'

!?£)&(7~""'~--

(/~~0 ~es~v: ~ !,:)J-r:..~::..--r, c~ ~.r_! ~

'

I , ' , "(]<? C('/) I v ' : J .' /' ,f ,--. :/"} Q_ .

1 i • r / r: '- ,'

...: - ::'\ <'C/-• 'C) LA .. ::o:::--\_IJ.d?/71 .'/"1

:t-~M·· 'tiSTit;<Ir-SiohodanRl:.Si'ic-;-dr Zoran :RfSTIC

INTERNE BOLESTI

za zanimanja: medicinska sestra-tehnicar (III razred), a:kuSerska sestra-tehni~ar, medicinski gipser

II izdanje

.. sv JETLOST", Zavod za udZbenike i nastavna sredstva, · Sarajevo, 1~90 .. _

Odgovorni urednik mr Esnd Masli~

Recenzcnti Prim. dr CEDOMIR DONOVIC doc. dr IRFAN ZULIC, Mcdicinski fuku!tet Sarajevo dr MEHMED KUNDUROVIC, ~kolski zdwvstvcni can tar- Mcdicinska ~kola SMnjcvo

Lckwri JOSIP HAOS ANDA VLA~KI

Nns\ovnu Strnnn MUSA REHIC

Tehni~ki urcdnik YANDA BABOVIC

Korektori SLAVICA LASICA RU2A MLAC

lzdnjc; SP ,S\•jctlost", Izdnvo~ko-preduzc~c, Sarajevo Direktor SA VO ZIROJEVIC Zllvod Zll tid1bcuikc i nastnYua sn.:dstva

Za izdrn·a~n ABDUSELAM RUSTEMPA~IC

Tira:i.: I 000

Stnmpa DP ,GRAFJCAR" Tuzla

Za ~tompnriju MURIS D2AMPO, graf. int.

Snvjl!t zn unnprcdivnnjc vospitno-obrnzovnog r11da Bosnc i Hcrccgovinc oclobrio ~ izdnvnnjr. i upo­trcbu ovog ud:l.benikn u !rc~cm rnzrcdu zdrnvstvenc strukc svojom odlukom broj 07-65/85 od 20. n111jn 19R5. godine.

CIP- Ka!nlogizucijll 11 publiknciji Nnrodnn i univcrzilelskn bibliolck:l Oosne i H~l'c.::govinc Snrnjevo

616.1/.'1(075.3)

RISTIC, Mil_osav Interne bolcsti: zn zonimnnjn

mecticinska scstra-lehni~ar (III rnzred), aku~crska s~stra-tchni~ar. mcclicinski gipscr I Milosov RisliC, Siobodun Ristic, Zoran Risti~.- 2. izd.- Snrnj~vo: Svjctlost, 1990.--144 sir.: ilustr.; 24 em

Kor. 511'. nnsl.: InlcrM bolcsti: za 3. razrild zdravstvenc strukc. ISBN 86·01-02751-2

1. RistiC, Slobod;~n· 2. Risti~, 7..ornn

ISBN SEi-01-02751-2

,{.~

11 ' ' ' { /Ji' .. I / /fj . . · ... ' ,,'!

'

PREDGOVOR

Usmjereno obrazovanje treba da omoguCi bolje struCno ospo.!ioblja.vanje uCenika .~a obavljanje p1·ojesionalne djelatnosti poslije zav1-.~etka Skolovanja." Zat.o je u okviru zdravstvene struke uveden veCi broj raznih smjerova usmje­n•nog ob-,·azovanja. Oni treba da omoguCe bolje i potpunije osposobl]avanje zdravstvenih rC!dnika ti: toku Skolovanja za pojedine vrste djelatnosti koje Ce obavljati poslije zav1·Setka Skolovanja.

M edicinska ·sestra (tehniCar) Clan .je tima u svakoj zdravs~vcW>J ustanov.i koji radi na prevenciji Taznih bolest.i i na ispitivanju, njezi i HjeCenj1t bo­lesn~ka oboljelih od botesti raznih organa. Osnovni zadaci medici-:t.<~k~ seshe su pTimjena opSte i speci.fiCne njege bolesnika, zavisno od vrste bolesti. Ona poma:ie ·tjekaru. pri uzimanju anamnestiCkih podata.'ca od bnlcsnika ili Clanova njegove. poroclice. Zadatak joj je cin pomaZe ljekaru p1·i pregledu bolesnika. MediciTiska sestra obavlja najveCi dit> dopunskih ispitivanja u bol:~:mikll, pre-7na nalogu ·ljekara. Ona se brine o pravHnoj ·ishrani bolesni/ca zct vrij(!me nje-: govog boravlca u zdravstvenoj usta;wvi. Ima znaCajnu ulogu u ispitivanju, n.jezi, ishmni i lijeCenju bolesniTca u ambulantno-polikliniCkoj sluZbi.

Medicinska sestm (tehniCar) treba .da poznaje organiza.ciju ustan.J~e u ko­joj radi, posebno da zna •Organizaciju radne jedinice u kojoj ?'adi, naCin. rada p1'ijemne ·ambulante, pravira.n pnijem bolesnika, njegov smjeS~aj i prvu obra­du, .Ona treba da upozna uzroke, simptome i znake, princip€ ispitiv•.mja, njege i lijeCenja bolesnika koji spadaju u domen interne medicine. Treba da upoz­na obavljanje raznih postupaka koji se p1·imjenju.ju u opStoj njezi bolesnika i da nauGi i praktiCno postupke kof[ se pr.imjenjuju pri ispitivanj•.L bolesnika. Medicinska sestra (tehniCar) treba da teorijski savlada sve postupke kojima se koristimo pr·i posmatranju bolesnika i uoCavanju promjena koje se javljaju u toku :bolesti.

Naprijed navedene Cinjenice pokazuju da su zadaci i rl1LZnost.i rmedicinske sestre (tehniCara) raznoliki i obimni. Da bi mogla st1·u.Cno da obavlja te zadat­lce i rluZrnosii, 'llna :treba joS u toku Skolovanja da stekne ::olidno teorijsko zna­nje, u .obimu koji joj .je neophodno :potTeban za kvaUtetan ·£ sav1·emcn stn.tCni rad. Medicinska sestra (tehniCar) upore-do ·sa sti.canjem odgovamjuCP.fl stru.Cnog znanja ftreba u .toku ·Skolovanja da stekne i odredenu tehniCku ut.•je:ib~nost ri spretnost za obavljanje raznih postupaka koji se primjenjuju u ·ispiti.vanjn, .nje­zi, ishrawi. i 1lijeCenju 1bole.mika. Zbog toga, uc!enici treba jo~ u toku Skolovania da :uloZe dovoljno truda, da se teorijski i praktiCno csposobe za struCno ti kva· litetno obavljanje svih zadataka medicinske sestre (tehniCara) po~·tije zavr!Jet-1~a §lcolovanja.

3

c,~

'

UVOD

Inter.na medici.n.a je praktiCoo meili­cinska di.sc~pli.na. Ona ipOOUCava, pre­poznaje, lijeCi. i spreOava ·Dolesti unut­.ra.Snjih organa. -Podru~je djelovanja in­tetne medicine je vrlo s.Iroko. B:rz raz­voj medicine usloviu joe da se ofor.rne neke posebne discipline i, v.remeinom, iT.d.voje iz interne medicine. Te "i!zdvoje­ne discipline su neu-ro-ps~hijatrij.a, der­mato-venerol'(!Jgija, :imektologlja i ren­dgenologija · (radiologija). Te discipline tak.ode .poouOavaJu i lijeOe holesti unut­raSnjili or.gan..a.. Neuro-psihijatrija pro­ur...ava 1 lijeCi. bolesti n~g ,sjst.ema, Derm.a.to-venerologij:a !pl'OUOava i li.jeC::i bolesti koZe i polnih organa. ·Infekto­logija prou~ava i lijeCi akutne zarazne

OOlE:Sti. Ra.diologija se bavi primienom poseb:n:ih aparata ll isp:itivanju 1 lije~­nju bolesti unutraSnjih orgarna.

Bolest.i. koje poouC.:wa intema med:i­cina prol.l.ZI'Oku.je nek.i od &pOlja.Snjih ill unutraSnjih etioloSkih t:inilaca. Spo­lj.a..Snji ·etuoloSlti Ci."'ti.oc:i (uzroci bolesti) su: fiziCki uzroc.i, h~"'IIlljski uz:roci, bi­oloSki uzroci bolesti i nepravHnoa ~-hrana,

Unu.traSnji uzroci boles.t:i su: nas­ljedru. pore:rne6a:ji, uroden.i porerneCaji., poreme6aji imun ttet.a i ps.ihQsomatsk..i poreme6a.j.i.

Bolesti koje pro~&:l.va .interna medi­cina. ispoljav.aju se J.la i.sti n.a6"'l.. kao i

sve bolesti.

ISPOLJAVANJE BOLESTI

Bolest se ispoljava subjektivnim te­gobama (smetnjama) i objektivnim promjenama. IzraZenost subjektivnih tegoba najviSe zavisi od emocionalnog stanja bolesnika. Neki bolesnici odrede~ ne subjektivne tegobe doZivljavaju, u izraZenom stepenu, dok drugi iste te tegobe doZivljavaju u neznatnom stepe­nu. Subjek.bivn-e tegobe zovu sc sim.p­~omi bolesti, a objekt\vne promjene sc zov.u znaci bolz.s-ti.

Simptomi bolesti. OID mogu da se

svmtaju u dv1je ,grupc. Jednu :;rrupu

Oine opSti sim.rptomi OOlest.i, a d.Tu.gu specirfi~ €:Mnptonri holoesti.

OpSti sim"ptomi se j.avlj-aju pri mno­gdbl"ojn:im bolestim.a. Nelti od njjh se javlj.aju skoro kod ·svili bOlesti. Malak­salost je, takode, opSti simptom, jer sc javlja skoro u svlln bolestima.

5

SpecifiCni simptomi su oni koji se ja.vlj.aju s.amo u odred('nim OO!es.tima, Zbog toga njihova pojava sa v~li.k:om vJ-erov.utnoOOm ukazu,i~ n.a odredenu bo!<:>.st. N.ajholji ;Jrh<l1f!r za spccifiCni s:mptom joe sben0k.ardi(: .. :m bol kojJ sc j-.:~Ylj.a :i'za grudne kosti. Bol je u vidu ste7..a-:lj-<t, bolesnik ima J•.tisa.k d.:tvli.enj.a. Bol se javlja pn fiz~Ck·:nn naporu, po: slije obilnog objeda, .pr.i psihi:Ck•)tn uz· budenju, pri hladnoC.i. Stenok.P.rd.lful bol se .Sixj •prem.u vratu i duZ ~·uku. On prestaje· k..:1d.a bo1em:O.k . .!>tavl nitrogllce­rin pod jezik. Zbog Wga !Pojava bolA lza g11udne kosti, u vid·u stie?..an_ia, koji c;oe Sirl -prema vratu i du7 je.dn·? il.i. obje ruke, koji :sre joavl_ia prj fiziCkam n<apo­ru, .a .p1\E'Gtaje na uzimanje .nlbro-J!iccrl­.na sa velikom vjenJ'..'~1tno6om ukitXUje da bolesni:k boluje od ::>..""ktor.aln1~ angi­ne (an·g:in.a ,pector.is). Drugi pr!.mjer speciHUnog simptotn'?o. st' Zufue kohke. To su bolovi' .kojl se j.a v~j.aju u g<>rnjcm dijelu 1J:obuha po.s.~!~e u"Ziim.a.nj.<!. ma:me hrane. a Si-re sc- :is;pod dem.og rebarnog lukoa i pozai(::N u le.~a, pr.ema desno.i lo­patici. 2uCne koHke su pra6ene mu­kom, gadenjem, povJ:aCanjem i promje­nom boje mokra;:~. Zhog toga pojava grCeviti:h bolova u gornjem diielu tTbu­h<'"t, koji se javl.i!l.iu posli je: obilnili mns­nih obj.eda i Sir€ oo duZ desnog reb.:ar­J~O'f luka, poudi prema dc.inoj lopatjci

sa velikom vjerovatnoCom uk"!zuju na .o'boljenje ZuC:1.e kesice. j1.aj·cieSCe :na

pr.isustvo k.am~.,.u~a u Zuenlm pute­vim.a.

Zn«ci bolesti. Pr-omjene koje se jav­ljaju sa nastank·J:n bol·c>sr.i, koje m0Ze da zapazi bole.:;nik jJi njegova okolin~, a koj-e utvrduj.e lJ0kar pn fiziCkom pre­g!Edu bolesnik.a, naz.iv.a_ju se 0bjektivni znaci bolesti. N-eki ;mac! boJesti su opS­ti, a drugi vi.Se ili manje specifiCni.

O.p.Sti zn.aci bo\{'sti su povHen.a temM peratura, .sma:nj~~nje tj.2J.c--snt:! tf:.'Zi.nc: i ne:kl drugj. Oni ,,;e j.n\'!jaju u mnogin. bo1esUma. Zbog rosa nj:ihova poj.a.v.a nc ukazuj-e na oOOljenje 0dredenog or­gana i. n.a o::iredenu bolesL

SpecifiCan o:bjektiv~·m zn-ak bol-e.sti su otoci. Oni se j.avljaj•J u bol~~s.niJca sa b0lcstima srca, _l;:rvr.ih sudova, bubre­g.a, j-etl'e m usljed po-chranjiV~"'nja. Zbog t\"")g.a nj.ihova -po}av.::l 7 .. ahti~<::Wt ispiti.va­nj~ svih n.av<>:denih organa da bl .se ut­vrdHa bo1est Jco5a u.s~ovlj.ava poj.avu otoka. Ikt.oerus {·::hJI:\ca) i.e objekt.iv~m znak bolesti. koji £8 l.<:;ll'~lkteriSe ·/.utom obojenoS6u ko2.c ": sbznlca zbog pov~­Canja ko11oentrac~~~ 2ui:ne boje ·bi.liru-­bjna u krvi b.:)l.{;S.n.ik~L Koncentrad.i~" ·bilh·ubina u krvi s~ uv<?r:\wa IS".nmo u bo-1-E'sn'ik-a sa .hem0litiCkom _Zutioom, s.a obolj-enjem jeh\8 iJ.i. .sa opstrukcijom (Pl'aprekom)- u ZuC11irn putevima. ·To .ukazuj~ da je Zutic<t sp-::c"ifi('J'li:ji .simp­tom od pojave ed-em.s..

UTVRDIVANJE BOLESTI

-Poj-ava sim·ptQoma i znakova bolesti samo govore & je j.edna owba obol,ie­la. Ljekari -l drugi zdravst:veni r.:~a.nlCI .primjenjuju och·.eUenu :metodoJogiju d.a bi utV'J.1tlili .koji je ot"gan .obolio i koja je bolest ·u .pit.anj u. •ra meto<1ologija .w. naz:i.va postavljanje dijagnote bole.<tti.

6

Dija,g.noza b-oles\·i ~•c post.avlj.a na QZ­n.ovu simptom.u lv.1les'.:i, obje/tti.VJ1lh z-nakov.a l re:.wlt-nt-<' dopunskih lspiti­vanj.a.

&mptomi bole::~ti se pl·ikupljaju od boJ.esnika. Pdkupijanje pod.ar.aka o

JSimtptomi.m.a bolesti ~ vrSi. uzimanjem an.mnnestiCkdh podataka od bolesnika ili cnjeguve okollile. T-aj rpo9tupak: n.a.zi­va se anamneza.

Objektivni .znaci lbolesti utvrduju sa fiozl&.im pregledom bole'ffiika.

Dopunskim i.~pitivan.jima se kor.ist:i­mo ·PTi utvrdivanju -porem.eOOja goode i funkcij-e .obolj>ehlJ. 6elija tk,i.va i organa.

Prikupljanje simptoma bolesti

Metodologjja uzimanja podat.lka o .s.imrpt.onUm.a bolest.i .:;e zove anam1leza bolesti. Te poda.bk~ pr~ku-plja 1jekar uz sa.l"ad:nju med.ici.n,'iidh .s-estar-a (tehni-6a:ra). Postoji odreden.a m~rodologij.a uzLmanja anamnestiCkih podataka. Anamnezu tine nekoliko ~bmh pog-1avlj.a: JlCni .podact, najglavnije tegobe, ana-mneza sada.Snje bolest;, .Lspii1v.an.ie .po sistern.i:rrul., ·lii'!na anamneza, :porodiC­na an.amn.eza soci.j..:1lno-ekonom.ske -prilike i nav:i.k':!. Ti pod.aci "S-e u.Z::maju od .bolesn\ik.a .iii od .njegove najbl.JZe okolin-c .a-ko ·001-esnik ne rr.oZe da ih dii (besvjf' ... o:;no staltje, dijete).

LiCni podaci. P.rv·i dio arnamrneze r:;ad;rl-Ci. liCn.e pcd.atke o bolesnlku. 'J'() su :i!me oi .prezinte, Zivotno doba, mj(.>sto rod:enja, mjesto .boravk.a i zam:i,manje.

Na•jvaZnije tegobe. To poglavlje ·obuhvata osnovne (g!.avJ:<i) shn.ptome ·bole.sti koje je .OOloE"snik zap.a-z.!o od ka­da se xazbofu. Ti podaci se dobij.aju na pltanje: »S.ta bolesniku najviSe smoe­ta., ikoje su mu na}viDmije tegobe (.smet­nje)«?

Anamneza sada~nje bolesti. To je po­glavlje anarrnneze u koj.e se unose de-1aJ.jniji -podaei o svakoj vaZJrljoj tegobi (JSlim•ptomu) -bolesti. Ti podaci su o v.re­menu i na.Cinu poOetka javlj.anja naj­zna6ajn:ij.i!h simptoma bolesti:, njihovo

kr.et.a.njce, poj.aCava.nje, slabljenj-e i ne­~tajanjoe. Pri tome se obraCa .paZnj.a na :r.edoslijcd javlj-anja pojedinih ve7..nij.ih sim;plioma bol·esti i njihovoj medu:sob­noj ;povezanosti, :nji.hovom .odnosu sa ftmkoij.am3 pojedinih organa i sa fiz-iC­k!Oin i p:;ihi-Ckom. .akt.iv.noS!Su bole.snika.

Ispitivanje po sistemima. T·o je po­glavlj.e an.a:mnew u koje se na~·prije unose ,pod-aci o o·p.Stim \Sin11Ptomima -bol·est.i. (malaksa'Lost, znojenje, smanje­nje t}el.es.noe teiine, ~a tempera­l-Ura i njeno Jcr.etanje). Zatinl se prikup-1]ajru .pod-aci o IS'Uib}ektivlli-m tegobama (simptomima) kojd se j.av1jaju u bolao>­ni.koa JSa oboljenjdma respir-<~tornog sis­tem-a (org.ana z,a d:isanje), hema·topoez­:nog si-stema (krvi i krvotvornih orga­n.?-), .k.ard.i.o-v.asku1amog si-stema (sroa i lkrvn1h .sudov.a), uro·genitalnog sistema (bu-brega, mokraCni.h put.eva i poln.ih or.gan;a), g.a5tro-dnt.f'stinalnog- S::st-2m3. (di·g-ootivn>O,g tr.akta, jetre, :l.u(:nih pute­va i gu:Stera:6e), lokom()tornog si1sj:oe.ma (zglabova., kosti,j.u i mlSiCa) i n("!r\.'n>':lg: 'SiiStema (nervni .sistem i "cuia).

JJiCna anamneza. T,o je poglavlje anMtneze u koome se pr:ikupljaj.u pod.':l.­ci o ranijim bolestima u bo1esnik.a. T•!:! ..su -bol-esti iooje se najCeS6e .tavlj..s..iu u djoeCjem dobu, najCe.~6e boles-ti u odr.ns­}()'lll -dobu, hjrurSke lntervend}e i dr.

PorodiCna anamneza. To je poglav­!je anamneze u kojc se unose podaci o mr.avs~W!ll<ml Gtanju i r.an:ijim }:-.olestj­ma naj1blifih Clanov.a porcdioe ("rodit.e­Jja, :br.a6e, sesta.ra, supru.ga i dj-eoe). Po­IS€!bna. pa:?mja Ge obrata na prikuplj.anje :pod.ataka o zana:znim bolestima (tubcr­kdoz...'l, sUil'is), o nasljednim bol€l.Stima (Sefe.r.na •bol~ i dr.) i o twnm·ima.

Socijalno-ekonomske prilike i navik~. To je .poglavl}e u koje se unose pod:dci o uslov.im.a rada, sta.novanja, ishrane i 5ll.abd!ijevanja vodom. U to pog1avlje

7

se uno;s..e i .podaci o raznim navik:ama (uzimanje alkoholn;ih ,piCa, uz:im.anje li­jek.ov.a, n.apitakla, pu.:.;enje i dr.).

POOatke o subjektivnim tegobarna (s.im:ptomima) :bolestl uzirnaju la:i.ci je­d:an od drugoga, kada se j·ed.an drugom poz.a.le na odreden-e tegobe (smetnje). Po sebi ~Se r.a"2lUlnije d.a je to urima.nje ..anamnestiClcih podataka sasvim ne­struCno. Cesto Jaici jedn:i dr.ugli.mn daju i mi.Slj-enje koji je o:-ga..n obolio, pa i o kojooj se bolesti rad~. M-.edicin\Ske GeStre (tehniCari) treba da posj.eduju sol:idno znanje i '<Xa upoznaju i .savla.d·aiu meto­dologoiju stru·fulog uz!.manj-a .anam.nes­t~~kih .pod.-atcclc.a jer su stalno u .kontilk­tu oo lbolesnikom.

Prikupljanje znakova bolesti P.romjene na bolesniku (.znaci boles­

ti) .p:r'.ikurplja ljekar obj-ekt:i:vn:im fiziC­kti.m ipregledom ·bolemika. Ljek~ se oo. Objeklivan pregled bolesriika kor1s•li sa 4 fiz.iCke metode. To su :inspekcija, pal­rpacija, perkAmij.a. i ..auskultaclja.

Inspekcija (posmatranje) je fizi.Oka metoda objek.tivnog pregleda, kojom l5e t7....a.paZaju ,promjene ~a spoljnoj- po­vrSi:ni rpojedinih d~ijeloV.<\ tijela (glove, v.r.ata, gru.dn.og koSa, trbuha, ruku i no­gu). To su promjene konstitucije (tjoe­loesne grade), ipS±hiCkog sta.nja bolesni­ka, go'IJQI'a, uhT.a.njenQ.~t:, r.asta 'i. r.a>ZVi­j.eno.st:i, 1poloZaj bolesnlka, poomjene

__ Q~·iQtru~.~JooZ<i li..~~\c;..a.P•!lli~J~J._tje­lesne temperu.ture, pokreti .i hod (1n'"€­tanje) boles:rrilkla. OpSta. inspe..lccija (grud­:n.og loo.Sa, tr:buha, ruku i nogu). Pri po­sma:tranju glave abraCa se pa.Znja, d:a li postoje promjen-e :na ko.smato.m di­jelu, lieu, usnama i ustima, nosu, oCi­ma i uSima.

Posmatranjem vrata "ObraCa se paZ­nja na moguCno.st vrSenja ·pokret.a, ve­lic.inu i obl:ik ~tltaste Zl:ijezde, uveCanje limfn:ih Ziijezda i prom}ene na krvnim sud:ov.im.a vr:ata.

8

hpekcijom gru.dnog ko.Sa .obra6a se posebn.a paZnja na njegovu sdmetriC­nost i precruke, izigled ld.Cmenog stu:ba, kreba:nje .p:rli di&anju, broj d>isa.jnih po­kreta i promjene na koti..

.Po.s:matranjem tiibuha posebna p.aZ­nja se obra6a na izgled prednjeg trbuS­nog !lida, na .pl'"()IIllj>ene koZe, postojanje oZtiljaka u pojedin1re predjelima od ra'Ln'iih hirurSkih intervencija i dru•go.

Inspekcijom ruku i nogu .se utvrdu­ju promjene na koZi, :izgled zglobova, .posbojande otoka, mogu6nost .akrtivnih i pasivlrih pokreta. u pojedinirn zglobo­vitn~a.

Promjene na bole&niku zapaZaju i osobe iz njegove okoline. Razumije ,>;e

da .te pi'Q'Illjene one ne razunJiju i ne znaj;u nj:iihovo znaCenje. .Medicinska sest= (tehnlear) treb<. .-trufuo i kvalif,i­kovano da z:na d.a poomatranjem. uoCi sve promjene na bo.lesniku. Dna mora da :ma njdhov uzrok i znaCaj 7..a obo]je­nja Ta-znih organa j sistema.

Palpacija (pipanje) je fiziCka meto­da obj.ek·tivnog pregleda, kojom ljek.ar utvrdujoe uve6a.nj-a raznih organa, bol­nu osjetljivo;st, kvalitete puloo i dr. Me­dd:cinska sestr.a (tehniCar) tom .meto­dom se svakodnev:no redovno korhSti 'Za odT.edli.Yanje kvaliteta pulsa. Ona 2lbdg toga tu mebodu ~reba d~ poznaje u od:redenom obi.mu, k.ao j tehniku nje­.nog :izv.odenja.

Perkusija (k.u.canje) je fiziCka meto­.d.a o:bjek>tivnog .progleda, .kojorn ljek~·u· utwduje oprornjenu kv3liteta zvuka koji se javlja pri udat·anju i kucanju u odre­denc dijelove tijela. Medirlnska sestra (tehnlC.al') tom metodom .se ne koristi u svam svakodnevnom r-Rdu, t.e o ndoj treba d-a bude Gamo :informisoana.

Auskultacija (·siu.§anje) je fifli&a metoda kojom ljekar osluSkuje rr.vuC.ne fenorne:ne koj:i. se javlja:ju pri iMdU raz­Mh organa (-org.an.a za disa-r\je, srca, Ze-

luca i crijeva). Tom metodom se koris­timo :za. odredivanje velili:':ine .arterij­.s.lrog pritiskoa. Medicinska sestra {tehn:i­Car) k-odsti se tom me~m .pri mjere­nju arterijskog pritiska. Zbog toga me­di.cinslm sestra treba d-a po:unaje prin­cipe i tehniku te i.'i.ziCke !netode.

Dopunsl{u ispitivanja

Bolesti jednog org.ana prvenstvcmo se .i:spoljavaj.u funkoioni.m poremeca]lma tog o.Dg.arw. Medutim, obolj-enje jOOnog or,g.£~:na je Oesto pra(:eno poTemef.a.U­ma fu·n\<.cije dru.gih organa· .i organskih mtem.a. Odred€ne ·bolesti uzrokuju !promjene u sast.avu krvi ·i d:rugih tje­lesnih teen•osti. Svi ti poreme6aj:i. Cesto -mogu da se otkriju .samo posebn.'im vrs­tama ispitivanja. Ona se oovu dopv.ns­ka ispitivanja, koj-ih ima v.15e vr5ta. To su hemat9loSka, b1ohciD'lijska, mik­robioloSka, . · 'SerolOSka, imun(jbiololi.ka, end'oskopska, radiolo.<;ka, elek.trograf.s­ka, radioizotopska i neka druga ispi­tivarnj,a,.

RadioloSka isp-iti.van.j'l. se vrSe rad,l utvrdiva:nj.<~ ,polo"Za.kt, veliCine i pro­mjena ;pojedinih o1·gana u ra'Zl'lirn bo­lestrima. Pos'boje dvijc vrste radioloSkih ispiti.vanja. To su radioskop..<>ka i radi­ogr.a.f5ka 15p+tivanja.. Rad.ioskopska is­pitivanja se sastoje u posma.tranju obli­ka, veli.CLne, poloZaja i prornjena -orga­na .pomoCu ren.dgconskLh a.parata, bez upotrebe kontrastnih :sredstava i sa njom. Radiograjska ispW.vanjn omogu­Cuj-u d.a ose stanje poj€dinih organa u odred.enom momentu boiest.i. reg:istruje sn:~manjima na fi.l-muv.!·ma.

Elektrografska ispi.tivcuz.ja su oJ'I.a Jwja pomoCu p.oY-1bno konstruisan.!h aparata registruju itkcio.ue struje u r.aoz­nrlm orgaonima. EZektroka'rdtiog'rafija je metoda za r-e:gistmvan.i"·~ ak:ai.on1h stru­ja koje sc stvara,iu u sT~Olll mHiiCu. EL!!ktroencefalogra.fijn j.e metoda 7..a re-

gistrova.nje akc:i:onih struja u mozgu. i\rliografija je metod:'! kojom .se reg15t­.!"Uj1.1 akd.one struj~ u ~eletnim mi­!";i.Cima.

Endoskopska ispiti·va-nja 5U onn koja omoguCavaju posmairanJ"~f izgleda :l drugjh owb:ima .;luznit•.a raznih organa. T.ilm !ap:itiv.anjd:mn s.e kod.o;timo za po­!Sll1'atr.anj•e sluzn~O? disa,ird.h (1"-r-onhos­ko:pija), ·oDgana za varerlj.e, mok:r.a.Cnih ,puteva i d.t'ugi.h ot·ganH. Oaa orn-ogu(·a­vaju da se •biopsljor:i uzimaju uzorci .sa .promi:}enj,etrih injesta i Wju na hhsto­lo.Ska i histo:-hemijska ispitivanja.

Radioizotopsk•l 1-spi.tipa.n.ja su ona koja .pl'.imjenom radioaktivnih izotopa omD\:,cru.Cavaju funkc:ona :ispiiivanj.a ra-zni:h or.ga:na i org.a!lwkih s.istema. Ta­·ko u:potr.£.•bqm radioakt.i.vn05 joda se ~spi:tuje funkcij•'l, v,eliCin<l l ahlik St.it.as­te Zlijezde. !5J):ltivanj.'J. pomoC:u radio­aktivnog .g.voz.da s1':.1i.-e ~:.a pr.a.Cen}e pro­cesa .s~varanfa krvnih Celija, du.Zi.ne nj.iJhovog iboravka u krvnoj cirkulaciji i z.a ·utVJ:d.iva-nj.e mje,;ra njihove r~.7.­gradn'je. Ta is:pitiv.c>.n.i.a sluZe· za funk­dono •ispibi.vanje i drugih or.g.<~na (,!;ro..'1, jetre, digestivnog 1rakta, bubr~_g.a, mok­TaC.n1h puteva 1 razn:h endo:~l:"in.:h Zl1-

jezrl.a).

Medicinska sestra (tehniCar) vrlo aktfi.v.no uOestv.uje u .svim dopunsk.im is¢bivanjimoa. Ona prlprema bolo~?snjka i rmaterijal za ta ispitivanjEI, po.maZe lje­.kaTu :ili sama izvodi mnog.e. postupke koj.i omoguCavaj u uzimanje ma ter:ijoal.a 7.a razliCi.ta dopunsk.::'\ ispit\wmja. Vri­jednost rer.ultata 1lih ispitdvanja umno­gome z.avisi od sav~-esnog rada i struC­nos.ti medicinske :v:-str~ (tehniCara) 'Zo'l

nj']h.ovo jzvodenje. Zbog toga medlc!n­sk.a. sesl;ra mora da zna p1inci.pe i meto­dolog.ijiU nj&hov-og izvoden]~-\ 1 da pos,iE"­duje .odredenu t.ehni.l!iw spr.r.-tnost M

nj~hovo -izvode:nje.

9

LIJECENJE DOLESNIKA

Har-ne m-~tode koj~ ;,;.e pdmjenjt:ju u li:j0Cenju bol-t\$nika :im.:.ijU Z:J. cil.i da ot­

klorne uzr-oCni.k·~ \z bol~.>nikovog orga­J~imn"''l i d.R '!JOm·ognu org~mizmu bvles­nilc.a da svJcvd.a bol€st l da potpu:no:) oz­dravl. Sve mebode Hj.~&nja m<Jgu da .s.2

r;vrsk'ljU u nekolikQ grupa. To su medl­koa~ment'S!ko ldj.e6enje (lij-eConj-e l-ijdwvi­ma), njo:o;g.a b-olesn1:k·:-l, dijetetsko lijebe­nj-e, lijeC.enje mirov.anj·~·n, fiz.ikalno li­]·e:C:-enj-e i hi'l·un§!i:o lijeCenje.

Mcdikamcntslw !ijcCenje. RazliCite bolos-ti sc lij-eOe J'azmim vrstama lijelto­v.rL Ncld ,o:d l"ijoekov.a otkl.anjaju m uni­St..nv.aj-u uzroC::nike bolesLi. To 1ij-2Cent,-c se n.a?.iv.u etholo~ko lij-e6en.ie. Drugl li­jekovl ~So2 prinij-en_iuju da bi se ·o.~bl.aZil:i il·i ot.klonil'i simpt0mi i znaci bolest.i. N.ajho.Jj:i pr.im.l-er 7.a. t.u vrstu lij.e-kova su sr-edstv.a .k:oja s-e -ti.a.i'..l 7..1:l. norm.ali·zova­nje .p-oviS.:=n-e temf,)el·ature Hi za ubl-a:l.:~.­v.a:n:j.e bol-ova. To ljj.eC:'8llje se nazi.va .simplorn.ah~ko li,]~enj-~.

Njega bolesnik:J. Ta vrsta lijeCenja obuhv.al:..:• opSbe po.s1upk~ ko}l se prj­mj~juj.u u 7:b'rinjavanj:J svih bo-!reni­k.a., od .poCetka do kr.<.~a 001-esh!. On(l .ob.uhv.ata 1 po:-;-e.bn~ po.c;tu~k-e ko.ii £'2'

prirnj-enj.uju ·U bole.snik~l, UI:V.i6.no nd tr.l­g.a, koji or.g.m jc obol!•J .! od. koj-e V<"'<:­k boleslli.

Li.icCenje mil·ovunj1~m. Ra.ct svakog >Or.gana .r..~ :rrianj-e mi-:!Il7j.v-<:~n u miru ne­go p.r.i k.r·eLanju l t)bnvljanju raznih fi­zi:Ck.i.h .a·ktiY.nosti. 'J'ako -rad src.a prj t.eS­klm fizi~kirm .aktivnost:m.a mo~ da &2

pove6a do 6 puta u odnosu ·n£1. :r.j-eg•ov rod pri m:irov.an,iu. Po .s•Jb1 se razum:ije da i drugl or.gani pri kret.anju i iizitkim .aktivnosltima obavljaJu ve6 rad. Zbog toga oholjenje bilo kog organa zahtije­v.a da Z-E' uz drug·e m-?:tOde lijef.enja prl-

10

mijeni i lijcCcnje mirovan]em. NajveCi -broj ob:Jle.stJ. zah~lj~va potrpunn, up-itof! mi.rov.an}e, tj. lljeCc.nje u po.stelji z.a sv-e vrij·em-e bol"2sti. Dr-uffe bc-1-e.sti dozvo­lj-avaJu m.alu f:i:ziCk..l .ak-tivnos: za ob..:w­lj.:.m}~ -raz-n~h iiziolo~kih radnji Kod nekth bolesti .PI~hn.icnJ uj-e "S-e ograniC::e­no mii10Vanj-e, ·odnosno mit"OV..:ln,i·e .sa­mo dij.ela l.:ijela '.ill org<.1.na koj·j }e •.)bo­llo. T.a:ko se pr-elv:n ili obolj"CTij<e j-ed­n>og -ekiSI:rem:itet.a li.iei!i o,5r~mi~nj·::rm Ii­zi:Ck-e .aktiwwsti s..=tmo na .nj~g~'l. Bole.s.­:n:i.k.u ·koji oboli ·~ bolesti gLEtSnih %:iC'a sa'{jetuj.e se da .i'2lbjeg.av,1. J'.a:zgovol·, da b'i tok bol€lSti bio SI;Q povolj-ni.}i 1 d<t bi J;-to ,p.J·jj·e doSI•o do mxb.·.avljenja.

Dijetetslto lijeCenje. I.shrana bolesrii­lre. sa r.aznim .bol-es!Jima se l'azliku.j-e od .Lshxane ·zdr..avi:h osdba. Prav1lna lshr.a­na tl nek.im b.olestirma ima ve6l zn.aea.: •xi li.j.eOc;.nja lijek-oV'!m:.t i m.irov.anje!ll. PravHna •ishr.ana u d1•ugim b'Jl·e-stim.a \n:~ ,podjeci'n:Glk -.mae!aj" k.a.o i ~tj·e::Cenje li.­j-elrovima. Prlncipl pr.avil11e jshr.a.ne u br1lest-ima raznih orguna i sistema Be

uOe u ddjetetlci. To _;c nauk.a o pravil­rnoj .i:shrani. zdravlh osuba (zavisno 00 llzrasta, p::J-J.a, .zanimanj~l) i o pmvHnoj ishr·arn•i bol-e.snik.a, T·•wi.mo od obolj<:log oJ"g.Rn.a i vrste bo\esti.

Fizikalno IijeCenjc. To je vt·sta !ijeCe­nja kojim se iskoriStava povoljno dje­lovanj.e ra-zmih .priro.-:::lnib sil.a .n.fl ljud\S'k·i orga:nirzam. Fi7Jikalno ,lijett"'nje podr.a­zumijeva koriSC-Emjc povoljnog djeloV~q.­nja sunDev.ih r.raka, vod·e, elektr.lCne s.truje, toplote i klimatskih uslova na lj.w::fskti organizam.

HirurSko lijcCenje. To je 1ijeCenje Jcoj-e · se. S'provodi Glper.a tivnim zahv-a­torn, .a naj·OeSCe se koristi »:ada treba da .se odstnanl oboljeli organ .:iU n}cgov

oboljeli d:io. Ono .se pr.imjenJ,..lje kada treba da se izvrSi :ispravlj:ctn]e i otkia­njanje urodenih 'ifi .:JteCenL.~ 1n.ana poje­dim:l:h OTgana. Hi.J.·ur~'ko li}e~j-e ,s.e pTi­mjenjuje z.a ot:kJanjanj-e benibtnih i m.a­Ug:n.ili tumora raznih or,g~.a. 0p€'J.'.ativ­nim 7.ahv.at.om :se obklnnJaju i o.staci

1·.a·.:mih bol-esti., te se na taJ naCin sma-­nju.je ill otklanja :invalidmost. OperatLv­no lijeOenje dovoct: do tJ'<ljnog ili p.r:i­vremct'lQg pObol,l.§an,i.a. Zbog toga se hirucik:o 1-ijeOOnje Cest.v vrill i zato da se .o1alc.~ Z,i:vcl bol~c1ma koj1 boluju o:d nci:zljeCiv:ih bolesti..

TOK I !SHOD BOLESTI

Na.Cin .nastank..:~ 1 to:c r-HZnih bolesti su ra,?.li'C.iti. Tok bo1-csli 1 11j-'om' .ishod ;u!S­

lovljenl su mnoglm Cnioci.ma (JaC:ina ·i duZi.rna dje1ov.anja uzrol.TI'jka, stanje or­gani..,ma, prjmjena lijeCenJ<l i dr.).

Bole.st se ne .1spoljav.a vdm.ah s.-1 p0-Cct.Jtom djelov.anja uzroCnlka. Vrljeme k·ojc protE'krne od momenta. dj.el-ov.::\nja uznoOnikla do :itSpOija\•.anj.a. bo\-Mti zove se inkubacija.' !nltubamja tr.eje r.a'l.l'd::i.­

to dugo. PoOella:k holesti moZe d.a bude TI•Q.­

g.ar.> lli ,postepen, -a U: nekrim bolestfuma se i.~1j<:Lva sa.mo u QpSt:im si.rn.p'bcm1ii­ma i '2lnacirrn..a, a u drug1m b:ol-estima ~pec:i.fiOn.im si,mpt;.omrim:a i znaoima. IWx.a:k.-te:t.'.LstiCn;i si:rnlptomi i "Zl"ladi jed.n.e bolesti Cine ldini~kru sl:i.kru rbolesl:i. Onri u ne:ldh .'ooJ.esn,.lk.a magu dJa se :ne j.~ve nli. do Jc.ra}a bol~£>Sii. U torn .sluCaju se goVlori da •bol-es.t ima atrl.piC::.'T\u {nelva­r.aJkteristiC::n.u) kl.ti:nii•&u sl-iku. Bo-lest u nek!O'g -bolesruka moZe · da protekne La­tentno (nepnirmjetrrro) i da s.e t.ek ka:s:nije utvrdl da je ta OSdba .preleZal.a ~ed€­nu bol-est. Jedna :i\Sta bole.s.t Ill neke OSQ­be .s:c j-spoljav.a t1 ia!wm Jbl:iku, a u d:rug.ih u te'Sk.om, p.a Oak ,i smrtonos­nom obl-tku.

Duillna trajarnja bole.<rtii je r.a:zl'i(!ita. Pr.oma duZini. tr.ajanja bdlest':i. se dijeloe na ak-utn-e, .subaku1m-e i hrranri.Cne. Akut­ni. tok .im.a bolest .k.ada .tr.aje do 6 ned­

jclj:Gl .

•BolestJ.i. sa suhakubrim tokom traju do 6 mjes-eci. HroniCan tok imaj•u b>o­lCSiti koje ·br.aju v.i.S-e od 6 mje.seci. A!il:-ut­nc bol-es:ti ob".i:Cno .po&j,u naglo, dok hroni{'Ile bol,e;s.bi rpoCinju i ispoljaWt;ju sc ~eruo. Akutn.a bolest se n:ojOOS­& zav.n§av.a ozdT.avljenjern. Dna u ne­kih bolesnika lp-ool!aZi u hrorni;Can obli'k, k0ji tr.aje manje :l1i v1Se g.ordlno.

PogorSanj:a i1i sas'V'im nove bole.sti -mogu d-a se jave u toku mm.ogih bole.sti Hi nepo.s.redno poslije .n}ihovog pres­tanka. T.a rpogo:r!Sanj.a nazlWtjU se kom~ p~ikacije. Ko:rnplik·adjc -zn.a.:tno po­gorSa.vaju stanje bc>J.esnlk.a i izglede za povoljan ish<td iboJ.asti, a ~esto ugro-L..-:1~ vaj·u i Zivot JJ01esni:ka. iShOO bole.sti ll1r'.>:he da bude r.a.zl!i:Cit.

Oz;dravJjenj-e je naj OeSci ishod hol-es­ti. Pot.p'll.'liD ozdJrav'ljenje se karakteriSe usposbavljanjoem r.av:noteie izrnedu gr-a­d"= i fun'kci.ie kojia je .pos;t:IQj.al..a dok joP. o:roba bHa -zdr.ava. Potpuno oz.dr.avlj.c­njc zna!l:i. da ,p.osLi:jre pne1cl:.ane bolesti ne ost.a:j.u [l'l!i.k,a!kv.i tragov.i te bo1esti. Nosta.na:k zn..aJkova bo'les:tri kod. potpu­nog ozdl".avl:jenja moi;.e iCi. pa:IJ.'I81-elno ISU

n-cstamikorn l'>Ubjclctti:vm.,.h eim;p"borna (t-e­goba). ·Mreduhm, ru. !l'lcltiih ·bole<;nika sa .nestank-om zn,aloov-.a bol.asti. za:dri.av.aju .s-e <:Jd:r,edene slllbjelc!ti.vtn-e tegorbe (ma­la.k:.salost, :isCJ.1pljenO'st, urn()}:) joS :z.a kra&> ni du'l.lf! v:djem.f! koje se -rove pe­riod ?"e1vonva.1escencije {opona.valc). Za­v:rSetwk Tekonv.alesooncij.e n.astajc onda

11

kada se bole&nJ.k osje6a .potp.uno :?Xh'a~ v.im i .spoOObarn je za svoj rantiji pooao. Rekon:v.a!lesoemcija tr.aj.e :nazld:ato Cu@> pri razruim bolest!ima i u raznih boles,_ nika. Ona je prJje sv.eg.a uslov.ljena sta~ njem bole.smi:ka :prJje .naiStanlka bolesti, teirlnom kl:ini~ke sl'ilke .bolestli. 1 na.ffi~

nom pr.imjenje:nog lijeOOnja. Invalidnost Je dr.u;g:i. na& ishoda

bolesti. To je .nepo'bpuno ozdlravlje:nje. On.o se k-a't'lak'teni:Se zaostajanjem odtre­denilih JXlSlj€ddca u .g.r.adi i ;fiunk.oiji ne­lcih organa, iako je 1bolest -z.a.VI'Sena. Te osobe su traj!l'l.O ~e za r.omiji svoj posao ili rnogu da ga dba\-:ljaju u i5okira:6enom raxktom '\:"l'€ll1..EmU. u tih bo­•lesn.i.ka (i•nv.a:lida), pr.ilrnjenjuj.u se to~ sebni postwpci, .ai:jli. je cilj- da 1h ospooo­be z,a ponovno dbavljan-je ranijeg i1i ne:kcg dr:wgog oz,animanja. Svl ti :razli:Citi pd!rtupci predstaNljaj;u sastavni dio slo­Zenog prooesa, oopm:dbljavanjoa boles­nik.a i :irnvalida. Taj prooes se zove re­habiHtaoija.

Smrt je tre6i :n.a:Cin :i.shoda boles.izi.. Smrt je strunj~ ODg-am.i.'lJl'l-.a. kloje nastaje ;prestarnnoom fun!kcija oantralnog ne-

rvnog sistema, !kard:io-v.asku1ar.nog 1 ~atornog siiStema. Smrt moZe da ru~:stane nagilb .ill .pas~o. Postepe.­'l10l11. nastUJpa.nju sm.rti mm.e da pretho­di ~&tanje ~oje se zove agoni;a. To s'La~ nje se kar.aJk"beniclie IPOJ'Il.U6enom svijeSCu i smanjen.om · osjebljivOOCu ibales-nikoa. Sv.i.jest anoi-e da bude ofmvana u izvjes­UJog broja 001€Sn'ilka z,a v.nijeme agoni~ je. Oni mogu ner.a~umlj:iv.o i jedva C'Uj­no da odgovaraju na .pitanja. Nek:i. bo­lesndci z,a V'Dij.eme o.agonije mogu :imati izr.aoz:ito smanjoene :ii.vo1me fun:kcije, 1:e se mo:Ze 1posumnj..ati d.a su wnrll. Zbog toga treba da se ra:zlika.1lj•e ptiv.idna od prave smrti. •P.rivlld!na smrl re na"Z.i.V.a letargija. Ona se karakteri.Se maksiffial~ n'im .smanjanjem sVih Zivotnih fumkci~ ja,· tako da OOlesn.i:k po svom ~poljnom d~ledu izg'leda ka.o da. je mlif:.av. Detalj~ na :i:s,p.irtiv.anja utvrduj.u da su funkcijc

d:isa:nja. i srca joS uvliljek ofuvane. Prava

smxt se k.ar•a:k:terllie ·piOljp,wn:im presrta,n­

k.om funkcija oontr.a.ln.og nerVlfl.Og siste­

ma, prest.an'kom r.ad:a sroa i rpresta..."l­kom dioonja.

KLASIFIKACIJA (PODJELA) INTERNIH BOLESTI"

.Bolesti. koje spadaj u u drnnen Jn ter­ne m.eclicine najOeS6e ;re kl:.a.,c:.ifi:kuju prema o~ i•hl si5t:enrlma organa. Bolesti Ta.'2llldh sistema wgan.a C.ne po­jec:hl:na pogha.vlja :in:tenne merl:i'Ci.ne. Si­gumno je d-a 5Va:k.o .pog1aV'Ilje treboa da &ll odred.snu cjelrl.n·u. PoZel.jno je i ko­:rilmo d.a. pojediin.a p.oglavlja prethode ~. Po'l~zeCi. 'dd tih Oi.njenica dat je sljedeC:i. Nl.BpOTed. 'gl'adiva u ovo.m ud.Zbendku:

- Bolesti organa za d:isanje

12

- •Bol'E'Sti sroa i kr.vm:ili sudlova - •Fiolestl. lbUib:rega 1 mokr.a.Cnih pu-

teva - Bdlesbi. oogana za. varenje - IBolest.i. jetre, ZuCn:ih pu'beva i guS-

te:va:Ce - Bolooti metaJOOli.zma - BoioEis'hl nepr.avtilline jsh1"'an1.'e - ·Bolesbi 2:1ijezda sa unutraS.nj.im

lu<lenjEilll - Bales:td. krvl i kl'Vl0tvmm1lh o1·g.ana - Bd.l.e.sti z,glabova, lrostiju :j ~1iiiba

- 'Doov.a.nja

BOLESTI ORGANA ZA DISANJE

·o11ganri. :z..a. disanje su: disaj.ni .putevi, tplu6a ,i .pleU:I'a 1(pluCna mall"amica). Pi~ saj.rui puW:v.i. Ge dijele n.a gornje l danje.

Go1mji disajni putevi su nosna dru:p­lja, ,pa:ramaza]ne Sup1ji!ne ·(Silnusi), Zdrl­tielo i gnkJ.jan. Usna du~Ua prechstavlja

' opomOOn.i or>g>an gm;nj.ih dlsaj:n&h pu.te­va. U:loge nasme duplje, ~~ !wp]jO:n.a i drugih garnjih <lisaj«Uh pute­va su da Vla!Z<i,uh OOiste od Oestioa Pra.Si­ne, d-.a ga oV·laZe i :z..a.g;rij.u do tjelesne

Sl. :1. Organi za dJGa:cfje: 1. ~ (prei:laga); 2. Interpleuralni prostor {pleu~ qo~ &upl.j.lrnra~; 3. ~e; 4 .• tmaheda (du~ §nik) ; 5. :l.ari-nks (grkljan) ; famblks (Zd.m-

0-ello); 1. nosna d!JPlj.a.

temperature. Nosna duplj11:1., 1pored. to­ga, kon'brdl:iSe :kv-alite:t va1Xiuh:a. porno-,. Cu ~ul.a m.i!r.i.sa. Zdrijek> ,i grkl:i.an spaja~ j.u nosnu dUIP1]ru sa opoOObn:im dd.jelom donjlih dtisa.j:nlilh ·puteva.

Donji disajni pu.tevi su du5nljk i dnlS~ nice sa sv.oj.im gr.anama. Oni sluiie za iprolaz v.a'2ld.uha do .plu6ruilh alvool:a l &te ga od .pro&me.

Pruca su glawti oo~ pr.ilbor.a :za d.i~ s.anje. G!1av.na ulOgaa. 1Plu6a (!p].u6ruih al­vea1a) je da -omogu6e i7lmjenu g.aoova izmedu 'SilXiljne sredrime i org.ani"ZZTT:3. ();:oo omog.u6a.va p:re1a.z .k!isecm:i:klS. :iz vazdruha n.1 kx.v ~ dd.s'tr.a:njenje s,uV'i5nog ugljen-rl:ilok&i.da iz lwvi u spOljnus~­nu. PluCa, IJX'red toga, uCestvuju u re-

{o,

SPOUNI HzO VAZDUH COz

51. 2. L:mnje.Il131 gaoovra ~uglden.-ddbkslda i ~a) '1.1 i¢ul:Jm:a, kroz zl.d e!lveol.a ! zl.d

i!fi'U6dlh lklap;J-.

13

gulaciji konoentnacij.e jon.a vodoniJta, Ljel£\snoe rtemperatur·e i prometa vode u 011g.a:nJzmu.

PluCna mar::.mica (pleuva) predstav­lja ,pomo6ni disa'juri org.an, loojli orno~u-6ava Si:r<::nj.e i skupljarnje pluCa. Ona se s.a:srtoj~ iz d'Va lista pa'nijetalnog (s.polj­njeg) i V"jsoer.alnog (rum.JJtraSnjeg). Pleu­r.a!lnri. 1i-sbov.i, ·z.a!hV!alljujuC:i. nj.fu10voj g1at­looj povlli.i:ni, :n(1S.metano kli?Je pr.l disa­nju jedarn preko dntgog.

Org.curui za dllis.anje SVlOje uloge ostva­ruju ktlOZ dv.ije svoje osnov:ne funkci}e: v-en11il·aClij:u i ·t""eSpirra·ciju.

Simptomi i znaci bolesti

·Bo"lesti. oog:ana za dilsrunje se ispolja­vaju '1-.azrui.m sim!ptomi.ma i znacima. Oni -su ~·azliCito i'ZraZeni u swikog bo­l.esruik.a, zaV'.isno od vr.ste i .te-llin-e bo­,]es:bi.: NajtOOSCi S'imliptomi i znaci bolesti •Ol1g.ana ~ba d:i:soarn!je su k.a:Sa:lj, rpromjene ooob:ime .isplj.urvk.a, hcmopi:rizi.je i he­maptoje, bol u ·g:ntdima, disanje i ci­j.anoza.

KaSalj je najCeS& simtptom svih oboljenja or.gana ZJa disanje. On se j.av­lja n.a razl:iC1te .n..a:Oine, :zavisno od obo­aje::ntl.a pojedli!n;ih dri.jelova oogaTJ..a za di­sa.nje. T.a:k:o rpootojd. suv kaS.alj, be7. is­k.aSljav.a.nja. P.rOO~van :k.aSa.lj je onaj koji je pr.a6en iSkaSl'j.av.a.njem r-azli.Citih ko'JJila:m.a. i r.azhlCi.tiih osc/bjma :ilsopljuV1k:a. ~j moZe da bude sta:1an .ill d.a se ja:vlj.a u .napadtima. KaSalj se !I'lajCeSCe javlja u ·bolei:S.niik.a sa hrron'iOruim bron­hiti.som ili sa •bronh:ijallnom astmom. Promuk.ao :Jca!Sailj re javlj.a kord. b :Jlesnri­·k.a sa dbo1jenjem g1~klj-a.rna.

Isplju.vak. Mnoga oboljenja '0rgan..a za dlilsanj-e su ,pr.a:Oem.a. .is.lroSJ,Javanjern isp'ljuvk.a. Ispl-j~Uv.ak, .prem..a ikoliOOama koje boles:nli!k ~ava u t.Oiklt dana, m'O"'te da bu.de -osk.udoan :iJli. dbiJ.an. Is­pljlllvak: je O'slkudan. n-a:jUeS6e u bolesni-

14

ka •kojU. bdluju od bronhrl:jffin-e as.tme. za,p.aljenja g1:olcljana i aku-'bnrag bronhlti­sa, baT u po6etku bo1esti. Obilan :iiS­pljuvak se javlj.a u bolesMJca s-a hro­:niCnim b:ronhi.tioom, bronh.iek-k'lz.i:j.ama i ap.soesom plu6a.

Lspljuvak, prema i?:JglediU, moZe da bude sluzav, .gnojav, sa pt~ianje.s.ama krv'i. ShiZa.v is;plju·v.ak se ob.i10no javlja u bolesnrik:a kojli boluju od l:rronhij.nl:ne astme. Gnoj.av j:s.pljuvak, •koji se talo2li u dva sloj-a, j..aJVlja tSe u bolesni~ta sa bro:nhiekt:a.rl;ijam:a i apsoe.som plu6a. G.nojav ispljuv.ak je 7iaiiD.U6en i Zu;toze.. lene b.aje. Fetti.da.n :llszpljuva:k (d~pljuva•k

koji odaje :nejw.ijatan m.ilr1s) javlja s-e u -bolesntilka sa g-.a.ng.renorrl .plu6a.

Hemoptizije i hemoptoje. Hemop±i­zije se k.aralcterl.Su .i:slka{;l;jav.a:njem ma­;njih ko1iC:i.na krvl u v:i.d!u crvooih niti :i:li crven.i.h ta&ke.

Hemoptoje se kat·.arkt.ertis.u :i!skaSLja­vam.j.em &te ko:w:i. One ·su poslj-edioa :p.rs.k:.anja manjili ~1i veCLh kt··Wl·ih sudo­va. Hemqptoje se naj'CeiSCe j:avljaji.l u :boles:ruilka f.ojd bol\.lju Oid tuberkuloz-e pluCa, bronhiektazije iii apscesa pluCa. Prl prskanju veCilh =krvin:'ih .surl.ova (arte­•Tij-a) ;iskoaSl;j.avamje krv:i_ .mof.e da bud.e vrlo ohilrno i da doved:e do znoakov.a .i.s­krva'Vljenja.

Bol u grw:Uma se j.a.v·1jia sa.mo kOO oholjenja nekrilh d!i.jelov-a orgam..a. 21a di­samje. Tak.o .se bo'l Wa gru:dne loostl j<av­lja ·kod oboljoe:mj.a <t:rahejoe. Bolovi !l1a

=boOnoj strarrui. g:t"'..ldmog ko~ jaV'ljaju se kod oboljenj~ par.iijetalrne (opoljne) .ple­ure.

Dispneja je suibjiek1<i;wli. osjeCaj ne­dostatkoa v8!'1Jduha. ana 'S-e =ispoljta.va na­por.nim -dJils.anje:m. ~.a:1x.>rna dis­·pneja je us:Lov~·jena o'be:Umim ·i"ZJdli:sa­njem {ek&p.irijumom). Dispcneja se j.a.v­lja n.a.j6eS6e u bolie!sni.ka sa bronhij.al­nom .asto:nom, .opstruktivndm bro:ruhiti­ISam i emotilzemom pl.u{a.

Cujno disanje. -D.i.sa.nj.e re u zdravih osob.a .ne Cuje. Medutim, neka obolje­:nj.a Ol'g.all"la za djl&an.j€ .praOana .'Hl Cuj­.nirm d±s·anj>Eim. On:o Ge Cuje na bli7..em .ili da!ljem odstoj.amju od bolesniik.El. Na.j>ISeSCe 5e j.a.vl]a:jru dtva obJJ.i:k.ICI. Cujnog d:i.sanja: ·~sv,ir.arnj.e<< u g.1-u:dLm.a i ,,,s.!;rl­dor«. Sviranje u grudima se najCe­SCe Cuje u bolesnika sa bl'onhijalnom .astm-om u aN~~padru.. Silri!dor -se obiC:no Cuje karo illtanje a ~ta:je najCeS6<~ zbog qpstru!k!di.:je (~ja) tr.aheje ili v.eCih bronha. To se maj:~6e javlja kod 1Ntmcim.-orn.a bronha .i!l.ri. ,p:rtits.Ulstva str.anog tij.eola ~ooje joe udahm.t'OO u or:g,rune za (l!i­·sanje.

Cija.noza. Organi .za disarnje imaj.u · znaOajnu uJ.ogu u r.azmj1end g.asova iz­medu k;;rvi i spoljnjeg v.azduha. Zbcg -tog.a ob.oljenja plu6a mogu d-a bud'U p1-.a6e'rta .poreme6a..jem razmjene gaso~

va :izmedu .lcrvl l spoljnle sreldine. Po­s-lj-edic::l tih · porem.e6aja $l.ovJj.av.a po .. j.avr~t ljulbiOastopl!ave obojenostri. koZe i vldljhr.ioh slU:zmri.ca Jooj.a se 1nmll.va cija­noza.

P1·omjene na grudnom ko.ht. P.l'\QIIl1-

j-cn-e oblik.a. .gru:drnog koS..'l IS.tt L~sto

uzrok 1li p'OOljedllic.:'l oboljenja organa

za d!hsanjoe. ·Ba.:CV8:"3-t .i~led gr-udrnog ko­Sa jo.vlja se u bolesnika sa emfizemam pl-u6a. A!simetritnoot gll'tld!nog koSa us­ljOO uvuCei'lQ.SI.t.i joedn>e str.a:n.e uslovljen.a

j.e flbr.otor.crkiS.om kojd joe poslj-edk.a

obiirrruno.g oboljenja pleur.e Hli jedJJe po­

lov.im.e pl u6a. ·Lsp.UlPCeno.st nacNclju.Onih

jama se javl1a u bolesni'ka sa emii-ze­

miOm pluCa.

Sve bolesti o.ng.a.noa za dllisanje m,ogu

da Be svrstaj.u u 5 OSillDv:n:i:h gru.pa. Jed.­nu .grupu Cin·e 001es.ti gornjdJh organa za d:isanjoe (nos, paxarna:z,..1:1ln•e Su.p1j1ne,

gJ.·kljoo i tr.aheja). Druga .gn1p.a ob.uh­vata bolesti bronhija. T.reCu grupu Cine

b.ole.sti .plu-6a. CetYiltoj gruw.L .pripad.aju

bolesti .pleure (1plu6n~ maramioe). Po­

sljednja, peta gl'U;pa ob:uhv.ata bolem:i medi:ja&tinou.ma (sred.og'l'llld·.3.).

BOLESTI GORNJIH DISAJNIH PUTEVA

Gornje d!iSiajrne puteve Cine nos, Zd:rijoelo, larinkls -(grlclj.an) i traheja. Zlbog :toga bi moglo da se govor.i o bo­le'8tima n.ooo., Z<ktije1a, gtiklij.ana i trahe­j€. Medutim, bdlesti jedm.og d.:i:je1a gor­nj:ih dirojnrl!h pu't€VIa soe vrlo CEsto proSi­l'e :na dTUge, tako da "istovremeno oboli viSe dij-elov.a. Naj:OeS6e OOlesbi. gomj ih disajnih puteva su upalne prirode. To su naJi5eS6e: zcupaljenja nos:ne sl uznioe, ,paT.amart.ailmh SupljtLna, sl-uznli.ce ·t.drije­la, slu'Zinice .g1rklj.ema i t:r:"laheje.

N.ajbe§6e ·bolesti go:nn!,jfrl- dWajniL~ ~puteva su naz.ab, polans.loa kijavica, oboljenje . k,r.a;jm.i!ka, si.nulliitlls, far.ingli:ti.s i la·ringotrahei!tis.

NAZEB (Influenza)

To je akrutna w.-oor.tn.a ;oolest, koja se dspo1~ava kiQavioom, bolovima u grlu i po.rem-eca.jem.. opSteg stanj,a.

Uzroci. NajCeSCi. uzr.oOnici ·na-ze\.x'l. su r.azne vrste Vlirusa. U:zro6ni.ci (vin1si) oprenose se uglavmam kJj.a.'Iljem. Pr-e­hlada olakSava nastanak bolesti. Imu­atitet se ne stiCe poshl.joe prele1ane bo1es­ti ZJbog toga Sto p.ostoj:L vedl broj v..intsa ikoji i'aa!'Zlivaju ovu bolest.

KliniCka slika. In·kubadja traje dva do Oetiri dWla. Bolest 'Se :i.sJpoljava z.a-

15

·pa]jenje:m nosne sln..b:mri-oe i slu2lrlice Zdliiijella, suvo6om u ustima i zapuSe­.njem nasa. S'luzni.oa nosa i 7.clrijela po­s'baje cr<vena :L oteCena. 'l'e p:L10IIljen.e na 15lua:niai. pre6ene su ·~ve6amlim lu~­

njem sluzi. Sekret Glrurz:n..toa je u pofut­!k.u vodeno-sluzav. On .k.a'stttide post.aje gm.ojav i :i.ma ZU&~u6em izgled. Ti simtptomi. i 2ll1Ja.ai Oe9to su praCe:nd suze:njem oCiju. Nat'Dab re Ces'bo kom­pl.Wkuje .bdLovtima u uhu i &i!n.u.sima {pa­!Mn~m ~upljlirruama). P.orem.eCaj:i op!teg """'ia se ispolj<W,.ju glavobo­·ljorn, ooje6anjem jeze, maJ1aik:saloSCu j

bolov.ima u mliW.dima. Pov6.:Sen-a iempe­xatura se 01b1Cno ne jav lja · ako se ~ne jave komplikacije n.aze.ba.

Navedene tegobe naJjl:eS6e traju 2 do. 3 dana. PojaUama &ekreci.ja nos:ne slurzn:ioe ll1IOZe da tr.aje druOO, Oak 2 d'O 3 !Jloedje]je.

Komplik.acije su: zapalj-enje sirnus:a, "ZaJpa:ljenje ~jeg uha, z.apalj.onje grlcljra:n.a, dn.t5Mka 1 bronhil.ia. One n.a- · sta.ju usljed sekum.&rne :i.rufekcije bak­'terlijama. Tada mogu da se jave i povi­Sene :tezn.pe:ooture. Ove kompJd-k.aaije mog.u da predu u hroni&l.m. db'l:ik..

LijeCenje je simptomatsko. Lijek·ovi se daju za smacndenj.e hvCenj.a sluznice nosa, 71<1 otk1arnjanje g1avobalja i bolo­va u udovtiima, za sm.anjenje povMene t.empem"bure. Ulooliilro se jave Joompli­·k.a.oije, one se· lijeOe antill:dotJ.:ciana.

Njega bolesnjka. Pooebna :njega nije poc<treb:na katla baleot m>a blati tok. Te­Zi dbllk bolesti zah.11ijeva <Ia bolesnilk"" VI'iijeme bolestl le£ u poo!<lldJi.

POLENSKA IOJAVICA '(IIhiruitis aJiel"@ioa)

To je .alE!I'gU,jiSko d0011en.je s•luzn:i.ce nooa (otlel'gUjoki. rmltis). Polenska ki>ia­vtica je pra&m.a i upain.im oboljenjem sll.1alll.i!oe o{:iJu (alergtij&k.i loonjunktivi­tis).

16

Uzroci. Polenska kijavica je uzmko­varna preosjetlj.iv:oSCu ma sbr.arne bjelan­OOV!Lne, naj:Oe.S6e J1a .polen traJVa, dT.veCa i cVLije6a. Ovo oOOljenje u nekdh bol~­rri:ka je U'~r.okov.ano preo:;d..eifrjivoSCu :na •bjel:an.Qev.i:ne dla.ka, ikos€ i 'perj.a..

KliniCka slika.. Mlade ·osobe CeSCe obolijevaj·u od ocJ..rasbih. Boles::nli.ci sa palanskom. k11avi'OOffi Desoto i&po1javaju l dru.ge aLet~:j-ske :rn..arnfufesrtac:ije (.aJ.er­gijsku ruotan.u,~ur.bilkarJju i dr.). Obolje­nje ee Oe.sto javlj:a u vdSe ~va jedne po:rodi-oe (nasljedrna sk!l.onost) a t<>tpo­ljava se jzra'Zitirm crvoOnli:lom sl U2inice .nooa i konju.nktiv.a. O:no je praCeno ve­illt1m htCenjem nosno-g ookreta i suz.e­nj-em o·Ciju. Bolesn:ici se We na glaviO­bolj:u l Casto su ner.aspoloZenri. U nekih •boles:nrika, .uz nav.edene s1m,ptome, jav­ljaju se znaoi bronoh:iltisa (ka'San.j i dT.), Sto da.je sl:i:k:u nawba. Medutim, dru:7..e traj.a~nje bolE"Std lllkazu.je da se ne radd! o .na'ZI8bu, vee o posebnom obliiku polen­ske lcijav:ioe. Osnovna ka'l'laikteri..sti:ka bolesti je da se na"jce56e javlja u proljoe­Ce i u tok.n ljoe'ba, kad:a hlljke cv;ietaj-u.

lspitivanje bolesnika. Alet~ijska. i!i­•p.i:tri.v.a.nrja omogu6a:vaju da se utvrd.i vnsta p:reo:sjetldi'VOOtrl. (polenov prah :i dr.).

Lij~Cenje. Osnovni pritncLp lijeCenja je primje:na ant1iJJristaan.illcih sredsta­v.a, s ab2iirom d.a se radii o ..alergijskoj bol'ESti. IZMZi.W lu'OemJe neiSILQg .sekreta i suza sll21bija se :primjenom v.azokon­s.trJJktOr:nli!h .sred.Sibava (efechtirnsk.e kapd. i dr.).

· Njega bolesniko. Bolestri•ku treba abj-asnrl.t:i. sukt:inu bolesti i .uzoo'k koji je uSlovljava. P.rti toone 1::re'ba. mu ukazati na neophodnost izbjegavanja izlaganja 131e:rg€ll'l!iaTha, Crlja ·pr'i:rQd.a se utvrduje koZnim 1>e9bov'ima. Bol<'&lliku treba ru.loa2!a.ti na 2!Illa0aj. oc1Jr:7Alvanja }.i.C:ne h!i.­giijene sluznJ:oa nosa i o5ilj:u u prevenci­ji sekn.unda:me 1nfekcije bakterlj.ama.

ZAPALJENJE GRKLJANA I DUSNIKA

·(Lamin.gotMheirt.il';)

To je upalno oboljenje larinksa (gtr.klj.ana) i 'bL·.ahej.e (d1.11)nlilk·a).

Uzroci. Uzrocl su raani viru-si•, a naj­CeS6e vM"usl :iin:tJluence d. g:cipa. Cest.o se p;a vinlMlU ±nf-ek:cij.u nad.ove:llilj.e i'l'l·fek­cija ba!kterJ.jama. Lnkn.llbacija tnaje 2-3

OOina.

KliniCka slika. Ooo je :rci':zli:aita u djeoe i odr.as.lih QSIC.Iba. Bolest kod maJoE'! djece mo3e da pl"'tiOe .p<ld i:..eskom :kli­n•lilk>Om s~iJmm. Orr.a. poOinje slik.om nazeba, da. bi se brzo r·azvili. znaci 1e­Zeg oboljenja. Disanje je oteM.no j Ouj­no :pr.i. ud.tis.anjru (u v.idu stnidora) i pra-6eno 1MS1jem i. cijanozom. Ov'i ?maai teSlrog stanj.a. u mal-e djeoe, [la:roCito j'S­

pod dvli',j-e go:l'irne, p.osl)edti.oa ~u izr.azi­tog otoka slru:zin!ioa lwni:n:koo. i traheje, St.o dovoc1ri. do j.a.kog suZenja gornjih dj.­

sa:jll1lih puteva.

