansiranja. Naime, u sluaju da su menice zahtevane kao akreditivni dokument, one se kupuju negociraju. Kod akceptnog akreditiva se zahtevaju menice koje su ispostavljene po sopstvenom nalogu sa predvienim blanko indosamentom izvoznika na njenoj poleini.

STANDBAY AKREDITIVIStandbay akreditiv je novi pravni institut uvrten i sadran u redakciji Jednoobraznih pravila i obiaja za dokumentarne akreditive (revizija 1983.god. u primeni od oktobra 1984.god.). Ovi akreditivi nastali su u praksi severnoamerikih banaka kao supstitucija za bankarske garancije koje te banke izdaju, jer banke SAD nemaju ovlaenje ni prava da izdaju tzv. bankarske garancije sa obavezom plaanja na prvi zahtev. Izdavanje takvih garancija bi bilo izvan granica njihovog ovlaenja, predvienih u njihovim statutima. Kod standbay akreditiva banka se obavezuje da isplati odreeni iznos u sluaju neizvrenja dunikove obaveze iz osnovnog ugovora. Za razliku od klasinog dokumentarnog akreditiva, kod standbay akreditiva uslov od kojeg zavisi ispunjenje banine obaveze je u neizvravanju obaveze dunika iz osnovnog ugovora. Obaveza banke da isplati standbay akreditivnu obavezu dospeva u momentu kada korisnik prezentira banci svoju pismenu izjavu da dunik iz osnovnog ugovora do odreenog roka nije ispunio svoju novanu obavezu iz osnovnog ugovora. Kod standbay akreditiva nema ni robnih ni transportnih dokumenata, nema dokumenata o raspolaganju robom. Standbay akreditiv se ne koristi kao sredstvo za osiguranje izvrenja obaveze dunika iz osnovnog ugovora, nego kao sredstvo za osiguranje protiv rizika od neizvravanja obaveza dunika iz osnovnog ugovora, slino kao to je u sluaju bankarskih garancija sa obavezom plaanja na prvi zahtev. Razlikovanje standbay akreditiva je veoma vano za one zemlje ije je zakonodavstvo izriito zabranilo izdavanje bankarskih garancija sa obavezom plaanja na prvi poziv. Slina je situacija i sa zemljama ije zakonodavstvo nije zabranilo izdavanje bankarskih garancija sa obavezom plaanja na prvi poziv , ali je administrativnim putem svojim komercijalnim bankama indirektno zabranilo izdavanje takvih bankarskih garancija, na taj nain to se izdavanje takvih garancija ini zavisnim od dobijanja deviznopravnih odobrenja.

AKREDITIVI SA ODLOENIM PLAANJEM

Dokumentarni akreditiv sa odloenim plaanjem odavno su poznati u meunarodnoj poslovnoj praksi. Ovi akreditivi su takoe obuhvaeni u Jednoobraznim pravilima i obiajima u reviziji tih pravila iz 1983. godine. Jedna od osnovnih karakteristika regulative ove vrste dokumentarnog akreditiva je da se akreditivna obaveza banke i predaje akreditivnih dokumenata dogaa istovremeno i da se akreditivni dokumenti ne mogu vremenski odvojiti od momenta izvrenja akreditivne obaveze. Kod dokumentarnog akreditiva sa odloenim plaanjem akreditivna banka ili druga ovlaena banka se obavezuje prema korisniku da e u odreeno vreme posle prezentacije

Instrumenti plaanja u spoljnjoj trgovininavedenih dokumenata u akreditivu, isplatiti navedeni iznos. Ovom vrstom akreditiva se finansira nalogodavac za otvaranje akreditiva, koji dolazi u posed dokumenata, a na osnovu toga i u posed robe, te njenom prodajom u posed novanih sredstava za pokrie akreditiva ije plaanje treba da usledi u odreeno vreme posle prezentacije dokumenata.

