Revijaza pravo osiguranja

Doc. dr Jasmina LABUDOVIĆ-STANKOVIĆ**

INTEGRISANI KONCEPT UPRAVLJANJA RIZICIMA

KOMPANIJA ZA OSIGURANJE KAO NAČIN

KORPORATIVNOG UPRAVLJANJA

Apstrakt

Cilj autora ovog rada bio je da čitaoce upo-zna sa novim načinom upravljanja rizicima, tzv. in-tegrisanim konceptom upravljanja rizicima. Potrebu za njim inicirali su novi i izmenjeni rizici sa kojima se suočavaju privredni subjekti. Reč je o integrisa-nom načinu upravljanja svim rizicima kojima je kompanija izložena. U radu je konstatovano da inte-grisani koncept upravljanja rizikom ima vrlo široku primenu. Neizostavno, primenjuje se i u osiguranju. Ovaj koncept upravljanja rizicima, kao način korpo-rativnog upravljanja, smanjuje ukupan rizik, oscila-cije prinosa, obezbeđuje stabilne prihode i smanjuje ukupne troškove, tako povećavajući blagostanje ak-cionara i vrednost kompanije.

Novi načini upravljanja rizicima vode pro-meni kruga rizika koji prihvataju kompanije za osi-guranje. Pored čistih rizika, u osiguranje se prihva-taju i drugi rizici koje osiguranje tradicionalno ne prihvata. Razlog ovoga predstavlja intenzivnija kon-kurencija i tendencija da se odgovori na nove zahte-ve osiguranika (korporativnog sektora). Regulatorni organi, rejting agencije, berze i svi institucionalni investitori insistiraju na primeni integrisanog kon-cepta upravljanja rizicima zbog njegovih prednosti u odnosu na tradicionalni koncept upravljanja poje-dinačnim rizikom.

Ključne reči: osiguranje, korporativno upravljanje, integrisani koncept upravljanja rizikom, ERM

* Pravni fakultet, Univerzitet u Kragujevcu, -jlabudovic@jura.kg.ac.rs

1. UVOD

U ovom radu upoznaćemo se sa novim i so-fisticiranim načinom upravljanja rizikom. Uslovno novim jer je u primeni od kraja 90-ih godna XX ve-ka u najrazvijenijim državama. Međutim, moramo učiniti napomenu da ga ne primenjuju sve kompani-je ni u tim državama. Taj način upravljanja rizikom predstavlja integrisani koncept upravljanja rizicima kompanije (engl. enterprise risk management -ERM, dalje u tekstu: ERM/

No, pre nego što se upustimo u objašnjenje ERM-a, napomenimo da je upravljanje rizikom veo-ma stara kategorija. Koreni upravljanja rizikom se-žu duboko u prošlost. Tako, najstariji način upra-vljanja rizikom možemo prepoznati kod zajma.1 Na-ime, zajmodavci su vrlo brzo shvatili kako da sma-nje rizik odobravanja zajma limitirajući iznos zajma zajmoprimcima. Osim toga, pojedinci i kompanije, da bi se zaštitili od požara, birali su (ali i danas to čine) specijalne materijale od kojih će graditi objek-te. Na vrata nauke upravaljne rizikom „ulazi" 1960.2

2. INTEGRISANI KONCEPT UPRAVLJANJA RIZICIMA KOMPANIJE (ERM)

- DEFINICIJA I OPRAVDANOST

Nekada je za mnoge menadžere kompanija, upravljanje rizikom (engl. risk management) podra-zumevalo upravljanje čistim rizicima što nužno pretpostavlja kupovinu adekvatnog osiguranja. Od 80-ih godina XX veka sve veći problem kompanija-ma zadaju finansijski rizici. Za njihovo smanjenje koriste se različiti derivativni ugovori. Tradiciona-lan način upravljanja rizikom u poslovanju podrazu-meva upravljanje individualnim (pojedinačnim) ri-zicima sa kojima se privredni subjekti suočavaju u svom poslovanju. Medutim, veliki rizici u poslova-nju zadnjih godina, a naročito posle finansijske kri-ze, uticali su na to da se ozbiljnije pristupi problemu upravljanja rizicima, a s tim u vezi i korporativnom upravljanju. U tom smislu, veliki je značaj ERM-a. ERM možemo shvatiti kao jedan od načina dobrog korporativnog upravljanja. Čuvena rejting agencija,

1 D'Arcy, Stephen i Brogan, John. "Enterprise Risk Manage-ment", Journal of Risk Management of Korea, Vol. 12, No. 1, 2001, str. 5.

2 Njegovi oci su Robert Mehr i Bob Hedges. D'Arcy, S. i Bro-gan, J. nav. članak, str. 4 -5.

Revija za pravo osiguranja * Broj 2/2011 9

Doc. dr Jasmina LABUOOVIĆ-STANKOVIĆ INTt^RISANI KONCEPT UPRAVLJANJA... _ 9 -16

Standard&Poors, ističe da je ERM nužnost koja ne-ma alternativu.3 Korišćenje ERM-a poboljšava fi-nansijski profil kompanije. On pomaže kompanija-ma u suočavanju sa rizikom i rešavanju problema koje on nosi, a poboljšava i blagostanje akcionara.