&lest se u odrootih o;s.oba naglo ls­poljava. Osnovni 2ll1aci bolesti su ·lzra­zirta makuksa.'l!clSt, gubirtaik .apetita, v:iso­ka f.el:xniJn'ds-t, gJ.avdbolja, jeza i bolovi u mfuS:i6Lma udov.a. U-z ove sL"TT.ptome javljaju se Slaha gru-Sdbo16a1 slab kaS.alj,, p:romulk:loot, 'Sl.abo ZR!puSen nos. !..ice je .z.aZaoreno, a postoje 'i znad. konjunktivi­tisa (crvenilo· sluznice oCnih kapaka, suzanOe oC.iju).

tBolest, Uilodl'hloo se ne jave kompl:ilca­cije, tra)e knatlro: 2-5 dana. Poj.av.a iz­razi;ttljeg k.a:~lja je :zmak nastmka kom­·phlkacija koje su posljed;ioa bakterijske

2 - Interne boB.es:t.\

supemi~nfekioije. Naj0e56e komplikacije .su gnoj;ni bronh:ilbi.s i pneumonija. Ove ko:rnphkaci;j.e .upozooravaju :na teZak iok

i isohod holesti..

lspitivanje boleSnika. Dij.agnoza se .naj•OOSCe postaw1ja na -osnovu ti.pi.Cne slike gJTi!po2mQg sk!Jnja ii .pojavom obo­lj.enja u ve6eg broj.a ·st.anovnika u oko­li~Tili. boles:n,ilka.

LijeCenje. LakSi oblici •bolesti se lije­Oe slmQ:ttomarl.Gkli'. P,r.irmjenduje se udisa­!nje top·le vodene pare 1 sroedstava za smanjenje pov:iAene temperature. Izr.a­zi:to ,poviSena temperatura i obilno Zit'Ojenje -z.ahtiJjevaju uzlnnanje V(>6nlih sokova i d.Toug.i.h ~n.apitaka, da se sprijeUi J1ast:.ana!lc deh:idr.ataaltie bo1.€Bil!ika.

Te-.Q. ab1ici bolesti, pos€il:xno u ma:le djeoe, zah111jevaju pnimjenu anti.biotske te:rap:ije, j.er se bolest wlo Ce.sto kompld.­:kuje bak:terti:jsk:i.m IDfekaijama. U izu­:7...elmo koeSldh 1bolesruika (male djece) cLa­je 5e kitsoeoruik, ponekad je :neophodna 1

tra!heo~a.

Preventi"W1e mjer-e u spreCavanju Si­!rel1ja w.lipo.zne lnfek<!ijje sprovode se v~dina.cijom ~S~trunov:nti.:Stva. U~jeSnla ZJaStita moZe .da se postigne u viSe od .poloviline v.aik.,ailn.i.oonfuh ako vakcina od­govara v-r•stii. v:inisa kojLi prollzrok.uje poja:vu p.ande:mije.

Njega bolesnika. Ukoliiko se ne jave kom;pLi:kladilje, posebna njega od:r.a.slJJh osoba :IDje .pob"ebna. Dovoljno je da 1boles.nik ostame .u pooteljd dok se bolest ne smini. TeZii .obli:ci bo'lesti, posebno u :ma-le djeoe, z,a:htijev.adu bmiu hospi.tali­za:aLju d p:ninnje:nu irrrtenriv:nog lijeCenja, zav.is:n.o od r.azvoja boles.tii..

17

BOLESTI BRONHUA

Bol~ bi\:mhija su Vl'lo uCastale ·u na.s. M-edu l11&j,6eS6e bole.Sibl bronhija spaclaju ak:utn.i bl-onhitis, hro:niOni bronhi.tis, b!Xlil1bdjalna .aBb.na i bl'IQl"l.hi­ektazije.

AKUTNi BRONHITIS

~!lTO:n.chiOis acuta)

To je akutmo 2laJp.BJjenjc slu:mtice brxmhnog sjstema.

Uzroci. Ak-utni br.on·h!:iti-s je na:jCeSCe iza:zvan ra'2Jn:im vJrursdrn.a, v.glavnom u okWru slilke ;nazeba l g;nilpa. Bak;teri:jske ;infekoije se n.ajrOeS6c n:adovezuju na v.i­rus:ne Wekci}e. .AlmJtno zapaljen]e bronh.ij.a .se jovlj.a u sldapu kll.ill!iOke l!'.)j­

•ke rnruruh bogl!nja, vel:iikog k.a.Slja i neklh d-rugih .akruirrr.iJh zrer.a'Z!Ili!h holesti.

KliniCka slik~. RiaSa-lj je csnovni znak .a~kutnog bronhitioo. On je u po-­Cetlou suv, nepn:xbu.k.ti.van) a Jce&nije po­staoje produJ.obivam., sa veCian i1i m3in.j:i.m -koJ:i~ lspljuvJoo. IspljiUvi()Jk je u poOetkiu bistar i sl'l.liUv. On ka.Snije po­staje shwavo-g:nojav, a ne'kacl i pot!pu­no gnojan. K.a:Snlj se javQja u napadli­ma, ~bno ,pos].rije url:iLsa.rnj;a hladnog vazduha, puSenja, itbli&og na.pona ili smideha.

A!kutn:i brormi:bils je Jcra-"llrajM bo­lest koja 1lraje 5-7 da.n.a. S'ianptomi se za. to vmije:me pootepeno stiiSav,a iu i gu­be. Medtllbim, povremen!i loa!a.l i i ils­tk.a.\S'lj.a.Va~nj>e :rnanjdh lkol.Ji.&.a ispljuvka mogu se javlj<atl jOO u tc:ilw 3 do 4 tt:ledje:lj-e.

LijeCenje. Bbgi obU.ci ne zahtijevaju rposebn.e t.er.apilj'Ske mjere. Dovoljno je ..a!ko bole .. •mic.i ostanu u rpos.tel~i neko1i­ko dana 1i. UG!iirm.a:jru doV'Oljtt:le koliC:ine

!S

tetmos~,i (wCn·.e sokove, Caj). Ukoliloo je temperatw:a lizr.acil:i:je povti,§en.a, da_iu se antip.lir.etiCka sreds~va (.aspit'.in i dT.). Boles.ni'Ol t-reba cLa i<zbj€gav.aj-u puSenje, bor.av.ak u z.arl!imljenrlm i h:Ladnim pro­st:onijama. Lij-ekov'J. za su:zlbjj;anje kaSlja .se primd.znj!llju saa.no alko je on izr.a:Ze:n, GUV i neprodu:k1:tivan. NoEjpro:duktiv:an kaSa!l-j m.oZe da. se smh1 inhalactjom tople vod€1Ile p.a.re. IC-ada k-a:Salj po.s.t.a­.ne prcdrurk.tirv.:m, daju se s'l"led&tv<1. za is­k.a;Sldav:arnje,

Njega bolesnika. P.osebna njeg.a bo­lesnilka n.ij.e ,potnebna kad>a bolest jma blag oblik: :i tok. Dovol.io je ako bolas­nik: .ostarne u topltim pl'OSII:onljama za vnije:me bolest:i, 5 do 7 danoa. Te-/:i ob­lirk, posebno u djece, za:hittijeva hospita­li-zaciju i .im·tenziv:niU njegu bo1-e:;.nika.

HRONICN! BRONHITIS

(·Brohah>l:ils chi"011Jica)

-T.o je hncm.i<O:no ~jenj.e_ s-luznlee hncmhliJa tkoje se ils-poJj.ava ln--on:i.L'lllrm ·k.a:SJ.:jem i isk.a~Ljav.am,jem. Srnatr.a se da hT<miiCn.i ~ti:s -,.ootoii ako j~ -ooob.a kaSlje _ l l.sk.asl!java n.ajrn.ai1j.e 3 mjes.ec-a godlimje u poolj.ednj-e dvije go­dime. HroruiiOni b:ro::nhirtlis je v.rlo uQe.s.ta­la bol-est .u ~j ~redhri., mrrrogo Ce~6i. u mulikerana ttl-ego u Zeoo..

Uzroci. Svi uzl'oci hroniCri.og bron­bLitisa mogru. da se svrsbaij.u u tri oon:ov­ne ~- Jedlnu grupu ,uzro6nik<a Cine .millG!"OOO'l~; dr.ugli t.W!r'O!mik je pu­&e:nje; tre6a grup.a .su ·r.a2llla MdiraZlljna sredstv.a· hemtijs.ke i ftimi.&re pri'rode.

Za.gad-e:no5t v.aaduha :i®al'ljivim ga­.sovtima i I~&~mhn Vll'i'trum.a pllaSi-ne cljelu­j-e taJkode .n.arlalaZajrno 'I1a slU'zniau bron­hija, .itzarti.vaj.uCI. ndeno o.§t.e6enje.

Sl. 3. »:Sa:tv.c:r&t'~ gn®;n\i.· ik-00 -u holeooillka sa h-r.oni:Cnim bronhJtisom (B)

l{lini.Cka slika. K.aSalj i liskaSljn:vanje su osno-wui. 2100.0L hToruilCnog bronlli:tisa. Oni se po.@CXfoS.mraj.u prJ. l()Sim vvemen­skli.m .prrllllillooma i •U zlmskim mjesEL".iitl-.:1. K.aJrokte:nistiiO:no je -da se ·k-aSal.t najf:e56e j.a:v<l~o.a na;p.a~ i u ~jlilm C...'l.SOvll­ma. K.a'&ai)Jj se besto lzaziva hladlldm va'Zduhom, dim--om i Uzi:Olcim n.aporom. Mnogi -bo1-ooni'Cii pu~Ci ne 0b1-oa.Caju na 1o pa~ID,ju, Gll!loa'b'.aj•U6i da je ka~lj po­

sljedica pu!Sen:j:a.

Kolii.Cilna ~ .i7.gled .isp'ljiUVlk.a su N.zlli­Ci;hi. 'I'.ada :llstPljiLUVaik poVJ.-emeno pos-t,a.ie slruiz,a.vo-;gnojav, pa i .gnoj001. On je Zu­tozelene boje, Sto je k.analk:ter1s-bika gno­].avog :isplti-u.V1ka. Hem.-ap~je se javl.}a­j:u u ~ bol~ sa hronilmlm -bronlhillioom.

JBdl.-e&~·Jid sa h't'Ol"llil1:mlim b:ronh:i.tirom Oesto .ctomvl;j'avaju ko.m:pldikacLje. Naj­il<!Ma JooonpliJk,acija hronllnog bronb.iti­sa je bra:nJhopneumo:ruiJjoa.. V:rem..-;mom se r.a.zvjja hrron..iJOna plu6n.a :Dnsuficijm­cija, ·loosruije i zasbojrna w~a U:nsuflci­jen-di!ja ~g s.roa ~o plu6no

&oe).

lspitivanje bolesnikn. Ona imaju za aiJJ da .ilskll<ittlle ~ bo'leobi koje se lli­poljav:a,jll ~1jem 1 dslca.Slja.va!llojem. Po-

2'

red tog.::t, ispl1lilvm11j.a slu~ da $o€ ntvrdi uzrak hmon:iiCinog bronh~\:ilsa- Funkcio­tt:la .ispil!iva.nja l"eS¢ra'bonnih fu.nkcija sl'Ui-e :t.oa ·urtv.rdilv.anj-e postoj.arnja stepcn.a ioou·Jlidijenai\Ye p1uCa i radne .sposob­:nos\Jl bo!e.s.nllka. ·

LijeCenje. Osnovni princip lijeCenja je otk1cwl.ja:nje 1J.r2ji.'!Ok-a bo1-E$.ti. To prak­ti{mo oz;n.aCi c1a treba otkil-O'Illi:ti bakterij-5-.ku dmJek-cij.u. 2/bog toga poj:aVIa gnoja­vog 1s.p1jru1Vkoa. zalli~i,jev.a pliiJ.njenu antj~ ·bi.oililka (rpenJLciillin i dr.). Prestanak pu-5-enjla je !lledPho(i.g!n u svi!h bolesnika sa hro:rtiCnllim bronhP.Itloom. :&>les.:ni.ci koj:i :r-ade na l".a:drnom mjes.'bu gdje su izloZ-e­nd. zagadenom v.a:2rluhu ~'fuw, dim, gaoovi i dr.) treba da pl'()llli:jene radrno

mjesto.

Njcga bolesnika. HroniCni bronhitis bez ~oc:tn'lJrJl_ik,acida lll.e zabbijeva poseb:nu njegu .bo]es;ruik.a. SvaDoa kloonpl.iJ<aa\ja :oa:lY\tijeva. odreden nai!in :n:jege koji ~e speci'f:i;&un za nju i za,villscno od .i:zr.aZ-e­no.sti svafke JoomplWJt!aaije posebno.

BRONHIJALNA ASTMA

'(.1\stb:moa boonchii!e)

To je hoonrl..Qna Jm~-et'lgljska lx>-1-est ~jrnfuh org.ana, 1 posebno sluozmi­ce .bronhija, okoja se iispoljava ;napadi­

:rna guWnja.

Uzroci. Bronhijalna -astma rl'astaje uffi.jed senziibillimacije (stv.:m:mj.a precxs:­Jetlji:vootti.) oogam·i!z:ma .na r.a.zn.e sup­srtarnce koje e.e n:a2ivaju a:n:tigemi (-aler­gerrl~. An~ loojli. :Wazj.VIS!jiUt bronhi­.}ailnu aiStmU wnose se u:di&anjem sa vaz­d\lihom. Za.W se :rovru IDha:1acicmi aler­geni. Naj..ises& :inha1aclani alergeni su pdlenov p!M!h na:zm_og cv1j-e6a, 1.-:ulm.a lp~. ,posWlj!O:€! stv.a!rl a Zl.votlnjske

<l'hake.

19

l\.liniCka slikn. Sma.tra se da td alel'­g.ijske ru:;.tme obolrLjevaju u~1avnom

o.sol>e koje .im.a.ju p:oveCaum .soklonost Jc.a. 1iapolj<avam:ju ale~jgkih reakoija uopSte. ZOOg OOga .pootojri nJ.iJ~ljonje cba postojli i sklonoot or.ga.n:i:zrna eta obol!i od bronhijaln~ astme.

Brxmhij.a:h1.a. .astma. .poCinje u razliC:i.­tom :lrivotm.om dobu. O.na se u :nekih osdba j.av.Ij.a jo.!i u na:j:nan.idern d1etinj­stvu. Mu§kal'1ai 1 W:ne ·podjed£nak•) obo­l!i.jevaju od broruhfU.aillne as.tnne.

Bronlrijoa:lm..a t&Stlna se Lsrpolj.av.a as­tm.a.tt~ mpadima koji se cSeSCe jav­lj.a.j.u noCu. Napgd poC!ilnje ooj.eC.anjem tj.eslrobe u grudnom ko:Su. Poolije toga "" javlja d,ispneja (gurenj~). Bolemil< je prinuden da .sjedi u postelj!. .ill stojti., bli!jed je i obii5no za.'U.2lima poloi.aj .koj~ mu olak.Sav.a d!."''811je. ~ji.Oni peri­od traje r.azlli.&to dugo, nekol'Lko fllinU­t.a do nekdlik.o snrhl, a zartim n.astijle pe­.nb:;xi k.Ml'}.a koJi se zav.:rSava Jsk.alljava­lljem m.a·llh 'koll&na s1u.zavog, ljeplji­vog ispljuV1k.a. Iska~ljava.nje Wpljuvka dOVtOdri. do Jzvj.esnog o.LaJclanja clioo.nja d. OOie..cmi!k se osj"i'!Ca bolje. Boles:Uk se poslije na.Ipa.da 2111oji ~~ ohla:n.o, us.lj.ed :napor.a za:stli. Bolesnici u kojdh postoj.i &to a!<Wglljska astnu sv~ do sl)ede6eg oopada nemaju tegoba i oojeCaju se k.ao 2Xlrave osooo.

Poseham. ob1idt astma.ti6kog n.a~pada

je tzv. status astmatikus. To je p.rodu­:J..en astmai:iliki n.n:pad koj~ "braje preko -24 sata. To j~ t<ii.!lk obl1k Mtmati{lrog n<a!p!l<!a. Dispneja (guOOnj~) postaje sve dzr.a.Zendja, bdlesmik ~taje cijanotl­llam, sjedi u post<dj", !.e'iko dlle, loa!lje, ald. bez isl:Mtljava;nJja, Da,.vanje odgova­:raju6:i:h l:i.,)ekova :ne smim.uje nap.ad.

Ispitivonje bolesnika. Bronhijalna .astma se utv"ird·uje uzimarnjem a.nam­nesti&ih pOd.l>to!k.a i flzi&dm pregledom od stratne lje:kara. Alergijska ispitiv.a:nja sluZe da se utvrdd. n.a'koje je inhalacio­ne alergene bo1e..scrtik as.jc:rt;l~:i.v. Fun.kcio-

20

no .i~H:lv8tt1Je org8l'la za di.sa.nje se ko~ .ri5U da se wtwdi stepen ¢te~enj.a res­pjil"arto'Me f.ury)t·oiJe.

LijeCcn.'je. Medikamentsko lijeCenje .bmo<nhodrl;!aW~tor.lma (efedrin, adrena­•l'iln, am!l.nof.ilin 1 dr.) PJ,tlmjenjujre se za .prek:irl<an}e ~kog ruap.a.da. Te"L.i ob:lrl:ci .asrlmaJtiWh .nwpada se Uj-eOe i .pnimjenom Bfu;kolror<tikoida (prc'<lniBoln 1i. dr.) d .iinli.a:limnjem .klisecmi'ka. BoloMni­ci sa statusom &stma.:ti!kusom lije0e se u stac.ionairtnitm zdr.aJV-Stvenim u.stanova­ma. Bole.snici sa branh:i(j:aln.om .c~siiill.(l(Ill se lijei!e i p.'I"':lnjenom klimatskog 1ij.e­Oenja u pcimarskim i v>si=kim kJD.m.at­skrl.m rnrjestlma. Infe'k:-cfja se s.u21bl:ja pl'\1~ mjenom antifb!otiLka. Za Sl'l'l.i7i·v.<~nje bo-1'6Silllka daj.u se sedativtni ldjeko·vi.

Njego bolesnika. Boles:niku u astma­~~ :n..aa>adlu 'breba dozvoliti i pa:mo­Ci. mu dLa za'IJ.2:III.€ poloZa.J koji mu £na·j­lVtiSe odgova.ra i kojJ. mu ol.a.k.Sava disa­nje. TeZJi obli'Ci .. rustmartrl.'Qlr:og n.a.pada za­htijevaju iart~1f2iv.nu njegu u staclonar~ rom zd.r.avsrtvenitn ustam.ov.ama.

BRONHIEKTAZIJE (B.TonobJieotaalae)

To j~ bd!e<t kaja re ~kteniw pro­Sixenjern :rn.Bililih i srednjlih b:ro:nha us-1dEd oMe6enja njdhoVtih. Zi.clova.

Uzroci. B~onhiektM:ije mogu da bu­du urodena .1M steberu:l. bolest. Mnogo re~6e one su sl!OOere boles'l:i. Osnooml u=i n.astoa:nd<a bronhJ,ektazila su in­f.ekcitie .i suZenJe ddeail!nd.h putev.a. R;w:Ji-1WI:e ·bd!esti _.,.. za dnsa:nj~ (bronhl­

·iills, bronhop:neuml011!ije, tuberkiuloz.a ·p1u6a .i. dlr.) .lnlaju 2J'l>S.&rjarn udio u n.a­sbalruku bronhiekltazija.

Klini~ka slika. Osnovni znaci ·bron­·hiaktazija su ~j; i .l&k.aAlj:twanje. Branhieloba!z;ide .predstavljajru hronicr..u

bolest; kada j.ednom n.asta.nu, one os­taju toojrno. U prm.~Lima b.ronh.iJa ~b.ronhielct.a:ni:}.am.a) zad!dav.a se rek(['et koji _p:roe:rlsta.Wj-a pogodrnu s-:r€(:1J:nu za m:.a1k:urp1j.anje i ~&.av.a.nje b.akteri]a.

Usljed iog.a. brol'l'bJie,kJtaz.ije se ~to .in­:ffi.citr.aju. :k.ao rpooljedioa te tnfekclje zid bronhlek;t.a:zilja pove6a.va lu&mje reka:oe­·ta. Te prom!jene u;sJ.ovJj.a.vaju hron.Hln.i. .kaSa!lj u boles.niika sa bronh'iek;tazi.j.a.ma :i obi:lnx:> is..'I(JaSlj:a.v.anjoe i,sp·lj-u vka. KolH·.i.­na. lspljllJIV11m je :r.;W.d.eita: do 500 m:ilHi­tara i v.me za 24 saoi.a. Ispljuva:k je naj­c.e,soo z.amuCen, zelenoZru0g :izgled.a. On 6as·OO tne:prtija'tmo .7..a.u-dara, usljed IJ)I"isustva -all'laei£'Qb.n'ih ba;kterija u nje-

mu. -Bronh1ekta'zije se k..arakteri.Su izraZe­

nijdm jutal"njim kaSljem i iska.Sljava­njem na puma usta. Ta•kav kaSalj i ob.il­no jsk.a:Sljav.;;mje se javl.}a.ju i u toku dana k.ru:1a· bolesnik 'Z.:'l.Uzme odreden

poloZa.j. Wpljuvak bole.s-niika sa bronhi­ek'l;.acij.ama stajanjem re WoZi. u 1ri sloja. Hemoptirzije su takode dosta 6es­ta ,poj.ava u boles:nik.a.

Kada dug<> tra,iu bronhlel<ta7.i,ie us­loVJjavaju pojavu <Xiredenih kompl=ika-

cij.a. .

h;pitivanje bnlesnikn. Osn•ovn.a jspi­tiv.arnj.a za utv!rd:iv.amje qro.nh iektarija &U bron!hoskqplja i bronhograf:Lj.a. 1\a.k­ter.ioloSkil .p~ed ispljuv.ka ima. za cilj da urtv.rd!i. v::rotu baktertida koja ~.alovlja­

va gnojmi pl"'(>C69.

LijeCenje bolesnika. Infekci.ja je je­d.am od QSTI.()vtnbh uzroka u n.s.st.anku b~e'kia'Zlija. Zart:>D primjena .;mt:i:blo­:t'i!ka predstavlja osnOVl'lo medikame.n­tmm<> 1ijeOO!lje. Dreno'la bronhiekta.>i­j.a takode p:reds'tavlja vrlo karisntt mje­:r.u. Na taj rnaC:irn ~ spreC!ava nast.a.nak ra'Zil1ih komplilkacija. HirllrSltOm .inter-

Sl. 4. Ma-ljlt-casti pr~Sti 1t1 1bolcsrui!<a Ga. :b:ronhle:ktazijema.

21

v-encij10m mo.gu da sc OOstr.ane bronhi­.ek1t.azij-e i n;a ta;} aJICI.Ciln bole..;nik: mo;;..e oo se mije<li,

Njega bolesnika. OsnoWJ.a njega bo­lem:i.ka sa b;ronhiek.ta'Zltjama bez kom-

pli!kacija ~jii .se u dbucavanju boles­milr.a za .i21xxr polo-L..aja za najbolj1.1 W'€­lrla.Zu d prlmjenu .drrenaZe u lije6snju. Njega u holCSJ"ldika sa kompillrncijama sprovodJi. se na odgova.r.ajuCi. naCin, za­v.iGno od w.s.te komp1i!kacija.

BOLESTI PLUCA

0_,

(PNE~~<?-~~~~?, iJ 'Wneum"""')

fl'o su up:aJm,a dbaljenja pluCa, akut- _.-01qg d:li hro:niJCnog toka..

:I.Jcjb<mn.a lpJleuma:n:ija. se k.a'I'la.k!ter-JBe zahv.a.tanjem oijelog jednog ~obusa (.relinja) p1u6a. B:oon.hopneuanonija Ge

:ispolja.va za!hvartam.jem samo j.ednog j]j

vtiSe &ega'l1.enalta jedatog refu.ja, Da:nas se .pnEit.lmOll!ije ddjele :na p.rima.rn.e i se­Jrunda:nne pneuanonije. Primarn-im pne­umonij.arma se lnaZivaju one u kojdh upalni .prooos zahvata do tada potpu­O"lo zclrava p'l•uCa. Seku.n:darne pneumo­n'ije su zapa:'hjenja plu:Ca nastala u plu-6:i.rma koja su do ta.da hlLa oSteOOna dru­gjm o'baljenjcim.a.

Primame pneum-onije se prema U!Z­

·noOn:iaciirna. cili.jale .u tri gru-pe: bakter.ij-· Glee Plleu.mo:nlitie, Vli:rlusne (atipiUne) 'Pllewn.o:nide i pneumonlje i2azv.anc dnug.Lm ueroCnicim.a (gljd.vioe i dT.).

Bakterijske pneumonije su najCeSCe zatpa:ljen.ja oplruCa .Jooj.a su izazvan.a raz­nitm ba.'kroenij~.

Uzroci. Ba.kterijske pneumonije i?.:a-7..ivoaju razlilC:irt;e .baikll:eni:je.

Kli.niCka slika. Baktel'ljske pneumo­roje se igpolj81\11a.ju odr-eden.irn sirrnpto­m'iana i znacima.

22

Loba-r.na bakterijska pn.enmonija (krupozna pneumonija) poC:tnje n.aglo, gilCr.2Inicom Ei viookom (f-ebrilnom) tem­PE!rarbuTo:rn. Bolest se j:a.vlja iz •~pu.nog :z:dnavlj.a-<i, PoviSen.a temperatw-.a . bi"'.L;O -druti,Ze i})l'e!loo 39°C i na t.oj vlsrin:i se odii"J.av-a 'lri6e -dana, >aJoo se odmah a1e primlij.enJ. 1ide&m.ie .aTlltilbioticimoa. Ka­Sail(j je j-a!ko izra.Zcn. Balesnik J.lJbrzo i.s­kaSljarv-a N~ozan (ciglast) :i:sp.lj·u­v.a:k. Dils.anj-e ·u bales-nJik.a je Cesto na­ponno, .k!r10Z .no.s-. Dohijo.a s-e u1:isak da .n'02ldTve lep.rSajru. V'Illo Ceato u bolesni­.k.a sa •kmlJpcnmom pnoeumontjom se jav-1j.a ·herype; trua s"lrtmn:ici ·UISa.na .Hi ;no:z­dr.v-a. J.ez~illc je &u·V i obl&e:n. C:ij.imoza se doota Oesto jevJja.. SJ.·Cana r~dnja je j.a.ko uJI::U-rz.airua, .a. ;pu•ls je mail i jako ubr-21aln. At1teniljski .P.r-Lims.ak se ~ma.njuje. Boloon:i!k: je o:blivon hladninn zno;ioem.

.5. ~~ na sluznici .usana u bOle­snika sa pneumonijom (zapaljenskim obo­

ljenjcm pluCa).

Al«.t se u bo1e.:rnJka na s.nanom poOOlilm .pr.Jnrijeni tel\aJpiija LB:ll'bibiotri.cima, kru­·PQ2lna p!lleumon.i.j.a irma sa.-sv.i.m druga­Cij·u kHrnd:&u s.]jiku. Bolest protl6e u bLagom obi.tku, bez navOO.enih bu·rnih slnnptom.a i Zln~Ukova bcrle::.ti.

~:!:imil)ka IS-l'ik:a ba.krten1j1Sltih pnoo:rno­ni'j.a u ~OO}a:nUpal.m P'J.'0009 II1e z.ahvat.a ci:o lo:bruiS :z:na1lno je b1aZa.. Febnil.Tto.'it je m..rndoe izr .. "l'Zen.a. Op"S'"'....e starn.je bolesnilta J-e. munje par~S~neOe:rro. Zma~ ;t;okr,;iC:noo­ti su marnjc iZ1"...:'1:funli .llli iiz.a;;;Laj•U.

Altrup.i:One pneum:oniJe su iz.a:zvarne n.ajC.eS6~ :ra:Zlnim v&r.ru~'iilima ~- ;rii;:edij.ama.

AtipiCne virusne pneumon·ije se pre­nos€ sa odbo'ljelog OOvj-eka na zdravog. P.renosi.Qai. v:i!Ilusa su pt!:oe (golubovi, paip.ag.aojd i cl!r.). Porenosti.ot"J. rik-eoije su o'~ce. Za·t.o se ta.j oblruk iXf)-eunnoni:je ja"'.'­Ha u oooba koje se- kre6u .po Uvadame. gdje IJl'.iSU ov.oe. lmJtubacirja t1.·aj.e 5 do 19 da~n.a.

Vri.rt·USon-e (-a;L~pjiSne) p:neuanonije se ka~·aiktedSu -s'l.abo i:z:ra~ klin'iOkim Gimptcanima i :nnacirma. :EGaSalj j-e os­:redm,je W.·.a?.en, ~es.to bez :isk.a.Sljavanja. Tem.pez'la•lnnra j.e sla:bije .poviOOna. 'l'ok­si.i"mri. znaci .i.zo.Sit~Cl..jru. PoOO:tak bolesti je bez g.ro:unioe. I{aS.alj je na30e'S6e ,';IUV m .sa iska51:jav.arnj€'ll1 maiilh ko1iMna \;luza­vog :iiSjpMuvfk<a.

Sekundarne pneumonije j.avljaju se k.ao kompltk:aoija -u bolestima bronhijaa {hrond!Cmi hronhli:tlls, bronhiektazi.je, b:rcmhljailina astma i drr.).

-Osnov.na osob:i.n.a kl:i.niCke .slike se­ku.n.d.oa:rne pneUTTlOiloije je pogorilanj-e s'tanja osnOVlne bdles.f.i na koj.u se ona

. 111arlovezuje. Ona :;e is-polj.ruv.a. poj.avom kaillja, ..a,ik~ -ga 00 tada arije bilo. Pol'E:d tog.a, -j.avl'ja se pov.iOOna temper.utuora •r.ailtii:'iit.og stepena.

Ispitivanje bolesnika. RadioloSka is­piti:v;nrnj.a. su osnovn.a za utvrdlva.nje pos.rtoj.arruj.a pJ,u.Cne irnofiltraci;j.e, odnosno

pneumonije. B.:clt!t.-euiolo~r..a is-pitiv.a.nj.a :i:s.p1j.uv.ka se koris'fe za urtvrdlvanje bak­ter.i,jske pnetlml0ni.1-e .i. vmte bak-terija kooj.a · je j,'ZW'Ji.voa. SeroloSk.a :ispHivoE~nj.a,

·po.~bno titr.a hlad'Tiih agl!urtim.ima, sluZe 7..-'l u'tvl!'di.v-am,joe vdrvusnth pneu!nonij-a. X·Io;,.murbol001m 1sp.i:ti:v.anja GJu-i.e za d:o­pttm.t .dJijag.n ... ?7...C i pna6enj-e efek:t-.a pr.i­m:ij,-mjen:ih l:id-eOOnje ..

~}ie§mt~':.: Primj ena ·amti1biotilka p!'<.-'<:lls·ta vlj.a osnovm1 medikoamentsku tet-..a.r.dju. P11imjenjuje se pe:rric-i.Un, anti­b.i-ot:ici. SJ:nokog \Sipek;ln"a i GulfonamJi.d.i. Boloonici sa cij-anozom i di.lsopnejom. z.a­htiJevaj.u i ,pr.imjenu Jdsearrika. Kad.a se jave :z;na..cl kolol!.[p'S3, prirnjenj.uje Ge te:rarprija OOiw.

Njega boleo;;nika. Svi bolesn:id sa ~meu.mon'ij.om sve vu:ije:rtbe bole.'\lt.i treb.?.. obavezno da .p:t'O'ledu -u postelji. Boles­nik treba de 1-el.i za sve Vl'!jeme dok lma povl!Sertu :temperatulru i najmanje jo.~ :neddcljrLI dana poslije 010I'ln.al.izova­ID.ja tem'Per.rubure. Posebn.a. :.o:;naCajn.a mjer.a u njezl h<~loas.."'Liiloo. sa p.neu':mo.ni ... jom je dlcret.auje u pootalj~ u cilju pre­vencij.e noas'ba:rn.k.a tromlboza i embolija. Red-ov.n.o pcl]cref.anje bolesm:ika · u pos­telj;i jf! loonhsino u poov-en·ciji nas tanka d<Jlru'hltwsa .

TUBERKULOZA PLUCA o('fubel'cu!1osils pulmO!'lWn)

1\xrbenk,u:loza Je zama:21na bolest, lmju izazilva bacH tu:berlruloze.

izvor za1·aze. Covjek je najCe~Ce iz­vor za:r.aore, mm.ogo !1jede doma6e :!'.Lvoti-01je, a, i!zuzetrrro, Zivina 1 ptice. Ljurd1 oboljeli od rtiu!benkruloze plu6a :na,i.OOS6e lSU i"z:v-orU z-araze1 za:tim gnoj ii:i.stu1a tu­i:><ml<ulomih illijezda till oboljelih kosti­j.u. Izvor bacila trulbe:rikuloze m-ogu da budu mok:ra6a obolj6llih od 1:'Urbel1kulo­ze bubrega., vagiat.alrni sekret o'boJJjehlJh

23

od tubenk.u.loz.e genitalni!h organa iii iz­met oboljoeh!h od tuJberkuloze crljeva. Izvor tube'I1lruloonih kllica moZe biti m:lijeko i mlrljeCni. nekuva.nJ proizvod:i oboldelih Zivotim.j.a. KokoS, od pernate Zivine, m0'2e p.recltstavljati izvor zaram, a od ptica p.apagaj!i..

Putevi zal'aze. Bacil tuberkuloze mu­Ze -do.,<;.pjet:i u CovjeC.iji orgarnizam razU­C.i!ti.m putev.itm.a (d.isaj!ll.li. organi, organi m. va.ren.je, o..'ltale slwm.ice .ili ko?a). Re.sp:ira"bann.i. put za.ra:ze je naj Oe:SCi. (oJoo 90:% svi:h s:luOa!jeva). Bac.il u res:pi­r.altolme OT"g.aJTle mo-:ze dospjeti. udrisa­njem praS:ime, udisanjem kapljlca (Fli­geoye (F.H.ig.ge) lia:plj.i:oe) i .aspiracijom bacil·a lz u..nijete hrane.

•Od .w.i;h C::in..i.Iaca koji .uti:Cu na nasta­n.ak. i:n.fekcije najZ't1aCa.jnije je Ziv~Jtno doha osoba. NovorodenOe f dojan.Oe n.ajosjetljiv:i.jl su r.a b.acil tu:bed(,uktz·e. NeS"bo ma.nje je o..c;jehljJvo malo dij.ete, joS manje dijete predSkoLskog uzrasta j dij.et:e Sko1skog doba do pubertet.a. f".a ,pu1bertetom opada pr..ixod.na otpornost. Zbog tog.:1. u tom Zi.vot'Ilom dobu :;>enje s-e p1"oC€ll"mt abolj-elih medu 7.-ar.aZeni.m osobam..a :na O'k.o 30"0/o. Po svrSetku pu­berteta sklro1ost se sma:njuje, a s.e~ sta­:roS6u .se panovo pove6a.v.a.

M.-ed·u Oirni:ocima kojl miZ.avaju prl­rodmru oilpOIIlloot, a time pov-eCa.vaj u stepen oholi1j.-ev.a.nj.a, spad.a.ju. nek-e .a.kutne .zarazne bolesti. djeCj~ uzras-ta (mo"!'b.ile, :perltutis), gravJ:dritet, lalctacija, SeCenn.a bolest, Adiso:nova bole.s.t, p!J­hi.Cka zamor>enos:t : .nepraviiln.a i~.hr.a:nn mogu z:n.a1mo da s.n.ize ptirodnu otpor­.nost OI'.g.a111izm.a i d"""a omogu6e razvoi twbe:rkuloz.e. Viru.lenc~ja kldca .lma od~ :redan 21nai"::aj·.

Razvoj tubcrkulozc. Kada bacili ttl­berku.loze pnodr.u u plu6a, .stvara,iLt na mjes1Ju •Prodora u.palne promjene. O.n.i u isto v.rijeme bti.vaju .1ianfotokom r.a.zni­jebi do region.aJm.ih 1.im:futi.h ?.li iezda. u ikoji:ma se -ialkode odig!r-av.a u pain.i p~·o-

24

ces. N.a taj [lac..i.n se ispol:ja va pr1marna turberkuloza (:prlim~trno ZarriSte). Dalji tok pr:inn.a:nne ,tuberku.lo.z.e nema .Wt.i. :razvojnti. put u svih osoba i zav:im. od mnogih Cin:W.aca. U jE.'druh osoba pro­mjene se lokia.1i.zuj.u hrzo, &mi"ruju. i izli­jeCe. To je benigm.r:i .tok pr.ilma.rne tlllber­Jculoze. U drug.ih osdb.a se .i.z pr.i.ma.r­nog Zari..Sta tlllber.k.ulozni -baaiJi r.asija­vaju u SU\Sij.ed:ne clri.jeloove plJUCa i u uda­ljene org.am.e i 1bklv.a.

KliniCka slika. Tuberkul·ozu pluCa ·kam.k.'ter.iSu .dvlje g::rupe .s.funptoma: op­Sti i .tu:nkcion;a1'11i simptomi,

Op"Sti sim_ptomi su: umor, !l.'azdra.Zlji­vost, nmzovolj;nost, pov.iSena tempera­tura, :pove6a.no znojenje, sm.anjenje apettita, srnanjen.je tjeiesn-e OOZ:ine, lu~ .panje sroa.

F\unkcioni s:im.ptomi tubel'lkuJ.ozn.ih bolesnhk.a su .kaSalj, j,;;k.a.Sljarv.am.je, bel u grudUm.a i disp:ne.ja. Ka.Sa:lj u tuherku­Jo7m;i;h rbolesnti!ka. j-e ":"la.j.~Ue -praCer.. is­ka.Slj.avan.j.em. U ispljuvknr se nalaze 1bacild tu-bemk:ulo.ze. Lsk<~S.ljavan.ie krvi, iiCilko .rui.je uvti.jek Gigur-a.."'l znak. tuber-k:.l­.Jooe, :i,park je naj.&ZCe rtuberkulomog lpO':rijekla. Krvav.ljenja u tuJberkulozn.i.h bo.le.cmilka mogu lY.ilti razliCLta. Hemapti-~ zije ili hemoptoje obifuto nru;:ta~u .izne~ 'I1ad.a, traj.u dugQ i te~ s-e zaustavljaju. &1-emri:k j.e poolije n,i:i:h b]Ji;j·ed :i. izmu­·Cen. Vnilo obi:lna. k.rva.vljenj.a mogu da se zavn§e smrCu tt tok·~l nekoliko mi­<nUJta.

Tu=beriku1oza 1plu6a, pren1a vreme·nu ispoljav.anja u odnosu rua tUJbeDkuloznu i'l""!Je-kciju, dljel.ti se na d-..a obli.J."I(~• Jedan obli.k je pr.iana:ma tube.r.krUrlo7..a. p~uCa. Drugti ob1:ik se zove postpr.iart.arna iu­·ber-.k.uloza ,plu6a, a rnastaje poslije zalje­Calja pxim.a.nne "bub-et:k.uloze.

Trube:rUnillozme Pl'Omj<me u ph.t6ima Be ispoljav.aju na razliCite na'Ci.ne. One anogu da se i&polje u vidu veCeg broja m.aJJh Z.ar.i.S.ta. Te prom.jene se zovu mi-

Hjarni f.vori.Ci. D.ru.:,arl. put piromjene se jspolj..a.vaju u vidlu veCih ZariSta koja obuhvart:.aj,u di:jelove rei:r-ljlCa, Clijele r~Z­(l"lj~6e ili jOO.arn -reZ.anj. Te promj-ene se 7-0VU tube1·lcu.lozna bronhopneumonija ili 1Jneu.monija. T·u:benkulozno 2ari.Ste moZe da se .postepeno 7..aJ.i.jeO:i. i znm ije-­=ni ve:ti:v.n~m tk.Lvom. Te promjenoe se zo­vu fibroza p~u.Ca. Mectutirm, t:.tberl<Ju­lozno fu'ItiSte moZe da se kazei fiei.n\ .(ra2lmekSa). Kez,eo;ono tfldvo moi..e da se ispra'ZI!l!i u b1·onh i da se iskaMj•e. U tom sluOa.ju na mj-e.<»tu Zal"ii.~1a s·"!".\'ara Sot:!

Suplj.ima k;c)j.a se rove kavern.il.

IP•1ima.rna tube.r.k:uloz,a se L<;.po!j .• w.a u Vii.iSe. ki!J•niOk.i.h oblik.a. To su primanni komplek-s, mili:jama tubertkU!oza. tu­·benku1mma pmeumon'iJja i ·tlu:be.rkulozna bnonhopneumor:rija. Poobp.rim.arn-?. tu­'bedr;uloza se najCeS6~ ispolj.av.a u dva hroniCna obli.!k.a. To su fd.bro'kazeozna iu:OOrkuloza _ i fibrozna tu'berkuloz.3 pluCa.

Tube:I'kuioza plu6a dajoe kom.plikaci­je koj-2 .su u.slovljene Sll:v.:m•jem .infe!tcije u drr.uge oog.am.e. To su tu:ber.kulozna oboljenj.a ~i:h llmfrn.lh Zlrl.jezda (!.u­berkulozni lirmf.a.de:rW.t:h<;), tulbel'kuloza zg.lobov.a i kos.hiju, tuberku-lo'l...:'\ bubre­ga i dr.

Ispitivanje b_olesnika. T-uberkuloza plu6a .se utvrd'll~e ana.mnesti~ki.ln po­d.a:cima, fizlCkrlm opr-eg1ed'OIU boles.nik .. :t i ra'llrukm dapunskim ~.spiti!v-amjJma. N.a.j­znaCa·j.'Jtilja d<Jrpunska i.s!ptirtthvanja su tu­.hmiloulonska rea'k.ciJj.a, r.arl:iogtrafski pre­gled plru.C:1. l ~gkrl :is-pljuvka n.a klice tuberlwloze. NajOeSCc se vrSl d!~r-ekt ... 1.n mik-rooloopSk.i pregloed :i.spljuvka n.o. p:!'li­swstvo Kohov.ih (Koch) · baoila. Kada bolesnik !Ile moZe d.a d;l jspl.iuva;lc !l1a ipregled, onda se tuberkulozni bactl~ "braZe u brisu iz Zcl.rljela iii .pregledom :l...eluda-Onog ..soo.k.a, kojd. .se dob"i.j.a pon;o­Cu sonde. T-aj .pos1ru'J)·ak se n£t.j·CeS6e k(l­risti u· djoeoe i .irzr.azi;to k.ahatiOkih o;o.oOa.

Sl. 6 . .KMalktel1l.&bl0a.n ·irz4gled ~nudn.og ikotia u bolesni~k·a sa hroilli~nim obHkom tu,be1"1ku:l.oze.

25

U.k.olJJko se u diJre-ktnom 0bojenom r.az­mmu d·,<;;pljiuvtka :i!li: s£dimen'L-u Ze1u<:lal!­~wg ooka -ne nadr..t KQhoorJ. baail.i, uzro­ci s-c 7...a:sij.av.aju na p:o.sebnru Levens.taj.­novu podlogu (Lewenstein). .Rjoede j'.:!

potrebtn.0 d..::L se u7...orl8:k ubrizga zamor­t:u, da bi se na ta:j :nailirn utv'l'di,}.a tuber­tku-lozna rea.kdj<a.

LijeCenjc. Osnovni pr.i·n:cipi lijei:!enja su primjl$!1.:1 odgov.a~r.aj[\J.6e.g higij(:.'TliSik:Q­-dij-etetskog xeilma rl. .pr.imjena tuOerkl.t­loota.ts.Jce te001pije. U nekrih bole.51nil~::i iPJ,timjen;j.uj.l.\ s€ i ddnedenti. hiturSki po­&tu,pci u lijoel:enju. LijeOenje se zavrSa.va protpnnom :r.ehalbihtacijom bolmnika i ooposob.ljav.amjem za norma.1arn -7.ivot i :ra:d.

LeZanje je osnoV'nri Ciln.iJ.ac·u higi.jen;S­ltom it'e"Limu pri l\:ie0r.>...n1:u tuberkuloz­nn;h balesrt11~k..a. Q:no treba da .se SJH'OVO­

di Ll .w.Lh balesnika sa 2macima .akt:ivne tuiberJool.Oze, -a pr.imj€.nj.uje se ave dotle dok .aktivrn'i zna cl tuheiku1oze ne iSCez­nu. PosHje toga bol-P..<miiku se dozvolj.a­va W>k"tja!nje i kr.et.arn-j.e u cilj.u prH<'tgo­dav.am-ja.

Jshr.run.a tulberlwloonlih b.olesnika treba d.a ? .. a:doVQl,i.ava njegov.e ene:rget­.'>~ke ;potreb-e 1 da ..s.pri:}eCl sm<aonjen,ie tjc­lesne te'Oi:ne. On.a treb.n da je hi:perpl'o­:teirmska i sa dovoljnim J~oliOinama sv:ih vJ.tamim:a.

Medikamenrtsko 1i ieOOnd.e se ·pri:mje­;nj.u1e twbenkulo'sl'ahskhu sr·edsrtvima. U Jlije6enju se naj.toeS.Ce pnimjen.j.uju tuber­ik.ulosrtat:lci ,prv.og r.OOa. U ovu gru:pu se uhr.ajaju s.tr.ep't.omi:cim, i(E.O.Tlliazid .i. PAS. TuibetkulostatJci. drugog reda su Ciklo­senirn, Etio.n<8Jlni:d·, lGan<ami'Cirn, Yiom~­cirn, Rif.adri:n .1 d~·- Oni se plUm.ietljuju sarrno u .onih bol-esTJi.roa lwei kojih lije­&.-nje tulbertk.uJ.o.s-t('.tichna prvog red.a .ni;je dalo zadovoljav'l:.-.'l,jruti. efek.at.

Njcga bolest~ika. Bolesnid sa povi-5-enom t.emper.a1rurnom J. 7'.J1acima akt'iy .. ne rtUJbe11ku-lo7.e leW u poSbe1ji. Pri tome u njih se sprovodi op.§ta nj.eg.a ltao 1 u

26

drug.ih boles'Iri!k.a. ffij:a bole.<;;t z.ahtijoev.a lez;anje u .poste.l.jL Pokn:etrnd. b:o1esnid treba da ~Se rOO.Ovno odm.ru:ajfll u po­p.odnev.n.im (:.o:1.S'Ovlm·!l.. Plros'borija u ko­joj se lijeOe tUJberk-ulO'Zfni b:o:Le:sn:ici tre­-b.a da se redoVillO i ob.i·lno p1-ovjetrrav.a. Bolesm.iJke tl'Gba UJpoznati. sa prirodom bo:l·esti, na:Oi.nom EJ-eOOnja i znaCajem ~'00o'Vl110g u'211tn8nj-a Lidekov.a u odred-e­,rrim koli.cinama.

Obiiir..ije Wka.Sl5av.amje krv.avog js­

'pllj,uvk.a (heTllilptoj.e) ~~ bol€'oS'l"l~ka ,sa tu­henlw10Z!Oim zah:tij-eva pos-ebnu pa'imju. T.ak..av bole."--litk se post.avlja u polusj-e­deC.i polo'l.a.j, oi?.i.ste mu s-e u&ta od 1trvl J. osigwroa mu se potpuni mrlr. Eole<J.niku •treba savjetov.a.ti. da ne govoL':i. i cla se ne napreZe.

Bol.esn.ik u koga se jav'i spontan:i pnE!Il!ll'liOt>Or.a:ks i.a!kode se posta.v1j~l. u .polusjOO-eC:i ,pdlo-L:.aj-, iSoc.'l. urignutim uz­gil.aV1ljem. Bole.<milka ire'ba umtdti i ne dozvolit.i mu da govori li da se nap1·eZ.e.

,BJole.sniilk.a kojl j~S-k·f!Sljava vel:ik~ kob­Cilne i.s,plj,uvfk,a tr.eba postav11art.i u po­volj[l'le drenaime p.oloWje Ida b.~ se Sto l.a:k.Se oslobod.io obilnog is.p:l'j11.1v.ka.

Svi ,bok\mid okoj:.i dugo J.cie u poote-· l.j·i ZJalrUidevaju pooobnu pWnju u vdri.a­vanj-u li.On.e hrigl-jene L prlimje..ll.U ·.)d;roede­:n·i!h .mj·era u 1c.ill.ju prevenoije d.eknbi­tusa.

Reh.-.bilitacij" bo1esnika. Osn:oV!Ili je zad.atak -l·.eha:biJlttacij.e bole.s.nika :3.a t-u­•b"2'.rkulozom •plru6a d.a mu se razn.im pos­turpcima p:ow'alti. sam,Qpouzdanje i maksimaln.a dt"U..%vena i :r.adna a:k:tiv­noot postije pnimij(:![ljenog 1tjet-enjoa.

Preventivne (zaStitne) mjere. Profi­laJksa proti.v nask.anik.a i Si.renja tulberku­·l.o7..€ sprovodl se na 'l"a"'.diC:i.rte 'la.G;.n~.

Sllitemart:skti. ipreglecli .i fluoTografis.anj~ .Sta.'l'l.Qvni.S:tva slu.Zi za otkrivan.ie nov:ih bolesm.iik.a u koj.ilh bol'e.st do ·tada ni.i.e birl.a dlij:agnosb.irkmr.ana. Naa taj ua·Ci.n te oso!J.e se pod'nlgavajll.l li.j.eCenju. S dru­ge sLTanoe, n]illhovo otkTiv.arnje, i7.Dlacija

iz 1porod:i.-oe, OOno.sn() :njdihQve ~redirne, ima velJ~ki zn.a:taj za sp:reCavanje Sixe­nja lnf.ek:Qbjt.:~.

t.'3,i.s:t6m~um-k.a vakci:nacij.a i rev.<'l~{oain.a-­

oij.a. BCG-voaloainom predstavljaju n:aj­'2i!1JaCa:jfltij.e tpnc>:fii.l.ailt!bi.tke rnjere u spre­Cav.anjru oboljevall'lja· .i. &irrenja tuberk,u-1~. Ona se ~ro.VlOdi u novorodenOOta 4 do 7 da:n.a :pos:li.je rodenja. :EiJevakci­.nacija se vriii u i, 7, 14. i 19. godini u onilh osoba koj-e .su iJUJberkuliin-n.egatlv­ne.

Proffikukoti6ke mjere predmavlj.aju i ~oLaai(ja bolesnti1m, upu:6Lv.a:r.L.j-e b.o~es­n.ik.a kak.o doa se ophodli. u c.ilj u l'lpl·-et:.a­vanja Sirrenja .tnfoekcije. ObuCavanje oso'ha .k.oje :r.ade .sa bolesn.i-cima (spr.e-­-maCi,c8, ,o;ervir.ld i dr.) k:alko da soe ~aS:tJ,re -od im;fR.lkoi.je i d.a · s,prijeOe pT.enoS•.:mje .imfekc:ije i'Z 2ldJ.·.avs~v.eone 1..1Sta.c1ov-e u sv-oju 10kolinu takode p.r¥..&:itavlj.a mjere p.rev.enci]e. ·'

Antituberkulozni dispanzet'

AlnJilltlu!berkulomi· d~· j'£ zd rav­stv0Ila 'lliSita.nova :pl'ven~Sotv-eno -poUklli.­n'iCkog ltipa. .p,:>Stoje o;p'Stinski, ~nedu­opSti•nsltU. J. rog.Lon·<illni am1l:iliu bel%u1om·i dis:pa111ozer.i. Oni mogu b:iitl samostalne 'Ll'Sotanov.e il1 org.am1zadio.ne jedlnic'£ rll'"l~­ge zdravstva1e ustanove.

O.s.noVIni zadatallc lflmti:tJu-b-sPkul,Jotmog d:ispanzera je b·::mba prot.iv tuberkulo­ze. .l\nt1t•ulber:k.ulozni diapanzer t.aj os­movn.i zad,a.taik. os~v.a.Tuj.e k·ooz razli~~'l£ sv.oje .akltlvrnoslri, od'Jlosno provod-oojem l'azn.ih rnjera .an;Uirtufb-e11k.ulozn.e 7..drav.st­V€!lle 7..a*ti.te. To su pr-eve:n:tivne i pr.:Jf:-.i-1-alkrti.i'ike mjere, lioj.e5e:nje i rcllabjJitaci­j.a bolesn:i:k.a obnlj.ellih od tuberku'i(lZ€.

PrevcntiVne mjere se provode ra-di 7..arSt.ite zdravog stam.ovni'Stva, koj.e wije j:nfJciJr.alllO b.adlima tufberlwloz.e. One su posebno zn~Cajme za OS-'Obe oojet1,iivi'! prama tulber'klul02moj tilnfekcij:i. To -su odojl:.ad, djeca, omladi'l1a u pubertetu.

Naj2It1J8.Cajrlli.j.a. .profilaldiCka mjera jest.e .provodenje s.pecifi:One vje~·ta:Ck:oa imurd.­za.aije pomo6u BCG vakcine.

P:rofilaktiCke mjerc imaju za ciij spre~a'Vanje ispoljavanja alctivne tuber .. Jw.loze u .st.anovnika koje je :i.n.ft:clrano bacilQm tuber.k.ulo:w. One s-e sastoje u pr.iimjeni ne<>peo~fl:il!n:ili i ,specifiCnih pl'O­:fiilal-.ti.Ckih mjera (lh-emioprof·il.akre), ko:j.e se prov.ode u svd.eZe in.f.icirra'Oih li­oa, tr.ekronvo.al:e'>oen.s:ta pos1ije prel-e7..amih teiih ne.~cifiOnili zar.a;zni:h. i dugih obb­ljenja. One se -provode i u rekonvale.s­-oenata koj:i. su hili lijeOOn.i od ak.tiv.ne tuberkul10ze i osoba kojoe ima,iu neak­tiW'Iu tube:rkulozu kada su irlloZene [[le­kim tetirm oboljE!nj"ima.

LijeCenje bolesnika sa a·ktiv·nom tu­be:rh.--ulozom savr.e.m(;.'•nlm me'toclam.a i srOOstvllim.a. je, takode, jed.an od os:noov­ilTiJh zad\91Wik.a aniituberko:1ozn-og di~c;.pan­rera. Pri'ITljenom sistamskog fluo-rogra­.fisanj.a och·aslili i s-ta:rU.j.iJh s-tanovnl.ka .na .svom ·pad·ruJCju otktlirv.aju se bol-e.s.nici sa a:lct!ivnom rt.uberkiulorom. U nj.ih soe .odmah prov-o<:li oclgov.aJrajiU6e savrerne­.no l±jeDenje. Onli :>e ev-antua1nO r-mjeS­Itaju 'u stacionaTne 7.<h'laV.s·llv.ene u&"tano­ve da bi se •i-wlc-Voi.{E :irz sv.oje 0koil.n-e i Jla t.aj .na!Cirn za.Stl.tili z.d•r.avoe os·obe.

Rchahilitacione mjcrc se provode s ciljem da se traj'Ilo oCuv-.aju poz~tivni rezu•l:t.arbb p:rethoch1og 1ijeC.e-n,i.::-L bo1esni­ka sa .ak"tiVJ.1101ln tube:nlt,ul-oz.orn. One :imaiu 'Z<'l. c.i1j i oopo.:;oblj.a;v.anje boles-ni­=k«"l za p.rof€iSii.onaLnu dj.el.artnost ·Hi cv.em­

-tu.alrn-u prekv.athl.fikadju. ·Poseban zadeit8.k anthtuberkulo:mog

dilspa.nzera j.esbe tuedno provoden}e, re­gis:tn'X)v.aJOja .w.Lh osoba iz :nav-ed-en.lh .gl\ll!pa .na svojem 1poclxuCj"'l.l. 'l'c se r.os­tii-e 011gam1!.rovanjem i provot't-enjem _ie­-din;s.tve'IllOg postu:pk.a prijav.lj1v.anj.a ,i

'l'€,gjstTovall11ja i uredmini. vodenj,em ev.i­denc(je bole'slnika sa akbi.vnom j 1 i usp­j-eSno lijeOe.nom tuberJtru:1o,7,>..")m.

27

•Poslj.OOnji·h god:i.na ·antlrbuberkulozni d.i.sp.run:z.er:i se sv.e viSe have pr.i:rnjenom na:vOO.e:ni.h preventlvaro-profilak:tiJi!lcih mj.er.a, mj-era ·liijeCenja i rehabil.Ltecije sv.i:h oboljenja OTg.nna za disanje. Oni zl>og tog.a nti.;jenjaju :n.azive i zovu. se ·pneumof.ti•ziolo.Ski .d:isp.:mzer.i (opStin.ski, me.du.opStriMci, reg.Lonalnii).

APSCES PLUCA

(Aibsoossws puhnoo·um)

Apsces pl-u6a je lok.a:1izovano gnoj­no zap.Mjanj€. Ono je p:na6eno nek:ro·· zorn i ra?aT.anjem zaihva6erui:h dijelova pluCa. Bolesmik nek!roti.Cno tkivo l.s&aS­·lje. PosNJe tl:oga se na oboljelom ::njes¢u ..s.tvarr.a !Slllpljtirna (kaver.na apsoesa). Ka­da rieltTOzu ifik.Wa pluCa i stvamnje 319-soesa lzaziiWlju anaerocibne kJice, obo­ljenjc .se rnaziva ga1igrena plu6a.

Uzroci. A.psces pluCa je _ skovo po pmv:Uu se.k.und.arno oboljenje. Apsoes plu6a !l1ajCeS6e Ul.astaje usljed .aspi.r.aoije (udisanja) zarnZenog m.ateri~ala. To mogu b1ti. hrana, strano tijelo, ZeludaC­ru sad.T"laj :iili powa6ena .k:r:v J g:noj iz Z-drjje1a. Naj:~SCe b.ak,ter:i.je koje uzr.o­kujru apsoes pl:uCa. jes.u piog-ene .stafi1o­koke, Fridllenderov (Friedliind<T) bad!, streptokoke .i. .koli.

Klini&:a sli.ka. PoCeta•k bolesti je sli­Oan kao u bakiter.ijlSik:.e pneumonije. Bo­l.P...snik. ima .poviSenu temp·er.aturu, groz­.nicu, pro:barl.e u grudnom koSu, k.a.Salj oi apS'Lu mal..ak.sa•lost. Sta:nje se P:OO..!:!.redJ-1-enbno pogorSav.a. KaSa.lj postaje sve .i'Zll'8.7..enijd, bolesnik po(il.nj€ da tska§l.ia­v.a. gmojav:. ponek.ad s\.l!korvi:&tv :isplju­vak, koii OOSito zaud.a.Ta. Iska~ljavanj-e vcl:ikih ko'LfOlina gnojavog J:spljuvkl(l (js­k.a!iljav.am.je na )~purn.a usta ... ), kao da bolesnhlt pov.mCa, kax.a•k:teniBti~no j-e za "''1psce.s pluCa. K-ol•iCina isplj.uvka p:rv.ih

28

daJna .isk-arujav.a:nja mo.te da se k1-e6e do nekoli:loo stobina miUlrl.tara dnevno- KQ­Ii:l:ina :hs,pljruvka kas-1l.ije 5e poo:3-tepen10 sm.a.nduje do ~u.:10g .p.restan'ka uko­l.i.ko naBM.rne za.tv.nranje apsOOSil'le ijup-1j,i'l1e pod ·Uticajem. povoljnog lije~enja. Ako ho1est traje duZe, javiljaju se malji.­Cal'lti .prsti.. .Ajpsoes pluCa p:redstavlja ti!&ko obol]oenje. Smrlmost je dosta voeli­ka, do 21)'0/(), i pored pni!mjene antri·biot­-ske ter.rup:ije. A:psces plu6a moZe da'Li ra'lllle kompl:ikacije. Jedna je n.asta.nak empijema (gnojil'log p.letlll'itisa), kada se .apsce..c;- otvor.i u- pleuT.a.lncu Suplj-inl.l. In­fic:i;nani. sadtiaj .apsces.a m.oZe da pro­dre u llorv 1 d".a iz.awve s-tv.aram.je <~.psoe­oo. u drugim o~ganima (moza.k i di.). K.ao .paslj-eclioa ap;scesa plu6a mogu da crws-t.anu i bl'Qllhiekrta'llije.

Ispitivanje bolesnika. Dijagnoza ap­scesa se po.stavlj.a na osnovu kliniCke •'>li'ke i r.a:&.oloSkog pregleda p]uC.a. Barkrteni'O'l-o:Silci pregled i:splj:uYka omo­guCav.a ·u"t1.r.rdivanje _ uzroCmika holesti.

Njega bolesnilm. OpSta onj-ega pri­mjenjuje se kao j .u dlr.ugdlh bolesm.hk.!l kojj za v.rfij.eme bolestl leZe u posteTji. Posebna p.a.Znj.a se obr.a.Ca na nj<egu -us­<ta i li&l.u hilg:ijenru uapSte, jer se bol.es­nici dbilno enoj<e. Bolesniku treba obe?.lbi.j.e...-t:i.Jt'i .pol-oZaj u posteilj!i koji nj-e­mu n.a.j.viSe od,gova'I'a. To ,ie najCeSOO :pol:oZ.a,j sa u~di.Jg:nu tim uz.g!a.vljem Da b.i se ol~ .iska.Slj.av..am.je, bolP.sn.i.ka tr.eba sta:vti.""ti u Kvtrnkeov .polo:! .. aj. Po­s-ahna pai.:nj.a. se p.o.sveCuj.e s-kupljam.ju i mjel'€'Iljl\..\ ~s;p.Huvka, noa11bolje u konus­noj gr.a•cln.Lisamoj Ca.Si. Sr-edsrtva koja ub­laZuj.u 1t1eugoda.n miri:s, tzv. dewdo.ran­tna sredstva, tneb.a da ISe rerloVTllO pri­nnjenj-u:il\.t ~ bi .se ublaZi.o i od&tr<unio neu:godR.n min·.iJs lroji se jav.lja u sobj bolesn.ika sa a:pscx'.!Oom, pooebno sa r.=grenom plu6a.

LijcCcnje. Osnov-ni pdncLp Hje~enja

je pr..Lmjen.a antilbiotilc.a. ful<Ylajna dre-

maia t.reb.a da .se redovmo ,P"nimj-E11j•uJ-e .u l·i}eOOnju bole:Gn:Hta sa apsoo....som, j.er se na taj nafu olakSava e~iminacija

gnojavog .sekreta iz pluCa. To pomaZe •brOOm i oopjOOn:ijom lijeOOnju. Hill-urS­ko hjeUenje, i-esekcija za.hva6enog seg­menta, odmosno reZnja pluCa p.rlmje­njuj-e sa ka:da ant1!b.iotsko lijoeCenje n-e ·pok.a.Ze povolj.a:n efekoart.

PROFESIONALNE BOI"ESTI PLUCA (Bneu:mx>ooniosis)

Pneumokonioze su prof-es.i.onalna oboljenja pliu6a looja su izazvana raz.. il'liim vmtaana p:ra'Sirne, dirma i gaoov-a. One se jaVlljaj'u u ljmlrl. !l'amih speoLfiC­·nih Vl'sta. zamirma.n.j.a.

Uzroci. Mnog.obr.ojne supstance, ko­je u tbo:ku .pr.okvodnje dospijevaju u vaOOuh mogu. da oS:tete disaj.ne organ-e. Neke 00 njih mehanJ..Qki oSte6uju Ol'g.a­ne z,a disanj-e, .a dr.uge .sv.ojim herruij~S­

Ik:im sas:tavom. Stetno djejstvo ndclmu­tih sUJpStarnci zavhsi od njlihovoe konoen­:tnacije u VM.d:uhu, 00 dru.z.in-e njihovog djelovarnja i od veH6ine &;stica.;t.

Sve pneu.mokon:i.ore prema ·.t'ZII'O•ln.i­cima mogru da se 'SV:r'Sbaj.u u 3 gmt.pe.

Jednru. ~u 1llile dboljenj-a .!.ozazva­!l1a udisa:njem •pra~e mincral-R iii ug­·lja. Najv,a:Zm.i;j.a oboljenja ove gru.pe su J8.1Il!tralk:oza, .silikoza. i .a:zbas-toza. Antra­koza je .pnewnokon:ioza koja ;nas1.uje UBljed d11.1g0tr.a.j1J1og u.dd&a.nja ug1j€11e pr.aA:irne. S{Ukoza je pneumokoni.o7.a koj.a nastaje 'U'disam.jem pr.a!ine kv.aToa (~). Azbestoza je pneumokonio­zn koja naBtaje udioonjem a-zbestne pmAilne.

Drug.u gnl!pu pneumolronik::a.a rnn.e · one looje .nasta.ju udi&njern praSine or­

.ganskih .tv.ari. U tu grwpu s.padaju pne­umok.ontioze izazv'Bne 'Uddsa.njem praM-

ne od bud.av.og sljena (·~farmenko" oboljenj.e opln6a) i1i ·pl"-.!l.~hne od ;lamuk.a (h~osinoza).

TreCa gJ:IU'P"l pneUII11okonioza obuh­vata oboljenja koja na:staju zbog udis.:•· ·nja T.aznih vnsta ga.sova, di.m.:.l l ~s-pm·­

lj;ivlh S1.tpstalnd.

KliniCka slika. Promjene u pluCima balesn.ika sa .anltl"alkozom mogu. b.1ti pr.i­St.l!ine .a da .bolesn.ilk :nema ::;ubjektivnih tegob.a. Tc promjene se otkrjv.aju prj 1"ad1oloSk:im pregJed:ima organa za d.i­s.an1e. P:r.ve tegobe se ~paljavaju <Us­pnejom pni. :na.poru. Hron:i.Cni kaSalj, uslovlje:n bronlrirt.ioom, uv.ijek se javlj.a .u toku b-olesti. Is;pljuvak je u poCetk.u 1Sl•uzav, a k:asnrtje gnoj&vo-.slu-zav, jer se vrernenom stv.araj.u bro.nhiek.tazije. C-esto .se antrakozi pridTuZuje tuberku­lw.a p1u6a.

Sllilko.za ,c;e is(poljava u dv.a rk!l!in.iCka obl.:ikoa.: .aJluutmi i hnm.iC:ni . .A:k!utmi obHk lllastaje svega n-3kolrliko mjeseoi. poSlij-e l.zlag.anda nekiih oooba ud.lsanju pn:Sin-e kvaroa.. P:rvi •simptmni su dd~n-eja pra­OOna ci.ianO'ZCIJTI, pov.t§eruom ltemp~r.atu­rom i brzim mrSaviljenjem bolesm.i.k.a.. Taj obltk Ge !l1"aj•Ocl6e javlja u radnika Jroj.i -Trade na oprobija~u rtrmela. HronH!­ni obW.k je mnogo i5ci6:i .. Tegabe se .jav­ljaju u 1.irudi tE!k !XlSlij€ viSe god:ina r.a­da .u .sredrini sa kvaronom pr.a.S.irnom. To su ·radm.ici koj-i. !l'a'de u k.amen'Olomima i kamenoresci. -· !Tva :tegdba je di.&'pneja, koja se Jagano poveCa.va. Ka.SaJ:j re jav­lja, ali bez 1tsk.atljavanja. ·Ponekad .se u ti!h bolesnLka jaV'ljaju hemopti:c;.tfe. Ce.s­to je sililkoza. u<ITmena sa tuberkulo­zom (siHkotuberlruloza). T~da se bo­les·t dopwnj.uje pov.iOOruom. temperatu­rom, znojenJjem i. IJI..'risavl'jenjem.

A~bestoza se .lspoij.ava u l-.arlnika looji rad:e na kopa.nju rude i u ind;u&tr.ij i a"ZJbesta. Dna nastaje ousljed udi.r>anja praMne u kojoj se nalaze vlakna azbes­ta. Ona se talkode· ispolj.av.a Clispnejom, ka§ljem, oLjarnozom :i II'tU'S.av[jenje:m.

29

,,.F.a1·m0rsl{a plu6a·· su p.n-e.umo.lvo.ni­oza .kQja sc j£~vlja u !pol~j-opriV'rccl.n.ih

·1·.adn:ika. T-o -oibolj.enj-e dobijaju poljo­pr<i.vr.edni r.adni.oi kada dru.go vremena r.a..cl•e u pra:Sinli koja se stvara pri w·Sid­b:i, od s:ijena, slame i dr. Promj.ene -u pluC.lma su uslovljone ale11gijom boles­rnika !l1.a biljn..a. v.i3!k:na, iLi. na gl~ivioo ko­je .i:z.a:..civ.aj.u bud u si.j€ll"lA.l, slami i dnl­g:iun UL~j.eV'ima. Bole..c:;t se ispoljava u .atk.Urf:nom i •hron-15n-om ob:W..ku. Os.novni simtPtomi _s,u ka~lj, di<;pnej:a, cij.anoza. HraniCni ob1i;k v.r.cmenom us-lovlj.fl.va op;t:er.eOOnje desne lw.TllOl">e i r.a:z.voj hro­nii.Cnog p1u·6nog BTca.

Svi -oblici pn-eumoko:n:ioza koji ima­ju hTonJlmd <tok vrem€1Ilom dovode do fibroze .plru·Ca. T., J:z.azi'Va sm.a:nljenje di­sa:j.ne pov.rS:irne. Zbog tog.a se razvija hroni.Cn.a Te.Sipi!r.a1:orna &llsufid.jenolj..,, TJsljOO ·prqpadanja pal'Sllhima pluCa rn-a~taje .i o::."-teCenje ,plu6niih kapilar.a. ZOOg to,g.a ru:£S·~aj-e opter.eCenje desn-e .loomore. To vt-ernenom doVlOdi d-o hro­!ll:i.One 'l.c'l..'l:loj:ne .i.nsu-fiicijencij.~ doesnog srca, tz;v. hroniiJnog plu6n-og s:roa.

Jspitivanjc bOlcsnika. Dijagnoza rpnewmokonli.oz.e S€ pa5ltav1j.a na osno­vu 1,ad1o010Skili pr-egleid-a organa za di­srunj.e, radne .alllJamnez.e u bole..mika i .irupek.oiJe rra'dn.og mjesta.

Njega bolesnika. Principi n:jegc su rlsti. koo u ·001emik.a oo. hrorui.,Cni:m bron­hltii~ l •b'OO!l:hi.ekta.'Zij.ama, jer te bo­Iesti ~lo l:e:sto -prate pneuanokondom Utkoli1ko je tuberk;u101la toclruOOna sa pneurmclocmli.ooom, pr.ilmjenj•uj.u se i princirp'l nojege kao u dr.ug&h tube:roku­loznill ibolesciJka.

