INTERNA PRAVILA I UPUTSTVA ZA PISANJE SEMINARSKIH …mehanizacija.ftn.uns.ac.rs/wp-content/uploads/2015/05/Uputstva-i-smernice-za-izradu... · Interna pravila i uputstva za pisanje

INTERNA PRAVILA I UPUTSTVA ZA PISANJE SEMINARSKIH RADOVA

(Pripremio i sastavio: Atila Zelić, mast. inž. maš.)

Novi Sad, 2014.

Interna pravila i uputstva za pisanje seminarskih radova

1

UVODNE NAPOMENE

Ovo kratko pisano uputstvo namenjeno je prvenstveno studentima koji su se opredelili za izradu

seminarskih radova iz raznih oblasti stručnih predmeta koji se slušaju na usmerenju za mehanizaciju i konstrukciono mašinstvo. Ovaj materijal treba da upozna studenta sa osnovnim pravilima kreiranja i pisanja seminarskih radova i da pruži korisne savete i smernice, sa ciljem da se kao krajnji rezultat dobije kvalitetan i pregledan rad sa bogatim sadržajem obrađene teme. Pored toga, u posebnom odeljku kratko je objašnjen i stil pisanja naučno-tehničkih tekstova, koji se značajno razlikuju od književnih dela ili radova iz domena društvenih nauka. Kreiranje seminarskih radova treba da kod studenta razvije sposobnost upotrebe različitih literaturnih izvora (knjiga, časopis, internet stranica i sl.) i da pomogne u usavršavanju veštine pisanja. Na neki način, sastavljanje seminarskog rada treba da posluži kao neki oblik "treninga" za pisanje bečelor ili master diplomskih radova, a kasnije i članaka u stručnim časopisima. Ne treba zaboraviti da diplomski rad na kraju studija predstavlja prvi ozbiljan rezultat produkcije jednog budućeg inženjera, koji treba da svojim znanjima stečenim na fakultetu, nađe svoje dostojno mesto u različitim sferama mašinske industrije i tehnike, kako u našoj zemlji, tako i u inostranstvu, pa se od kandidata već i pri izradi seminarskog rada zahteva ozbiljan i pre svega profesionalni pristup.

Teme za seminarske radove predlaže predmetni profesor, pri čemu je broj tema prilagođen broju studenata koji slušaju predmet. Lični afinitet kandidata prema određenom problemu iz proučavane oblasti treba da bude primarni činilac pri izboru teme. Kandidat može i sam da predloži temu rada u slučaju ako nastavnik proceni da je student dovoljno široko upoznat sa stručnom problematikom koja se izučava u okviru predmeta. Deo literature obezbeđuje, ili na istu ukazuje mentor, međutim potrebno je da i kandidat pretraži izvore koje će koristiti pri izradi rada. Proučavanjem odabrane oblasti, pretragom i korišćenjem domaće i strane stručne literature i iz drugih izvora (biblioteka ili internet) kandidat ujedno pokazuje i svoju kreativnost i sposobnost za samostalni rad.

Poželjno je da student na samom početku u glavnim crtama sastavi plan sadržaja svog rada i da redovno dolazi na konsultacije kod predmetnog profesora ili asistenta. Ako se radi o multidisci-plinarnoj oblasti, kandidat može da potraži savete i od profesora sa drugih odseka, radi kvalitetnije obrade određenog problema. Posle izrade kandidat usmeno brani svoj seminarski rad pred profesorom, ili ako je u okviru vežbi predviđeno, usmeno izlaže temu pred svojim kolegama, najčešće prezentacijom uz korišćenje programa Power Point. Rok za izradu seminarskog rada je 30 dana od datuma preuzimanja teme. Rad se može usmeno braniti najranije oko 7 dana posle predaje istog.

Novi Sad, 2014.


2

ŠTA JE SEMINARSKI RAD?