Dakle, kao nov odgovor na brojne nove i iz-menjene rizike, u upravljanju rizikom privrednih su-bjekata, primenjuje se poseban koncept upravljanja rizikom - integrisano upravljanje rizikom kompani-je.4 ERM predstavlja sveobuhvatan, sistematski i in-tegrisan program upravljanja svim rizicima kojima je kompanija izložena (čisti, špekulativni, strategij-ski i operativni rizici).5 Prilično široku definiciju ERM-a dao je Komitet za upravljanje rizikom kom-panija Društva aktuara u SAD-u. Shodno tome, ERM predstavlja disciplinu uz pomoć koje kompa-nija, nezavisno od toga kom privrednom sektoru pripada, procenjuje, kontroliše, koristi, finansira, prati, rizike iz svih mogućih izvora sa ciljem da kratkoročno i dugoročno poveća svoju vrednost, što je u interesu svih nosioca interesa (engl: stakehol-ders).6 Znači, prema ovoj definiciji, ERM nije samo jednostavna tehnika ili nov koncept upravljanja rizi-cima, već mnogo više od toga. To je jedna nova di-sciplina. Pri tom je važno istaći da ERM ima vrlo ši-roku primenu. Mogu ga usvojiti sve kompanije ne-zavisno od delatnosti kojom se bave. Iz definicije se vidi da koristi od novog načina upravljanja rizicima imaju akcionari, poverioci, menadžment kompanije, zaposleni, potrošači, ali i svi ostali koji imaju inte-res da privredni subjekt dobro posluje.

Pažnju zaslužuje i definicija rizika kompa-nije (engl. enterprise risk). Rizk kompanije (predu-zeća) predstavlja rizik zbog kog su ostvareni po-slovni rezultati kompanije dugačiji od planiranih, zasnovanih na projektovanim ciljevima. Dakle, reč je o riziku koji se manifestuje kao odstupanje ostva-

renog rezultata u većem ili manjem stepenu od pla-niranog.7

Krug rizika koji su obuhvaćeni ERM-om je širok. Pre svega ćemo pomenuti čiste rizike, kao što je vatra i drugi rizici koji uništavaju imovinu, oluja, krađa, prekid poslovanja, bolest i nesposobnost za rad, odgovornost. Finansijski rizici se odnose na: ri-zik promene kamatne stope, promene deviznog kur-sa, rizik likvidnosti, kreditni rizik, inflaciju. Strate-gijski rizici se odnose na: reputaciju kompanije, konkurenciju, ulazak na tržište, želje potrošača, de-mografske i socijalne trendove, promene pravnog sistema, zahteve regulatornih organa i političke trendove.x Operativni rizici su oni koji se tiču razvo-ja kompanije, poslovnih operacija, upravljanja ljud-skim resursima, razvoja novih proizvoda, poslovnih ciklusa. Svi ovi rizici mogu dovesti do odstupanja ostvarenih rezultata u odnosu na projektovane.

Interesantno je da novi trendovi u upravlja-nju rizikom, konkretno ERM koncept omogućuje da se svi rizici (,,u paketu") transferišu u osiguranje. Na taj način se pomeraju do sada poznate granice u prihvatanju rizika u osiguranje.9 Podsetimo se da se, prema tradicionalnom shvatanju, u osiguranje mogu preneti samo čisti rizici. Dodajmo još da se ni svi čisti rizici ne mogu preneti u osiguranje, već samo oni koji zadovoljavaju određene kriterijume.10 Me-đutim, nov način upravljanja rizikom dozvoljava da i rizici, koji su tradicionalno neprihvatljivi za osigu-ravače, budu u njihovom portfelju osiguranja. Raz-log za takvu praksu vezan je za intenzivnu konku-renciju na tržištu finansijskih usluga, nove zahteve potrošača (osiguranika) i neutoljivu „glad" za profi-tom. Znači, promenjeni uslovi na gobalnom tržištu zahtevaju i od kompanija za osiguranje da se tome prilagode i da promene svoju ponudu, tj. da prihvate nove rizike." Zato se u literaturi mogu sresti stavovi

1 Standard&Poors. Enterprise Risk Management: More Important but still no Panacea, May 12, 2008, str. 2.

4 O integrisanom konceptu upravljanja rizicima kompanije (E-RM) ne postoji tako obimna akademska literatura, kao na primer o osiguranju i hedžingu. Sinonimi za ERM (enterprise risk management) su: integrated risk managemenl, holistic risk management, enterprise-wide risk management.

5 Rejda, George. Principles of Risk manangement and Insurance, eighth edition, Addison Wesley, 2003, str. 57-59.

6 Enterprise Risk Management Committee, Overview of Ente-rprise Risk Management, Casualty Actuarial Society, May 2003, str. 8.

7 Dickinson, Gerry. "Enterprise Risk Management: Its Origins and Conceptual Foundation", The Geneva Papers on Risk andInsurance, Vol. 26, No. 3, July 2001., str. 361. i str. 364.

s Enterprise Risk Management Committee, nav. delo, str. 10. 9 Rejda, G. nav. delo, str. 58. 10 Vaughan, Emmet, Vaughan, Therese Osnove osiguranja -

upravljanje rizicima, Mate, Zagreb, 2000, str. 9. i str. 24. 11 Zech, Jiirgen. "Rethinking Risk Management: The Combinat-

ion of Financial and Industrial Risk", The Geneva Papers on Risk and Insurance, Vol. 26, No 1, January 2001, str. 75. i str. 81.