LijeCenje. Najzna.Caiinija terrupjjska mje:ra joe od'a'bM!Iljivamje bolesnik-a iz r.arlne Sl-edrine u kojoj je d(llbio pneu­mokoniozu. Da.nas se · ~rovode pr€­

venrtlV>ne mjere prjmjenom op3te i JiOne higljensrko--fbehirriOke :z;a·.S.tite. Hron.iC:n.a oinfek:c:i.ja 011ga.n.a 7.a disanje (brrmhltis

30

i dr.), ikoj-a se skOJ.u po -pravilu javlja u t1h bolesn!llka, UJeC::i. se .am tihioticima i sulf.onamild\Sk,-tm prey.c~~natian.n. Kad-a se ·<>a pnoumo.koniozom udr-u7.i. tuberkulo­caa, primjenj:uju se tUJber-kulm.1atsk~

.srreddva.

!NI'ARKT PLUCA ·(Iin:f.ar-obu,s pulmonum)

l•niarkt plu6.a n.atStaje usljcd z.apuS€­m..j.a plu6ne aYterije ill, mrnogo Cci6e, jedme od njenih og.r.a.na emboluoom {ug.ru9loom Jcrv.~). D.i.o .plu-6a koji je za­.pu:Sena .a:TI~er.i.ja dQ tada snabdijev.ala krv lj•u ostaje bez kt-vi. Ta} d!io .se samim tim isk:ljuCuje i-z fun~c:i(ie disanj.a i na­ziv-a S€ pln.J..Cni L'tl:f.s.rkt.

Uzroci. Embo1usi. (ugru.Sci. k.rvi) do­·sp-i.jeVICl.'j-t.l u ·pluCa i:z dssne komor.e. Oni .naj.QeS&! pobi;Cu iz vena .nogu :lli vena tk.a::r1ice. -To se naj0eS6e deSava u poro­dilja ~ hillrurStki.h bolesnika. poslij-e nf'.ke hinurSk-e ilntcrv.enclje.

H:IiniCka slika. Simptomi i znaci 7.a­v:ise od ve1i.00e clijela pluCa koji je v.a­hv.a6en iffioJ!l·kltom. Kroid. n-0\St.•mc em­bolij.a pluCne .anteni.je, javlja se :i:zra~en

retrosternalni bol, nagli gubitak svije­sti, cijanoza i nagla smrt. Embolija jed­·ne vaCe grame p-1u6ne ar.terije .is.polj-av-a se naglim ·bolom u gnlrlnom kOS.u, dls­pnejom, cij3rno:rom i -teSk:i:m ·rokom.

!Gada 10.astame ernbolij~t~. manjj.h g:r.ana, koje snab:cl:i!jewrju k:rwl:j.u samo rnanji &o plufu, onda se bolest .isiJ()]j,;IV.a ilis­pnejom, .p-leuraln.im bolom, k.a51jem i .i.L<;k.aSljavanjem s-udm:-vti.Cavog ispljuvk.a i pojavom hcm..-::q>tizija. Ra~e lromplik-a­cije mogu d-a ·s-e joave u bolesnika sa plu6:n1an .i.n:fa-rktom. Nar'j'Ce'S6e kompli­ikaci.ie su poja'Va pnelliiil.QTl:ije, pluC:nog apsoesa ili :na:.sban.ak :n-ov.ih ambolij~.

Ispitivanje bolesnil~a. Radilo1oSka iS­•pitivlrurda .pokazUJjiU z.ooke koji. su loo.­T.atkte.ni&1Ii:Cni 7.-a plu6:ni .imfarrld:.

Njega bolesnika. Bolesni.ka treba p.a.'litav.iJt.i u :U.Sipravan ·poloZa.j. T:i bole-s­:nicl zahti.i-evaj•u il'lltenriv.nu njegLI u po­-&eibnim boln'i·dk;im jediin.ioa'lll.a. Donj;i ekiStremiteLi i:DBba da se pdd;ig.nu da b.i. se ~p:rlijeCi.l•o dalje J1asi:ajanje novih -e..m­bol!i.ja.

LijeCenje. Osnovni pr.i.ncipi lijeCenja su ip!limjena ter.apjje kiseon:ikom i d~­va:ruj-e anrt:i.ltroa:g:ul:a.n.tnih s-redstav.a. An­ti.b1ot.i.ci se d.o.ju d~ hi .se i:z1bjegle kom­?Li·k.adij-e (rpneumopj_ja Hi .a,PSC€•S plu­Ca). P.r-evencija pluCnilh emboli.in u hi~ :t"UrSkrih :bo.lesn'i:k.:::~ .i. porodilja_ se~o,;loji se u ,sta.J:nom pokt·etanj.u donjih eksiil'emi­·teta za w.iJj-eme le-Zanja. Najv.aZnija pre­venthllM. mjena. .ie kr.ntk.o •leZa.nje i broo ·U.-st:.a.ja.nje pol'od.ll]a poslije porod.a._j.a ~ -hi:rurSk.ih ·boles-r1Ika .poslije oper.ativni:h .1ntervenc~j.a.

EMFIZEM PLUCA {Emphysema pulmonum)

To je 001-e-st koj.a soe .k.arakteri.S-e gu­-bitkom .elasti-c'!nootd alveola l njihovi:m proSirenjem. P1·oSirenje alveola uslov­ljava razar.anje kapdl.ara u alveolnom zidu. To 5L'llWlljll.llje kcupila:r:nu rm-.eiu u plu6ima. Koo fPOSljed1ca ti.h promj.ena .n.astaje .aptere&mje desne kom.ore. Zbog toga IS€ -u tih bolesni:ka VJiCllle­nom r.azv.ija hro.nilmo pl-u6no srce.

Uzroci. Emfizem pluCa nastaje zbog dugO'troaljltlog, -posebno nrupornog kaS­lja. To :se naj"CeS6e deSa.va u bolesn.i;ka sa hroniCnint bronhi't:ilsom, bronh:i.jal­:nom aJSotmom i sa h1'0'l11Urrim. oblicima -pluCne ltn.lJber.k.uJ.oze.

KliniCka slika. Osnov.n.i .znak emfize­:ma plu6a. je baivast :izglecl g.r.u<llnog k.o­-Sa. Disanje, poscbno eksphni;jum, vrlo je .otez.ano. Dispneja .se javtlja pri m.:t-1-.ian fizi:Qldll'lt mtpor.ima. Clj.a:noza je uvi-

j·elt. p.ds-utm.a. N~-en st€tpen z.o.Jvjsi od v.e­liC'..iJne '1-esr:piT.a~tor.n-e in~mf.i.aijencije, Kaw >Salj j-e s·koro po p.ra V~·Lu prisu km. On je uslovljen hrron~Cnlm bronh:i:tisom, koji. joe :najCeS6e obolj·enje udl'LI·Z-e:no s."' em­flzemom plru.Ca. Na1Jdj,UCn(' jarne su ls­:p.u.njene, .a Oesto l :hspup&me. Ven-e na v.ralu s-u vrlo Ces~o m1.1bre.kle.

Ispitivanje bolesnika. Funkciono is­,piti.v.a.rnje plu6a -se vrSi da se wtvrd!i st-e­pen rffipka~torne ~n&".l.fi-cijendj·e. Radio­·loSka i~pitivanja s-e v-rSe r.adi utvrdivil-­.njoa u-d:ruienog ohcJjoe:n.ja. Fun:kcio110 ic;;pitivanje sr.ca ,s.e v1·i;;i da bJ. se utvrdliJo postojanje i stepen hroniCnog plu6nog s:voa.

Njega bolesnilca. Prirn.cipj. njege su k.no i u dontg.ih boles.nilm oo hnmiCnim oboljenj:ima p11u6a.. K.1da se jave znaci hr.o:nri.Cnog plu.('llog srca, onda se pr.i­mjenj:ujru prin.citpi .njega :looo i u drugrih bole.snilc.a sa z.astojnom hironiCnom t~!'.Camom. .ims.uficij-encijom.

LijeCenjc. Bronho..,plu6ne dnfekcije &e lijeCe aniLiJbioticima. Pored toga :s-e .p:rtimjentiude &impto:mart:sk.o lij-e:OOnje, m.aj-Oe56e sredstv.ima koja Sire' re.<>,pira­tm;ne puteve (~C~.m.imofil!in i d"r.). Pojava .znakova zastoj:ne srr.ane :imsuficijendje des:ne .k:omor.e :zahti.iev-a odgown·oju6e lij.ei'ienje.

TUMORI PLUCA

'~N.eop1asma. pulmonum)

Tumori pl,u·Ca mogu hiiti. prjmarni ill lliSljed metasta.u itz d1'ug1ih organa. N.aj­CeS6i pr.im..:'llmi tumo2• ·pluCa je karci­nom b:nonlrij.a.

Uzroci. Osn-ovn.i uzrok nastanka ·tu­mora kluCa nije poznat. Utvrdeno je da .puSam Ce:Me oboli:jevajiU od tumora pluCa.

31

KliniClm slika. P.oCetak bolesti je po­s t.epen i podmu-kao. Pl'Vi xnak je su vi k.aSal~, k.ojl postaje f;V.e .izr.aieniji. D:is­•pnej-a se javlja 1pri f.i:m.Okom na.poru, a k.w11.1ij.c i pri hQd.'U. T.wnor pluC..!l u od­maJidom &t.addJjunnu se lspoljava brzim gUJbi'bkom u teZini. Bolesnik postaje bii­jed. On se Zali na izra.zitu malaksalost. Na k1·.aju se javlja o:tok grudnog koSa i glave. Ptf.omuklost takode mo7..e da se jav.i.

Ispitivnnjc bolesnika. RadiooloSka is­.p.i:tiv.an.j.a plu6a omoguCa.vaju Qa se ut­V'l-.di lokoa·l!iMcija tllllnor.a. Boonhoskapi­j.n, sa u.z.imanjem uzorka sluznice bron­ha, omoguCava da se patohi&toloSkim pr.egledcm utvrdd. drijag:noza. Pregled.

isop.ljuvlca :n.a maligne 6elije mo:le tako­de da omog.u(;t postavlj.amde dijagnme k.arcimama p1u.Ca.

Njcga bolesn\ltn. Posebna njega u 1pot:-etlk.u bolesti nije potreb:na. :Bolesni­oi su, vr.e-menom, pninuden.!i da le.Ze u post-elji. Tada se pr.imjenjuje nj-ega kao i 1.1 drug1h bolem.ika kojih borave u po­stelji Bol8Sin'iik :..1 k.rajnjern stadij.wn.u boolesti zahtijev.a ~ntenzi;vtn·u njegu.

LijeCCltje je hirurSko - odstra11jenje ·re-:!,nja :iJ:l cijelog plu6:nog k!r.i.la primje­rn:juje se katl.a se 1·-a.no otkrije tumopt· pluCa. Bol-esm{:di sa neopera:b.i.lnim iu­mOIXYm. lij.e& se pdmjanom zraretlj.a i citost.a.ts.lcih sredstav.a.

BOLESTI PLUCNE MARAMICE (PLEURE)

Bole.<;ti pl-eure (pluCnc maramlDC) v.ril.o su uCesfak. NajOeS6a boles-& pleu­.re j.e upalnoo oboljo~..,nje .koje se 7A)Ve ple­uritis. Drug.a. =bole<>t pleurc je ·pneu.-mo~ bora1cs. To Oboljenje se ~ter& pr.o­di.T.anjem v.azdru.ha u pleu:r.aJ:n.u Sup]ji­nu. Tumor pleure je rijetko oboljenje.

UPALNO OBOLJENJE PLEURE Wleu<litis)

·PleU!lli!tis joe urp.alrno oboljenjc .pluCne ;mar.a.mlce. Ono se k..a.nakiter.ilie upalrrim prooesom .pleuralrne .Oprie. Pleur:irti8 s-e J.cwoljava u .ak.utnom i hrcmJ.:Onom :-vbli.J .ku. Alknl1ni obll1.."1c se llspoljava n.a dva TI:BiCina. jed,&n je plour.irt!is bez n.a.kuplj.a­nj-a teOnooti u pleur-.E~lnoj Sulplj.ini i ~"laz.i­va se su.vi pieu.ritis. Drugi aoku.tni oblik >5€ ·lcaxaJoteriSe :nakupljarnjem teC.n.o.st::. u .p1-eur.a1noJ S.UJPljini i kJlla.2ti.va se eksu.da~

32

tivni pleu?iiis. 1-Iro!Jl..iCni pleu.r.i.tis :,e ta­k:ode .ispolj.av.a u dva ob]ik,a. Jedan ob­Jik se kar.a.k.-ter.iSe gnojiitilrn iril.iv.-om u pleuralnoj Supljini i naziva se empije-m plew·e. Drugi hroniCni oblik se karak­terti.Se stvaran~em veCi!h :iii manjih sras­lina izmedu v:hs.oeralnog i pari.jet.alnog 1d.srta. ple\lll'e i na-riv.a se adhezivni pte,.t­Titis.

Uzroci. Ple1:1ritis cn·aJjCeSCe n.astaje kao sekn.md.:mno .oboljenje. Proces pr-e­laoz.i n.a .pleu'rn.l sa 1pr.imamnog dboljenja. Nalj.CeSC:i uzrok ;pleur.iltiea je tuberlwlo­za. Pleuritis moZe' da se j&v·i u bolesni.­Jca sa •pneu.m.onijam. T.a =lx>lest. se :rove plev.-ropneumonija. Pleurirt.is se moie javiti u bolesnliika sa apsoeoom plu(~ ili MlSj.ecln.iJh o.rgallla. ·Po~ pleure se re.to loomipllioi>Je pleumitirom.

Kl.inil!Jca slika sva!k.og Qblik,a ima od­:r.edene •karakiterlstlike.

Suvi pleuritis (pleuritis sicca) se ka­rakter.i.Se bo.lo.m pri disanju u tih boles­n:Lka. PoOetak bolesti je nag.ao Bolest se is.poljava k.a.Sljem .i. jakim bo1cvjma p-ri disanjn..r. sa oboljele str.ane grudnog koSa. KaSa:lj je suv i upor.a.rn. Temper.n­tura je povjSena, obiCno l7imedu 38 i 40°C. Zbog bolova pok:reti ~·'..lcl.nog l~o­Sa, posabno polovine lila OOlesonoj ~"tra­

ni, smamjeni su. Karla je suvi pleur1tis .lok.alizovail1 na ..:ii.jclu koji nalijeZe na -dijaf.r.agmu, bolovt! su u vidu poj.asa, u ledima i trbuhru..

Eksudativni pleuritis (pleUritis e.rsu­dativa) se Lnajc0eS6e 'Iladovezuje -na suvi pl-ouritis. Njegov m.astan.a:k -uslovljava ,presota:nak ibolova pri d.is.anju, jer stva­ranje i n.a.kluplj.am.je izliva ra.zdwaja p]e.­ur.a:lne li.stove . .A.ko je eksudativn"i. pleu­l",it.!s uzrokovail1 banaln.im ik:licama, on je pr~6en septiC:nim t€Iniperaturam.:1., IDklsttd.s..!:.ivni . .pieurirti5 U7J'Okova·n tuber­.kUJl<Y.t.o.m poCimje tx>Stepeno. Bolovi pri disnnju IIlisn.t irzra:len:i. Simptom!i. i maci eksudatLmog pleurritisa zav.ise od brz.i.- . ne n.akwpljanja i v.elit'±ne izliva u pleu-,., ralnoj §uplJLni. Eksudativmi pleuritbis, u koga ee .izliv ·brzo· stvara i u vel.ik.im ko­lieimama, ispoljava se dispnejom, cija­nozam i jzr.a:Zlitom taJh:ik.ard!i.jom.

Gnojni pleuritis (empyema pleurae) Jc.anarkter.iSe se stvaTanjem i nakuplja­·njem g:nojavog izliva :u .pleura1m.oj Sup­oJ.jimi. On se obi.Cno zavclava stvaranjem izra.ZeniJl .a.dhezi.j.a ~pr.iraslica) izmedu pleUTalrrtih li&tov..a. Gnojni pleuritis naj­<eSC€ nastaje loao posljed;ioa bakterij­ske -pneumanije. Pored toga, Qn se ;.av­lja kao komplikacija apscesa u jetri, tu­~kuloze i tr.a.t..l.!I'1W. looje uzrolruju pov­redu zi.da g:r.udnog ltoSa. Gnojcrti pleu­riltis naj.QeS6e je u poOOtlru masldran os­cnov.nbn oboljenjem. S:imptQm.L gnoj­nog p1-eu.rJ.ti~ su v:i5dka febri:bwst, b.­razlto 2m0jemje, bljodilo boles·n:i:ka i dispneja. Gnojni. pleurirtits moZe d.a da

3 - Inteme bolesb!.

razne komplikacije, kala Sto su perik.ar­ditiiS, pneumotora:las, apsces pluCa i da doved-e do stvaT.anja bronho-plu6ne fistule i dr.

Adhezivni pleuritis (pteuTitis adhar.si­va) je oboljenje k>Oje na.staje kao po­;s.ljedica preleZa:nog eksudativ:nog ili gnoj.nog pleur.i.trlsa. PJeur.alui izliv se .djel:im.i.imo ap...c:ol:1buje. Jed.am clrl.o .irzoliva tibrozira se (rp:ro'lmC v-ezi.vnim :tkivom). U poredo sa tim .prooosom stva;r.aju se ve6e :i1i m.anje aclhezije (pr.iiNI.slioe) iz­medu visoer.a'lmog i .pa~:ti.jetalnog beta .pleure. Listovi pleu:re u tom odij-elru jakQ zadebljaju. P.r.i tome dolazi u rtom pred­je1u do uvu.Oenosti dijela grudnog ko­Sa. S:irenje dije]a pluCa u tom predjelu pri di&anjill je ~Smanje.no. Ta. pojava :na­ziva se fibrotoraks. To obolj-enje naj­Ce.SCe n.e donosi zn.a..Ca.jnije tegobe b<J­lesniku. · Ono se u nekih bolesnika jspo­ljava .povremen:im ti.Stanjem u promije­nj·lomom di.je1u grudnog ·koSa .

[apitivanje bolesnika. Ljekar fizi"C~kim p1·egledom a1alazi .plou..r.ahl.o ilronje, ka­rak:tedsti.Cne znake za suvi pleuritis illi pleuritis sa :i:ilivom. :bijagn.Ostd~kom ipunkci.jom :pleu.re :uzima se od.Tedena 1ko1i.Cina pl€"UII'alnog :i:zJ.iv-a. Laboratorij­ska (henrijska, .-b.aJote:r:i.oloSka i dtoloS­ka) ispitivanj.a omog:u6a.vaju da &. ut­vrdi v.mk lizliv.a..i n.a ta:j .naCin odredi i vrsta pl-eur.i!liisa.

Njega bolesnika. Bolesrnilk sa svak.irn oblikom pleurtt.isa treba da lcii u pc­stelj.i.. Pod.i.gintuto uzglavlje ol.a.k.Sava di­sanje boles.nik.a. Bolesn.ika sa suv.irn p.leuTirt.isom treba staviti na bolesnu &tranu da lci::i., jer mu to &:mall1jruje bolo­ve pri d:isanju. Bolesmlik sa eklsudativ­nim pleur.Ltioom treb.a samo u poCetku da leii. na bolesnoj strallli, d.a bi lakSe tlisao. Kasnlje, ·bolesniik. treba da mijt!­nja poloi..aj i .d..a. St6 minje leii ll1a }P.d i­ma i ·bolesnoj .strami. !2bjegavanj€ le-£a­nja na sflrani sa izlivom .poma7.e boljoj

33

.apwrpaiji i:zJi:v.a. N.a taj a1.a(:in se djelu­je p.reveruti.V'.no u cilju spreCavao1ja .stva­l'.anj.a ad'hezijoa. Znafu.jno je da bo.lesnl­ci sa e:losudatiVIIlim pleuritisom Oesto ·prave duboke di.sajne po~.

Sv.i bolesnici sa .plew-;i:ti.sam se mno­go ZllOje. Zbog toga sprovodenj.u lilme higliojene bola"J1'1ika treb.o. 00 se obrati ,pose:bna paZnj-a.

Posebna painja treba da Be po.weti Jt:ontroJ.1s.mj,u ternperatu:re u bolesnika, <kantroli kv~liteta pulsa, izg!Eda bo!<>l­nika' i dJsanJa, Sv-ak.u promjenu treba saopStiJti ·ljek-8JllU koji lijeC:i bolesnik..a. Pose:bno joe znaCajlllO d.a se Jjek.ar ocl­mah obavjjesti .pri pojavi ~pneje i ci­jan07...e.

LljeCenje. Bolesnici sa suV'im pleuri­tisom se stavljaju u .post.e!j.u. Bolovl se ublaZujru da.v.a:njem. .analgebskih lijeko­va. Neprod'llkti:Wlll'l k.aSa:lj se stiSava 00-gov.ar.ajiUCirn lijekov.ima.

Ekls·udativmi pleuritis se lijetn anrt.ibi­otician.a .aik:o je u'21rl01oo'VIarn n~cifiC­nom bakterljskom iinfekcij.om. Ob-lLk pleu.:r.itksa koji je uslovljen tubel'kuloz­mom iln.fekcijom HjeO:i se tuiberJrulo.sta.t­s.krim lijekovima. I·zmzi.tiji .i:lJiv se eva­kl.l'i5e ter.ap.ijskim punkc:ij.arma pJeure.

G.noj:ni pleux.i!t.is se lijeCi. anti.biotlci­ma i evakiuoa.cijom g.n.oj.a:vog izliva. Ako povoljan efekat '1:21oota.ne, prinnjenjuje se .i hli.rurSko lij-eCenje i dTenaZa gnoj­•nog .~r.Z.aja iz pletll'oahl.e .S.tuplj:ilne.

PNEUMOTORAKS (P:neumothorax)

To je oboljenje .koje- se k.rurakteri&e :p:rodi.T.arnj.em v.a:z..dn.l,h.a ru .plew.a:lm.u Sup­}jjnu.

Uzroci. Prema tlt!a.Bnu .·n.as'tajanja. :ra:z.J.itkuj·u se iri obl:Lka pneumotoraksa: spon:r..a.ni, vje.Staili i trallll'l.albs.ki pnl:!U­mctoraks.

34

Spontani pne.umotoraks n.astaje u.s­.Ijed o%e6enja visceratlm.og lista pleLtre. Zbog toga va'Zidlu·h iz plu6a 'llilooi u pl.e­uralrruu Sup]j,i.nu. Taj oblik pneumoto­raksa naj,CeS6e &e javJj.a u bO'lesnika .sa t.uberkruJQ'l.Qffi, amiii:£.am.orn iJJi. karr:J:ino­mom plruCa. fustoj.i i SiJXn'litarni pneu­mabar..;U!ns nepozn.ali:og uzro.ka. To je tzv. idiopatski pneumotoraks.

VjeStaCki pneumotomks n.a&taje ka­da va2lduh l:z spoljne sredi,ne _::~.rodre kroz .i.gJ.u k.ojom ~ Vl'Si pun.kci.jJ,fl ~)leur~ u pleux.a:l111iU SU!p-ljdnu. P!'odl1li vazdu-h, .a!ko ll'lije u v-e1iJkoj koliC:'in"i. .<t._p&)J'bujc LSe

z.a 2-3 'lledjelje.

Traumatski pneumotoraks nastaje pi'ii pov:redi zida gJ.ludnog koSa. an mo­z.e <!.a n.asrtane usljed povrecle rr:~bant lli be-~ njithove powede.

l{JiniCka slika. Pneumotor.aks moZe da .ostane bez tegoba k.a.da u p1euralnu Supljialu -pnxir·e maJa koli~na vazdu­ha. Meduti.m, .a.k.o se radi o ventib1.0m p.neumo-tona.ksu, Jroji u.slovlj.a.va svakrim 'Ll<tls.a.jem sve ve6u koJ±einiU vazduha u pleut'altnoj SwpljJ.n:i, onda se .pneumoto­x..aks brzo ispolja-w~. bl.mll!im &imp tozni­ma i ~acim.a.. PoOOtak je :nag.ao, a ispo-1iaWI.·se bolom ru grux1nom koSu 1 i·,ron­Zenom d:ispnejorn. Pored ,toga, jav-1j.a se 'l'lajpdje bljeditlo bolesm:i.lw., koj•o: ~ bnzo s.mienjuje cijanozom. Strunje mo7.e d.a !Se jako pogoda, sv.e do ,pojave zna­Jwv.a Soire.

Jspitivanje bolesnika. Ljekar f!jzh~lcim .pregledom .nala2li k.a.rr~i:Cne znake za _pnewnotonancss. RadioloSkim pi'P...gle­dom se uotvrduje l'Zl'a.Zenost p:neumoto­!ralwa, .a"Wlektaza 'PluCnog krila, pomje­:r.an.ie sroa 1 drug.Th QI'g.an,a medijas.tinu­. ma :na SUJProtmu s-t:ram.u.

Njega bolesnika. Bolesnik sa pneu­motor.a:koom treba d-a bude rod.ovno pod mad!oorom 71dr.avst;venog !ladmri.ka. Bo-1esn.iik:a tre'ba stav.iiti u odredenl poi.<Y~j

.u posteijd.. Na.jpovoljnrj:i. j.e poloZaj sa uzdigJ1Ju;t:im uzglavljem. Bo.lesni:ku tr.e­ba redovm.o kontrolisat.li. .kva1irtel pulsa i 'posma.Wa:t.i diJSanje. Pojav.a di'S'Pl.leje, bljOOila i cijanoze zahtijev.a hitnu :i.rn ter­vendijru. Medri:cimska sest:ra-:t.ehrntCar o tim 2macima treb.a ocbnah da .obavjjesti 1jekra.re.

Lije~cnje. Manji pneumatonaks ne ZtaJhltijeva posebno lijeOenje. Manje ko­ldi:hne va:zxliuha pot;purno se apoorbu;ju ioz pleuralne Su.p'ljli:ne za 2-3 nedjelje.

Ven;tiilmi pnewmo"i:>omkB zaht.ijeva stalno .illi pov:oomeno evoa.k...iksa.nje (ot-

ikkunjarnje) v87Jduha iz plewralne SUJPlji­•ne. V.arzdruh se otkMmja ).Qroz .ig1u kojom .se v:rSi pwn.kcija pleure, lll.a sli<ia.l'l naC:in k>ao i ev.akuacijoa :Lzhva. Stalm.a ev.ak.ua­aija v-arzdnJha moz.e da ~ v:r&i kroz r,tu­menu oi}ev nastav.ljenru na :i1glu kojom je .i:zv.rSena plllr1k,cija pl.eure. Drugi kr.aj ci:jev:i se sta'V'lj.a u .boou sa vodom.

'Ilr.a~ pneumo'torokl'; se lijeEi btl-~ 2lhlinjav.arnjem bole.sn~ka. odmosno otVIDra II'ha plem~oj ?iu.pljirni. Infek'Cija se spreCava .J. lijeffi .an'iibioiici­m.a. Otvor n.a zirdu gtTUclrnog koSa t:.reba zatvor.irti Oi:st.im .p..11pil-om ili fJ:ru;.tei'Qil'n do hiru~kog zbrimjavalllja -bolesn.i.ka.

BOLES'l;'I MEDIJASTINUMA

Medijrast.in.u~n (snedog;nude) je pro­stor u g,rud:ilom koSu koji je nap.rijed og:rarn.iCen grudno:rn kosti, poz.adli. kl­Um.eni.m sbubom, sa sh-ame unutr-aSnjixn sima.n.ama oba p~u6na krila, dolje dija­:fnagmom, dok je @:>re otvoren p:rern.a vrat.u. U med.ijastinumu s.u .smje.Steni Gl'oe, wLiJd knvrnl suldov,i (aorba, p1u·6na a11terJjoa, go.I"llja i donja S.UJI)Ilja vena). tr..alh.ej.a .i g1a.Vil1e bronhije, 1imfme :7Jij.az­de, limfn1 sudovi i .net'V'i (va-gus, @m:pa­tikus i dr.).

Najzna~ajnije bolesti medijastinuma su upalno oboljenje i tumori.

UPALNO OBOLJENJE MEDIJASTINUMA fMeruaotin.itlls)

Utpallno oOOJ.j.enje meilijastilrruma se .ispolj-ava u d:va ob]jka. Jed..an oblik 'P'l'edls-tavJ.ja .aik.rutno ~jenje. Drug:i obl:Lk :i!ma hroni5arn .tok. ia.p.a.lje:nj.e me­dtij.aiStin.uma ;na:jOei6e .:n.astaje usljed

,.

•pa.'odiramjiCI. in:fek.cije sa oboljetib okol­n.llh organa.

KliniCka sJil[a. Akutrno 7.a.paljenje ·medij..astinu.ma se ispoljava j..ak:inn bo­lom .iza gr.udne ·lrosti .i pov;i.Senom tem­penartu.!rom, ltoja je fpxa6en.a ·jezom i dr1htav:i1oom. Rn.:xnlliCni medtij..ru.c;tiarirtth je naj.QeS6e posljedioa 'bubenk!U..:lozne in­fekci.je. On -osroa.je du.Z.e v,remena prikrl­ven osnov.nim oboljenj-em.

Dij.a.g·noza zaJpalljenja mecl1j.asti.nu-m.a postavlja se xad:kJ.o.Sikrlan p-regle­dom bolesrri:ka, .pllfll!kcijom medij.asti­.numa i m.oo{jootn:nos.'lv:)pijom.

Njega bolesnilca je uslovljena -osnov­nim oboljenjem, koje .U'2!rdkru.je .zapalje­nje med!i.j~t.inluJ::'n'.a. Bolesmiika treba smjestiti u !PQloZ.a.j Jroji njemu najbolje odgov8Jl'\a. Naj0036e je to ,poloZa.j sa ll!Z­

•dignutim. uag.iavljem .

LijeCenje. Akutni. medij-a<Stinitis se illjei:!i. am:ti!b.:i.ob.i.-cirrna. · K-a"da je med:ij1:1B.ti­ll'll1lis U!Zl"'kov.am tulbenkru,•lo.zom, daju se tuil::>e!®uk:l...~a sred!s'tva.

35

'ftJMORI MEDIJASTINUMA (Neoplasma med:iaztin:i)

Turnori. med.ij.astlnum.a mogu biti OOni.gni i n1.al:igni. Naj&S6e benig.ni tu­morl su derll'l.<Jii.dme ci~te, st."'"Uma, k~;j~l

je lolc.a;li?..ovam.a [za grudn-e kos-ti, u.ve­&u'lje tlmusa :i (b.·. NajCe:SCi mali,gn:i tu­mo.ri me:l.ij.as.ti!lluma -su maJ:1gni Umf~~,.l­

rni, kojd. poC.hnju u limtnim .Z1ijezdronc.1 .s'OOClogt~ud.a. To .su uglavmom limfos.a:r­Jcom, Litrn.fogr.anulomatoza d retl~mlo­

sarkom.

KliniCim slilm. Ona je usl·ovljena pri­tiskom tumora na <mg.rune smjeStene u -medijastiwumu. Ta~to se pritis.ak na tra­heju .i.spoljava d5sp.nejom, Gtnldoroz.nim di.:sanjam i promukli.m kaMjem. Pr:liti­s.alk na jedmje.k Lspoljava se d:isfagijom {ot.e.z.an.im guta:njern). Pr.i.biook tumora na gornjru Su-plju ve.nu se .IDpoljavu u v.i­du edema g1ave (:l.ioa) i vraltla, uz ot.ok :raTI_l-erta i ruku. Nekada, pored toga, vi­d<:! se i proSiiene vene na prednjoj po­..,nrSini gln.ldnog koSa. To je 2lnak kolate­Talmog (zaobil.aznog) krvotoka. Te venoe odvode krv :i.z sistema gornje ~uplje ve­ne u sistem donje Sup1]"e vene.

Ispitivanje bolesnika. Za utvrdiva­nje postoj-anja twmora medija·stinurna sluti radioloSkli. pregled. Med..ijastinos­kopija, sa uil.manjem uzor.k.a tumora za hi-stoloSki p.regled, omoguCava ut­vrdiv.am.je vnste tumor.a..

36

Sl, 'l. lGtov.rememU .otok glave, v·r.ata 0. ruk.u u .bolesrui1ka sa tumarom ·medli~aetlnuma

-(5n00Qgl'luc1a).

Njcga bolcsnika. Bolesnlci sa tumo­:rom med:ijastinwn.a treba da se smjesl:e u postelj.u. Boles.n~k.u tL-.e'ba omogu6t.i ipolo:Zaj koj.i. mu naj;bolje odg.Ovara. To je na}~6e palo~aj sa uzdigrnutim nz­.glav,ljem.

LijeCenjc. Benigni tumori medi:jasti-11-lu:m.a naj-Oe.S6e se odsbnanjuj.u llil'ur­

Skoom intervencijom. LijoeOOnje mall.g­nih tumora se sprovodi terapijom zra­Oenj.a. i clavanjem citost.atskii:h sredsta­va Pored toga, pr.imjen}uje se simpto­rmatsko 1ije00nje (sredstva ~ smire:n.je (kaS:lja i dr.).

BOLESTI SRCA I KRVNIH SUDOVA ----------------- ----- - -- ..... ·- -

l<iardio-v.ai9Jr,ul.anni sls\:.am Cine srre i krvni sudovi (a'l.'terij.e, vene i ltapilari) .

Srce predstavlja Suplji o1·gan, ~iji zid lima tri sloja. Endokard. (rmutra!l.nji sloj) joe v.ezi:vma opna koja' oblaZe eve dijelove srOane SUlpljine. Mi.oka:rd (srednji sloj) Cl.·ni sr.Cani miS:i.C. U srM.­nom tniS.l6u se 111-ala'zi speciliCno 1!k'ivo kaje se naz!.va sprovodn!i sistem srca. Taj ~istem se sasto.}i od neko1:iko dij.e­lova: &irnru.sni. Cvor, .pretkomarno-1«>­mormi l:vor, ·H.ioov snop, gr.a:ne splXl­vodnog sistema i Pul·kinijeva (Pur~y­ne) vlalkma- Epil<ard (spoljni sloj) tako­d.e. je v.ezivna apna looj,a o'bla.Ze povr!P.nu sre:1.. Srce je smjeSteno u srCanoj ke:>i, koja s-e rove p.erJ.kard.

Krvnri. sudovi su d:ijelovi krorz. koje .teQe .krv. Zld kii"Vnrlh sudova ima trlsl.a­ja: wn'lllt:oo.!n)l - irn.tima, sredrnji - me­Qija i spoljaSni - .adventacij:a.

Kard!i.o~vasku..LaTni siste.m omog:.tl~a­

v..a neiJ.rekidno krruZooje krvi Ov.nj sis­ten na t.aj na~.m. uCest:vu-je u prel.wi*!­'llj.U raznih GlllpStanci. putem krvi. O.n prenooi :killsoon:ik od plu6a do tk:hva i ugljen-d:i.oksid od tkiva do pluCa i n:a taj na& otnog'IU6av.a nj-egovo i~baciva­nje .izda·lmurtim vazdrurhom u spolj.nu sredi.m1. Ovaj sl.stam .prenosi i hranlj:iNe sastojke od org.ama za va'I'€!!lj.e do svjh 6e1ija oT"ganizma, koje ili ko:risW za ~voju obnovu ill 1h ra.zgrat1.uju. Pri to­me se .irz nji.h oslobaaa enet1gija koja s1uf-L 6elijama za obavijanje rarnnih fun­.ko.ija. K.arrld.o-vask11.lil.arni sistem preno-

.sLstema ~~) OOvje'lta: 1. kaptlaT~ gor­nj.og dLjela -tilj:e!!:a; 2. ~D;pilad desnog i Ji­jevog .p1u6,nog klrtilla; 3. desn:a pre~komora; 4. desna komonar; 5. J.ilijeva P'I'etkom:ora; 6. .ll!.}eva Jwmora; '7, .g.t:ll'IIVJa ~u1>1ja vena; 8. ,OJOillja SUIPll~<~ ven•a:; 'iJ. ve11kl Limtrul&Ud; 10. p1u6na arterlja; .t.l. p1uCne vene; 12. aorta; 13. knp~lSJI'J. don~.eg d!itle1a tl.je1a: 14. kagh_

J.Birtl ~ev.n; 15. ka.~arl jebre .

37

csi 1 z.a.vrSn-e proirz;vode :r~radmje od 6elij.a dro oogana za i.iluCi.va:nje (plu6a, bUbroeJ'..i., ~<t i cr:ijeva). Ti proizvodi s.e iz1u.6u:jru 1-z.d:a:h.nu.tim v.a..zd!uhom, mok­raOOm, znojem i stolrico.m .u ~ljnu

s.rOOJmu. Ov.aj &itsfbem pi16r10Sr.i i hot'mo­:noe (oproi'Zivode 1u0ehja endok:ritnih ZJi­je2Xia) do dr1n.t:gjlh oogana i 2lbog toga ima 21n.arfujnu ulogu u objecilin.javanju ;ra:da r-aamih orgJa!!la i ol'gaJl'lSlGi:h 'liste­m.a.. On takode pl'EI:nasi tqplotrn.u en.-er­g.lj·u od ra:mriih dije!ov.a 1Ii:je1a, f!djoe se ona stvare, do ·k.oZe, p!leloo koje .se QlllOgJuCava odav.anje SUIV.iSne toplo.te j

spreOO:VIa. pr.egrJ.jaVJaJnje ~a.

Bolestl srca i ·.Jorv:njh sudova se ispo­Jjavaju r.aznrim simpbo:mlma. i -znacim.a. Nek.i od :nj-ilh su kar.alk:teristiCn.i. i uk.a­a:udru sa · velikom vjerov.alhnoCom n.a QC .... red€1l!a -aboljenjoa srca. i kTvn.ih sudova.

Sve .bolest.i Joan:l!i.o..-.v.askula:nnog sis­tema moJ9U da se SVii.'\Staju u -diVlijc os­:no-vne gruJpe. Jednu ,g.rupu .ai.ne bolesti sroa, .a drrug.u grupu bolofi'1fri. krvnrih sv.­dova..

Boiesti srca mogu da se sW'S"taju u OOtid podg.nwpe. JOOm.a ~upa su balest:i. endoka'I'd.a, dnvga su bol-es.ti n·,i­okarda, 1Jre6a. &u bolestri. pe:rikard.a .a OOtv.rrtu dbuh!V.ataju I~ obliai z.a.stoj­.n.e SIIOarne imrurf,icijendi;je (Grllane sla­boot1).

Bo.lesti kTwldh .srudova mogru <La ~Se ~·-·:s-..nnsta.jru u· .. tri ·-pOOgro,pe: ,·Jedna ·pottgrru­

pa su bolasti .a.rtenija;.drug.a. bolestLi. ve­na a 1ireC.a. obuhvata r-8.!2llle oblike pore­meCaja (ol<tbosti) perjifernog l<rvotoko. Ovra pOO;jeia je samo u cilju boljeg :r.a­'Zi\1!ttlij-evram.:ja, jer s.u bo'lasti !SllCa. i !C!l"V­nih. eudova med-uoobno ,tzi.jesno poveza­me i uslovlj.avaju jedne diruge.

Simptomi ~ znoci

Bolesti srca 1 kr-vm:iih suOOv.a se ~­ilj-arvajill :na:il.iCirbm Gimpto:mrima i znarl­ma. Nrek..i od tnj~~h su o'pSti srimptomi,

38

kojLi. se javljajru u r.a"Zll'llim bolestima Gcr:u·· g~h sistema .i org.aJ'lJa. Dnug.i. su manje ·J..li v.i.:S€ sp-eci;fd.6ri '2la oboljenje .!>rca i k.['lvni.h sud.ov.a. N.aj.QeSC:.i. sim;ptom.i 12Jn.a­ci bolmti G1"Ca i iorv:ruilh 5udova s.u loka-1izovanti u pr-ekouciljJumu (JU predsr:~a­tnom pred}e1u). U n:aj.&--S6e slnnptome i 2makove bolesti srca i krv..rui.ih s-udova se ubra:j.aju: -pa]Jp.i.'Ua:cije, stenokardiOni (arn­ginozmi) bo.l, diiGJm.ej.a, cij>8.rlloza, otok, maJbrekiLost vena na vrartu, nik.turija, sr­Cani ~umovi, prornjene sr&a.n-og ·,itma d. frrekvenai;je, poom}ene kval!iiteta pu•I­Ga, promjene lcrwrih pri1Ii\s.81kra.

Palpita~ija, su suhjektivne tegobe koje boles:rrik. osje6a. u predsrOan.om pred~elu. One su 'l16j.OOS6e uslovljene -promjenom £rek.vencije i rirt:ma srca.. Bole.mi.oi. se Zale :na osj-e6a.j brzog hlip.:l­

:nja &rea. Ta tegob.a n.ajOOS6e je uslov­Jjena tah!itlr.arddjom (.ulbrwarnjem sr-Canog T.alda). Cest.o je ona :neul"'gen,e prirod.e. Bolesnic:i. o'bUmo :ilzj.a:vljruj.u da imajv. -osjeCaj da ian SI'oe z.a momen.a.t .z.astane, :a zati.m p:rodu2.i. da rarli. Taj osje6aj j-c 'USl.oyljen elastr.a:sasto1ama (rprijevr-eme­arim Ironrtna:k-cijarma komo:na), irl;a kojih tslijedi rko:mrpeil!'Zl8Itolma p.an.tZa (produk­;no tr.aj.a.njre dijastole). OsjeCaj probada­mja u preidjelu srca, kao udar noZem, talloode je surbjek.~ti:Vl'lra tegoba ko.ia se 11r'brraj.a u pai1pwt.adije. Bolesni.k pok.aZl.l­je pnsto:m da Je lokra.liz.a:cij.a uiboda baS u predjellu VJ'Iha &T"ca. P.a:1pi;bacije J1isu rUV.ijek 2mak ozbhl•j;n.liJjeg obo]jen.jra STca.

StenokardiCni (anginozni) bol na­sta.je l.l&ljrEid jjs.hemJ.je Slf~Og rniSiCa. On je u.slov.ljen nedovoljrum prilivom .k!rv:i, odnoono Jciooanlika u srOa:n~ mi.'i.iC, u:srlje<l j1Jl5.Uti'Cijenaije (s-l.aJbosti) Iwro­narnog k:rvatoloo.. Stenok.axdli.Un.i, ·mgJ.­nozni hoi ima o"dredene kar.a.k.iterist:ike. On nijre lok.alizovam u predj.el.u ilct!.tS-3

(&'Canog ud:arna), vee tz.a g:rudne Jrosti. ,Bol-e.sarik ,poka'2nl'je pUrnom SaJrom da j.e

001 Iok-al:izovan retn:-o:sOOrm.ailrno (:iza .gPudne kosti). A~ai.no:mi bol bmje ne-

koliko ll'Vimwta, najv.iJSe do 1-5 m.!.nuta. Bol je u vidu stezanja, da.:vljenja, TrCl­:kav lta!I'.akber jE dao i ime bolu (angor­d:rav.irt:i.). Si€mo1oo;ndri:6ni boi se S:ix1 pr.ema vr.arilu, obostTano ill .sa.mo sa jednc s:h'.a­ne, a m:trim duZ unrutraSnj-e sbrarne l,ulte, .naj.OeS6e lijeve. Cl!n:i.oci koji uslovUjava­ju pojavu .s.teoo:loomddfuog bo.I.a jesu fi­rZi:Ck.i. naqx>r, pshlriCkro uzbudervje, hlad­·no6a i ob.iJ.an objeci. Sbemokollir'diOni hol . pr-estajre Pri prestam.kru napo-ra, a p-oseb­no poshje stavJj.anja li.je'ka nitoogl:ioeri­nra. pod jez1k. Sienok.a.'l"diO:rui hoi je zro<~•k lko.ron-arne :i:niSuficijen'Ci::ie (slabost.i krr­-votokoa u rSl"iSanim art.er.ltjama).

Dispneja je subj-ektivan osjeCaj t~­.k:og dresaJll:.j.a, osje6aj n-edostartik.a vazdu­h.a. Taj sirmpkan j.e naj.OeMe 21M-k bo­lesi.i SToa. Medutim., on se javJja i u bo­les-rrika sa bo.le.stirma or.g.runr.a za disa;nje. Zbog toga se govor.i o k.ardij.ailrnoj d:is­pmeji, kadc!. -'· je Ui.Slovljena , dboljenjeth .s:.rc.a, i o 1-6sipirr.atormoj disp~eJli., kada je ~Jjedica oboljenja rmpi.Jlarl:mtnog sis­l>em~.

Kardijalna dispneja se ispolj.av.ct ;r;a it'azl..iC:i.'be n-aC:ine. NaJOe.S6e se javJja prti !n.aJPQI'U (fizUCki r.ad., 'flr.Oa!n-jre, hodanje). Taj o'bl:ik se rove ambu.latorna dispne­ja (di'S@'Jleja iprl n.a:ux;mu).

D.i&pnej.a mo.Ze 00 se ja'Vii. i u miru, nad.oe36e noCu, u snU u obli:k.u nap.ada. T.aj ob:Lik. d.ts.p;n..eje n.a1liva se paro;i:si-:z:­malna dispneja (dfus.pneja u n-apadu). On.e.. je 2lnralC ak1wtne insuficijencije (sla­bo:.sti) }Jjj-eve -komo.r-e. Nap.ad k.all'dij.alne d11Slpneje koj.i. je pra6en k.a.Sljem lW."Zii.,,a se kardrijalita astma (&rOa!na .astma). Ona je rtakode znak a-kru'flne .1Jnsu·ficijen­ci:je lijeve komore. DWamje u boles.nik..a sa ka.ordr1:ja'ln.om a:&t:m.orr1 je Oujno. N a­tpa-d kra.:rdij a1ne a.stme kojd. je pxa6e.n is:.

.k.a!Slj:a.varnjem -ob:iilnog pjEmJU>Savog i. suk.r:v.i.-Cnog isplj:uvikra nazi'WI. S€' pl'/.tCni eclem. Plru.-6ni edem je :z;n.ak te.§kog ste­pen-a ak·.u:tme insuficri:jencije lijeve ko-

more. Ukoliko se u bolesnika sa pluC­mm. ed-emom <ne primijren.i. odgovar.uju-6e lijeOenje, boles.n.:ik •.m.o-:re da umre u tok.u .~o do 20 mmwta.

D.ispnejoa m.o'k da se javUj-a i u mil~u. .k-ada bolesniik. JeZ:i u posteljd. Ona _pl'js.i­

ljava bolesm.ika doa sjedli. u .p.ootelji da bi La.k-~ disao. T.a!loa-v db.hlk c::i.ifijm-eje na­rziva. se ortopneja .

Cijanozu je naziv za ljubi~astoplavu •boju koZ-e 1 slmmri.oa. Pr~Bma r.asp.ro.s.tra­njen<lSrfri. pcs-toje dv.a Qbl.iJka ci.jaru>re: perifernta cij.anoza i difua:nra cijanoza (c.i.jw\oz.a. oentralnog tipa). Pe:cifern.L tip

.ci:j-am,oze k.axa!koter.ir.Se -se time &to s-u sa.­mo penifern..i dijelovti. clj.anot:i.Oni (vrho­vi prsti:]u Saka i sbopala, u&ne Skol,lke, 'VI'h il'lo&a, slruani-ca. usama). Cenrf:r.al·ni tip cijanoze Jrora.kit-er.i.Se se lju:bi~topla­vom bojom sv:ih sl U71lti.oa. J. koZe. Ci:j-a­no"ZJa j-e uslovll.jen.a ve6om itoliCi;nom neokm-~-og he:rnQglobina u krvi

Otok. - Zastojn-a sriSao.1a insuficijeri­ci}a d~og sroa IS-e naj6e.S6e is.poljava nakupljarn}em, pove&mjem kolitiirne me­du.Oeliijske teanosti. Ta ipOjraVla. naz.i­V-<J. se edem (otok). Zadr.ta.'v:n.je krvl u VIEmatma i kap.tlMlma s.prreOav-a W'a6anje teiSnost:i. i.z med.u6elijskog u vaskulni prostor. Zato se t-e6lost n.agomil:ava u medu6elrij~ .prosrt..ronu. To &e ls.polja­va .u oblfuk'll edeii'l.>a.

Otoci se .naJcn.upJjBJjrti u najtrui.±im di­jelov:ima -ti.je1a j€T .pcdlj:je§u &lLi Zem­ljJ.ne teze. Bol~ u us.p.r.a.vn.om srta.­'VU im:aju ederne u potkcljenioama i stopalima. Ka-d:a 1bol€iSlnici leZe u po­ste1jri., otoci. se nalouip·ljaju u sakr.alnom ~k!rsruJm) pr-esdje'Lu i ledhna. Kofu bo­lesn:i.ka \Sa abooima sla/bo se .Whranju­je. Zbog toga se u tiJh bOle.snlilkra. vrlro 'l.ako i brzo ja'\IIJ.jajru dek.u:'oi!lrusi. (nekro'­

za koZe).

Nabrekiost vena na vratu. - Desna: -komor.a pnian:a knn1 .irz; &ils'berna gornje j

.danje ~UfPlje ·vene. OteZan pr.iiliiv krv!

39

b~ 'Sistema go:rn.je ~uplj:e vene dovod1i do njenog nakruJp].jl(l.llja u vens:kom. pri­tisk>u tog podTUCja. Zbog toga se vene proS.tl:uj.u. V en&lti p1U.tisak se u nj:i.m.a uveCav..a. POS.to su vene vra.ta :n.ajbllie povrfui ti.je1a., to nj;ihovo proSJ:renje

&e moZe l.ako za:pazibi.

Niktul'lija je naziv za uCestal~je mok­renje u toklu noCi. Boles:ndcL s.a obolje­mj:i.m.a srca Oesto m.ok.re manje ko:JiCi­ne molo::T.aCe u tok;u OOna, ukolikQ se kre6u, jer se zadr:l.a.na teffilost sku.plja u donjjm dij.elovima tijela (trbuh, do­njl ek:st.remi.<teti). Bolesni-ci, koada pre­ko noC:i 1-egnru .u postelju, PQC'iunju da mokre OeS6e i ve6e kcM~e mokra6e jer zadx2..ana teOnost ifl danJili dijelo­va tijela dode u apStu dnkulacijlll. N1k­turija je l:esto jedrun od .prv:ili 2JOO'ko­va poOetrne ~Dane :insuf:Loij.encije (sla­bosti).

SrCani Sumovi. - Prornjene zalistaka koje su pra6ene nedovdlj.n.im zatvaxa­nje:m pojedinih uS6a. ,usJ.ovljavaju v.ra­Canje krv:i. SuSenje pojed.Ln!ih uS Ca. 115-

ljed medUSdbnog s·ra.SC:i.v.anja zalistaka ot.eZava:jiU -prolazalk. klr-v:i :kiroz odgova­l'aju6e uS6e. Oba ova wreme6a.j.a pra-6en.a su ;nasta:nk.om zvufuih pojava ko­je se 2XJlftU Sumov:i.

PoremeCaji srl:anog ritmo.. - SrCa-na ['adn,ja je :rii:tnni/5:na 2fbog toga St.o :na­d-raZa.ji(za s.r:Dani ciklu.s nasba:ju u si­nwmoni. ~oru u odrede:n.im v.remcn­skian J.'2lffi.8c:i.ma. Oni se Sire kroz pret­komore prema k()'!I').Ol'a,ma. Poreme6aji

javlj.anja i Sll-enja nadlraZ.ajoa dovode do por:eme6aja srCanog ritma. 'fa poja­va se nazi.va a1itmija. Postoje trl V1'­

ste oar.L"bmije: sinu.sm.a a:rti.tm.ija, eks.tra­si,stolna arirtmija i .apsolu:tma aTitrni­ja.

PoremeCaji srCane frekvencije. -- Normalna frckvencija srCanog rada se kT.e6e izmedu 60 i 90 cik:lusa u mt.nu­tu. Poove6a.nje frekve:ncije izn.ad 90 na­z.iva se -ta.hika'rdl},a. Smanjenje frek­v-enai.je .ispod 60 nazi.'VIa se bradikar­dija.

Pt·omjene venskog pritiska.- Vens­ki pritioo:Jt u lak.oj v.eni zdrav,ih osoba iznosi jzmedu 0,49 i 0,98 kPa. Pove­Cam.je venskog pritiis.k.a nastaje kad.a se .u ven:skarn s.Wbemu pove6a. koliC1na (za­•premima) krv'.i.. To se :naj6eS6e deS.e.va u slufuju .i.n.suficijenai.je des.ne ko.mo­re.

Promjena kvaliteta pulsa. - Nor­.ma1ne osobim.e pulsa su 'il.S'lovljene pra­vilm.irm (:ritrniC..io;;:,im) radom srca, nor­malmom zap1'e1Irinom kr-vi, norrnalnim ar.t:erijskim -pritiskom i nomnalniim osobin.arrn.a .art:.-erijskog 21i.d:a. Promjei!la ovih Cimilaca u.slovljava i promjenu kvoaliteta .. puLsa. Fouls se naj.OeS6e p:i.pa na radija'koj iii Mrotidnoj arteriji. Prj p-E&p.aoi•jd. :pulsa odreduju se sljedoef.i .k.v.a:liteti (osobine): x.LtrrniCmost (rpr.avJ-1-rnoot), frekvencij..a (uCes.t.alost), jaCLn.a, obrlzina. uspona i pada pulsnog tal8lla, n.apetost i k'VIB.il:irt:et ifda arterija.

BOLESTI SRCA

Bolesti srca su uslov.ljene up.ail!rrl:m i deg.emer.art.i.v:nim .prooe&ima. ParbolOOk.i oprooes :m.oZe da z.ahvati cijelo S!l.·-ce .ioli d.a .bu.de 'loka!li-zov.an .u .pojedi.n:inn slo-

40

je'V'.i:ma s:rCarnog -zi.da (endokoard, m.i.o­kard, epi!ktard) jJi sarmo n.a perikaxrlu (Sl'Camoj ke>i). U.pa!ni prooos, kad.a za­hvati cijelo srce, n.azi:va se panikaTdi-

tis (.pancard.ri.tia). Up.aolni ~prooes 111a en­dok.a.rdu naziva se endokardi.Jti.s (endo­oaxd...itilis). Zapa:ljenje mi.oka.rida n;:~"Ziva se miok:ard-i1.is (myocaordi.'tis). Zapalj-e­nj-e srC.:m-e ke.se (l'l.a'Ziv.a s-e per1kardi­

ti.s (pmica'Nli!t:Jl:i).

BOLESTI ENDOKARDA

N.ajl:e.S6e bol-est.i endokard.a su reu­matslti i bakoorije.ki endoka:t-dii.tis. C'~ve

bol-esti skoro po pr.avilu ostav1jaju po­sljedioe na srcu. To su ste~-a r~1 .. :me :na ra'lli'him uSC:ima sroa (mirt::ralnom, brikrusp1daln.om i pulmon.allflom u.SCu). Prema tome, najOeS6~ bolasti. endokar­da su: reumatlski endoka:rdirtis, ba.:tte­rijeki endok.a:tU~rtis i st.e&me srtane ma­ne. U rode:ne mane srca t'€'sto uslovlja­vaju poj.aN:U endok·a:rdlrl:isa jll su loka­li7..ov.ane na pOjed.i'l'rim uSCima. 7..blJ~ toga se i w"'dene nt.c'tn·e sTca opisuju u ovom dij.elu gr.adi_va.

REUMATSKI ENDOKARDITIS (Endocarditis r-heum a tica)

Reumatski .endokarditis no.ji!~SC.e Je akutno ?..apaljenje endokarda. On sc javlja kao m.an-ifestacija aku1me. reu­matske groznice. Naj.OeS6c obolijev:;:iju djeca i mlade osobe.

Uzroci: Reurnatski endoka.rd~tis je u.slovJjen ooumatlsk.om g:rc;mioom. Ona se jav:lja k.ao poSljeclica za.paljenj.a gor­njili disajon.irh puteva, ka.'tar.a1nog Z~\pa­lj.e;nja kraj.ruk.a (.angine) ili SaxJ.aha. Sve ove holesti su i7..azva'l1e strepto­kokom iz gl"llJP€ A. SuSt.im..a r·3Uma.t­skog endo.kar:d!i.ths-.:'1 j.eme imu ... Tl.o-al·er­g.ij&ki prooes koji se od.i:grava na en­dok.a:rdru, maj.OOSCe n·a .enddkarrdu zali-

5taka .pojecl!ilruiP u.§6a. K.ao posljed.ica pa.toloSkog prooasa :n.D:sotaje skra6enje z.alhs.·taka ilL .njihova mcdusob:no s:raS­Civnnje. ZJbog toga zalisci postaju :ne­.s.p.osobni da poi!punop zatv.arajru uM:e 11i da ga suZavajou.. Usljed toga se k'l."V za -vmijeme ~le loomora. vra6a iz ko­more u .pretkom.ornl. Nespos.Obnost oa­lista:ka 00. zaJtv.ara;ju odgov.ar.ajru6e usee naziv.a se insu.ficijencija zaH.-:;taka, a su7.emje uS6a 'Ila'21iva se stenoza uSCa.

Rl.iniCka slika. - Ret1matski endo­:karclitis, Jc.ao i reUJ'I'N\tska gJ'OT.nica, razvij.a se 1-3 ned.jelje poslije prele­:l.arne angln.e iJoi nek.e no.sn-o-Zd:r.ijelm.-c :i,n-fekcije ikoju lll'm:'IOkiwje hom-oTI'tiCkl st:reptokdk. Reumatsk.i endok.ardirt:Lo; se jspoljava opStim i specifi.Dnim .s.imp­tomima i ::zmacim.a. za ~urmatsku groz­nicu. NajCeSCi. opS.ti. sbnptocrn je povi-5-ena temperatu~r.a neka,:rak;t-e-r1.<di.Onog tipa. Fnekvenci:joa srCc1.nog rada i pul­s.a su ubrzarn.i. Ta,hikardija .ie i21medu 100 i 140 u mim.utu. K.araklte:rist<iCno je da je .uhrz.anje pul&a ve6e u odn-o.c;.u n.a pov:t.:ren•je tern!per8Itu'l"€. POT·OO ovlih simpto:m.a i 7makov.a j..avlj.a se ob.Hmo znojenje. OpSti znaci bole9ti su ma­·la>k-saloot i smanj-en.je tjel·ffi.n~ m-<l~e.

Speci:fifuri 13imptomi i zn.aci &u bolo­vi i otoci :u pojecti:nim :~globovlma. Zapailjenj.e naji5eS6e zahv.ai:a velike -zg.Jobove (koljEmO, skolm.i. zg.lob, laikto­ve, zglobove r.uCja i T.amena). Oboljel~ zglobovi su oteOeni, .s.labo crv{';ni., vr1o bol01i pri dod:i:n.t i pokretirrw. KoZa i'Z­;n.ad njih je tc-pla. Zapaljenj".'! zglobova u reu.martske groznice :ima S.CtajuCi ka­ra!kte:r, tj. prelazi. sa jednog z.g.ldba na dnugi. Zap.a:ljenj.e jed:nog ~1ob.3 XrAt­ko traje i prolazi. bez pooljed!hca :na sarrnom zglobu. Qbuda je ostala .izreka francuskog ljekara Laseka (Laseque): »Reuma1lizaan glad.i zglobove, a ujecla &roe-«. Casto bolesmik 2lbog zapaljenj a 7..globova, nj:ihovog Setanj.a sa jed.;nog -zgloba na drugi, usl}ed otok~'l li. j.akih

41

b<ilova postaje potpwno nepokretan. Otok: .i bolovi u poj.edinim 7_.g:lobov:ima traj.u IIlekol.iko dana. Boles.t 'lti.OZ-e da .proti:C€ bez akutnog Z.aJpaljenja zglo­bov.a, ·bez o.tok.a, :izr.a'Zlitih ·bolova i. cr­venhla. Naj.Oe~Ce se to deSav.a u djece. Ona se Za1e 00IIl10 :n.a sl.a~be holove u pojed.imllin ~lobov.ima. Kaa!i".BBkil:.enistika upaljenja -zgio'bova u reumatske gromi­ce je naglli ·5ko.k. 1:emJpP....r.cutture, k.ada se Zoa~paljenje pr£Selli. sa jedmog '2lg'loba na dnugi.

Naj6eS6e su zahva6en.i 'l>a1.ilsci mitral­rnog j ao.ntmog uMa a l'jede d!I"tlgih u8Ca. Reu.m~t.ski proces a1a endokard:J. se :iiSpoljava .prdba-darnj.ima u predjeh.1 srca, oteZa.rn:fun dWarnjem, osje6ajem tje­S:lwbe u gr.udmom kos.u, uz obilino :!.no­j.e:nje. Ove ~be su pra6en.e ubrzani:m 1pulsom i porem.e6ajem srtanog ri.tma (eksbrasil'>tole .i dr.). ReurmatW proces na za)iscirrn.a iza.zivaj.u nj.ihov:u defor­macij•u, skvrCav.a-nje, s.luraOOnje i me­dlll';obno sratSClvanJoe T·ako promije­njeni zailisci :ne mogu po'bpuno da ot­va.raj<u uS6a, nitd da ih z.a;tv.air.a:ju kada je to u toku src":.aa1og ciklUGa potrebno. Razv.Ljajru .s.e ste6ene ~T'Ca.ne marne. One se dspoljavaJu poj.avom Sl.JJITlova u pod-51~ .pr€djelu, 1coje wtvrd.uje ljekar PT.ilikom au!slkultacije srca.

Bo1o5<>tt traj.~ nEikolruko n€djelja. Tra­janje bolesti mofu da se skor.ruti 1nrte.n­ziv.n"i!m lije-Oenjoem bol€1Snik.a.

Kantkl!:.er1stilka reum-<llt.s:ke grozrtl:ce, on &a!l1'l:im •tim i r.eumatlskog endol{·ardti.­tisa je poj.ava reciddv.a ~povraf:ka bo­lasti pos:Uje neodredene pauze). Reci­div!i izaozivaj·u jOO izraienij-e promjen~ na endokardu.

Ispitivnnje bolcsnilHl. - Hematoloi.i­k.a .ispitivanja se s.astoje u pl'egledu perif.e1me .klrv.ne s1ike i odredtvanj.u br­"Zine 50dimentaaije er.ii!Jx>cita. Biohe­mij.ska ispitirv.amj~ s:lru:Z,e -za ad!redi."a­nje konoon<in·aoi,j;e cjel@upnri!h bjela.n­Cev:Lna, bjel:an·iSevinskJi.h fr.akcija, fibl':i-

42

nogena i pre.gled :mokra6e. Serol<>Ska dsp.iltiva:nja sluf.e da se o:dl'Wi a.nti.­.streptol.:izill11Soki 'tilt&· u pl.azrni boles.ni­ka. Po.sta:Vlja111je dij~z.e i p:na6enj.e evoluctje -bolesbi kontroliSe se i povre­m<mdm elektrok.arrxliogr.afu:k.im .ispitlva­~j.im.a.

LijeCenjc. - Med:ikaomentsko lijeCe­nje se sprovod:i. davanjem s:alicil.ruta, naj,CeS6e prepan.-.a.ta acetil--sal:i:cilne k!i.­.'ieline (~ina), .pr.osjeCno 6-8 ~~ 9nev­no. Alrrtrilbloti.-ci, :rua:j.OeS6e pen.iailin, daj:u se prv:ih 10:..14 chana, a tpo p.otrebi j

.doulie. Kor.tikostero.idrn.a te.z.·.a~ptja se ta­·ko~e p:nirmjenjuje, proojeC.no 20-40 m.g 1Pl100.niJSona dnevno. Powbno je zna­l-.."tjrna ;prevencija recidiva reurna.1b.skog end:okaTdlloisa. Ona S€ sprovodi doava­.njem de~cilina sv-a.kih 14-21 dan (2-3 me:cijelje) u toku :naj;m.an'je pet go­din.a. Ako je bolemik alerg:i.Can na re­trui:cili:n, daju .se dJ:ugi am.tLbiohci ili sul­f<mamidi.

Njega bolesnika. - On.a se saostoji u ociii"'l..avarnju 1:i6ne h.igijene, s obzirom da se boles:nti.ci rnnogo znoje. PO&ebno je zn..a:6ajno sbr·ogo miT.ovanje u poste­ij.i, sve dok nesta.nu s:imptomi i znaci alk.tivnosti. bolest.i. Mirov.anje i'Il'l.la ve­•likri 2ll.~~Caj 7.a s.a'lno lijeCenje, ali i kao preventbvna mjera u spreOava:nju na­sba~.anja embolij.a u bolesnli.ka.

BAKTER!JSK! ENDOKARD!TIS (ElndooanJJti<; bacieri.alis)

1BaJd..er.ij&ki enddk.ardJLtis je .akut:no iJ.i suibalklutno :ua,opaljenje endokarda izazvano baklt'Rr:ijama. A.tkn.lftni ba.kte­rJ.jOO end~ se j.a.vlja u toku ne­:ke sepse. Sulb.alkruitni ·bak.terijski endo­.kanditiB se joS · zove endokardifis lenta.

Uzroci. Bakterij·ski en.-doka·rd.itis naj­OeSCe uzrolmj;u sfu".epbokolve i stafiloko-

ke, a znatno rjede pneumokoke i bak­terije iz gnu'!)€ lkoli.

Akutni bakterdjski endok.arditis lZa­zivaju onajM6e staidJ-dkoke u toku sep­se.

Sulbakutni baiklter.ij;s.kd en.d.okardiths i.z.azlva Slreptooocus viridiana.

KliniCka slika. A~utni oblik bakte­,:rij&kog endolca.rd.iibisa proti.i:':e pod sli­kom t.eSke .seps.e. On se :k.al'a!kteriSe v.i­sohlnl. tem.wera-ln.lraoma, g~oom i te­SI:cim .qp'Stim stanjem bolesnilka. Bak­teni.je n.aseljavaju endok8!I'd zal.i.staka, iza.zi:v.aju6l. tmmboz.e 'll nJima. Tkivo zarl.istak.a postepeno n~ti.mLje. Ne­hotiCni dijelovi, punt bakterija, odva­jaju se od endoka.Tda i doopijevaju u krmu cir.ku:lacij.u i ,noSeni kr.vlju do-1-az.e u marn1e .a:r.te1·.ije !izarziva·jiuC:i. em.bo-1ije. Zavdsno od mjes.ta emboliJe jav­-ljaj.u se 1 odgovaraJuc.t znaol.. Naj~6e se JavJjaju emh9lije u plut.bn.a, bubre­zilma, mongu, k<:;.Zi, slezini i oCima. Na­stan.ak. embohja u plu6ima ispoljava se .poja.vom .izn€'llladnog bol·a u grudinorn koSu, kaSIJ.anje:m i fusk.ailj.a.vanjem 6'U.­

krviCavog i.splj'llvka. N.a.iSitam.ak emOOli­je u bUJbre.>Wna :ri'la!llJirfestuje se bolovi­una u sl.a:binsk:.im predjelima. i poja:vom .hem.atUTij.e. Embolije a:r.terija mozga ~lja'Vaju .s-e u razn:im obliaim....1. OOu­'Zetosrtl. Embdl·ije u amenij.ama ]:co7..e is­I}Xllj.av.aju se poj<a'VlOtn crv.en:ilh CvoriCa (Os'berov.i ·cvori6i). Poj.a.VIa :n.aglrih bolo­va .ispctd lijevog rebw:m.og luka je naj­CeS6e znak emfbolije u slezirrrl. Embo­lije u art-erij.am.a O'ka se :i~javaju rnoaglim rpol'>ffi"J'ljeCajdma v:ix:ta s.ve do pot­ipurnog slj-ep.illa u jed:nom olm.

Slllb.alwtn!i. ibakterijs.ki endok.arditi.s (en'docarndi1Iils 1enrl:.a) karak.terl.4e se du­gotn::aj.nim ·perio:ctima ~Sub-febrilrrrih tem­pel'a~a .k:oji moglu da se srnjenjuju sa afebr.Hrui.tm pedocliirrna. Ovakav tok bo-1-eGti pdS/tepeno, ali progre..:hljentno, is­avpljru.je bolemik.a. Raizvirjoa rse anemi,ia {blj.edrllo koZe .i. sl'UZl'bica). KoZa. je bli­jed-osmede -boje, sliCna boj:i slame ill

h~\ Bl"\ \ ~ 1\

•bijele :k.afe. Eml'oo'lije ra:Tl1J1!irt;e lok:ali­z.acije se 1..akode j.avljajru i u ovom ob­liku hallcberij&kog e:n.doloo.rdi!ti!Sa.

Ha.ktenij'Slc.i. end.dk.arditts tr.a.je viSe ~edjelja. Do pojav.e .rurrtrilbiotruka bo!est je najOeS6e ima1a sm:rtni :ishod.

Ispitivanjc bolesnika. Hemato1·00ku .i.spitivanja se ISalStoje u odredivanju ·ka.·.vne slike .i bw.illne sed.imenrt:.aaije ~l·i­

hx>cita. Biohe:miJska isp.Lttvanja su iSta kao ked reuma.tskog en<?olrnrdi1.i­sa (oo::h·edi'Vanje koncentracije bjel<an-6ev.ina i nj:ilhovili fu.ntkcija, ureje, kre­.a~ltriJn,a, pr-egl·&l mokra6e). ·Ba.k;terijska ispiliv.anja se sprovode uzi.manjem lH·­'Vi za. hemokultunu, a .posebno je :rna­Cajno da se u'2Ji~ ve6i broJ uzor.Jik:a .krvi. N~B.jlbolje je ako se kr:v za hemo-00-wlr{:uro u:cima sa skoko()m temperatu­re, jer je to naj~6e odr.az dOSiJ>ijeva­nja u krv nekroti.cnili. dijclov.a :::a C!TI­

dokarda koji su Q)uni bak.te1:ti.ja. Elek­trokaTd.iogra'fska .i·spiti.vanja se takode obavl,iaju u bolesnri.k.Ja. RadioloSka ~spi­tiv.an:ja se s.astoj.e u r.arliookopijl !>I'ca i p'lu6a.