DOKUMENTARNI AKREDITIV I IZVOZNIKUkoliko izvoznik postupi striktno prema uslovima akreditiva, imae sledee koristi: banka e izvriti isplatu prema akreditivnim uslovima nezavisno od kupca; kupac nee moi da zaustavi plaanje ni u kom sluaju; ukoliko kupac eli da ospori plaanje, mora to uraditi odvojeno od akreditiva, to izvozniku daje jau pregovaraku ulogu; plaanja se izvravaju relativno brzo; zakanjenja koja se pojavljuju u bankarskim prenosima su znatno eliminisana. Da li e izvoznik zahtevati neopoziv nepotvreni akreditiv, ili neopozivi potvreni akreditiv, zavisi od toga koji stepen obezbeenja izvoznik zahteva. Ukoliko zemlja kupca ima stabilne politike prilike i efikasan bankarski sistem, a roba je takve vrste da se moe lako prodati drugom kupcu, neopozivi nepotvreni akreditiv je sasvim prihvatljiv. Ukoliko prethodno pomenuti uslovi ne postoje, izvoznik moe da otkloni rizike zahtevajui neopoziv akreditiv, potvren od strane avizirajue banke. Takoe moe da zahteva da akreditiv bude plativ u njegovoj zemlji i da dokumenta budu prezentirana u njegovoj zemlji. U suprotnom, moe da snosi posledice gubitka dokumenta prilikom slanja potom ili zbog kasne prezentacije dokumenata kod akreditivne banke.

DOKUMENTARNI AKREDITIV I UVOZNIKKoristi koje prua dokumentarni akreditiv uvozniku odnosi se na sledee: otvarajui akreditiv, uvoznik potvruje svoje finansijsko solidno stanje i moe da zahteva bolje uslove plaanja; roba e biti isporuena u saglasnosti sa uslovima isporuke u akreditivu; kupac relativno brzo prima dokumenta koja je zahtevao; kupac moe biti siguran da e platiti samo ako dokumenta potpuno odgavaraju akreditivnim uslovima. Kada je re o vidu akreditiva koje uvoznik treba da otvara, strani prodavac e gotovo po pravilu traiti neopoziv akreditiv. Meutim, ukoliko prodavac trai konfirmirani akreditiv, to

Instrumenti plaanja u spoljnjoj trgoviniza uvoznika znai naknadni troak. Uvoznik treba da nastoji da se u kupoprodajnom ugovoru predvidi otvaranje neopozivog nepotvrenog akreditiva, plativog u njegovoj zemlji. Dokumentarni akreditiv kao instrument plaanja u meunarodnim trgovinskim transakcijama, ima visoku ekonomsku i tehniku prednost u obavljanju plaanja u meunarodnoj razmeni. Jasne i precizne instrukcije za otvaranje akreditiva omoguavaju nesmetano izvrenje kupoprodajnih ugovora. U tom poslu uloga banaka ne bi smela da bude pasivna, jer bi banke treblo struno da pomognu svojim komitentima prilikom otvaranja akreditiva, da se uslovi jasno i precizno formuliu u skladu sa voljom ugovornih stranaka i odredbama Jednoobraznih pravila i obiaja, i da korisnike akreditiva savetuju ta treba da uine da nesmetano ostvare plaanje po akreditivima.

MEUNARODNI DOKUMENTARNI INKASOPojam meunarodne dokumentarne naplate3 Korienjem dokumentarnog inkasa realizuje se inkaso posao, tj. izmirenje dunikopoverilakih odnosa u meunarodnom platnom prometu nakon predaje robnih dokumenata koji prate prodatu i izvezenu robu. Sutina je da kupac uvoznik vri plaanje protivvrednosti kupljene robe tek nakon to se predaju robna dokumenta (D/P documents against acceptance). Osim dokumentarne naplate robe, sve je znaajnija naplata hartija od vrednosti, menica, ekova, potraivanja po tednim ulozima itd. Meunarodni dokumentarni inkaso omoguuje prodavcu izvozniku da za isporuenu robu dobije njenu protivvrednost. Naime, u sluaju da kupac-uvoznik iznenada odbije da preuzme poslata mu dokumenta na inkaso i da ih honorarie, prodavac-izvoznik moi e da raspolae robom, mada to nije najidealnije reenje za prodavca. Za razliku od dokumentarnog akreditiva gde kupac-uvoznik unapred angauje sredstva, ta obaveza ne postoji kod dokumentarnog inkasa. Takoe, ne postoji rizik da izvri isplatu, a da ne primi robu, a ne izlae se nikakvim trokovima dok roba ne stigne, odnosno dokumenta koja ga prate. Jedini rizik za kupca uvoznika je da mora izvriti plaanje nakon prispea robnih dokumenata i pre nego to je pristigla roba, to mu ne omoguuje da pre plaanja uporedi pristiglu robu sa ugovorenom. Navedene karakteristike meunarodnog dokumentarnog inkasa upuuju na zakljuak da je ovaj instrument pogodan za realizaciju izvozno-uvoznih poslova u sluaju kada se izvoznik i uvoznik dobro poznaju i ako iza njih postoji ve izgraeno poverenje. Meunarodna dokumentarna naplata se po pravilu realizuje posredstvom banke. Za banku je ovo atraktivan usluni posao, koji ne iziskuje angaovanje njenih sredstava, a to znai da nema rizika.