Revija za pravo osiguranja * Broj 3/2011

CLANCI

da će tržište osiguranja biti ne samo drugačije, već i da ima blistavu budućnost zbog novih rizika.12

Kao integrisani pristup upravljanja rizicima (tzv. holistički pristup), ERM je izazvao pažnju kako praktičara, tako i akademskih krugova, što je rezultira-lo organizovanjem posebnih kurseva na kojima su za-interesovani mogli da se bliže upoznaju sa njim.13

Praktično, u „paketu" rizika se nalaze vrlo ra-znovrsni rizici, tako da su polise osiguranja, kojima se preuzimaju ti rizici, različite i specifične jer su moguće različite kombinacije u pogledu njihove sadržine. Veli-ki broj raznovrsnih polisa treba da odgovori na nove zahteve korporativnog sektora, jer su, kao što smo vi-deli, privredni subjekti izloženi veoma brojnim novim, izmenjenim i složenim rizicma.

Kombinujući različite vrste rizika, nemi-novno dolazi do njihovog međusobnog kompenzo-vanja (neki su veći, neki manji) i na taj način se smanjuje ukupan rizik. Prednost ERM-a je u tome što za kupce osiguranja, tj. za privredne subjekte, prenošenje „paketa" raznovrsnih rizika u osiguranje znači nižu cenu. Postoji mala verovatnoća da će se svi ti rizici realizovati istovremeno.14 Uz to, ERM omogućava bolje razumevanje rizika, bolji način odbrane od rizika koji se ne dešavaju često (mala verovatnoća), ali koji izazivaju gubitke ogromnih razmera. U osnovi ovakvog integrisanog koncepta upravljanja rizicima je neophodnost da se poboljša blagostanje akcionara. Na ovaj način se obezbeđuje stabilnost prihoda kompanije i vlasnika, tj. akciona-ra. Sprečavaju se oscilacije cena akcija, smanjuju se troškovi pozajmljivanja kapitala.15 Dakle, ERM omogućava smanjenje ukupnog rizika i smanjuje ukupne troškove,16 što se reflektuje na poslovne od-luke kompanija na svim nivoima.

12 Kessler, Denis., "Anticipating and Managing Risks at the 21st

Century", The Geneva Papers on Risk and Insurance, Vol. 26, No. 1, January 2001, str. 7.

13 Liebenberg, A. i Hoyt, R. "The Determinants of Enterprise Risk Management: Evidence from the Appointment of Chief Risk OfFiciers", Risk Management and Insurance Review, Vol. 6, No.1,2003, str. 37.

14 Rejda, G., nav. delo, str. 58. 15 Liebenberg, A. i Hoyt, R. nav. članak, str. 38. 16 Kleffner, Anne, Lee, Ryan i McGannon, Bill. "The Efect of

Corporate Governance on the Use of Enterprise Risk M-anagement: Evidence from Canada", Risk management and Insurance Review, Vol. 6, No. 1, 2003, str. 54.

Primenu ERM nametnuli su brojni razlozi. U prvom redu, to su novi i mnogo složeniji rizici nastali kao posledica globalizacije, deregulacije i tehnološ-kog progresa (na primer, kompjuterski virusi, hakeri itd.). Kompanije su postale svesne mogućnosti i prednosti zajedničkog upravljanja i rizicima osigura-nja i finansijskim rizicima, a novi i složeniji rizici do-prineli su stvaranju novih mehanizama za ublažava-nje rizika.17 Kako smo prethodno konstatovali, novi-ne u upravljanju rizicima idu čak dotle da su neki osi-guravači preuzeli na sebe osim čistih rizika, i finan-sijske rizike. Tako postoje informacije da je jedan osiguravač pružao zaštitu od rizika gubitaka zbog promene vrednosti strane valute (rizik deviznog kur-sa) u kojoj je trebalo da izvrši isplatu osigurane su-me. Dodajmo još da su novom načinu upravljanja ri-zicima prethodili neki važni događaji. Naime, otkada je ukinut sporazum iz Breton Vudsa 1972. godine, došlo je do velike nestabilnosti deviznih kurseva. To-kom 70-ih godina XX veka dolazi do učestalih ce-novnih oscilacija. Između ostalog, menjaju se i cene nafte, kada je OPEC najavio strategiju smanjenja proizvodnje uz rast cena.18 Dalje, kamatne stope u SAD-u počinju da rastu zbog borbe sa inflacijom, prenoseći efekte na ostala svetska tržišta.

Zahtevi regulatornih organa, rejting agencija, berzi, institucionalnih investitora za opreznijim po-slovanjem zbog novih profila rizika, kao i zahtevi za efikasnim korporativnim upravljanjem,1'' takođe su razlozi koji iniciraju integrisani koncept upravljanja rizicima. Maksimiziranje blagostanja akcionara je još jedan ne manje važan razlog zbog koga je opravdano prihvatanje ERM koncepta upravljanja rizicima.20

Ovim razlozima možemo dodati i napredak nauke i tehnike u kvantifikaciji (merenju) rizika koji se neka-da nisu mogli (ili vrlo teško) kvantifikovati.21

Primena ERM metoda upravljanja rizikom kompanije omogućava i precizniju predvidivost gu-

17 Na primer, kompanija Honeywell]e 1997. godine, u okviru istog višegodišnjeg ugovora, kombinovala je i osiguranje i opcije kako bi se zaštitila od odgovornosti, rizika uništenja (oštećenja) imovi-ne i od rizika promene deviznog kursa. Dickinson, G. nav. članak, str. 361. i Zech, J., nav. članak, str. 77.