LijeCenjc. Medikamentsko lijeC.enje :se sprovod!i .dava.nj.em 2.000.000 jedlini­ca i v.iSe peni·oi1ina dnevm:o. Krud,a je hem.o'krultur.a ;l:>dklarZR, daju se oni aJt'loti­biotici na koje je bakter..i::ja osjet111va. Li.jeOenje se IS{Provodi n~jmanje SeSt nedjelja, a po potroOO !i du?Je.

Njega bolesnn,a. M~rov.anje 'U postc­·Iji p:redstarvJ.ja vrlo znai5ajfl'VU mjeru u 1ijc5E,mj.u bolesn.rirk..a, .a neophodno je j

kao preven.tiVilla mjera za spreCavahje embolij.a. Pr.imcip.i opSte njege se pri­mjenjruju k.ao i 111 dlffil'gih boles.n.Lloo. ko­.ii le-le.

STECENE SRCANE MANE (Vitia cordis aquisita)

SteOen.e sr.came mane su ana-·to'rosk.a oSte6enj..a za.fl..istalk.a. i u~Ca tkoja nastaju za vrijeme Zi:vofa. O.na dovode do P'Q-

43

\

rem.ec.a.J.a oksigenacije i toka krvi u organi:zmu bolesruka. Steeene srCane mane su najOeSCe posljed:ica reumat­skog .i.li bakterijskog endokardi:tisa. One mogu da budu i posljed.ioa luesa (sW'lisa) i ateroskleroti6nih promjena.

PatoloSld proces .na za.liscima ne mo­xa da dovede do sljepljiv.anja i medu­sobnog .sr.aSC.ivanja. Taj prooes moZe da uzrokuje samo skv.rCavanje i sktraC:iva­nje za:li&taka odredenog uSCa. SkvrCe­n:i. i .skra&ml zalisci v.i:Se ni.su u mo­guCnost:i da poLpuno zaltvore uS6e k.a­d.a· je 1to potrebno. Zbog toga kroz o\­VOJ." (ne:uatvoreni dio u56a) .i:zmedu za­li:.sta-ka vra6a se jedan dio krvi natmg, suprotl1o norTnalm.om Wku krvi. Ta p<l­java nam.v.a se insujicijencija (ned.o­voljno zatvararnjc) zalista.ka. Medus--::>b­no ~&ra.SCivanje za;listak.a. uzrokuje ste­nozu (suZenje) uS6a. PatoloSke promje­ne na jednom istom uSCu m.ogu da -:l.o­vedu lstovremeno do stenoze i insufi­oijancije, Sto sc dosta OeSto 1i. deSava. U

Sl. 9. IzglOO bolembk.a ~Sa -ste&mom mitraC­•n.om .sr~ano.m marnom .(%0mltro.Jno lice-:~).

44

tom slufuju govorli. se o kombinov.a.noj m6anoj m..ani na. jednom -uSCu.

SrOruna. mana mo:l.e da se r.azvije 11a

svakom trli6u. Reumartski e.ndokarditis 1t1ajCcl6e uzookntje sr-bum :rrumu na :m:i.tralnom ti. aor.tnom .uSCu. Lues (.s:ifi­U.s) obiCno .iza . .zi.v<a promjene na aoxt­no:rn uSCu. SrCam.e man-e na tr.iku.spi­daLn.om i pu)Jmonalnom u.Mu su znat­no rjede.

LijeCcnjc. Najbolje rezultate daje hi­-rw·Sko HjeOenje k.ojim .se proSiruje ste­·nozirano u.SCe !ill ugr.aduju vjcSta.Ck.i zalisci. Koada se boles:nik dekompenz.u­je, lijeCenje se sprovodi po p:cincipima zn sv..a.kru zastojnu srCanu insuficijen­ciju. Indi:kacija za hlrwrSk.o lije"Senj>2 se utvrduje na OOnovu !I"ezuJ.tata Wpitlva­nja dobijen:ih kateterizacij.om ,srca.

TJRODENE SRCA!NE MANE (V:Ltia COII1c1is congeni.ta)

Mam.e srca. sa kojima se dijete rodi naz.i.vaju se kongenitalne srCane "tltrme (uroodene srCane m-ane). One su poslje­dica. porerneCaja normalnog razvoja srca ploda. Nek.e uroden.e mane uzro­kuj.u smTt ploda ill cnovo.roden~ um.re neposredin.o poslije .porodaja. DI~ug..a

grupa srCanih .mana ne uzrok.uje smrt novorodenOOta. Ono moZe da Z1vi .:!.'az­liCito dugo. Medutim, sv·e urodene ma­ne vremenom se :ispoljavaju u ·.jjrlu od­rederui.h kompl:i.k.a.cija koje ugroZa vaj.u Zivot boiesnika. Posljednj.th godina usaVT.§a..na je tehnika lspitiw.nj;J. bole­ISJlika i dljaglllomkov.amj.a urodenih sr­Canih mana. Naj.veCi. broj W'Odenih .sr­Ca-nih marna moZ!e d-a se lijeCi hirurSk.im put-em .. Zibog toga njlliov-o r.ano .otkri­vanje ima vel.iki znaCaj. Poslije ope­racije mnog.i bOfesnic:i. .ima.j-u duZ.i ~wot i mogu da doilive dU'ho.k.u staro.sl

Urodene srCane mane se :ispoljav-aju u obillru. ri.janoz.e ill bez pojave cija-

noze. Cijanoza se j.avlja u bolesnlka ak-o u op.Sti krvotok doopijeva neokai­goe.nisan.a ki"'V ..i:z desnog .srca. Djeca sa ovim ~ama z.aostaju u rastu i ~-.az­voj•u. PoremeCa.j u ra.zvoju se javlj-a, po p1'av:ilu, kod 1.11X)d-en.ih man3 koje idu sa cij.anozom, a-11. se jo.vl-j-a i u bo--1-E\SJ"Ijka. k.ada ne:ma cij.anoze. Te m.a:ne .s-e kar.a.k·terillu poreme6ajLia"111a .looji uslo­vljavaju da jed.an dJi.o k.xvi teOO iz 11-]"-ev.~ komore lli aor.te u desno .S1'e<:!, od.­nosno u pluUni krvotok. Zbog to.ga ~·2 JooliCi'na kr.vi u opStem krvotok.u sm..'1-njena. Na taj .n-a.Ci.n j-e po!I9Illoe6ena ~s­hrana tkiva i orga.n.o, Sto uSlovljav.a porem.e6.:'"1j u rasbu i r.a-zvoju.

Naj-CeSCe urodene mam.e &rca. su ste­noza aorfe, otvore:n k.anal. .i.zmedu -aor­te i plu6ne arterije, steno.za. p:luCne .ru:­terije, defekt ·(nedostat.ak) dijel.a sep­tuma pretkomora (med-I.Ilpr.e'tlkomome)

! ill dijela sep"bur;n.a komo.ra (meduko­mBnnoe) pr-egr-a.Q€. Urodene s-rOane ma­ne mogu da budu -poj0di.n..alme liJ.i U·dru­Zene. Medu udl~uz.enim ·urodenim srfu­nim :mam.am.a najCeSCa je tz.v. Fa-loova tetrarta (rtetralog1a Fallot).

(noLESTI MIOKARDA ~G-<: "-.

l:Mioka.Td {&-.Cani miliC) Ci.ni s1'ednjl .sloj zida srca. S~~ mi.SiC .kom.ore je znatno snrum.i.Ji i d-eb]ji od m!i.okard.<~ P:retlOOmor€. MJOk.ara-uje-v.e-"lOO:more je ~de@"di i ~j1 ocr 'IIUOICafila desne komore. To je razum.ljli.vo s ob­zimm na vell&u krvnih _@:tis.a.ka u pr.e1JkomOrama~-evQj -idesnoj_J~2~ ri:---:-u mioko.ard·u je smjeStem. i sprov-odn.i s.Jtem srOO, ... ltoJ:l omogJUcava automa­tizam sr&nog raiCla-l~cifu._ -ram pretkom.ora 1 korn.ora. Zbog toga oole!iti m:ioii.arda wlo O..to S'e--~lja::_ Va.IUT .. ;por.erneca.Tfma .ii.il:mnatizma. sr,.._ . ~og :rada. Te promjen~~ _:i$P.91_jay-a,:

ju u v.idu pol'emeCaja sprovodenb :na­draZaj.a iz -si.nusnog Cv01·.a p1·cma ko­morama i p0!--eme6ajima src'":anog ri·t-

~ Bolesti mioka.rd.-a -su uslo.vljone upal­~ {!Cg-enerahV:nim iU :nek:rotlC.nin1 .Erooesima. Upa1no obol-j-enje mi-okaLrda :nazi.va S-2 mioka.rditis ~m:yocaroel.lb.hs) . D.;g;;~o-·OIX,"i}enj~- mtok:a1xt-a n3-Zlv~--se miokiTdWPCitijci:-NeKroza mi.c­:KaT<I.a n.ij~oo--Je--poolJ~ca-~ ~...elu en11JOI{Ja-J.e(hi.e .oo g-:ranalwro--:­Tliful_h··-(sr&anili)--ai=teriJ~- i !!am'YsLJJ~~ ·­.srl:ani ·mjar~T"(fi1f.3.TdUS·myoc;u·dii). - .. - --·--·-- -·-·--·- ·-------···----···-----···--·-·- .

~jt-.e.SCe bolesti. srCanog miSi.Ca sl-_1_ ma,l"d/1/tliS, degene.rati:vno ... 2.'!29Jienjc i) ~J~ja-~~c:'." \

UPALNO OBOLJENJE MIOKAHDA (Myocao•dHio)

Upa.Lno oboljenj·e miokard.a naziv.a .s·e mi(Jikard.itis (myooa1·di'tis). Up.alne ipromjene u miok.a:rd.u mogu da budu lokalizov.arne (Za.rM:ne) ili dif.wzne. ·

Uuoci. NajCe.SCi uzrok miokarditisa je r-euma.t.ska groznica. Po.stoji mi:Slje­mje da je svaki reurm.artsk.i -proces na 1S"!"OU 'PTa&-«1 1 oboljcnjem mriokro-da. Mi.okardri.fu s-e javlja i u tdk.u Ta"Z111.ih ak.utnih imfek:tivnih bole.'Yti (di.f-t.erija, Sa•rlah, erizilpel, trbuSni tifus, pjega­vac). On mOZe da se j:av.i ·U r.aznirn scp­ti.fulri.m sta.n-j:ima. Nek-c vi.rusne infek­cije (inflru.e:nca., djeCj.a. pana.l:i.za :i. drug-e) Ces.ix> ~u pra6ene .za.paljenjem mioka:r­da. Ra"l1J1a gnojcr1a ZariSta u OI1g.anizmu (gnojna angin-a, Upa'la uha, :Zu.C:ne koe­sice, crvtll·.iika, jajnfk.a u rena, up.a.lna oboljenj.a ;mokra6n.ih puteva i dr.) mo­gu da uslove .i. oboljenje miokaTda.

KliniCkn sHka. Reumatski mioka·rdi­t1s mO'"be da ostane prikriven. Zbog to­ga se smatra da u boles-nika. sa 1·au-

45

'-'

malt.o;;loom grozmioom uvrij.ek postoj.i i mlokarditiiS, ali <1-:t s-e on ne dijagno­stikuje jer se javlj.a u blagom obliku_ SNnpt.omi r;fl'UliTl.aJh<;,kog mi.ok.ro:dii:ifi:a mogu da budru nezna:tn.i :ili j.a:l."E! iz.ra­Zeni. N.aj.<:-e.S6:i. sianptomi miok.B.rd!itisa su .Jupanje srca, osj.e&mje nclagodnosl;i u predi<>rfunom predj-elu, m.a:la.koolost .c;~1 ,povci.Senom .temperaturo:m {ill bez .nje). Smatra se <La je j-eda:n od poU'L:·· d.amij!iJh zn.akov.a miok.a:rdi;tilisa vee~

ta:h:ikardii.j.a ncgo Sto to odgov.arr.a tem­peraturi u ·bolesnika. Vrlo Oest 2lTtak su .poremc6aji s-1-.oa.nog rHnna kojri. :::;e ispolj..avaju ek.stra~s:hstolrnom .w-ilhni.jom ili pojavom .n~p.sol'll>tne arirtuni:je. r.J iekar 1Pri preg-led'U Ultvrduje mukl-e srCane tonove. Puis je slabo punjen, ubrzan i (llepru. v.hl.an.

jspiti.vanje bolesnika. Za utvrdivanje Tffilmats.kog miokaT<:!tirtisa kordstimo St' metodarna "koje su naved:ene kod Teu­matskog endok.a:rdri.tisa. M!iok.a'l"ditL-. se u toku .a.ku~h 1nfoekrtJivnih i dntgih bole.sti. utV'rduj.e fiziOklm pregledom, pr'()lnjenama u -elektrokan:l.iJogr.;'lmu,

slmptorni.:ma .i -zn.aaima koji su naprl­jOO nave.deni pr.i Olp'is.i'V-H.nju reu-mat­Gkog mioka1-djtisa.

LijeCcn~c. Reumaltski en'Clokarditis se lQ.jeCi. po p;r!i.ncLp:ima izni.jebim !2;2. 11-jeOenje reuma11slke grmm.ire (r.cumat­'Skog endok.a:rmtk). Mio.k.aTdfu koji ose j.avlja u tok.u akutmi!h infek!"t.ivnih d-m.J.g.i.h bolesti za!htij-ev.a, :pr.~je wcga, J.ijeOenj-e osnovne :bolesti.. KarddotoniC­na i .dr-u:ga otigovarr.ajuC.a ~ij-a pri­mjenjiUje s.e ukoliko se }av-e znaci fr(:.a­!lle iTISUI!~cij€Ilaije.

Njcga bolcsnika. Bolesndk sa mi.o­k.aTd.irtisom mora d-a leZJ"i mtr.no u . po­s.telji sve dok se ne. itzgube ll3laci bole-: ;'joti. Posehna pa2mja treb.a dia. se obna..tj n.a .p.rimjenu stTogog mirovarn.j.a i -cku­gilh :pt'-eVenti:vm.ih mjer.a u cil~.u sproCR­vanja ·tromboz.a i evffitualn:i!h emboli-

46

ja. Strogo mirovnnje u postelj.t j~ n-e­ophodno sve do :i:zljeCenja jcr pv.<itoji opa.snoot o.d 1Jrenurtme smr.U ·bolemika. P:ni;nci.pi opSte ·nj.P.g-e. se pdmje:njuju •kao .i u d.rlugih boles.niJ!Ga koji le-i..€ u pootelji·.

DEGEINERATIWK> OBOLJENJE MIOKARDA ('Myoca~td'i·apallihia)

-Degenerativ,ne promjene u rniokar­du 5€ ·kar.akteriSu po.stepenom degene­racijom rrni:SiCnih vl.ruktma miokm-da. Na njihovom mjestu bu.ja veziv.no tk~­vo i zamjen:j•uje .iJh. Na taj naCin po­stepeno se -sm..am.jlllj.u m:i&Cn.a vlakna u miokardu, a sve v.i.S-."! umnoZava v.eziv­.no tkivo. Zlbog toga snaga srCE~nog mi­·SiCa: postepeno -se sve vlSe sman:juje. T.ruko ·promijE.'Jljeni miokard vrem-enom gu-bi Sipo;sobnost do.voljno ja.kih Jwn­tr.c.tkai.ja i razvlja ~Se &rfun.a .irn15u-ftcijen­cija (-sr-Oa:na. sl.aJbost).

Uzroci. N«iCeSCi ·uzrok degener·ati-v­nog obo'ljenja miokarda je a-ter.oskle­TOza. Deg·Bn-era'tivno o.boljenje mlokar­da taloode .naSt.aje u g<Oj.a"Zll.dh osoba, hrociQnih alkoholifu.ra i bolesnik.a <ia

te7.irm ISit>EliJenom .amemije. Ono moZe da ·se j.av:i i u bol·esn:ika sa di:frterijom, us­sljed .St.etnog ·djelovanja b.akterij.skih Wksd.n~, a javlja se j u i'7..r.9.z:i.rto pot­·li:r.anjenih {kruhetiUn:ih) o:wba.

KliniCka slika. Degene.rativno obo-­Jjenje m:i.ok.o:rda ·se ~ljava razlititim ~tomima i znacim:a. Naj:OOSCa sub­jektiv.na tegoba je br.zo zam.aranje pri :n.a.iporu, koje v.remenom post..aj.e sve i:z.­r.a"Zirt.ije. •Pored toga, j.av.lja se mal..aksa­loSt, osjeCaj-i lrwpamja srca i .nelagod­nost ·ll pr.edST-Ca.<nom predlje1u. Deg.ene­ratiV1llo oboljenje miokarda. je -~ pra&mo porem.ecajirrna srOanog ritma u oblik-u eklstra&istolne .ili .rupsolutne .crrit­rnije.

Ispitivnnje bolesnika. Za utvrd•iva·nje deg.ener.atlvnog oboljenja miokard-a (llaj-fu.§.6e slu:Zli ..sniJin.am.je elel:trokaiTUo­gr.annom l ra'd·ioskapija srca. Pored to­ga, od!led>uj>e se konoenhraai:j.a g1ik0ze i ma:sti u .k.r.v.i. Pn~.gl·edom o~rwg d!Il-a mogu da se utvrde alerosklerotiCn-e promjene na ar.terij:a:m.a 1cao 2m.ruk op­Ste ate:roskll-.eroz.e, koja je i n.ajOOSCi etioloSkd .{rill'ilac u n.a~tanku degen..,.na­'tiv:nog dboljenj-a mi.dka:rda.

LijeCenje. Odrcden h.igijensko-dije­:t.etsk:i oofun se primjen;j,uje u boles.n.i.­ka k.il.-d.a .nerna znakova S.DCalne. in.sufi­cijenai.je. Pojav.a. znakova sr.Ca;ne insu­iicij(ll"lcije zalhtijeva .pnimj>enu kardlo­•tcm.ik.a i drrugi.h odgovaraj.u6~h lijeko­va. Pored rtoga d~jFU se l'.a:zni lijekoVIi k.oji Sire ikoro:narne artar.ije, tzv. koro­narna dila>tator.na ~redstva.

Njegn bolcsn5k.~. Bnlesnik se upuCu­je :na odredenL hrig.ijen5ki i dtijetets-ki TeZim. Kaoda se jave znaci za:stojiJ"'l.e sr­Cane insuf.icijencide, ·pr:.i.mjenjrudu se p:l:lincilp.i ll1jeg..e · kao i u svjtQ. bole.omik.a .sa zrustoj(llom s-iC-,;-mom imo;u·fiai:j.encijom, ,bez ob.zi.r.a n.a eU:ioloSkd Ci!rrllac.

l6HEJM!CNA OBOLJENJA SRCA

.,.Kol'011arn.P (srCan~ a'l'terlje_dOllQ§e kry §rqn T-a .. Jk:q_ dono.s.i .klliseon.ik i raz­;ne hranJ.jWe ~tanoe W''OPhOdnoPo-'irGb:ne

5-

----=

-hcm.i:Cna 'Oboljenja sr.ca .su pektmal:ta angina {ungim.a J)€ct>orilS) l ,c;rCam.i in­farlct {.imfa1•c-~urm myoca'I'di·i).

PEKIIIORA!.JNA ANGINA '(.Arngina pectoris)

~na .a.ng.ima j.e korona~a bo­lest koja St!<iBooliortM '1.1 ynO.l! n.apada kar.a.~kteristii!nog !flJ..,kom,iJ.al.nog____l>q:l.a. Taj bol se zov.e stenokardi~ni ill angi­Ttozni .bol. On je rposldedri.ca -prol8il1\;! jG>!ienu.je llli0ka1'da_

Uzroci. NajCeSCi uzrok pek:toralne .run,g.ime je ateJ.'OS'klle-ro:.m--.k.()"ronan·dh axtei'.ij.n. Pe.krtpr-aln-.1 nrogiro.a ~ja.V.lja i · Kao pOSljedica ra:znih sr¢an:jh .i vene-i~n .OdiesV i pm:emet.a-j.a. --·

S' ~4 l{liniCka slika • ...,Napad stenokar-diC­EOg bo1a. je u "3°/o :bolesn..ilca sa arw;i­nom pektor.i:s rt:iJpt!2n i .karalcieristiC,an

Klimc~vom n.ag.Jo.g na.patla st.enokardi" o bOW: •1.-oj!~ Je. _ _ · (i7..a g.r;u;d;ne kosti) . ...Bol....J.e-u-v.i:du-.'>tezan3a, Z:.~~.~ili-nepni:j.a:tR.e,g-pri;t;isk.a,_Stenokar-9:~.~---bol--se-Stri-u-w•at,~do.ndlLWt1llcu__,___u. T.amena., duZ --unutr-a9nje,-st-rane-uuk.u ~&!S6e lijeve), _.z,.a._:tjm~ u 1~4-&.:n.aj­OOS6e m~_4J.L1apat~ce:-JBol je ~biCno u 'P05etku najjaC:i, a zattim ,pos.te,peno sla­b.i. Stenoka1x:IMini bol traje inaj.OOS6e 3 do 5 i1d: do 1·5 miln:uta, .a j.a.vlja se po-

Sl. 10. Ka•r~a.Jkten.islli~an polusjedeci IPOloiaj b0lesnJrka .sa ·iuai-El'l1.100n :zJalSLOjlfWm srCan-orn

i.n9Ui!i-oidenclj.om Jilje.v;og -sr.c.a.

47

~ :\A#*""'.; -J!-1• ... : rs..; ~~()-"o­

~.f' Jt<-0

slije na'Pora, v.eCeg od sv.akod:nevnog {hod uz bn:l>O ili stepenioe, kad-a se po­

trCi, hod nasuprot ja·kog vjetra i sl.). &!!_g~_9-~i bol __ l§..~j:avlja po.o;;lije UZibu­

l_i-agjg.__poslij.e_>Obi.J.n..og objeda .i!li kada ~-- :l.x>lesnll< izloo:l.JL izrazi.Jtoj hJ@rnoCi. Steaoka.Lxli¢ni bol je Oe.sto f!_'f<J6en stra::;

-h_o:m Lnamioom hQlesnika.\

Pektora1na amgina moZe duZe vxe­men.a- d-a jma istu 1klin.i&u s1ik·u.1 Bo­l·ast drug.Lh hol:AAnika moi.e post-epeno dn se poroorSay,a Stenokardjeni na.w(ti

su uOOsJaLUil StenokardiSni 001 moZe ~no d a__Prestane pooUje nekoliko ~ poseb.no ta:kO se obli&tav~ ~.f\­por, u'2lbuden]e lJi -bOiesWk Jlde;. 4er plu sred1n'Ll/ Med.utian, jed!na od karak­terist:ika S.liiilak<8.l"diCnog bola je da

,....pn~staje na StavlJnnje ll}Ckil .nitr.::>gE--~~=J~001~ . -

__ Ispitj.vanje bolesnilra. Poseban zna­-~L tma uzirrnan]e anamnestif.k..ih poda;. ,...~ Od OOiesruk.a. Neopl'l6d'h.a su elek­

trokarotogr.af.slari~pit:i:v.amja a 1u:1ru Of:::>.. pOSlije .oo.maralija-·ootesn:ildi-;·~

LijeCenjc. _ StaY.lj§t.!J.j_e_._G.liceriltrinjtra-_t~--~po.d-___ jezllk __ ~tavlja lijek d.zb01·.n !b. n..apadu .. _PQ.T~e:d_toga, sprovOdi se likOe­;nje o.mov111og obol1-enja (an€l"Il.1Je, po­V.€J~.a.nog-- ·k1iVTIOg prltiska, norma-llil.Ovk-:­.nje bOI.e.~ne-tezln.e :u :goJ.aznih b01esJ1i:'---­-k-a-.i--dr~);-Bo1esrum ~-,_:u-esta-n'u.__

·sa~.oi-r.e.denim-nav.ik.aana:;---pososba:to s~ •pUSenjem i fi?.:ii:kim zamar-a.nje:m.~e:­da1ivril lijeko-vrr 1ij6koVf"--koJdma .>c -prirpisuj-e--ulog.a -u Sirenju eroa.n.ih arrte­ri~~ ta:kode se PiiliffiJ6rij.Uj-u;----- --~

Njcgci--bolesnika. -Bolesnik-tr-eba--da­

bu-de u~ ~ svojo~ bo_~~-~~---"Ne­oph.odriO-"je Potrebno da mu 6e det.nlj­no obj.asn.i. Sba i:z.a:.zirva napad stenoka.l'~ d:i:~og ;bola diS. bi .iibjegavao- ·re ·etio­loSk-e --~inioce. Posehno treba da mu se deta.Ujn,o _obj~n.i. 2J!!~~j __ odustaj.anj.a od n-eikih do t..:"l'da kori~6enih --l-i.S:V.iilt:.a.-·(IPU-

100

Senj~ i dx.). Bolesrniku -treba. da se da up~1~91--r~gulii:ianj.a tj-e­lesne- teZ:i.ne. Ta,kode mu s-e skreC-e paZ­nja n:-a· -fizi-cko-optere0em-je.....L2bllan ob-

.. !~~..!:<Jj!.E_\!._l!'<Ioci. napad.o. · j

.I ·SRCANI INF ARKT I 1 (·Infarcrbus myoooardi-2) ------SvjeZ s1·Ca.ni inf.ark t (1nf.arcLu.s my<l­

caTdii 1--eoons) pred.<s'cavlja j.a.l':no ogrn­.ni,Oenu !Ilelcrozu d:iijela sr-Canog mi'iLCa, -koj.a. moZe da z.ahv.at-i jedan dio ili ci­jelu debij.jnu zida, majOOS6~ li.jeve ko­nwre.

Uzroci. NajCeSCi llzrok srCa.nog in­f.a.rkrl.:a je .akutna tromOOza neke grane .srCan:ih .art.--arij.a. Rjedi uznok svjeZeg srOa.nog :in-f-a."l'1k!t.a je embolij.a nek-e od. grana srC.a.n:ih a-rterija.

KliniClta slika. Simptomi i znaci bo­lesti naj.QeS6e -za.vis-e od veliC.i.ne nekl'o­-ze zida srca.. Prvi s-imp;tom infark-ta je rnajCeS6e dugotraj.an i j.ak stenok.ar-di­Can bol koji -ne r-eagude na uzirmanje n1troglioer..Lne.. Smatra se d-a stenokar­dtcni bol koj.i. -tTaje dui-e od 30 minut.a uk.azuje .na naata.nak srCa.nog inf-ark.t.a. Pojava vrlo urestalih sb3Il-Ok.ardi6nih bolova, iako traj:u manje od 30 minu­t-a, takode dos"ba pomzda.no :ukamje Jla ma:stamak trrfum.og i:n.far.kta. Pojava vrlo 11.1.6estali!h. stenokardiCrrih bo1ova naziva se sta.tu.s a.nginoz:us, Izraieni znaci sr­Oane .iJ1:'Suficijencije j.avljaju re k.ada je .inf.ar~t veliJd. Lnfa:rkt .koji za•hv-ata ve­Ci. dio -prednjeg illli zadnjeg zida lijeve komore dovodii do pada arterijskog krvnog pri:trsk-a, pojave d..ffipneje, pa i •plu6nog edema. Sdk Ge javlja u nekih holesn1tka, a jsp.oljav.a se .izrailiim blje­d!llom ko>'t.e 1 hladnim znojem. Bo-1-esni.k d.i!e brzo i -poVIclno. On je .l.pla­kn. Pomu6enje svij6sti se ja:vlja u f:i-h -bole.<m.i.k.n. :KTvmi pr.Ltisak s-e im·.a-zi.to smanjuje, tako da je OO.S.to Jl!ffilljer.ljiv.

f:rJ ;20. res)/ 1 r o,)o m 1 • <\'I ~ ex:::r _0,!) I.,_ ~4-< '.

Wof;/' kp(J,d~~[i'

Pu!ls je mali, jOOv.a. bsjc'dj.i;v .i uh:.·7.a.11. Ka'da je nelcroza iQ:r.aZeniQ.a, javlja se :pove6ana temp-er.artur.a.

Svje-Z srCani i·ni-m-kt mo7..e da !-Jude pr.a.Csn ra-zmim komlPlik..acij-.aJ.lW.. Nepo­~redno ,po.._.;:J.ije nast.arnk.a j,.--,_f.a:nk,t!!. :nogu da se jave Sok, srCa'i1.a. insu&ici}encij.a 1li emrbolija u l".a:z:n:im orgaru'..rma.

Ispitivanje holesnikn. Osnovno je elekrtroloorx:hl.ografd.'to iapjftiv-.a;nje, koje o.tkxiva k-a.r.akter'.ilSti:C:ne promjene u el-elktrok.ardi.og.ramu. Te .p:oom!jen-e .omo­gu-6av.aj~tl da se u.twdi ··1ok.al.izaaija t vcli&a infarkt-a.

LijeCenje. Jak -.stenokardiCa:n -bol se smi.nuje. dra.v.am.jem m.orfd:na (morfiju­ma). U<funnje lciseanik.a pod lmtorom, prcko !ll1a5rke ill preko .kaitetera pri­mjen.jrwje Be kada. postoj-i di&pnej.a, ci­jamoza i UIPO:mi ste:n-dlca-r.di.Cmi bolov.i. Stwlje ~ka s€ lijeCi davanjem :i!nfuzije noradrena'lina i glik.okortilkoid~a. SrCa­na Eslllficij-encija se lij.eCi k.ardiotoni­cima, Mva:njem neslane ishr->l:une j diu­re'ttskih .sredsbava. Vrlo Cesto se pri­mjE".njuje i nn:t"ikoo.gul13311lmo lij-eOenje. Prva 2-3 d.run.a daje se hep.aTJm na 5 sati uz kcrutrolu vremen.a koa.gulacije. LijeOenje se .p:rodn.1Zava redovnlm u2li.­mamJjem dl~h preparata (tro­meklsan i dx.), uq; uedov:nu kontrolu koagulabilmo...crt:i kx¥i (-Od!red.lvanje pro­tnom/llh-J.skog vrem.p.na i dtr.),

l.Li.jeOOnje •b:oles:n.:iika sa sv.jeZ:im Ln­fankrtom :m:iokard.a se najbolje spr.ovo­ili u speci-}alrom .boln.iCkiJm OOj-eljenji­ma za. :im.tenZitvmru njegu, u tzv. N-koro­n~ jeclili-t:tc.rum.a«. Ova odjeijenja su posebno oprem1jena specij.a.1nlim ap.a­r.a-tillnw. (mOll'litor.irJ.na), koji omoguCava­ju d.a se n~ pnatl rad sroa u bolesn!ika. N-a taj .n.a.Cin moZe da s-e momen-ta:l!no !Zapazi po}aw. 00-ka, · koj1 sv.akog momenta moZe ida se ja'Vi u · pl'V'im nedjelja.ma pos1ije- m.a·s.-tainlka :ln­fm-k'ta.. Bo:ra.v.a.k rbolesnillc:a u :..-k-o:r.cm.aT-

·~ - lntemne boloom

noj jedini·cir« omog.u6av-a da se p:d po­javi Wka pr.ianijerri antiSok:n.a. terapij.a,

·a ;po pcttrabi i S!pecij.alni ela\triCni l!pa­rat (nd-efilbr:ill-a:t.ox;«). Ste:nok.aTJCliCni 001 se s.uzbija dav.a.nj-ern -o<m-aLgmik:.a (_petan­t.l.n, morfin i sl.). Sedativna GrOOsi-va s-e daju -r-adi sm-Lrenja bolesm:ik.a,

Njega bolc!:inilta. Boles-nil-r. ·sa svje­?.im imfro·Jct.om mol'a naj.stro:t..i.je da mi-· 'liU.je ·u pos-l:elji, najmanje 4-6 nedj-elja. Sma.tra S€ da boles.:nici w. ·to vrij-eme ne 51Il.i.ju da i-z;vrSe bilo kak.av napor u postelji. ~bog toga, oorvir.anje ishran~ i dbavJjanje fu:i:olOOltih potreba treba da s-e omogJU-Ci bolmn:ilku u pos'teljd.. Pdkretanje pojedilnili di.jelova tijela i bolrenik-a u .pos-teJdli dbavlja iskljn.lC'1vo m-edri.ci.nsk:a sestra-tehni'<'la-r, -a ne s.um bolesnik. Tek p<)Sl..ije 3 medj-elje, alto je sta:nje ddbro l to'k bol-esti bez lcompli­k-acija, ljekax riloZe da dozvoli samo­.Sta1'l1o •polCJret::unje bole.sn.ik-a. Zn.aCajmJ je da medicimsk-a LSeStra-!behnrtCar V:I'Si pasi:vne pola·~..f..e nog;u u b-o:les-n.ikJC~. u

_cilj-u pz-.evencije pojaYe t:romboz,.L, sve do'k. bo"J.e.srn:ik ne poCne sam eOOti:vno da ih •JX>Jcr-eCe u pos.telji. Pas-ebm.a painja tre'b.a da se abrati na .pr.a..Znjanje c.ri­jeva u bo'lesn.ik.a, koje treba da se ob.a­v]ja bez n-a-po:ra. U:kroliko je praZnjenje c.rijev.a. o~o, ono se o1ak9-ava dav.a-­nj-em. blag.ili ]aksan'ttruh SI"ed~va j]i Jclittnne.

JshTarna u bolesn'ilka sa svje:l.ilm in­fa'rktom miokard.a: s-e· pnr.ih nedjelj.a .s:provod.i ·t.e~om. poluteOn.om lli k.aSa­-s:tom di.jetom. IGol.JiCID1.l sali u hrani ocl.:reduje iljek.a:r.

liOLEST~ PllRIKARDA

NajC>eZ6a obO'ljem.j.a perik-axda (srOa­ne kme) je zapaljenje. Orio .se nazi.va periJmrdlti.s (,perica.-dlti.s). Naj<lel!Ci uz­;roci -per:i!k.axciitls8. su tubet:llmiJ.oza i a•krutni :reuinatilzam (reumatsl.ua. gro:mi-

49

ca). Srfuna -kesa j€ vezlv.na opn.a. Zhog toga &e u pe:nikaird1..1, k.ao .i. u drugim v-ezlwUm opnatm.:a (rpleu:r.a, P.,.."'rltoneum), 2aiP<1.1jE'nj.e jav\j.a u dva. .o.snovrna obli­ka. J.~'l oblik per:i:.lwrd.irtd...o:.a je tzv. suvi 1)e1·ika.rdit.is (pericarditis sicca). Dru.g:i ob1:ik je peri.karditis sa iztivom (pe;·icct·rditis exsudativa). Trec!i oblik s:oe javilja tk.ao posljecUca ·prelE?Loanog 'tu­benh:.uloznog per.ilt.arn:litis:.a i nazLva S€

7~onstruktivni (adhezivni) perika?·ditis (pericm·ditis const1"1.Lctiva).

Uzroci. Suvi perikarditis najCeSCe :na.staje 2lbtog vlntsne jmfekciJe i u tolm reumatGke groznice. On se javlja u bo­les.nika sa hronil:nom bubre:Zinom jnlSIU­

flcijencijom u za:vrSDom, ure:rrui.Cncm st..:11d:ijum,.u bolesti. Survi per.ilk.aud.it.is moZe da s.e javi i u toku -ob.D:m.nijeg sr.Canog inf.a:nk.ta.

Naj6a.SCi u.zrok eksudarti'V'Ilog peri­ka:rd.ifui..:-'"'1. je tuberku1oza. Pen:illta-cd.i!tLs sa .tzlivam. iznozliv-aju i piogene k.lice (s-t.J'Iep'lokoke, s'taf::i.lokoke, p-neu.mokok.e i dr.).

KLiniCka slika. Sub~ektiv.ne tegobe u boloonika .sa .suv:im perikm-dtit!som su bolovl u pred.srCa!nom predjelu koji ponekad mogu da imaju o.sobdne st.e­noka.rdiCmog boLa. Povikna tempera·· tura se javlja u neki:h bolesn.iik.a. Bo­lovi se j.avljaju i pojaCavaju prl porl­rlglv.a.njru.

PredBrc..arru balovi obiOno se :i:zlgnlbe­k&la .s.uvi perikarditis prede u eksu~ dati'Vl'l!i. Eksudartivni oblik perifkarditi­s.a ;naj.CeSCe poC:i.nje naglo, kao .(l.k.UJtna bolest. Osnov.ni s.tmptomi boles.ti .su d i­spneja, prekord.Ljalni bol (bol u pred­srCanom predjelru) i povlSena tempe­rabuTa. Gutrunje moZ.e da bude ote7..a­no, a ponekad s.e javlja Stucamj.e. Vrlo Cast 2n'Ul.k bo'lffiti je or'topneja. Pored toga, javlja se, nabrekloot vena rna vr.a­tu jer je oteian priliv k.Tvi l'Z: sistema g.om.je Sup1j.e vene.

50

lspitivru1je· ~oie:mlka. Hemat{)loSlca Wpl1:1i.v.a~nja se ogran:iJOONaj.u na odredi­v.arnje krvne slhl{-e i brzl.ne SE. Blohe­mij~ka i'ilp1tiv.runja ,s.e korist-e za odre­d.i.van.j-c:: kl·vrriih bjela•nCev.inw, oadr-edri•wl­nje :ko-ncenta:ac.ije .:xa:xtni•h supstanci {u.Teja, k'l.'€-ati.n i r.lT.) i elcltrtroli:ta. ElclttJrokar.dio.gr.at~ka isop..irtivanja s:J,uz~~

za 'U'tvrdiv.anje di.jagnoze 1 praCenjoe ""'vorucij.c bol.est;i.

]'!..ada j-~ izliv izr.a7..en, v.rSi se punk­cij.a sr&we Jrese sa olljem da t>e utvrde f.hz.i.·ako-hemij\S-k.e !OISObin.e i'Z"liva i da .se uwrruk. i.zliva 1poSalje n.a haktterl"OloSkli i cioto1oSki. pregled.

LijeCenje zaWsi od u:zrotka koji je izazv.ao .ekswdarb:i.wri perika:rdtiti:s. T-u­bel.-:k:ulootatici se p1·.irrnjenjuj.u a;ko s-e utvrill da j·e .tuberkru.J.oza etiolOOki ei.­nJJac. Lije&mj.e se sprovodi. kor;tiJrostc­roi;:lima i ~pi!'.inom kad:a se perllc.tlroi­tiiS javl u bo1es::n..ika sa reum.atskom groznicom. Gnojni per.iJoa.Td.it:ils se J:ijeC.i antbbiooticima. K.ada je .izli.v veliok.i i vrS.i ta:n'ponadu (prl'ti..<::.a~k) na srce, on­da se primj.cmjiUje terapJ.jslc.a pu:n..lcci:ia m•Oane -ke.'>-e. Prl tome se od&tranj.t\ju odg'Ovaraj.u6e koli~.ine izliva d.a bi se olaikS.ao r.ac1 &.ca.

Njega bolesnika .se .primjenj-uje po primcip.i:ma koj.i vaZe z.a s-ve bole'3Jrilke kojl moraju <1a leZ-e IU pootelji. Bole­srnk .:.'€ smjeSta. u p-..J1usjedeCi poloZaj .. PuJs i krvni prti.<tisalk se redov.no kon­t!.~-oli.Su, j-er \SU balesrrid s.kJoni poiav.i ltola!pSa.. Pv.incipi opste njege se pti­tnjenjuju u oiljru spreCav.anja nastanka d.sJmb.i.tusa.

ZASTOJNA SRCANA INSUFICIJENCIJA (Ins.ufficientio cordis oonges.tirva)

Zas-tojna s~C.ana insuficijenaija ill d-ek<Xmipe:n:zaCida ~ca (deoompensati.o cordis) stalnje j~ ikoje se k.a:ra.k.teriSe

ne..c::.posobnoS6u srcn da prim:i svu lro­.liillrn.ru krvU looja n1u pl1liti0e sa perif~­rije i d~ je oubaai .u .anteril.iiS!ki. Glstem za potrebe :ra:zm!i:h w.g.:m,a i 'lilcilva.

Suiti111a poremeCaj.a u arCanoj insU·· ficije:nciji je smanjenje udarn.e l mi­nurbne Z..:11pren1.1ne eroo..

.P.r.em.a k1b":l±Cko;j slici i illlltocim:\ l'a:l-:

11...l{!uju re raozli.C.ili obl!ici GJX:.ane .Lnsufi­cijencije: a!lmtbn:a i:rusuficijancija lijev.og SI'Ca, alk·trtna j:IlSlllfiicij-encij.a de.s:oog sr­ca, hl'Ol'l!i.ISn.a. .imsu!O:aijencija 1:tjevog sr­ca., hroni61a insuti.cijenci}.a desnog ISt'ca, h;roniJOna .tnS"Ll·ficijE!Ilcij,a lij.evog des.nog &ca.

Akutna insufi.cijencija lijevog srca

Toa.j ob.lik srQane :hwulf,i;aiJenclje s-e karak!teri§e smanjenom sp.ooobnoSOu li­jev.e kamare da krv koju p.tima :i!Z pil.u.Cn:ih vena_ jStisne u aoll~ll.

Uzroci. NajCeMi UZl'oci akutne insu­fiai.jenci{je lijevog &·ca su: srCam.i in­fatok;t, .aikurtrno T.apaljenje miokar.da (.akutni miok.a.nditis). On-a se ta:ltoOde j'.(I;Vilja u OOle.s:niloo. sa: !nap"A-dom tahi­l<ardije (pa.rok.J;,maln.n tahlkarroja). Ovaj obl:ik s1~ inlSU:ficijencije .se j.arvlja i u osoba sa nagThm uveC.anjem anterljsloog kn~nog pritiska (.aik.utno za­p.a:ljenj.e bubrega). Onoa moZe cia se ja­vl i u · holesn.iika sa mi'tralnom sT&mom rn.anom (mttna!l.n.a stanoza i h1SUf:i.cijen­oi;ja).

lWniCita slika. Akutna insuficijenci­j.a lijev"'Og 5rca &e :ispolj.av.a !Ila m :na­~na; 01~om -dio'ij)neje, srtane a.stme 1li .pluimog -edema. Napad di.sp.neje (paro~ -.clli<;pneja) :naj.QeS6e se j.avlj.a no6u. Bolre-n:i~ se budi :i!'l .sa'la sa osj:e6ajem gr.ebanja u g:rlu 1 ot.ez.anim diisanjem. Nekarla se :n.a.rpa.d za.vcli !Sa­nw sa 01.<llp8.dom . dis.pneje (ipairoksiz­:rnal1na dilgpneja). Drugi ·.put .akutn.a irn­surficijenc.ida lijev;Qg &'ca se dsp:i1jaya

••

Jl8lOadom kardijalne IS.St:lrte (sr~a ~rst·· ma). Tada je dispneja •Pl'a6ena suvlm ka.Slj€m, Bolesatik. je -blijed i profuzno se znoji. Tr.efu put re .aJtr'llltna irumiici­jencija lijevog G'lx:.a :ispo.1jav.a u vldu n.aJpada ·plu6nog od:ema. On zapoC.im.je diDp;nejom k.oju 1prati n.-:J.jrpr.~je suvl koa.­!ald, a zartim .se j.avlja ?:uj10.0 <:l:i.&a.nje. Bolesrttik: sjedi u po.stelji, .ku:klja j :isk.a­Slja'Va velilke kolirffine sukrv1&l.•vog pje­nlM.av.og jspljuvlt-a; 'bolesmik je upWen, lice mu je ci}an.otziim.o 1 ob11veno hl.arl­nim znoje:m; on s;e Zruli na bol ili ·pri­tisak: u pookordrlljumu {>predsrCantom pr.edjelu). Bolesn.ik postaje sve cijano­ti·O:niji, akoo se rne pred:uzme odgovarra­juCe lije&mje. Ekls.tremitelti pootepe.no postaju hladni. Stanje se ·pogo~...ava i -zavrSava se s:mrCu. K.ada se pr.i.mijeni odgovaraju6e lijeOenje, ~i. i zna­ci se postepen.o smamjuj.u · i ~be. Sta~ nje rbolesni!ka s-e po.9tepen.o pobolj5ava i l10l'ma1i.zu.:fe. Posl.ije toga bo1esni•k je izr.azlW bxnu:&!n i tnoa..j:OeSCe zasrpi.

Ispitivanje boiesnika ima za cilj da uirvrdi osnOWl.i -llrlJI'lO.k clm1me :irnsufici­jencije lijevog sr:oa (U;jeve kom:oroe).

LijeCenje. Bolesnik treba najprije da ISre srnn:n. Zato mru. .se daje morfln WOtioo""..mo). Thad sroa se :pojaCava da­v.runjem .k.a!rd!ix:xtonika (St;rofa:ntim i. v.):· Hlq:>olcsemija (nedOOt:atok Joiseonj]ta) nadoknactuje se d.a.vanjern Jdseonik.a rpod Sat.orom, m..rusJoom :ill kaiteterom. KOOa je uzrok -alk.utne · i!J.1\Suf±aijencije Uj-evog SToa ..arterijska hilper;tenzija ilj 1TliiJI;:N:l:lm.a mama, pclli'V k:rvl prema srcu moZe do se s.:ma.njl venepunkcijom 300-..;500 m.l krvi i2 ~bitalne {lokoa:lne) V-€­

ne.

Njega holesnika.: Boles-n:i·k .se postavi u sjedeei iii po!usjede6i p<>loiaj. Radi laik.Seg bor..av.loo. u ta!k:vom ;po!O'laju rsta­v1ja.j,u se 2~4 jasbUJka ka.o .naslo:nja.C. Pooobna pa1m.j.a ISe poove6uje bolesniku sve dak &e IJ'O'i<pll1l10 ne :aiadone 2maci

52

a.iJI:utn-e insu:t'kij0J.'.lcije, a :~;at.Lm .s.e p:ri~

Jnjenju.j.e lll.jega lt:.arO 11 d:rugih lcompe!O.­zovanili srC.e!rlih b:o:!<:ZJJi·k{L

p,Jmtna ~nsuf!cijeucija desnup; .9~ea

1','1JJ obDQ~ .5tCarn·.e :irnsuf:ici.jerJC_ije ,se km:ak:te:rite li1.emoguc':1'10.<l6u -d.e.'31ne !Lo­mOl·e da krv koju pr.imi .irz SupljJh v~ .. na :i:.sl:.i:.<me u pluCni .k.rvor!;ok 1 obe2:bij e­di daljnu krv.nu c..i.nkulacij,u.

Uzl·oci. NajCeSCi uzrok ovog oblika alo.1-tme srCcu1.e :i!Il~SUficijencije joe p_.1u6w o?..mbolij.a. Ovaj obU!k irus.'l.tf.Lcijencije .s.rca moZe d.a nes.tane u sluOaju 't-ampo­nad-e sroa .i.zlivom ili u bolesmika sa diiteriOn:im m.iokardrl.tmom.

KliDJiCka slilca. Napad akutne 1:nsufi­cijencije desnog srca se :ispoljava na ra:z:lii"::iite na6rne. U nekih bolesnilk.a on ima buTan tok i bole.~ umir~ za ne­looU.ko minuta. Napad nastaj-c i:l.ra.zit.o n.a.glo sa Zllloc'\ci:rna Sok.a. JavJ.j-.a S-e blje­d.ilo i cij.arnom lioa. Stanje se iz mi­nurta u minUJt pogoda'VIa.. Bol-es~rri!k sa tzra'Zi!tom cijanorom i m.abrek:J:im ven.a­ma um±r.e u tcku nekoliJoo mi'l1.uta.

N:ajCeS6e lcliniaka slika se is-poljav.a na d-1"1..lgi. naCirn. Nap-ad po(:i.nje pos-te­pemo, d.ispn-ejom, ubl·Mnim disanj-em, p.ov.iSenom temper.atUTO!ffi i cijan.o.zom. Bol-esnik -se Zali n.a p-r;imsalk u grudima, osje6a. bol-ove u grudnom koSu .i ima .naclra7..aj na k.aS.alj. J{asnije isk.aSljav:a krvav isplj-uv.alk..

Ispitivanje bolesnika. Posebna isp~ti­v.amj:a mogu d.a se obave tak. ukoliloo bol:esn.Uc prehvi ailm!fmu krizu. Ona slu-7.-e za -utv.rd.iv.anj.e lu"Zrok.a nap-ac1a.

Lijetenje. Bolesffik se smi-ruje dava­nj-em morfina 1 -atropj:na, lllkoliko Ge

n:i:je r.a:zv.io &ok. ·IGseonik -se d.aje da b1 se ub1a:Zio njegov :nedootat..aJk usljed respir-atorne imsuficijencije. KOO-a se ~avi so.k, d.ajf\..1. se .imfuzije :nor.ndlt'el'loali­n-a. Aku-tma imsuficijencija des:nog sroa

52

oo J.ijeOi tallc-.ode da.vo<mjem strof.a.nltitn.a. Pl'OO'llZimaju s-e mj-ere da se sprijeC.i daljoe stv-ara.nje ·tro:m!boza. U tom c:ilju se prirmjanjuje ..a'l'btiJkoagllilarnbna terapl­ja. Au,bUb:imici se dajru cl..a b.i. se spil'ije-­~ila .im·f-e'k.cija u pr-edj-elu €:1rnJboJije i plu(mog .1n.tm1krta.

Nj~gu bolesnilm. Osnovf!.i Gilj -n:jege je .obezbj-edenje ,u.dribnog p.olDZaja u postelji. sv~ fi'Zidl-o.Ske po'trebe bol-es" nik. ohav~ja u ,pootelj:i.. Stal.wn rnad:zol' bol-esm:ika j-e :n-.e.c,phodan.

HroniCna insuficijencija lijevog srcn

•r.aa obtik -st•Can-e J:ooufi.c:i.j-an.oije !:;-e ka­r.akte.r&Se rposLepen:im B"manjenj-mn s-p-o­sobnooti. lijeve komore da obezbj-eduje ltl'votok 7...a ·potrebe organa l ;bk.iv..a. Ona se u -p<::~"i5etlku 1spoljava sa.mo p:ri narpo­ru, a Jr-asnije, ukoli!ko se ne prlrrrijeni lijeOO:nde, !Iled.ovoljmost shruOnog rada se ogJed.a i u m .. iirov.amju.

Uzrod. Razlititi uzroci doV'ode do hro.nd.Cn.e joouD.aijenaije lijevog srca. Na1·00S& U2II'OCi. su steCene srCane ma­o.ne, d-eg+meootivmo obolj-e-nje IILiiQlkil.rd.a i a.I"It..er.ij&k.a hilpecten!lij·a.

KliniCka slika. P.oCetaik ov.og abli-ka &Cane :imsufi-cljencij.e se :iBpolj-ava samo opri. fizi.Okom tlaJX>l'll. Bolesnilk zapaZa da s-e brzo zam-ori pri !tlaipOru. Djspne­ja se ja·vlj.a .i. 1ma;je duZe pos1ije p:r.estan­~a n:.apor.a u1ego u zdr-av.ilh osoba. Pored :t-og.a, j.avlj:a s-e tah:illc.a-rd:iJj.a, koj.a se talco­de duZe oda..ZS.v.a .po pre.st.amk.u n-aJPom .. PoOet.ak ·U ne!tih bo'le&.lika se- ispolj-ava porerne6a.jem sr&mog r.Ltma pri napo­ru. K.ada je i'IWU-fi'Cijenci'j.a J..ijev-og IS'I:ca pootala .Izr.a"Zena, onda ~ji di.&pneja :pri leZanju u p.ostelji. ZOOg toga boles­Ul'hlt spav-a .w. U'Zldii.·gn:utian uzglavlj<.'"lll, -OOsol:o u sjecbe6am poloZa.ju, Ta pojava. na?lva se ortopnejQ.. K.rum.i:je, hran.i.iiD.a .Lrumficijencija lijevog sroa se dopu.rnja­va i ins'l.l.ficijencijom desnog sr.ca, kada IS€ .krli:niCka sliJm dQpunjuje.

ll:spiUvanjo bn1c-sliih:a. Svitka :pojav~

.:nenmnnain.-e .&i"'spll<eje pri ll:afpo-rtJ. Y.ehti-­jo:.w..a ljEi\tJ::m.'l'ilk'!i ~'l\1.\S,gled ool,esnik.;.:_, fspit(-­'V'ot'.ll'l.j-e ..ia!La. ~ cilj d:-9 .. ·Ut,v'TC.li l.l:zlr'IO.k oo8et-­:n,e .i'llSuii-ci;iEmo:ij•3 lij-erog .src.a., ,akf.:> an_ ~:.:mljoe nije bk> •l"XI':!i:na:t, i. d>:-! se pJ·.i:mij-e:nJ .. c:-1~fovru·ajr~t·6e lrije(k-mj-e.

iL~.je?.:•:mjrJ. 1-Irm;:k~<). ·.s-r?!-aniil. i·ns.u·fici-· j.-::nctj<a l'io?. :U.F~~ii p-r:i:1.l::i:,l<2nam. l-;:.:.o:.d.it,Ytoni.t:­·~Joih ;;!.X?rdrl~<>."lo., f.I.J.u:r.::.rt:Uk.~. ci :n5.'i.l.a.n-2! j:;f·,_n;­

~nf.::. I-tig1J"'-'l.\Sk,;~ mjo:::'J.'-e 1":>-e t:>G~.Stoje -::, .i.i'jbj{~­g-u:va:n.;i~ .•. Ib.f~~ki:h J:J,aJpl-...=iza:njn..

Njeg~.: l.wlesn~bo. P.oO~Iln.a in-s:u.fidjen­r:ija 1:\,i-avog srca n"'= :;of.ili\ijJ~·J:a posebnu mj-<'UJU .. B-;:\l.e.:.n:!Jm 1~reba & se uika1:-~ J1:a

-:rJJ.-aC:aj 1'8~-k.•"Vlr\og u·:lJn-wnj.c;, l:ijekovu pc­;avjetu ljeka1·a. Posebno m.n "i:reba st':r~-·

"!l.'Urt:l .pai.njt; ro·s Zll.afuj o-dJ.t;ova:J.'.ajuC.z n<:1S1-<m~ i0il.li<J.'JJ!2.

Hroni..';;~J~ icj~ufi:d•jcndj;;. dcsJ.',~):'J .S~.'~~:

(Cot 1mimorw!r,: chronicwm_i

'I'aj obl:iJ.:-. snCa.ne .lmsu:ficijenci~io.::' ;;e kar.a!k1ber.i:.:'*- J.:zo1ovmto:,:n insl.tfi.{!tj>f..-n!.!ijom. d-e.s.:ne l!".o:m.m'e.

Uzroci. NajeeSCi UZl'Ok -ovog obl.ik-a w~a:ne .irrui-uoliicij-sn.cij.e Gil lrro:rnCna o!xl­:ijenj-a ;pluCa (fu.-.an:~Cni b:oonhitJs, emti­zem, txcVJI.Lm<ik-ani.o.z.a, tubo.....r.k.ulo'l.ia. plu-6a J. dr.). Ta Qbalj-enja pluCa -c1,·)"vlod-e v.r-emenom 00 .org.a:nskih promjena. J"l..:"l

f~n:~m S.l.ldovirrn~ pluC:nog ki""Votok•a "Jooje stv.araju o·bpor do:s-.omoj k-omOTi. Zhog "bog a .des:n..a komona k1·v, koja joj •p1iiti6e p.reko SuJp.ljli.:h v.eala, ne mo7..e la­lko da !uJbaci ill plu-6-!i krvotdk. N as;tajoe =apte:reC."Em.je Jdame .loomore. Ona Ge po­sWpe:ilO uve6a:v.a i p-ro.§i.1·uje. Vr.eme­'n01Tl se :iscl'P"e :njen~ l'eZet'lfe i [I".,;J.$1.-.aje _poot.Gparbc'"!. oht"IO.ni..Qna 1rnsuili.cijenchja des~ ne .k.orfL'OJ'\e. N.a~s.ta:nak hroni6nog pluC­n-og .sroa rws.loV'lja'VIOI.jn.t i lzra"2l.Ltije defcr­meoi.je gmudnog ikoS-a.

KliniCka slika. Osnov:ni stmptomi i 2moaci h.l'J()'niifulog ,pl:u6n.-og s:cca su ka~

Sl. 11. r-J&twaklro~ v.;;na na v.ratu je L~:n-ak <;~:Gtojc'lf-~ ~~,<n~ !.·ns""J.-!li~\~:!8:!.<)11e cl"Wlc.g s!'l~e. ..

S1 12. Oii·-amma ko'le !i ~l!UlCOd.-oa je jed:a.·n -rt~ karo:".aktari!sti:fuili.h ?lOla!k-ova ru b'"....J.es.ni-Ir.a ;::~

hr~ q:ol·ll'6nti:m ..:;rcem.

5~~

Sa]j, d~~ja, op~ malaksalost. Ne­dovoljnoot okslg-enaoij-e hemoglobina u p.l!uC:ima uSlovlj.a.v.a slablji ill ~;.aa ste­pan di:fiumne c:i~..arn.oze (cij.arnoza central­nog tip-a). N.edootataik kisecxn.ilk.a (anok­sija) :i. n~pljranje ugljen-d.iok.sjda 1.1

krr-vi ~h~perkalpnija) izazi.vaju glavobo­lju, pospanost i po:remeCaj p.am6enja. Bolesnici ;imaj.u loa.raM.erisfiiCan izgled, .k&:La je kiliim:iaka sldika :izraZcna. Oni su cijanottCn:i., .iana~ju :n.abrek)e vene n.a v.ratu tizl;'aZene tv.rde cirjanotifule ede­m.e na pot:kcljen.icama. Grud:ni koS de baevastog ;,gJcia.

Ispitivanje bolesnika. Z.a utvrdivan-je ·pr.amjerua. nsa &cu i · pluCiana slnrle elek­;trokaT<Liograftsk.a i radi.oloSk:a ispitiva­nja. Isp.i;b:irvarnje :respir.atorne fu:nkci.Je bolwnilk.a irma za. cilj da u tvrdi stepen •resu:xiratorne i'nlSu.flicijencije. Hemal'co-

lo§ki p!'egled!i. ·U'I."VI"duj;u stepem. .a.nokiS.ij~ ii. h.iJp€I1kapn.i:Je.

LijeCenje. Kardiot.o'.n.i<Cna ..sredstv·a slruZe za 1p0ja.C.anje r.ada srca. Bronho­pluCr>_a .iJnfekcij.a Ge lijeei primjenom -anrt:ibiotik.a, zav.i.sno od rezultata an:ti­biogr.a:ma. D.a.varnlje k:iseontka n1je u'Vi­jek. Joor:isno .i mo~ da pogort1a s!-.fl!l'lj.e bo1es:n.1ka.

Njcga boiesnil.ta. Bolesnici- sa izraZc­[O,Offi sl.ikQIIl hron.ifm.og plu6nog srca. se v:rlo Oesto ti100e u sta.cion.arnim zdrav­.stve:nim ustanovama. Principi njege ISU

.isti. .k.ao i u d:rugih 1bo:lesnik.a. sa zas1:oi­nom sOC.a:nom 1nsuf:i.aije:n.cijoom. P.ose-b­;n.a pa.Znda treb.a da se obrati ~ .k:oliCi­[I')JU i .k.v.a:l.i.tat i.-<;pl.(juvka, jer n]egov iz­gled sluZi za ocjen.u .uspjeha ..antibiots­ke ter.apid.e.

BOLESTI KRVNIH SUDOV A

K'lv.n.i. sudovi su .aTterije i ve:ne. Oni obe7Jbjeduju tok .krvJi. od s.rca do .sv;ih org.arna ;i tlci.va i od rtk.iva do acca... K:rvni sudovi koji od.vade ikirv od s1·-ca do ~)1"­

gana i tk.iva zovu re arterije. Krvni su­doVIi. koji dovode ·k:r"y' od tlciva do &ca 'ZIQVU se ven-e.

Bolesti ai'terija su ateroskleroza, ru·­terijl,":l'k.a ~~a •Wove6an) i arle­;nijska hipo.tenzi.ja (smanjen al'terijski pr"'tisaJ').

ATEROSKLEROZA {Atheroscl<n=is)

Arteroskleroza je :naj1CeS6a. bolest .ar­terija .. To je .pri:rn.wno deg.ener.ati'Vl'lo obol.)enje .irntime (un-utr-a:§n.jeg csloja) ;a:r­terij.sk!ih krvtnih sudova.

54

Asterosk!lerotic"mi proces smanjuje cla.stiiC:noot -arte:r:ija, koje postaju tvrde i neelasti:Cne. Krv '21bog toga kroz promi­j€lljene .arterije teZe p.rotHSe. DaJje :na­ipred.ov.arnje .a;teroo.lcl~roti.Snog prooes.a uzrok.uje i .suZav.a.nje hmne...'"'l.a. arter:ije.

Uzroci. EtioloSki Cinioci koji uslov­Jjavaju nastaln.aJk:. arteroskl-ero.ze 'iiU mno­gobrojrni. To su na-sl-jedna sklo.nost, ;:,oe­

.. prav.ilrna .ish!rana, sm.arnje:na fi.'ZliCka .aJc­t.i:vnosL, iSesta ipS:iJl!i.&a uzbudenja, .pu­Senje, gojaznost i arterijska hi:perten­z:ija.

[{]iniCka slika. Ateros-klerotiCni pro­oe.s- tne zahvata. uvi1ek sv-e arteri.je u is­toj mjeri. Vdo Cesto se deSava cl.a S€

ateroskleroti:6n:i. prooes viSe lok.aJ.iruje na arleri'jarma odredenog podr.u.Oj.a. Zbog toga i .kl..inil!k.a sLika aterosklero­ze se .iapoljava na ra:zfui.Ote noa.Cine. Bo-

.J.es.'t oota:je du:re rvtren1€!M. prikl':i.vena, GVe dok. .se ne jave ~S<metrnje k-od ncldh OTI,g.ai!W..

A~'OSloleroza re u neld!h osoba viSe ioka1izuje i r-am;ija n.a Jooronarn:im .n:·i:e­r.ij.runa. Zbog W.g.a ISe u ti,h -osob.n on-"' i.spdlj.nrv~a pojavor.o. s:irmpi:JO.ma i znakova ishemi.Qruih oboljenj.a sroa (pektor.alne • an:g.Lne j sr&mog in.f-ax:kta).

A•i;.er.osklerom u t±ru·gilh osoba pre­teZno se .ldh"18llizuj.e na .ar:t..c!.-ijama nHJZ­g.::~.. Boloest u 1jih hole ... ~U!ka ts:poij.ava se u rpoOeiiln.:.. ,s.rn,c,nj.anjem. S:powbnosti upam6i.'V\ainja, p.aa.i.lCenj~ i wtogl.avica·· ma. Moidane U.'l1terije .u:s-ljed, A.tero.sk1'8-l'o'ti'Cnog !pl"ooesa p-os:taj.u tvrde i Cvrste. On-e laloo pr.s-lcaju p.ti n~C~:poru t pov.e<'..a·· nom pl;irt,-is-k-1..1. T.arda .se .k.Tv iozl-lva u okol­no :mo7:dru'l0 tilcivo i ;r.a?.:v.ida Sf.! .~J. .a<papl-EJk!Slj~ mor..ga •(•->an.o;bct;mo2 'k..a.p.i«). Bol-es.n"ViC · p-r•J. .apoplelcsijd. na:.gJo izguh1 svJ.jest :i javl~~ju s-e zn.a ci oduzetoSrti. na.j·OOSCe jedroe· .polov:ine tijela (hemijp .. leg.ida). Tok' 1bolesl!i. ima dvostvukd. .hs­hod. Neki bolesnici ubr210 urnlru ne wa6ajuCi se svijGSiti, Drugl se osyjjeste; ali .i!m. odu-retost osta.je .kao traj.n.a .po­sljecli.oa, sa ubliCLZav.aD:JJjem stepena .ili bez .njeg.a.

A!te.roskle:rotiCmi prooe.o:; u t'I'e6e gru­pe bolesn.iika se najv:i!Se J.okalizujc J~ at,te.r:i]:ama hwbr€g~- Bolest se .ispolj.ava .izr.azLti.m uve6a.njem .a.Tterij&k.og k.l"Vl1.og pl":iihlsk·a. K81Sl1~je se :ra.'ZIViija hronit:na bubre2ma. i.nm.J.fi:cijencija, koja moZe da ug,rozi Zi:vot bolesaui.kla.

Neki rbol-esn:i:ci :ianajru rprete-1:nu loka­lizaaiju >9lteoo.skleroze 111a arter:ijama srca. Boles-t .se u rr~jih .iGpoljava poj-a­Vom gn()eva i bdLova pri hodu. Bolovi OOs.to .pr.ian.omrv.aju bolesn:irka. da se 2la­

ustavi. T..a rpojava naz:iva IS€ »inter:nll­tentna tldaud:ilkacija~• (rpovrem€'no Sep.-~­nje). Nap:rodov..anje bol€Sti dav<Xli do lZI\a"Zli.'hllh promjena . .n.a arterljama. Te pramjen.e uzralruju nekrozu tlclva na pl"Sbima s.to.paila, koj~S. LSe nazi.'Vla gangre­<na.

Ispitivanje bo~esnika. Atet~oskleroti~~ ni 1pr.oces na m.a111.jim. artf>..rijam.a il'laj bo­lj-e moZe da se Zt-a;p.azi. na ar!:.el"ijama olta pr.itl.Hroin pr-egleda oC:-nog d(l')1a, Smrunjen prd1o0k h·vi kooz a.rterije ~­sl:r.mnht.atn 'lltvrdujoe ·.se oscilomctrijsk.im ic::pitj,'V'8!11.jdrrru-L oPoveCane koncen..traq.ije mo<lsrrih sups'ua:n.ci. ut1.nrdujrtt se odre.tT.i­YWJjan cjcloku1pt'...ih masti, tdgHoerkia .i holesbero1.a u :pla'Z'Jlti:. Artc:riograf-skim lspiti.Va."'lj.ima SE! ru'i!vrd.uje s-ui~nje .arte­ri.ia v. pojedd;n:Lm dijelov.ima ti.j-al.a.

Ujf.:Cenje. Ra.zni lijekovi s-e prepcru. .. Cuju, u.-z il'l('~Ulme p0vol1ne efe.krt:e. To su lij-akovi. :?..a }.:oj-e se sm.aia·.a da sma .... njuQu frwnoontracij.u masni.h sup.st.anci u p}aznri. Dru .. r;a gru.p.a lijekova t.reba da Sti.ti. promijenjene .arterije i. n.a taj naClin da obezbijed,i .S.to bolj.i p~·otok frrvi kroz illjih. Da:n.as. se smatra da naj-­bolj~ prov011.tivnl. ~tJfJcaj r!'J.O'l.c da ima js .. hr-a.n-a ,r..a, og:r.?~ni.Can:im looliC:i'ltam~ uig-· Lj-eni·h h.idra'ba i mast.i Zi.'\I'IOtinjsko.g p-or:t'i­jekil.a. ·POSGb:n:o je wai5ajno d.a se u.kk.J .... ne 6Vi &ioloMd Cirnioci, ak>J je to m0_gu-6e (izbjegav.anj-e ps.ih~Ckfh u'Zlbud-::.nja, <ldrstnanjanje g.ojaznooti i pre.o;ta.nak pu­Sanja). Ve6::t fiziOk.a aktii.v110..,t. koia tJ·c~-· ba da se svakodnevmo up:raZ.njava, ima poseban :m1aCa.j u lijeOOnju ·ateroskle­roz-e.

Njega bolesruiim. Bolesnicim:a sa ate .. rosklel'07.0m. be:z lkomplik.acija treba uik.azati 111a :pri!nci.pe :fshr.ane. Zivota i r.v.-... d:a. Poseb:no je znaOa.jno da im se od-2·· ·tadjno obj.asni '2lll.aCaj odredenog n.aCi.­:n.a :ishr.am-e, ~regul..isanje tjelcsne .te-li.ne i obusta.rviljanje pu.Senjl.3.,

Posebna. illjega bdles::n.!ik,.a je potreb .... ;na Joa.da se j.a.ve !komplik.acije .uterosk1e­:roze. lrnten.z:i.'V'!lla tnje.g-a je potrebaa u .boles.n.lka sa apopleks.i(jom mnzga u c:i­Jju .prevencije stva:rarnja dekubiti"Ya i •bronho-.plu.Cne :i.nfekcije. Ulroli:ko se sknje sv:itjesti vrati. u bolesnika, o.nda se u ']?OS€'tmi.an ust.anov.ama ·.Jrii nj.i.ho .. vo dalje ldjeOenje i rehaib.ili'tadja.

"" Ov

!Uolesniil:~t s.&, wacim.a. jshorniOrtlh oboljenj.a LSTca Ge .njeguju p.o pl'incip:l­m,e n;we::::l.aniiro ,p;ri opj.sru iih ~Joloeati.

Art'J~EBUSKA H!PE!tTENZIJ.A {H-y;p£-l:'k-r!s1o arrt:erUilis)

PoV'>:0 •. anje arber.iJjskog .k:J:.vnog pl'i:tis­Jra :i.znad noonwJ:nllh vrlj.edn.losli z.a od­J:e6:Bno Zivotno doba n.az.iva ~e u.•·terij­ska hipe1·tenzija. All:'ter.iQsld k.rvni prH~­Balit se uvef~.va u osoba 5a raznim bo­lestilma (obolj.anja bubrega, srca, oeo.n­do..lcrim.ih Zili.jezda, anom.aUje krv"'l'lih .sU·· d:ov.a i dx.). To je &irm:ptomat.ska (selwn­da'l111.a) .a71tGt'.ijsk.a h:ipe:rtem·llja. Medu­t.Lm, :nebe OOO'be 1maju uve&m .al·h~J.<ijsk.i krvtni .pr.irlisak jak,o sva :ispitiv.runj.a 11-c

:m.ogu da c'blm'ilju nelm drugu. bo1€'.:>t. T..aj :.:>blik &e .na'll.va prj;rna.rna (~),s.end­j;.iJa.'h£, i-cliop.altslm) erted.jclr;:'!. hlpertenzi­j.a {hy;perlan81o- aJ."teriali~;. rcssentiails).