MEUNARODNA BANKARSKA DOZNAKAPojam doznake

3 Bankarstvo, Dr. Milutin irkovi, Beograd 2001. godina.

Instrumenti plaanja u spoljnjoj trgoviniBankarska doznaka je instrument meunarodnog platnog prometa kojim se izmiruju duniko poverilaki odnosi domaih i stranih rezidenata. Njome se vre isplate prema inostranstvu i naplate iz inostranstva. Transakcije sa doznakama imaju slinosti sa bezgotovinskim plaanjem u domaem platnom prometu, s ozirom da se i one zasnivaju na odobravanju i zaduivanju iro, odnosno tekueg rauna. Za razliku od toga, isplata po doznakama u inostranstvu obavlja se na teret deviznih rauna domaih banaka koje se vode kod korespodentskih banaka u inostranstvu. Takoe, kod doznaka iz inostranstva vri se odobravanje u korist rauna koje domae banke imaju kod svojih korespodenata u inostranstvu. Bankarske doznake se koriste za: plaanja koja se odnose na slanje iseljenikih doznaka, stipendija, alimentacija i sl. robna plaanja, kada kupac uvoznik odnosno prodavac izvoznik smatraju da ne postoji rizik da se roba plati a ne uveze, odnosno da se ona izveze ali ne naplati za avansno plaanje robe.

Bankarska doznaka se realizuje tako to nalogodavac daje nalog domaoj banci u zemlji da izvri odreenu doznaku u inostranstvu. Pri tome, nalog sadri sledee elemente: podatke o korisniku doznake, za iji se raun dostavlja doznaka, iznos doznake, osnov slanja doznake, oznaku o postojanju pokria na raunu. Nakon to primi zahtev nalogodavca za izvrenje doznake, banka proverava da li postoji pokrie na njegovom raunu. Zatim, banka nalogodavca daje nalog korespodentskoj banci u inostranstvu da isplati odreeni iznos naznaenom subjektu. U nalogu koji domaa banka dostavlja inostranom korespodentu nalaze se dispozicije nalogodavca, kao i naznaka da li e se doznaka izvriti na teret njenih sredstava koja se vode na tekuem raunu kod korespodentske banke, ili na teret bankarskog kredita koji je sa bankom isplatioca ranije ugovoren i sl. Da bi se obezbedila autentinost naloga, banka nalogodavca mora da stavi potpise ovlaenih lica na nalogi koji dostavlja korespodentskoj banci. Kada inostrana banka primi nalog za izvrenje bankarske doznake, duna je da izvri nalog tako to e naloiti domaoj banci da izvri nalog u zemlji. Banka koja izvrava nalog po osnovu inostrane doznake moe ga realizovati korienjem instrumenata unutranje platnog prometa (potanske uputnice, ek), odnosno odobravanjem u korist tekueg rauna domaeg subjekta, neposrednom isplatom u gotovu ili na neki drugi nain. Da bi se nesmetano odvijala plaanja preko doznake potrebno je da domaa banka ima razgranatu mreu korespodentskih banaka u inostranstvu, kao i da raspolae deviznim sredstvima na raunima kod tih banaka. Korespodentski odnosi izmeu domae i inostranih banaka mogu biti: 1. direktni konto-korentni odnosi kod kojih postoje otvoreni rauni u odreenim valutama i 2. indirektni korespodentski odnosi koje karakterie nepostojanje konto-korentnih rauna. U ovom sluaju, domaa banka ima obavezu da prilikom slanja naloga za izvrenje doznake dostavi i odgovarajue pokrie za isplatu. Pruajui posrednike usluge kod izvrenja doznake banke naplauju trokove i provizije od korisnika doznake, ukoliko u nalogu davaoca doznake nije suprotno oznaeno. To znai da i nalogodavac moe snositi sve trokove u vezi sa doznakom.

