1

У ОВОМ БРОЈУГодина у Србији најбоља у животу! страна 3

Била сам конткт особа страна 6

Сањао сам на немачкоми ништа нисам разумео! страна 4

Неформални састанак АФС-а страна 7

Из брдовитог Ужица у Мексикострана 5

Нови волонтери на обуцистрана 8

Културни викенд у Београдустрана 10

Семинари за професоре: Нови Бечеј и Крушевацстрана 11

Конкурс за ИПОТ(EPOT))

Ускоро ће бити објављен конкурс за ИПОТ (EPOT: European Pool of Trainers), на ком ће бити изабрани нови тренери који ће у нареднe две године моћи да држе тренинге на међународном нивоу. Ово је сјајна прилика и за Интеркултурине искусније волонтере који су учествовали у ЕФИЛ-овим активностима и држали радионице на оријентацијама у Србији.

Наставак на страни 15Наставак на страни 11

БРОЈ 5 СЕПТ\ОКТ\НОВ\ ДЕЦ\ЈАН\ФЕБ 2013

Интеркултура је у сарадњи са Министарством омладине и спорта oдржала два семинара за професоре.

Глобално и интеркултурно образовање за младе у Србији

БРОЈ 5 СЕПТ\ОКТ\НОВ\ ДЕЦ\ЈАН\ФЕБ 2013

О О С Т ИВНИнтерКУЛтуралне

У неким земљама је обичај да се пред Нову годину доносе новогодишње одлуке. Људи се осврну на претходну годину, размисле шта би могли да побољшају у свом животу и одлуче, рецимо, да ће у Новој години оставити цигарете, да ће се редовно бавити неком физичком активношћу или чешће дружити са пријатељима. Током 2012. у Интеркултури је било толико активности да би и обичан осврт на њих заузео већи део овог текста. Стога их нећу овде све помињати, али ћу истаћи да је преко Интеркултуре у 2012. на размену отишло 23 ученика, што је више него у 2010. и 2011. заједно и да је у Србију дошло 19 страних ученика, што је такође више него у 2010. и 2011. заједно! Шта је онда то што бисмо могли да променимо или побољшамо? Шта нам предстоји у овој години?Досадашњим резултатима свакако морамо бити задовољни, како бројем размена тако и многобројним активностима у којима су наши волонтери учествовали у земљи и иностранству. Ови резултати нас обавезују да и даље радимо исто тако вредно и са истим жаром да бисмо у 2013. постигли још више. Природно, са већим бројем

размена, повећава се број земаља са којима сарађујемо, број градова у Србији у којима се реализују наше активности и број наших сарадника. Прва половина године биће препуна активности за ученике на размени, породице-домаћине, нове кандидате и волонтере. Практично сваке друге недеље имаћемо по један важан догађај. Крајем јануара завршио се конкурс за пријављивање ученика за размену и први велики догађај је селекција кандидата, која ће се одржати у Београду 9. фебруара. Надамо се великом броју успешних кандидата! Такође у фебруару, у Београду ће се одржати полугодишња оријентација за ученике на размени. Биће то прилика да се ученици из Бразила, Венецуеле, Италије, Мексика, Новог Зеланда, Русије, Тајланда и Чилеа, који ову годину проводе у Србији, осврну на све што су до сада доживели, да размене утиске и направе стратегију како да сада, када су се сасвим адаптирали на нову средину, извуку максимум из боравка на размени. У марту нам предстоји мини размена – сваки ученик добиће прилику да проведе једну недељу у неком другом граду, борави у другој

породици и похађа другу школу, да би упознао други део Србије, стекао нове другове и приближио им своју земљу и културу. Централна активност за волонтере Интеркултуре одржаће се у априлу. Биће то велики волонтерски камп на Дивчибарама, на коме ће волонтери стицати нова знања и вештине кроз предавања, дискусије и радионице. Поред тренера Интеркултуре, са нама ће бити и два искусна међународна тренера. Планиране су разноврсне теме – од оних практичних као што су како организовати селекцију или оријентацију, како одржати презентацију, како формирати и водити локални огранак Интеркултуре у неком граду, до оних које представљају циљ и суштину свих наших активности, као што су интеркултурално учење и глобално образовање. Такође у априлу, двоје професора представљаће Интеркултуру на међународној конференцији Спектар образовања – географија, културе и народи, која ће се одржати у Истанбулу. Поред активности за наше ученике и волонтере, Инетркултура ће у мају бити домаћин два међународна догађаја. У сарадњи са

