INTELIGENTNO PRIVREIVANJE II kolokvijum

1. ODNOS IZMEU STEPENA SLOENOSTI I EFEKTIVNOSTI: Rast stepena sloenosti pri istim ulaganjima, je rezultat pada stepena efektivnosti dela strukture ili sistema u celini.

2. SLOENI PROGRAM PODRAZUMEVA PROGRAME VIE PREDMETNOG TOKA KOJI ZAHTEVA: tehnoloki postupak za svaki poseban predmet rada tehnoloke sisteme, produktivnog, univerzalnog i namenskog karaktera povienog stepena fleksibilnosti organizacionu strukturu maksimalno mogueg stepena uproenosti i visokog stepena pogodnosti upravljanja

3. SLOENA STRUKTURA RADNIH SISTEMA PREDSTAVLJA: skup radnih mesta, operativnih radnih jedinica i jedinica podrke koje ine, pogodno organizovan poslovni sistem ili multinacionalnu strukturu, sposobnu da izvede sloene zahteve.

4. ODNOS STANJA U RADU I STANJA U OTKAZU JE USLOVLJEN: sloenou strukture stabilnou uslova okoline i parametara rada kvalitetom menaderskog mehanizma preduzea

5. PET NAJVANIJIH UZROKA SLOENOSTI MEULJUDSKIH ODNOSA U POSLOVNOM SISTEMU SU: line karakteristike oveka neodreenost nosioca informacija neodreenost organizacionog sistema nezadovoljstvo ulogom u procesu rada loi meusobni odnosi u kolektivu

6. UTICAJI KOJI MOGU IMATI KONFLIKTI U MEULJUDSKIM ODNOSIMA: funkcionalni dejstvuju konstruktivno, podravaju ciljeve, postupke rada u kolektivu i poboljavaju radni uinak disfunkcionalni destruktivno dejstvo, spreava efektivno ostvarenje ciljeva kolektiva

7. STEPEN SLOENOSTI RASTE U SMERU: od funkcije upravljanja preko ostalih funkcija, pogonskog i odeljenskog menadmenta do radionikog menadmenta i izvrnog menadmenta na osnovnim radnim mestima preduzea.

8. TRI UZROKA RASTA STEPENA SLOENOSTI U POSLOVNOM SISTEMU SU: ponaanje potroaa i dobavljaa organizaciona kultura preduzea kvalitet postupaka upravljanja

9. NA SMANJENJE STEPENA SLOENOSTI SE MOE UTICATI: obrazovanjem zaposlenih preiavanjem i revitalizacijom svih materijalnih, informacionih i energetskih tokova u preduzeu na osnovama meunarodnih organizaciono-upravljakih standarda ureivanjem inilaca procesa i veza u preduzeu na principu neophodnog minimuma preiavanjem potrebnih i nepotrebnih informacija i skupova relevantnih veliina procesa rada auriranjem i odravanjem baze podataka u funkciji promena relevantnih parametara procesa rada razvojem odgovornosti uesnika u procesima rada za kvalitet, ugled i mesto na tritu razvojem uslova rada i motivacijom uesnika za kvalitet rada

10. TRADICIONALNI SISTEM PRIVREIVANJA JE ZASNOVAN NA DVA OSNOVNA PRINCIPA: proizvodnja za skladite guranje radnih naloga du toka

11. TRI NAJVANIJA DOPRINOSA PRILAZA GRUPNE TEHNOLOGIJE (GT) SU: uproavanje tokova materijala i tokova informacija na principima slinosti predmeta rada rasta motivacije i produktivistike klime u takmiarsko orijentisanim radnim jedinicama rasta kvaliteta rada u rezultatu orijentacije na stalno sline predmete rada

12. OSNOVNI DOPRINOSI JIT PRILAZA SU: svoenje pasivnih vremena u procesu privreivanja na nivo neophodnog minimuma snienje zaliha svih vrsta: novanih, materijalnih, informacionih skraenje vremena trajanja ciklusa rada u procesima privreivanja razvoj efektivnih upravljakih postupaka prenoenje ovlaenja na izvrne organe u procesima privreivanja razvoj ljudskih resursa u funkciji potreba JIT prilaza smanjenje hijerarhijskih nivoa u organizaciji

13. ETIRI OSNOVNA PODRUJA LEAN PRIVREIVANJA SU: filozofija procesi zaposleni/partneri reavanje problema

14. MASS CUSTOMIZATION PRILAZ JE ZASNOVAN NA PRINCIPU potpunog prilagoavanja potroau i u najveoj meri je vezan za proizvodne programe iroke potronje, programe koji prihvataju primenu standardnih elemenata i unificiranih modula u razvoju proizvoda iste vrste za razliite namene.