18 D'Arcy, S. i Brogan, J., nav. članak, str. 7. 19 Kompanije u SAD-u, Kanadi i u Velikoj Britaniji primenjuju

od 90-ih godina XX veka strože principe korporativnog upravljanja nego do tada. Liebenberg, A. i Hoyt, R., nav. članak, str. 40.

21 Enterprise Risk Management Committee, nav. delo, str. 6.

Revija za pravo osiguranja ^ Broj 3/2011 11

Doc. dr Jasmina LABUDOVIĆ-STANKOVIĆ INT&6RISANI KONCEPT UPRAVLJANJA... 9 -16

bitaka. Tako, na primer, kompanije koje su usvojile ERM mnogo su brže i preciznije mogle da utvrde veličinu gubitaka posle uragana Katrina, za razliku od onih kompanija koje su imale tradicionalni kon-cept upravljanja rizikom. Uz to, kod takvih kompa-nija izloženost gubicima bila je manja.

Primer Ujedinjenih odgajivača žita (engl. United Grain Growers - UGG) sa severnoamerič-kog kontinenta dobro pokazuje kako je došlo do us-pešne primene ERM koncepta. Krajem 90-ih godina XX veka, UGG je za najveći broj finansijskih rizika koristio hedžing, kao način za smanjenje rizika (ri-zik promene kamatne stope, rizik promene deviznog kursa, rizik promene cene proizvoda). Osim toga, zbog čistih rizika kupljeno je i osiguranje (osigura-nje imovine i osiguranje od odgovornosti). Ipak, ne-zavisno od toga, menadžment kompanije je ustano-vio još uvek prisutne oscilacije prinosa koje su po-sledica rizika promene vremenskih prilika.22 Da bi počeo sa primenom ERM-a, UGG je osnovao pose-ban komitet za upravljanje rizikom. Utvrđeno je šest glavnih izvora rizika.2' Dalji postupak integrisanog upravljanja rizicima išao je u smeru prikupljanja po-dataka za svaku od šest identifikovanih kategorija rizika i istovremeno je ispitivano u kom stepenu iz-vori rizika utiču na performanse UGG (prinos po akciji, zaradu pre plaćanja poreza i sl.).24 Takav in-tegrisani pristup upravljanja svim rizicima kompani-je (čistim i špekulativnim, finansijskim i nefinansij-skim) pokazao je da UGG nema adekvatnu zaštitu od rizika promene vremenskih prilika i da, upravo, rizik promene vremena predstavlja glavni izvor rizi-ka za UGG. Iz tog razloga vršena je procena uticaja promene vremenskih prilika na prinose UGG-a. Ta-kođe, postavljeno je pitanje izbora najboljeg meha-nizma za upravljanje ovim rizikom (zadržavanje ri-zika, osiguranje ili korišćenje derivativnih ugovora).

Preporuka je stručnjaka da kompanije koji-ma je cilj maksimizacija profita treba da prihvate

22 Harrington, Scott i Niehaus, Greg, "United Grain Gowers: Enterprise Risk Management and Weather Risk", Risk Management and Insurance Review, Vol. 6, No 2, 2003, str. 193.

23 Utvrđene kategorije rizika su: odgovornost za zagađenje o-koline; uticaj promene vremena na veličinu zrna; rizik nei-zvršenja obaveza ugovorne strane; kreditni rizik; rizik prom-ene cena proizvoda; rizik od šteta zbog inovacija.

24 Harrington, S. i Niehaus, G., nav. članak, str. 200.

ERM samo ukoliko bi takav sistem upravljanja rizi-cima zaista poboljšao blagostanje akcionara. Tako-đe, kompanije koje karakteriše brzi rast treba da pri-hvate ERM. Razlog za ovakvu preporuku stručnjaka leži u činjenici što je rast kompanije, po pravilu pra-ćen brojnim rizicima (ulazak na nova tržišta, konku-rencija, promena propisa itd).25

Elementi od kojih zavisi usvajanje ERM koncepta su: karakteristike privredne delatnosti u pi-tanju, veličina privrednog subjekta, kako je upravlja-nje rizikom inače organizovano u kompaniji, primena principa korporativnog upravljanja.26 Primena ERM-a zavisi od specifičnog profila rizika svake kompani-je: veličine tržišta koji obuhvata kompanija, karakte-ristika proizvoda koje nudi, geografskog položaja, ciljnih tržišta, komparativnih prednosti i sl. Veličina kompanije je jedan od vrlo važnih faktora u njenom opredeljenju da prihvati ERM. Po pravilu, veće kom-panije prihvataju ERM pre nego manje. Sektor finan-sijskih usluga je dominantan u prihvatanju ovog kon-cepta, a odmah uz njega i energetski sektor zbog de-regulacije i velikih tržištnih oscilacija.