Instrumenti plaanja u spoljnjoj trgoviniVrste bankarskih doznaka Najznaajnije bankarske doznake u meunarodnom platnom prometu su: 1. nostro i loro doznaka 2. robna i nerobna doznaka 3. uslovna i bezuslovna doznaka 4. konvertabilna i klirinka doznaka iobina i telegrafska doznaka.

MEUNARODNA MENICANastanak, pojam i karakteristike menice S obzirom da je savremena privreda kreditna privreda, kao i da se najvei deo meunarodne razmene obavlja na kredit, ne iznenauje velika uloga menice koja se javlja i kao sredstvo obezbeenja i kao instrument meunarodnih plaanja. U poetku se menica javljala kao uput menjaa na svog poslovnog partnera u nekom drugom mestu na osnovu koga je trebalo donosiocu menine potvrde isplatiti odreeni iznos. Time je menina potvrda bila u funkciji razmene domaeg za inostrani novac, kao i da prui obezbeenje u tada nesigurnom robnom saobraaju. Od poetnog instrumenta za razmenu novca i sredstva plaanja menica se vremenom transformisala u kreditni instrument. Kada kupac nije u mogunosti da odmah plati robu u gotovu, on e prodavcu predati ispunjenu menicu na odreeno vreme. Osim instrumenta za obezbeenje kredita, imaoc menice preko eskonta, tj. njenom naplatom pre roka od banke dolazi do potrebnih sredstava, uz odreeno umanjenje ukupnog meninog iznosa. Menica je hartija od vrednosti po naredbi na osnovu zakona, kojom se realizuju duniko-poverilaki odnosi izmeu: 1. trasanta kao njenog izdavaoca, kojom se on obavezuje da e sam ili po njegovom nalogu, 2. odreenom treem licu - remitentu o dospelosti biti isplaen menini iznos i to na odreenom mestu, 3. od strane trasata kao lica kome je upuena naredba za isplatu od strane izdavaoca menice (trasanta). Menica je hartija od vrednosti po naredbi koja uvek glasi na odreenu sumu novca. Menica moe da glasi i na ime ako se u nju unese recta klauzula koja glasi "ne po naredbi". Unoenjem rekta klauzule menica postaje hartija od vrednosti na ime koja se tada jedino prenosi cesijom. Time se zabranjuje prenoenje menice indosamentom, to je u funkciji posebne zatite i pravne sigurnosti. ak i kada se radi o menici koja dospeva "po vienju" ona moe biti u cirkulaciji i do godinu dana. Menica se ee javlja kao kreditno sredstvo i sredstvo potraivanja, a mnogo manje kao plateno sredstvo. S obzirom da se koristi i u meunarodnom platnom prometu postojanje razliitih pravnih reim uticalo je na njenu oteanu cirkulaciju. Postoje odreene razlike u pravnom regulisanju menice izmeu enevskog i anglosaksonskog sistema. Prema enevskoj konvenciji koju su prihvatile evropske zemlje menica je apstraktna hartija od vrednosti to znai da ona gubi svaku vezu sa pravnim poslom iz koga je nastala, dok je u angloamerikom pravu menica kauzalni pravni posao, tj. ona ne gubi vezu sa osnovnim poslom.

MEUNARODNI EK

Instrumenti plaanja u spoljnjoj trgoviniPojam i uloga eka Meunarodni ek je hartija od vrednosti koja se izdaje u zakonskoj formi, gde njen izdavalac (trasant) daje nalog banci (trasatu) da na teret njegovog pokria kod nje izvri isplatu odreene sume novca korisniku eka (remitentu), samom izdavaocu eka, ili donosiocu. ek je slian menici i znaajan je instrument plaanja u meunarodnom platnom prometu. Koristi se kako za robna, tako i za nerobna plaanja. Najvie je u upotrebi u zemljama anglosaksonskog podruja. ek zamenjuje gotov novac, tj. slui za bezgotovinska plaanja, ime se izbegavaju opasnosti od uvanja i manipulisanja novcem. Takoe, deponovana sredstva u banci koja slue kao pokrie za ek donose kamatu.