Promjen..r.:. arterijsi·.:o~· k1·vnoa p-ritis­ka se :n.a:rlv.a m·terijslc.a, hipcrtem:ija, .a smanJena arte~·ijska. hipotenzija. Blag obl.iJk arrt'.et:"ij&ke hipertenzije postoji lw­da. su vrijedncsti &Jastol:nog p;ritisk.a ;:i:zm-edu 12 i 1-6 kP.a. Srednje "wL.ak ob.Uik ,arteritjske lti!pel~i:je postoji ka-00 su vtdjednomi dijwl:olnog prl.tislce, i-z.n1.-edu 10 i 19 k.P.a. TeZak oblik a:r·terij­s.!;:e htpertenzi.j.;; posWji kada su vr.ije...i­'11-0.sti dijasl.t.J>lnog pritisk.a •1e6e cd 19 kPa. Ako je teZak oblik art.erlj:ske hi­p.ertemz.ije ud:ru¥.® sa b:urbreZnom J:nsu­ficijencti}om i ed..emo:rn (otokCif(l) papHe oC:oog ~Lvca, g'Z,Wli'JJ.·l w o .,~mallgnoj hi­pt.'l·te:nziji«, Neke .s.t..we .~s.-ob.e imaju vrijOOno.<;{a,l ..aifuel.jjskog pri:t:!Ska ka.o u :rnlarlim irli sr.e:inj.iim lf~od.ilnama Zi·vo'ta.

Uz~·od pr1ma'l'IDe, e.3al'tcijali:ne htper-· ten.ztije, lt.ao Sto je v>8c! :n.agla.Sen.o, ~Usu p."Oznati.. lpak s-e Grn:a.obra da 'U njenv.m nasta:rd"'.JU odJredentt u.Logu .im.a.ju nerv.ni i hor-:rn.oJ:'lS]d .p<m~me6aj.i, looji sarl.aS-

[)6

njlm metod.anw. Wpiliv.a:nja 'll0 mogu da 6e otbij:u.

!UiniCka s'Hka. Esendjaln·a a.rterijslm hipetlWn:zijoa se Ulaj53.."i6e j.avlja u osoba :~:?Jm.edu 40 1 60 gocU;n.a. 11/Iedutim, o:na se sw~ &416e javljt1. i 1.; mladth osoba. On.a se .naj·CeSCe :Cot!r,-riv.a. 1.1. ooob.a koj€ su pSiJ1iCik:i h!i'l_)€.l'IUltti_v!ll-e. Na)CeSCe u pOJ_"ooC1ici bolesn:ika ·pcstoji joS neki Clan sa poveiJa.n.im krv'l'licn. pritisk<l'Jn.

KliciQJd rok a.ete.tij!S!o::e h iperl(:ln-zid.e najOe.S6e 1prt.:rt..il6e kro:z i.Ti per.ioda.

P..rvi. ;period je .s-k'l.d:ij>u.m nekorn.pliko­v.ane .wbed,Jske h~pel'lten;zije. Drugi je st.adij>Um 1tomplikov.ame al'terlj.:Yke h.l-­pe.til;.errrije. •r.reCi period 11os.i i.'k'lZiV :ma­Ugna .amtecijsk.-'l h:]rpertenzija.

Nel~omplikovaua artel'ijska hiperten­zija moZe da traje i do 15 .g.odi.na 00 rnoment.a otkrivanj.a bole~ti_ Bolemlici lJ. I(.)V'QJn perti.odu OOs.to memaj-Lt tegobe, a bolest se .slu&jno otkr1v.a. -:-.;-.e,t;:i bo-1-es:nici. i u oovom periodv.. ·lma.iu poVr€­meno ociredene subj·~:ik.tiv;::le tegobe {-v~rboglav:Loe, gU.avoboJje .i 'Jupanj-e srca). Lj.Sklat· :pregleclom na•j.OeSOO obk.1i.va f.a­mo •t.weCam a't'.lieT.ij&kl }('l"vni pr.iti.<::ak.

Komplikovana ~:~rterijska hipc!'icnzija 11ajC,.eS6e 1raj~ oko ·5 god.Lna. Sim.pl:.onri. i 2!riJClci bdle,s.;ti zavis-e od ooga k()ji je :01'­

g.:un n.:1.jvi!Se pogoden. Bolooi se iiSpolj;a­va. sllnp'tamioma i. 11n.aclma ·Od stt·.;me srca, mo~,a, hUJbr-eg.a i organa 'Vida.

Sirrr)iptmnli. ml str.a.ne srca ~·U na,iC.eS6e lupcmj.e srca 1 po}av.a ekstrasistol-e (kao dF.. _Urn s.roe :t..a :IP.omenat r.astanc). PJ.·.e­JOOrcltij.OJlnl Jx:i.l m;oZe da sc javl i ima k·a­·.~·akber:ll·J.i<Lke stoodk,'ltxliCnog bola. V-re­menom se javljaju Zt'llaci Z<l5tojne srC.a-· :ne .lin:sufi.cij:E«J:cije. Oni ;;e i<;pOljav.aj u u :r.az1i.C1Jtoitm. ch!!Lcim_.a d:i~pneje .(d~spm::!j.a ''Pl'i ·na!poru, ~'la,pad clispneje, n.a.p.ad kar­dti.j.a:1rrue :Mifm!(.·, [1-apad plu&aog OO.em.o.). Znaol. zasiojue sr.Qa.n-e in.s.uflci:Je:ncije 1~.asnije postajou sve .i.zraWniji. J.shemi.C­na obOijenja s.rc.?~ ~pektora1na angj~a i

Gl'(~(lj, dtn;fa1rk1:) tSlkc.Ue ~>oe jaW'l,i.aj:.J.. P.ore­me6aji rj:hr~, (<..osto pra.te n.a.p:rij.ed llave­d-eJ:!e 2ina.k-e bol0Slt.i u ovom ,t;'l..a:dijumu.

·S:irm(p(liGIIni. i T.J.1.ad od str-aJle n.f':rvrnog &i.sbam.:;-, su ernooci.-oa119.Un.a .nestab.i:lno..<>·~ 5. pretj.st·.:;ma :n;J.Z-r.lri\"l.?ljj\ro.st. hrr'Olr:l tog~'lt,

javlj.<!j'!J_ ;;;~ ;ne"il-aJtir~. glavob:alj-2 l.ok.ah-­'llnWJrli2 •L'. pot.i!lj.;o.:if(l;;)nl pr0djelu., 'l';jed...:: n-a tjetn..:!ltl!l', Ut:,!'l.avinoJl1 u .it!ltar.njin1. C·a·­sov.im-B.. Vl't-ogl\.a.'vlre pc-st.;:;}u sv:~ ~'7.r.a~­

n.ije. Zuj!V..nje u ru!irma, por0rooi:aji v.i..d.a, utnn.u1:::lm ;prs\:tju i g.t&:!vi u rniii_Ci:rn~ U[poilpt.mj.uj•u sldtlm f:..-eles.t.i. Nd~ bol'BS­nici do..~~iJj~.a:ju tl'Ombo7.e Ino7.-:',.:;mih 19:rterija i krvavJ~enja u m~'' SW se w.v.T.\S.&.v.a ~m'lx~u Hi pduzetoSfu.

KomP'lillmc.ij.e u bubr-e.~:i..rna se 1s!)'O­

ljavaju uOesta:lij~m p.ozlvim.1. z.a .mok.r:€­nj.e, polirlllr.l:jom ~- nd·k;turijom (uOOstaJo noCno mdk.T<:mjc). Pr-cgl<:xlom ;tnokrP-6e utv.rdttioe se smarnjana g:!1s!ina l protoe!i .. ·nurt·ij."?.. A'7.o'tr>.1e S!JJ]_X:\:an-::-e (ureja i d1'.) p.o'v~6a;v.aj.u G-e · u krvi bo!esnjk(> ..

·Ptr::?ogle.d.,;m oOnog dnR n.al.a.z:e s~-! PlXI-· mjene 1!1\:t .an:.lterij.:l!n"'.=:~, :za:soix>j u WO'lnsrn-:~ :i. krv.a:vljen,i.a. u ·relltni (.rnreZnjaiSi.).

Maligna artedjsl·U~ ldpcrtcn:llija (;f:

karaJktsriiS.e !izn:."'.~~to v:isokim d!ij·as:t\."ti­nim pritiskom, .i2:nad 19 kiPa. Pro:m~oo~ ,na oCnmn dnu su i-.r.raZe.ne u v:idu -ed€­nw. oUnog Zivad. i 1m•vavljenja u nu·eZ­It'.jaCi, •regobe od straJile nerv:nog eist~'-· ma .su jaiko i.zr.aZene. BubrMJa ins11fi .. cijencija s~ r.a.no jav:lja i br:zo razv1j.a ilowde~ do stadJi:ju.o1na u'l·e-:nij\~.

I.spW·vnnje bolesnika. B:t•ojna hpiti~

Wlillja Ge pr.i;mj-m.l}Ujil.!. c1a s--J Jskilju.Oe raz­!11.e s:iarttp'toml.9.~&.'e arri;.elrijske h;ip€rC0tJzi­j-e (fu·nJroion~&1;:nc .i.spitivauje lmbregoa, jspirl!iva:.n~etr!. E<.n.&:.:~-rih ~je-dl.a). Ar··· terlogrr.wfi,lom. :s.e :iskJ4]uCu;ie .a!l"terij:;.l(.g hirperte:n'2:~i.a ·'l.tS~oV'lj.ena tU'Oden:im .an,(l­

mal:Lja.!IT1a att"terija. !l'l•aj:Ce56e bubrof.!'lmih. N6\WC\Jx::Gicim :P!'2rda:Hma i.skljuCuje se mogufu hl!per~berol2l1j.a :irt.azv•mna net'Vlllkn po:r:sme6a_1ima.

L.ijeCe:aj~. Ve1i.ki zrJJu~aj u 1ijeCe!!ju imaju hjgj,j·r:ln::;lt-1- i drljetet&lti orlgov.aTa­juC:i. rel:imi. HJX:lloomjerna tjcl-Nala teil­n.a tmb.a da se ~Sm..anjl cdgov.arajuCom .ishmnorn. P.sili.oter.a.pija .i. s·~'CiaHvnC" s.t·-erlsbvoa sn da,i·u za mti·renje bol<as!nj kc1. Sve mop,uO..YJ.'O'St.i .i:.: !Vk.oline t:ol('~.s:nik~ 1roje mogu da -Wazi.'t,.·.a.j.u uzbud:et1.i.a (JvS.'; pol'O'd!ifuti cd:1~i, lo5i med.uljudski r/.~­ncRi n.s JB-drnom m.i_e.<>·iu i sl.) lr-el>.a d.9. se aklom.e. P.t-ss.t::-unak puSenj.a U1.1a p .. ~.·· ban znaCk~i u :M:leOenju. Ishr.oma h-eba da s-.a:.Jl'i.'i · ogt-.anli.txme lroli:::ine kuhin·.i·· f,;k~ iSo1i i c!ntg.ilh s-olt :na'i:rljuma za.v.i:s-· ilO cd st< .. -"PSna u-v-e-Canja icrvnog prit:lis­~.:.a. U'2lim.a.nj.z karf-e i alkoho\;n:ih pi6a ;.e dozvoljar.o, aU. .u ma.'llilln lwli(dnama.

Med:iJc.ame:n:boz:no JideC:.m1je se &'lsto:i.i u -primjG!lLi. ~'l.'l'l.'hb.1.irpertenziv~'1lh l.~i€.i::.ova. di'l.llrot&lti~1 .s:r-eilmav.a i sOO f.!I-Ui•va.

l\Tjagv. haiesnH•a. Bolesnici sa ar.te-­.rijJloon; Mpert:aiw.ijwn. 1..! prvon1 s~~.di·· jumu bd!a:;.tli .tijeC.~ ~e :uubuLOJo11.i1'.-l'l" :! nc: za:h:tij:e:v:aju .posebnu njegu. Poh·.ebno j0 .:la :im ;Se l..il--""Ue na. z-n,OL{:.c'lj h.i.gijoos·ko-.cli-· _i.e~kilh mj~J.;:t i ·r.edovnog U:G.m<tn}.r. ,!j ..

:i-akofiVoa ·u 1-ij.zCen.ju bole.:;ti. Bole.sn1k s,= ~1aj00r;re hc..."'J_:4talri:t.u~i-e k.acl.<}. s6 jaw:• ko:rnphkacije (dl::ug.l stad:ijum bok-sti) .i prirmje·ajuj.u '8'2: OO.govaTajuCi prlncip'! lijeOenj.a, zavir:;.lno od o3.tet.\enja po_i"2di­.ruh org•runa. Za vdjeme hospii(:.£~,lizac:ij.e poo.ebno '* obra~ .pa:-lnja ";a p:r:incip .ishrane &'1 og.rtan!iO:millrn kolii!i,!H'lma .5VJi

i odt·-ed€ifli hi\_q·ijen.sik:i r.eZir.in.

AR~=CE~~~ J g g ii. .U:lPQ']'J!.:N 7:1.1' ~Li. ~Ey-po't.~l6iG ~<!r!X:.:::ti:a:l!i:s)

Sm.::1.njen;je aJ.'t.e:rlj>skog krvnog- ·pl1t.is-· Joo. .i:;;p .. .xi ;nor .. m.sJ.n:iJh vcijE.od"i'llS'ti :n.a:dv.a .s.e .Grd.el·.,t;j'l;;!c.a h:i~}OIB.nz.ija.. N.aj:n:i~-e jL(i.\'·­

maHne v:dj·sdrnrnti !tisOOln~g pritis'h~ 6u 13 •k!P.a, .a dri;j.a:si:>o1noOg 9 kPa. 'i'c .zna[i. clB. oat'bar'J.j~k:a hlpotenzija pa~OOji .:J,ko j.~! &istolnt .art....orijsr1ti prl!iis.:ik m;m.ii oil 13 .kPa.

r~·~

Uzi:'oci, Arterij-ska hi:patenzija sc V''l,1o ~€l<;to j.a.V'l,ia k·a-:::• propra!Jni .simp­tom bdlf'.sti Ll8:7.ni:h o:t·gana. O.na vdo 1'X-">..sto postoji u bol~snika Ga r.c\."Zni1r, ,,.,..;]r;utnim ]nJ.f.eMivn:Um. bolf'_<>t:Jrn::~, sa hc-­lest.~ma s.<(:D, 'P\~1Uf€rn'lih krviDh sudov.,:;,, sa svjoZim .<;:t•Can;im infm"~kt::-m;, i.l<-od n2-·

1dh balesti nadlbU!hre-ln.i.h ili j.czr.l<.. T•:-:­j.e .a·r-:tarij:slca hipotBn:uija p.ozma:Cog u;~rx; .. ka i m'Zi.v.n s-e oolwndarma (:-;.irnpt...•nKLi-­ska) h.iJpdocm.r.i.j-a. PrimaDna {eso<i.ncUnl­na) arterijska hipotenzija jP. ona koja se utv1·duj-e, a sva :ilspi'Livnnja noe J!l.{',g.U

d<a oii!Giju bolest nekih <h·ug1h · orga::1v .. To je arterijsk.a. h.:ipotenzij.a nepozna­tog UZiY.J.k•a.

KliniCka sloi.ka. Osn-ov-.ne tegobe u bolcsnllka sa ail'lterijslmm itipotenzijom su v.rtoglavi:oa, omag!]ica, izraztta ma­•l.akoo·lost i s1albost. Ba1esnhci w'1.lo Cesto j:zja.v'J.j.ujru -da .imaju utlsak 1c.ao da su pj-· jami i da Ce svakog momen;:a d.a. se onoew:i:jes-te. Neki bolesnici se Za-le na hl-adalo6u. Vet.ima bolesn:i!ka sa ~'lrt.erl~­skom h..Lpotem:rl.jom ima i 1:buge t<."gobe, najOeSOO neurO'gene prirode.

Ispitivrmje bolesnika. Utvrdivanj-e esendi!j.alln-e @r.ianarne) .ant<'.rij-ske hiJX)­te:naije za.hliijeva detaljl!la i&pi.li"\'1anj.o~ razni.h org.ana .i s..ist:ema, da bi se i<>kljtt­C:io oblitk sek:und.oarne hipcrtenzije. P(l­.seb:no .ie potreb:no da se .:>bave isp.i.Hva­nja koja .i·s.k.ljuCuju bol€50. srca, ·kn:rUh sudova, endokirjrnib 211·ijezd.a. i u0'Wlog si&tema.

LijeCenje. Sekunda·rna arterijsk-a hi­poten-ii.j-a z.a!htijeva N-j.eOanje osnovne bcdersti.. Rl;.irrnarna a:t"terijska hlp.ortenzija se lijeCl lijekovJJma lk.oji ::.timuHS.u cent­ralni :ne.t•IJ'il1i sistem i si.m.patll!ki vegeir.a­tivm.i nervrni sis'!J...'ml.

Njcga bolesniko. P.os-ebn-a "Ojega nije pobr.fibna. Q.s.n.ovtrui. zadata!k. je da se bo­lecmlk upozna sa prl-roclom bol-cst.i_

58

BolesH venn su znaino -t'jel':le od bo-· les-ti. a'Irtedlja. N.aj~S.C.-e boksti ven-a su: :proSi.l'en.je v.o;:!jna, :<>m:paJ.jenj-e i trCIITl·boza vena.

PrtOSIRENJE VENA (V::u'i:::l'!s cruds)

PJ.--o.Si.w1nj.a. vena ;<;-e n.aj Ce.~6c j.::rv lj.aju ;na dcmjjn.n udrcrvima, posebno na pot­-kodlje:.ni-cam:a.

Ur.md. H.azlii:tli. Ctnioci ·clopri•nose n.astam.ku pro.S.i.r-enj-D. vena na de­nj:ian ekstrr-emiteb:ima. Zapa.Zeno .ie dn s-e .proSilrenje vana Oesto sre6e u viS-8 Clanova !p(ll"OClioe, sta:Lij-:i:h i potoma1~.a. Zbog toga se smatra d.a je jedan od ed-· oloSkiili c.im!i'laca. :z.a ~tam.ak pro.Sh·enj.a v.en.a urodEmi ned'OOtatalk valvula u ve-

Sl. 13.'" Lzgl-ed potloo~.emd.oce <ll bolesn!ka sa va,r,i-cesima (p-no·S.iTentjl~ma ven:a.).

n.ama1 koje onJJOg;u6aMaju Jo-,.,rets.nje ·krvt -kro3 vene pr-srna arou. Zala~ja-n ~JIUlac u .n.sE>ta1n.l'"u promen~.a. vena je dugo sta­janj-e ·pr:i dba,\-1ljarnju o1rredenih ?..a.rrima--. nj.a. C'lOj~-t -taJmde 110mafu nastom.­ku 1)?f\OOW!.·enj<a vena. P.ro§iranje vGI1a (;.e

0$-to :i:s\polj-a:v.a u Zena u to"k:J trudn~e-.

KlindCka sHka. Pro.~ire'Il>je ven.a ispo­ljav.e s-e l'a!2ll'1i!m sjmp'tom±ma i macima. Bolesnici G-e Z;~.:l-e .na o:psti za.mor i vrtoglarv.ioo. Oiu1k.uil.oacija k:rvi u proS.i.!J.·,e... nim v.emama us-porena je. Zbog toga se u predje1u proS.irenili vena javlja o'tok. Kasnije se ja'Vllj.aju bcdovi, kt;vavljenj.a i uloera'Oije (rull.oena cru:fl.is). Ekstremitet sa 1prdllian:im van..ama je tapa.o .. Podd­ZJanje noge ari!je prateno bljedJ.lQITll vee se samo v-ane isprmme i otok. srnanji.

Ispitivanje bolesnika. Ra-di.oskopska :ispirtii.varnja (ill.ebogr.a:Hja) se -primjenju­j>U da se \lltvtrldi_,koje su vene p~e, per.i:fem.e dli dubok-e, stepen pnd.irenja i rnU.ihov.a rasproo'tram.jenoot.

LijeCenje. Proiii-rene vene se lijeCe nOOen.jem el.a~ti'6ni:l1 Carapa Primje:nju­j.u se s:reds'L-va koja skleroziraju ven~.

Za ;pod'VIe'lii~anje proSirenih v-ena Hi nj.ilhovo ot!k.'.lam.j.runje sluZi hivuriko l:i.j~­Oenje. Goj>&l!Illim osobarma se daje res­h-.i!k1rtv.na i:&hr-a:na za norrnali-rovanje 1;e­Zirne-.

Njega boiesniko.. Bolesnilk treba da se ·UJPO?llla sa suStinom bol-est.i i poslje­d-~oama.. Bo'J.es.nik·u treba da:i uputsitvo da -G1asttfule Car.EIQ)e stavi pr:i.je usiaja­lnja :i:z po:ste'\Jje, joS dok se n.alazi u 1-eZe­Cem polOOa:j.u.

TROMBOZ1i VEN/! (Plllebothromb<isjs)

:Zgru!Sav.aJnje krvi u ven.ama j s.tvara­Jlje trornJba trua .njiliovom zidu n.a'l'iv.a se t:rombo:.ua ven~'.

Uzror:t 1'romboze vans us-lovljav·ajl.! Taxni ,ftirnoioci.. NajM6e trombozt:. V-3!'!€ nato;.taje u goj.azn:lh. i i%a:11:h •.>s.obt>. .Ito]'\'~

du-gto !ll•sp.otniOno lcie u p-osteij1, bhl•::.: _ :zJb.Qg bolesrti 1fi1 pool:i!]E: hiru-riU~ iraiie).'­Vmloije. 1.'rom!boz.a vena se j:aV'lja zbog ozl.jede €1I1dobela vene traturv.>m (povr.z­d-Om), h~mi:jskim sre.::J.sbv.ima .ili usljed b.a!'krl;er-.ij~kog ~tetno.g dj-ejs-tnt.

KliniCku slika. Tmmbozo. vena. -se j.s­pdlja-va poja.v(Xln 1oa!k.e oojatljivostJ. ~::.bo­

ljele V€1l'r-e. N-ek&La -se j.BN1ljaju. ot·dk: i ci-­jan<77...a. 'Drombo:re. vene vdo Oes-to re .p~~e i urbv.rdude rtek pool tje Ms ..

taJnlk.a emlbolije '1.1 plu·Cima kao naj6eS-6e !oornu>l.ik.aoije. '11rornboembo11je u pluCfunoa cnaj6eS6e poti.Cu iz vena donjih ekstreJn.jrbata i vena m.ah ltarlice, JHl­

sel:mo .u Wna.

Ispitivanje bolesnika. 'l'rombozu ve­na 11eloar u.tvrdu:j:e u.rz;iims.njeri-1 anam­nes-ti.Cklllh .po.daWlka i .pregledom boles­m.koa. MjGsto tromboze se utvrduje fle­bogralfi,i.orn.

LijeCcnje. Tr.ombo.7..e ven-.e. se lijel!e

pr:iimjenom .am.thlooagllJJlantnih ;SI'edst.a­

v.a. Aoru'tlilbti.o'hlci se daju kada pos.toj.c

znaci iln'fek:c(ie u org.am:i.211.nu. Preven:tJ.v­

ne mjere za spreCa:vanje :..as.tanka

tromboz.e vena se sprovod-e r,aslv:n.lm

i:li atktiMn.lirrn pakretima donj:ih ckstre­milteta u OOlesrrika lroji 1-eZe u po...,-1-RljU.

zbog pov.red.a, bol€Sti ili hirurli.ltih j.n­

tervencija. Ramo ustatjanje posli:j-z hi­r.urnke i'l1'te!rrv-encijoe takode djeluje .kao

pn.,fri:l..a!krtiak.a mjera.

Njega bo1esnilm. Bo1esnici sa svje­Zom tro:mJbozom vene treb.a boles.ni. ek­stremitet cLa drle u-zxidgtr1ut pri 1-eZanju.

OiJ.j ovog poloM,j.a ,je da se .i21bjegJ1e na­

s'tMl.-aik: embplije ddk &e trom.b n.e r.az ..

gl'adi ili o~garni'ZU.je, -pl'iraste za zid

vene.

50

ZA-:Fflh,JEl'.Jlk'.: 'Vl!i:il:JA !(',[1h1.~:n.·~L1>-:J:phl..:ibi;Ws)

'J.':t; je ·l.\JlJ.~IIlrno ob.:-:lje:.n,ie v•.me .\-z.ar:va·· .n~> baJolx-'lr.iJsloom. 1l!.l!I'E!kcijom. _0110 .naj-0~~6<" aM'11'!:taJe l"l..:t dotnjim dts.h·enri.te\0.· me •. Xn1eltd.ia potiCe iz nekog- Zari.St<~ '·'· o:rg;a:ni.;!ltnu.

l[J:~.;·wd. NajCeSCi UZ\'Ok upa1nog cbo­ljenjc. 'rena je bakterijska inf.~kcij& 1oz nek:og i.:or:i~-ta. N.asrta:n.ku zapaljenjl(:l v-.;,me pomccte 'iltelcretanje, u&poren tok .kirv.l u -vcnama i pTi1iisak na venu. Bak­terljiS!lt:.a :irnfekcij..a m..aj1prije ~zazove pro­i.-ojoan-e u ondoteln1 vene. N.o. tom mjer:>·lu se lf.ITl.lno-l,ruvlajiu ba;ktet"ljoe. Na oSt-eCen8 mj.sSto cndQteioa. vene stv..a.1·a .se tl"Qmb. Zbog toga ?Xlipaltienje v.ena j-e uvljek ud-· rU?Wno sa 'tn:"on:ll'hozorn ~thrombophl-ebi­tis). Ntajtet.i. obli:k ove bol~ti je z:apa~ ljenjc unoZdcarnih vena, lroje mt&taje us-­ljed S.irenja .im.rfeJrdj-:e &a lica ( Cir na lie\.:!, i,nfek.clj.a U!S'a'!la, llOSa i d!l:.). Zbdg toga jc vrJ.o Ste1Ino j~StiSkiw.:tii g·noj iz manj.lkl. i vclifitrilh C::."l.1"eV"a na g11avi, jer pri torn moZ:e d.a se J.nfelooija p:ro"S.tri p'!:erna ve--1l:<llft1...a mozga.

KHniCka slika z,a..,.-i.,si od J.ok.a·lizacijQ ·.w.rpailj€al}a. NajOeSCa l'Jika~o:izacij.a tl'Om~

boflebitisa je n.a donj~m ~tt·arn:it"L£bi­m.a, posebr1o na .poltkolj-enicama. p;"1l-es t se i~~po1j~<Lva bolom u pJ.·-edjelu 7.apa1}o~-

:nja. Mjestl:::> .iG ote~no 1 bolnu JM d~-r dlr, Ko.Za :Lzna.d (!'nje.sios. :w..po1j(.::r~je. j-e C"~'VI..<'rna :\. topl.a.. P.!'.l. ;.'!.!Wijarnju o\i·V..>pale. j.::;:vfujaj~l se' bolavi.

l!i:fl~O·v::;njo ~~~;h;s;.;.ii<B.- J:c.'i-l:a.•!l.i'>.hjc dl.ill'.J,'llh~7£ ·inx-.. ~n:ba:f.lehjjti-AA ,le n .. !1.j(-e§("e

lc,lkoo. J.,j.e.kaT ·ut·~o"!'dll.lje b.rllest 11.a. o;."J.,.'i.:V.YVU i1:\ll-8:m:l:loU'>oti~l p;oC/..aoi'.:...'l:k.CJ. ~- fizli:l\k-.:.1g pT.€ ..

g'l0d-a ·l.::~:aam:Uk.d.. U.035Jta1<?. tl'0mib-o·z,e .i xapalje:nj(~ V'611-e ~!illhtij0Vaju detaljno is­pilt.i:v,.auje ·bolwrfui'.:.a jer su one n.ajCd&: pc>.<;oljaliu~. ~noopk1.2me, poseb.no :n:eop­l.a.:?.nn..e glillt21r.aCe.

LijcCcnje. Upalno oboljenje vena za­ht.i.jeva lcianj~ u pos.telji. Bole..mi ek-· strern.:rbelt 1lr€Jba da je U21dignrwt .iznad vo­dor.a'Wl.og poloZaja da j.)i se svr.ideCio n&'llbanadc 0.mbo1:ij-e. Illfel..:c:ija se lijeCi a:nrt:irbioticiuna. Pr.imjenjLije se a~'!ltik.oa­

,t:!ul.eJliln..a tc-1l'apija i ne.k.l drug~ liiekovi. i-.r.a :aOOl.l.j-:7'1-o imjdsto se stavl\iaju ·oblo.zi.

Njeg~1 holesnHca. Bolesn1k sa trom.-· bc.fl<::b:i.tiE.om ·Grol>f~ 1.0.sj&~G.'10iije d.a leZl 1.: p.-o,9tel~i£·. No&Ol. se drZi u poclig!mtom polclaju sve d:dk lje'IU.:"\1' u:J.e OO·redi. dru­g.aJt.-i.jos. Proko ohokjcl-e noge .se stavlj:a. obr.u:C koJl f:ti:ti oboljeln mjes.to -o-d toe~d.-11€ lpreklrti'VaOa.. Prerna -u,pul\'i:tVLt lj€ll~~CFL'I2.

na ohaljelo mjesto se st.avljaju i mije­nja:jru bu:ro\rJ. oblozi. i oblozi od .alkoh:o­l.a. &1-es.n.i.k :?...a eve ~v-:rijeme 1-ez.a.n.j-a obav[j.a sve f.izi.oloSke potreb€ u pos­telji. I

{l)ovDc [

POR.EMECAJI (SLABOST) PERIF'ERNOG :KRVOTO~~-- /~ ~~6 ~ (PERIFERNA INSUFIC!JENCUA KRVOTOKA) ,S_f j

O.<mmmi Zla'dalt.aAc .per:iJfeJ.m.og k:rvoto~

ka j.e d:a s·v:i.m tkhv:irn-a i org.arn:irrn.a o'be:;lb!i;joE!!cli. norm.a!lnu :r.aspodjelu krvi., :uw.kmo :ad 17ljihiove erk ti'Vlnooti odmo.."mo ;nj.thov.ih 'p.Dtr".Elb·.a u odredffil<Om .momer:1-

60

iru. U'o1'eci tog.a, perJ.fermi tkri-~ ~r~~ I ba da .Sto 1PJ'<Lje i Sto bo1je obe'Zlb:ij€di od\Strom.j1'V.am.Je .§tetrtih .pro.i!zvod.a meta­b-oliLnna (ugljen-!d·ic&sida j_ dr.). Nes.po­sobnoot perifer.nog k.twdtoke d.a izn'S.a··

va ov·e :zada:t.koe na'2.'i:v>a lSe jmsuf.icij®­cij.a (15-laho.s·t) IPerilfenncg kii'vot.Ciko£1 .. Ona se iap;:;ljo<lN:a na rfiJ'illitriJt.e inaC'.ill.l·<:, odno­W-o -u vM-e ob}jJr.a. 'I'i :ob]:i-ci $U neuro­-ci11rult)jtol'l1.a ddsl'oi'!i.ja, o.iwloopa (:ko­l·aps) i Sok.

NEURO-CIRKUI"ATORNA DISTON!JA ·(by~toniD, Jlffil!l.'Ocii',QU]>abaris)

·To je i\cruk.Oi.orri. !POI'emeOOj V".azomo­torn.og s.hstem.a. (sistema ikoji ''reguliSe skupij.amje i S:iren.je klrv.n!i!h .soudova). Na'lco:ordlirnl.:s.an or.ad ovog .s.isrt:.en1.a uslov­

Jj,a,va. :noo.k:on:omilfulost pecifennog ?..r.vo­tok.a. T.a.j po:rern.eC.aj se ~lja'Y~a u vi­du &s.uviJmog pl".iJlirv,a krvd. u nek.e d1j-e-1ove t.ijela, U!Z n.edovo1j[lo s~bdljeva­nje krvljru -..:h""Ug.iJh dijel-ova organ.i.zm.a.

Uzroci. Neuro-cirrkulfl.ctom.u distoni­j'U UIZOCikU:je vk .l'la2ll.ti.'IJ:ittih lrim·.Ll.ac.,'l. Taj porem.eQ.aj se n.aj0056e javt1j.a. u osoba .bjpoplal'>-t~i'lne (slabe) Joon&t.mru.c.ije. Zibog toga se smatra da u ndenom nast.uja­:njlll nasljed~ni Cirrrioci ~icrnaj·u od.rcdenl 2ll1aCaj.. Hsiliitkli. .!pOl'<IDle6aJji .taikode uCe~ stviuju ru na~S~ta.j.arnju ovog poremeCaja .perifernog i!Q"Votoka. T.o il1'1191denje se .p.otlarepljuje Z"irn.jenicorm da se naj~ j·spoljav.a Ill osdb.a koje Oesto do:'Hv.lja­vaju ra.'Zllle p&ihi.Qlce mikcrottraume (.ps.i­oh:i·ako Jt·aprezanje, G'taJ:na ps.i.lhli:Cka na­pet.cs.t, osjeCan.je straha, o.sjeCanje :00-looti. i dr.). N.etU:\0-<cil'kuil.ator.n.a d.isto­mi:ja ~~e ·b.a!kode ja'V'il.j.a !kao p.rop:ratma p.-o­j.ruva u .b:ole.smlidca sa r.a::>mi.m ba.kter.1j­skim, .v!iinUlSJl..tm mf-ek-dijama. i raznim .iln.to.lm:ikLa.cijama. On.a je znaltrn.o CeS6a u poth1'.an1jerili!h oso.ba i u oo-oba C:i.ja je fi.!:ru.'Cka -aikltivnost smamjena (•Cinov,nini. l osobe sa diDuig:i.m wstarma zatnimanja, Cirj:i. (('ad je IP'l"eteZruo u sjede6enn po1ofu­j.u, a ru 'Vltideme odmora su fi:Tlc.k:l u'le­aktJ:vlne).

KHndCiu' slika. Osobe sr:t .n.euro-cir-· .kJuiJ..a,tonnom dil'Slf'..an;ij-om ~-e :l..o.l~~ 11.."'1. •otoe­Z!:lrllo di5am.j.;;: :i. :ru.'. bolov.e u pNx1jeh.i s.rca. Bolovli. lS<u u .,,,ldiu prohfK1a, -'Oi'Jlrl -lt.a-o u:bod il.li0"1zm., 1t:i. ;"IIUJpi', tr$l'm·tm.i iiJ Lraju darn.oi..'TIM. B:ols':m."hlt ip-cikaZ~uje p-r­:::.tom da joe hol ·loJr..:~lliro"<l'8.!ll b.aS na ··Jr"hu srca. Cesti SJl Q..'ilj-e6aji htrp.ar: .. j~l (i".ahi.­k<.t:rdije) i 1nepr.avi1nog r.arda ::::rca, k.n.o:~ d.a srcc 7...aBtan-e (!pCMfemfm.e cl:s.tras.is­tole). N-aj:QeSCi zna.ai bcaa~tl .srt.l ~pr<:·,.pla­Sen dzgl.ed ·bolesrnU:c!l., l1:br.z.Ellnl0 dis.anje, .izr.a.Zen gl'UJb tremor ruikrU, z.a7..arono.st :i crven.ilro .k.'07e !lioa :illi grru'dmog lto~ . Ccsto se ct'V(;m.fto ·smjenj'Llje c.a bljedi.­lom koZe :iili post:>Oje polja &a C!t'fVenom i bljedom kofum.

ATtarjjsk!l ... 'c-rv.nl pri:t:,i'S<J.Ik je norma­Jan. Sl1bj€ilo!rl:vn-e tegobe se ooj:()clCe j-o­vl'j-ajru n..a cra'Cl'llOln mjastu, ·U prisus-bvu dirugili J,i-ca i u ;naopetim siltu.acij.a:ma. Jedna od .k.arak:ter:i.LStiJk<a. j.e o'b.ilno znc­jenje 1.1 pasuSrnirm. j.amaan..:.'l i na dla~o­vima. Sctk€ su hil&in~- EJo:Z,a re i:Zr"a-z.irto zaCl'Voen:i koada ·15t~ pr.8ko cnje povuCe pr­.stom {pozirlliv:arrJ dP...nrnogr.afrl.ao:n) .

Dijagrnozu neurro-ch'll£i1.1!lator.ne di-<>.to­nije po..<>;taMI.j.a 1je.k.a.:r .poSto det.alj-nim isp-Jitivanc:j-srn .1sklju.Ci o1·g~ poreme­Cajc Grca i :kir•V!U.ih su'dava ii. druge bo­lestJ. u kojdh o0vaj IJ)Ol~JneCaj moZ€ d.a bude IS:im¢:o:n1orutsl~a po,ja'VIa.

Ispitiva.nje bolesnilm. Da bi se utv-rdl­la neuno~cinkiu.~.a:borm.a. distx:mliija, treba da ~e obarve T.a2In:a ~i:vru.1.j~.1 koj:im.a se il!lldjuCuju odredene bolesti. Naj Ce­S6e se oba,vil.ja pregled k~e slike, he­matokrita, koncentracije gvoZda u pla~ zrni d.a bi \Se i!Skljuc.illa pr:iJk:r.iJVena ane­mija. P.ored tog;a, obavlj-aju se raztHl. :iapi.tiv.arnja da b'i se :is.kljuOila ~ari~na i>n:fdccij.a. Uzimarn.jem arna-nmesU?!kih pod.a.rta!ka i pregtl.edom bolesnika isklju­Cn.llj-U se dTLUJge bolesti i :ra"lln.e i-nt.QJmi­kacij-e.

a:t

LijeCenje, UkoHko .ie disto-nija pro­p.:r.at•n.a poja<v.a drugi<h bole.S~ti, l:ijeC.i se .os1novma IJ.olest. SuvH.e em(,tivne osobe se li~eOe -s0C1at:L<\r.ima. Posab.an znaCnj Ll

.Uj.e(..,.:mju imaju flzielt!R .akt:i-vrn-os.t (lue­tarnje, SeLnje, g.irrnruust)ik.a. k;u-p.cmje u b.a'ZlenimE. ,i dt·.). Posebno j-e kodsno ako ·os·,)be za odn."edeno v1·Jjeme promljene SI'-e\linu i rnjesto borovka. Borav.ak n.a moru, pos€'hll0 :u prolj-e6e i je.sen, uz ktlipanj.e, moZ-e da bucle 'V!I'lo k-orj,~tan.

Obavez.run -a!k:Uv.a~n nedj€'lj~.i odmor je posebno kar:istan.

Njega bolesnilta. Posebna njega nije potr.ebn.a. Kor.is.no je alto se sa bole­sn:Lk.om de'ta>lja1o .por.azgovan.·.a o njego­voj bales.!Ii. l objasni mu se .njena suSt.i­na. Pd tom ltl'>Sba mru. uka:za-ti :na zn..a­e,aj r.a'IID..i!h Mgij-erusUcilh ·pastwpak ... '\ •1 ot­JdaTI;ianju ovog 1~1-em€Caja.

SJNKOPA (KOLAPS) ·(Synoopa, CoHapsus)

Nagli gubirtak SN:ijes"Ui u\Slovljen insru­Iici.}cncijom pedlernog :kt·vol.oka :na-:d­va se slm:l·oopa (kolap;.<;). Gru:blitak ·.svije­sti je naj.fJ56e kratkotraj.a:n, kakav se rnaj.CeS6e vida u osoba k-oj;ian.,"l. se azima low ?.a na211iilllt.a .ispj!tii;vanja.

Uzroci. Kolaps se jaovlja i u zdravih o.soba aiko dugo .stoje. 'To se na.iCe~Ce deSnva .u voj.niCkom sl"roju ~Li. pri raz.1i­Cltkn g.itm!na\St101ci3n JTh9Sl'Li!festacij.ama. T.aj .po:reme&l.j .per1ie:rnog JtJrvotoka ·se Oe.sto ja'VIlja ;i u .nekilih o-soba koje uzj­maj-u ve6e ko!!ii!im.e nek-ih lijekovra (diu­ret."'k.a sredistvla, htpnolici, .antihiper­t-e-n.zi'Vllli li.jElk:ovi i dr.). Kolap.<; se ja.v~ •lj-<-'. i 'll bdl.e.sm:i:ke. koj:~ doZ.i:ve emboliju p1u6ne arle:r:i~e. Ovi!j pOl'>E:DlleCaj Jn.O".le da &e javl i Zbog s~ja vr.ata.

JiliniClta sli1ta. A·kutnd kolaps {sinko­pa) n.asta·j.e ugla-v1n0m iz dva razloga: zbog s:m. .. :Ynjenog vensl-wg priliva ltrvj

62

ka S11cu iLi ul'lllj.ed naglog popu~t.anja

t.onu!Sa v.ctZOJTl.'O'bo.ra. (norvm.:ih ce.ntara .koj.i iregu.]i'iu £;]{1UJ!Yljanj-c i Si.n:-nje a.rte­·rlja, .po.sGbno .arter.lola). U~"}jed tog-a ~r­C€ J1e moZe svojlm 1;:ontnn1r:aijama da obez;bij-edi dovoljno krv.i ra"'en.irn orga­~nima, poo-ebrt<> mozgu. /'Jbog toga na­staje gubj't-<'l!k svdjeslii k-.ao os.novni zn.ak koiaps.a (~S-Lniknpe).

.Sinkopa (kolaps) u owba k-ojima se uzima !krv u=slavljen je str.a~hom i uz­budanjem. JoS ru toku 1;,-z.im..anj.a krvi, ili nepooredm.o iza. tog-<1, ()SQba lJObli1e­di, izguibi ·sV'Jtja.t i sruSi se, uk()liko ok-otina :bo ne Z<lQ)azi .i s.picij.eCi pad.

·Kl1nii!ka el.ika !kol.apsa je kar.a.k;ter1s­ti,6na. Bolesrrilk n..aglo o...,_jeti izra'Zii.ltu .slabost, m.aJLaJksaJlot:s't, Cesto · nema vre­rmena da to saqp'Stli. okolini poSto vrt-ilio br.w gubi sv:hjest. K<>Za bo:lesni!ka je blLj-eda. Svlje.s.t je por.eme6ena u ra'lli­C11Jom ·&tcp-e~n'U:, -od b1agcg stepena do .pdtpllil1e kome. '-Dijl'!lo 001-e:s:nika je ob­liv.e:no hl.a:dnian znojem. Bo'h~<;J'lic:i se nep:ooredaw prije kola:p.s.a, .U: kasnije, kada se vrati svijes-t ~aile na multu, gadenje, osjeOaj priti:Sika u trbuhu, .a :neld i povra6<tju. Zjenloe u bolesn:lka su proSiTene i sporo reaguj:u. Dis.anje .. je povu-Sno i Ubr:w.tlo. ATterljs·ki priJi­.c;a:k je !11aj.6eS6e smarnjen, Oesto nemjer­l,ii'V, mada moZe da bude i no-::-ma.lan. Pu!l.,; je naj!t\ei.il6e u:br:z:a'T"I, slabo punjen i jedV\a op:iJrAJjiv. Ne1tli bdlesnici •>!'lje-6ajru jezu .i hLa'dlno6u u TU.kl8rna i no­g.am.a. Cij.amo'lia usama i whova p-r·stiju se j.a.vlja u nekiJh '.bolesn1ka.

Xspit.>i.vanje boiesnika. P.oja.v.a k-ola-psa u neke osobe Jxrl -uzimam.ju krvi za p1·.egllede wsl-ovO.jena jc strahom i U2lbu­denje.m. Ua:rok 'te p:o}ave Jrije dovo'lj­n-o j~. Zlbo.g toga u tih osoba poseb­na .isp:itim~:nja nisu .potrebma. Mec1utim, poj>ava kol.aJPS.a. koji se j.ruvi .s,ponrt:.ano, bez nekog 111eprija'bnog dogadaja z.."lh·ti­jeva .o.e~aljnije ispit..irvanje bol-es:nil~a

pl'!ij~ n€\,g(} St-o se wkrljuCl da .s~: l"adilo o .kol.apsu l\Sl·ovlj-en-om neu'l'"IO-cirku·l.ci­tonrl'im .pcn'G1l1Je6.cjem noeuro.g-eme <'ltivlo­ge.

Lijl~Cenje, Holesnika tre-ba odmah p.os-t.a;vlti u hori·z-oJli~i. polo1..:'1j, l:>.Z7. -:>1::-zir.a gd1-e s-e .kolo&ps dogodiiro. Nog-e tr-8ba podi·Ci uvis. Svijest .sc naj0eSL"2 brw wa6a poslije ste.vljan,j.a bu.l~2'sni­ka u vodor.a:v.a.n .poloZaj j podiza.nj.s. no._r(LI, -ulkoliko uzDollt ko1apsa :tije n-ako ozb:i.lj,nije .ob:oljenj.c. Ako ::;-e .wljest br-7.0 ne Vl'.ati, ~1eopOOd.an je pregled od lj-ekara, koji odr-edruje d.a·l.ie .'):ijeOenje.

Njega bolesnika. Kada se .sv:ijest vr.ati boles.ni.ik>u, .po.'trebno je d:a mu se obja­sn:i ;SouSLirrla po.r-eme6aj.a. Troba da mu &e JtJaZe da je taj poremeCaj :.:~s!.::.vljoo str.ahom i u2ibud:enj-em .alto se t-o dogo­dHo .p.1·.illi.loom ruzimarnja kr.vi '?.a pre-· Jtl«l. UikoUiko je ko:laips tk:;·'Lovlj-ern ne­.kim d1·ug.Lm uzr.okom, prbnj-enjuje l'l~ :njeg.a lroj.a odg.ov.aT.a osrnovnom oho]Jc­:nju.

SOK (Shock)

So.!t je teZak oblik jJnsuficij.ancije pe­r.ifelmog krvotoka. On se 11ajCe.S6e r~z­vjj..a -~o, ;i.-aiko moZe da zapoCne pod &likQ'lTl lkol.aps-a.

Uzroci. Sta•nje Soka ·uslovljava.ju raz­h~i:ti etiol·oS..kJ. Cink>ci. N..ajCe.it:e Sok lla­st.aj-e kao poslj-edlca sm .. :onjonja ~pre­mi~le krvj, OOnosrn.o teCnosti u org-anirz­m\.1. T.aj ob1i'k: .s-e ilW.tiv..a hemodinamski Sok. P.t.i:1:iv krvi .k..a .s.rcu usljed toga se ~:m.~iju!je. S1x:.e :<~bog toga ne nto'k da obe2lbi·jedi 00vo:1jne Joc.iliiiline krvi ~ mozark i druge o-rg.ane. Uzroci ,.,man.je­nj:a zarprem:irne krvl, odnosno tj.elo€\'inih <tsOnosrt.i .su ra'2lli'Ci.ti. Na.j:re?iCl uzrok he­modirnaam:Joog Folia su krv.arvljenja ve-

6eg obm.a. Taj obli!k Soka s-e jaV11j.a u .osob.a koJe ~'4B'Wbe veli·ke looliOin~ plaz­-m·e. T<O se ~j.CeS6e de.§av<. ;p.t·i ol:>in:un.im ·ope.lf:o!.illlaima, .::mafi\Q,;t:k-tiC\drm r.eakcija­:nla Hi i2ililv-.u t-eUnosi'i u pet·i:t.<xn-ealnru Suplj.i:nu. Izr.afuna cl.ehidn~t;:tcija j~ 'f.;-1-

Jrode 1.u:rok •ovog obl:iilca Sotka. To se de­S.a.va i zbog poVJ.'l!6nnj.a, prol:lv.a, poll­u;rije ·U dij.aibetiCara, uCestaQ.i:h evakua­cija :scit..Gi:a, p;rl d.arv.arn;j:u diJu!retik..a.

•P.o:rerne6a(jl :r.ad.a srca (srrfun.i j;nf.nTkt, llap.a:d taihik.ardij-e, trepcrenje pr-etlw­m:or.e, tarmponarle. sr:ca ·usljed jzt;iva u srCmm kesu) najCeSti su uzr-Qci ovog oblika Soka. 1'aj oblik se zove knrdio­geni Sok.

~k re truloode ja vlj.a u nekih bole­sn.i!k.a sa .I:zr-<liZiltijdm poreme-Cajem 6e­J.ijskog met.c:.!bol.irnma u bolestima jelr.e, .bu'brega, u toku teSJ.dh ba..kt-mijsk:ih i'll­fekcija .i pri arnaf:hlalkt±iSlooj r-eakcijj.

.Sok .se v.rlo ~'to javlj.a. 2!b-L~g 11.:-S:k'ih trauana i i-2ma7..Lto j.akih boLova.

r-<HniC!(a, s1ika. Osnovni -simptomi i 7moUc:i Sou-.&a sru: 6.IDall"l.jen arterij&ki lt·rv­ni. Pl'il:hs.ak ;uz D.n.ali p;ul&, hladna i :cno~ jav.a :ko7.a, ·bljedli~o-. >Op;3ta miSiCna sla­bo.st 5. psi:hd!Oke p:ro.mjene. BoleSrnik. u S.oku t:-e.s-00 je .scm:t"nol€!Tl!t.an (!J<>S.pan) i noorijen.ril.i'Stall1.. Medutian, :neki boles:n.ici u S<.'\l,::u su wzmB11"11r€mi i neorljent:i.sani. Bo:l-a<mi.ci su u ·pl'O.Sct:raciji usljed izl·.a-7.-eme m.iSi(me sl><J.ibo.s-tj, ..arll nema znak-o~ va p.c'L!f.ailb.e mi.Si6a.

N.a s-rcu i puJ~u postoji t.abikr.rr<lij.a. P•!.lle j.e matt, Ces.tJO jedva .apipJjJ.v. K'I'Vll1i :pr.iJl!ilsa!k je sma!nj-en, i':P.s!o do te mjere Ua je nemjeriljirv. KoZa je blije­d.a, .mojrarv.a. i hladJJla. Odred€'!1 ::;tepen dehiktr.a~tacij.e vrlO &\s'to po.shojj u So:ku.

Jedna. od OSt.ltOVIIliih ;k.arakter.istika So­k.a je Gmarnjenj.e dnevn-e koliCine mo­kra6e ·{.oligurija) cs.ve do a•nw:lje. Zbog toga -se .a:2JQfbne SUIP.srtaalce (ru.reja, krea­tirn'in i d!l' .) teZe izl'l.Wuju mokraOOm, te nas.taje pove6a:n.j-e nj1hov.i:h koncentr.a­cij.a u kr-vi (.a'ZOtemL'i:ja).

63

Ka.d.a .se ~.tanj·e i~oka. pogorSava, po-· stepeno, br:t.P. :i'li sporije, nastaju insu­f~o;jenc:iJc- jGtre, m-021g.a, srca .i bubr.e-­ga, Jooje "..l!gr.oZ.:.J.v.aj:11 Zivot bol-es•nika :i :!-e.sbo d-.o.vt;";d>e; do smntLnog ishoda.

hpiti\'anjro bolesnilta, Tt·eba da. omo-­.gv.6e tl/tr\rnf:i.'Vianl!je etiolo!1ikog fini.oca, 'U:1lrak.a OOka. Pored toga, .ispitivanja sluk d.a \SB•.prati efekat pr.imij(Il'ljenog lijeOOnja. Y.r'~c;te isp.i.tivanj.a zavJse od eti.oJ.o:Sk.hl-1 Crln'l.illaca, koji su uzrokovalh Wk. Najosnovmti:je metode koje sluZe za :isp:itiMarnj.e bol-es:nika su odred:i!vanje vrijedmOS.ti hematoltx:irta, krvne slik.e, krvm.ih .bj-Ell.:am;Dev:i.na, lOCmcerutracije g.li­koze, oelekitro1ilt.a, aootnl:h ISu-psl:.anci i ke'tonskcih SLl.i.llS•taJn.ci -u .k.rvi i mokr.aCi.

LijeCenje. NaCin lijeCenj·a uglavnom za¥l'Si .od u.zroka Jrojti su doveli do So­-k.a. Ham...")i(jj_'ll<amslci Sdk, u.silovlje."l sma­njE"njem ·za.pre:mltne kl'Vi us11jed krv.av­ljenj.a, za-Mijev-a neodiloZ:n~ p1·hnjenu tr-.arns:t:uzi.je l{Tillli iii pi-azme. Bolesniku :trEibc'l podi.Cl '111Dge uv.i!s; treba ga umje­reno utopliti. DaVl3Jllje a.naJlgcl:ika je wlo Cesto .potrebno i ko:r:is:no. Ka.d.a. je Sok U2ll"'kov.an opelootim..ama, neophod­m.a je rprjmjEma trans"fuzi.je lwvi i k.l'vne

!34

pJmrrn-e. N.eophodno je potr-ebno da se otldone bolo_v:i. anallgetSik.im sr.edstviliU'I,

Sole i?.azv.an dehidrat.acijom zahUij€­v.a r-eh.idr.ar"..:adi:j-u bale:m.tka i 'Uspos.tav­lja•nj~ ro.l'lll.a.l.·n:ih ikonoontradj.a _elelc­trolit.-1.. I.fijeOOnje s-e s.-poov-000. .imfuzij.a­:.'Il:a iwtocniC:rrilh i!li h1jpelll"..oT...i~h r.as.tvo­ra NaOl, glilkoz.e i KCI. K.a.d.a pos-'t:oj.e znaci poreme6aja acidoba-zn.c regulact­je, daj.u s-e in:fuiij.e jzotontl:'::nog l'a'Sltv-o-­ra natrijum·lbilk:a:ribon.a:ta (Na-HC0.1) Hi. na trlj um-1.ark:tarto..

Sok .kojri e.e jaov-Jja u bole9lrika sa svjei.im &·Can-rim inf.ro.ikDom. lijeill. se r.a od.g)ov.arajiUCi na.Cin. Kada je 'ltzrok So­ka ~ada srca, neaphodn.:1. je tera­p.ijska purnikdja per.Lkarda i ev.akuacija i2ilii.va.

N jcga bolesnika. Bolesnici sa S.okom zahtijeva;ju po.sebno :iln.tenz1:mu nj-egu. lldlji uspje& postifu se ulooliko S€ bo-1-esnllk smje.s.ti i liJe.Ci u .posebnim od~-e-1jenji!In.a, t-zv. »jerlinioaana za 1ntemziv­nu :njegru~'. Svalt!i: bolesn.tk. sa Sokom .zahtideva stal'l'lu. bri.gu i :n:jegu u tola.1 dana i no6i.. Flrim.cipi njege .zavjse. ocl osnovme b:oles.t.i. koja je u.c;.Jovila na1Sta-111alk Sdka. Ti pr.im.cipi su apisani pr:ili­kom opi.si'V'&71ja oono.vni:h bol.OOti.

BOLESTI BUBREGA I MOKRACNIH PUTEVA

Bu:brezi i mo:k·r.a6ri pwtev.i. su alaj­va-mij-i Elk\skretonni organi. Bubreyj obaviljajiU dvije vrlo vaZne'· funkcije. Oni izlru.Cuju zav.r&ne pr:dizv.od~ m-eta­bdl.i1lma (rureju, !ll'ldk!ra-6n:u Jciselinu,

2 3-f.;r ....... "f}'Ni 3 _I ~~c.; 'd.

4

5

9

Sl. 14. Odn0;s bubx-ega d mok.ra6nrih puteva: 1 . .n•adbub.reZ.na Z.tjjezda; 2. b:rra bubrega; 3. sri bubreg-a; 4. bub:re1mia, -WSica; 5. bu­bneMa k.a;rJiilca; B. 'Ul001:er (an'Olaral:ovod); 7. mok.r-aCna ·be§i.k.a·; a. uretoz\a, (~ mok~ raCni ~am.>a:J); 9. J>ubJ.-eZme lall'd:erl:j!! i vene; 10. aor.ba (.l!r:b<u&ni, dilo); -1.1, dQntia SupJda

""""'· 5 - Lnterne bolesti

Sl. 15, I~-ed nefirona- (osnovne :furukc-io.ne jedinice) bubrega: siv.oofi bci'jOm je oznaCena arterija:, crnom je 1021IlaCena vena: 1. glo­m-erul; 2. He!1!l.e-ov.a lpet!Oa .(diio bu•breZno-g

Jta:naJ.!Ca); 3. saJbimlll. ik<ain.aJii.~.

kreartinirn, std£a:te, :fosfate, i dr.), v1Sa.k vode i Edekrt:rol:ilta. u org.am.izrnu i sup­stan.ce stT-am.e organizmru. (Hjekove, kon­tr.aa1m..a. sredstva 1 dr.). Druga oonovna Ulloga bUJbrega je .odr-la.rv.a.nje homeos­ta-ze (st.al!oog sastava tjelesnm toenooti).

Osnovrna fu..lmrkci.ana i m.orfulo·Sk:.a je­d:im.ica hlllbrega je llletron. Svaki bubreg

65

ima ok-o 1.000,000, orlm.o&no oba bub­reg.a oloo 2.000,000 n-efu:'O'n.a. O.o;,noV>ni dijoe.lovl nefrona .su: glomern..lll, Bav;ma­nova (Bownta!ll) kilJp911La l bubr.eZni tu­buli (OC.an.a!liC). G1omeru:rl pre<ls1avlja srJilet ar.t...enijSIOO :kapHa:ra, k.oji nastaj:u g.r.amanj.ram .a.fer€II'llline (dovod.ne) .cu·teri­ole. Onl se skurpljajou u eferentnu (od­mxh:Lu) artedodlu. BovJna!l'lOVI<'t k.a.psul.a. o.kruZuje glomeru:l. U njru ISe filtruje teCnost iz krvi. Bovman.ova ka'P.sula IS-e

'l1.W.%arv1l.ja buil:xJ.'eZln:i:m ka.TI.ali.c':rlma. Bub­reZni k.arnaliC .se sastoji :i2 sljedeC.ih cB.je­lova : pxok~S'imalni kana.HC, I-Ienlej-ova (Hen:J..ey) .petlja i dis.tailnJ. kain..aliC. Sa­binn.i 1vam.alliC skUJPlja mokr.f'.Cu iz viSe nefrana. Sabinni k~Cl se ulivaju u Ca·S"ice bubre~n.e ka'IIlice.

Mokr.a6ne pwteve Cb1e bubrcina karJ.:ioa, ureteri (mdkTa6ovodi), mo.lc.­raCna beS.ilk.a. i ureh·.a (.i:z:vod.ffi makra.C­mi kanal).

P.roizvOO r.a.da bubrega je mokr<vSa, koja :se prek.o sabir.n.th kanaUt'a izlui'!u­je u OaSioe bUJb:reZ:ne k,a:rlioe. Molm:a6a 1-z buhTeZn€ kadioe o:Ui.6e k:roz ure!.e.re (mokra6ovcde) u ~nakra6nru beSbku ko­j.a sluZi kao rezervoa:r za skuip1j.wnje mokr.a6e. MokraCna beS.i'k.a .se povre­me:rvJ pna"i'ini preko UTellre (i.z;vodnog mokr.a6nog kamalla) u &polj:nu sredin-u. Prooes &'tWLranja mokr.a6e je vr 1o slo­Zen.

Osob:ime kon.aCne mdkr.a6e su rc:..Ju1-tat glameru;'\Ske fi:lrtro.cije, tubulske rc­.apsorpciie. tuhufiske e'kskrecije i tubul­ske se.krrecije.

Bu.brezi.. svo.i:im Tadom sbv.ar.a.ju i iz-1uOuj.u odredenrt.f koliCinu konafule mokra6e :z.a 24 .sata. Ta koliaina se zovP. di.u'I'eza. KtxnaCma mokl'a6a ima odre­dene o.sdb:irne: reafk.cijlll, reLartrl.vnu gusti­nu, i~led, hemij&ki i: 6elij\Ski. sasotav.

Simptomi i znaci

Bolesti. bubOOga i mdk:naoruin pw~eva .se ispolj.arvaju Tazn:im s.Imptomima i znacima. Ne:k.i od nji!h su opSti simp-

66

toml, .loojl se j-a.vljajrt.l pri J."a:llnim 00-le::.tima drug.i:h m·gansk.ih sistema i or­g-ana. Dru:gJ sirnp'oomi i zn.aci ;}U ma­=nje :illi v.iSc specif:i:Cn.i za bolest~ bub­l'ega i maln·.a6nih puteva. Oni s.e naj­~6e 'i.lvrSCuju u pojedin-c s.~ndrome

kaor..a.k.ter.ist.ilCne za bolesti bub1·eg.!:l i mcitira6nlh puteva. To :su mokra<'mi sirndxom, .ed.emsk.i sind-rom, hipertenz.i..v­lrli si!ndil"om i anem:ij\Siki s.indrom.

MokraCni sindrom. Osnovna funkci­ja bub.rega jc stvaranje mokrra6e, odr~­tlenih o.sobin.a (koli:CiJna, i-z.gl€.d, boja, odrr:eden snsta.·v u noorg.a.nsk'im i organ­sldm supst.amcama). Razwnljivo je da .se u bolwtinna bub-rega remot.i. stv.a­. ramje molcr.a6e od:redenih. (>SOb ina. Ra:..me ·001oo!i bufbrega su pra&:ne pro­mjen.ama ramtih osdbiml molu·a.Ce. T:a­ko se mijenj.a koli:Oi!n.a da1evne :.aokra­Ce, njen iozgled, boja, rel.artrl!vn.a gu.s.ti:na i :reakcija.

Alkrutne bolesti bubreg.a su pra&me .najCeS6e smanjenjem diu.reze. T.a poja­va n-aziva se oligurija. I:ruzetno rijotko prestaje siv.aramje mokra6e. T.a pojava &e nazi.va anurija. Anuniju treba razli­•kovati. od pojma roetencije mokra6e. Retencija mokraCe o:zmaCa.va nemog.uC­nost mokrenja, .ia'ko se mokraCa nor­lTba.lno stv.aJra 1.\ bu:brezirm.a. Stvoren~

:koli'<":irne mdkrraCe se sJtrupl;aju u mok­.ra6noj IJ.el"ici, aJl..i se ne izlrUJCuj.u iz nje. HroniCma obol1enja su pl'aCen.a poHl~ri­jom ~pove6a!n:je:m dti,ureze).

r~E.gllecJ. mokra6e se takode rnljenj.a u 00169ti!n:La bu!brega. On.a je vrlo Ce.s.to zamu6en.og i(l,gleda Ill bdlesmika .~ r.az­.:nJm bol-ootirma bu.lbrega i mokraCn.ih ipUiteva.

Boja mdkxa6e .se ·ta.kode mijenja pri ra'Zn:im. bdl~a bubrega. Ona je iSes.­to ·crvene boje koja m..a:stalje z.bog izlua­V8al.j.a: e:ritrocisba u mak:ra6i. Ta pojava ma.'Zliva se makroskopska eritroci.tgri.ja ili hema.turija. No:rm.a:ima bo]-a mok!ra-6e je slaibo Zuta. Bolesn.ici sa hroniC-

nim oboljenj&rna buJb.reg.a. Oesto izlu~­ju Gllroro be2lbojnu mokraCu. I.clu·Ci:va­nje ·~bdjne mokr.a6e je uzro.k.ov.ano za.drl.aN.a!lljem boje u Ollg.alllizmu.

Edemski sindrom. Edemi (otoci) se vrlo ()e::;rto jav!L"jaj.u u OOlestima bubrega i mak.na6ruilh p'Uiteva. Oni. mog.u da bu­du x&Zli.Ui:t.o irz.r.aZeni. Karakterisbika tih edema je da se l'aiSipOl'ed.uju po ili.ta vom tijelru. Oni Ge naj~e zapaia.ju na lieu, posebno lila oC:nim .k.aJpaima, a .izraZe:n.i­ji 51.1 'l.ljiUitru· postilje spavan.!a. Edemi u bdl.wtima bulbxeg.a su '..lSivv-ljeni za­drZav-anjem soli i vode u .,orga:nizmu. On:i nastajiU .:2lbog nesposal:xnooti boles­mh. bUtbooga da :i!'ll1u6e norunalne koli.Ci­ne lcu:h.iinjske ooli, koje se svak-odnevno unosoe hrarn.om. Ti edemi se zovu nefri­tiCni edemi, jer se na:jC,e56e javljaju ptr:i I'MI.roiltim zapal]enj.ima bulb:rega (nefri­tis:ima). Edemi u bo1es:nika sa obolj-e­nj:ima ·buhrega mogu da budu po.sljedi~ ca hipoprot.Cirnemije (smanjenj~ ko.n­oonrtn-.aclje bjdkmOOv.irna u krvi). H:i:po­proteinElTO!id'a de naj-l!eMJe prouzrokovana .p:rdt:e:im:rurl~om (gubJ}OOjem velhldh koli­&n.a bjeiam:Cevirna mc&:r.a6om). Ta vrsta edema n~jOOS6e na:sta.je u boles:niJka 5a nefi"'2!Jrlm (~ncfro"t5kim) sindromom. Zbog toga se orrl zov.u nefrozni (tnefrot­ski) edemi.

Hipertenzivni sindrom. Mnoge bo~

lmt'i. Wbroeg.a su u.Qao.ufune .!'18 I(ITterij­skom h.iipert.enrz,ijam ("JX>Ve'6a.n.jem arrte­rrij~g priltisk.a.). PoveCanje dijaSitolnog prilblska de dmraoZ.enije od poveCanja ~:d:s­

tolnog pr.iltiska. Ono je karak.1:er1stilmo za bolelsti bu'brega.

Azotemijski sindrom. Too je nazilv za pove6amje .kpnoen.rtraclda razn.ih arzot­

:n:i!h. sup:stlam.ci u krvi ·OOlesnika .sa boles­tinn.a bwbrega i mokna.Cni'h puteva. Raz­l&g.anjem rp:rostilh !i.. sloienih bjelan.Oevi­na u or.g.art'liizmu strv.arorju se razDl.e ru>.:ot­ne S'l.lpst.anoe. To su 'l.l.re~a, kreatini'I'l, m.ok.TaCna kise1i!na, ra-zne aminok.iseline

••

d dtvuge. Sve te supstance se izluC:uju u,r;~'loaWlom prdko bu:brega u mokraCu, balko da StU njil:love •konoontr.acije u krv.i z.c:Urav.i:h osoba vrlo male. Turloo se kcmoentracija u;r-eje u krvi k.:re6e Izme­du 2,5 i 7,5 nunol/1, mokra6ne k..i.:;elinoe .izmedu O;Z.l i 0,45 rnrrnol!l, kroeart:in.ina rnarjte§(:e do O,lOG nunol/1. Ak.utna i luxxni:Cna oboljenja bubrega su Ce.s·to p1:a6en.a pove6arnj~ koncenrtraoi ;e tih supstarnci ·U kl'Vi jer bole.<~ni bubrezi ne mogu da i-:al.ure sve koliCine koje se 'Sbvaradu u norrnaltnom met..e.bolizrmu bjel..arn.Oevim.a. Pove6arnje konoon.txacije azotn:ilh supstanci u knri naziva se azo­temi-ja.

Uremijski sindrom. Bubrezi imaju veliJc,u ufl.ogu u .a.cidobaznoj regul.acidi i od-da.voS.Il'lju stailine Joonoontracije jona vodo.n.illva., r.a:zrrri!h kati.-cma i aniana u Ce­l.:ij.slooj i v.an6elijskoj te61osti. Zbog to­ga u boles:n:i;ka sa bole&tima bu breg.a naJSta:jru .i porerne6a;j:i koncentracije po­jOO.ilnih jona vodon!i'k.a, raznih ·kation.a i am:i.ona. T.arko nastaje smanjen.jc ill po­v-e6a.nje konoem.traaije jana v'Odo..."li.k.a. (n.a.tr.i:i·U!Illa, .k.aU;i,j;uma, magnczijum.a., k.a!l.cidrUJin:a, hlorida, foof.ata, ~U!lf.a.ta i bi­IDarbona<ta). P<xreme6a.ji konoon,tracije jona v.odorniiika u :k:rvl usl-ovljav.aju aci~ dozu (~1j.a.varnje) OI"ganizma. Aci­dom i .porerne6ati konoontracija poj.OO~­nih lkaiblona .i. an:ion.a uslovljavaju. por.e­mc6aje 111er.w1-o-:miS.i:6ne nadraZljivostj, To se ispo]j.a.va .u r.aznim ;·1e.rvnim i psi­IDOkim p;or-em-e6aij:ima, sve do k()m€ (.g';u,blh sV:ijE!<>ti). Stanje i poreme6a~~ kojd. :se j.a:V1lja..j u u bolestima bubreg.a us­lj<:)d o.acido2lE! i poreme6a.ja kon,:entraci­je elekstn:JUiJta n.a.!z.i:va .se u-rem.ijLl. Koma ·kaja n.astaje Zbog uremije naziv..a se u.remij.ska. k.oma. Pr.ema tome,. :poJctm azotemi:je i rll!rel'llije se j~nO r.2.Zlikuju .. A'2l0temtjlo9. 01Jl'iai08.W .pOveCanje .k.on.-. cen.rtr.acije ~h su;psta:.nci .u krvi, a .urerrfij.a 0'21nao8ava. opornin~6aje konoen.:. tr.a.-aije jona vddon:ilk.a j e]ektrolita u =krvJ, odrri~o 'tljelesri:im teCnos.tiffia.