Драги пријатељи Интеркултуре,

2

Европском федерацијом за интеркултурално учење (ЕФИЛ), у Београду ће се одржати међународни тренинг за волонтере под називом Јачање омладинских организација кроз програме интеркултуралних размена, који финансира програм Млади у акцији Савета Европе. Очекује се присуство преко тридесет учесника из европских АФС организација. Од 9. до 12. маја Интеркултури

је припала част да буде домаћин Генералној скупштини ЕФИЛ-а . То је догађај који по свом значају далеко надмашује оквире наше организације и наше земље, свакако најзначајнији догађај за АФС у Европи ове године, на коме се очекује присуство преко 70 еминентних представника свих европских АФС организација, АФС Интеркултуралних програма и неколико АФС

организација ваневропских земаља. Захваљујемо се ЕФИЛ-у на поверењу које нам је указао и сигурни смо да ће ово бити одлична прилика за промоцију наше организације и наше земље. Циклус 2012-13. завршићемо оријентацијом за ученике на размени који ову годину проводе у Србији, која ће се одржати у јуну у Шупљој стени.

Ивана Газикаловић-Павловић, председница

УЧЕНИЦИНА РАЗМЕНИГ О В О Р Е

Моја година у Србији је најбоља година у животу! Никад нисам била толико срећна као овде! Нашла сам велико друштво! И нећу више да се вратим у Русију!У школи ја растурам! Мислим да самja једини ученик на размени који ради домаће задатке.

Имала сам све петице осим физичког. Не волим физичко.Ја имам прелепу породицу - Јанков! Они су сви врло добри према мени. Имам две сестре и једног брата: Олга иде са мном у школу, Софија и Павле студирају у Београду. Тата ради у Украјини, због тога кад смо сви заједно кући то је као празник! Јако волим моју мајку домаћина- Станимирку. Она је јако паметна жена, наравно понекад имамо конфликте, али то је нормално за сваку породицу. Ако бих имала шансу да променим породицу, не бих то хтела. Већ сам се јако навикла на њих. Сада не знам како ћу ићи кући за 5 месеци!Ја сам нашла у Србији најбољег друга! Он је Јован, живео је у Русији 12 година, баш супер прича на руском! Мислимда ми је он на почетку пуно помогао!

Захвална сам му. Он је добар дечко! Ја се надам да ће доћи у Русију ускоро, код мене.Ја живим у селу Бочар, али идем у школу у Кикинди, то је град у Војводини. Мени треба око 30 минута да стигнем у Кикинду. У Русији је мени требало 2 сата да стигнем у школу, и наравно, ја сам срећна што је овде све близу! Jа увек путујем свуда са породицом. Била сам већ чак и на југу Србије!Морам да кажем да пошто сам из Русије морам да имам визу за путовање у Мађарску, Румунију, Црну Гору, Хрватску и БиХ иакосу ове државе веома близу Србије! Ја немам такве шансе, жао ми је. Мени се свиђа што је Србија у центру Европе. Све је близу. Све најбоље!

Валериа Вахитоваученик на размени у Србији

Година у Србији најбоља у животу!

3

нисам разумео!Слободно време проводим тако што сам у граду са братом домаћином и другарима, или свирам, певам, гледам филм на немачком, шетам са куцом, џогирам... Чак сам почео да тренирам мешавину тајландског кик-бокса и каратеа- фантастично!

И волео бих само да поручим свим будућим ученицима на размени, пошто мислим да сам једини у таквој ситуацији – на почетку размене су ми рекли: “Имаћеш у породици брата домаћина, ако ти то није проблем.” Имати хост брата/сестру је нешто најбоље што може да вам се деси, јер имате особу која пролази кроз исто што и ви, имате пријатеља и ослонац када вам је најтеже...