15. STRATEGIJE KOJE SE POJAVLJUJU U RAZVOJU MASS CUSTOMIZATION PRILAZA SU: opta strategija obuhvata standardizaciju komponenata razliite vrste i njihovu ugradnju u to veoj meri u proizvode traene na tritu modularna strategija razvoj uniformiranih funkcionalnih jedinica pogodnih za ugradnju u proizvode razliite vrste po zahtevu potroaa strategija odlaganja postupke odlaganja izrade varijantnih elemenata do poslednjih operacija izrade osnovne strukture proizvoda, dri poluobraene elemente do trenutka njihove ugradnje i isporuke po zahtevu potroaa strategija rangiranja utvrivanje u rednom poretku proizvodnih parametara ija primena obezbeuje uslove za zadovoljenje zahteva potroaa

16. RAZVOJ AGILNIH SISTEMA PRIVREIVANJA JE ZASNOVAN NA SLEDEIM PRINCIPIMA: dugorono orijentisanog razvoja struktura ljudskih resursa dinamiki razvijene radne strukture visokog stepena fleksibilnosti razvoja informaciono-komunikacione strukture

17. TRI OSNOVNE PODLOGE U RAZVOJU AGILNIH SISTEMA PRIVREIVANJA SU: grupne tehnologije, JIT, lean i mass customization vremenski zasnovana kompetitivnost kapacitivno uslovljena kompetitivnost ad hoc specijalizovani namenski timovi stepen samoregulacije razvoj i projektovanje uz uee zaposlenih stalnog dranja na vezi eksperata po pozivu

18. OSNOVNI MOTIVI ZA RAZVOJ VIRTUALNIH SISTEMA PRIVREIVANJA SU: smanjenje stepena sloenosti poveanje fleksibilnosti korienje prostora sa niom cenom rada zapoljavanje radnika vieg stepena obrazovanja bez obzira na cenu rada snienje stepena neizvesnosti i rizika korienje znanja i kulture lokalne sredine

19. OSNOVNA KARAKTERISTIKA VIRTUALNIH SISTEMA PRIVREIVANJA JE poverenje i dogovaranje da e se preuzeti zahvati izvesti u potpunosti prema zahtevu potroaa.

20. OSNOVA S/ORG PRILAZA U RAZVOJU SISTEMA PRIVREIVANJA JE arhitektura oveka sa umom kao osnovnim organom koji daje naloge organima arhitekture za izvoenje dejstva, dok organi samostalno izvode i podeavaju postupke obrade naloga.

21. ZNANJE KAO ELEMENAT INTELEKTUALNOG KAPITALA JE KARAKTERA: steenog u procesu uenja skrivenog u biu oveka kao kreativna sposobnost po osnovu naslea i razvijane inovativne sklonosti uslovljene zahtevima realnih procesa rada iskustvenog, ostvarenog u procesima rada preduzea

22. TRI OSNOVNE KARAKTERISTIKE KOJE TREBA DA POSEDUJE EFEKTIVNI MENADMENT SU: prilagoavanje uslovima okoline i efikasnoj eliminaciji konfliktnih pojava u procesima rada sposobnost stalnog unapreenja organizacije procesa stalnost u uvoenju novih znanja i inovativnih postupaka u procesu rada

23. KREATIVNOST UESNIKA U PROCESIMA RADA JE REZULTAT: znanja sposobnosti predvianja dogaaja mate iskustva strasti

24. POTREBA IZGRADNJE SISTEMA MOTIVACIJE NASTAJE ZBOG odreenosti nosilaca informacija upravljakog sistema preduzea na jednoj strani i stepena slobode ponaanja uesnika u procesima rada na drugoj strani.