Svakako da ni tradicionalni koncept upra-vljanja individualnim rizikom ne treba potcenjivati jer on dovodi do ublažavanja rizika, ali njegova pri-mena može dovesti do zapostavljanja međuzavisnosti između rizika u različitim poslovnim aktivnostima. On ne može pružiti kompletnu sliku o izloženosti kompanije svim rizicima. Zbog toga prednost ima in-tegrisani koncept. Takođe, i tradicionalni koncept upravljanja rizikom može obezbediti stabilizaciju pri-hoda, s tim što je u tome mnogo uspešniji ERM.27

3. ERM I OSIGURAVAČI

Koncept ERM nije rezervisan samo za kom-panije koje se ne bave delatnošću osiguranja, napro-tiv. Kako se moglo zaključiti iz prethodnih redova, njega primenjuju i osiguravači. Neka istraživanja su pokazala da su osiguravači, koji su usvojili ERM koncept upravljanja rizikom, finansijski jači i stabil-niji u odnosu na one koji to nisu. Dokaz za to pred-stavlja finansijska kriza.28 Slično kao i kod ostalih

25 Liebenberg, A. i Hoyt, R. nav. članak, str. 43. 26 Kleffner, A. Lee, R. i McGannon, B. nav. članak, str. 55. 27 Liebenberg, A. i Hoyt, R. nav. članak, str. 43. 28 Rosen, Hovvard, Uhmylenko, Vladimir., Enterprise Risk

Management continues to show its Value for the North

12 Revija za pravo osiguranja Broj 3/2011

Revija.za pravo osiguranja — ČLANCI ... m. . . , . -•. _ .. „ iinKmr : "*•• ~

kompanija, u osiguranju se ERM definiše kao kon-cept integrisanog upravljanja svim rizicima sa kojima se susreću osiguravači u svom poslovanju.

Suprotno od prethodnog stava, ima i drugači-jih stavova. Neka istraživanja, sprovedena u svhu analize međuzavisnosti ERM-a i uspešnosti poslova-nja osiguravača, bila su, u izvesnom smislu, ograni-čena (zbog nedostatka relevantnih podataka, zbog ne-identifikovanja i nerazvrstavanja svih tipova rizika i sl.). Ipak, to ne znači da nisu mogli da se izvedu neki vrlo interesantni zaključci. Zaključak koji je izveo Acharyya (2009. godine) odnosi se na konstataciju da cena akcija osiguravača više zavisi, tj. uslovljena je osobenostima štetnih događaja zbog kojih nastaje obaveza osiguravača da isplate sume osiguranja, ne-go uspehom u primeni ERM koncepta.29 Dakle, ako je sudeći po pomenutoj studiji, ERM koncept ima nešto manji značaj kod osiguravača nego kod ostalog korporativnog sektora. Mnogo su važnije karakteri-stike događaja koje prouzrokuju obaveze osigurava-ča. Ipak, tokom 90-ih godina, osiguravači su potrošili mnogo novca za implementaciju ERM-a. Opravdanje za to, između ostalog, nalazi se u promenljivosti pro-fila rizika sa kojima se suočavaju svi privredni su-bjekti, pa tako i kompanije za osiguranje. Zbog zna-čaja koji ima ERM koncept upravljanja rizikom, agencije za procenu rejtinga (Standards&Poors, A.M.Best, Moody's) insistiraju na njegovoj primeni.

Istraživanjem, koje smo pomenuli, obuhva-ćen je period od 2000-2008. godine. Ovaj period je ostavio dubok pečat na poslovanje osiguravača zbog niza štetnih događaja koji su znatno potresli svetsko tržište osiguranja. To su bili sledeći događaji: napad na Svetski trgovinski centar 11. septembra 2001; kreditna kriza 2001-2002; serija uragana u SAD-u tokom 2004; uragani Katrina, Rita i Wilma 2005. godine koji su izazvali, do sada, najveće gubitke za osiguravače (65 milijardi dolara direktne štete i 170 milijardi dolara na ime indirektne štete); osiguranje direktora i službenika (D&O) koje je izazvalo velike gubitke posle propasti Enrona i WorldCom-a i, ko-načno, sub-prime kriza 2007-2008. koja je najviše

American and Bermudan insurers, Standard &Poors, February 1,2010, str. 2.

29 Acharyya, Madhu. The influence of Enterprise Risk Management on insurers'stock performance - an event -analysis, Bournemouth University, ERM Symposium 2009, United Kingdom, 2009, str. 11.

pogodila one osiguravače koji su najviše ulagali u visokorizične hibridne hartije od vrednosti (engl. structuredfinancial products).

Tokom istraživanja se pošlo od pretpostav-ke da su u normalnim okolnostima, cene akcija na berzi pozitivno korelisane sa ERM-om. Ako bi cene akcija rasle, to bi značilo da je ERM koncept uspeš-no primenjen. U pomenutom periodu je, zapravo, is-pitivana međuzavisnost cena akcija osiguravača (preko cena akcija manifestuje se i blagostanje akci-onara) i katastrofalnih događaja koji su potresli tr-žište osiguranja.30 Utvrđeno je da je hipotekarna kri-za (2007-2008) uticala na nešto drugačiji način na cenu akcija osiguravača u odnosu na negativne do-gađaje iz prethodnih godina.31 Naime, cene akcija su posle gotovo svih događaja bile vrlo slične, što nije bio i slučaj sa finansijskom krizom 2007-2008. godine. Iako su osiguravači obuhvaćeni analizom usvojili ERM koncept, utvrđeno je da cene akcija osiguravača, kao što smo prethodno naveli, zavise više od karakteristika negativnih događaja, a manje od uspešne primene ERM koncepta. Napomenimo još jednom, da je samo istraživanje imalo izvesnih propusta zbog nepostojanja svih relevantnih podata-ka za donošenje zaključaka (nisu identifikovani svi rizici i nije izmerena njihova međuzavisnost). Da je to učinjeno, možda bi rezultati bili drugačiji.