Пуно поздрава,

СтрахињаТијанић

верујем је да морам да пишем тест из физичког! To je био једини предмет којем сам се унапред радовао... Али добро, навикавам се полако.На друштво не могу да се жалим. Стекао сам много добрих пријатеља, и Немаца а и људи осталих националности који су исто на размени. Наравно, лакше ми је било од почетка јер имам брата, тако да упочетку нисам био сам.Немачки сам докторирао. Шалим се, али стварно га одлично причам и разумем све, па чак и понешто од такозваног Швебиш-дојча. Десила ми се једна веома чудна ствар, на коју сам био упозорен, али нисам могао веровати да ће се догодити. Наиме, друге недеље моје размене први пут сам сањао на немачком... једини проблем је био што ништа

Ко би рекао да ће за два дана бити четири месеца од како сам полетео авионом у земљу кожних панталона. Kао да је јуче било...Живим у малом месту које је сат времена удаљено од Штутгарта и Улма. До тамо идем прво аутобусом, а потом возом. Сва срећа, па ми је аутобуска станица одмах испред куће, па не морам дуго да га чекам.Моја породица је класична немачка. Имају правила којих се морам придржавати и обавезе које морам обављати. Све је неколико недеља унапред организовано, и то ми се много свиђа. Имам у породици још једног брата из Италије, тако да нисам у све ово ушао сам. Поред њега, породица има још троје деце, али они не живе више са њима. Нај важније и најбоље је то што имамо куцу, са којом идем да трчим скоро сваки дан у оближњој шуми. Толико сам га заволео да ће ми то најтеже пасти кад се будем враћао у Србију.У школи ми је првих месец дана било изузетно тешко и на све сам одговарао осмехом надајући се да ми нису поставили питање, али већ следећи сам месец радио први тест, који је прошао одлично. Сада ми је супер. Имам добре ученике у разреду који су увек спремни да ми помогну уколико ми нешто није јасно. Једино што и даље не могу да

Сањао сам на немачком и ништа нисам разумео!

4

Из брдовитог Ужица у Мексико

Нека од нјаважнијих искустава у нашем животу су прво биле само шансе. Наиђете на њих и одлучите да ли ћете их искористити или не. Некад да некад не, али у сваком случају никад нисте у потпуности сигурни како ће се завршити. Неке ствари зависе од среће, али већина зависи од ваше жеље, посвећености и отворености. За мене, прилика да проведем годину дана живећи, одрастајући, учећи и мењајући се у другој држави била је шанса која се не пропушта. Друга држава у Европи била је премали залогај, па сам се упутила на двадесетпеточасовни пут преко океана да проведем школску 2011/12 са више од сто ученика на размени у Мексику.Закорачивши на врело мексичко тло са преко четрдесет степени у ваздуху, знала сам да ме чека једна топла година. Имала сам срећу да живим у граду који је био сан сваког ученика на размени тамо. Мерида је главни град државе Јукатан, познат по богатој историји, култури Маја и најпознатијим и најзначајнијим археолошким грађевинама Мексика. Живот у милионском граду, тридесет километара од мора, био је прилично другачији од живота у мом брдовитом Ужицу. Мерида је истовремено и космополитски и старомодни град са јаким утицајем цивилизације Маја куда год да кренете. Мексичке породице углавном су велике као и њихова имена. Сви су се чудили како је могуће да имам само једног брата и само једно име и