Seminarski rad je samostalna obrada jedne uže teme u pisanoj formi iz određenog nastavnog predmeta. Minimum kvaliteta koji se očekuje jeste da napisani seminarski rad pokaže da je student sa razumevanjem savladao određeno gradivo, upoznao se sa literaturom koja se na njegovu temu odnosi, da je savladao osnovnu terminologiju struke i da je stekao kulturu pisanog i pismenog izražavanja1. Pri tom nije primarni cilj da se samo reprodukuju rezultati izvornih originalnih istraživanja, već celovitom analizom neke celine gradiva kandidat treba da se pripremi za pisanje stručnih (ili naučnih) radova višeg nivoa.

MENTOR I TEMA SEMINARSKOG RADA

Mentor je nastavnik (obično predmetni profesor) koji usmerava i savetuje studenta tokom izrade seminarskog rada. Za definisanje tema seminarskih radova zadužen je profesor koji vodi određeni studijski predmet, ali u nekim slučajevima temu može predložiti i student. Veoma dobri rezultati se mogu postići ako profesor ponudi veći broj tema, pa se tada student može opredeliti za onu koja mu je najzanimljivija.

Posle odabira teme mentor daje kandidatu selektovanu (osnovnu) literaturu (najznačajniji radovi iz stručnih i naučnih časopisa, monografije, standardi i sl.) koja se odnosi na razmatrani predmet rada i upućuje ga na efikasno pretraživanje ostalih izvora (razne publikacije i studije, opisi konstruktivnih rešenja, katalozi proizvođača itd.). Samostalno "traganje" i prikupljanje literature razvija istraživačke veštine studenta, koje će biti važne i kasnije u inženjerskoj praksi.

Student treba da konsultuje mentora već na samom početku izrade rada. Zajednički razgovori o odabranoj temi mogu puno da pomognu u istraživanju i pisanju. Poželjno je nedeljno bar jedanput iskoristiti termine za konsultacije, jer kroz diskusije i pitanja student može da izbegne pogrešnu interpretaciju i nerazumevanje pojedinih problema. Mentor ne uskraćuje svoju pomoć kandidatu koji pokazuje da je zainteresovan. Student treba da pristupi konsultacijama sa jasno pripremljenim pitanjima.

KAKO POČETI PISANJE SEMINARSKOG RADA?

Pisanje seminarskog rada traži i dobre pripreme; treba uokviriti temu i odrediti jasne i ostvarljive ciljeve. Posle pažljivog čitanja i detaljne analize sakupljene literature, pisanje rada treba da se odvija u sledećim fazama2:

i) prikupljanje ideja, formiranje osnovnog koncepta i sastavljanje plana rada, ii) pisanje prve verzije rada, iii) čitanje, ispravljanje i rekonstrukcija prve verzije rada, iv) pisanje i usklađivanje konačne verzije rada (isticanje ključnih elemenata, formiranje struk- ture poglavlja, pisanje uvoda i zaključaka) i v) "poliranje" (stilistička i jezička korektura).

STRUKTURA SEMINARSKOG RADA

Strukturu seminarskog rada čine: i) naslovna strana, ii) sadržaj, iii) uvod, iv) glavni deo sa razradom teme, v) zaključak, vi) spisak korišćene literature i vii) prilog (nije obavezan deo, koristi se po potrebi).

1 Kleut M.: Naučno delo od istraživanja do štampe, Akademska knjiga, Novi Sad, 2010. 2 Boeglin M.: Akademsko pisanje korak po korak, Akademska knjiga, Novi Sad, 2010.


3

i) Naslovna strana

Predstavlja prvu stranu seminarskog rada. Na naslovnoj strani treba navesti sledeće podatke: - naziv visokoškolske ustanove (univerzitet i fakultet), - naslov rada i naziv predmeta, - naznaku vrste rada (u ovom slučaju seminarski rad), - ime i prezime studenta sa brojem indeksa, - ime i prezime profesora (mentora), sa nastavničkim zvanjem i akademskom titulom, - mesto i godina izrade seminarskog rada.

ii) Sadržaj

Sadržaj je tekstualno-numerički pregled tematskih celina, odn. naslova i podnaslova poglavlja rada. Može biti dat na početku ili na kraju rada, ali uglavnom se preporučuje da se sadržaj nalazi na početku. Pravilno sastavljanje sadržaja objašnjeno je kasnije.