Opravdanje za primenu ERM-a kod osigu-ravača može se objasniti preko tri glavna cilja u po-slovanju osiguravača.32 Pre svega, to je utvrđivanje optimalnog odnosa između rizika i prinosa, što je zapravo u interesu svih investitora. Potreba za uvo-đenjem ERM-a opravdava se i dovoljnim nivoom kapitala neophodnim za tekuće poslovanje (izvrša-vanje obaveza po tekućim ugovorima), ali i za bu-duće razvojne alternative. Održavanje visine kapita-la u skladu sa zahtevima nadzornih organa i agenci-ja za procenu rejtinga predstavlja još jedan cilj osi-guravača a koji je u direktnoj vezi sa boljim upra-vljanjem rizicima.33

S obzirom da ERM-a ima brojne pozitivne efekte na kompanije koje ga primenjuju, univerzi-

30 Acharyya, M., nav. članak, str. 5. 31 Acharyya, M., nav. članak, str. 11. 32 Naravno, sve ono što smo prethodno naveli kao razloge za

primenu ERM-a važi i za osiguravače. 33 Acharyya, M., nav. članak, str. 3.

Revija za pravo osiguranja * Broj 2/2011 13

Doc. dr Jasmina LABUDpVIĆ-STANKOVIĆ _ INT^RISANI KONCEPT UPRAVLJANJA... 9 -16

tetski profesori, Hoyt i Liebenberg, su postavili pita-nje da li ERM koncept upravljanja rizikom poveća-va vrednost kompanije, odnosno osiguravača u na-šem slučaju.34 U istraživanju koje su sproveli na američkim osiguravačima, ustanovili su da postoji direktna povezanost između vrednosti kompanije i primene ERM-a.

Ukoliko bi osiguravači koristili samo tradi-cionalni način upravljanja pojedinačnim rizikom, ta-kva strategija ne bi bila dovoljno efikasna niti za kompaniju, niti za poslovne partnere. Glavni nedo-statak upravljanja pojedinačnim rizikom je što se na taj način može prevideti međuzavisnost rizika koji dolaze iz različitih izvora. ERM omogućava kombi-novanje svih aktivnosti upravljanja rizicima na je-dinstven način i istovremeno olakšava identifikova-nje pomenute međuzavisnosti.33 Na primeni ERM konepta posebno insistiraju oni akcionari koji su vlasnici privrednih subjekata (pravna lica), jer oni shvataju značaj ERM-a, a nije redak slučaj da ga i oni sami primenjuju. Analiza je pokazala da osigu-ravači koji primenjuju ERM koncept upravljanja ri-zikom imaju oko 6% veću vrednost u odnosu na osi-guravače koji ga ne primenjuju. Takođe, korisnici ERM-a su uglavnom veliki osiguravači koji posluju i u inostranstvu. Interesantan zaključak pomenutog istraživanja odnosi se i na činjenicu da osiguravači života prednjače u primeni ovog koncepta u odnosu na osiguravače koji pružaju neživotno osiguranje.

Poslovanje uvek znači i svakodnevno suo-čavanje sa rizicima kao i nesigurnošću u pogledu blagostanja akcionara. Polazna pretpostavka ERM-a je da svaka kompanija obezbedi što veću korist ak-cionarima. Nesigurnost koju rađa posao je, s jedne strane, šansa za povećanjem blagostanja akcionara i uvećanjem vrednosti imovine kompanije, ali s druge strane i rizik da će blagostanje akcionara biti sma-njeno, kao i vrednost imovine kompanije. Vrednost će biti maksimizirana kada se prihvati odgovarajuća strategija i ciljevi koji treba da obezbede optimalni odnos prinosa i rizika. ERM pomaže kompaniji da stigne tamo gde želi, da izbegne padove i iznenađe-

34 Hoyt, R. i Liebenberg, A., "The Value of Enterprise Risk Management: Evidence from the U.S. Insurance Industry", J-uly 2006, dostupno na adresi: www.aria.org'meetings/ 2006 papers/HoytLiebenberg_ERMJ)70606jxlf, 14.7.2011, str. 5.

35 Hoyt, R. i Liebenberg, A., nav. čtanak, str. 4. 36 Hoyt, R. i Liebenberg, A., nav. članak, str. 15.

nja na tom putu. ERM je proces (postupak) koji preduzima, po pravilu, upravni odbor kompanije a koji podrazumeva primenu određene strategije na nivou cele kompanije. Upravljanje rizikom kompa-nije je kreirano tako da identifikuje sve potencijalne događaje koji mogu uticati na poslovanje kompani-je. Integrisani koncept upravljanja rizikom treba da pomogne u ostvarivanju ciljeva kompanije.37

Nezavisno od koristi koje pruža kompaniji, moramo biti svesni činjenice da poslovne odluke za-snovane na ERM analizama donose ljudi, a to znači da su greške neizbežne. Dakle, nezavisno od brojnih prednosti, ERM nije nikakva garancija da kompanija neće imati gubitke, odnosno da će uvek moći da ih predvidi ili izbegne. ERM nije lek za sve, već samo metodologija koja omogućava bolje upravljanje rizi-kom.38 Najveću odgovornost za donete odluke na osnovu koncepta ERM ima predsednik upravnog od-bora kompanije (engl. chief executive ojficier). Cla-novi upravnog odbora, fmansijski direktor i interni revizor, takođe, nose jedan deo odgovornosti.