презиме. То је било толико неприхватљиво да је моје име до краја године било Ана де Сербиа (Ана из Србије) Мишевић Гуал (презиме моје породице домаћина). Мексиканци су веома весео народ. Једна од првих речи које научите је фиеста. Они имају журке за све, крај радне седмице, црквени празници, државни празници, рођендани маме, бабе, тетке, далеког рођака, уређење врта, куповина нових врата и мењање воде у кућном базену увек су разлози за славље. Мислила сам да се ми у Србији много грлимо и љубимо, али у Мексику се поздравља пољупцем у образ и загрљајем иако тек упознајете особу. Возачка дозвола у Мексику може да се добије са 16 година тако да већина ваших другова и другарица већ има ауто, што прилично олакшава изласке са њима.Недеља је породични дан када већина породица иде на мису у цркву и након тога на кратак пут да обиђе оближње место или плажу. Током целе седмице веома је битан заједнички породични ручак. Школа и школски систем такође су били другачији од нашег. Униформа и лична карта школе обавезни су како бисте могли ући на школско земљиште. Пирсинзи и видљиве тетоваже нису дозвољени, а мушкарцима је чак забрањено да имају дужу косу и минђуше. Цени се креативност и практичан рад, тако да сам се први пут после основне школе запутила да купим бојице и фломастере. Мексиканци имају веома спор темпо живота са више времена посвећеним другим

људима, храни и култури. У Мексику морате да научите да располажете временом на другачији начин. Нормално је, па и очекивано, да време налажења са неким буде сат или чак два сата касније од договореног. Један од највећих изазова било је прилагођавање храни. Чекало ме је много љутих и зачињених јела. Како не би дошло до нежељених реакција, на пример плача или гушења, љуте папричице морала сам да једем по ступњевима љутине. Кад једног дана дођете до чувеног Хабанеро, са поносом можете да кажете да сте прави Мекиканац.После свега, поносно могу да кажем да је ово била година у којој ми је дата прилика да видим свет, да посетим места која су ми деловала нестварно, упознам различите људе, променим начин размишљања и добијем јединствено искуство у животу. Ово је била година смеха, суза, нових пријатеља, нових места и самим тим: година мог живота. Хвала, Интеркултуро.

Ана Мишевић5

Када сам једног обичног јутра отворила своју електронску пошту да проверим вести, изненадила ме је једна веома интересантна понуда. Добила сам част да будем контакт особа једној девојчици из Русије. Читајући поруку у једном тренутку сам се уплашила да нисам довољно спремна за тако одговоран задатак, али жеља за новим искуствима ипак је победила и прихватила сам изазов.На почетку бих волела да вас упознам саулогом контакт особе пошто ни ја у почетку нисам знала тачно која су моја задужења. Контакт особа је волонтер који треба да помогне и породици, а и ђаку на размени да се што боље

упознају и преброде сваки могући проблем или конфликт. Тако сам ја то бар схватила на почетку, али прича је постала много озбиљнија зато што сам ја малу Јулију заволела као члана своје породице.Наше дружење је започело на аеродрому када сам је заједно са њеном првом породицом сачекала. Чекали смо је дуго и када су се врата коначно отворила истрчала је једна плава, весела и насмејана девојчица која нас је све срдачно загрлила и изљубила. Потом смо отишли у њену нову кућу, где смо се заједно договорили око свих правила којих Јулија мора да се држи у новој породици.Њен боравак у Србији у почетку

је био можда другачији од оног што је она очекивала, појавили су се и неки мањи проблеми које смо породица, Јулија и ја желели да превазиђемо, али смо на крају сви заједно одлучили да је ипак најбоље да се за Јулију нађе нова породица.Променивши породицу, променила је и школу у којој се много боље снашла, њено познавање српског језика је достигло веома висок ниво, а ја сам била посебно изненађена када сам је видела након паузе од две недеље и када смо пуна 3 сата причале само на српском.Јулија и ја смо се виђале веома често, проводиле сате у шетњи, причи и кафи у њеном омиљеном кафићу на Тргу.

Била сам контакт особа

6

Током нашег пута у Београд, Крис и ја имали смо прилику

да се поново сретнемо са Вукицом Караџић. Већ смо имали то задовољство да

је упознамо на Летњем самиту ЕФИЛ-а 2011. године

у Португалу, приликом радионице о позоришту.

Поред тога упознали смо и Бојану Илић, и са њима смо

уживали у кафи и укусној српској храни. Били смо веома заинтерсовани за

њихове приче о изазовима са којима се Интеркултура

Србија сусретала у том тренутку. Будући да долазимо

из АФС-а у Аустрији, који је недавно прославио своју 60.

годишњицу, фасцинантно нам је да слушамо о првим

годинама ваше младе

организације.