25. STEPEN MOTIVACIJE I PONAANJA UESNIKA U PROCESIMA RADA JE U FUNKCIJI: karakteristika programa rada SR koje obuhvataju probleme: identitet rada tehnoloka sloenost znaaj rada autonomija procesa saznanja o efektu rada

26. ODGOVORNOST UESNIKA U PROCESIMA RADA ZAVISI OD: (PDCA) planiranja izvoenja postupaka rada kontrole postupaka unapreenja procesa putem aktivnosti za unapreenje

27. OSNOVNE KARAKTERISTIKE PREDUZETNIKOG PRILAZA SU: stalnost inicijative u dejstvu na tritu razvijanje i potovanje linih opredeljenja u izboru varijanti programa potpuno prihvatanje rizika potpuno poimanje dogaaja na sceni u posmatranju na osnovu sopstvenih saznanja odreeno dejstvo na izvoenju preduzetnikih zahvata visok stepen odreenosti strukture preduzetnikih procesa potpuna lina odgovornost za rizik zahvata

28. PRINCIP IZGRADNJE I POSTOJANOG RASTA KVALITETA PODRAZUMEVA SLEDEE STAVOVE: kvalitet proizvoda je odreen stepenom poverenja potroaa kvalitet preduzea je odreen stepenom ostvarenja ciljeva kvalitet drutva se ostvaruje rastom obima znanja drutva kvalitet u navedenom smislu je uslov opstanka savremenog drutva

29. PRINCIP NEOPHODNOG MINIMUMA predstavlja osnovu prilaza unapreenja procesa rada u smislu: (min Tp), (min Cc), (min Xk), (min E), (min I), sve na nivou neophodnom za ostvarenje projektovanog kvaliteta i potrebne efikasnosti dobrote izlaznih veliina procesa rada preduzea.

30. MOTIVACIONO PONAANJE UESNIKA U PROCESIMA RADA JE ODREENO: tehnolokom sloenou rada stepenom zahteva uticajem na okolinu autonomnou povratnom vezom

31. PRINCIP MNOGO MALIH KORAKA SE ODNOSI NA OPTIMIZACIJU ODREENIH VELIINA PARAMETARA: minimalno vreme trajanja operacija rada minimalno vreme trajanja ciklusa proizvodnje minimalne zalihe maksimalni koeficient obrtanja sredstava optimalna struktura rada u preduzeu maksimalna motivacija uesnika u procesima

32. UTICAJ VEZA IZMEU FUNKCIJA NA KOMPETITIVNU SPOSOBNOST PREDUZEA JE ODREEN: stepenom kvaliteta veza izmeu funkcija i njihovih postupaka rada koje su uspostavljene na razne naine i zasnovane na raznim kriterijumima. pogodnou veza za koordinaciju postupaka u funkcijama preduzea

33. KNOWLEDGE MANAGEMENT JE ZNAAJAN ZA OSTVARIVANJE INTELIGENTNOG PRIVREIVANJA ZBOG: osnovna uloga KM je pokretanje inovacija i izgradnja lanca vrednosti kompanije KM moe da utie na uproavanje komunikacionih tokova izmeu ljudi beleenje znanja eksperata poveava njegovu efektivnost na nain da postaje dostupno drugima bez direktnog kontakta sa ekspertima delenje znanja i saradnja utiu na poboljanje isporuka proizvoda i usluga

34. INTEGRATIVNA TEHNOLOGIJA KAO ELEMENAT ZA USPOSTAVLJANJE INTELIGENTNOG PRIVREIVANJA OMOGUAVA povezivanje sistema za procesiranje transakcija i sistema za donoenje stratekih odluka. U cilju prikazivanja i analiziranja podataka potrebno je obuhvatiti razliita podruja poslovanja. Dati cilj data warehousing moe da postigne.

35. BPM kao menaderski prilaz u organizaciji omoguava ostvarenje: stratekih ciljeva odrivog razvoja poveanje efektivnosti, efikasnosti i profita

36. MENADMENT POSLOVNIH PROCESA (MPP) void ka poslovnim inovacijama i optimizaciji kroz implementaciju poslovnih strategija putem modelovanja, razvoja, razmetaja i upravljanja poslovnim procesima tokom itavog ivotnog ciklusa.