67

Anemijski sindrom. Anemija se l:!es~o j.aV1lja kod ra7m~h OOle&ti bubrega i mokra6nlh pwtev..a. Ona joe posljedioa raznih poremeCaj.a. T-alco .:m<mlija ~a­staje UJS.ljed velike eri:trocituri,;e (hern.a­turije). Bubre71 stv.a:raju horm-on eritro­poetiln, koj.i stirmul.iSe stv.aranje eritroci­ta u koStrunoj srZi. Sman}eno stvara,1je ozr.irtrop-oeflin.a !11 o'bolj-clim bubre:z:ima moZe d.a bude uzrok nastanka anemije u.sljed nedovO'ljp.og obn.a:W-j.a;nj.a i~>.tro­

OOnih eritrocita u koStanoj Sl.zi.. Tia'Zil'le

supstanoe koje se 2ladrZav-aju u Jcrvi 00.. 'lesniika, :z;bog toga ~ lh .jboljeli bub­rezi ne m10gu da i2Jlru.Oe mokrat:om, mo­gu tokstfulo da oSte6uju koStanu sri i da to bude uzrok nastank.a a.nemije u bol-esnik.a sa boLeslima bub1'e.ga i mok­ra6n.ih purteva.

Sv-e boles1zi bubrega i mokra6nih .pu­teva mogru. d.a se .&Vil'Sitaju u cl.vi.je osnov­~e gi"Upe. Jedrn.u grupu Cline razne bo­lesti ·burega. Drugu grupu Cl-ne bo­Jesti mc:drna:6:nlJh purtava.

BOLESTI BUBREGA

Bolesti bwbrego&. UJSlovljene su upa.l­.tri!m i degenerativnim. procesirn.a. Pato­loSki pr-ocesi mogu da zahv.ate cije1e nefroQIIJ.e ill. pojed.irne njegove dijcl'Ove (g.lomeru~e ili !tubule). U.pa.lni proces koji z.a;hv&ti glomeru1 naziva se g~mne­ruHtis. Prooes moZe da ?.ahvati same tUJbule. N.a1&-S6e upailino-patoloSksi pro­C€:S zahvata cijele nefrone. T.ada se go­vori o glom~rulonejritisu. Neke bolesti. bu'breg.a imajru ~kutam. tok. To su akut­ni g.lo:m.eruil.onefritis (ak.uimo zapaljE'Ilje buJbrega) i aikwtma 1:ubulsk.a rr>ekroza, koja se i&poilja:va -akutnom bubre7mom insuti.c~iencijom (os1a:bdi6u). Hro:ni~a aboljenja bubreg.a su hronic!ni nef:r·l.t:is, hid.ronef:roza, nefrorungioskileroze., en­demski nefritis i hoonl.t':!n'i pijeloneftrltis. Sve -te bole:;.ti V.l'BlTienom uzrokuju hro­niOnu bulbrelmu itnsu.fi.cijencij~ (sla­bost). Posebno oboljenje pred&tavlj-a. ne:frotski sindrom. Posroje i r.a:zrn,i tu­mori bubreg.a.

AKUTNO ZAPALJENJE (Glomerulonefniths aouta)

BUBREGA ' J

Ovo o'boljenje se :najiSeSCe javJja u d'i~oe i mJa<lih O<J,ra;ilih oooba. Akutni. glomeru.loneLritis se naj 00500 javlja po-

68

slije :iinfekcije krajnilk.a, goonjih disaj­ni!h purtev.a i koZe, a ispoljava se u dva oblik.a. To su .akuim.i difuzni glomeru­lo.netr:i<hls 1 rakutmi fik.alni. (:iati.Sni) ne­fr~t1s. Pooebno alkutmo zapaljenje. bub­rega je tzv. ratni ·nefritis, koje se jav­[ja u r.rutu.

Aku1Ini d!ifurmi glome:rulonefr.i;ti<; se ispoljava u dva klini.&a obl!ika: akutni prollier.arlli.Wli g[omeruk:mefr.Ltis i m-e-m­bram.o:zmi glomer-ull~'etritis.

Uzroci. Akutn,o difuZ'Ilo zapaljenje bubrega :iz.a211vajru hemoHti6ke strepto­kolte, sta:fiil.okdke, :r.Mmi virusi, sprrohe­te, par.azi>bi. i r.a:zma sistem.<;>ka oboljenja. Najre!<li =roful.ilk akutnog clifuznog glomerulonefu<iti.sa je hem.olitilli strep­rokok l!z gTUpe A. 81treytolooke koje se nalaze u nekom z8.riStu u organizmu (krajni-ai, kari02II1i zubi-, gornji d:isa..j!ni org.an:i. i dr.) lui5e toksine. Tok&.iml (sllrept&izllni) ;, tih Za.ri.Sta doopijevaju u kirv bolesn..ika i :iza!zivaju stva.r.anje Oil>titijela (a..tisbrepbolizina). Ta ""'tlti­jela dospijevaju putem krrvi do glome-­ru1a u bulbrezima. Reakoi.ja =tlgen-ain­ti.tijelo ocligtr.av.a se na glomerulima lza­zi'Vajuai nj:iihov.o oSte6enje koje se lspo­Jj-aova u v.idu akutnog dl:£U2Dt0g g1ome­ruilanefritisa.

KliniCko slika. Bolest se ispoljava obiCno 1-3 nedje]j.e poslije .neke s'trep­talro'kme i'nfekcije. To se najCeSOO del'.a­va po.slije .preJ.eYall'10g zapa•ljenja kraj­ni.ka (..rungilna) ill· !pOSlije prele".canog ~r-1aha. Alku:Unl ,proll,fera1:i.vni ·glomerulo­nefr.ilti.s se maj6e56e javlja u djece 1 m!Lad'ih odms'lih osoba. ('Osnavne .k]j­niake Jror.a,.kte.r.isti!ke ovog oblik.a 3kwt­:nog nekitisa su oligurija (.-;manjenje dJnev.ne kdli:Cine' mdka'a6e), pojava pro­teirnrurije, ciJli!ndr:wrije i hematurije. Ar­te::nijsk.a hi.pertenziJja i edemi su raoz­liCri:to WM.Zeni. Bl-agri ob1ici !xJlesti _pro­tiOu sa nezmaimJm po;remeisa)ima (pove-6anje arter.ijskog pritiSka, pojava ede­ma, ham.altu:rije), koj!i mogu da jzosta­nu :i!li su kimilkdtrajm. TeZi oblici 'bolesti se :ispdlj.:w.aj\t glaVQbol~o.m, mukom, gadenjem, povtra6allljem, pojavom ar­terijsk.e hirperten:zij€: i edema, sa po­ja'V(.IlU a:z.oternijc razli,l:i.bog 51tepena m bez nje.

Membrano..mi · glom&l\lonei'r1tis se ispdljav.a na drugi na-Cin. OsnOV'ne ka­xakrtertistike ovog oblika nefriti.sa su iz­raZeni ·Erlem'i, oDgurija, izra.Zen.a prot~-

Sl. 1-8 bronf.ena .pod~(otdk) Jll-ca u bo­leSilil~ta ·Sa aku.1m~l-m (Zapaljcnjem, hubrega.

.itnu:rija, s:mamjenje k.oncentr.acije bje­lcm6evb"Lc'1., posel:mo albumlna pl.azme, pove6am.je lroncentracije hok•sterola p1a'Wle, odsu:tmqst .lva:rdio-v.a.siku:larnih poreme6aja ~ azotemije. Ov.aj oblik n<":'­fr.i!t:isa se Oesto sluCa:j;no otkriva. Jspi'li­v.arnje bdloon.ika ne daje podatke o pre­leZa:nom .a!lcutnom nefrit:isu. Sm.aMa se da ovaj dblilk: n.a.staje kao pos1j-edic.a pre1ez.a'llog ak'l.lltlnog ,glom~l.ll<Xnefritisa, koji je proSa:o naj{-e86e nezapaZen 1 pa prerna tome i nelijeOOn.

Ispitivanje bolesnika. Bolest se ut­vrdru.je u~am.jem anamnesli-Oki."J po­da.talk.a, posebno o slwrijoj prek-7..anoj arng.ini :hli nek:im drugim infE!kc:ijama, .naj0e.S6e goTilJih diisajnih put.ev.a, Pre­gledi mok!ra6e i kTvi na cjelokupne bje-­l.ain.Oev.lne i azotne supstance (ureju, kreatiiD:n i mokraUna k:iselina) sluZe za utwdiv.amje bolestll oblika 1..lcu1lllog di­fmmog gilom-erul.onefritisa. Pored toga, OOreduje se Blll:tis.treptolizinsid titlo'3.tr u lkw.i boles'llika. Ispitlv.a.nje obuhvarta i ~d:irv.anJe loonoen·tracije e:1E"ktrolita (natrijuma, ikalijum.a, kalcijuma, m;.tg-

nez:ijrum.a, WkarbomatJCL). ·

Nj~ga bolesnilta:. Bolesrrici sa akut­:n.irm difru'llni!m za:paJ.jenjem. bubrega t.r-e­ba obavezno d.a leZe u postclji sv~ do JSOezavamja 2il1.arkov-a bolesti. 7...a to vri­j-eme sprovodi se opSta njeg.a kao i u dt'Ug.1h b<desrrilka 'koj~ z.a. v:rijeme bol€15-ti 1-eZe u postelji, Posebna paY..nja s-e obr.a6a na ka;rdk> ... vaskulal"ni .:-.istcm i diurezu.

-------·· LijeCe!!~oles-nid treba da leZe u p~ sv-e dok -se hema.tu;dja tne izgu­bi. Kad.a pootoji oligurija, ogt·.aniCava se unoSanje v()de i uno&w.je bjel,anC.:::-­vina. Il.'ilhn.·.runa se kru'1a:k-teri5e ograni.Ce­njem bje'lamOOvina l :izrazit:L··n ograniO~­njem unoSenja soli natri.jurm&. Anti.bi­otiska terapij-a se ·Prim.lenjuje, n-ajOeS6e penicili!n, ;radi od.st:r.amj<9n}.a Zari.Sne in­

, fekc~je iz o:rganl!z;m.a bol-eso.1.i.lro ... Ukoli-

69

ko se javi .arnurija, u lijeOeri.ju ,;.e ptjmje­njruje vje!rtaak!i. bur-eg. rtada se pow~Ca i norm.a:r:i:zluje dm.ev:n.a diureza, poveCa­va s.e U!nOSenje v.::xie (te5nosti) i ooll.

AKUTNA BUBRE2NA INSUFICIJENCIJA v

·(Insur.Hit!:i.entio renu.m acuta)

To je a:lrutno oboljen~e buJbreg.a koje se kJar.a!kteri.ISe ne.';1posobno'S.:...'"u bubreg.a da 1u0e mOk:raCu. Alkutna bui~:reZna .i.n­suficijencija ·predstafVIlja vrlo teSko oboljenje buibreg.a, koje se :naj CeSCe za­v:rSav.alo .smubnim .ishodom do poOetk.a primjene perUrt:o;en.aJm.e dijalize ill.~ :no4iJal:irre {vjeSbaak:Jog bu·br.ega).

Uzroci. Akutna bubrei:noa 1nsuf1ci­jenai.ja il'laStaje 1z vi.~ uzooka 'obiCna iskrvavljenje, Sok, traume, izraZene de­hid'M!baaije i .qp-Skot:ine). Ona taloode n.a.staje zbog mioglo:b.inutije (.i'ZiiU&v2.­!Ilj.a miogiobiDa. mxiliraOOm) pri teSk'im povred.ama m:iSi.Ca {ltziv. kra.S-s.i:ndrom).

KJiniCka slika. Akutna bubrefua. oin­sufiaijencija protJJOe km:z 3 st.adijtu"na: sta:d..id'llm ~UTJije, stadijum poli.u:r.jje i sta:dij'llm rrelocmv.a:Iesooncije.

Stad.ijum olligurije se karalcteriSe iz­r.a:z:itirm smoanjenjem d'neVQ'le koli<:.irne molcra6e, :z.natno .iBpOO. 30 ml :za sat. US.I.j.ed. ~ga ll'laSjatie brz<:~._.rm.er;ci.j~ __ (za-

. drlJa.vm'je) "Sdli i v6de u organizmu bo­lesri!ik.a. To se tspoljav.a hrz;im pove6a­!l'ljem <bjel-esne teZ.iln'e, pove6anjem arte­r.Ljskog .pr1tiska, pojavom g1avobolje, !narbrekloSCu Vl1atnih vena i ubrzan:irn p~. ~ qlrl;g.urija i an.\.l•rlja su pra&me pove6amjein koncent:racije k..a·­:lijuma i a:z..atn.ilh &lJU"Stanci.,u krv:i. Na­st.a.je sananjenje konoentracije bikarbo­nalta (rt:w. ai!OOalne rezerve) i acidoza. Edem.i mogu biti. jako izra.Zeni. ·Tako te§k.a k!lirni(]k.a silica ovog s.tadljuma mof.e da trade n1ekolilko cfw..a, dc..lt bub-

70

rez.i. :ne poimu po:novo d~1 i.,;luCuju mok­raCu. Uiko1:ik.o se to ne desi, bolesni-k postepeno ude u uremijsk.u komu i umire.

Stadijum polit~rije se nastavlja ina sotadtj·"ll.lm oli(gu.rije. Bolesn ~k sv.akim ci-a­nom .iaautQuje sve ve6e koli.Cine mokrs­Ce. U rtim s.LuCajevim.a mo?.e bno da na>9tarne izra.Zen.a ciehldr.:vt:.aci.i,'l i alk:<.~­

loz.e.

Stadri.jum 1'e1wm,a.lcsr.cnc:ije nastaje Jw. stadlij·uma .poliurije, a kan.·.a:k!teriSe se post..apen'im po.tpu.nim opnrav!kom bub­reg-a i norrnailizovaa1.jem Cnevm1lh. koliCi­na izlui5ene mdkraCe. Poi:puni opooravak 1·.ada bulb:rega uspootavl]:a se tek kroz .neilooliiklJ nedjelja.

Ispitivanje bolesnika se -sastoji .u .wa­kodnevtn.dj strogoj kontroli d:i.lJII'eZ€. Pored roga sv.a!kodnevno se od.redujc kanoemtracija hemoglob1:u1, azotni·h sup;stanci i elek.brolita, p_ASebno kal1ju­ma u, ilant.i..

Njega bolcsnika. Bole.sonici sa aku.t­nom bubTefuom insu ficijencijom treba d.a. se Sto pr.ilje 'transport,uju do veC.eg medrl.cimsloog oontra u kome ~e .na•lazi jedi'r1ica za inrtenzi:vnu njegu 1 moguC­nost plirm:jene v,jeStaCkog bubreg.a. (he­m<Xl.ilja!:iz.e). Posebna pafu1ja mom da se 1}X)Sveti nje2!i. usta, koZe i dijelova ti­Jeta lila kojirna bolesruik leZ:i., u cilju

.. spreCavanja dekubittma i .ilnfekcija. &1-ie.cmici treba da se i7..dtu.iu od IX16jeta, s obzirom na m.oguCnost prenoSem;ja in­felroija.

Lijel!enje. Principi lijetenj:a su USa

lovljeni potrebom .;preCavanja l\alStan­ka ak1.1Jtne sr&ne :i!nsu!icijenci.je, hiper­kail.iem.ije i acidoze. Z.bog toga se prJm­jenj·uje odgova~raj.u6a jiS~na, ogranire­;nje ·U.nosa v.ode j soli.

Prev.anrllirvtne mj£'j'e za spre&wanje nastanka aikutne bu,breZne i.Nmfjcijen­cij.e 21bog !dkla, ohllrnih krva~jenja, iz.-

r.aWne deh:i:dlra.tacije srustoje se u brzoj rch!iilr.a'tadi.~.i. bolesnik.a vraln:im ill pa­renter811ninn putem i u d.avanju trans­fuzija k!r:vi :ill:i. lka.-vne pl.azme.

HRONICNO ZAPALJENJE BUBREGA (Nephi.rirtils olu""Onica)

H110Cililini nefr:Lt.is predstavlja hronlC­no ~1!lljen.je bub:reg.a.. On !e OOlekra rjedi u djeoe u odnosu ·na odrasle oso­be.

Uzroci. Ovo obooljenje bubrega je :n.a!JOeS6e poSljedica ncizlijeCen.og a.k.ut­nog za'P8J].je:nja (.a]rubnog glomauilonef­ni.iO.sa), Ono se .n,mc;,tarvlja posllje ;e,k\lt­nog z.arp.a.ljenja i tr.a:je du.Ze Hi kraC'e v-ri­jeme. K.a:o -uozrok hroni.i:nog zapalJenja bu•breg.a. smarb:ra se i r.anije pr.e~-e?..ani

~.rloa.h i,kpji" Je b.io pra6en j_ zap.nljenj-em bu!brcga.

KliniCka slika. Hr·orriCni nef.r.itis predstaNlja podanUJkJ.u bole.st, '·ko"ja se postepeno l·.a'lJVija poslij•<! prel-t"~nnog

a:kutnog glom6£'1,l'km.efr.itisa.. Boloest ka­r.ak.terJSu pogorSa.nja i mimi petiod!i. u vremenru · od nek.olilko mjeseci do viSe godima. 2'Jnaci da je a;kutno z.apaljo::mje pre~lo u hronil!ni oblik jesu promje.ne u mokraC:i. (them.a!Lurrija., proteinuri.ja, ('j­

lindrur.i!ja) !i. odrrZav.anje poveCanog aii'­terti.js'k:og .pr1t'iska poslij.e dva m}e:seca od po&roka balesti.

Bole'll"lici sa hTo;n.i-6nlm zaJPa.ljen~-em hubrega .ianaju k.aJr.a.R;ter.i:.;.tiCn.u il.uCkoa.s­tobi.jelu bojou .ko-Zoe (,boja sla.me). Ta bo­ja koZe je .posljed:i-ca nei.7.lluCiwmja n-e­Jtih sup.st.arnci pr-eko oboljalili bubrega .t uslj€id mallokr.v.:nooti (-ana:m:i.je).

Prvi e.im1p1xxmi k;ojj se ja.v·ljaju u bo­lesffilka sa hro:ni-Onian glomef.ulonefriti­sorn s-u: m~lost, hl"2".o z.amara'Jlje,

glavobalj-a (tkao znak !)oviSenog TA). Po:rod toga .naitaje post-epcn gubitak apet::ilta i mtSavljenje.

U nelcih bolesnika .sa hnoniCnrim ne­fr.itioom j31vljaju. cse i ederni. ObiCno se jav;ljaju otoci oCnriJh kapak.a., nm·oc..ito ujtu)t.ru.

:HroniCni. nefrii.ks. protiDe u tri stadi­juma: sta.dri.jum hilpofunkdjoe, stad..ijum ..a74tem:i.je i sta.dij.um uremij€. Oni su opisani u hroniCnoj bubi"cZnoj insufi­cijenciji.

Ispitivanje bolesnika. Pnegledi boles­Q"lJka, pr.egJedi W:VIi i mokr.aCe sh1Ze da s-e: ut\I"'T.di postojanje h1·on:i.Cnog neftit.i.­sa i stad:ijUJma Dolesti.

Njega bolesnika. Stadijum hipofun­kcije zahrtijeva pooobnlu ~jegu. U to:m. st.a.cliijoumu OOles.ti bole&n.ici 1:r<>oba da budu ~'tede:ni W.cih fi'l.l.Ck.ih .napor.a. Bolesrrici sa stadi1umom 1zt<:1Zene azo­ternije i urenrije lijeOe se u stacion::ll"­Jll'.im zdr~enim. u~-ta.no.vama, u ~OO.i­

nlcama za :inten'Zi'WIIU njegu.

LijeCcllje. U prvom stadijumu bole­sti, kada su funkcije bubrega jo.S uvijek Zif1.31tn.O oCu vane, a ure}a u k'I"Vi nonnal­'lla, J.ijeOen.je \Se sastooji u otk:l.anj.am.ju fo­kusa (Zari.'S'ba) u o:rg.anizmU. (gnOjavi kr.a.jrniLci, Jc.a1".i.crJ;ni zu'bi). Bolesnik treba da .irma umjeren Zivot i dovOljno odmo­ra. Posebna pa:?mja trreb.a da bude po­Gve6e.na j~Shr8Itli. U -prvvm ~St.adijumu bole.soti, sve ddk. je UII'eja ·u k.rvi nonnal­:na, :ishr.an.a. je ·Icao u zdravoih osoba. U bole&nilkm. k'Od •looj:ih pootoj.e eOemi il.i povi;S:en al"i:er'tjski priit:isa.k traoa da bu­de n.C.SliS,Ill.a 1lsftr.ana, i1i sa m.a.I:im koliiS­na.rna .soli. Pojarva grip.R i druw1h lnfek­oij.a gomj.i!h <lisajatilh p.uteva mten'livno se lijcli amtiibioticima, bez obzir.a da li su rteZeg :i!lfu lalkSeg Gt.Epe:na.

Uko'.l:ilko je bol.est pre..li:l.a u drugJ. sta­dijum, k&da joe ureja u krvi -povec:'-.arn-a, kdli:Cine bj.eJ.,arnOev.im.a se ogJ.<'V!'li.C.nvaiu n.a po'lov.im..u stMannih potreba, dok uzi-

71

ma.'I'lje ugljerrih .hd.Wrata i lt.laSti. i dolje ostaje dozvo].ieno. Karla se ja.ve znaci stadij uma urerrui.je, boles!!Uk se lije8 u bolniCkoj usbaa'!.ovi prjlmjenom vjeSta~­kog bubrega.

NEFROZNI (NEFROTSKI) SIND ROM (Syndrroma. :nephroticu.m)

Nefrot.sk.i. slrnd;rom pred.sta.vlja clege­.ner.ativrno oboljem.je bu,brega looje s.e kar.eJkterJ.Se .izraZEmom protei:nurijom; ana dlovod:i. do smanjenja bjelaill.Oavjn-a -u kirvi (h:iJpopro't.ememti.j..a) i poja.ve oto­ka (edama). Netr=rui Slindrom m<>Ze da se •ja"Vi kao posebno oboljenje i1i da prati h.ron:i:Cno 'Za:!paljenje bubreg-a.

Uzroci. Nefrozni sindrom je najCe­~Ce uzrokovan hroniCnim nefritisom. 1

On Be takode j.avlja u boles.ni;ka sa du­gotr.ajnom tulber:kJu.iooio:m, sa dugotraj­n:im gnoj!Ilim ost.eomijeOOsom. (gnojiilO zaJp.<l'ljenje loostiju). U djeoe Be javlja nefrozni siudrom kojd. se rove Upoidna nefroza. Nefrotski sindrom se javlja u bo'lesnik.a oo. s'e6ernom boleS®.

KliniClm slika. Bolest po~inje ne­pr.imjetno i postepeno. Obiimo se j&po­

ljaVIa poslije ;nek:e .furlek.ci.je gornjih di­saj.nih putev.a. POOetak bolesti se manl­footuje ma!Lak6.aloSCu i guoo+t..kom -.apeti-

.-ta._BoJesna c.soha 1 ieJko ... aeull2ial.a~d()­voljne koliC:ine hrram.e, po~lnje da dobi­ja u teZimi. Pov-e&mje teZine nastaje us­ljed -z,aclrrZa.varnja vode u organi:zmu j

mastank.a. edema. Sma.njuje 6e .kol:U!ina dnevne mokraCe. Edemi se naj;prijoe jaCV~1jajru. na potkolj€nicam.."l, a zatim po rnrtavom tije!u (glaVla, oCni kapci). KoZ. "bolesn.illca je b1ijeda. Edemi su tjest.ostl, meki i top1i. Ces.to &e javlja nakuplja­nje teilnosti u pleural:n.oj druplji (t.Tansu­dat) ; .trbufuwj dupljl (ascites).

NootlpoJ.moot prema :infekciji u tih bolesnika je EaZena. _To re obja§nja.va

72

Sl. 17. Iz-ra!en otok H:ca. 11.1 W.esnice sa ·ne­iroznlian s'iln!dil"oon"Om.

smarnjenjem g.ama...globulina, _!{ojj su nosioci an.'tiltijjele..

Bolesrt rnm hroni:Can w.k. Period:... po­bdljSanja. i .pogocianja se smjenjuju. L]poidrna nefroza u djere moZ-e da se potlpu.no ilijeCi. NajCeSCe kom.plikaci­je nefro:zmog siDcl!rblna su Oeste infek­cije.

Ispitivanje bolesnika. Pregledi krvi i lll!Okra6e shlZe za utvrdivanje bolesti. Flunkcix:xn.all.no isp1tirvanje bubreta slu.ii za utwdivanje postoja:nja "bubreZne in­sufii.cijencije. Druga isp111i.va.nja sluZe z.a otkr.Wamje ITha.Vedenili. obo1jenja u kojlh .se ne:fu"021tli s-ind-'I'Offi javlja kao s-impto­m.ail>ko (ookun<hamo) obdljenje.

Njega bolesnikn. Bolesnici sa ne­fro2mlm Gin1rlrom.om su jako neotpor:ni prema infekcijoma. Zbog boga posebna pa!Znja treba da Be posveti njezi. -usne ~uaoljme, koi!e, po.sebno dije!ova tije1a na kojJrma bolesnilk: 1M da bi se spri.je-

&!.a :iln.fekclda koja .ugroZ.ava Z:i.vot boles­n"illca. To posebno vail za bolesnike sa .izraiolti!tn edemirrna k.oji leZe u pos:t(Jlji za v.rijeme lije&mj.a.

LijeCenje. Ukoliko je nefrozni sin­drom ud~ sa .neko:m. drugom bo­leSCu {TBC, lu:oniCna gtn.ojn"'' 7..ap.aljoe~ nja, SeOOr.na bol-est.·, nefr.i.cis), lijeCi. ,s.e

osnov;no oboljenje. Principi lijeOOnj.a nefrozlnog sindroma su mirov.anje, :is­luana bez soli, sa poveCa..·•mm koliCi­nom. bjela!nCev.i.n.a. &v-aka lnf0kcija se j.ntenzlVtno lij.eC:i.

Bolesnici sa nef.roznim Ji.""l<lro:mom se J.ijeC:e hotmonskim pre~ratlma (ACTH ·i pronizon).

BOLESTI MOKRACNII-I PUTEV A

NajCeS6e OOlest:i. mokra6nip. puteva su upal!ne rprl!rode. One se u p.oOelku jave u jednQlll org.alllu (bubre? ..... •a karlj­ca, mo.krra6na ·beSilka, uretra), da bi se ikaslri1e, pose'1:mo .a!ko se odanah n.e prj­stup,i lijeOe:nd:u, p.roSirila i ~ d::l.lge o:r­ga:ne. NajCe.S6e ·bolesti mokmCnih p-u­teva su .akutno .:ill hroniCno z.:1.pal~enje m.Okira6ne beS:ilke i akutno Hi. hron~C:no'""J

zapa!ljenje bubreZne ;kruilioe. Posehna ba1est bubrega i nrokraCrUh putoeva je ur-otitija (&bVIa!lalnje k.amen.aca). Pored toga, usljed porerne6aja oticanJa mok­ra6e :iz burbre~e karlice nastaje njeno p.roS:it·enje. Ta ·pojava na-z.i.'Va sc hidro­nejroza. Sve hranifue holesti mokr.aC­nih puteva u ·tokru. s.voje eYolucije se n.a.jOaS&! zarvrSaVI?ju, loao i bolest.:i bub­l<ega, luxmAi!nom bubre-:rn.om ir.sufic.i~

jencijom.

ZAPALJEN.TE MOKRACNE BESIKE

(Cyslilti>s)

Ova oboljenje je Oe~l.o udt·-uZeno sa ropaljenjem bUibrclne karlice, koje se

zove pi.jeUtis. UidnuZeno ?.apa:J.jenje

mokraCne beSike i bubreZne karlice zo­ve se cistopijelitis.

Uzroci. Zapaljenje mokraCne be.Sike (.aik:u.tm.o i h110T1iCno) :i?..azi"vaju rarli..Ci.te kllce. Cistiti.:s ~e n.ajCeSCe UZI'dkov .. a:n beik.terij.aJll"l.o3. iz gnipe koli, lwj.e sc n.tl'La­

z.e u sadn-l.aju deb€il.og crij.eva. lnfek.cij.a naj0eS6e in..a:srtaje u.shodni."'ll putem iz ur.etre. I-Gaiteter.izacija nedovo-ljno stru~­no izvedena i sa neslteriJmim k.ruteterom takode je Ce.s.t ll2irO:k. akutnog T..apalje­nja moJo·.a6n-e beihke. UzroC:ni.ci ci-sti1.i­.sa mogu biti. i d.n..tge ba:k:t:erije {prori:oel.IS, str.eptokoke, pneumokoke i dr.).

AIWTNO ZAPAJ"JENJE MOKRACNE BJlSIKE (Cystitis acuta)

KliniCI'a slika. Akutni cistitis poCt­nje nag.J.o. Bolest se :ispoljuva uOcs·tatim mokrenjem, !QSjeOajem bolova pri m.ok­renju .illi na kraju mok.renja. Fo:ood. tog.a po-stojJ st.<rli!li tupi hoi u donjem dijelu trbuha. MokraCa je :r..a:m.u6ena. Oesrto, narofu:to kada j.e inf€iltcija :i7.az..v.ana ko­li-ba.Jkt.eriljam.a, mokT.aCa je ct·v."ffia zOOg makrohemartru.rije. Boles.t u nekih oso­ba je praCena l ·povtiSenom ternperatu­rom, poscbno !k.ada istovremeno posttJ­ji i pijeli~.

U2lt'Oi.lnici hronl.Cnog zapaJ.jonja mok:. ra6ne beSike su takode railiCite bakte-

73

r'Jje (.ba-dhl kohl .i <hug-e). Taj oblik za­paljenj.a ~adne bcS~ke u •mtSk.a.Ta­ca se naj6eS6e Javlja LJbog ote7.anog p:ra.Znjanj.a mdlcra6e, usl,i-ed oOOljenj.a pro,.<;;taif:..e.

HRON!CNO ZAPALJENJE MOKRACNE BESUH;

(Cyotirlis ahroruoa)

HroniCni oi.stit.ils se karakte1·.iSc po­n.a.vlja<nillm 1tegobr.ma u bolesnik...1.· sa aku-inrian alliotirt;j,som k.oji se smjen.Juje sa per.iodima bez "teot:r:oba.

To su :pet.i.odi ufus.t.alog mokrenja pr.a6eni bolov.hna pri tndk:renj.u :iili n-a kraju moknemja. BolesnrLk, (pOred tog.a, osje6a rtupe bdlove u donjem dijelu tr­buh.a. Mo'kiraCa .ima zarnu6en izg1ed. Boja m.okrra6e je CP.sto crvena zbog nl.a'krohem.aturilje.

Ispitivanje bolesnika. Preglcdom mokraCe ~!ail..arzi s.e leuk·'Jc-.i1..urija (iplltri­

ja} u '*'<HmentJu, sa manjirn. l.ii ve(im brojem er.itrocita (•hmo12.tur:ija) Ur.ino­kaltU"C'Jn se .izoluje bakterlj.a koja je i? .. 17.Vc"l.la · lx>lem-. An~ibiogram pokai.e ·.-a koje j<' Lijekove izolovana klica <>S­jcli·Jh·a

Njega bo!esnika. Bolesnik treba da leZ:i u _pooote1j.i 111ekoliiko dana.· Subjek­ti.vne tegobe mogu da se wblaZe stavlja­;njem ~log ter.m.ofora u pubNID.om .p:r«<joedu. D.ru.gla pooebna :-Jjega ni~e po­trei:ma.

LijeCenjc. Bolovi mogu da se ublaZe uzim.anjem sp.azmo1irt:i.Ckih sreclstava (Bana:lgirn j d:r.). Im.fekcija se J.i.jcl:i anti­b'1oti'Ciana .i sulfonamidima, prerna re­zulta.tu arntiJbiogtl'lalma. Antib.:.otici se uzi.rru!.ju du.7.e wemena. ZnaCa.jno je doa .se U2imaju ve6e ikoliC:ione vode i drugjh <tel':nosti. Kadla. je hronieni cistii~Js UG­JovJjen neldm drugim oboljenje:m

'N

(oboljenje prostate, &tula i dr.), njiho­vo lijeCenje povoljno djelruje i na l.ijeOe­nje ci&tilt.ioo.

Pr.evencija nab""ta1lka aku.tnog c.ist:itj­sa S€ sprovodi zd!'<liV\S'~venim vaspita­il'ljem, posol:mo Zen;s:ke djeoe i Zena. ku­lro da se briSu p..'>Slije defekacije (od sprijed.a put nazad, nHtada obrnuLo). Odrlavamje higj·jen~ polnih organa ta­kode je znaiia.jma preventivna mjera.

ZAPALJENJE BUBREZNE KARLICE

(Pyelonephritl.s)

Ovo o~ljenje je rije!:..':OO ogra;nil:leno sam.o na bub!'E'Enu karlioa jer se za.pa­ljenje rpreno.s:i u.shodnim putem u bub­reg. Zbog toga se Gkoro po pravilu rad.i. o iPijelonefr.i!l::i.su. Ono m.o;re b.i:ti. akutno i hron.itmo.

Hroniiln.i pijelonefrWs nastaje po­.na:v.lj18.njem a:kutnog pijelonefritisa kojti je uslovljen asoedentnom lnfe'kci'jom iz mokma6nih purteva.

ICiiniCka slika. Akutni pijelonefritis i-ma nag!1i poOeta.Jc. Osnovni zn~1ci 15u tre5Jk.avtioa sa lpOV.i.OOnQtn temperll!tu­rom, kloja .nroie da bude vrJo yj.soka (39~ do 40°C). Bolmniill.: se Zali na gJ.a­voOOlju i bo1ov.e u slabLns.kom ·predje­lu. Tegobe pri mnkren}u dopunjuju lcli­niCk.u sli.k.u. U .nakruh bolesnika javlJaju se bubreZne 1coli:ke. One nastaju u~ljed zaJpl.l:Senj..a uretera gnojaUm sadrL..ajem.

Hronton i IP:idelonef.r.itis se naj CeSCe .i.Gpo:ljav..a opStom sirrnptoma.tolo~jOI'Y'~ hroniOnog Ulpalnog o:bdljenj{t, To &Su ,pni[je svega subf-ebr.i!:ne ~.cmper.arture sm.amjenj-e osjeC.aja gJad:i i mrSavljenje. Te tegdbe su P'Ovtrerrumo praCene nt~­•ta.lian mdk.renjem, tupian holov::ima u predjeLu beS:illte ru toku mokrenja. Bo­les.t u nE1ki:h hole.cm.ik~a. godirn.ama ostaje neZB[paZena. Zibog .'toga se bal.e:st obk.ri­v.a. tek ·kada se .ispolje :izra:7...eni]l simpto.-

mi .i :2maci bdl.EM.i.. T.o eu prij.e svega ![JO­

ve6a!n kn'Vlni ,pritiook i .anemija. Bolesni­ci .sa a:namijom :ima:jru dos-ta karakter:ils­ti-imu boju koi.e. Kota je u nji.h blj}edo­Zu6kaBta, lima .i.zgil.OO boje slame. Bole;t u nek.Lh lxxle.cmik.a se otk.riva Wk karla se jave :znaai z.as!:.ojne srOane insufici­jencije koja je .posljed!i.ca al'terijske htipe:1.1t:erurij~. Edemi u OOlesn'ika. sa hro­niO:ninn pijel.onefrirtioo:rn se obi-Ono ne j.a.vljajru·. ·A!ko se jave edemi, o:ni su na.j­-OOS6e srOarni.

Ispitivanje bolesnika. Pregled mok­::.·a6e O'llkr.ilva pim·iju .i hematu~·iju. UrJ­ndk.ulturom se obkriva ba!kter:ija koja je U2!I'OCn:ik d~tien(ja.

Da bi se utvrdlo stadijum i stepen bubreZne insuficijencije vrSi se (unkcio­no ispitivanjc bubrcga. Pregledom krvi uiJVrduje ·re Steyen .anem:ije, pov.;6anj-e azotniih sups~ u ki"Vi i poremeCa:iu acido-b.a.~ne . reg:uil.a'Cije. RadioloSka j

ra.droi2lO:to.p.9ka :ispltiv.a'l1ja .;;e ta.kode pr:imjenjlll,j.u u driijagrnoStici hronLOnog pijeloneftiilbi&a.

Njegn bolesnika. Bolesnik treba da lei::i. u posrt.e].j.i. sv-e dok po.stoj-e .poveCa.­·na te:mJperatur.a i surbjekrt:i.v-ne tegobe. Poseb:na njega rUje pdt;rebna, osim one koja 5e pr.lmijenjUJje u sv.i!h febril:nih ho­lesnika koj:i Je7..e .u posteTJi.

Njega ,bolesnilk.a. sa hroniCnim .pije-1-anefxitiBom zavfsi od stadij·uma boles­ti. Karla po.stoje znaci reoi-di.va infek.ct­je, bolemllk treba da leZi u poote]ji dole se inrfekcija ne smdri. Za:vi.sno od st.ad:i­j,wna hrrotili:::ne buJbre7m.e .!a'lsuf'i.ci.iencije .prjanjenjuje .se odg.avar.aju6a nieg~ ~­lesniik-a.

Am.tibioiska teJ.·ai:rija u bolesni·ka sa ln'()Tlii5nian p]jelanef-ru.rtisom se sprovod i nOOjeljama i mjesecima sa cilj(l:lll da .se inf.ek;cija SUo -u51PjeSniJ-e SUZ"bij-~. Kada p«s:tlojl ar.terlijskoa. Mpert.enzija, pr:imje­nju.ju 5e an.~tivtna sredstw:t. ..-reZi stepen .runemije se .'>IU21bija dava­l'l.i.sm tr.anlSo:fut.iija izdvojenih etitroci1:u.

2'JB&!»jna sr6arna .i!nsuficijencija c;e lijOO davanjem kard:ioto:nian.ih sredSitava. Zavks.no od s.'ta,d.iJ.u.ma bubre-J:ne insufi­cijenaije pnimjenj.uje se odgi.wara.iut'-a ishra11a.

~~ .f_ .i 92

lKALKULOZA BUBREGA I MOKRACNIH PUTEVA (Neph:rol~~h.iasils)

T.o je 1bo1est koj-a se karakteriSe stva­ramjem lk..amenaoa u ~buJbremim kalllica­:ma., Ca:§icam.a. i paranlh.imu Uubrega. MurotaTC:i. OeS6e obotiilevaj.,u od Zena.

Uzroci. BubreZn\ kacrnenci nastaju usljEld taloZenja kir.i&tal.a raznih soli. To su ll1..aj0ec36e k.a.J.cijumove \ magneziju­move soli urart.E:., oksa1ata i foofata. Bu'bre:Zmi Jt.amenci su na-jCfflCe sas.tav­Jje:ni od kr.i!s.ta.la mokTa6ne kjooHne (urarta), k.alcijum-oksa.1ata., kalcijwn­-karlx:m.a~ta i okaJ.cijUiffi-.fosfata, tj. od mje.Savtim.a ra.m.ih ooll.

Mnogi Cinioci uCes.tVTUju u nas.tanku kamenaca bUibrega i mdklraCnih. pu'tev.a "(.n.asljede, .kt1..inn.a.rts tuSlovi, zanimanje, is.hrana, irn.fekcije mok:ra6nih puteva, du:gotr.atjll1o ~e2larnje u pos"te!ji, zas.toj mokra6e i dr.).

KliniCka slika. Bu:bretni k.amend mog:u dtugo :vremen.a d,a osta.nu lneot­kt.i:veni i d-a se sJ.-uoo.jno utvrde pri ren­dgenskom pregil..edu predJela bubl'(;'~a i mo:k.ra6n.iJh pu.rteva. Mectutim, :najCeSOO· se ;ka]kuJo:za buibrega i mokraCnih pu­leva ~po'l:jarv.a: naiPadom bubreZnlh l;o .. l:i:loo. ('~ti bolovi) koj.i nastaje boez po1JI1a.tilh .u.zroke, iako se u neki.h boles­.n:iik.a javd~a pc>S1l!ije fd.zilik.og na.po-ra m pabresatnja .pri vo2n;lji. PoC!etak n.a.pad.a de nag®. P:rv.i zn.a:!k napada je jak bol u s'haJbirnskom predjeLu. Bolovi :::e S:ill'e na oprednju stnanru tl"1buha i prern.a unu"traS .. .njoj s'brami burtlne. U.poredo .::a r..a.pa­dOTn bolova javllj.a se muka, gadenje,

7;)

p.a i povr.aCa!nje. N.agoni za moJcrenje su vrlo Oes:t.i. Bol-a<m:iJl~: mokri male ]coliCi­. ne mdkma.Ce koja je Qes.to crwena uslj.ed makrohematurJje. Bole.sr.nik je bJjj.ed i obl1no se zn-oii, .a 11bog 1zraz1tih bolov.a ne moie d.a leZ.i mimo u posteljJ. On ie pdrn.ud-an da se· sta:lno pokre6e, zawti­ma l'azne poloZaje. Bolni napad traje lh.Oiooliko i'Sasov.a, alko se ne prirn1Jeni odg'OV.a.IlajuCe lije&m.je. Kad.a Jramenac iz buhrdme lrarhce prede u ureteri za.­g:Lav.i se, on ;<;.preCava i.zluai.vanie rook­raCe, zbog Ceg.a .se mokr.a6a z.a.drfuv.a j

Siri bub'r-4nu k.ai!.1l.iou. T.a poj.a.v.a naziv.a se hidronefroza. Potpuni 7..astoj mok­r.a.6e uslded . .S.i.ren.ja b'u,breZne karJice vrS.i. pr:iJt;kart :na "tlk.ivo bubrega. Th v-re­m·enom, &lm se ne .predu~e odb,rov..ar.a­ju6e lije&!nje, more da lizazove po1:pu­nu aln"'fi]ftl b;u:hrega i bu'brefuu sk"'P!Osrt.

Bub.T1eZrili k.a.menai. van p8riod.tl na­pada .ispolja.v.aju se samo po:V"remenim tu:pilm bolov.irM. tl slaib.imskom predj.e­lu. Zastoj molcra6e u bwbr-e'Zm.oj kal'lici uslj€d -za:g\aVlljiv..runj-a k.aune"n.aoa u ure.t­ru uslovljav.a :n.astanak :i!nfekcije i r.n'l­voj .p~.eloneflri!rlsa.

IspHivanje bolcsnikn. Pregled mok­r-a6e se ob.a:vJja d:a bi se utvrdik'\ erH'l'o­cit·u:r1ja (hematurit,ia), koja se ja:lAja u boles:n:hloo sa kalkulozom bubr.ega i mok.ra6nih putev.a. Ona ,s.e !J() t:"ravHu javlja u toJc.u i •PQ.Slij.e narpada bubrei­n1h kotik:a. Ra:dioloSlM 1spitivanja slu­~e d.a .se utvrdi ve:l.i:NT'.a. j nt1esto lokali­zaaije kam-enca.

N.iegn bolesn!ka. Za vr.ijeme napada &olesnri.ol.r treba da leZ:i. u po.s tclji. Toploe oblog.e na slab:ilnsld predio mogu d.a smanje bolove. Druga p:ooobna 11j'~ga nt.je potre-bna.

LijeCcnje. Mali karnenci se spon.ta­no :l.zmolo·e. Ako se kamenci ne eliml­n.i.Su .spont.am.o, anda se. oni odstranjuju hiruTSkom irrutervencijom. Spa2imo1·iti.::­.ka sredstva i sredstv.a p1'0ti.V bolova se

76

daju za vr.ijeme na:pada bubr~.mi.h Jwli­:k:a. Pos-ebno 2ll1.a:Cajrna Jnj<:u'la. je unoSe­.nje ve6ih koli5ina teO:nosti.. fujava in­fekdj·z z.ahrtijeva arnt:ilb:i.otskru terapiju.

\0. q_ 1."1!,[

IHRON!CNA BUBRE2NL INSrJFlCIJENCIJA

- (Insuffic~~ntio renum chronica)

HroniCna bubrcZna insuficijendja pred·starV'lj..a zavrSni staclli.jum ra-zlii:C:i:tih oboljenj.a bubrega.. Ona je posljedica oSte6enja bubreZm.og paronhima i po­sbepenog :iislkJjuOenJa iz buhre:fullh funk­cljoa sv.-c ve6eg broj-a nefn:ma.

u~.rr.d. Hron:!Cna bubreZna irnsuJici­jencij.a n.astade k.ao posljedioa. ra'Z!1.Lh oboljEmja. To su n..ajCE;SCe :ne.i2llije00ni ob'lici akubnog netriti&a, od.nosno hro­niOnl lneft~i,fris. Ona ta.kode nas.taje kao poslj.~(;!~ca obo.~tranog hronH!nog pije­loneftiti,H, obosLTarne h:irl;nonefroze, ne-­froamgiookl{ll'Oze, policiistil!nih bubre­ga, -endems.k.e nefropati;je i dir.ugih obo­sbrcunlh obolj-enja bubrega.

J{JiuiCka sl.ikn. HroniCna bubreZna .tnwficijE111chj-a prot.i:Oe bX>z 3 stadiju­ma. ·'i'.o su: stadijum hirpo:fiwnJcc.i.jc bub­regg., st&dijlum a-zo'temi.je i stadijwn urem.;je. Svakt od ovih statl:i.juma traje !'a?JtiCi:t"O du .. ~ u .poj€d:i.nih boles·ni:.!ca.

Stadijum hipofunkcije se karakit.e:J."i­Se smalll;jenjetn kunoen:bracije sposob­nosti bubreg.a {sma'l'ljena re.lati.vna gu-s­tina mokr.aCe), uz sma:rtj-ene vrijOOnostl Icl:iren.sa' pojed:im.ih sups.tanci i r.orrn-al­nim wijedrno&tima konc-en-trracije a.zot­nih su,pstarnci (-uTej~, lcreatinirna, mok­r.a6n-e kisel.ine) u krv.i.

Stadijum azotemijE k:.a.r.akteri&e . se razli{:]:t"rm stsp.gnom pove6anja konce.n­tracije ·pojed;llnih .n·zotnih S'Ups-fanci u k1Y.i) bez porerne6aja elcldro.lilt.a i aci­do-ba21I1e reg.u1acije.

Stadijum uremi:ie kra.rakterHc r.azlLCi:t sU:lPen IClzotemJ:.ie, l"azliCLti stepeni pore­me6a.ja konoen'bracije el-ektr:olit<1 j aci­do-lbazne !['eguil~cije.

>KJ:iJ:rrl~ :ililka r.amih stadij·um.a hro­ni:Cne bub:r.e-1me insuficijenciJ.je Zc."'VJsi od .post.ojarnj.a i izraZenosti ar.terlj.ske hipenteruzije, edema, anemije. St.adijum h1poLtllllkdije bubrega moZe da protiCe bez posebnih tegoba i dil oo otkrlje k.a­<La se bolmnici ispirbuj.u zbog .arterij.ske hiJperte:nzija, ~rnemije ill posboj.anja

edema. Na sbal1ijum m"el'nije ukaz.uju tri

gru.pe simptom.a. To . s.u simptOmi. us­\l.oVIl.'jenti gru:.t:oo-irntestirn.aUnim porerne-6ajima, mervno-mi.Si.Cnim por<m).E!Caji­ma i kard.i.o--v.askfulaiDnj,m poreme.~aji­

ma. Gastro-intestinalni simptomi su sma­

njenje, gil.adl i .ape'tita, m'Jka, g.ad.e­:n1e i J~:Yv:ra'&unJe·'~naj-DeSCe ujutru prije uzimatt'lja hrane. UloeraCije se j.a'V'lja.ju !!'la slu:mri:ci -usne dUJPljoe, ?.dr.ijeh1., jed­nj.aka, :Cd!Moa i crjjeva. One su boJ.ne i Cesto .k!rw.ve; nasta:ju :ubog oSte&<nj.a Blu.zmJ.-ce .aaru:xrrijaloom .koji se i21l11.1Cuje preko ddg~g traklta.. H-.emat...."'lU€7...a i me1ena se jaiV'ljaju u zav·rSnom stad:i­j.umu urenuj&.Wg sta.di.j.um.a. SliCne p:romjene ,postoje i :n.a. &luznici disa:j;n.ih organa. J.ed.aln od !loo!rak.ier.istlfuUh zna­Jcova je a:monij~ zad.ah iz usta OO!esnilloa. .

N erv.no-psihiCki. poremeCaji se ispo­ljava-ju umorom i depresijom. Boles.nik gubi vo:lj.u- za I\al']. On },X)Staje apatiCan, zbunjen i .d!rerriljiv. Bole&nici la.ko zas­·pe, ali se bude na :najm.run:ji Sum. Apa­ti.j.u u m.ekfuh brolesn:itk.a .smjenj.uje uzne­mi:r'er1ost, pove6a.na ra'Zldra.Zlj;i,vos<t:, ;no-1;orni nettm' i ipSihoti:OOo ponaE.anje. Nervn:o-m~i6:n.i pCII"eme6a~i se is.polja­vaju ittl!iSi6ntirrn. ,trzaj.ian.a koji .se u poiSet­ku pr.imj.eCujru za v.r'.ijeme sna. K.onvu.J­zije i z:n,aci tetamiOni.h grOOva se l)esto javljaju .u 00le9n.i:k.a. .

Ka1·dio-vaskularni poremP.6aji n.a­sta-ju u hole.srn'uk.a sa anteri}skon: hj,per­t.-.:.m.ZiJom. Oni s-e :i.spoljav.aju ·;1 r.u:zl:iCi­tim oblicirrna dis.p::nej-e i pojavonl otoka . Bcdovi u .predsorCano.m .predje1u se j.nv­ljaju u Illlll.Ogilh .bdlesn.ika u stadljumu ·ureJnije. Oni nasta:ju zbog perikard~itisa i v,rlo su loS .progmostiOld 2inak za bo-· les:n:ika.

Ispitivanje bolesnika. Mjerenjem di­ureze i pregled:ima. mokr.a.OO utvrduju se poreme&tj:t' :u srbvaral!'llju j lzluC:tvanju mo.\cr'aC:e. P.regledi kJ:TVi omogu&tv.aju pra6enje stepena .a..ooOOmije, poremeCa­ja konoon;bracide pojed1rnih el~ktrol:i:ba i poStoj.arnje acidQ.ze. Elektro\(ardlograf­ska .lspl!t.i!van}a slru.Ze za. otkriv.a.nje Stet­n:iJh utiwja uremije na rad. .srC'.a.

Njega bolcsnikn. Posebna njega nije pat.rebna ·U -bo.lesn.tka sa sta.d.ijumon1 ID:poftm!k.cije .bulhrega. Bolesnilru treba d.alti upU:.UStvo da i'2lbjegava izrakn.ij€ f..iziake n3.1p0re i eksoese u uzim.anju hr.am.e i da i:zibjeg.ava 1.12imanje o<~lfio-)hol­nih p:i6a i za:Cilna..

INdega bole:sniJk,a sa staclij·umom azo­.temije :z.arv;i:si od :njenog stei;lena. Bol'E'B­oiUCl sa manjim step.enom a'ZII:.Jt:ernije obavljajru la!k.e .poslove. Nji.rna ueba ta­kode ukaza.fi na potrebu odmora, na­cm 'ish:r.ane i na odn:-hv.arnje JlO:ne higl­jene, p<)SE!bno hlgi1en-e usta.

B~Q~les.:nioi u stadij.umu urem.ide .z.a.h!i­jevaju po.sebnru njegu. Posebna .pa2mja, .p.o.§to ti bolesni.ci leZe u pos'telji, treba d.a se pOOv.eti. njezi -kcl.e u cil]u preWm­c:i.je doakuihlrtrusa. Njega usne <'lilllplje je wlo znaCad!Ila da bi se sprijeCilo nasta­jamje sora i pa!l'oti..ni.&a. Mjerenje dlure­-ze je n~h00.1I10 4a hi se procijen.ila po'breb.a za wnOOem.jem teenooti.

LijcCcnje. Ono zavisi od simptoma i ~va OOflesoti. i stadLjuma hooniOne .bubrelme :lrrl&uficijencije.

U stadijum.u hipof-wnkcije bubreg.a l.ije&mje je si.m.ptoonatsloo. BQle.srn.Lci s.a

77

78

wtenijskom h~tenziJom se jlje6e od­&QVaJra.jru.Cim lijekov..ima, pod U5JOV(\TI1

da nol'Il1a.IJ.imv.am.je .krvrnog pritiBka 1ne .sm.cunjuje drnev;ruu .kol.tt:i.nu mokra6e. K-acl.a nama .a!llc:mije, arterij~ke hil>er-· teru:iije, osim ~no:nm..aU!ne :ishrane, dirugo lideCenje 'l11Qe ,patrebno ..

-Bol..esnici u s't.adljumu a:rotemije po­red ogr.aniOrmja ru .ishr.arnllijeOe JSe si.mp­tama.tsllci. Zma'Ci ~jrne srtan~ i'll&l­ficijencije .se li;j-e6e ikardii:otoCnom tera-

pijom. Am.emija se smamjru.je transfu.zi­j.a;ma .i0drv'('/.jerllh e:rirfmooo1ta.

LijeCenj.e 'bolasn:ilka sa uremijom za­h tll.jev.a surzfbitj&njc .aoido~ i povremeno ispx.a.Vlljanje metalxiliakih porern.e6aja. Na.jlboljd. rn-a'C:in lijeCen:j..a. u tom stad.Lju­mu je primjen.a. hemodrijallze (vj.OO.ta~­k:og bulbrega). Trajnilje popra.V'lja:nje zdnav5bvenog Sltaonj.a boles.n:i!ka moZe da se .posiligne tran&p1a.ntacijom bu.brega. BOLESTI ORGANA ZA V ARENJE

Org.ane ~ varenje O:ine drl.g.es:t.i.vnl trakt, detra, ZuO:ni putevi i pankreas (guSteraCa.). Dige.stiw.d ;trakrt; ~Cinja.va­j.u usta, :l.ddjelo, jedlnjak, Zeludac, .ta'!1-lro c:rijevo (duodenum, jejunum i He­wn) i debelo crijevo (.k.dlon, sigma j

rebtum).

PLJUvtiCNE 2LIJEZDE

JETRA

.tuC:t-1!\ KESICA PILORUS

' .I

i« (

(_ JEONJIIK

FUNOUS

.tELUDAC

I DUODENUM PANKREAS_ I

(OU!;TERACA)

DEBELO CRIJE\10

TANKO JEJUNUM CRIJEVO

CEKUM

ILEUM

REKTUM

St 18. Organ.t za. v.:me~e ~ !llli1•hov med.uso­bni IQdnoo,

G1aWla i 0Sil1Qvna uloga organa z.a vare:nje je obezbjed.W.arnje organizmu pobrebn1h kolri:Ci.:n..a. h!r.aatljiv.ih sastoj.a­k-a: vode, miner.allni.h sastojak.a, uglje­nih hidxart.a, malSti, bje1amt:)evi:na i vita­mima. VeC:innl. hramljiiiv.ili tvari ne · •. m:o.se se &te .u or.g.am.e za. vMen}e, veC SIU sas­tav.ni diD ra:zm.oi.h hroarn.'L.}ivih namirn.i·:.a biolj!l"log rl. Zi,voticnjsk;Og por1jek1a. U hra­ni se, pored tOga, ~l~S.Wlom na1aze slo­Z-eni. h:r.a.'l1Jlj':i.IV'i sastojru, koji ne mogu da predu ·U. krv, Zfuog tog.a organi Z<l. v.are­Jlje :i:z:dva.ja~ru h!r.amJ.j:i:ve sastojke lz hran­ljtirv:ih n.amin:mli.oa, r~ 1h 1J.a prostije, i omog:u6alv.a~j.u ~nj.irhov prelazak 1z Cl':i­jev.nog oodrZaja u iknvi. Org.ani za vare­nje te svoje furrukai.je ()S.'bvaruju- zahva.­]jujuCi ,pok.remma pojed:iin.i!h ditjelov.a digestivnog rtra[k!l;a, procesima v.arenja i rp"1"'01:69.iana >3IPSOI1Paije. Sve me funkcije IDO!,TU prav.Em.o da. se obavljaju ako je pokrretljriv.osrt; pojedrlnri:h dijelova organa za varenje !ll.Ol"([[la].n.a, ako se nonnal:n.o lut:)e pojedhni sdkov'i organa za vare:n.je f .ako se 'lloornallln.O obaMlj.a prooos ap­sorpci:je (resonpcije) br.anljfuvih sa.e;OOja­:ka. Ui56S6e pojedial!ilh dijelava org.a:na za Vl3l'ellje :u. sv:im na.broja:nim funkcij,n­ma jer.a~.

Kretanje ·h:ram.e .klroz orga~ne ?.a .v.a.ore­;nje omogu6avajfll pakxetl usta, 7..drijela, jed!nlj.alka, Zeluoa, dv.anaestopal.a.ful.og cr.ijeva, tl:.<dcog i debelog orijeva. Po­kreti ,pojediari!h d!:jelova su takvi da omogu6a.vaju mehani&x> us1tnjavanje hra.ne i pcMI."6llllEEDO pokretanje sadrl.aja ,_,;jed.

79

·Proces varenja, Jzdvajanje hrall'l·lji­vih s.astojaik.a iz hrarne i nj.ihovo r.crzl.a­g.amje n.a najprootije &astojk·t.> omogu(-.(1-vaju OO.kovl pojedrlrn.ih organa: pljuv.aC­k.a, ZeludaCni sok, duodena1ni sok, ZuC, parnkn.·G.1sni i cr.i:j.evm.i so.k sa .sv"Oj hn en­zim:ima.

ApsoDpcij.a. hr.amljiv.hh tvari :;e ugJav-nom obavlja u dv..am3emopa1a5nom, :tanik>Om i debe1om crijevu.

Simptomi i znaci bolesti

·Boles.ti organa za varrenje S€ is-poljfl­va.ju raznian ~ i znacima. NOO od nj.ih. .su opSfii. Gimptomi, Jroji se j.av.fjaju pr!i. :natmim. bolestima organa za varen.je. Drugi s.:im:pi.omi i znaci su manje ili v:iSe oSfPeci:fii-futi za oboljenj.a odredenili org.arna. NajOeS6l .s.i..-n.ptomi i znaci bolest:i. orgarnoa za varenje su ote­Zarno gutamje, goruS:i.cn, podf.i.givanje, ·bolovJ, Sltuoam.j-e, .!J'I)WaCanj-e:' proliv, ~m, .krvavljenje, za,tv.or, Zuti.ca i :naktliPlj.am.je .sloboodne teCnos.ti u tT­buS:noj Supljini.

OteZano gutanje se naziva dtsfagija, Taj mm,pbom se :lspoljava sporlm i ote­Zarn:im prelaZenjem hr.aJne l.z Zdrijela u Zeludac. D.i.sfaglidoa oznaCa.v.a oteZ..1lllQ proLaZen.je liDa.ne .k!roz jednQak. Boles­-mk ima osje6aj & mu hr.arna .z,aos.taje ~ gr.udne kos¢i. Disfagija najCeS&! ni­je .praOOna ·J:xdov.llma. Med1-1 tim, l.:.Wa u jednjaku pdstoji org~ suZenje, d:is­fagija je rudruZena &a balovima. OteM­

,no ,gnrta'l'lje nas-taje .uslded .spa'l.illla {grCe­v.i.rhih Joontraikci.j.a) m.iliiea. jecb'Jjaka, zbog orgaookliih promjen.a u zi.du jed­nj.ak.a Sto .Izaz:i:v.a stenozu (su.Zenje) lu­men.a jed!nj~ i zbog atrofi.je sluzn!i.ce jednj..uka. Disf.a,gija se ,razlikuje od o.s­jeCaja ~..&ne:d[e •• iz.a. g1M.ldn~ kosti. raj oojeCaj re ja'V(l(ja u h:isteriCnili i neuTO­ti&ti.h osoba.

GoruSica. To je osjoeCaj -koji se zove pirozis. Goru:S:ica je simptom koji: Ge .is-

80

pdljav.a k.ao osje6aj pa[.jenja, odnoono pe6enja :rz.a d-cxnjeg dijela gru<.Ine kooti. Taj osjeCaj se penje sve do Zdrijela. Goru~ica•je Cesf: .s:inup:to!n. Ona ~e n.aj­OOS6e u.slovJjena dospi,je:vanjcm :l..elu­dai:'Ilog sa'drla:ja u danj.i dio jecLnjak.a. 'l'.aj simp:tom .se naj'i5e.S6e javlj.:l. u osoba sa hronii:'Ilim za.pa;]jenjem Wluca koje je udm.l.Zeno .sa poveC.arnim luOO:njem hl:o:ro'VQd.arui;Cne ~e. Ona se javlj<a ou bolesnrllka sa -~pail1enjem slumoe je<lnj.alc.a :iilii kod anih Jooj; boluju ,-,J ul­.k.usne ~m1li.. Dna Ge ·Casto javlja l u zdravlih osoba koje uozimaju jako za!S­njenu h:r.anu.

Podgrijavanje. StruCni nazi.v za s1m­ptom je ruktus. Pod!r.i;g.Lvanje je Gimp­tom kojii. se ispo]j.ava u vidu n,"lgl.og :i.z­baoi.v>!llnja v.azduha dz Ze1uca kroz jed­nj.a:k, Zdrijello i usta.. Podrig1vanje .se j.avJ.ja u ner.vmo0 Lalb.l!l.ni..i. osoba koj-e brzo jedu i pri .uzimarnju hr.a!l'le gutaju ve6e ko:mC:ine v.a.zdU!ha, koji ~ na.go:ml­larva u 7.cluou. Na.g1a :kontrak.clja z:ida Zeluca u&loviljava VTaCanje v~'1Z<l':uha prerna ustima i ;pojavu p<>cl:rigi.varn.ja. POOtrig.i:wmje se ja:vJja naroC::ifio IJ<X<>lij-e objeda u osoba looje boluju od. nek.e boles-ti jedLnjoalk.a i Zeluca.

Stucanje je simptom koji .se z;ove sigultus, a naataje !tOOg nagle ikan.tr.ak:­cije dlijafragnne [prella;ge) usljed nad•a­iaja Ul<!I'VUsoa fr<miJrusa [dijafragmalnog !lleiVa). Stucanj.e se javlja zbog n:vznih U'ZI'Olta: obo:ljenja. ZE!Luoa, jednjaJka, ali is'bo ta!ko lrod ~ja l'llllta&be Ziiljezde, tllnlma u &redogrudu, obaljenja srCane kese i u ·boles:rrlka sa obo1jenjem cent­raJnog nem>rnog Sili!t>ema,

Bolovi. Bol je vrlo Cest .simptom bo­·1-e:;.U org.aa1-a .za varenje. On oo ja.vlja prU r-a2ll'li.m oOOljen:jima usta, Zdrijela, jed­njoSJk.a., reluaa, crijeva, jetre, fuCmih .pu­teva i guStema&. U slru&.ju oboljenja usta, Zdrijeia, jed!n,j.aka, Jetre, gu~teraCe bd1ovi su lbupi. On-i mogru btti- ra..W5te

ja.Cim.c, od slab:ih do v.rlo j.akih. Bolov'l koji se ja~VJjaju u boles.nika .s.a obolj-e­njima Ze'l.uc.a, m·ijev.a i Zulmih puteva n.ajCeSCe su u vidu sle:hij:ih Hl j.ak:ih g.rOev.a. Takvi bolovi se zovu 1colifce. G:riSevirti bolovrl :z:O.Og obolje.nja crijeva sc zovu crijevne kolike. Oni kr.>ji se jav­!jaju 2l00g oboljenja. Zt:>Juca zovu se Ze­ludaCne kolike. O.n.i koji ;nast'aju zbog db~enja ~uDmh puteva nazivaj.u lSe

ZuCne ili bilija~'n.e. icoWce. BoJovi Jwji ~nas-tajou z,bog dboljenja JX>joedimili orga­·n.a. 7-8. varenje imc.,iu r.ailiCitu lokaliz.aci­ju. Bolovi u bolcsnika sa oboljenjJrma jOOnjaika ja'Vljaj.u se .iz.a grudne koo'ti. Bo1ovi zbog obdljen:ia Zeluca javljaJu se u gornjem djjelu trbuha, u epigastri­jumu. TUJPi OOloV'i Z!b..')g oboljEmjoa jetre :::u 1okailrimovarni ispod desnog rebarn.og luk.a. T•wpi bolovi ra:aUQte jaC.ine u bo­les.nJ:ka sa oboljenjima guSt.eral-e 1oka­liz.ovani .su i;s.Pqt lijevog rebarr:nog lu­ka. Oni zr.a.Ce ,u' lijeli<>, u Joeda i prern..a ~<:i•:"ffienom slubu. ZeludaCne lool'ik-e su J.ok.ali:zovarne u epigastdj.wriu. Crijevnoe kolik.e koje se .i·avljaj:! zbog obolje:Jj·u ta11klog crij-eva lokaJizovanc su u p:-~:d­je1u pup!ka. B.Lli·ja.rnc looiike po5nju u epjga.strij.uanu. On-e IS€ ~-i·re is]Xld des­nog r-eba.lil'log l'Wka i po.:nadi u lecla, u clesnu lopa.tiou. 'Bolo·vi zbog obolj'E'Jlja debelog crijev.a, M.j~eSCe u vidu kolika (:gcr&:va), Sire se po ctjelom :trbuha.

Povl'aCanje. To je Cest znak bolesti orgarn.a za ~renje P.ovr.a.Canje (vomi­tus) javlja se u bolwtlma raznih org.an.a oza. varenj-e (Zelur'..a, talnlrog cdjeva, de­belog crijeva, jetre, gu.StemOO i ZuC:n:ih puteva). P.ov.raCan.'1e Jla5taje uslijed po­r€lllle6ajoa peci,sta:ltike cligestiv!llih orga­:na (Zeluca i crijeva). Ono je u.solovJ.jeno a!n'ti1pe:riBtaltiOk:im pokretima 2.eluca i crijeva. PoVTa6anje kaTakt.oer.iSu clv:ije pojoav.e. N..ajl:!eSCe povraCa:nju ;p:rethodl mUJk.a. (nauze}a). To je n.eprijatno osje-6anje .nastalo usl,i-ed dr.aZenja centra za 1poVTaCa.nje, koji se nala2ii u produZe­·nOj rnx:hi'im.i. Nauz.eja je OeGto p:raCena

6 - Inter.ne bolestl

poveCa.n:irm Iue!enjern pljuvaClce, ma.l.ak­.sal.oSCu, znojenjem, v:rtoglavioom, gLa­"oboljom i lupanjffin .srca. Sam akt p-o­vraCamjra nastaje usljOO grCev:i:t:i.oh kon­trakicija d!ijafna.gme·, medurebannih mi­Si6a, miSi6a. trb:J.fulog 7.ida, grC.a pilQru­.sa i .arnttper.istalti&lh pokrcl.a. PoVl'a-6er}i .sad:rfu.j je naj~(~ prethoQdino 1.\Z.s­k hrana :ill.i ZeludaCni sok K.asnije pov­xa6eni sadrZa.j sadr:ci p1imjese .:luili. Du­goilrajno povr.a.Canje kocl. ops.trukcije cr:ijeva (.ill.eusa) uslovljava da povra6e­ne rn.ase po.slJ:jc ·.xkedenog v:remena imaju f~ jzgled. T..a pojm""a :na7..iva se mizerere.

PoremeCaji apetita i gladi. Pt'omije. .njen .a:petlilt i sma.njena glad re v:rlo OOsA to ja.vljaj:u u bolesn.Ek.a sn boles.t:ima or­gana z.a vaxe:nje. Apetit se tnajl3e8f.e gu­bi. Nekd bolesmici .imaju odvra:Q1.ost ·prema odredetno] hnani. Rolesnici sa malign.lim tumorom ZelUoa. Cesto .12jav­:Jjuju da. lmaju osjeCaj odvraUnosti nr-c­.Til..:'"l. mesu.

Prolivi. Pravi proliv ozna..Cava ui:!es­talo lzbaciv.an}e vemil koliBna ieCnog ili kaSastog izmeta, .a treba da se razli­kuju od uOestaJog pra'Znjenja, kada je oS"t<:l1.ica formiralna i notmalnog i?.gl.;aa. RijeltJoo pr~jenje ctijeva, i.ako je sto­lioa teOna, n-e z;n,a.Qi pravi proliv. P.rollvi :nas'"...a.j.u ·U:gll.a.WlOIIl :i2: dva r.azlog-a. Je­dam. uZI'Oik proliva je uhrzan prolaz Gad!r'Zaja kroz digestivni kana 1, a drugi :12lOStajaJnje zgu~j.avam.j.a orijevnog oo.­(lrZaja u debe1om crijevu. P.roema naCi­nu po5e1ik:a i duaillni tr.A.,ianja razlik:uju se dvtl!je V1"Site proliv.a. To su akutmi i hranifutl prolfuv.

Akutni proliv nastaje nag1o. On je naj&S6e udruZen sa crijevnim Jt.o.lika­

ma. Stolli.ce su uoiSas.t..aie. One su u po­OOtk.u kaSaste, a doanije postaju teCne.

Sl<ilioe n.a ~·u guJbe i:T.gled lekal.i,ia i

81

pootaj·u (;erQLJttog J:t:g]ed.a. Akui:n"l pro­lti.v j~! bl?...O w:fu-LW.:m sa znacb.n...<t d~hid­:r.rt"...acij.c, '7.m.c<k dehidr<to"k'l.oi.Je je suv je­zhlt. O:n je obloZr.:m 1 orven. P.olean~tk l"a.­

.ie&! j.ak.u z~ct. K.o:.ia je suva i "n.t!bor.cuna. Kolil..!ia::.a mokr<:~.6e Ge t:>1nanjnj~~-

}f.l'~mieni !rrolh' se l:::poijava s~ n~­koli!loo "tel'11ih stolioa u to.ku. rlan .. '.' .. Op-8-te st.:-mje bo.1('..CJJn.iJka u poOOlku joe 2adc~ volj.avajufu. Bo'le.s.nici p.ost-epeno .nn-Sa . ve. Oni G€ osj.eCaJu W!b.:lrn:i, Jav<lj.a se bljedi!D koZe i .s:lu·.mica. TeCne stoJ:t.ce u hroni~ prcliv:u mogn.1 -c'l1. ~Sa.dr7.e :slu:z i ki"V, To se n-aj-CeMe deS.:wa kod bolesti debelog cr.ij:eva, ,posebno sa uJ­oor.ozruLm kolitioom.