Захваљујући вашем

гостопримству и одличном

познавању српске историје, културе и језика, успели

смо да овај кратки пут, који је трајао

само три дана, искористимо на најбољи могући

начин. Имајући то у виду, схватамо колико чините да би се како ученици на размени, тако и породице

домаћини осећали добро збринуто. Такође се надамо да ћете успети да задржите тај ниво ентузијазма и да ћете утицати на многе

нове волонтере, како би Интеркултура Србија могла да расте и цвета у будућности.

Неформални састанак АФС-а у БеоградуЛуција Мецбауер и Крис Мејц АФС Аустрија

Место састајања нам је обично био чувени коњ, а често смо ишле и на палачинки, како Јулија каже.Њен боравак се привео крају пошто је дошла на програм од три месеца, али већ прави планове о повратку у Србију.Како ми је рекла, из Србије ће понети осећај љубави, прихваћености, другарства, слику веселих људи, али и

то да се свака криза може превазићи.Уз њу сам још једном схватила колико је важна улога Интеркултуре у мом животу, колико сам сјајних људи упознала и колико ме сваки минут волонтирања обогаћује.Жао ми је што је Јулија дошла на овако кратак период, али ми је драго што сам

упознала једну нову културу и особу која је пуна жеље за променом и уживањем у животу.За пријатељство није важно колико дуго познајеш некога, већ колико си га упознао и како си искористио време проведено са том особом.Јулија, хвала ти што си обогатила мој живот.

Јелена Петровић

7

20. октобра 2012. одржана је обука нових волонтера. То је била прилика за ученике повратнике да поделе своја искуства са размене, али и за нас нове волонтере да чујемо све те фасцинантне приче и научимо нешто више о томе чиме се све бави Интеркултура.Дан смо започели енерџајзером како бисмо се сви додатно разбудили и прикупили још мало енергије пред обављање задатака који су били пред нама. Након тога почела је и сама обука. Најпре смо разговарали о настанку и циљевима Интеркултуре, а затим смо чули и нешто више од ученика који су се вратили са размене. Они су поделили са нама дивне тренутке проведене на размени

причајући о својим земљама домаћинима, породицама код којих су живели и о људима које су тамо упознали, новим пријатељима које су стекли за цео живот.Након паузе за ручак и још једне игрице за подизање енергије полако смо прешли и на други део обуке. Њега су водили волонтери који су учествовали на окупљањима и тренинзима у иностранству: Летонији и Мађарској. Слушати о њиховим искуствима било је подједнако интересантно и инспиративно. Летонијa je окупилa волонтерe из целог света. Cваки тим настојао је да што боље прикаже стање у својој земљи, али и да сазна што више о томе како функционишу остале АФС организације. Екипа која је

боравила у Мађарској бавила се темом инклузије младих људи са инвалидитетом и све што су они чули, видели и учинили звучало је невероватно. Инспирисани овом темом они су осмислили и неколико задатака за нас, нове волонтере, што нас је све подстакло на размишљање и само нам појачало жељу за побољшањем света.Овиме је обука дошла крају, али, наравно, само на кратко – јер овај дан нас је све спојио и ови незаборавни тренуци значе много свакоме од нас. Тог дана смо постали део ове дивне заједнице и настојаћемо да заједно помогнемо Интеркултури при остваривању свих њених будућих циљева.

Невена Сићевић,нови волонтер Интеркултуре

Нови волонтери на обуци

8

Крајем септембра, Нови Бечеј био je домаћин страним ученицима на размени у Србији и њиховој хост браћи и сестрама. Професорка Биљана Бањац из Новог Бечеја, која је и хост мама Хуану из Мексика, организовала је овај АФС викенд који је истовремено био и оријентација по доласку. Ученици су били смештени у новобечејским породицама, са којима су се дружили, излазили и причали о свом искуству.У четвртак, 27. септембра обележен је и Дан интеркултуралног дијалога, а у петак је за ученике и њихове домаћине организован излет у коме су имали прилику да