37. ETIRI FAZE U RAZVOJU SISTEMA UPRAVLJANJA POSLOVNIM PROCESIMA SU: proces dokumentovan analiza optimizacija sprovoenje promene

38. KLJUNI INDIKATORI PERFORMANSE predstavljaju skup mera usredsreenih na one aspekte performanse organizacije koje su najkritinije za aktualnu i buduu uspenost organizacije.

39. FAZE KONTROLINGA U BPM PRILAZU SE ODNOSI NA: ako neto moemo meriti, onda moemo time upravljati faza kontrole poslovnih procesa omoguava uporeivanje stvarnog sa planiranim rezultati ove faze se pretvaraju u potencijal za unapreenje i poveanje produktivnosti kontrola poslovnih procesa ukljuuje merenje efikasnosti implementacije poslovnih procesa upravljanje performansom poslovnog procesa je sr ove faze

40. OSNOVNI EFEKTI UVOENJA SISTEMA UPRAVLJANJA POSLOVNIM PROCESIMA SU: smanjen troak procesa povean kvalitet procesa krae vreme trajanja procesa krae vreme obuke zaposlenih smanjen broj internih zahteva za podrkom smanjen broj pritubi od strane korisnika poveana mogunost planiranja i predvianja situacija

41. POSLOVNA INTELIGENCIJA (BI) obuhvata arhitekturu, alate, baze podataka, aplikacije i metodologiju, zajedno integrisane u jedinstveno softversko reenje.

42. TIPINI KORISNICI POSLOVNE INTELIGENCIJE (BI): IT osoblje uprava izvrni rukovodioci menaderi funkcija povremeni klijenti partneri korisnici

43. KORISTI OD UPOTREBE POSLOVNE INTELIGENCIJE (BI) SU: uteda vremena jedinstvena verzija istine unapreena strategija i planiranje unapreene taktike odluke efikasniji procesi smanjenje trokova bre, verodostojnije izvetavanje unapreeno donoenje odluka unapreen odnos sa klijentima poveani prihodi

44. OLTP (ONLINE TRANSACTION PROCESSING) SISTEMI SU (navesti i primer) sistemi koji rukuju sa rutinskim tekuim poslovima u preduzeu.

45. OLAP (ONLINE ANALYTICAL PROCESSING) PREDSTAVLJA informacioni sistem koji omoguuje korisnicima, dok su za raunarom, da postavljaju upite, sprovode analizu i sl. Rezultati se generiu trenutno.

46. RAZLIKE IZMEU OLTP I OLAP SISTEMA: OLTP se koncentrie na procesuiranje ponavljajuih transakcija veliki broj puta i na izvrenje jednostavnih manipulacija OLAP uvodi istraivanje velikog broja podataka i sloenih veza OLAP moe da analizira veze i da trai putanje, trendove i izuzetke OLAP je direktni metod za podrku donoenja odluka

47. DATA WAREHOUSING (DW) JE fiziko skladite u kome su relacioni podaci organizovani na odgovarajui nain tako da obezbede preiene podatke u standardizovanom formatu irom preduzea.

48. TRI DELA DATA WAREHOUSING (DW) SU: DW koji sadri podatke i pridrueni softver rukovanje podacima softver, koji izdvaja podatke iz arhive i spoljanjih izvora, konsliduje ih, sumira i ubacuje u DW klijent softver, koji dozvoljava pristup i analizu informacija iz skladita

49. DATA MART JE departmanski organizovan data warehouse, koji uva samo relevantne podatke. Moe biti zavisni, podgrupa koja je kreirana direktno iz data warehouse i nezavisni, pojektovan za strateku poslovnu jedinicu.

50. METAPODACI SU podaci o podacima, opisuju sadraje data warehouse i nain njihovog korienja.

51. DATA MINING (DM) JE vrsta analize informacija korienjem baze podataka koja trai skrivene veze u prikupljenim podacima, koje mogu biti iskoriene za predvianje ponaanja u budunosti.

52. VRSTE IZVETAVANJA: rutinski izvetaji ad hoc izvetaji viejezina podrka scorecards and dashboards izvetaj o isporuci i uzbunjivanje