Mcteorlzam i fl.'ltulencijll, To su simpliom.i kojl iLa&t:lju Cl:bog pove6a.nja koli&ne gaoova u di.ge3tivnom tr.aktu. VeCa .looh&n.a gasova u g.as~lnt.-:3Srl:i.­nalnom tl'oaLkrtu nastaje Usljed gutanja 'VIazduha (aerofag:i.ja), zbo!',( poj-nC:mih procesa tnrljenj-a 1 --.nronja u crijev.i:ms .ili zbog ometa.nja ap.wrpc..'ije g.OLSQva iz digestivrnog tr.ailt.t.."l..

Ovi slm;ptomri se dspdljavaju os_i.et.a­jem nadutos.ti i puuo6e. Bolesnici s.e Zale na izbaci:v.anje ve.Ui(!Oh loolLe.i.na ga­sova.

Krvavljenjc. Mnoge bolesti- org.ana ze. vare:nje su pra6aTJ.e k1-vavljenjima lz digestivnog .tJ..rut.ta, koje mW..e <la ee ja­vi i -zbog OOlestri drugih organa, lt...::uo """" hemoragij&!rog simdroma. Obil­nost k.rvavtlje:na je W>lovljena veliCi­nom poVT.i.jedeilih .k::J:'vmrlh sudova.

Krve.vljenje iz -dd:ge.s.l:ivnog trakta s-e i.spoljava ·na tri naillma. Povra6anje sa-dr:l.aj.a .sa pr.imjeoorna krvi naziva :s-e hemateneza, a jaV'1j-a &e alko lu'Vavljor.­nj-a- poti.Cu .itt. jedm.Jak.a, zelluca i duod.e·­numa. Drugl naC:iln n.a koji .n- .ispoljavo01 krvavljenje je melena. O.na 02lZ'l.aL\:'wa poj.a-vu crme stoli.oe lWljOO prJsUEiv.a krvl, a nastaJe zbog 'tog.a ;;to hemoglo­bin .pod djej&tvom Zeltuda.Cnog soka mi-·

82

jm1,i.a b:oju d:z cr.v-en-e u mrku. i'vi(:ilena je zon.dk krv:.avJj,enj.a iz j(rlnjaJta, Zeluca, duad-elJ.u;n"JR i evantualm-o gornjeg dij.e­la ·t.9mJkog cr-ijew.~.. KN•.av1jenja :iz do­njeg- dijel.n. .tarn·kog .iM. deUelcg r .. Tij-ev.q e.~ :ispGljav.a ju p1tiM.nstvom s.v~ieZe k:rvi 'Ll

stolici. P.rjiJnni~ren zn.ak krv-~v-/Jje-nj.a i:z sl:li:?J~L"ice d!i;S'e.<t'vtvnog L1:akta se naziva ok-urtno k1'Va·1;ljenje, koje ne moZe d.e. se uoi!i gol!im dkom, ve6 samo hern:ij.s .. Jcim .iep:H..i.v.a~nj.ian..1. stolie~.

Zah·or· (opstipacija) ozna&wa u~po~ reno lm:et.a'I"J.je sa'drZaja kroz <.l.i.ges.thrni kanal i ~·'.itielllt'O pr.a.!7irlj-anjoP. crijev.:l. Op­stjiPacij a p.o..'>I>Djrl. ako je iwnedu dv-.a prarllnjanja crlj-ev.a razmak veti od 3-4 dam.a. S:tc.ilti.ca u osoba sa opsti.pacijom je ·~vr.da i nN\J1a po kdliCini.

Opsb~p.acijoa, se ;n.ajOOSCe javlja u oso­ba koje vcl!ilkri clio dan-a provode u sje­<I.e6em pol'07..aju. Ona se vrlo Ce;roo ja.v­lja -u 'bctlesn.ii!-"..a koji 1-el.e. Op:;.ti.paci~.a moie da bude uzrolwv.ana 01'ganskim obolj<mjirrn.a kojl(l. izazivaju mcha!ni&u prepre..l.tu :iilii parr.aillti:Bk'U opstrukciju d.t­ges-ttv.nog k.anaJa, o"l javlja 5e i kao fUinkc:iloni poreme6.-1j. Ce.'>'ta upotreba lakscun1mih &-redstava (si·edst.-wa za~ as .. 6€lnje) mW.e da uzrokuje op..-..;tipacijru. Qs:J..a;bljena musOOuiLarbLtrra crijeva, ~pazc'Lm {g1·C) d.ebelog crtijeva i .smanjenj-P. ?.apre­Tlllilne c:ni.jevnl'og sad-r'Zaja U&'!JOl\<tv.<tju -kretam1e rnesva1·.errlh dij-elova i dovode do op.sotlp.aoije. Opstilipadj'a OOsto n<~sta­je u.sljed loSilh n.aV'ika u praZnjanju cri­jev.a, voljcnim g.a!e:njem reflek.sa za dre­f.clvaciJru ti zbog sla'bo:sti i:rbufurih mist­Ca. Osobe sa opst:irp.acijom S•:! z.a.Ie na ma1l.akoo.last, ,g1la'Vobo:lju i ps.i;hiakJu 'tro­moot. One OOs.to jmaj:u obl-oZan je:dk !i ncprljaJtarn zadc::h i-z oota. Ti si.!rn.ptom:i i 2n.aci obj.aSnj.nvaju Ge .;:~_.p.'>Orpcljom tok­siilnih Stlps.tamai uslj·eci dugog zadrrZa­V<IIIlj.a -ostatak,a hrarne u crijev;ima.

Zutica. Z·uta prebojenost koZe i s1u?.mi.ca Cesto se javJja kao 2il1ak bolec;­tj organa 21a VMenje. Ona je pDSrljedica

pove'Sarn.ja konoonfunacije :iu6ne boje bl­linu'bina u kmvi boles:n.ilka. Ikterus (~uti­ca) nmj-Dcl6e s-e javlj.a prJ. raml·m. obolje­;nj:i!cn.'l jetre, .a ~J...'l:Zi.v.a se h£;1Patocclula'l:­r...a Zuti-oa. T.aj .ablrik :Bu.tice nastaj.e zbog ne:,~posobnreti oboljd-8 je~re da preko 7.uiiD1h ,putev.a :ll7J.uC:i bi'li\"r1.1hiE.1, koji 5e

sbv.ar.a pri noilln-dlll10j r~zgrad:nji erit.ro­cita. Ona n.rustaj.2 :i 21bog raspadanj-a ~-e­l.iJja jctr-e. :Obog bog.a se bil-irubin iz 'J>o­Cetnrilh 2u0n:ilh puteva dj:elimiimo vr.a6a u k!J.'"V.

2iutica se j:avJj.a l 'llhog pr-epreka u otica111jru z.uru. j.z j-etre. Te pr-epr(:;llt.e su Z.uOni. kamanci .u spoljm:irm ZuC:nim pu­OOv.1ma :ili o!iunnol'l 7.u.Cnih puteva, lrojl uzrokuju BUienje ZuOnih puteva i ote­Za.'Vaj.u Otironje :rum. T.aj obllk se nazj­va opi>'t?-ukciona ili mehaniCka Zu.tica. Ona naataje skoro po pravHu u bole.s-­nilia sa karcinomo:rn gJ.ave pankreasa, koji VL"Si pT~it:ls.ak na gLavni ZuCni put, holadok11.llST.I1 k>am&l.. Opstruk:ciona Zuti­ca. je Oesbo, .kad.a du7...e tr.aje, praOO':la mamje ri'lrl viS-e intenzirvir'.!im svrabom.

; ..,1 J . ., i· I

___ --,. \ ·''" '/ // '!o-

.... .. _____ :).__.··

0 ( ~I; I.

Prisustvo slobodnc teCnosti u t:rbuhu Bolesti raznil1 organa za varenje .mog~l da bud-u pra6ene stv.aranjem i 'rlaktlp .. ljanjem l-ilobodne teCmosti u t.rbuSnoj Su:pljini. Ta pojav.a se naziv.a -.? . .scit..eB. •refutoot as-c.ir1;.esa moi..e bj1ti. tramsud.at Hi .eksu.da!t. Ona moZe bibi serozna, hemo­ragi&n.a, hilozn.a, a po.nek..1.d :bel-n:dno:r.­nog izg.leda. Tr.ansudat nasta.ie uslj-~d

smetnj•i u por.tnoj cirku:lacij.i, :n.<·)·CeSC-e

zbog oboJjenja jetre. Eksudat 112.,i6eSCe

n.aetaje 21bog oboljan]-a peri1oJ.1€'l1!ITla.

Hernor.agifuri ascite.s je naj0e§6e inak malignog tu.mor.a.

Sve bole.sti organa za v.arenje svrsta­v.aju se .u v.LSe grupa. To su boles-ti ·!.liS··

ta, bolmt:L j.edrnjaka, bales-ti arijeva, bo­

l€0ti guS!eraO., bole>ti jetl'e, l>ok>s'ti h!C:ne k-esioe i ZuOnih ptl!teva. TrbuSl.Nl

ma:ra."Uic.a (peni.tx:meum) obavlj.a pojecii­

ne org.ane 21a varenje. Zbog toga se sa

orgamma za v.arenje per.1ton€!UII'Iba. r

(/'),-,/, '. ·-' ( ;,, .'

' ·'

opisuju i ::JOlesti

"·'I 'i

' ·, .. ·_,-

BOLESTI UST A I ZDRIJELA

Bolesti oot.a i 2dri.jel.a se &osto javlja-­du. 'Do je .tla!Z.1JIITdj.irvo .kla.da se ima u vidu njihova sta1m.a ~ ra2ll'li."'!l Stet­:nim uticajlilma kojti na njili djeluju iz spoljme &reCLine. ~ agensi dj~luju n.a usta i Zd.Tijel:o uglavnom sa hranom, vodom i vazduhom, koji dolaze iz spolj­ne sredii.ne. Uzroci 'bc-llesti us.'ta i idrij.e­la m.oglll biti fizi.{ikoe, henrijske i bioloS­ke ,pr.i:rode. Naj"CeS6e bole.sti ,lSta i Zck-1-jela su sto.mrutitls (upalrno dboljanje us­ta), ~tis {upallrno ob<djenje lorajni­loa) 1 ~otillis ("JP''i]mo oooljenje sluz­nioe l\clrj)jela).

6'

UPALNA OBOLJEN.JA USTA (St.arnati.tis)

Bol~ ust.a se ispoljavaju prronje­noama na shmruioi usana, usta, desni, je­zkk.a, obolj.anjem pljtuva:Cnih Zli:jez:da i wba. UpailJOQ oboljenje W>ot.a se oove otxxmati.tis (sl<mUlJ!litis). Up~ln<> obolje­

nj.e gmg.i.va se zove gingiNl·'bls (gingivi­

tis). Upa.lno oboljenje Gliuzni.cc jez:ik.a s-e rove ~itis (glooitis). NajCeS6e obo­

Jjanj.e zuba je :?JUbnli. kvar (caries den­

tis). Od &Villh. .plj:urvaC..'lih Zlidezda naj-

83

OeSOe obcli.jevaju z.a.rt.tSn-e (parotidn~) Zli­jezde. To za.palj.enje s.e zove paroti:til'.l.

Uzroci, Bole-.ti usta na!.'taju zbog lo­.k.ahlog St.etmog dj-ej~S:bv.a fiziO:kih (toplo­t..a1 P.l.aml.o6a)1 he:rrtijs.kih (.za.ffi:n!i. l dr.) i bjiO}oilldh C:in.ilaca (vtiT.usi. balaterije i g]jWvioo). BolestJ. usrt:a su naj0e.S6e s.as­tav.ni. dio bc..Jes.ti dru.gJh ()I'gana i siste­ma (b.oles.ti lcrvi, bolesti org.m1a za v.a­renje, bolosti. organa 2..1. d..isanje i dx.). Pr.omjene u ust.ima .su Cesio 2mak. boJ.-es­ti nep1'18vilrne .i:shrane. Sv-e bolret.i uMa m.ogu da 81:! svnstaju u boles-ti jezika, slu'2lllioe uma, desnd, 21Uba 1 pljuv.aCn:ih Zlijezda.

KiiniCka slika. Upaln-e promjene se i.spoljavaju u vidu otok:.a i crv-eatila sluz­nioe, pojavom uloe:racija, bjeli,:O:.ast.ih n.a­slaga i zn..ac.iana krvavljenja. Promjene na sluznici jC2lik.a se :ispoljav.aju na raz­liCi.te :n.aO:ine: atrofija &l'l.l.21nice, zapa]je­nje, oblo~oot ili uJceraclje.

Bolesti sluznice usta i desni. Pl\omje­ne na desn:ima su najOOSCe 1l21r'('i]oovane alveolarnom piorejom ill bolrotima zu­ba. Upalne p:romjene na slu'imici usta i desni najre36e se sre6u u :1n.f~,kcijam.1

hemoliti.Okiim. streptokok.ama, gljlvi(mjm infekcijama (lM!lilijaza), kao poslj«ii­ca trQvamja te.Sk:irrn metalima (>Olovo, 2::i­va i d.r.) i defi.c:irt.a. V'ita.rnina C. K-aries zuba 1 neprav:ilmo postavljene proteze vrlo ~to uzrokruju promjene .na sluzni-ci jezik.a, u.s.ta i de<mi. .

Parotitis se na.illes6e javlja u 1x>ku teSk:ih febrllnih OO!estl, poslije teS!rlh hir:urSk:i.h Jm.tervencij..a, po;sebno .ako se higijen.a usta nedCMOljno odr"Lav.a i a:ko se :ne sprovode preventivne mjere za &'Pl'ei!a.VlaUlje :n.a.staja:nja deh:i.dretaclje.

Njega bolesnil[a. Bolesti usta su naj­&!S6e sekundarme p:ri..rode, kao pi-opr.art­na pojava oboljenj-a drugih s.i.s"t.enia, or­gana ti. poslje(ljba nedovoljne nj-ege us-

64

tu. Sr.oatr.a se c1a pr.aV]lna. njeg.a us.'t-..1. u r.azn.ih holesn.i.ka moZe umnogome da

Sjll,;je/i -- oole>ti ook,, Zl>og toga joe neophodma s.t.-':8.n.a nj-ega Ul'3ota u sv-.ih febdlm.ih bol-esnjilro i u b-:il.e.srni.ka sa bolooblrna organa za di.sanjc. Chlu jc t.akode neophod:r~i u teSJ.drh j lwmatoz·~ nih bolci:n.ikoa. Njcga usta je posebno potrebna u onih bole5>nik.a koji se hra­ne tean.om :ishr.alllom. Redov.na i _pr.a.vil~ na pr.eve:nrt:Lvm.a ~Jjega usta jc !'l.eophod.­na u svih bol-e.sil!i!lta u krojih .krn.r i-z ma .k.ojih. razlog.a do.spijeva u usta (vad-.otnje zuba, hemoptizide, tonzill.ek.tonlij.a, he-1Ill0ragijski. s.indromi !i.. dr.). Na 'kraj,u, pos.ebna pa2mja treba da se obra.ti· na njegu oota bolesm.i!k.a. koji ~.z m-n. kojih l'azloga .ne diSu kr<xz noo, vee preko usta.

LijeCenje. Osnovni princip j-e tijeCe­onje osnovone bolffitzi, koada su promjene u u.stima selmJJl:danna poj.a.va. Bafkrt:e.rij­ske i.nfekcije U5ta za.hrt.ijev.nju ter~piju .runtirbioti.cima. Glj:irvi.Qna kl-faeija us·t.a zahtljeva lijel!enje am.tlanlkot.iimfurn 1ije­lrovirna, 'll:Z ..intenzi.Wlu :njegu. Najbtoilj·i na&l. za prevenciju .l1a2!l'llilh. oiboljen:j.a usl;a je :redoww :iSpir.runje nek.im. a:nti.­sep'hiaki!m ra&tv.orom (h:i.drogeroi:jJUm...,p.e­roksid i dr.), uz redoWJo pra'Ilj-e ztrba ·poslije obj>eda, pasebno p.red spav-a.nje. Posebarn 7!Ila~j :ima &k:kLamje i i::.i.S&mje prot.eLa -u boles.n.iik:a.

AKUTNO ZAPALJENJE KRAJN!KA (:I'<msillitls acu'tla)

Ovo oboljenje se ispolj-.a;VJa o.p§tim, toksiCnim pojav.ama u bolmnjJk,a.

Najee56i. 'ti.ZI'OCnic:i. arkutnog zapalje­njo. t.arnrlla su stafilakioke J!1i olr<\llltoko­Jre.

KliniCka slika. Bolest se prven.stve­no .i&poljav.a bolovim.a u gtrlu i oteia ...

arim gutam.jem. 1'oi12!i~e {tkr.ajni.ci.) su tlvef.ani i zapaljeni. Na povrSini tonzi­Ja (-u -ud'Uibijenjj!tll3.) vid~ se bjeliCast.l g.nojni Oepi6:i. koj:i mogu doa se latisnu pri;ti6kom n-a tonx\3.-e (Sp.atu:lom ili drS­kom 00 ll::a-Silce). Povr.S.ne i dubo'.re ~.;ra­tne limfue Zlijezde su uveCane i bo1-· ne. Bole&t t>e .i~polj.a.va ·povti.Sernom tr~n'l.·· .per.atwrvm, Ce5to izml!edu 3B i 40~C. Bo­les.nici .se Z..1:le na gil.aV10l'l01jJU i gl!.lTJiJt.al.: apeti!t.a. Oni :m ~nala!ksali i poti&ten.i.

Uzimamjem. brjoo_ sa p.ovrSir[le krajni-1m. i ku-lrbtvrom usbam.-ov1ja'Wl. se uzroC­n:iJk akn..ttnog tun:zD.l.iibisa.

Alk.u1mi Jlion2zillli,ti.s :rtl!OZe cl,c1. b.aoove 1\:t.zne kom~l:idM.cije. NajCeSCe loompli­kacije s-u za:palje.nJe srednjeg uha (oti­tis modila) i m.a&aidn.i!h Sup:ljina (mas­takWrts). Rjede Jcomplikaclje su zapa-1jenje moZ<k:n.1ih opcni (men!irn·g.lrtis) i za­p.aljenje mozg.a (enoefail.:i;tis). ~bno zna6ajne 'komplilkacije su :reu:ma.tska gr<r.zmi-oa sa r~t:im maniliestacijam.a (akurtm:o zaJpa!ljenje zglobova, ['eumrut­sk.o obdljenje sroa i dr.) ii. .aku.tno za­paJjenje I:XUJbr-ega (akurbni difuz.ni g1o­m,eru!lanefriltis).

LijeCenje. Prlmjena suLfonamidnih

prepar.arba i1i .arrrb:hbiot:ika je noophodna. Za wijeme ].]jeOOnja uzima. se teOna i •k<aS.aista hTan.a, sve dOk posrl;oje bolovi

pr.i. guta:nju. Ogram.il:enja u lisht-.ani n.i­

su potreil:xna .

Njega bolesnika. Bolesn1ci z-a vrije­

m.e bolest.i. treba d.a 1-eZe u :po.s.telji. To je jedna ad mjera za spre-OO.vanje kom­

pl.lkaaijo..

ZA.PALTENJF. ZDRIJEL& {l?b..a't'yntf..rtis acut-a)

To je oboljenje 1ooje se ka'!.·akiter.i.S...~

7..<:1Jp.ail.j.enjem . ..:;lm:nJ.ce Zdrijcl!:l, lirn.inog t.ld.ve Zdrijel:il i. t::xn'ZLla i Urmfnor; tld-w1 u llK\.omV.m dtijelu Zd.djel.a i ok(',lnim l.imfm:im Zlijezd.a.I'Ck'l. Fa1.in[§i•tls {zapa­ljenje 7.d'1'iljcla) tnaj.OeS6e i.zan\.va).u r.a-.mi virru.s:L l'VI'2d•utim, De..:.ti uzroC11.ici :m i bak'"v5rije, ;n-a!!:"oClito betahemol:itlCld

s.t:repiokolr. .groupe A.

Klh1i-Cka slil~a. Bolest se i-'jpoljava r,JU'Soboljom i otefurnim gut:c'\!D.jern. Te teg'o'Jil:J? obiCno prate poremeC.a.ji a.pS.t.:.eg &tam.ja i .poviS<m:a tempera-tw-a. l!e..~o &e, uz .W:llp:t"ijW navedene ".;.egobe, j~:N­lj.ajru koa.s&l.j, promuklost, ote-Lano disa~ nje kroz !1100. :::nuznloa Zcl r:ije1a j>e c:l"ve-. na i oie&ma. Pod'V..i:liCine 2ili.ie7..de su oWOen-e i bol'll>C pri p:Lpa'l'!jU. Tef.i obli­ci, oni koji m1 iz.a.Z'\fiO.I1'1i beta.hemal'irti-C-· Idm Gtreptdlrokama g:I'Utpe A, pra6eni. .s.u pov.i:Senom temper.aturom. Bolesrt :najCe.S6e traje 3-7 da'll~L

Vi'l"l..LSSne ful.fdkcije .se dok.a:ruju p-oseb­nim dijagnosti.&drm metod anna. Strep­tokoke k.ao u:z:rofurici se utvrduju balc­.teriol.OOkim pregledom brisa 1z 7.drljela

1 sa. tonzi[a.

Njega bolesnika. Posebna -njega nije '!Xl'trebna. PreporuOuje se d..a bolesrnici lei<! u postelji dok 1\=je bole.s<t (3-7 <la­

na).

LijeCenje. Ka.da su tizrOCnici viTusi, primjenjuje se .-s:imptoma.tsko lijeOOnje. A:ntil.:xi.otsko l.ijeOanje rse pni.rrnjenjuje kada se t.1ltvircl!i. da je uzroCr.rilk betahe­molitlllkli sbreplokok grope A.

65

BOLESTI JEDN.TAKA

B,....Uesr!j jdmj-2lka .su zn.allulo rj~de 1-1 cdmcsu 'tla OOle.iti Zehtca i otijev>-l. 0{..(-:-­z.a,no .gut.:1.nje je g;l.a"\'tn:i z!ootk OOlcsUi je.d~1jaka. li'u.nfltcio:nli po~-.em.eC...o:tj.i. l or­gamslua o.St,e6..."'nd·a jednjiC!Jka ot...0:e.v.aj.1.t prcJ.a7..enje lu·-am.e J{a·o.z je:.knje1k. Naj·Ce-­S<:-.a Ol"p,~Jnska. 'OboljenJa }P.drnj.rnk.a :SLl -z.u­p~1.'ljenje je:lonj.()lk.a i tLmLOr je:dnj.aJk.a.

ZAPALJENJE .iEDN.l'AKA .fO....,oph,gitts)

Zap.aljenje dG'J.nj-aka crnoZe cl>:~. ima a;.Wtmi. ci..li hroniliOni Wk. Ezofag'it...:is ru~:o­kruju l").em:lijskri,, meh .... "UliO.k!i. i lllllfek.ti:v~nti. t"!inioci. 1-ilkiwt::ni e?.of.agti.~.ts se javJja kao .p.rop:ra1rna poj..ava pri ra2in"im infekotivw n:im l ·d11ugti.m bolestlima koj~ ldu s.a t.€­W.cim ct-.c~nji'<m (anm1001~, Sa.,alh, p:neu­mo:ni.ja, .p.ij.el<::.mefrltis d. .&1·.), :vbog k--::Lm.:­:t;ilsn..i:..~ oSteOOnja !).loa:u:•;.tiCn.a so<'!a, 9_'.azne kilseline, vrela voda i tir.). 1-It'O..r:Jil:n:i ewfagll~is Be naj OeSOO javtlja u lu'CidC­arl!h .alkoholir&vt·a., stra:s.ni11 pttlac:la _i osQ-­ba koje mnogo upotr.eblj.aiVajru Zv.:tk.a&:: gume. POVla6en . .ktl;;;oli Sdru:daUni so.k 00'-...eCuj-e gluznlcu jOO.nj.a:kra i uslovlja­v.a hl"()[ni~fuli ezof.--:trg;iti&.

1-t:liniCim siika. Osno-vni. shnptomi u bcdes.'ll:hl~a sa ezof..ag.irllsorn su bolov:i, gorub.--i-c~.~;\ i ote>'43!no .gu:ta:nje. Bol~w.i. se jarvljaj'U iza grudine kOOti:. Orri. s.e p-oj<a­&wajru 'prl gurtanju hr.arne Ot.eZarno gu­ta.nje ·lu·.ane je taJkJOiie jed10.:n od kon­stamfm:ih sio:n1)tr.Ana. F..!L"'IOlGlmi ezobgil.i.~ moZe 00 dov:e:l.f! do su:Ze11ja jedrn_jak:o~ uslje<:i hujanja .-vezrliv!Ilog ~aciiV-a u n:i·~<l-­v.om llid·u. To oteZava umoSan"je h r.;>.n~ :i VJ'eri"lffi"J•Dm :m-.."ii:e dove&l:i s:l'O izrazi·t--'! .pothl·~jeni(X<;iJ:i bol~.._o:r ... ik-<~-

RadioklMoo. i en"doSk>ops..l;-.a i<>piiti V":l.·:nj<:"l ornog,u6a:Vo3jru <La re, u~t. narved-Eu1e s-imp­tOme, pos-tarvi dijagrnoza e7.t.)f.agiti<:>a.

86

Nj~go; bolcsnlka. Alr.utni. E'.Zofagitis ·uzrdlcova;~.l 1co.l"'O:ziJVU1iiJ.n ~l-etlstvtima za­h'tij-ev.a -poseba\U i•ntffllzi:Vllll njegu jer· se .ne 21na k.alk-..w 6e bitti. Bjeg-ov tok 1 1.o;h~.Jd.

LijeCenje zav.isi cd uuoka. Simpl..o­In-Jilsko 1 ijeCanje 3(! pr.imjeujuje d. a bi ;<;e .)lGUit:~'<ti:i&ao ·h::i:-;00 Zeilrudaillli wk. B.-o­lovl .se ~kLm1j.alju di?.'V"o<>J.njoem anest<.'lt-­skdh sraista'V.a. H·I1Ct.n:iUtlD. erof.ag:irtjs sa t<..-'lldoem~jOO!Ill s-tv.?.nanj.a su7..enja lijeOi se .so.ndrunoa liooje Sire jedm,j.aJlc. Raozv:ij01lije suZenje zabJLijeva hirrurSko .hl;je""::!enje.

TUi\10Ri .YEDNJAKA -~NP..oplasma oesophagi)

!Na.j&!Sc'.i ·bunnor jOOnj.a'.loo_ _je ltsJl·ci­!llom .s.1u'2ID1i-oe. Mu§.!!;:a:rci :mt.."\Uno CY.;.SQe obolijevaj.u od ,:'tcif1.<l. K.a.:roim.om j-ednja­ka se ugl-a'\llll'Om· ·javJ.ja u ~'k1rrijih. oso­ba, i"mledu 50. i. ?0. go.clri.<n-e. Et:.iologija k..a:rcinoma jOOrnj:ruk.o. :ni.je po~na:t-.1. Sma-­;tra e.e da oSteCen.ja sluoo:ioo .aH!k<>hol}mim ,p:~.c~rr.a, s'tr.asnrlun rp.uSE.<njem, kol"'?.ii:vn.im -&rOOLS'tvllin.ba rptL'ed.~wvlj.a,ji!J. Ciniooe koji ·pom~u opoj-fi!ViU. noop1armn.e jedrnjaka.

Klinieka slHta, O:;novnr. tegoba je iliisfaglj'~' (c1:·c:Wln-o d~a:nj-e), koja se stai1no pogorS.arv.a. T~::ile.."mi!k :u po(-e1ik.u ,t::JS.ko gwk< sanoo t'VI'.s.tu hr..m.u, .a doc­.ni·j.e mu smcta 1 teiJn-a lU"-<'llllii. Kltnii'1lt.11 sl.irkru, ~.da je bol{'".st v~C i-zt·n.Zena, u-­po!JpUifl:j.uju stucarn.jc, •lY-n·:~.·aCanjc, -od­nosniO :::egu!l'g.irt~cij.a (N'.roOOnj<e) bran-e. Pov'1'.!:!.6amj:u l"re.o.n'(' ~1c p-m"bhodri .;nuJc.a. :i

_:gad-enje. N-eap]azma vct·e..rnen.om dov'lldi. ·do pothr~rnji'vamj.a bdles.niJlt~t.

Ra.d!i.Qlo.!1koa, -sn:dc-dk.{;,psk)B. i hi&!:oloi:i­ka .i®p:.i1jrva'l1j-a om.~g:ufurvaj:u ntV.rdiva­llje OOles.tri:.

Njer;a boier,,_!ika. PoCetni stadijum b-.oiiesti :ne .?ialhtJJje"\lla. s-p-eoJj.f!:l.nu njeg,u. X-zt"--::LZena klj;ni-Cika sl:i!..lc.-,.-.. 1l0'J.pilazm<-! j-ed­njcaka i kompJ!ik·aci:je Z..:lhttijevaj u pri­rn;je.-.u i~W:ntllh,ine tnj..=g.e v. at.-'lctcuu~-lmlim

Ll:-;ri:cun~wernw.

LijeC~nj~. N"-'ljCcS6e se 1i.je&n.ie spm­

''-od!i. hi~:--ur.~~~i, -;(JtilriLa.Yl.j.a~:J.j&r,. tumors.

O.statak jed!nj-ak.a s.~ apaja s-a :Zelue0.in

pomo6u <Ujel-a tk<.nbo.g c:.tij-GV.? ..

BOLES'I'I ZELUCA

Zelwd.ac imn '11iSe f)U'tl.koij.a. On sluZi kao t-.ez.<.'!.l'VI0-00."' iunne, omogu6uj..: 11.jOJ.lO

mideS.a:nje i mpo&je r~grraklnj-u (v.a­'l".(::mje) bj.-::!1alfl&.."'V'im.a. ?.ehl.d.ai!n;i. ook om,ogu:&lva l""WIN~l.-a'll.je ~nekih mine-­raJrrllh .supsta!rlci (gTV'O:Zr1:e, Jr..akljum i dT.} i doezilnrf:ikuje saod!""&lj hrlc.Vn€.

Sole'>-ti OOJ,ruca su v:rJ.o u:Oastale. To j~ Ta-rru!nilj-j!'i'D .;tkoq._ .se irna :n-a umu d.a ,i.e ZB1ud,'lc.: .s•r.afu-OO[n~v:no idl.oren mefian.il-· kom, f..i~i-Ckom i henUjskom djejstvu bT..a.Jn-e, koja do..::;.pij-!'!W! iz: spoljn..: sre::lJ­me i koj.a .<;-e du:g-o ?...adT7.£N.a l..l :njen11.1.

NajOeSCe :bol-esoti Z.:.:iluca su. ::1pa.lna ob;)1'jenj.a. (a!klwlni i hronic.n:i g-a.~tri:Us).

Pom·ed l1j~h su vtlo •u:Cestalla ~ d.ruga oboljenj.a OOluca (:uilik.usna bolest, d~ja­fuiagmalrna .hennij-a., :Ptoza -- srpuSWno~·t Zeluca i turrruoT.i. Zelu·oa).

AKUTNO ZAPAJ,JI;:NJE I:EUJCA (Gos!il'ltio aruta)

Ak.uhni gastritis je v.rlo u:Ces<talo obo­ljenje, ~.,_ n1-aj-6eSCe je uzrolwvan-o z<~ga­

denom hTarnom. .T.a bdlest popularno s-e zove >~pdlw.aTen Zc1udac«.

Uzroci. Akutni gas~ri:lis se ja.vlja u o.soba ~ooje na.gJo rmesu v€11lhk-e ko1~1!ine hr.arne i velike kol:iOirne -alkoholillh pl-6a. N.aji5eSCi U7.t'1Cik ak.ui'anog g.astritisa i.e :zagade:na hrama. (~1iim.en:t>a'l'1la to:ks.iill1-

fel~ctj-a.). Naj-C.?.S6e b-alkterl.je su staiiJ.(".­lroke! i G<D.qrnwo.Le~. Trov.runje k.au.stii~[lim

~>\.lipstMoa:r:-l:a {clk.a~:e, Jciool:ine) u.s\ov­:ljava ;tailo;xte ll.lo-:lsi:.,..r.md-: altv.Jtnog g.a~Std­

ti..."..:l..

KliniCk~i s1Hut. Ah.utn:l gastritis pot'i· nj E! nE~.gJo i tr.aje on.e,l~li!lro dana. S:irn-­pt-:o:rni ~tegobe) V8!J.~ii.'.aJ;l ~-.;d .srnanjevJg {;,pe;t:tta, Q~-je:~.aj•a ~el.agadfnc.""IS·Li i go-ruSi-­~ do muikoe, g..--,;.6·BJ.'lj.a, N'i!.'lo -u.-CretDJi.b po-­wa.Canja k!oj-a au p:na-6cm~~ ja:1dnt Doh:~-­•v:iJlna u \"idm W:i!ka (-gr.-i?R.V.<L} .i: p·roll-.rl­nw., k.adn. je gas:t:riiWIS udt·,u.Zen sa akurt~ nlm. ~palljenjoam t~q,nkog m'i·jev-.a (u'k-u:t-· ni. gasi.o;"Oe.."'l.ted!:rll3). 'I'.focla s~ j.nvljajn Vtl'l.a:ci :i!2'it'aZene deh:Wl:r.aitacije: suvoC-?. .ko'Ze i srluzni-ca, sm.a:n.jenje a::t-cr1jskog· ·pnlitlisk.a., .1Jza,_,-:l."lilta -ma.l.aksa-lo."..t i }X\j.aCa.­no Weiam.je.

-Osoje6aj!i :arpijllitl.'.:1. j_ gliax::li su 1'2il'a.?Jbo smanjeni. Bdlemrilk os,ie&t odv:ratno.s-t P'l'enl.a l:i!l;ol!rJ.!i. GuttiLi:s iw.:?JV.:.-\n koro--­zi.Vll1i.m s·r-&ll<>tv.im.a dsp-dlja'Va se prisu­stvKml .kiwi u povr.a&mom sadrZaju. J€­-dan od :;analoov.a -.:rilau:lJnog gustr.iJblsa je i 11eprij.atrm zad..:~h k-~ -ustn 'b-ole..·mika.

Njega hr~lemtilr.a. :SoleSnik tre~r da

leiri. \1 JY-~-st.-oljd. sve d.:-AI.: .s-e ne :i.z.:,dU.be ~7.­

:~.•a·J.eru. &innptomi bolestti {p ... -wTa&tnje,

fobr.ilm"O&t, .plX>liv, bolovi i dr.). Za to

VI"ijeme pr.imjenjuje se njega ltao i u

drugih bolesrlilta koji leZe u postelji.

Lije~enja. Ispiranje Zeluca se pri·· mjenjruje da bi se od$tmn.io clalji §te­tam. uticaj h.a.krt:eroja. i supata:nci k.oje su .izazval-e oboljenje. IJjeCen.je se sprovo­di od@:>V£11I'.ajiUCim aintiJbioticima kra:da je bo.lest izazv.ana infekairjo:m, O:;.nov.no li.jeOenje je rehridiralta.cija boleMrika. On-a se sprovod:i. intraven&ldm infuz.i­j.am.a .l:.rotoniCn.og LraS'blrora N.aCl ako bo:lesal!]k powaCa, a omibnilm pu.tern ka~ da po·vra6anje .prestalne. Davanje r.as~

tvora i hram.e kroz usta treba da se ill­bjegava sve dok pootoji muka, gade­·nje, pov.raCa:rnje i bolov.i..

HRONICNO ZAPALJENJE ZELUCA (Goolribis ch:ronioa)

To je 'Ila.jM6e o·bolj-enje Zeluoa, a jaVJ.ja se, ug1a:vnom, u odr.aslith i s-tari­j.i.h OSQba. HroniO:ni. gastr:irtis tijetko naoj staje kao poSljedioa alkutn.og gastri:tisa. To Ge jedino deS.a.VIa .k.a:da je alkutr:t:i ga~ stri.tis .izazvam. korozLvrnrian sredstvima (trovw.je aillkJa];Joma 01i krlseli.nama).

Uzroci. HroniCni gastritis najCeSCe !rla.staje 2lbog nep.r.aMilne .isMam.e (!lmlo­Senje suvt.S.e topl.ih, ooiS:njen.ih, h1adln1h jela i pi6a). BI'2l0 jedenje i nedovoljno Zvakanje hrane vremenom uzrokuje nastaja:n;je hronHinog g<al>tritilsa. Hro­n;ifuli · gaStritis se po prav.i:1u javija u hlWlillnih aillrohol.i<'m-a, uolljed sletmog djek>v..arn.ja ra.'llkohola ll'l.a sl:uznricu Zoefiru­ca, a n.astaje i ·u boleSnrl.k.a. koji dll.lZe vremena u"timaju ve6e kolic'Sirne ra2mib li.ielrova (sal!icilate, tubEII'kJulostatske li­jekove i dr.). :FWcmi6ni gastritis se ~av­lja u bolesnirka .sa .hronlOnoan bubreZ­nom insuflicl_ienoijom, sa zastojnom .srCanom .ilnsufidi:jencijom. H'l'On~·Cno za­pa:ljenje Zeluoa se .ispdl]a'V.a zadebl.i.a· n iem (h:ilpertro~i.iom) :iilii sman_ienjem (aiTofiiom) slru:zmioe. Te promjene \i.S­

lovljavaju pove6ano ~h1peraciditet) ill. smaJlljeno ~aidiltet) lu,OOnje iJ i pre.

88

• .ta.,.allc (anaaidlrtet) lu1'>enja hkl<ovodo­atiene il<ioollitne. Mrofitn1. gosttit:i:l je cnaj&.§Ce uslovlje:n lo9.u'ocdmrtulfum pore­me6a.Hmn. (Organizam st'\II&Jl'\9.. antitljelQ. .proti:v 6ellJa slruznrice ~.uoa).

i~.lini~ka slika. NajveCi broj bolesni·· ka c.;re od palovi<ne) sa h<ronlllnim ga­stritisom neJTI..a.ju subjeklbilv.rte tegobe !i.l:i su one slahog stepana, talloo da se na :nj.iJh ne obra6a. pa2m:ja. Drugi b.olesnici se ,povrremeno, bez nek.og odrede:nog !I'eda Zarre na gadenje, osjc6a:j .nadima~

.nja i punOCe poolije obj.eda u gomjem dLjelu t~buha, u predjeliu Zeluca. Pravi bok>v:i su izu:zJetn<> mjetlki. Apeti.t je pr-omjenlj1!v. Bolesnriai rnekada podnose svrukru. hxalll.u. Drugi purt oni ~ele da je­du """"' joil<:o za&jenu hrenu (dohro zaooljena, kioola, zalriJnjena jela). Cesti simptomi su g~ioa i .podrlgiva:n1e. G.or.us.ioa se cn.aj~6e jarvfija na praz.an ~ac i i2rvjesno V!I'l.,Veme poslije ob­jeda. Podnigti.vamje se ug.1a:v.nam ja'V']~a posl!i,je u:timam.j.a. hra!rie. Pra2i:n:jenje cri­jeva Ge od'Vija n-euredno. Na.j OOSOe po­stoj.i za.rflvor, Bo1emici se ohlOno '0Sje-6aju ~ ujutru, pos.lije usta,ianj3. Dosta k.a.r.a!krl:erJ&tiOn.i 2!Ila.ci: hroniCnog g..astT1ti'&a su i obloZen jaziilk:, :nepriJatan za.dah .iz usta, pos.ebno ujutru pt)Sli.je spaw.nja.

N.a.jOeSCi s.imptomi: hroniOnog ~.asri:ci­t.isa su muka, gad:enje, nax:iutost, tui}Ji bolovi u predjelu Zelru.ca pride i poslije u.zi.maln:ja hxane. Pojav.a gol"U.Sioe i bo­lova Jla ,pra!Zian ~udac ta!kode su do­sia k~ zm..a.ci za. hranicrt.i g.aStx.itis. Jutarnje powa&un.je je speci­fiUna pojaiV'a za hrorriii:ni g@trilti.s aUoo­holi<lara.

Ispitiyanje bolesnika. Radiol-oSka is­p'irtl:van~a opoka.zuju zad€lbljan.je m .a.Urofijru &kwnice Zeluca.. F:r~;!l.onim !pra?imj.enjem ZeludaO:nog soka sa na.Ch·a­Za:jm:im sredstv.ima 0ristamJm, pen,taga­sflrii..rri i dr.) tubvrl$uje se !rl:Orolalna .ldse-­loot Ze1uda6nog sdk:.a. (normaoidifet),

pov.e&un~~:t (bipe.I-aciiliibet), smanjene (hi­:poatri.dWI;ct:) i ,~k: luCen.ia (anaci­d:irtet). Si.gurrm..a d:iilaga1oZa se fJ()StaVlj.a g.a&'tTosiliJO!Pslc<im p1·egledv:.rn i histoloS­ld.m p1·egledom uozoraka 5lu201ice. I:mu­no1o9kfurn jo,pfutiv..smjem s:e u.trvrduju ai1.t1:obt'IJI.mi pore:rne6aji.

Njcgn boicsnilca. Posebna njega bo­leso.·.ci!ka ntje ,pot:r.abna. Bole9Zriilc.u tre:ba obj.asn1tl suStirnu boJeslli, t112IDCl1.ke i :na­&rn kalloo 'teg()be i 7maci InX)~-:u d.a se ot~

kilone.

LijeCenje. Qsnovni pi'iincip ~ijeCenja je o'blclanj.amje nepl'laiV.iJknosti. u i,s-hr.ani (izbjega-v.runje bJ.,admJi.h i toplilh jeia, za. cma i dlr .) . Poseban 2l!la0aj irna i2:bj€­g>avonje naptirbalka (k.afe, ilaja) i allro­holnih p:i:6a.. Hilper.aoi'dliteit se suzb.ija odred:enim na.Cirnom ishlrane i uzima­njem lijekova kojli .neutrallii.Su su.vi.Salk. hloTOvOOoniO:ne kfus.eillne. Odmor IXGli1e jel.a. Cmto povobljno djeluje na lij.eOOn.ie

ht'Oll.i.Onog gci.stmisa.

CIR ZELUCA ,__]~ i_r-/

tU!cus vcnlxiolrlli)

iU!lJkn.J.sn.a bale&t je v.ril.o uOesf;.a,lo ol:-o­ljenje u svlm ze:miljam.a. Pepti.'Ck!i: ul­kus m.o'Z.e da se j.avi ru ra2li:Ci:t1m dije­lov:ima digesti.Vll1'0g Jc.a.nala, a najOOSCe se j.ruvlja ·u Ze.lullU (uilik.usn.a. bdlest Ze­luca) i u dv~arm:om cri.jcvu (l'liTh:,usna bolest duadem'Ullila). Pepti6ki :ul!kus mnogo rjede se j,a,vlja u donjem &jelu jed<njalka (pepiiiak.i Wlous jednja­ka), ugilaMnom UoaJda kri.eli ·:<e!u<lal:ni sak, iz bik> koj!ilh razlog'la, doopijeva u jedtntiak. Pepti.Md ullikus .se j~]ja na je­jUIIlrumu (lta.n.'loom ccijev.u) ugJ.a,vno.m . pos-~ie resekaije 7..eluca, kada sc oota­ta!k: zeLv.oa spojd. sa -poOetnim dijelom Jej.unuana (!U'101.l5 peptiaurm jejuni).

Uzroci. TaCan uzrok -nastanka ulku · sa :niije uitovrde:n. Posrboji v.l5e teorija k.o-

joe obja:Snjav-ajru nastamanr 'l.clk'Lwne 00-·l.e&lrl.. C..snovr11!i. dim.'illac 'kojri. u.slovlj~wa tt'la~ta:nak ulikrusne bo'les:ti je .a:ciditat 'l.e­luda-Cnog solm, lrojli iza:ziva oSt-ctenje ·slwmice t.eluoa :i. tako dovod:i. dQ na­.stanka u!Uc.us:a. Sm.a.tra se da n.a5'lje<lna ~"ldo:nost poslxJjd: .u osoba ilroje obolije­vaj u od utk:usne bole;.ti. To se obja~­nj.ava ·C.imj.enioom da u jedmoj porodici posboji viSe Olanova porociioe sa ul•k1U-· oom. Poseban zm.aCaj u lt1a'Sitamlk1.t ulkus­ne obcllesti lcrnaju p..".ihiOka U2lbud·enj.a, poseib:no str.ah i ljutnja.

KliniCka siilca: Ulkusna bo1est Zelu­ca se :ispoljava bolovojma, mulkorn, ga­denjem i pov:raCanjem. Bo1ovi se j.av­ljaju u gornj.am drlJjalu 'trbuha, najCe­SCe .po1a. OOJta do 1 Gait posUje objed.a. Mu!ka, gadenje i p>owa6a.n.je ja,vljaju se na pTa"z.a'll Zellru.dac. Ka:r.aklteT.is-tika po­Vl·aCenog sadrZaja je izrazita kiSelost, ta:ko dia bolesnici i-z.javJ.ju.j.u d.a .1m tnnu zut'ii. Osje6aj a;petita iL gladi. je nonna~ lam. u .ul~JkrUf;m!i;h bolesn.ifk.a.. Med.ut.im, bo· 'iesnic:i zbog bdktva koji se jarvilja1u po­slije u'2lirma'rllja hT.arrle Cesto l:2lb-j&ga.vaju d.a j€<1'1.1. Zbog toga ani postepeno roT­Save. Marra, dku!lrtm.a (Skr.Wena) k:rv.a.v­:J.jenja d:z u&uoo. Zelu:ca. uslovlj.a.v.aju vremenom ,h1Jpos'l."deremi:lslru anemi.}u. Bolesnici poSta.iiU blijed.i, brzo se za­maTaj·u i osje6a.ju se j.a:ko mala-ksal;im. Pnni zna~ uhlrosne bo:1esti ~uca rnoZe ~liiti povra&mje k!rvarvog sa:cl:r-/.a_ia, t.i. .pojav.a hemaltomeze. lJ!bk.usna baloE'..slt pdk,arzuje bolne pariode i periode -bez -bo:lova, Jroji se srnjenjuju i <azliCit.<l .traju.

Komplikaciie. Ulku.c;na bolest Zel·ur;a da.ie ra:nne kornJO[Iikacije. To su k<vav­iljenj-e, penetracija, perlor.acija, stenoz.a -pi~or.usa i everubualrno ma)jgna .aa.tera­

aija .

Krvavljenje Ge .ispo11ewa na 'I'azU.ilite ma:&ne. Okulltrno (skrlveno) krvavljenje mo-Ze da 5e dak:..a7..C sarrn,o hemljsloi:m Js­·pi.'ilW.anjem staU.ce bdle.sn'ilk.a. Dru·gi ob~

89

.li1k l>!r'V'"!<lNljenj-a joe melan-a. O.m'l. se Jspo­·lj.a:v.a. p-oj<Lvom uCe~:bB.'lih, n~:>~jl10SCe ne­I-o.rmi't\M1!i=h, _m:ni!b. ~rt:o1li\Ja, He.rnatom .. ~? .. a je fu:e6i ~.l'b'.litk kr'W!:~:;il.jenjl(l. 11 bo-lesnlk.:l sa u:1!m1so:m :'tel..u.c.a "koj.a S€ •n-;.;jCet•~ :!~­·po1j-o.rv.a. :n<w.i11o. Bole::.t~!..'ilk. r.<oW.nje da po-· vt-..a(•;.l fi:.!:\'lT~n.oc:rv.::n .Ui. :nrrik ZBi'Uda-fu1i s<tl{:l;!'~a;j k-:-jj, .i!n:1-a L"'<lju ann-e k<>.fe je:r se hemo,e1l.abl:!1 nrijenja pX dej&tvom ki-1>elog ?.ellu(_taOO--og IS:dk-c:. Iv.razii!Ude kt•vav­lj-enje se fupoljava Ulbrwmim pukom, padem •an:terti.jskog pritisik:a, blje(l.ilom, 1.i.ll:ojanj~rn i :imratllllbo:m ii"Th-'lilakaa1oS6u. FOTed tiJh B'im!P"bolma .i 7ma:1oova javJjnju se mulk:.a, u~eil.dSt; i drugi ~"imp­·bomi, sve do r::-Jmp"bom:a. Sak..a.

Panet?'acijtt j.c loompJ.j!k..a:ciJj-a uHmstne bolestri. i.'.clruoa · Jooj.a se ~polj.ava pro .. duJbld.ivrorjem lllhlrusrn~ :ni<Se (gtr~iz.Uce) :i prodrh""a:njem 'l.illkuisa u -akoLne organe (ugilav.nom u jetrm .ilii. .parnik;real:i),

Pe?·foracija je k01npH\k.a.cij-<1 u'lkusnP. ~1-es'"J. koja se. v~ pr~ublji·v-a­!llJem :uilil.cu:.cme :n.'!.se ~n]em ulk.u­sa kroz sve s.lojeve ziitfo1.1. 001uca u &\c~ ·bodnu trb:u,:frn-u ~plj-ialu. N.a ta,; naf.i'r! u.:;posbj\~lj.;'l se !k:lon'lum:!c..acij.a Ze1ruea sa ,:;;lobodnom tnbu.mom Suip.ld:irnmn. ZI'-Jog to0ga safu7.aj 7.e1uca se i7.Jiva u trbu.§n u fupljiLTJIU. Perfura:cij-a uihlc.usa s-e is.polja­va ?R.:;:ro:Jdm, iZI'.f.l.?.'tto j.akiD:n bi}lom, .kao pl"Obod .no:' ..em u gO'nnjem cl~je1 u t.rlm­ha. Bole.sTJ.i!k brzo ula'Zi u st.arn,ie Soka. zbunj<-m je 1 u1placSen. Blr.l..O se ra~1-.]"" :.loHniCka slik.a pedtan:il:i'Sa koj.a s·e isopo­lja.rva :? .... :!t-egrru.L"tim prednj.im tl"bu?l."!li:m ?li.dom, pov:raCarnd-a"'Yl, u:br7...a~n_1m pu'Jsom, poviS·enom t-etnJPer.a:~Ltii'otn i padom krv~ nog pri:ti·ska. K.a'Snij-e se j.arv1j>l l-..at·a .. liza cri-jev.<~ -:5?.. p-re&tarn;korm njihove n.e­ri&t::tlliii~c-e. Met>&'.YJ.~'zam pos.t.a;j-e SV'~ i~L'-'1·· Zeniji, -a pov.r.a6am:je se dal:j.e nastavlja, t:"".sto i fekainog sad!rmja. Bvk"'Snik do­b_ij.a kar.a•kotar-:hs·t.ifun !ir..:;g~ed Hca (»Hi­.p..-;okratovo lice••). KoZ..1. Jica je bHj-edo-8i'V.a, •TJOS zuStlj.an, oCi lWwOene. U8.n.e

90

SlOOJ.~i!ke postaju •Jl.Wzr.a:Cme. Jezlk .ie ~z~ r..a.zllito S;\.W 1 1:>'bloZen. Bole.':>J.1i.k diSe n.a nos, &'\ lep1·Sarnjern. no7.X.h.'V.a. pti cU.c;-a­n.ju. S\r.1.i€st bolesn.1~ca je o~uv.ana.

Stenozc~ piLo'1'usa. nasta(ie usljoed .o:i.i!j-­miili promjen.ll on.a antT.afuno:m. dijelu 7..(!--1u.o..1., .kad:a. je n-a tom mj~tu l<Ji.kaUza­cija ulJcus ... "!. S~enQ2i9. sc tspo~java ;:o­\q·a6anjem uz.ete hrame 1 Zeludafut{lg ook-a. K.aralloteTiGt:i-Cm-o je da bolesn:ik :7""-:cp..a..z.i -d.a poV'r.a.Ca hranu lroju je uzi­mao pr.ije 2 do 3 i vtiSe darn.a. BolmnJk mr.Savi i dehidr.artrisaon j-e. Dugotrajno p.av.ra6anje -il.<:cr:pljuje bole.9n.JJka. Ono dovodi. do ir•tmaZene dehlii:ffi'.a:taa:i~je,

lspitivanjc bolcsnika. Ulkw;na bolest Wluca ~Se utvrduje prirmjenom raznlh j~pitiv.arnja. ls;pi!t:irv.a:nja Wlud...110nog so­l{a ~1ajCeS6e otk'lilv..a.ju h!iJpe.mcidi1et. Rax:l;iolo!:ika ~.spiohlvarn}a sa ba:r'ij;umskom k.a.Som i e:ndoskqpffita j~g.p]ti-v.wn.ja, Ga

:eventUlliitnom blopsijom i hiM.oloSldm pregl-edom ruzetog uz01'k"'l, ::;:l:uZe z21 ~lt·­w·d-i-v-.arnj·c mj-e.s.ta -UJllkrt.lOO. i z.a. njegovo r.a:z:l.i!kovan:je cd turcnm1a Zeluoo.

Njeg~. bol~snilcs. Ulku:ma bolest Ze­l.uca u bez;bolnom p-e1i-odru ne e.ahtijeva .po.sohwu njcgu bo'lesn.iika. Boles.n.1k sa u1kusom u periodu holov.a treba da le­Zi u poste1j!i.. T.ada mu se po.<>vcCuje S"k-cndard~Ua opS.ta njcga. Kompli..'cacije ulklliSnc bal.esti .z.aJru.oa n:a·JOcl6e z.a.htije­v.aju lijcCenje u stadonamirm zdr.a.v­stventlrrn ust-mova:ma i .imte112!i:v:nu nje~ ~u bo1esni!k.a.

J ... ijcCcnjc. BolesnHc za vrijeme bolnih porlod.a treba da ostarne u "{)QS-t~lji (2 do 3 rned~clje) . .Pu.Senje i Ull1.0Senje cl­Joohomi!h pi.Qa t'reba odrn.a.h d-a se .abu­.<.;:t.a:,...l, a ishr.ana .s-e o.rg.anti;z;u1~~ na pose­ban na·c.un. Ki5eiost ze:J.udl8.i6nog soka ~>e suzb:ija wzima.njem .a.rntacidn;)h sred&ta­v.a. Bdlovi s-e otk1arnja.;u uzimanjer:rn .a:nt..hholiina•g,~Cn·irh (buskoprun, reglau .i d!r'.) i secla'tiirv.nilh •1-i;idkov.[l. Poseban zna-

OO.j u bol!nom i be:l.lboJnill"l1. pe'l"'lodim9. iin£, i l.itred.?m ~.Wot, u;redrn.a Whr.ana, OOmor, .izlbjeg.av.runje psih;i:Bk.!iJh u?.bucle­n,i.'l.. i. timra:lliit:og f.i.zi.&cog n.aJp-ol'a. H\rur.·­~lro fijefl...enje se 6pTOVlO'<lj k.:.'tda s.u kr­v~~rv.\jenja Ce.<;rba :i .k..rrda .se jaov-e drug-c lvomrpliilk.acij'.;! (panetr.aaija, perforaeij.a, s-teno·.M). Pos.U.je h'hmrSkog lijeOOnj.a u n.akli:h bdlesrr.l:iJko!l .se jav.ljaju odL·-ed-erl.·!:! J(Olllrp1ik.acid.e.

Jed.am. broj bolesn.i!ka pooHje re~f'k­

cije Zcluca osje6a odlrede1e teg'obc, ug!J~;vnom pu:SH:j.e u-zi:matnj,a. hr.ao1e. '1'1:: tegobe su poopa11o.s.t, lolo..-,unost., Jn.i.Si.<':­na srl.atbQ':..i, 1up.emje &1'-oa, 2111.oj~.j12, .a zov·u se D.nmpj;ngov &tn>d·rom. Ove t"'.:!­gob€ .se j.<l'vl!.j.aju joS u toku objeda j}i

30-60 miontl!t.!~ po.s.hlde t~·r.imarnja hr.am~. To je ra:nj D.armtP.in~v .'5:im:drom.

SPl rSTFrN ZELUDAC (Potosrts veruluiWb.)

TQ •je pore:~:ruec;;!.J poloZcuja. Zel:u.ca. Btorl;j.(;arn (\SlP.u~t.en) Zdudac joe vrlo C-esta ·poj.v.rv;a Ll osoba .astaniCn-e loonstrukd~je, pos(Jhno u ?..en-a.

Vr-xod. Pti"JZU Zo:?luca f;e -naroCito C.ef-;­"to javlja -u Zr:m.a k-oj-e nmo 'Lll'>l<1j'll p·o.sJi­je JXH-otta·ja, I·zlaSikom pj.od:a p1i ·p:o1·o .. daju i skup:ljanjcm u:te.m.sa p:oslij-e po­roda.ja •i1.aSttaje tpl'.a'Zln!i.na U {Tib.i.Uhu. cr.o uslov.ljav..a "i2lr.a7JUto sm.anje:nje p:.drt;isk.::l koji o.d,;el..c·wa Zelud.a·c u norma-l-nom poloZaju. Z1b.og toga n~ta:je ti.ste-ba'l"Lje W1uca i .'i1p.uSltarnje njeg.ov.-e donje 1v:ice pr-emon m:illoj kaxl"1;c.\. T-eZ!anc :Uzi..C..ld l'&l i brro nu·Savljenj-e u Zena i m'U:1:"'.lc-araca u?Jrok•udu g;uhit.alk. ma\9nog tlci.wl :i!l. h·­bu..<me dup1j-e. N.a t._q,j :n.aain se 17il.'~w.l'i,to

.s;mar.,jruje prit.r'i.l'lalk Joo.i•i o·dda:va 7..el.owd.flc u :nor.m:a.'l:no:m. poloZ£ju. Zhog toga na­st~'ttje ptoza 7,R.;~u.oa. i ·pl'.i. n~n mr.Sav­ljellju. VtCC je reOOno da je fA:.o?JCt Zelu~ ca vrlo u.OC.s-l..a:la pojarv.a u o.wlxl .as.t€­nttm.e :ko:n-s:·~rukaiJje.

KliniCka slika. VeCina osoba s& •'SI!;\"USte.n1m ?..clucem ne osjeCa rtegobe, ali se neke o.sobe Y...aJle na od.reden-a te­gabe. Te osobe d:rja.-v1ljUJju d.a poslije uz:i:mamja Ue6n.e hn:·ane i pijemja vod-e l(}SjeCaju ~:iru~1 ·U pxed,iclru 7-eluca, Zulc se na pr~lrloo1t u prt"""Xijelu 7...e1rLwa, bu6-l~:.anje i lupanje u rprOOj-elu .?.eluca. pQ­:-;.Uj-e .ptj-e:mja vcde ~ uziimamj.a te.Cne hrllflle. Ovrsta hrarna se L"'J!Jj-e podno:,;.t j

n.e i-zaziv.a :t.·egobe.

P.toza Zoluoca s-e ;utv"'.rduje rmJiJ);loS­kim pr-agiledom.

Njegn bol~snika. Posobna njega -nije p.otrebna. O.'OObi 1wja :im(t spu~ bE:n Z-e­htd~<.l.c tr-eba obj.a:&ni/i..i . sutttim11.1 i U7.rok tGg iiJ01-.emeCaja .po1oi.a.j-a Zelww .. Pos-eb­n-o ~ie .~n.a&·ljno d~'l joj ~-e d.u u:p.utstvo o ml:C"Jum :!shL'8111e i potr-ebi. .odmor.a pos11-­je ohj.edoc1.

Lijd~enje .. Osnovni princip hjeCenjfi je prin1jena ish.'t\aJne :iroja :Il-2 i;!;az.i:v~•

tegobe. 'l'o je 1siu·cma b.ez ga:-ubog .r...o­vrCa, bez te(mi:h jela (sUJpe, Corbe i sL). Osoh.e .sa spu;§teJ.tirrn Zeirl.wem tTeba d.u i·zbj.ega•vajru ·urD!ma.nj.~ v:ode za vrljem-e .:i '!lo(1posr00rno poS:J.i,je <:Obj00-..:'1. Bolf"};,n:iku treba d.a;t•.l savjet da po:pije odredenu koHr!inn vodc .s.art-<dv.,'l ,prlj.i obj.eda. El­.perenerge'hsl~:a i hii,perfl"l-xrl:.i.:!:imstk,<t .i.srhra­na -br-eba d.a. omoguCi. no.l'IIW.i!.m.t tci:inu, lito doVlodi do ID.eot-au:ka· p1xr.t-e ;;,~lucu..

~'UlVIOill ZEI.IJCA (NooJ)la&ma v.e.nitdoeuilii)

K,m'ai.:nom. (.r.alk) z.cl.ruca je najuCesk'l­li:j.a nleop1a.'lllillU u od:ra~~:lrh osoba. Radi­k.alna hl.1'Ur~Bc-a. opr:r.acij.v. (od&t1·anjen.je ~Sluca) moz.e d.a d()'VIEr(le do i'2il·i~e1:Jenja, ll..ltloolilko rn:lls-u veC m.ast.aJle metasta7...e u dru-g.e organe. Bolest s-e ;na.jDeSC:.-e k<11:W.O

-oilk-PJ;va, tek ik~doa re jo<W·e ~m·.aZeni:ji zn.aci .bd!€' •. <;tci. K..cfrcinom 7.elruca se .na•.i-

i:H

OeS6e _i~ljava iZill1edu 40. d. 60. godina fu·.ro1:.a. On je dva purta CeSCi u mruSka-· rar...:l. mego -u ii.e..'"la.

Uz!'oci. Etiologija karr.inoma :leluca !nij-:;: 'l.utm'ci:.zna, Sma:tra se .d-a nasljed­~nosL moi?Je d.a. :inn.a odred-oo zrnaCaj. 8tot-· no djej~b.r:o -BJkolrola, .lc.afe i :;r.afu..c:. :nl­je dok.a·tam.o. Postoji :mi.Slj-enje da hro­-n.i:Cn=.i, pose-bno atroDh!ni g.a~Str.iJtis mofu cla bude .Cirntl.ac k.-oji p01n.a"le nast-ana:k karcinoma mluca.

ICiin~Cka slilm. P.oCetalt bolesti. je podmUlk.ao, nejas-.am., sa -neodxed~nim tegob.am.a, tnlko da bolesnici .na njih ne -obra6aiju pa2mj.u. ~slda (s.manje­n~e apetlita) je :najCeSCi poc'Se"bni simp­tom bolesti. Gub.iJta.k. apetiiJta l odvrat­nost prema mesu se ja.vJdaj.u u kasni­j-em st.a.di.jumu bol-esti. Bolov;i se rijet­ko jaWjaju, Desoto me postoje. MrSavlje­nje je stallin.i .s.imptom boles-ti., ali po­.staje izrazitije tek u kasnijem stadiju­mu. Okru-11mo im-vav!Ljenje je Vl·lo .::-esoo zn.a.k k.axdi'l1.oma. Zelruca. cm=o posrteper.lO dovodi do ·Mpos.irlerem.itj&ke anem'i-je, koja je C5esto razlog da se bol-esmik j.a­v;i lje'k.a:nu. K-arcimom Zeluca daj.e m-eta­sta-z,e u mnoge orgM"Ie (jetnu, p1u6a, limfne ~lij·ezde, ko's1J. i dr.). Kada se ja-

ve metastaze, JdiniGka sUka se proM.­ru~e Ginnpt.am.ima i 2llla-airr"t"Lc1. oboljenj.a tih organa.

Ispitivanje bolesnilta. Fr-a-kcionirano J.spirtrt.vanj-e 2.-el.uda&iog .sok.a sa nadl'-'l­Zaj:n:lm sredst.v.ima (h;istmntn ill p.:m·ta­gniStdn) otkriva naj.OO~Ce .anacid1.tct. Radlol-oSka jsp:IDvanj.a sa barljums-lrom kaSo:m i ga&troclc.aps!k,a ,ispitrlivanj.a ut­vrdudu mjes'to i veliCi.nu iJumor.a. ffi .. sOOLoSlci pregled uzorka sluzniN sa mjes.ta :tumora omog;u6ava da se doka­Ze karrcirnom, odnosno n-eop-la~znna Zelu­ca.

Njega bolesnilta. PoCetni stadijum ·ne z.a-hrtiJjeva pos-ejbnru njegu jer su te­gobe mirrrirrnailme. Bolesnici u kasn:ijem stadli.jumu bo1es-ti, sa metastaz.ama, iz­r.a?..htom po.thT.anjeno·SQu i krr-vavljenjl­ma zahtijev.a.ju irruten2lirv:nu njegu.

LijeCenje. HirurSko lijeOcnje je ne­ophodnl'o; .aloo m.i:je doSlo do mel;ast.a?.a, v.rS:i. se odiSotJranjenje ci.jelog Zeh1ca. K-.""1-d.a -~t,9}e :m.aci metastaza, vrSe se pa­lijati;vne operacije Jooje ima~u za cilj da spri;jeOe tegobe i mrSavJjenje u bo­lesmilk.a. Prirn1enjuje se sim-ptomatsko lijeOOn.je i odgovaraju-6a Whrrana.

BOLESTI TANKOG CRIJEVA

-Taruro oriJ'evo lSe sastojn iz 3 osnov­n.a dijela: duoderuum {drvan-aes.t.opalaC­no crijevo), jejunum :i .iJleU!tll. O.cmov:ne fll!rlkcije trurukog cr:ijev.a eu zavr-Seta.k: varen.ja i ap.sorpcija hr-a.nJjWi:h sasto­j.alka. T.a.niko or.i;jevo lma zn.a.Ca.jnu ukl­gu u Teg:ulacijti. poometa. vode i elektro­lita.

-NajOeSCe bal..est.i. ta:nkog ctii.jeva su !Uillkusna bolest duoden1.1.llll>a, u-pal11o oboljenje, cr.Ljevna paTazi.bo'Za l pore­mec!aj prolaw hrane lkroz tanloo ~rije­vo (ileum).

92

C!R DVANAESTOPALACNOG CRIJEVA I(Ulcu.s duodend)

Ulkn.tsaJ.a bdlest drvarna:es.to_palaC.nog oJ:ti,jeva je Vii'lo uCeStala u lj-ud.i svlih :n.a.TOda. D.u<Xieruallni :uillkn.bS s.pada u naj­OeS6e pep-ti&e grlizlice. On se OeS6e ja­vl.j.a Ill mOOkaraca nego u Zana. NajCe­•c. ldkailizacija ul1knume ni8e (gri2lioe) je na hullibusu (~om dljelu duode­numa).

Uzroci. Sigurni uzroci ulkusne bo­lE'Sti nisu do d.a!nas .utvrd-eni. SuS.tina ala&'t-::t.nk.a 'Uilikn.1.9J.).e :n:ite (g.r;i,-zld.ce) jeste oSte6enje s1ll2ffiice d~el.-ovarn.j-em 7.eludaC­nog oo.k.a. C.inioci kojri uCestwuju u na­.sta.ntk.ll.l u=lk."USTI-e bolesti jesu : ::n..'l.slj edna skilonost, psih!i..Qki doiiv1jaji, por-emeCa­ji oirlcu1a.d:j0' ~ i ,porem.eCajJ od­bra:rnbene Gposobnos.ti sluzi, od: IO&no njeniih E!l'l21i!ma.

H..liniClta slika. NajCeSCi j n.ajirz;raZe­n..i.ji sirrnrptom ,u]k.usne bdles.ti je bol. U1llc.UISOCl!i.. bolesnici imaj:u ltarakteristiC­ne _belove. Qn:i .9U izazv.ani nadr.a.Zaj­:n.im dje1:ovanjem 1dselog Ze.lud.a.Onog sok..a. na ;ulkw;rn.'ll n:l.Su (gtrd:t:ll.:i.cu). Bolo­vi t.<>U u v.idu kolika, ;paljenja, n.ekada s-u IDpi, .a po .pr.aMiJJu se ~spo1java1u na glada:n, odnQSJIJ.o prazan Zoelud~c. Bolo­vi .pl-esbaJru :poslije 'Ulilo5enja lu·.a:ne. Bo­lov'l u bolesruiJk.a sa uJ.kusom cLv.anaesto­paiaOn.og crijeva jarv.ljaju se najCeS6e •1 do 5 sati. i.za obj~a. Druga k.ara:k.teri­s1ffika bolov.a fl.l bolesndka sa duodroa1-nillm '1.211tkn.u;;om je njihov periodicitet, kojil iSe og'leda u odnosu na godi!;-nje doba. BolovU se najCeS6e javljaju u prolje6e i je-sen. P.reko ljeta obiUno na­stupaju be.2l'bolni pel."'.iodti.. C:lkusna be­lest :pMi.Oe smjenjirvarnjern perioda bez bolov.a sa pariodtim.a bclov.a. Drugi pe­riod.!i.cirtet je da se bolovl jav>ljaju naj-6cl6e no6u, lkada se Zelud-ac dsprazni od hrane urnijel:e u veCermjem Q'bjedu. Bo­lovi u bol~ sa duod-e:n.dllnim ul.ku­oom su ·lok.a[Lizov.aari '\1 eplig-astrlj·umu, lli u okdlinli. :pu-pka, .iJli ispocl.. des.nog re­barn<>g lulka.

Duoden..a:'ln!i -ulkus daje razne kom­q:U.bcije. N.n.jC:eSCa -loomp1rilk.a.cija duo­dem.ail.nog .u]kru.oo. je ilcrv.av1je:n;je, koje oo .ispoljav.a melenom, oku:l;bnim krvavlje­tnjem .i.J1i. hematern:e;ro.m. OSta1e kom:pli­kacije su pe:netracija ru jeWu .ili [§U.Sie-­raOu, ste:noz,a pilorusa 6. perforacija u slabodnu tr~ §wpljilnu. Sknptom'i 1 :zna"Oi. itih komirJli!ksa-cija ,su opisani kod '-U.k.-us-ne .bdl~ zetuoo..