iii) Uvod

Svaki seminarski rad mora da sadrži takozvano "nulto poglavlje", tj. 0. UVOD. U uvodu student treba da kratko (približno na jednoj strani) obrazloži temu i da upozna čitaoca sa problemom koji će se analizirati u radu. Poželjno je da se posebno naglasi značaj i stepen istraženosti odabrane teme. U ovom delu rada neophodno je u nekoliko rečenica opisati sadržaj pojedinih poglavlja i sa svega par reči dati ključni segment iz zaključaka.

iv) Glavni deo rada sa razradom teme

Ovo predstavlja najvažniji i najobimniji deo rada (oko 80%), koji treba da bude posvećen opisu sistematizovano razmatranih problema iz odabrane teme. Ovaj deo teksta treba da bude logički raspoređen u odgovarajući broj poglavlja koja su međusobno povezana i numerički označena.

v) Zaključak

Zaključak se daje kao poslednje poglavlje seminarskog rada, na najviše dve strane. U ovom završnom delu student treba da pregledno i jasno navede najvažnija zapažanja, diskusije u vezi obrađenog problema i moguće pravce daljih istraživanja. Poželjno je da se u zaključku kritički ocene najznačajniji segmenti odabrane teme.

vi) Spisak korišćene literature

Predstavlja popis izvora koji su se koristili tokom izrade rada i daje se na kraju rada (obično pre priloga). Pored knjiga, standarda i radova iz časopisa, u okviru ove liste treba navesti i upotrebljene sadržaje posećenih internet stranica. Detaljnija objašnjenja o citiranju u okviru teksta i sastavljanju spiska literature data su u nastavku.

v) Prilog

Daje se na kraju rada i razdvaja se od osnovnog teksta jednim praznim listom u boji. Prilozi (tekstovi, tabele, rezultati merenja, grafici, slike i sl.) moraju biti numerisani (Prilog 1, Prilog 2, ...) i pomažu u boljem razumevanju sadržaja rada, ali se zbog manje-više ograničenog prostora ne mogu prikazati u osnovnom delu teksta.


4

NASLOVNA STRANA

Izled naslovne strane jednog seminarskog rada dat je na donjoj slici.

Elektronska verzija naslovne strane u .doc/docx formatu dat je na priloženom CD-u (Naslovna strana.doc). U ovom dokumentu margine, tipovi i veličine slova već su podešeni, student treba da izmeni naslov rada, svoje ime i prezime, broj indeksa i po potrebi naziv odseka i predmeta. SADRŽAJ

Posle naslovne strane sledi sadržaj rada, koji se nalazi na posebnim stranicama, koje ne treba numerisati. Piše se sa fontom Times New Roman ili Arial i sledećim veličinama slova: Primer: 0. UVOD................................................................................................................................................ 1 1. KLASIFIKACIJA VOZILA UNUTRAŠNJEG TRANSPORTA................................................ 2 1.1. SAMOHODNA VOZILA UNUTRAŠNJEG TRANSPORTA............................................ 3 1.1.1. Elektromotorni pogon VUT sa akumulatorskim napajanjem............................................ 4

...itd.

Elektronska verzija sadržaja u .doc formatu dat je na priloženom CD-u (Sadržaj.doc). Format stranice je A4 (Portrait), a margine su: levo 20 mm, gore 15 mm, desno 15 mm, dole 15 mm.

glavni naslovi poglavlja uz levu marginu; Font Size: 12; Bold.

podnaslovi - uvučeni 10 mm od leve margine; Font Size: 12; Regular


5

PREGLED KORIŠĆENIH OZNAKA I SKRAĆENICA

Objašnjenje većeg broja oznaka veličina može se dati na posebnim stranicama posle sadržaja rada. Oznake se navode po abecednom redosledu, s tim da se specijalne oznake (na primer grčka slova i sl.) i skraćenice (ili akronimi) daju na kraju liste. Ukoliko se u radu koristi manji broj oznaka ili skraćenica, one se mogu objasniti i u tekstu. Veoma je važno da se u jednom dokumentu ne koristi više različitih oznaka za istu veličinu (napr. ako se na početku za visinu dizanja dizalice uvede oznaka hd, onda nije korektno umesto nje pisati u nekom drugom poglavlju Hd i sl.). Stranice sa listom korišćenih oznaka obično se numerišu rimskim brojevima (i, ii, iii, iv, ...). Primer:

PREGLED KORIŠĆENIH OZNAKA I SKRAĆENICA:

Au - površina poprečnog preseka čeličnog užeta, F - sila u užetu, AKM - asinhroni kavezni elektromotor, VUT - vozilo unutrašnjeg transporta,

... itd.

Elektronska verzija pregleda oznaka i skraćenica u .doc/docx formatu data je na priloženom CD-u (Oznake&skraćenice.doc). Format stranice je A4 (Portrait), a margine su: levo 20 mm, gore 15 mm, desno 15 mm, dole 15 mm. Spisak oznaka se piše fontom Times New Roman ili Arial, veličine 12. Oznake veličina se pišu italic-om.

STIL I TEHNIČKA OBRADA OSNOVNOG TEKSTA

Opšti zahtevi oko formatiranja teksta

Tekst rada piše se fontom Times New Roman ili Arial, veličine 12. Format stranice je A4 (Portrait), a margine su: levo 20 mm, gore 15 mm, desno 15 mm, dole 15 mm.

Odmah na početku pisanja preporučljivo je podesiti u Paragraph-u razmak između redova na sledeći način: Paragraph → Spacing → Line spacing → Single (Don't add space between paragraphs of the same style).

Stranice se numerišu arapskim brojevima. Na priloženom CD-u nalazi se fajl sa podešenim marginama, Header-om i numerisanim stranama (Tekst seminarskog rada.doc), student jedino treba da u Header-u izmeni ime i prezime.


6

Tekst može se pisati latinicom ili ćirilicom. U tekstualnom delu nije dozvoljeno istovremeno koristiti oba pisma, međutim, ako se rad piše ćirilicom, oznake veličina treba pisati latinicom. Krajevi redova u pasusima moraju biti poravnati (Paragraph → Alignment → Justify).

Naslovi

Svako novo poglavlje počinje se numerisanim glavnim naslovom, na posebnoj stranici.

Glavni naslovi (poglavlja) - štampana slova; veličina fonta 16; centrirani na sredini stranice; Font style: Bold; Paragraph → Spacing: before 12 pt, after 12 pt.

Podnaslovi - veličina fonta 12; uvučeni 10 mm od leve margine (Indentation left: 10 mm); Font style: Regular; Paragraph → Spacing: before 12 pt, after 6 pt. Primer:

Glavni naslov (poglavlja):

2. PREGLED KONSTRUKTIVNIH REŠENJA KOLICA MOSNIH DIZALICA

... Podnaslovi:

2.1. KOLICA DVOGREDIH MOSNIH DIZALICA

ili

2.1.1. Rešenja sa centralnim pogonom

...itd.

Tekst

Obim seminarskog rada prvenstveno zavisi od motivisanosti studenta, ali i od odabrane teme. Na fakultetu se smatra da seminarski rad bez naslovne strane, sadržaja, liste oznaka, spiska literature i priloga mora da ima bar 10 (ali ne više od 25) strana.

U tekstu je poželjno da se boldiranjem ili italic slovima istaknu značajni delovi, primedbe, napomene ili rezultati, iz razloga da se čitaocu lakše privuče pažnja na najvažnije segmente rada, a ujedno na taj način se obezbeđuje i bolja preglednost teksta. Paziti na odgovarajući raspored teksta, slika i tabela, tako da ne ostanu prazna polja na stranici, tj. važno je što bolje iskoristiti raspoložive granice stranice, koje su definisane marginama.