боље упознају Нови Бечеј, његову околину и историјске знаменитости. Ученици су присуствовали школском часу у средњој школи у Новом Бечеју, после кога је неколико њих дало изјаву за медије и испричало о својим досадашњим искуствима, као и о мотивацији доласка на размену и одабиру Србије.Субота је за волонтере, ученике и домаћине био радни дан када су урађене две паралелне оријентације- једна за ученике на размени, а друга за хост браћу и сестре, како би се чула и упоредила њихова досадашња искуства, проблеми са којима су се суочили, као и позитивни утисци које су стекли. Ученици

су у послеподневним часовима одржали презентацију својих земаља пред домаћинима и професорима који су у истом периоду били на семинару Интеркултуре.Време проведено у Новом Бечеју ће свима остати у лепом сећању, како волонтерима, тако и ученицима и њиховим домаћинима, и сви се надамо скорашњем сусрету.

Тамара МилошевићКатарина Васиљковић

Марија Колунџија

Нови Бечеј по доласку у Србију

9

Страни ученици на тромесечној и годишњој размени у Србији почетком новембра су заједно са својом браћом и сестрама домаћинима, а у пратњи волонтера Интеркултуре, имали прилику да упознају престоницу и учествују у њеном богатом културном програму.Викенд је почео посетом Народне скупштине Србије, у којој су ученици могли да виде конференцијске просторије и слушају о функционисању и историји ове зграде. Уследио је обилазак Етнографског музеја где су упознали народну ношњу и историју нашег народа, а после њега откривање Београда, активност у групама у којој су ученици имали да обаве

разне задатке, кроз које су могли да виде споменике, зграде и значајна обележја града, али и да покажу своју моћ сналажења у занимљивим задацима, као што је био- скувати јаје! Вече је било резервисано за одлазак у биоскоп, где су ученици гледали најновији део Џејмса Бонда.Субота је почела туром у музеју Николе Тесле, где су ученици могли активно да учествују у неким његовим експериментима, уследила је посета изложби слика Густава Климта. По њеном завршетку, ученици су поподне провели у сопственој режији- у шетњи, куповини или одмарању. Неколико ученика је за то време гостовало у емисији „Све боје живота“ на РТС-у, где

су се представили и испричали нешто о свом искуству у Србији. Предвече су ученици гледали оперу Кармен у Народном позоришту, а наставили дружење упознавајући београдски ноћни живот.У недељу је Интеркултура прославила свој четврти рођендан у друштву волонтера, ученика на размени, њихових породица и повратника са размене. Готово цело поподне смо се дружили, певали, пили, јели и одлично се забавили! Сви су славље напустили са великим осмехом на лицу, што је био најбољи доказ квалитетног и забавног викенда!

Тамара Милошевић

Културни викенд у Београду

10

Интеркултура је у сарадњи са Министарством омладине и спорта oдржала два семинара за професоре на тему Глобално и интеркултурно образовање за младе у Србији: изградња и оснаживање платформе за програме глобалног образовања за младе на локалном нивоу.Семинари су били део пројекта који финансира Министарство омладине и спорта и одржани су у Новом Бечеју 28-30. септембра и Крушевцу 19-21. октобра 2012. Семинари су били намењени професорима средњих школа и сарадницима у настави који су имали прилике да се упознају са глобалним образовањем,

AFS Intercultural Link | VOLUME 3 - ISSUE 2 - APRIL/MAY/JUNE 2012 | 3

CONCEPT &THEORIES

Putting the AFS Mission into PracticeThe goal of our work as AFSers is to provide intercultural learning opportunities to help people develop the knowledge, skills, and understanding needed to create a more just and peaceful world. But how do we make this happen? The AFS Orientation Framework guides our work by combining experiential intercultural experiences for all our audiences with structured and planned learning opportunities to support cultural adaptation and increase comfort with difference. A recent study by Thomas F. Pettigrew and others (Recent Advances in Intercultural Contact Theory, published March 2011 in the International Journal of Intercultural Relations) has once again proven why our work in AFS – particularly when following the deliberate approach of the Framework – really makes a difference.