BANKARSKA GARANCIJAPojam, karakteristike i bitni elementi garancije Bankarska garancija je u funkciji zatite korisnika ija se potraivanja obezbeuju od neispunjavanja ili neurednog izvravanja ugovorenih obaveza od strane dunika. Garancija je posebno znaajna za meunarodni platni promet jer se, zahvaljujui garanciji neke dobre banke, moe realizovati i neki aranman izmeu meusobno nedovoljno poznatih partnera iz razliitih zemalja. Bankarske garancije se koriste pri uvozu i izvozu, pruanju uslug, obavljanju poslova u inostranstvu, kod izvrenja meudravnih kreditnih aranmana, i kao kaucija za uee na licitacijama. Bankarske garancije imaju tretman elastinog instrumenta za planje u meunarodnom platnom prometu, jer se prilagoavaju konkretnim poslovima i uslovima. Kod izdavanja garancije banke svojom voljom i platenom moi preuzimaju obavezu do odreenog iznosa. Zbog toga je bankarska garancija neopoziva pismena isprava kojom se minimizira rizik i teta baninog komitenta. Pre izdavanja garancije banka kao njen izdavalac proverava detalje ugovora na osnovu koga se zahteva izdavanje garancije (profitabilnost posla, rok izvrenja, visina traene garancije). Tom prilikom sakupljaju se i informacije o inostranom partneru kao moguem korisniku garancije. Da bi se banka osigurala i u odnosu na svog komitenta, ako garantuje samo dobro poznatim komitentima, bilo blanko, bilo na osnovu zaloge u robi ili hartijama od vrednosti. To znai da se bankarskom garancijom pre svega titi poverilac, jer se banka njemu obavezuje da e umesto dunika nalogodavca ispuniti obavezu. Mada postoje slinosti, sutinski se ipak razlikuju jemstvo i bankarska garancija. Pre svega, obaveza ispunjenja jemstva nastaje tek ako se poverilac ne naplati od glavnog dunika. Zatim, dunik iz glavnog ugovora je primarno odgovoran za ispunjenje svoje obaveze, dok je jemac tek sekundarno, tj. supsidijarno obavezan za ispunjenje dunikove, a ne svoje obaveze. Za razliku od toga kod ugovora o garanciji banka kao garant preuzima obavezu samostalno i nezavisno od osnovnog posla da e poveriocu nadoknaditi tetu To znai da se izdavanjem garancije banka obavezuje prema poveriocu nezavisno od osnovnog duga. Katakteristike ugovora o bankarskoj garanciji su: garantovana inidba osnovnog dunika nesme da bude protivpravna, niti nemoralna mora postojati subjektivna neizvesnost da e uslediti inidba osnovnog dunika zbog nedostatka propisa ugovor o garanciji je neformalan na osnovu sadrine ugovora o garanciji procenjuje se dospelost garantovane inidbe

Instrumenti plaanja u spoljnjoj trgovini da bi ostvario svoja prava, korisnik garancije treba da primi dokaz samo o tome da dunik nije izvrio svoju osnovnu obavezu. Uesnici u garancijskom poslu su: fiziko ili pravno lice koje se kao nalogodavac garancije obavezuje poslovnom partneru da e za izvrenje njegove obaveze garantovati banka ukoliko se ne izvri obaveza od strane nalogodavca, ona e biti ispunjena od strane banke garanta pre uzimaoca obaveze fiziko ili pravno lice koj se javlja kao poverioc korisnik garancije koje, shodno tome, stie potraivanje u odnosu na banku emitenta garancije, ukoliko nije ispunjena obaveza od strane nalogodavca. S obzirom da nisu propisani bitni elementi garancije, do njih se dolazi nakon analize njene sadrine. Garancija se obino upuuje neposredno korisniku garancije u obliku pisma. Znaajno je da se iz sadrine ugovora sazna: ko je izdavalac garancije ko je korisnik garancije opis osnovnog ugovora i obaveza glavnog dunika predmet i obim garancije period vanosti garancije (15 do 30 dana due nego to je rok obaveze glavnog dunika). Bankarska garancija se moe prenositi zajedno sa potraivnjima iz osnovnog posla.