Slike

Slike i razne ilustracije moraju da budu jasne, kvalitetne i dobre rezolucije. Pri povećavanju/ smanjivanju dimenzija slika obratiti pažnju na to da se širina i visina slike moraju proporcionalno povećavati/smanjivati. Natpise i pozicije na slici poželjno je prevesti na srpski jezik. Ako je tekst rada pisan ćirilicom, onda se i za natpise na slici mora koristiti ćirilica. Naziv slike piše se italic slovima veličine 12, daje se centriran ispod donje ivice slike i odvaja se od nje praznim redom veličine 6 pt. Iznad gornje ivice slike tekstualni deo mora da bude odvojen praznim redom veličine 12 pt. Numerisanje slika vezati za poglavlja (napr. ako se radi o petoj slici u drugom poglavlju rada, onda je odgovarajuća numeracija Slika 2.5.). Slike se daju bez okvira.

vel. 16; štampano; bold

vel. 12; štampano; regular

12 pt

12 pt

12 pt

6 pt

12 pt

6 pt

vel. 12; regular

10 mm

10 mm


7

Primer:

Slika 2.5. Izgled hidrauličnog bagera sa dubinskom kašikom

Ukoliko student daje svoje ilustracije ili skice, one moraju da budu jasne i odgovarajuće rezolucije (preporučuje se programski paket CorelDRAW, ali kandidat može da koristi i neki drugi softver za izradu grafičkih objekata, ilustracija). Ako su crteži nacrtani u CorelDRAW-u, veoma kvalitetne ilustracije se mogu dobiti ako se slike sačuvaju i u rad unesu u .wmf formatu.

Dijagrami

Za formiranje naziva dijagrama važe slične napomene kao i za slike. Naziv dijagrama piše se italic slovima veličine 12, daje se centriran ispod donje ivice dijagrama i odvaja se od nje praznim redom veličine 6 pt. Veličine i jedinice na osama dijagrama moraju biti jasno naznačene. Primer:

Dijagram 3.5. Promena snage i obrtnog momenta u zavisnosti od brzine obrtanja motora

Pravilno numerisana slika dobrog kvaliteta

sa datim nazivom!

prazan red 6 pt

Slika lošeg kvaliteta i neproporcionalne

širine i visine!


8

Tabele

Kvalitetne tabele odlikuju sledeće karakteristike3: - počinju dobrim nazivom koji rezimira sadržaj tabele, - svaka kolona ili red ima jasno formulisano zaglavlje, - jedinice mera navedene su u zaglavljima kolona ili redova, - iz estetskih razloga i zbog bolje preglednosti korišćene su linije razdvajanja različitih debljina, tehnike senčenja i bojenja ćelija i sl.

Naziv tabele piše se italic-om, veličinom slova 12 i centriran je iznad gornje ivice tabele, a

odvojen je od nje praznim redom veličine 6 pt. Pravila numerisanja slika i dijagrama odnose se i na tabele. Primer:

Tabela 2.3. Vrednosti srednje brzine vetra vref po regionima, [3]

Region A i B C D E vref (m/s) 24 28 32 36

Navođenje literature u tekstu

U akademskim i naučnim radovima postoji više načina navođenja korišćene literature. U tehničkim tekstovima redni broj korišćenog izvora obično se navodi u uglastoj zagradi. Primer:

"Dobijene rezultate potvrđuju i eksperimenti opisani u [2], dok su veća odstupanja uočena samo za prelazne režime rada pogona."

Način formiranja spiska literature biće objašnjen u nastavku. Elektronska verzija spiska literature u .doc/docx formatu data je na priloženom CD-u (Literatura.doc).

Strana imena i prezimena osoba

Pri traženju neke knjige ili članka na stranom jeziku, veoma je važno poznavati kako se tačno piše prezime autora, pa puno može pomoći čitaocu seminarskog, diplomskog ili naučnog rada ako je u tekstu napisano strano ime i izvorno. Prema tome, na prvom mestu gde se pojavi strano ime, odmah iza njega treba u zagradi dati italic slovima izvorni oblik imena. Primer: "Ova fizička pojava može se objasniti pomoću II Njutnovog (Newton) zakona."