Praksa (na tržištu osiguranja SAD-a) nas je upoznala sa činjenicom da rizici kojima se upravlja preko ERM koncepta mogu da se prenesu u osigura-nje. Međutim, kompanijama stoje na raspolaganju i drugi mehanizmi ublažavanja (eliminisanja) rizika, kao što je na primer tržište kapitala. Zato ćemo u re-dovima koji slede, pokušati da odgovorimo na pita-nje za koju alternativu se treba opredeliti, odnosno šta je efikasnije i šta donosi više koristi kompanija-ma izloženim rizicima.

Za integrisani koncept upravljanja rizicima može se reći da je u skladu sa Osnovnim principima korporativnog upravljanja u osiguranju koje je usvojilo Međunarodno udruženje supervizora osigu-ranja (engl. International Association of Insurance Supervisors - IAIS). Drugim rečima novi koncept upravljanja rizicima treba da omogući realizaciju principa korporativnog osiguranja i to naročito ima-jući u vidu princip 18 (ICP 18), koji se odnosi na procenu rizika i upravljanje rizikom. Pomenuti prin-cip podrazumeva da nadzorni organ zahteva od osi-guravača da identifikuju rizike sa kojima se suoča-

37 Commitee of Sponsoring Organizations of the Treadway Commission, Enterprise Risk Management - Integrated Fra-mework, executive summary, September 2004, str. 2.

38 Standard&Poors., nav. članak, str. 4.

14 Revija za pravo osiguranja * Broj 3/2011

Revijgzoipravo osiguranja , _ „ , _ _ ČUVNCj

vaju, procene ih i da njima efikasno upravljaju. U tom smislu, efikasno upravljanje rizikom bi značilo i primenu integrisanog koncepta upravljanja rizici-ma.

4. TRŽIŠTE KAPITALA ILI OSIGURANJE

Interesantno je istaći da za razliku od poje-dinaca, tražnja korporativnog sektora za osigura-njem nije uvek podstaknuta averzijom prema rizi-ku.19 Akcionari mogu biti u situaciji da diverzifikuju rizik bez većih troškova (čak i bez njih). Međutim, kupovina osiguranja može smanjiti blagostanje ak-cionara. Ipak, s druge strane osiguranje može da po-veća vrednost kompanije. Teorija predlaže da kom-panije kupuju osiguranje zbog: potencijalnog sma-njenja troškova nastalih zbog konflikta interesa iz-među akcionara i menadžera, odnosno vlasnika ak-cija i vlasnika obveznica; očekivanih troškova ban-krotstava; smanjenja troškova nadzora od strane re-gulatornih organa. Brojni autori se slažu sa ovim razlozima kupovine osiguranja od strane korporativ-nog sektora (Harrington 2004, Rejda 2003, Mayers i Smith 1990, Ashby i Diacon 1998, Hoyt i Khang 2000. i Hoyt, Liebenberg 2003.).

Osiguranje će povećati blagostanje osigura-nika ako se osigurani slučaj dogodi (realizuje), od-nosno blagostanje će se smanjiti ako se osigurani slučaj ne dogodi. U tom slučaju osiguranje se može doživeti samo kao trošak.40 Naravno, tačno je da plaćanje premije za kupljeno osiguranje predstavlja trošak, ali osiguranje je kupljeno obećanje osigura-vača da će ukoliko dođe do realizacije osiguranog slučaja, osiguravač nadoknadi štetu osiguraniku. Plaćena premija je, u tom slučaju, naknada za rizik koji je osiguravač nosio za vreme trajanja ugovora o osiguranju nezavisno od toga da li se osigurani slu-čaj dogodio ili ne.

Osim osiguranja, kompanijama na raspola-ganju stoje i neki drugi mehanizmi kao što je tržište kapitala, tj. proizvodi tržišta kapitala (fjučersi, opci-je, svopovi). Preko njega, kompanije mogu da pode-le rizik povezan sa poslovanjem sa drugim učesnici-

39 Liebenberg, Andre, Hoyt, Robert., "The Determinants of Ent-erprise Risk Management: Evidence from the Appointment -of Chief Risk Officiers", str. 39.

40 Harrington, Scott, Niehaus, Gregory., Risk Management and lnsurance, McGraw Hill, Singapore, 2004., str. 164.

ma na berzi. S druge strane, kompanija može da emituje akcije, koje će kupovati različiti investitori. Kupovinom akcija obezbeđuje se potreban kapital za nov poslovni poduhvat, deli se rizik, troškovi i prinos, ali s druge strane i gubici.41 Berza omoguću-je stvaranje pula rizika i njegovu diverzifikaciju slično kao što to čini osiguravač. Ono što je zajed-ničko i osiguranju i iznošenju rizika na tržište kapi-tala je to što se smanjuju oscilacije rizika akcionara da neće ostvariti određeni profit i što se stabilizuju prihodi kako kompanije, tako i akcionara.