In this study, Pettigrew and his colleagues show how contact between individuals from different cultural groups can improve the relationship between the individuals involved, as well as improving their feelings toward the groups to which

they belong. This includes national, religious, gender, age, sexual orientation, and disability culture groups. Intercultural contact usually reduces prejudice and leads to greater trust and forgiveness for past mistakes of members of the relevant groups.

These positive effects can evenbe passed on to friends of the person who had an intensive experience with those from other groups. The Contact HypothesisThis is a powerful argument in favor of the so-called Contact Hypothesis, which Gordon W. Allport introduced in his book “The Nature of Prejudice,” in 1954. Allport indicated that increased inter-group contact reduces prejudice – however, not in all situations.

He wrote that it is common for human beings to think in terms of their own group (“in-group”) versus all other

groups (“out-groups”) they don’t identify with. When there is limited contact with members of out-groups, attitudes towards them are often negative and shaped by stereotypes and prejudice. Sometimes, members of out-groups are even seen as less human.

Allport believed that inter-group contact would significantly improve the relations between different cultural groups. He thought if

members of both groups had enough personal contact, prejudice and stereotyping would decline and intergroup friendships would develop. Necessary FactorsHowever, Allport warned that intergroup contact would not always lead to this result. He suggested that contact can only successfully reduce prejudice in inter-group contact situations when the following conditions are met:

possibility to get to know each other as persons, not only superficial interactions)

or customsIn their recent study, Pettigrew and colleagues showed that Allport’s four

The Contact HypothesisCHARLOTTE STEINKE,

INTERCULTURAL

LEARNING SENIOR INTERN,

AFS INTERNATIONAL

“when an intergroup-friendship is established, prejudice and stereotypes are

reduced dramatically”

“after building opportunities for contact, the next step toward increasing intercultural

competence is to provide structured intercultural learning opportunities”

мобилношћу младих, образовним циљевима које препоручује Европска унија, програмима интеркултурних размена, као и начином на који средњошколци могу да се припреме за живот у модерној Европи.

Након семинара, многи професори који су на њима учествовали организовали су активности у знак обележавања недеље глобалног образовања. Професори из Ивањице, Бечеја, Суботице, Сенте, Пожаревца и многих других градова организовали су интернационалне дане, презентације и трибине за своје ученике, ширећи тако дух глобалног образовања.

Милена Миладиновић

Семинари за професоре: Нови Бечеј и Крушевац

11

У децембру 2012. Интеркултура је организовала прву селекцију ученика заинтересованих за одлазак на размену у школској 2013-14. години. Као и претходних година, Интеркултура је понудила програме размене у више од 20 земаља Европе, Северне и Јужне Америке, Азије и Африке, како за самофинансирајуће ученике, тако и за стипендисте. Овај конкурс је привукао велики број ученика да се пријави, па су Интеркултурини волонтери са њима радили разне радионице, тест опште културе и индивидуалне разговоре како би проценили њихову спремност за одлазак на размену. У фебруару ће се одржати још једна селекција, после које ћемо саставити коначну листу ученика који ће следећу годину провести на размени.

у Србији.Прва је била Мађарска у октобру прошле године. Волонтери из пет држава окупили су се да би се бавили темом инклузије младих особа са инвалидитетом и да би упознали своје вршњаке, волоонтере других АФС организација.Осам дана у Мађарској било је врло детаљно осмишљено од стране организаторног тима који су чинила по два волонтера из сваке државе. Волонтери су били смештени на фарми коња на Балатону прва четри дана, а

Oсам волонтера Интеркултуре учествовало је у пројекту размене волонтера са пет европских држава у октобру 2012. Започет је пројекат размене волонтера између Мађарске, Португалије, Француске, Босне и Херцеговине и Србије који не би требало да се заврши на окупљању 40 волонтера у Мађарској у октобу прошле године. Замишљен је тако да се на сваких пола године по осам волонтера из свих држава скупе у једној. Предвиђено је да се после Мађарске пројекат настави у Португалији, а затим

у Будимпешти друга четри дана. Програм и радионице заузимале су велики део дана, али увек је остајало довољно времена за дружење и упознавање мађарске културе. Домаћини су се потрудили да нам покажу своју храну, културу и знаменитости, али на Интернационалној вечери дали прилику и гостима да представе своју традиционалну храну.Дани на Балатону брзо су прошли у упознавању, целодневним радионицама и развијању малих пројеката у групама који би требало да