Nazivi stranih preduzeća i proizvođača

Pošto se u tehničkim tekstovima često spominju svetske kompanije ili proizvođači, iz prethodno navedenih razloga njihova imena treba napisati u izvornom obliku italic slovima. Primer: "Ventilator se pogoni elektromotorom proizvođača Siemens." PRAVILNO! "Boš je vodeći evropski proizvođač opreme za grejanje na gas." NEPRAVILNO! (treba Bosch)

3 Rosenberg B.: Pisanje tehničke i projektne dokumentacije za inženjere, naučnike i studente, Kompjuterska biblioteka, Čačak, 2006.


9

Formule, oznake i merne jedinice

Formule se pišu fontovima Times New Roman ili Arial (veličine 12) u Equation Editor-u Word-a, ali se preporučuje korišćenje pomoćnog, vrlo efikasnog programa MathType. Operatore i veličine koje ne uzimaju brojne vrednosti, pisati običnim (regular) slovima, a veličine koje mogu uzimati brojne vrednosti italic slovima (npr. sinx, lnx(t), dx/dt, itd.). Formule, oznake i jedinice mera pisati isključivo latinicom!

Jedinice mera pišu se upravnim (regular) slovima, odvojeno od brojčanih vrednosti (izuzetak su % i º)! Svakoj važnoj i osnovnoj jednačini u opštem delu teksta treba dodeliti numeraciju uz desnu marginu. Na primer, ako je napisana formula 16. po redu u 4. poglavlju, onda je odgovarajuća numeracija izraza (4.16). Formule treba uvući 10 mm od leve margine. Izraze treba razdvojiti od teksta praznim redovima veličine 6 pt (Paragraph → Spacing: before 6 pt, after 6 pt). Primer:

max1max 1

10,595,5 0,2 21,73 kN4 4pv

p

FH G (4.16)

Poželjno je da se sve veličine i oznake navedu u pregledu korišćenih oznaka ili objasne ispod

formule. Ako se neko slovo ili broj piše u indeksu ili eksponentu oznake, obratiti pažnju na to da je: Primer: P1, σdoz, N/mm2, .... NEPRAVILNO! P1, σdoz, N/mm2, .... PRAVILNO!

Sve oznake veličina, koje mogu imati brojčane vrednosti, u tekstualnom delu pisati italic slovima, a jedinice mera uspravnim (regular) slovima, slično kao i u formulama! Kod brojeva u obliku decimalnog zapisa, decimale od celih brojeva radvojiti zapetom, a ne tačkom. Ako se student u rečenici poziva na neki izraz, numeraciju formule treba staviti u zagradu. Primer: Uvrštavanjem poznatih vrednosti u izraz (5.12), dobija se potrebna snaga elektromotora PM = 4,2 kW.

Opšte napomene vezane za stil pisanja4

Tekst rada treba da bude napisan prema pravilima pravopisa srpskog jezika. U tekstu nije dozvoljeno koristiti dj, s, c , ... umesto đ, š, č, ... i sl. Primer:

Proracun, medjuosno rastojanje, viljuskar, ... NEPRAVILNO! Proračun, međuosno rastojanje, viljuškar, .... PRAVILNO!

U akademskim ili naučnim radovima iz domena inženjerskih disciplina, od ključnog značaja su kratke i jasne rečenice. Treba koristiti bezlične glagolske oblike (napr. umesto "...usvojili smo elektromotor snage 1,5 kW..." treba pisati "...usvojen je elektromotor snage 1,5 kW..."). Većina rečenica bi trebala da bude data u aktivnom obliku. Svaka rečenica treba da predstavlja jednu ili dve usko povezane ideje. Dugačke rečenice su često nerazumljive i skrivaju piščeve namere, pa treba naći načina da se skrate. Složene i dugačke konstrukcije rečenica bolje je podeliti u više kraćih. U većini slučajeva bolje je ugrađena nabrajanja u rečenici "razbiti" u posebnu listu nabrajanja. Delove teksta u obliku komentara ili dodatnih objašnjenja koji ne pripadaju glavnom toku izlaganja (ali su sa njim u više ili manje tesnoj vezi), treba izdvojiti u obliku fusnota na dnu stranice.