KREDITNO PISMO

Karakteristike kreditnog pisma Kreditno pismo je pismeni nalog jedne banke upuen drugoj banci da u odreenom vremenskom periodu i u odreenom iznosu izvri jednu ili vie isplata korisniku kreditnog pisma. Kreditno pismo se koristi prilikom putovanja u inostranstvo, da bi se izbegli rizici krae gotovog novca. Kreditno pismo u principu glasi na ime i ne moe se prenositi. U odnosu na meunarodnu doznaku kreditno pismo ima prednost, jer je kod doznake potrebno da se unapred zna tana adresa korisnika i da se ona nareuje stalno iznova. Takoe, kod doznake je potrebno da neko stalno iz zemlje nareuje isplate ili da korisnik iz inostranstva uvek dostavlja svojoj domaoj banci pismene ili telegrafske naloge za isplatu. Za razliku od inostranog akreditiva kreditno pismo je pogodno jer ga korisnik lino nosi i to kreditno pismo moe da se koristi i kod nekoliko banaka u nekoliko razliitih mesta i vie drava. Nedostatak pri korienju kreditnog pisma je to se ono moe koristiti samo u toku zvaninog radnog vremena i kod odreenog baninog korespodenta u inostranstvu. Kreditno pismo ne sadri bitne elemente, ali je uobiajeno da sadri: oznaku da se radi o kreditnom pismu, maksimalan iznos koji se moe naplatiti, rok u kome se naznaeni iznos moe koristiti, naziv banke ili banaka kojima se kreditno pismo upuuje, ime korisnika, mesto i datum izdavanja, potpis banke izdavaoca.

Instrumenti plaanja u spoljnjoj trgoviniKod kreditnog pisma se razlikuju etiri subjekta: 1) nalogodavac (fiziko ili pravno lice) 2) banka izdavalac kreditnog pisma 3) banka ili banke isplatioci kreditnog pisma i 4) korisnik. Isplata po kreditnom pismu je bezuslovna. Kreditno pismo se moe isplaivati korisniku u veim ili manjim iznosimaa, pri emu se svaka isplata oznaava na poleini kreditnog pisma. Od primaoca naplaenog iznosa zahteva se posebna potvrda u vidu priznanice. Isplate se vre od strane korespodentne banke ili banaka u inostranstvu u domaoj valuti zemlje u kojoj se vri isplata i to po kursu koji vai za odreenu valutu u momentu kada se isplata vri. Kada se kreditno pismo potpuno isplati, banka koja ga je isplatila zadrava isto sa konstatacijom da je izvrena isplata.

Vrste kreditnog pisma Kreditna pisma mogu biti posebna i cirkularna, a jedna i druga grupa kreditnih pisama mogu biti nostro i loro. Kada banka izdaje kreditno pismo koje se moe koristiti samo kod jedne inostrane banke, radi se o posebnom kreditnom pismu. Kod ove vrste kreditnog pisma banka izdavalac je u obavezi da u trenutku izdavanja kreditnog pisma putem odvojenog aviza obavesti inostranu banku o sledeim podacima: ime korisnika, iznos, datum i broj kreditnog pisma. Kod cirkularnog kreditnog pisma banka ga izdaje po nalogu nalogodavca na vei broj inostranih banaka koje su najee korespodenti banke izdavaoca kreditnog pisma u jednoj ili vie zemalja. Korespodenti mogu biti navedeni u samom kreditnom pismu, ili u posebnom spisku koje sa sobom nosi korisnik cirkularnog kreditnog pisma. Za razliku od posebnog kreditnog pisma, kod cirkularnog kreditnog pisma banka izdavalac cirkularnog pisma ne obavetava putem aviza druge inostrane banke svoje korespodente o izdavanju cirkularnog kreditnog pisma.