Селекција за одлазак на програм размене

Балатон, Будимпешта и велика мотивација

12

се остваре када се волонтери врате у своје земље. Следећа четри дана у Будимпешти волонтери су добили прилику да кроз игру сами откривају град, посетили су једну терму, по којима су Мађари иначе познати, и купали се у базенима и били у саунама. Упамћена ће остати и посета Невидљивом музеју у коме су волонтери

провели 45 минута у потпуном мраку док су били вођени кроз различите собе, улице и шуме. Посета стручњака помогла је волонтерима да своје пројекте приведу крају и да се растану договарајући се како ће остварити договорене планове, али и желећи једни другима да се што пре виде у Португалији.

Интеркултура је посебно захвална АФС-у Мађарске за покретање оваквог пројекта, а такође и својим новијим волонтерима који су се од размене са Мађарском активније укључили у волонтирање. Ако је и вама потребна мотивација, знате коме да се јавите, следи пут у Португалију!

Бојана Илић

13

Од 13. до 18. јануара у Братислави ЕФИЛ (Европска федерација за интеркултурално учење) организовала je састанак представника европских АФС-ова задужених за развој организација. Теме су биле развој волонтера, управљање пројектима и интеграција интеркултуралног учења у АФС, као и подршка и сарадња међу организацијама. Овом састанку је присуствовала Милена Миладиновић као представик Интеркултуре.

Састанци о волонтерима и интеркултуралном учењу у Европи

14

Ове године први пут ЕФИЛ је успоставио саветодавно тело Training and Intercul-tural Learning Advisory Body (TICLAB), чија је улога да препозна потребе за учење и развој АФС организација у Европи и осмисли стратегију обуке и тренинга која ће се у Европи примењивати у наредном периоду, при чему централно место заузима интеркултурално учење.TICLAB чине представници ЕФИЛ-а, АФС ИНТ и националних АФС организација. Можемо да се похвалимо да је Интеркултура

као мала организација, али цењен партнер у Европи, такође заступљена у овом тиму. Тим чине: представнице АФС ИНТ, представнице ЕФИЛ-а, Дулио Сантос, волонтер из Португала, Мирела Симеонова, стручњак за интеркултурално учење АФС Немачке, Штефан Виникер, координатор за развој АФС Швајцарске и Дуња Живановић, координаторка за примање ученика АФС Србије. Тим се састао овог јануара у Братислави како би одлучио о даљем развоју ЕФИЛ-ових тренинга и испланирао даље задатке и кораке.

Поред управо одржаног тренинга за координаторе за развој, у 2013. години АФС-овци у Европи имаће прилику да учествују у следећим тренинзима: Тренингу о интеркултуралном учењу уз помоћ нових технологија у априлу, Тренингу за развој нових партнера у мају, Летњем самиту волонтера у јулу, Тренингу за тренере у септембру, Форуму о интеркултуралном учењу у октобру, Обуци за волонтере који раде са ученицима на тромесечном програму у децембру.

Дуња Живановић

Новости из ЕФИЛ-а

ВАЖНО: КОНКУРС ЗА ИПОТ (EPOT)

Ускоро ће бити објављен конкурс за ИПОТ (EPOT: European Pool of Trainers), на ком ће бити изабрани нови тренери који ће у нареднe две године моћи да држе тренинге на међународном нивоу. Ово је сјајна прилика и за Интеркултурине искусније волонтере који су учествовали у ЕФИЛ-овим активностима и држали радионице на оријентацијама у Србији.

Позивамо искусне волонтере да се на овај конкурс пријаве и искористе сјајну прилику да своје вештине покажу другима и да их усаврше, да раде у међународном тиму тренера и да путују у друге земље

15

16

9. фебруар

селекција оријентација на средини боравка

обука волонтера

17

Уредница: Бојана ИлићДизајн: Бранислав Михајловић Никола Вуковић

О О С Т ИВНИнтерКУЛтуралне

14 - 17. фебруар 12 - 14. април