4 Ove napomene preuzete su iz navedenih izvora - detaljnije savete videti u navedenim knjigama.


10

Struktura pasusa daje tekstu koherentnost, pa je važno jasno podeliti njegovo razvijanje u pasuse. Dužina pasusa treba da bude u skladu sa potrebama, ali preporučuje se korišćenje pasusa različitih dužina, jer se tako lakše zadržava pažnja čitalaca. Jedan pasus treba da razmatra jednu osnovnu ideju. Prva rečenica najavljuje ideju, dok je sledeće razvijaju. Poslednja rečenica u pasusu sadrži najvažniji zaključak izložene ideje i najavljuje sledeći pasus.

Svako poglavlje u radu treba da predstavi jednu celinu. Poglavlja moraju biti međusobno povezana i nizati se po logičnom redosledu. Svako poglavlje poželjno je početi kratkim uvodom, dok kraći zaključak na kraju svakog poglavlja može mnogo pomoći oko formiranja opšteg, ali mnogo kompletnijeg zaključka na kraju rada.

Opšti uvod na početku daje opšti utisak o radu i treba da probudi radoznalost čitaoca. U ovom delu treba objasniti i "uokviriti" temu rada. Pored kratkog opisa zadatka (ili hipoteze) i analiziranog problema, mogu se u uvodu navesti i aspekti koji se neće razmatrati u radu, ali i lična motivacija autora.

Opšti zaključak na kraju rada treba da sadrži sve delimične zaključke poglavlja. U ovom delu teksta (koji se obično izdvaja u obliku posebnog poglavlja) važno je:

- naglasiti osnovna inicijalna pitanja sa početka rada, - dati analizu dobijenih rezultata, - kritički razmotriti pojedine probleme i zaključke istraživanja i - navesti aspekte koji mogu biti predmet daljih istraživanja.

SPISAK LITERATURE

Spisak korišćenih izvora navodi se na posebnim stranicama na sledeći način:

- knjige:

[1] Timošenko S. P., Jang D. H.: Teorija konstrukcija, Građevinska knjiga, Beograd, 1968.

- radovi iz časopisa:

[2] Warkenthin W.: Statistische Untersuchungen zur Reibung zwischen Rad und Schiene, Hebezeuge und Fördermittel, 28(1988)9, pp. 260-263

- standardi:

[3] EN 13001-2: Crane safety-General design-Part 2: Load actions, CEN, Brussels, 2011.

- internet stranice:

[4] http://www.cranestodaymagazine.com/ (datum pristupa: 15.05.2012.) ...itd.

PRILOG

Odvaja se posebnim listom u boji (na kojem piše PRILOG) od osnovnog tekstualnog dela seminarskog rada. U prilog se stavljaju dodatna objašnjenja, računska izvođenja, skice, iskopirane strane kataloga itd, koje su sekundarnog značaja, međutim neophodne su za razumevanje izloženog problema. Stranice priloga se označavaju rimskim brojevima na sledeći način: i, ii, iii, iv, v, vi, vii, ... Elektronska verzija priloga u .doc/docx formatu data je na CD-u (Prilog.doc).

TEHNIČKA DOKUMENTACIJA

Ukoliko se od studenta u okviru zadatka traži i izrada tehničke dokumentacije za neki deo, podsklop ili sklop, svi crteži moraju biti nacrtani u nekom od raspoloživih inženjerskih softverskih paketa u skladu sa važećim pravilima tehničkog crtanja! Crteži moraju biti pregledni, jasni i odštampani u odgovarajućoj razmeri na pogodnom formatu belog papira. Veći formati crteža od A4 savijaju se prema poznatim pravilima i prilažu se uz rad. Crteži se na pregled primaju isključivo u papirnoj formi.

Documents

INTERNA PRAVILA I UPUTSTVA ZA PISANJE SEMINARSKIH …mehanizacija.ftn.uns.ac.rs/wp-content/uploads/2015/05/Uputstva-i-smernice-za-izradu... · Interna pravila i uputstva za pisanje