KREDITNA KARTAKarakteristike kreditne karte Kao instrument unutranjeg i meunarodnog platnog prometa kreditna karta je stigla u Evropu iz SAD krajem 1950-ih godina. Kreditna karta se koristi za plaanje naroito u maloprodaji. Plaanje kreditnom kartom predstavlja oblik kratkoronog kreditiranja sa rokom vraanja najdue do 30 dana. Da bi se spreilo falsifikovanje kreditnih karti, one se izdaju u unikatu sa specifinim oznakama. Na njoj je oznaen izdavalac karte i ona uvek glasi na ime i prezime korisnika karte. Podela kreditnih karate Postoje dva tipa kreditnih karti: 1. specijalizovan i 2. univerzalan.

Instrumenti plaanja u spoljnjoj trgoviniSpecijalizovane kreditne karte izdaju se od strane posebnih organizacija (American Express, Dinners Club, Carte Bleue itd.) i slue za planje trokova ishrane i smetaja u hotelima, motelima, za plaanje putnih trokova, benzina i kupovinu rezervnih automobilskih delova.

Univerzalne kreditne karte su nastale od specijalizovanih i izdaju ih banke, a koriste se za kupovinu ireg asortimana proizvoda i usluga. Neke kreditne karte koriste se prilikom plaanja ekova (Bank Sheque Card) kod kupovine proizvoda i usluga. Naime, banke su spremne da takve ekove isplauju bez prethodnog proveravanja. Shodno tome, mnogi hoteli i radnje u tom sluaju rado prihvataju ekove, jer znaju da e svaki ek primljen od komitenta koji ima kreditnu kartu biti naplaen. Osim navedene podele, postoji i podela na kreditne bankarske karte (Bank Credit Cards) i debitne kreditne karte (Bank Debit Cards). Kreditne bankarske karte se izdaju bankarskim komitentima uz tano odreeni limit, grejs period, kamatne i ostale finansijske uslove korienja neobezbenog okvirnog kredita.

Uz pomo debitne (novane) karte korisnik, odnosno komitent banke, moe da obavljaplatne transakcije u iznosu sredstava na depozitnim (deviznom i tekuem) raunima, to moe biti rentabilniji suptitut ekova i/ili identifikaciona karta na elektronskim terminalima i blagajnama.

Najnoviji trend kod kreditnih kartica je pojava pametnih (inteligentnih) kartica, to je posledica sve vee primene savremene informacione tehnologije u razvoju kreditnih kartica. U ove karte je ugraen elektronski ip koji ima veliki kapacitet memorisanja razliitih podataka. Osnovna prednost pametnih kartica je brza provera platene sposobnosti kupca i jednostavno odvijanje platnoprometnih operacija bez upotrebe platnih naloga, ekova i druge papirne dokumentacije. Zatim, one omoguuju elektronski prenos sredstava u realnom vremenu izmeu bankarskih rauna kupaca i prodavaca posredstvom mrenih kompjutera. Njih je teko

Instrumenti plaanja u spoljnjoj trgovinifalsifikovati. Perspektiva je u razvoju multifikacionih plastinih kartica sa mikroprocesorom koji e istovremeno biti garantna karta za bankomate i plaanje na mestu prodaje (POS) sistem. Za izdavanje kreditne karte potrebna je molba nekog subjekta za prijem u organizaciju koja izdaje kreditnu kartu. Ukoliko je banka izdavalac kreditne karte, ona se dobija na osnovu posebnog ugovora, koji se sklapa posle ispitivanja finansijskog poloaja komitenta. U nekim sluajevima korisnik kreditne karte plaa lanarinu. Banka emitent kreditne karte moe ugovorom fiksirati gornju granicu za svaku transakciju. Da bi se spreile zloupotrebe, uvode se plastine karte sa fotografijom korisnika.

Nakon to se izvri kupovina ili primi neka usluga, vlasnik kreditne karte na fakturi svojim potpisom overava njen iznos. Posle toga, prodavac ili izvrilac usluge dostavlja fakturu izdavaocu kreditne karte, koji je onda obavezan da odobri njenu protivvrednost umanjujui je esto za iznos svoje provizije koja moe iznositi i do 10%, a na sebe preuzima odgovornost za naplatu kreditnog iznosa u odnosu na korisnika kreditne karte. Korisnik kreditne karte je u obavezi prema banci da joj u odreenom roku vrati koriene iznose. Kamatna stopa iznosi 1-2% za neisplaene raune posle odreenog roka, koji iznosi 25-30 dana. Kaznenom kamatom se stimulie brza isplata rauna banci. Onaj imalac kreditne karte koji stalno zakanjava sa isplatama dugovnih obaveza moe ostati bez kreditne karte.