Nezavisno od mehanizma koji kompanija izabere za smanjenje rizika (osiguranje ili proizvodi tržišta kapitala - opcije, fjučersi, svopovi), ona mo-ra raspolagati svim relevantnim informacijama za donošenje optimalne odluke. Takve informacije mo-gu se dobiti korišćenjem sistematskog i integrisanog koncepta upravljanja rizicima kompanije (ERM).42

Svaka aktivnost korporacije da smanji rizik, neće nužno dovesti do smanjenja rizika. Za kompa-nije je jako važno da utvrde koji mehanizam sma-njenja rizika obezbeđuje manje troškove. Troškovi diverzifikacije rizika na tržištu kapitala predstavlja-ju troškove akcionara vezane za stvaranje diverzifi-kovanog portfolija. Dobar način diverzifikacije je kupovina investicionih jedinica inveticionog fonda. Obično su troškovi kupovine investicione jedinice jednaki kupovini jedne akcije.4, Nekada rizik, zai-sta, može biti eliminsan a da pri tom investitor nema nikakve troškove. Međutim, istina je da konkurenci-ja među investitorima može povećati cenu hartija koje omogućuju dobru diverzifikaciju, te ta viša ce-na hartija može, u izvesnom smislu, predstavljati trošak diverzifikacije.44

Smatra se da su kod osiguranja troškovi ve-ći. Troškovi opterećuju premiju sa 10-50%, što za-visi od iznosa pokrića. S tim u vezi, opravdano se nameće pitanje: Zašto bi kompanije platile više da bi rizike pokrile osiguranjem? Odgovor leži u slede-ćem: Kupovinom osiguranja povećava se vrednost kompanije nezavisno od toga što je obezbeđena di-verzifikacija rizika kreiranjem diverzifikovanog

41 Harrington, S., Niehaus, G., nav. delo, str. 169. 42 Dickinson, G. nav. članak, str. 363.; Zech, J., nav. članak, str.

71. i Kessler, D., nav. članak, str. 5. 43 Harrington, S., Niehaus, G., nav. delo, str. 169. 44 Harrington, S., Niehaus, G., nav. delo, str. 444.

Revija za pravo osiguranja * Broj 2/2011 15

Doc. dr Josmina LABUDOVIĆ-STANKOVIĆ _ _ I N ^ R I S A N I KONCEPT UPRAVLJANJA... 9 -16

t«

portfolija, odnosno kada je investirano u različite fi-nansijske instrumente.

Ako imamo u vidu tržište kapitala kao način diverzifikovanja rizika, možemo konstatovati da će investicioni rizik biti umanjen u zavisnosti od pro-centa imovine uložene u svaku akciju posebno.45

Ukoliko kroz investiranje nije obezbeđena zadovo-ljavajuća diverzifikacija (smanjenje, odnosno elimi-nisanje rizika), onda će vlasnik imovine obezbediti dodatno smanjenje rizika kupujući osiguranje.

Posedovanje odgovarajuće polise osigura-nja, kao alternative iznošenju rizika na tržište kapi-tala, podrazumeva izvesne prednosti za kompanije. Osiguranje će obezbediti efikasan metod finansira-nja odštetnih zahteva. Ono smanjuje očekivanu ve-rovatnoću finansiranja gubitaka, jer da nije osigura-nja kompanija bi morala da koristi svoje interne fondove. Uz to, nema potrebe za pribavljanjem do-datnog kapitala (koji uvećavaju ukupne troškove osiguravača) za fmansiranje novih investicija. S druge strane, emitovanje hartija od vrednosti rađa neke dodatne troškove, kao što su: provizije banaka, administrativni troškovi, koji se tiču dokumentacije, gubitka vremena, troškovi prodaje emitovanih harti-ja od vrednosti, posebno ako se hartije od vrednosti prodaju ispod nominalne vrednosti.46 U slučaju fi-nansijskih poteškoća i bankrotstva, vrlo je važno is-taći da, akcionari kompanije, kao vlasnici kompani-je, mogu biti namireni tek posle vlasnika obveznica, zaposlenih i potrošača.47 Međutim, zaključeno osi-guranje poboljšava rejting osiguravajuće kompanije, što podstiče poslovne partnere da zaključuju ugovo-re sa njom.

Jasmina LABUDOVIĆ-STANKOVIĆ, LLD Assistant Professor, Faculty of Law, University Kragujevac

ENTERPRISE RISK MANAGEMENT OFINSURERS ASA WAY OF CORPORATE

GOVERNANCE

SUMMARY

The new and changed risks have initia-ted the need for a new way of risk management which is called enterprise risk management. It is an integrated and systematic management of all risks to which the companv is exposed. Companies apply enterprise risk management in all sectors of the economy, including the insurance sector. ERM ena-bles overall risk reduction, reduces volatility of re-turn, provides stable revenues and reduces total costs, thus increasing shareholder prosperity and company value.

New trends in risk management have led to changes in the circle of risks which are accepted by insuran-ce companies. There are other risks now besides pu-re risks which are not traditionally accepted by the insurers. This is caused by greater competition and meeting the new demands of the insured (corporate sector). Regulators, rating agencies, stock exhanges and all institutional investors insist on the imple-mentation of ERM because of its superiority in rela-tion to the management of individual risk.

45 Harrington, S., Niehaus, G., nav. delo, str. 170. 46 Prodaja hartija od vrednosti ispod nominalne vrednosti može

se izjednačiti sa poklanjanjem jednog dela vrednosti k-ompanije. Harrington, S., Niehaus, G., nav. delo, str. 451.

47 Harrington, S., i Niehaus, G., nav. delo, str. 455.

16 Revija za pravo osiguranja & Broj 3/2011