Subjekti kreditne karte

Pri izdavanju i korienju kreditne karte postoje sledei uesnici: 1. vlasnik kreditne karte 2. prodavac ili izvrilac usluge 3. banka, odnosno organizacija izdavalac kreditne karte. Kredtina karta prua pogodnosti svim navedenim subjektima. Upotreba kreditne karte prua vlasniku mogunost da vri raznovrsna plaanja u zemlji i inostranstvu, a da pri tome ne mora da strahuje da e izgubiti novac, ili da e se suoiti s razliitim procedurama plaanja i transferom novca, koje postoji naroito kada se plaa u inostranstvu. Posedovanje kreditne karte daje mogunosti njenom vlasniku da ne mora sa sobom da nosi ekovnu knjiicu, ili da se izlae riziku da mu banka ne isplati ek.


ZAKLJUAK

Kao to je u prethodnim navoenjima ilustrovano, platni promet sa inostranstvom obuhvata sva plaanja prema inostranstvu i sve naplate iz inostranstva, te, kao takav, zauzima veoma znaajno mesto u sistemu ekonomskih odnosa sa inostranstvom. Narodna banka Srbije propisuje nain obavljanja platnog prometa sa inostranstvom i daje uputstva radi njegovog jedinstvenog odvijanja. Ovlaenje banke su subjekti platnog prometa sa inostranstvom i zajedno sa Narodnom bankom Srbije su odgovorne za eksternu likvidnost nae zemlje, takoe dune su da izvravaju samo ona plaanja prema inostranstvu koja su zasnovana na legitimnoj tranji i na anin koji obezbeuje funkcionisanje jedinstvenog deviznog trita. U platnom prometu sa inostranstvom domicilni subjekti koriste instrumente plaanja koji se koriste u meunarodnom platnom prometu.kada i koji instrument plaanja e se primenjivati u meunarodnom platnom prometu zavisi od razliitih faktora i uticaja. Presudan znaaj i uticaj na izbor instrumenata plaanja mogu imati meusobni odnosi poznavanja i poverenja ugovornih partnera, kao i spoljnotrgovinski i devizni propisi zemalja iz kojih potiu ti partneri. Preduzea koja se bave izvozom robe i usluga moraju pre nego to pristupe izvozu dobro proveriti bonitet svog partnera-kupca, kao i predvideti takav instrument plaanja koji e im obezbediti brzu i sigurnu naplatu potraivanja. Pri tome je neophodna velika disciplina i krajnja odgovornst u izvravanju obaveza svih subjekata, uesnika u platnom prometu sa inostranstvom, te iz tih razloga treba pootriti kontrolu finansijske discipline svih uesnika u platnom prometu sa inostranstvom. Da bi se ravnopravno ukljuile u svetske tokove meunarodnog platnog prometa sa inostranstvom domicilne banke moraju da se organizuju u skladu sa takvim zahtevima. Na to ih obavezuju tehnoloke i tehnike inovacije u komuniciranju, zamena papira kao sredstva prenoenja informacija, novi metodi automacke i elektronske obrade podataka i sl.. u emu, na primer, prikljuenje domicilnih banaka SWIFT sistemu pretstavlja znaajan korak u pravcu racionalizacije funkcije platnog prometa.


Literatura:

1. Bankarsko poslovanje, Mr. Ljubica Lauevi, Valjevo, 2003. god. 2. Bankarstvo, Dr. Borko . Krsti, Ni, 1999. god. 3. Bankarstvo, Dr. Vojin Bjelica, Novi Sad 1995. god. 4. Bankarstvo, Dr. Milutin irkovi, Beograd 2001. godina.ivkovi dr Aleksandar, Stani dr Rade, Krsti dr Borko, Bankarsko poslovanje i platni promet, Ekonomski fakultet, Beograd, 2006. godine.

Documents

Instrumenti plaćanja u spoljnjoj trgovini