Ispitivanje bolcsnika. RadioloSka ispi­tivanja, uz upotrcbu barijt.lmske ka-5-e, omoguCavaju da se utv:rdi. pos!t.oja­nje i lokailli.zaai.j.a uJ.k-usne ruse u hoie­s:rrika sa druod-eJ"lf.'inim ullt'\lOO:lTI. Prllm­&tvo ni.Se 1..tlta.Zil.je rfla ..akti:vn.i (akru.1Jnl) Hlln.\.S. Defurma.cija duoden.uma l..lSOljed st.v.aranj-a o~iiljka :na mjestu ullc.v.&n-0 ni~e u!k,a.zuje na hronil:ni obli!k duode­

nalnog "l.l.lklusa.

Njega bolesnikPJ. Bolesn.ilt sa duode­;nalnim \."8:k-usom u periodu bez. bolova i bez komplili:.aai.j.a :ne zahtijeva poseb­nu njegu.. Bole9Ilik:u :breba dati uput­.stvo za sprovodenje pravrl!ne ishram.e i l:.!ig.ije:nskog :reZi.ma. Zi.vota. Bolesn:i.oi u pe1·iodu bolov.a treba da lel.e u postel~li. n.ajma:nje 2 do 3 nedjelje. Pojava loom­plikaoij-a :r..ahrtri.jeva hoopd.talfuzacij\.1 bo-1esroka i i.in~vn.u .njeg:u.

LijeCenjc. Duodenalni u·ll~u.<> se lijeCi odgova!I'ajru.Com ish!r.arnom i medika­man:tskom te:ra.pijom. "E-H-per-acidllitet &e sl..l.Zbi.j-a antacid.n:im l!i.de.~. Bolovi se uk1am.jaju •am:biholiln,g.crlOn:im sre:d­stvlma i sed . .a,tiVlO.im lijekovima.. Izr.az.i.-· to k'l-vav!.l.jenje se :tiJeOi. rtr-a:nsLu"Zijom krvi :ili .izdvoje:nih er1tooc1ta. S~oz,a p.Um"I\.J.Sa, pane=\."'l.·aoij.a i perfor.acij a se lijelle hiir-w-ski.

'!JPALNO OBOLJENJE TANKOG CRIJEVA (Jlh1,tentis)

Upalno oboljenje ocijeva, nosi odgo­varrajuCe ime prem.a lo'.k.alirz.aciji. Tako se zap-rujenje dtWci.enuma II1a7.iv.a duo­denitis, wpa!lje::ruje jejwn.wma. se 7.ove .Jej'l.l!Uitis, .a zapaljenje .iJeuma .iileiti.S. OpSti Q""ba.Xi,v za z.apa:ljenje · tarn'kog cri­jeva je enteritis. Upalno oboljenje tan­rkog crijev.a moZe bi.ti a1t.lllln"ll0 i hr.o!tiC-

""'· Uzroci. Upalno ·oboljenje tankog

crljeva 'll:lJroku:ju r~C:irti C:i!rui:oci, -a -naj-

93

L:eSDi. uzroci Sot~ g:;:oe.§ke u ishr-M"J. Uno· i:i-Gn~ie zag.ackme hl'ane uporedo e.a aku t­.ni:rn o~ ... -olj~mjem_ Zcluca .i:t.aziv.:~. i akul:­:no w.p.<lildenj.e ta1t1~tog or.i.jeva. To ·~bo­ljanj-e ·Ge zove akutni gast-roenteritis. U:z.roCnlui koj.i re urnose s.::t z.a.gad<:mom Jw:arnom jesu ramc balldetije (staillo~ looke.. st:reptok.cdce, &almonele i Slgei-~) j_li XJ.jillOVll iok~ ini.

Up<1ln1o obQ1jenje tam'k:og Cii,iev.a je v.do l.-esto .b...a-zv.aJno p.a:r.azittima, poseb~ no pl"otozoama. To su najCeS6e lambH~ je .ili am(ibe. Ra2in.i arljevtni paraV.ti ~pantajtOare i dru,gi) djeluju Stetno na slluzruiou tcunkog crijev.a l i7 .. a:zii..vaju 11j-e~ no z.ap.a!l~enje. Alergij.o. n.a neke hr.:m~ ljive namirnicc izaziva u tih osoba sirmptome .l ZM.ke Z<'llp.a!]janja t.-··mkog ori1eva.

KiiniCka sliku. Auktni enteri-tis je ob.i:i:!no udru.Zen sa -a!k.Uibnim gastritisom i a.kru:lrrrim koliitisorn. To oboljenje j-e uzroko.v.a:no najOOSOe im!ekcij.oma (vi­mmi, balk•tadje, gljivice i pa:ra21i.ti). Mutnri enterittis se is.pol.java n.aglo. O&nov:ni ~.tomi su bolovi, crijev-ne :!ooillte (gn::-e'V!L), !koji su lo.k.aJ.izovani oko ptcpk-.:~. Bolovi su pr.a6emi ;nukom, povna6a:n.joem i J1)rolirvima. Temperatura j€ povi·Son.a. Balemiici .se iale .na ano­r0ksjju, ~:zr.azi.iu slaJbost i mala!ksalost. P.oV'.ra&11r1je i prol:irvli. dovOOe do dehi­dtnartacije :r.aail.i:C:irtog s1;(]psoo. KE.da je deh.ix:l.l".a'tacija .i:zraZena, m.oZe da ugrozi Zivot bt:!I.SSlni!!oa.

HI'Oll~C:ni o'l:ili.k enl:eritiiSa je p.ooljedl­ca -n.eiml:ijeOOnog .a!Jr.wtm.og obliLka. On joe Oe.SOe -uzrolrov.a:n cnutr:iltivnom alerg1-dom, nad•rru'bE!JjnJm djelav.aLlljem lijeko­va, kliooma tuberkruaoze, .protozoama i Cl"!i.jevrn:im !pal"a"""&iJtima. Bolest Be ispolj.a.~ va 'U vJ.du .J.X>Vl'eme:nih pro'lirva, koji mogu da se s.mjenjuju sa QPstipacijom. Sto1i:ca je rneprijartmog zad.arha.. Bo.l.e­s:rll·ai. se Zale na povremene tu:pe bolove ill bolove u v.i.du d:tolllka, koj.i s.u ugJav­:n:om Iok.a!Lioovan!i o"ko .pupka.

94

Ispili\•anje bo1esniku. Bolest se u.t­vrduje l'.adioloSI<iim pregledom tanlc.og crij-ev.a (pa.s.a?...a t.ankog ar.1jev.a). Mi.k­rookopsld i b.:-1'l:!t.erlolo.Sk•i p-regJ-ecU ~to­li.r.c imaju !..:ukod-e v-eli!k:i :t'lnaC.'lj. ·~ri.s.to~ io.§ki pregledi uwr.ka, uz.etog l.'l-lop.';.ijrmn sluznioe t-M1.ltog cdjev.a, irmajll veli!k:.i znaC.aj za wt-vrr·t'itiNQinje vrst-e oblolj-enj.a.

Njcgo bolesnika. Akutni i hrcn:i.Cni obl•ik rmtcr.iltisa za:h'tdjevnju ho~pi:tc1li·.oa · r:iju OOles.rrilka r,;....Jd.i .isp:i-tiv.aJnja i ut-vrdi.-­vanja vrste bolestL Bolesn.ici za ':trij.e­me J.ijeOOnja leZe u pooteldi. Zlbog toga s-e u njih. pni:mjenj•uje njeg.a Jcao i u drugih boles.nriJka koj.i 1-c=:Ze u pos.t-elji. Izr.azita dehidrartactja u boie.c;nika z..1.h­t'ij-eva primjenu intenzirv.n·e n~eg-e.

LijeCenjc. Akutni -obiik enteritisa St!

l:lje(:i a .. nrtlrl>loUoima .kad.a je i".a21van b..1!k:terljakom illlfclco1jom. Odgrovm·.c.j-u­Ci lij:ekovl se pl'irrnjenjuJu u s.lu.C:.:1ju da je bolest uslovJ.jena pro~oroama Hi pa­razi-iima .. Reh-1-dr.a:t<J.cij.a bole.;;nika pl'ed­st.u\11ja Jlaj•va:%!rui.j .. u 'terapijs'k-u mj-eru. Simpl:omartsko lijcl:enje se primj-snj-uje zn otkl.amjanje bolova :i dl'u-gl;h tegoha.

HroniCni oblik ente1·itisa se lijet';i odgovarajuCom dij-etom. Medika:merut­sko lije&mje se &':1st.oj-i u p:nimjenri. sim­ptom.at.ske t.or-ap:ije l .. w:t1biJoihllk.a kad-a je bo16Sit iza•z.vama irn·felccijom.

CRIJEVNI P ARAZITI (Paor.asH:osis 1~11test..irnl)

_R.azlii.re1tJl pa:ra'lii.ti sa hranom i vo­dom mogu doopj.ahl. u crtjeva. Oni se razmno3a.rvaj:u i i'7..azirv.ruj u r.azne pore­me6aje. Cridevtni pa.T.aziiti Be dU.jele n.a dvij.e ve6e gil.1.1@-e. J€idruu gmu,pu Cine ;probozoe (.amebe i .l.aanhHje). Drug·u gnupu cti-jevlllii!h p.w.-aZi!t.a Cine metazoe (cnri). Ra:7ll.ilkuju se dvii.je Vl-ste c:rva. J-ednu ·v.rsLu Cine -plate:Imi'llifll 'p1j-osna1!i

Ol'Vi). Cov.jo'k se n.aj.QeSCe JcrlficiT.a oesto­·dama (;pant1jci.00r.aTna). D.l'u-ga vr<:>:ta cnv.a su l1ematode (vralj.kas:ti Cl"Vl). Cov­jcl'lji o1·g.wrri:z.;:m;n se na}6e:S6e jnfi.cirra d~e<'"ijmn glistom {Asowis ht.mlbriC~>id .. ~s) j.Jl o.ksiurija'ZIOm (Oxrl.~.m.-Js ve-micula.dt::).

PantljiCm:e. CovjeCji, ·organi-z<:~m se naj0e.S6e Ml·ficira sa :l..1"1i v.rste pantljii';.;;l­r.n. To &u gov.eda (T.a-enia sagin-c~~ta), svinjsk<1 (Taenia .solium) i pasja pantlji~ Oa:ra (Taenia ech.irnooorn.1s). Ehindkak.us {·p.asja P...'IITl•~ljd:Cara) izazi.va najCe1i6e oholjenje j€itre. Goveda i sv.i.njs"k.a ps:n­"tilJtCara noselja:vaju crrijeva.

Goveda pa.ntLjiCa.ra Zi:vi -u OOvjelcu k.ao stailnorn domaOOu, a pl'e'Lazrri do­ma6im je gom~Oe. Odr-a61i pa;razilt je d-u.g 4 d.o 10 rrietaTa. Goveda pa..:ruW.j:il:.a1'a :7j­v.i u 1tan:loom crije•ru·, pr.15wSOOna za sluwri:cu. Cov.j.ek se za.J:\3!Zi. ov.im pa:ra­"litom :ka'<la jeqe nedovo1jno kuv-emo Hi ned<fvoljrno pe'&mo govede ma<Xl, koje sadrli 1Mve. Ova p.!l.['-a.-zrl.toza dugo v1-e..: mena ne i· ..... a:zi.va :zma.&t:j:nije s.impt-ome. Tegobe &e obUmo jarve ·k.ard.a. bolcsnik primijeti. proglot.ide (dije1ove) otk:inu­tog Cf1Va u 6-to1ici. Bolesnioi se :Ulle na n.eod:r-eden.e boloove. u tr:bU!hu, promjm­lj<iv a:pehl1t, mUku, g.adenje .i sv.rab .u pred.je'!Ju .runalm.og otvora. Mogu da se jave prarve m·.iJj.eVllle ko'lilk:e pa i znac:i. .hl.euoo ('Cl"iJjev.ne qp.sr'brulk:-cije). KliniC.~u

f>'litknt dapurnja.v.aj-u nerv.nl pore:meOO.ji i alergJ(jsike poj-arve koje se ispoljavaju wnt:ilk-a:rijom· (!kQprrl:vlfld.a:Com) i svraborn po !ooZi.

BoleSt se U1TVII"duje preg!1eilom i na­la2l0m proglotide (Olanak-a) i jaj-a p&·a·­ztta u sWlici bo1esni:lc-a, rjede :na nje­govom l"l..iblju. Ova p~.aziJboza. oo vdo uspjeSno Jiljelli Y omesano:rn.

Sv.injska pantljiCa.ra. Zi.v:i. u Oov j<:'ku kao &taillnom d10:rna6inru,' _prelaznli.. doma­&n je svdnlj.a. Odral91i pa!1'8!lit je cl.ug 2 do 3 metra. T.a p.aarbljd!Dara Uclrode Zivi u ta:n:kom crijev!u, .pril:vr.;;6ema za sll"WZ-

:niou. CoV'j€lk se wr.azi l.Hl.O~enjern nc­dovoljmo ku·v:runog -il:i: illedlr.Jvo]jno peC-e-­nog svlilnj.slcog me&:'l. koje sacln:Zi la-rve ove p.aiOJtljiY~-e.

Bolest se i.spolj<iva na istovjetan na·· Cin lt..w i kod z..·u:.aze govedom pCIJ.ntlji--· C<1rom. F'rog.loo"li~ (C!l.::mci) pa:nttjiCci."ce s-e .1s1cl.j:u-CLvo i-z:bacuju s-bo:tioom. Ako :;:,; <le.c;i. da Jedna CSO"ba -l.llne.:."'E: jaja <).d d'l'u­g.e inficLrarne OS-dbe, onda 5f'! p.a-r.az.j,t .na .. selJj.aV1a u l'D.?.ll.;,m iJJ.Ur\11rn-a. 'l'o sc JS!po­

lj.a:va nasiran:kom ~vrstih fivlOr.lCa, mlj­DeS6e u pot'k@nom .tki.'VU, za"b.irn t1 mo­zgu, m'i&Cima i ofum.a. Vre;.nenom se tE ~-arvre k:a:lalif.i:lruju ri. mogu dn se pr.i ra·­dbolohloom p;roeg,kdu otk:r.ij1u 11 mHld~ ma. Dijagtnoz.a l(_w .. ?g obli!c.a pant!J1Uare .s-e post-cw1j.a :na osn.ovu na.ila"Za p.rogilo­tlda (illaln.c.Joo.) i jaja paT.a:zfut:a u sotol:i.ci bolesn]ka. LijeOOnje se takod-e spToYO··

dn. dav.cunjem prepar.a-ta yomes-axw.

DjcCj<1 glistn (Ascads lu-mbricoicles). To je naj6e.S6a mThjevona pail"~rt:o.z.a. Od­rasli parazi.!t je dug 15 do 30 ern. On Zi­vi u tanlk:om cl'ijEwlu. Os.ldbodene .1-mve procliru lcr:oz cdjevoti :z.i.d u krtvotok, a .krJ.wo1.'-oloorn doopi:jev-aju u p'lu6a, a za­tim u duSmriJk. La.~~va ;iQ; duSnilka pl·ela­zi u Wrij.e:!l.o, .a :i.?. Zd-r:ijeLa u jednj.a.:k, Zeludac ·i .pon(:wo dosp'ijeva r.l t:molw or.Ljev.o, u korne :s-e nazvija \l odrac;~og

p.arrazilt.a.

K1iniClcn slika je neka-rakterlstiCna. N-a.'i·C-eA6e tegobe su arijevm.e kolike. Pa­l·azLti mogtu .da. .izazov.u opstruJ.tciju ta.rnkog cr:ijeva 6llli_ or.vu!ljk-a. 'l'o se :ispo­ija'Va :iJleusom :illi .akru•lirrirrn zapailj.enl.jem c:nvuljikla. (131p611.d:Lc:i.1li~>om). Ta ·par-aziot..na darje alergij&k-e l"ealk.ci.>je, p.a&ebno kada larva prolazi ka:·oz p:lti6a, u kojima. mo-· Ze da .i.-zazove ,pn-ewm-o;-n.~ju {eozirnoffltni pl'U'6ni infill..in"la.t). Dij.agn:oza ove paxazi­toz.e .se po;s·tarv-lja :rurl-a:-rom p~.rra7lilta. ill j.aja u stol!ici bOJ..em.hlca. Postojooje te paxaz~toze daje i pozi:tiWlu koZinu f.l.ller­g.ij5k.u .probu sa -a!J.e.'11genom as.'k:..a!r1sa.

95

RadtioloSldnn pregl,edom tarniloog· oriJe­v.a, .uz upotr.ehu barij.uTI"~&ke k.a.Se, mo­gu d.a se ~paze rpal'.aztt.i. lfrjeiSenje se uspjeSn.n sprovodd. prepar.aJI.om Hirpera­:r.irn-:adillp.a'tam ili 'Jl.La.bendazol tableta­ma.

Oksiurijaza (uz:~·oCnik O:c-yn?·is ver-7roicu.lari-s). T1u ,pa.raz.i.tozu lliazilvaj.u ma­li vJ..alknasti crvi. Odr.asli PaLrazi:bi BU clugi 5 do 10 mm i liCe na bjeliiCas·t konCiC. Para'Ziirbi :&rve u oeikuanu, apen­dilks.u i su.sjednim d..i!jelovkna tankog i debelog crlj-eva. :2'.enke p.a,ra'ZILta irlaze noCu i u .noaboL'.i.ma oloo amalrnog otv-OJ:a o.stcwJ.jaju jaja. Parazi:tzi. :ia.azi.vaju jak svrab u .predjelu Om.ayra. CoV!jek se 7..a­razi. 2lagadenom .lu·..nnom, vod.om ill pre­ko I'l.rlw, j.er se jaja p.aramta obiOOo za­d.rle .ispod noktiju, pri CeiSamdu prOO.je­la em..."Lrll. Ta paJ.'azitoza se jspo1java 1.11porn:im .wl·abom u per1ana!l.nom pred­jelu. Zmaci kolittisa mog;u da se jave u n€!k:ih bol-e.s.rui:k,a. Dijagnoza bo1esti se poo.taWj.a naloa.zom jaja para2ilta u bri:m uzeto:m oko 6mara ili u srtallici bolesni­.k.a. Lije6enje s.e sprovodl preparatom Pierazi!rl-adipaltorn. Istovremeno Ul€'-ba da se J..ijeDe svi 01anovl porodice, jer se lijeOOna OSIO'ba lako ponovo 7.ATa7..:i.

Prepara~t T1abendazol je 'kidoode uspje­Sa.n u lrijeCenj.u te ,p.a:r.a.'llitoze.

Lamblijaza (uzroCnilc Lambli!t intes­tina~is) je protozoa :kojom se OOvjek wlo l..aJko ZW"azi. P.cl.rl.\a.71iit Mj0eS6e Zivl u n.abor.inna slumui.ce duod.enruma, po­Ce!m.og dlje1a jejrurnwna i u Zu..&IDn pu­tevlma.. On.a se javlja vrlo Cesto u is­crp!jer>ih i pothr<lll1jer>ih bdlesnlka.

ICiiniClm stika je neka·rakteristi.Cna. Polovim.a ()S()Iba ZM"a~ tom proto­zoom nem.alju LS'UJbje'lot.Lvnih te,go'b.a. V e­Ci broj z.aralle:nib oso:ba se ~ na na­doimanje, p<>drng1vomje, p:ramjen.J,jw

.aJPel;irt;, bdlove u predrl€1Jiu pUJXka i uOc~ stale kaOO.sbe .s.tolioe. F'tr:i&u&'bvo para.zita

96

u .Z.U·Cn!im pl.llbevdma .ioo:z:i.va simptome :i -zn.alke d:Wlt!ilnetije ~u.futi:h puteva ill ho-1-eoi.s.titlts.a. Dijagm.oia lamblijaze se po­.stavlja naJlazom pa:nazi.ta u duodena-l­nom s.adTZaju, (;fuC A) 3roji se odmah 'flOSli~e dobij..wnja pr.eg.leda pod mik.To­skopom.

LijeCcnje se efik.asno sprov-odi pri­mjeno.m u -tTl maha acrubLpall'azi.tskhn preparati.ma (mebelndazol i d:r.).

Amebijaza (Amoeb·iasis) je paraz.ito­za koju .uzrolwje protozoa IDntamoeba hi.Sto'lytica.. Taj p.arazirt lzazirva amebnu d.izen'teni:ju. P&.a:z.it jo j:ako r.a.sprosrtra­njen. NajOeS6e se .n.ala.z.i u tu:.opskim i SU@tro'p.skli!m predj'Eilima. P.arc.azh't:i Zi11.•e u za:w\ful.om dije'l·u tamkog orijeva, ce­:k-umu i poOetnom dij~u debelog (.'lij.e­va. P.ruroCl!'lfuti ra'7JkLZu slur'7J:nicu cr.ijev.a IStvaraj•uC:i. ulce:racije i iz.a'Zivaju u!oe­l"'.in.i kolitis. On.i prodriru u zld crij-eva i hrarne se k.rvJ.ju,

RliniCka slika ispoljava se u akut­nom .i hroniOn.om ob1ik.u. Alku.tni obl.iik. se :ispo:Ljava povjSertom 1..-emper.atu:rom, vrlo uCes.talim kr.VJavo-s1u·z..aJvtim &toli-oo­ma i tene2Jmima @.afucirm pozivim.a na defek:-.aciju). K:roni,Cn.i ab'hk. tse ispolja­va mad•imamjem, podr.ig.i.rvanjern i dx. S'bolioe su kaS.ame, pjenru.Save, svj-ablo­Zurbe boje sa prisu&trvom slW!li.

.Dija:gnoy.a se .postav.lj-a n-aJ..arorn pa­l'.azilha. u svjefuj, tek ootaWjenoj stoliai. RetUooskopslCJ:im p:regledom se otk.riova­j-u ulcer.acije na s'Luznici :z.a.vrl'mog· dlje­~a debeilog cnije\ra, Rad.i.o&kop.9ki, pre­gled debelog crijev.a takode slu.Zl kori­s-no za otlkriov.anje bo'le.stt.i..

·lljeCenje se sprrovod:i. pr.imjenom <JaJJtlbiotiiloa 3iroloog spelotro (ret:racikli­X~ima.). LijeOOnde I'nO'be da. se uspjeS:no sprovod.i i dliugim J.Ljekovo.ima (Kliohi­no!, MeboonidazO! i dr.).

POREMECAJI U PASA2I CRIJEVA (Ileu.)

Taj na:ziiv o~maCava smetmju u proi.a­Z€mju ori.jevm.og sadr7...aja kroz dUgestiv­nl kan.al. PorerneCaj se ~s.poljarva naglo ili po.s.teperro, od Oega i za:v.isi kliniCka soLika. Taj .po1·eme6aj !l1oCI.Sitaje zbog po­tpu:nog ill nepo.tpru!I1og zatvarra!ll.j.a zja­pa orije'VInOg .kanala na ogL·..:uni:&mom rnjes!£Ju :ili. :l.ibog -poor.erne6aja pdkn·eta cri­joeva.

Uzl.'oci. Prerna uzroku -nastajanja T.a:zlilcuju se drvije osnoVIlle v:Tste ileu·· sa. Deus kojJ. nastaje zbog fllli'l!kc:ional­nih poreme6a:ja ll'liO'Iil!iteta (rpokreta.) ctijeva wve .se d.imam.:i.Clci. iiJli funkcio­n.i.. Druga v·rsta ileu.sa se nao21\Jv.a mcl'la­.niCki i1€!Us, a nastaje z;bog ra'2ll'Lih pre­prelm koeje onemoguCavoCI'jU kreta.nje cr.ijevnog sa:dJ.·~j.a okrr'oz cr.ijeva.

Funkcioni (dinamiCki) Heus se isp.o­lja.va na dva na-C.im.a. Je.d.an obli!k. tog lleusa n.astaje zbog par.alize crijeva, pa se zove pa1·a!itiCki iteus. Dru.gl oblik tog llusa noastaje zbog spaxarna (grOe­va) koje spre&ovaju kretanje crijevoog sadrZaja. On se nruriva spastiCni Heus. ParalitiCki ileus na.jOeS6e nast.aje pos1i­je hlrurSkih 1nte.rvoocija na trbuS:nim organd.ma kao go'tovo red:oWla pojava pri te:ti.m hirucik.im :ilntervencijama u trbuhu, ali se spantarn.o :izg;ubi. Taj ob­lik i1eu.sa 6€ j.a:V1lja pni. perf.oraciji m.a kog oJ~g.arna u slobod:rm tmbu5nu Suplji­['lJU i nasta.nka .periton:irtris.a.. Izrazita de­hidrataaija looja je p:ra6ena i velikim defici.tom 1mlijruma u org.an12mu, Cesbo je pra6ena p.axa1i1rl.Oki.m ileusom. Sp.:J.s­ti.lli ileus je !!laj ~6e posljedica trov.a­nja olOV'Om.

MehaniCki (organski) Heus je znat­no 6eSC1. On n.astaje ooljed organsk:.ih oprepreka kioje spreOOvaj.u da crijevni sacl:rZaj nesmatam.o prola:zi kroz diges-

7 - lfntorme bolootl

tiv;n.i karn.al. ~Jik,uju se dva ubli:ka mehaniCkog ileu.sa. Jcdoarn .se 7.ove .op­turacioni. Taj ob.lik. n.astaje zbog viSe oUZOOk.a (pr.i.sustvo karmen.aca, nekog sLL-anog tije1a. ill ~ijevnlih paJrazi.ta u lU!IDen'll crljeva). Ben,i.gtrui. .i maJ.lgni tu­rnori crijeva (polipi, loo.rc.im.o:rn, maligni limforrui i dr.) svojjro rastom. postepeno sman.juju i z.a.r!ivar.aju zjarp or.ijeva i do­vode do ~ ileusa.

Twnor okol!n1h org8!Ila i velike ad­hezije ~p:rka&lioe) perirtx:meuma mogu spoljnirrn pritisk.om da .sm.an1je zjap cri­jeva i · dovedu do optuxac:ionog . i!l.au.sa.

KliniCka slika. Osnov:l'lli simptomi i zmac:i lleusa su bol, pov.ra6anj-e, zastoj gasov.a .i s'lxili.oe i dehidr-art:acij.a. PJ.·vi &imptomi. iloosa su bolo'Vli u vidu jakih kolika. Oni se javJ.jaj•U zbog gTCev1tlh lko::ntralkciJa dije1a crijev.a iza mjeste. preprek.e. To je pokuSaj da se sav1.ada .prepreka i omoguCi kretan]e crijevnog .sa:d.rZ.aja na:prijed. PoS'bo p:rapl'ek.a ne m10Ze da se savlada, nasl:aju aD~tipcds­ta:ltiOkli. tal.ru=;i. On!i. d.ovOOe do povraCa­nja. Povra6eni sadr7...aj je TazliCiltog iz­gleda, z,av.is:no od rnjesta prrepr'*e. Ka­d.a je prepooloa. u donjem d.ijelu &ge­stivnog k.am.ala, povra6en.i. sadrZaj Jma kar.rukterhstiCan izglecl. Bolesnik 1.1 po­~lw pov,ra6a -leludaUn.i sadr7..aj, z.c,tjm sad.rZ,a;j IDLa prirmjese Zui!i, W je furto obojen. Dalje powaCam.je se i~Sopoljava .izbacivam.je:m mrkog sadl"'baja koji .im.:t izglcd fekalija. To povraCanje naziva se mi:zerere.

Za.stoj gasova i stolioe pos1jeclioa je p:resta;nk.a kretam.ja orijevnog .sad L"'iaja

naprijed.

Deh!idr..atacija se sve viSe poveCava. O;na je posljeclica gubllilk.a velikih Jooli­Cina vode -i Etl€!k.broliita. Dehidratactja je pra6e:na porem.e6ajem .acido-bazne reg:uJ.acije. To se :i;s.polj.ava g.ri5eovima i dubokinn dis.am.jem. V el1ki stepen deh.i­dratactje m.d.re da dovede do i·z;raZenog

97

defiaita .k.a:lijurna u orga.rn.izmu. To m.o­Ze da Ge .is:palji par.ili.zom disajne nm­slmBaturre i z.astojem srca, St:o wrroZcw.a. ti.vot ·bo'lemikia.. 17...gJ.€d bo1esnillta .se k.a­r.arkt:.er.i.Se 71Il.adima teSke deh.idr.atacije. KoZa je suva i bez tw.~ora. SlumTica lliSta. i jezilk,a je izrazUto suva. OCi. su U•vuCene, -a Jl.OS z.ailiJljen. Trbuh je na­dut, usljed :i:tn"aZenog met:.eor1zrn.a.

Ispitivanje boleSnika. Ana:mn.esti~ki podaci i kl.:iatiCka shka au kara.k.teris­ti<irui i l.llkazuju n.a P<>stx>jamje jJeusa. R.adioloSki preglOO tr9uha pokazuje 7m.ak.e kOji takode upuCuju n.a j~eus. Biohem.ijska :i.s.pitiv.anja eloElltt-r-olita u krvi sluz.e za ocjenu wste ). sl:epe:na de-

hidratacije l"egll!k"l.aije.

P<meme6.:tja ..acido~bazne

Njega bolr.snika. Svaki ·obHk ileusa z.ahtijeva hos.piltEI~ia'lciju boles:."""ika.

Stanje bolesnika, po. p:rarvilu, zahtij<..=<va :iin:ten:.zimlu njoegu, sv.e ddk .se me obJt.lo­ati U2lrok: :iJ16USa.

LijcCenje. Mehani~ki oblici Heusa se, po pTa'ViJ.u, liJ&e lri:nurSkim odstra­njenjem prepxeke. Flwnk.aiiorui (dl!llarlni·~­.kl) ileus. se lijeOi oiooiamj.arnjem uzrok:a (IO'tllol.alnj.am.jem d-eh.ik:Irattac:ije, pm·erne­Caja acidQ-.jb<mme regu•1acije .i. dr.). Naj­vainrij-c je da se Sto prije .i:z:v:r&i l'efri­dratacija bolesniica.

BOLESTI DEBELOG CRIJEVA

Debe:lo orijev-o se nas-1:.alv>lja .na za­vrSni ddo tandoog orijev.a. Dio oPljeva OOojd spaja tamrko i debe:lo cr:ijev:o zove se cekwn (slijepo cr.irjevo). N.a "ljemu se nalj!Zi- (=roljak). Na "cteb€­lom crijev1U se l'a'2il.i!kruje nekoliko dije­lova. PoOOtrui, dio .se zove urshod.ni ko­lon (caJan .asoedens). On se na&t-avlja POf>'.N;!imim Joolon'Olll (oolo11 tr:~'l!l.Sver­sum). S1jede6i dio se zove l1!is:h.odn.i ko­lon (oolon doscedens). On se OO..<rt.avlja dajelom koji se zove si(glma (iSyg.ma). ZavrSni ddo de'belog crl.ieva ~e zove pravo c:lijevo (rrectrum). Debelo crijevo sluZi kao ["ezet'Voar za sku,p1ja.nje ne­svarenlh oot&ta!k.a j ne:isk:orl-S6ene hra­ne. Slu2lllica debe1og crifjeva ornogut:a­va o3P80npciju ootata&,a vode i elek.tro­lita. Debelo crijeVQ &1uZ:i l kao ek.:skre­-~ orgam. za nake vrste soli.

NoajCe!6e bolesti debelog c:djeva BU

proenadira~jiv loolon, urodene anomali­je, upa!lm,o obo'ljenje, zapaljenje crvulj­ha, hE!Il1.0r0idi. i rlru!mori.'.

98

PRENADRAZLJIVO DEBELO CRIJEVO

(Colon 1rrill«bile)

Brenadlra-ajiv .kolon om.aDa.va tStanje Jooje se ispoljaJVa n.aJzmjeniOnom poja­v.om zart.-vora i p.rcdiJva i povrem.enom ·pojavom cl'ijevm.ih kolilk.a (g:ri5eva} u tr­buhu. Taj fu:nkcioni poremeQaj debe­log m'ijeva se joS 71azirva »-nervozan proliv~, :ill spas.1ri{m.i kolon.

Uzroci. NajCeSCi uzrok prenadr.aZlji­vog de'be:log orijeva. su emocionalnl i psihogen.i poTeme6aJji. On se naj&.S6e javlj.a u nervmo larb:iJnib i preosjetlji­vih Zena &redrnjilh god:im..a. Te Zene pa1:e 00 opstipaci{je (mtvor.a) i Jije~ .'3e uzi­ll1a!Ujem J..aJksrunttnib sred's'tlav.a (sredsta­va za 00i6en.je).

KliniCkn slika. NajCeSC:i simptomi i znaci su op.&tip.aoija, koj.a se smje1juje sa uOesrtalim stoli-caana. UOOst.ale .s-toli-

oe se jav}j.aju sa:mo jednog dama, a naj­yj.$.e 2-3 Ql(llna, obiUno poS1ije uztma.nja. hrl'aaue, PJ:.afal.jenj.u cr'ideva i:':e&to prel­h-ode gi'Cevi u ·trbuhu.

Neo.phodrn.o je potrebno da se oba­ve doe(jarlj!I1a isptittiV~a~nj.a u bole.sniika. Rel\Jtoskiap.iija je neaphod!na da bi se .iSklljuMe argam.&ke promjene na ol01uz­:nici zav!I'Snog ilijela d.eool.og cdjeva. Ra.dioloSJtim Wp.iii:Lv.am.j;ima se, takode koi'.i.cli.mo ram :kik!lju:OOnja ra'Zitlih or­gamskih promjena !I'Ia debelom crijevu koje mog~u dati sliCne subjekt:ivne te­g>ob€.

Njcga bolesnika. Posebna njeg.a .n.ije PQtrebm.a. J3olesn!iku treba .c:1a se obj.s.­sni sustilna poreme6aja, zma<Saj detalj­ni:h ispi®w.anja i daju o:bj.a.Snjen.ja u v.e­zi sa hjeOOnjem.

LijeCenje. Osnov:ni prindp lij.eOenja z.ahfijev.a .prilhjenu Gec1a'tliMnih lijeko­va. PorEid ti!h lijdloova; d.aj·u se l aruti­holim.eri;frCna sredstva, koja otkla'lljaj~l spa:mne lwlona i gr.Ceve u bolmnl.ka. ZnaOajm> mde&to u lideCenju 1ma i ps:i­ho:terapj;ja.

UPALNO OBOLJENJE DEBELOG CRIJEVA (Col>Lis)

To je 'Upa:lm.o obdljenje s:lu?Jnioe de­.belog cri;jeva lkoja je !i:tl1oZena §tetnom djejstvu r.a'Zilili ·v:ns.ta ~ca. Zbog toga je upa1no oboljanje debelog crijeva Cesta pojawa. AJkutni oblik k.olitisa j<!! n.aji5e.s6e udmlZen sa .al{lutni.m 7~lje­njem tarrilloog or:i.jeva (akutmi anteroko-­!1.tis). Iiiron.i.Cmi obli.k kolitisa pred,o:;tav­.J:ja iposebno :u~o oboljenje debelog orijev.a.

Uzroci. NajCe.SC.i uZl'OOnici kolitisa su ra2!Il1i. milklroorg~ - baik.terije l !})TO'I:ozoe. &am.erije (sallimonele i Sigele)

,.

.naj 6eS6e i!w?irva~ru .Qik.u:tni obl:ilk koliti­sa. AIJU€ibe su ma~j{:eSCe protozoe koje lz.:~!zi.V.aju lko:l:i!t.is . .K:oli:Ws lllO'be b:i.M po­sljedioa ..ierffije (preosjeVljhnos.ti) n.a neke vrst'e hT.arnlj:i.vili narrni.nmica. Po­-stojl posoban oblik kol.i.rt;i<;.a koji je U>S-

1oVlljen autoimunim poremeC.aj.ima, tj. stva:ramjem .a:utoa.ntilti1e1.a protiv sluz­nioe d~belog crijev..a. Toaj oblik se n.<~-

2lirv.a idiopatski ulceroz:.~i kotitis.

H:liniCka slikn. Osnovni .simptorni j

21naci k.oli~ su bolo vi .u 1lr.buh u, u&:­s"talle i 1Jl€fonmi.Tane sto1ice. Bolov.i. su naj0e56e u vidiu kotiika (grri:eva). Stoli­ce su rtefuOJk.aSa:srte, sa pria!l!jesama slu­zi, a ka.tloa.da i !k!L"Vii.

Uiloerozm.i koli.tils se mwnifestuje ·.-a"lo :uOest.ali.l;n stoli-oama, ,kojih moZe biti 20 do 40 .&n.evno. S'lx>'lioe su teCn.o--ika.Sas.te sa prjmjesama sl'll.!Zi, tk::rv.i i .g,noj.a. Gr­OOv.irtri. holovi su Oesta .pojav~. Vrlo uCe­stale s.tolice uzrok.uju dehidratadju u bole.o:;.n.ika. Klrv.avljenja i:z slu-anice cl"i­jeva mogu J»ti obil!na. On.a tada uzro­kiujru 1.eZalk oi::)i]ik -hlipos.ider-ffinij&k-e a.nc­mi.je. BQlesnici. sa .ulcero2lilim kolit1som najCcl6e su mrS.a.rve osobEt.

Ispitivanjc bolesnika. P.ostojanje ko­hl;bls.a se u'tv1·d·uje rekrt:oskopsk.im pre­gledom i r.c~dioloSkim i<:.pit.l.v.anjima. BaOOterioloS.kim preg.led!ima sto'lice se otkrilvaju mikroorg..an:bnni .i. p:rotozoe kao U2lt'OOnici loolitiisa. Hisotolo§k.i pre­g.Led uwrika s1u-znioe .uzetog biopsij(lll1l po1:vrrduje dijagtnozu kolitisa. Imunolo­Sk.a is.pirti:v.run.ja o:rn.oguCarvaju pootav lja­;nje dJ:jagnoze idiopat~>kog ~\olr)el"Oznog

ko1ilt:ioo..

Njcga bolesnika. Bolesnici sa koliti­.som se ispituju u s.tacionanUm zdTa.v­.stverrim ustam.ovama. Alk.utni oblik ko­litisa i ulcerozno0g ko'li!tisa zahtijev.a. :im.­ten!Zli.rv.rru njcgu bolesrrrika.

LijcCcnje. Kolit'is izazvan bakterija­ma i protozo.ama lij-e6l se antlbio"..ic:i.ma

99

~

~

' ~ ~ • M ~ ,, ~ • I ~

I f 0 I J

··~:

i drug1m odgovar.aj-uCim 1:1jekQvima, Balesnicl sa -ulceroznJan koliU5om w lijeOe glikokortikoidim.a, ..a:n libioliicirna i drugim lijekovima. HirurMc.o li.je~enje se rijetko primjenjuje.

TUtllORI DEBELOG CRIJEVA (Nooplasma mtestimi oolmtis)

Tumori d€!belog crd.j-ev.a mogu biti ben:i.gn!i i mallg:ni. N.aj.OeSCi. beniglri tu­mor je adenom (polip). Drugi be:nimni 'bum.ori debelog oi-.ijeva su rijetki Naj-8-e§C.i m.aJ.jgm tumor debelog crijeva je karcinom.

Karcinom kolona je naj~eSCi maligni tumor dlgestivnog ttak.ta, posllje k.arci­noma lteluca. On se obi5no jav-lja u predjelu Bigme i rek!tuma, uglalv:nffln u st:.arijih oooba. '

Siguratn uzrok karcim.oana kol()IIl.a ni­je utvrden.

KliniCkn slika. Karclnom kalona se sporo 1 podmuklo razvija. Bolesn.ik: zbog toga u poOOtlku bolesti :n.e osj-eCa hllo kakve tegobe. Rr-vi .simptomi k.arci­noma kolo.na su 2m:aci ops.1Jruk.t.iiVnlh poj.av.a. Bolesn:ici se Zale !11a poja'VIU bo­lova i te:nezrurna, a da :iza njih ne dode do prafujenja orijeva. N.ag.ii nastam.alk opstip.acije tr-eba, po pravdlu, doD. pobu-

di sumrnju lila karcirnom Jcolon.a. QpSJbl­p.acfja &e privl'emeno .pr<2lk:i:da pojavo:m u00sta1ilh 1 nefot'Il1ix.n:nili stolica, sa ,pri­mjasama ki"vi. Opstipacija, tene:mni l laimi pozivl lila defek.aciju (rpraZmjenjoe crijeva) vremenom se sve Vti~e :r.auv.i­ja:ju,

l':ipitivanje bolesnikn. Ljekar r.ektal­niJ.n tuSeom (digitalm.im pregledom) bTzo utvrduje neopla2llnu kolo:na, kad.a je ona lokl('l.•1iu.ov.arna .u rckltaJ1rnom dijclru kalona. Radiolo!iki pregledi i rektosko­plja omog.uMva:ju d.a se UJ'bvrdd tumor kolona i Ill d<I'Ug:irm lok.cliwcij.ama. Bi­opsije turmora i histolo§k.i pre_g~led u-ze­tog uoorka omoguC.a.va:ju da .se ubvrdi P'Q&tojanje 1ruanora i ka!k.vog je karakt.e­ra (beni@nt lH maJjgmi).

Njcga bolesnika. Posebna njega u !POOetmonl st.adlijn.mnu bolesti. nije po­trebna. Ka.smJ.je, k.8.da k.arcinom d.a me­bs:t.aze i postane nooper.a'OOiLaiD., boles­nici zahtijevaju primjenu poluintenziv­ne 1 im:tenzi:vne njege.

LijeCcnje. Benigni i maligni tumo­ri (ka1'cLnom kol'O!Ll i dr.) lijeCe se Sto prij.e, h.irur8kom lrntervencijom, od61!.r.o.­!lljenjem dijela debelog crijev.a na ko­:m.e je lok.ruizacij..a 1rumo:ra. Kada je tu­mor (lleoper.abila-n, usljed veC nastahh metastaza, lijeCen:je se sprovOOl terapi­jom zraOOnja i pr:imjenom policitostat­skog lijeCenja.

BOLESTI TRBUSNE MARAMICE (PERITONEUMA)

Peri1x>n-eum (trbu§:na m..aJramica) je .sel'02llla vezivna opn.a looja obavija tr­buSnu Supljinu i najv.e6i dio tl'b!.I.Srrih

orgarna.

100

Bolesti perirt.oneuma su najre~6e

selmmdaxme prirode, je:r n.astaju k.ao pooljeclica oboljenja !Mlrog 1:1-bu!mog org&na.

NajOeS&! .bolestl .periltonraU'lna su .a.lw'tmo zaopa!lje:nje, hrooniOn.-o zapaljenje

i tumori.

AKUTNO ZAPAJ,JENJE TRBUSNE MARAMICE {Peribo<ni.tis acuta)

&kutno zapaljenje rperitoneu:m.a mo­Ze da b:ude ogra.rniOano samo na jedarn !ll}egov diiJ Hi je difu71110 (opSte), kada je obolio cio perjrt.oneum. Ogr.aniOOno za·paljenje per.i;bonetuna SEl zove ciT~ kumskr~ptni perito1~itis ('PeritonitJs Ml'­oumscriJpta). Dl£u'2lt'lo zapaljenje peri­toneuma se zove difuzni peritonitis

(peri- d!i!lusa).

Uzrod. Akutno zapaljenje peritone­uma ;nastaje u.sljed :ra'ZlliCi'lih ,lzroka. NajCeSCi ·ll.l'Zil'OOn<ici flU .pa!togene bnJ<.te~ rije Tit :njihovl tokiSini. To su strepto­koke, stafd1okoke, bacil koli, pneumo­koke, .proteus,· amaerobne bak·tet·ljoe j

gonokoke. Afku:tni ,perlt.onitis najCeSCe nastaje usljed perforacije nek.og obo­ljelog org.ana tt1buSne duplje: perfora­cije cl'Vll.lijk,a u boiesnik.a sa apendici­.tisom Hi ::llbog perforacije Zeluca ill duo­demrma ,u bolesn:i!ka koji bo'huju od ul~ Jwsne bolesti. Akrutmo zapalljenje perl­:t:oneuma moZe da se javi i u bolesmik.a koji bolujru od trbuSnog tif<u.s.a, dizen­terije, ~leusa :iili \11cer0'2mog lroli'tisa, za­tim u bole'>'Tl.i.ka koji boluju .od holecls­titisa ill oboljenja pan.k:reasa·

KliniCI<.a slilm. Bel u ti'buhu je prvi i na.jva'lm:i:ji sim'Ptom u bole.sni.ka koji boluju od ..ak:utnog periWnitisa. Lokali­zacij-a bola je razUillia, za.visno od uz­roka koji je dov.oo do a'kutmog zapalje­(llj.a. Bol S€ poja&Lva p:rl djsainju, pokre­.tima, d.odiru tr.buha i pr1 .k.a51janju . Uporedo sa bolov1ma javljaju se mu­.ka, gadenje, powa6runje. PovraOOnJ sad'l"Zaj potlOe 1z Zeluca. Stucn.nje je do-

sta Cest sdrruptom u boleslrika sa aklut­'11lm za,paljMjem perirtonewna.

OpSte stanje bolesnika se brzo po-­gorSava. Izgled ,bolesruka oo mljenja: koZa li.ca: pos.taje pepelja.ste boje, a lice dobija upla:Sen izrazi jez1k je suv, a ci'!i su upale; nos postaje za.Siljen, ~o je hladno i posuto oznoj-em. Taj izraz lica s.-e nciva facijes abdomimal:i.s ili f.ac.ijes rupdkratika. Disalnje od poootl<a ak.ut­nog perlitonltisa je koota:Lnog tl:pa, jer bol€Snik zOOg bolova izbjegav.a pok~ ta!nje 'btibuSnog zida. Ekstremtteti "'mr hla<lmi, cij=otilini. BolooniJ< obi~no le­Zi. nepomiOno n.a ledirrna. T rbuSn.i. :;o,id }e nepokretan -pri dis.a.nj.u. Kasnije trbuh postaje meteoristi~. Me je zna:k d.a je mas'tala par.eiliza orijeva. Tem.per-atuxa u ipa'ZiUhU je povWena, ali je rak:t.:3.1na znatno viSa. Zbog tcdm:i&nog o~te6an i3 lunxlio-·vsskulamog sistema puk; posta­je sve ubrzarniji i sve marnjl, tzv. m;;li,

Sl, 19. Izgled li pCiloial:i u pos-teljd. bolesM llilhka lwoj1 ·boluje od alrotnog perlrt.onfrblsa.

II!!J

~ ~ • I

I ' ~ ~ ~ ~ ~ • I I ~~ II

I ~

·~

fHiform.ni pUlLs. A•L'terijSlti kcvni prlti­saJk se .sma.nj.uj-e usljed d-ehidra:taci.joe 1 taksiOnog o.SteCenja ka!r·d:io-ova.skula:rnog s:if>tema.

Ispitivnnje bolesnika. Biohemijska ispj.ti'Vanja sluZe 7..a odred.ivanje Jwn­centracije ele'k1Jrol1ta ureje i gliko:oe. Hema~t&oSk.a isp1tiN"amja se ll.aj Oe~Ce

sa$toje u odr-edi<Vanju .krvne sl:ike j

brz:irne S€dli.mentacije e;:itrocita. Radio­los.ka jiSpirtiv.amja se pri-mjenjuju d.a bi se utvl'dd·lo pri8ustvo g~"'sova u 1.rbuSl1oj Supljini, karla joe .aJk,ustni peritonitis us­lovljan pa1·foracijom nekog organa.

Njega bolcsnika. Sva:ki ·bo1esnik sa .a-kutnim penilbcmiW.hsom zahti.jeva inten­z-iv.nu njeg.u. Ti bolesnici se, po pravj­lu, lijeOe u jediTri.cama intenzivne nje­ge, pog.otovu k.ada je akutru peritonitis uslovljen pe:doracijom :nekog 01·gana.

LijcCenje. Bole.'mici u kojih je akutni .per.ilbonitis i'Zlazv.am. perforacijom n€\kog organa irli po-vred.a.ma lije5e se hh·ud­~om :i:rtltervenc~jom, loojom .se 7..atav.a.ra­j:u otrori i uk:la:nja i'2ll~veni sadr7.aJ i'l. trbuSne SUJJlj.in£. Antibi.otlci Siro.loog ;<i:psktra se pr.imj-anj.uju za ~u?.Jbi.io.anje h•­i.ekci;je. Irnfu"Zij.e lz.atoniiSnog x.astvora NaCI l g.li!k.oze daju Be ?.a suzbijanje 1 otkil.amj.amje dehi.dxata.cije. Sukcij.a cri­jevm.og sad.T?.aja se izvodi na odgo-va­ra:iruCi. ~La"Ciln sve dok. pootoje znaci p.v.­raoli-ze crij.ava. Sta:nje Soka. & s'J.zbi,ja d.av.a;nj,e:m i.n:NzLj.a s.a noradrenalirnam. tr.a.'Tlsfu7jja k1'V.i i ;rehidrmtacijom 1:-.ol-es­iuka.

HRONICNO ZAPALJENJE TRBUSNE MARAMICE

·(Peritonitis dm:m.ica)

HroniOno :zapaljenje petito:nouma je doota rije1lko. Ono naj CeS6e nas'taje 1.rs­ljed .tuberkuloznoe infekci,ioe koja "E..ahrva-

102

ta i d:ruge sero21ne opne. Bolest se ispo­ljarva s'bva't·cunjem u <tn:-bulmoj !jul~lj:L.-ri. h:­liva koji :ima rk.arakrt:eristllke eksudat.a.

Uzroci. NajCeSCi uzrok hr-on1Cnog perltonittisa je bachl. tube11k.uloze. Hl'Q­niOni .peritonirtis je sk_.oro po pr.asvib.1 se­kwndal'na tu!be:lku•loz..a, Jroja na.s-taje Si­renjem 1nfek.cije iz nekog pri.rma:rnog ogmji.St.a. Naj0e:S6e se infekcija Si·rl sa tu:be1'kJuloznih limfmlrh Zlijezda u tJ.·.bu­hu, jajrn:iika, crijeva :illi bubr€'.ga.

J{liniCJ;:a slilta. Bolest najCeSCe po(':i­. nje pos.tepono, nepr;imje'tln.o. Prvi s.im­rptomli. su gu;b:iltak aJpet~ta, ll.llllljereno po­vl.Senje temper.attu·r.e i mrSavlj.enje. Bo­lesnici .se Zale na osje6aj pr.irt.isk.a i na­dutoot u t11buhu. Asciltes se postepeno razv.ija u r.rrz.ib:Cirtom 'Ste}: enu. Punkcij.a . a:sclitesa. ;poka·zuje da se radi o eksuda­'bu kao up.ai!Jnom i:zi!i'V'U :u tjel~oj .-~up­

ljlni. U neltih bo:lesrrilka .koliCiln.a. ci{su­dla:ta u trhuhu je mala. Turbe.J..,lmlomi proces re p:r;vooStNeno fupolja.va stv.ar.<~.­

:n}em adh.e'Zija (rprir.a:9lica) jzrned:u peri­toneu:rna i pojOO'irnih. orgama. To se Ces­io i<>poljarva u vidu bolov.:a p1·i peristal­tici orJijeva.

lspitivanjc bolesnilm. Punkcija asci­tes.a i pregJled uzo11ka do\Jij€ll1e teOnoot.i sluZe da se utwxli da 1i se radi o -eksu­da"bu ka:o znaJw U,palnoag procesa U 1T­bu'Snoj SuplJirrLi. l"<ili'V l':e Salj-e na bakate­'l1ioloSka isp:iroi!vamja d.a bi se •ttv.rdio uz~ roOnik Mpanjenja.

Njega bolcsnika. Bolesnici sa hro~

niOnlln oblilloom peritonirt:isa treba :r...a w'.i.jeme boles hi: c1a leZe u po.s.telji. Po­sebna njega nij-e rpclre:b:na, jer bolesnici mogu d~B obavljoa~u &Ve fiziolreke pot­rebe.

J...i_jeCenje se sprovocH tu.berk·ulostat­sk1inn li~ekovilima. fuh'l\alll:a bole.smilro. tre­ba d a je IDperenerge'Uslka i hip.erprote­inSika. K..arla se aporave, bolemici Ge ili-

jeOe i u l~noa.ts.k:inn mjestima. Izra.Zene priraslice mogu da- se od.strane samo hirru-rSkom .irrbtervencijom.

TUMOR! TRBUSNE MARAMICE ~Neqplasma perltonci)

T·urmOJ:i pet'.irtoneuma mogu da buO.u .beni.gmi i mailig.n:i.. Be:n.igni t.urnori .su h­v.am'l.'edln.o rijehlci. cro s.u najCeiiCe lipo­mi, fibrom, pseud.orni!ksom i dr. Malig­ni .tu.mori peciitoneuma s.u takod-e dosta 1ijet.lci. N.a.j6eS6i m.ail:igmi tumori. peri.to­!lleuma su sarr1korni i retik·ulosanloomi . Znatno CeSl!:i. su metastart:ski (seklundar­ni) tumorl per.itoneuma .

UZl'oci. Sekundarni tumori u perito­neumu naj.OeS6e potiCu sa l.eluca iii jaj­n.i!k:a .

KliniCka slilm. Osn·ovn'i znak malig­nog tumora peritoneuma je ascites. Putikci!jom ascil:esa se dobija hemora-

gijska teOnO&t. Evakluacija ascitesa do­vodi do br.zog ponovm:og nak·uplj.anja. Kli.nlCku sJ:iku u.-potpunju}u simpt.omi i 1l!1aci koji -se j.avljaj.u usljed primarnog tl..lll1.0l'a na orga~nu irz; koga su do.Sle me­

iasta~ u periJbon.Erum.

lspitivanje bolesn:ika. CitoloSki .;i his­·toloSki pregled teCmooti dobijene punk­cLjom ascitesa obavlja se da bi se u njemu naSle !lllAl:iglne QoJ:i;je i na raj na­Cin utvrdilo da je asciJtes posljedlca :ne­oplazme per.ilt<meu.-na.

Njega bolesnilta. Bolesnici sa tumo­rom peri!tonel.l!IIL8. s.u vrlo teSki. Zbog tx>ga oni za:hrt:ijevaju posebnu njeg\1. Sa na:pr«lovanijem maili.gtnog procesa ti bolesnici zahtijevaju inrtenzi.vnu njegru.

LijeCenje. Po-Sto maligni tumori pe­ritaneuma ·naj-ce.<i6e pxedstavljaju I\1€­

tastaz.e :iz nekog <i.l1Ugog orgam.a, jed:Lno lijeCenje je primjena citoota:tskih sred­

stava.

103

! I ~

" ., " ' ,, ,, i\ ii ii

ii ' b u !

BOLESTI JETRE, .ZUCNIH PUTEVA I GUSTERACE

Jetra, WCni putev.i i guSteraCa zajOO­no sa dig'esrtiMnian tTa!k.tom (USJta, Zddje­lo, jedtnjark, fuludac i crijeva) sai:inj.n­vaju org8!11e w. v.arenje. Medurtirn, jetra i guSteraCa .i!maju i c:Wuge uloge u orga­:n~u.

Jetra :ima. mnogobrojlne uloge u or­g.aarizmu. Dna uOes.tvru.je u meta:boliz­mu bjela.nCev.irna, masti, ugljenih hi..jra­ta, vode, mimeralmih .supstam,cija i vita­mina. To su mnogobrojne metaboliCn-<! U'loge (iTunlkcije) j-etre. Jei!M. uOestvuje u neuiTalisanju tokciiS:nih supstancija ko-

Sl. 20. Medusobni "Odnos jetr.e, fuCnlh pu­teva, guSteraCe d. drugHl okolnlh organa trbuSne duplje: a) jednjak; b) Zeludac; c) pilrulUJS; d) duodenum; e) j.etra; f) i.u~n:a lkasa; ·g) Zru.Oru!. putev.i; h) holedok:us (glavnl spoljnl ZuCnr kanali); k) pankreas (guSte-

rraCa): 1) bubrezi.

104

je se stvaraju u organizmu iJi dospjjc­vaju u :nje.ga .iz spoJjne sredine. To je det.oksicirajuCa ulog.a (Lunkcija) jetre. .Jetra ima znaCaj111e u1oge u hemostaz:i. i koagul.aciji .kTV'i jer se u njoj stvar.aju mnogi CLrnioci Jcoagu]acije. Ti Cini.oci su bjclarnOev.ine firbr.i.nogen, p~obl'Om­bln, V, VII, IX C:LTri:J.ac koagulacije i d!r. Jedna od ~Cajnijih uloga (furnkcij.a) jetre je stvaranje i luOcnje ZuC.L To je bilijaro.a fwnkcija jetre.

2uCne puteve saCinjavaju hepatii:ni ZuCni karn.a.J.i i vanhepa!J.furi ZuOni pute­v:i. VinhepatiOni 7lubni putevi S·U 7JuC.na kesica, cistiOni i holOOtrltsni kan.al. ZuCni puf.evj om'JguCavaju luO<>....nje i .:!z­luc.Lvanje ZuCl u dvanaestopaiaOno cri­jevo. 2uC je proizvod luCenja 6elija jel­re. Dna se preko i:ui:in.ih puteva izlluCu­je u dJv.ana.es·topalaOno crijeVQ. ZuC se za vrljeme v.arrenja dirok.tno jz je'!.re iz­IuCuje u dvanaesto-p.alaOno t'lijev:Q. Med,Uit.itm, jetra nepr-ek.idno IYlvara i lu­El: Z.uC, koja se van per.ioda varet1ja skuplja u Zuimu kesiou. Dnevno se &tvara i i.:cluOuje oko 500-lDOO ml Zu­Ci.. 2:uC se u Zu.Cnoj keSJ.ci koncantri<:;e 7-8 puta na taj na-Cirn S·bo 6elije sluz­nioe resorbuju vodu iz Zuffi. 2:uc je .1.1-kaJne re.akcije. Najvabiji organsk:i sas­tojc:i ZuCi su: Zu.One boje, ZuCne soli j

holesterol. 2iuOne kiseline, odnosno .nj i­hove .ooli n.astaj·u jz ho1emero1a . .2uC­

Ille soU imaju 21Il.a.Cajne uloge a v.are:nju hrane. One emu:lguju mast!, tj. ;r.a·zbija-

ju ih na LSWne .kapljice i iu~ne soH ima­ju odrreden znaOa;j 'lt -a{Psorpc.:iji masnlh kiBel.Lna. One a.kti'ViSu enzim lipazu, ko­ja dospijeva sa .sokom g1u-S.t.eraCe u dv.a­naestop.a.il.al:'ino crijevo. 2iulma boja bili­rubin pl'tds-tavlja zavrSn.i proizvod r.r~z­grarlm.je hema (mebjel.an6eV".imski dio hem.ogl-ob:ima). Holes.'terol je znaCajan satoj.aac ZiuCL Jedaln clio ho:le&terola 5-e

j-m.uOuje stolioom u spo'ljnu sredlnu, .a drugi se koris>U za 3-pool.'Pciju maSJ1ih :Kise1illla.

Pan1Greas (gu.SteraCa.) je l("'rgarn .sa dvije 2ll1.aCajne fl.l!nkcije. Jech'la fLLnkcija gu.§teraCe je stvaiNlmje pankr&~s:n-og w­k.a l mnogih emima za varenjc :na'>'i1, bjel.anOevina i ~jenih hidrata.. Ta fun­kc:ij-a guSteraCe se naziva. selcretorn.a ulog.a. Drug.a uloga. guSteraOa je z.Wa<r-:1-nje honmo:n.a in&ulirc-..a .i gl'lllkogoo1a.. To je endo:krima ~un!kcija gu5te.rat::.e. U:n·£oV­mo se stva;y;a .500-1000 ml pa.n:.cTE.\"'S­nog soka. Sok gu..-%-era& j.c .alk-alnc rC: .a .. lccije je.r GadrZi. vclike koUCine bik<"lt­bonata. P.amikreasni oolc i -:-tjegove s<~s-

BOLESTI

Jetr.a prodstavJ:ja najveci org.a.n .u 1JudiSikom orgarni1llnu i v1-si veCi broj fu:rukcjja od s.vak.og dl'ugog organa. NajveC.i. doi.o h~.anldl.vih ·tv.a:rl, !J·:>&lije vo­il'enja i apso.11pcije, pol'hnom venom do­sp'j;jeva u jetru. Sve toksiCne supst&nce koje :se ina~.aze u hTalfli .a. -q.psorhuju se takode doopijevaju u jetn1. On-a ih ne­utr.a.J.JBe i l!ini netoksiCnim.. Medutirn, velika kolri.Citna taksiOn:ih su.pstanci mo­Ze da oSteti jetru i da iza:zove ll1jf'.no oboljenje. Raznli. milk't'oorgani-zmi ln(J­

g;u. putem .k:rnl:i ilk kroz ZuCm.e pl.lteve da dos-piju iz <Wugih organa -u jetru .i da .h~azovu njeno oSte6emje. Iz tih ;y;az­loga OOlesrti· jetre su vrlo ;1c.'Sf..sit-1le.

fojtke s'bvaxaj-u Celije acim.UGa (.reZ:nji6a) i izvodnili kanala gu~tera6e. P.ankreaSlli rok je w.lo bogat en:zillrnima, a najvaZni­ji je ,p.am[loreasn.a. -ami1aza., koja uCe.stvu­je u ra-zg-radnj1 Sktroba hrane. Gu§tera­Cim sok je bogart: enzlim.ima koji razgra­·du.i·u bjelanCev:irne. Med-u nj:ima su naj-11Ilai5aj!l'tidi "tlr:bpsi-n, himotripstn i k.a!L·­hd.lcs.i-pep't:i:d.aoza. U-paz.a je enzim guS­teraCe koji :ra'Zir'ad·uie mas-ti hrane.

Simplom! i znnci

.Bolesti jetre, Zucin.ili put-eva i guSte­:raCe .ispolj.avaj u se ra'Ziflim .s:inrptomlm.a i,7.1Tl.ac:ima. Neki od njlh s-u op!lti, k.oji IS€ ja:vljaju pri. bolesbima organa diges.1iv­nog .trailtota ~podr.ig.ivanje, m<:Jte01:iz..-un, poreme&tjri. glla.dl i .a~peti.ta, bolovi i dn:.). Medu 11ajCeSClm ·znac:iffia bales-li j"?ltrre 3e ikil:erus (rn.ut.ica). NajCeSC:i. simpklm boles.ti. ZuOn.ih pu.teva su kolike (nap<J.di gr00viti1h bolova). NajCes·a simptom bo­les<t:i g:uSteraCe s-u ·pojasni bolovi koji zraCe ispod lijevog rebamog luka i po-7...adi u ~eda.

JETHE

----- I N aj lie.SCe bolestl jetre .s.u ak•u.truJ za­

paljenje, ciooza jetre, ehlnokokus i tu­mori.

A!WTNO ZAPALJENJE JETRE (Hepatttlis aouta)

Ailtiubn.o zaJPailJenje jetre moZe da bu­de uzrokovano ra:IDC:irt.im etlologkim Ci­rni.ociJroo, prije &vega tolcsimima i mikll'o­o~g..a.n.i:2Jrrtim. Heparti.t:iB iza!l.van tok·siC­n:im supstancama zove se toksiOni h-e­p.!\titilS ~hepati.rtis .to:xioa). Hep~~i.s izazvam rnJJm:uo:rg~a na2jLva se

10/

:hnfel,tti:vrrli hep.a!lilib.is ~hepatitis in·featio­s~•s).

Uzrod. - Alcutno zapaljenje jetre moZe d.a bude U7ll'Oloova.no balderlij.a­mn, Wnusirm.a, protozoama i spii\')heta­ma. Nek·e hemijsike .sllipSta!ncc (organs­ld. r.astvaTaci d dlr.) talkode jozazivaju ak.ui!Jno oSt.e6enj<:: jetre, odnosno akut.ni h.epartiJt:is. NaJ:jC:e-SCi U:r.t"'C'urik aku>tnog hepa1itisa je v.i.'l-uiS. To su pooebne vrste vi,,usa, -tzv. vl'l1LtSi· irn.f-<:~k!:'iivn>Og hepati:ti­s-a. T~Ctj obHJk hapa.tiltcisa se :1.ajCeSCe j.av­lja .spora:d.i.:Cn.o. Medu'Uim, vj'l.·us.ni iln­f.ekrtiNnti hep.a~tJ:tis md".ue d.a se ja.vl u vi­du j.a.C€ iii sLarbije epi.demLje, kada :..·e boloo~ prenosi zagad€IDOm v.odom ill bJ·arrrljiyjrm namiam.idirrn.a. Pootoje ug­lavmom dv1je Vl'Ste vkus.a b1feklt;Wrnog h<waJtirtrioo. Jed.an se zove vit·us A, .a drngi viru~ .B. Vd:rulS A prenosi se na:j­&>..S6e leka!l.f!1o-<m:'\'lmjrm pu t€\lTI sa to.!-e.s­

ne na zdravu osobu, za.Q'adenom vo­d.om m hra'T!orn. Vi'r'US n se un.os5 u OT­

gan1io7.l<llm bolesr!!ik.a samo parenteral­n:im putem. Zbog toga s-e taj oblik nazi.­v.a inokulacion.i hepatitis. T.aj oblik he­pati:tisa se n~j'OeSCc prenosi nedovoljr~o ster11i.s£rrt~III1 medicim~kim insH:rumen.U­rna (i_g~le, bri"ZgaJlice, sonde i Ch·.) i1i ilr.amsfuzijama !krrwi uzetc od osObe ko,ia u svom orga:ni.zrruu i.ma v:i.Dus B.

KliniCltfl sJii.;:n. Bolest proti.Ce u 3 sta­dij·uma. ~a s1i:ka je ista i u lnfek­Hvn.og heparbi.rtli.M i:za'ZIV.a.nog virus-om A ·j u in-okrul.aciiOll.og h-E'!partiitisa i'Qc1Zv.anog vi'l'Usom B. Prvi sta:d!ijum je prije poja­ve Zruit:i.oe ~pre.i1k1en.lwi stad1jl.un), drugi je sta'dJ!j:um Wtioe .a treCi. B~tadljum r.e­k<mval-esoonaide (stadiju:rn oporavGta).

Preik.teru.mi stadiju.m tra.je od poja­ve :p1'Vii·h sLmptoma i 7lrlakova bolesli do pojaNe 2iuti.ce. T.8.j sta.dijurn :na,iCeS6~ .tr.a!je 1 do 2 nedjelje, a i.spoljava s€ u -vidu .poreme6~.ia organa 7.a varrenje. Bcl-csTJI.1.ic se Z...'l'Li · na gubitak aPetlt.a,

106

m~u, gadenje, po.vremeno povraCa:nje i 1rupe bolove u gonn.jem dijelu trbuha. Ovaj ~-um u d.jeoe i nelti.h od;r.ashh bolesatilka se jspoljava sli.mptom:ima i znacima oboljon.j.a org."\na rz.a disa.T!je. 'l'o su simptomi i znaai. -.gr1po21nog s1.n..: nja«. MjeSov.irt!i. simptomi mogu da ::>e jave u nelUh bole.snd!k,a u rpreik.teru.:=;­·norn sta.dijumru. To su simptomi tzN. >•tTbuSnog g~rtiJpa«.

Ikferusni stadijw:n poCtnje pojavom Zultioe i tr.a1e d<Jik se ona ne !JovuCe. On po5i.nje ful1nm <Jibojen.o.SCu bionjc.Ca, looja se vrlo .brzo na\Sta.vlja Zulioom ko­~e. ZubiC"..a tSe u tdkru prve nedjelje po­veCava. .%adrljll.lllTI Zutioe n.ajCeSCe tl"<lje 3-4 nedjelje. Vet. u treCoj Tl£'d.jelji Zu-1-.ioa se br210 sm.aonjll1je, a kEts.nije pos.te­·peno iSOez.a.rva. VeC:i!l1:a bolesnika prhni­je'bi prije -pojawe Zuti:oe da .im je mok­:raOa postaia mrG<oZuta, ,.,.boje r>iv.a«, .a sOOlioa. svi:jeilla. Surbjak:t.irvnc tegobe :iz pl'eikterl.l.'inog s!..a<.llijuma sa pojavom T.u­'tice naJj.OeS6e IJl.SS.ta.ju. PO\>'jSena tempe­r.artuna po...,t,a~e normaiLnlo3. Poj.ava Zuirloe u .n.ekJJh bo1esnika izaziva svra.b, koji je 'llaroOiobo iozra'Zen u toku noC1. Tdki oblici hepa:biitfus,a u ovom .~.tadtj umu se iiSpo!<javaju i -gl.a.Vldboljom, zbu.njenoSCu, apaof::i:jom, tremorom ruku i drug.im nerv.n:iirn po}avama. Najr!ieZi oblici su pra-6eni znacirma hemoragijskog sl'!"ldroma 1 n·.astarnlkom kome {hepati.Cna .koma).

Period rek.07VI)a~escencije (rpetio:l o.por.aMka) treC:i je sta.ddjum akut:no.15 i:n­f.e'ktilvtnog hepart:iirlsa .k:ajri se n.as'tavlja n.a Sltadidum 2wtice. On poCinj.e sa ne-­s-t.anrkom :rutice i sulbjekitiv.nJh tegoba u bol:es.nik.a.. Norun.all:ilzowtrnje ()bo.ienosti mo'lora6e i &"bdl!i.ce glav.ni su :maci. poCet­.k.a OV<Og perioda. Period opor.a"Vlka -tr.aje 1 do 1 mjeseca. On z.avtisi od .iaC:irn-e j,n­fekci.ie. 'll1vdtm.og d<Jiba bol€1sinika i naCi­na JijeOenja. Oporava.k duZe tn'~.iC ll sf>F~­ri.i1ih · osdb.a, po"bhr.aJnjen~h osob:~ i (<.:.,_

lesn!Llc:a lodji se .n!isu ddrrnaora:li z.a vri~e­me bol€Sit:.

Postoje i ati.pi<mri. oWici a:kJwtnog in­f.sk:IW.wwg hepatUtisa. 1'\o je tzv. hepati­tis -bez: poj.awe iwbloe (amik.terni ot~blik

hepa;ti1tisa.) kojli. se Vl'lo 6as.to javJja u djece. Smalllr.a se 00. se ov.aj ".}bli!k. infek­tiWJog hep.al{lirt!isa j.ruv1ja 3 do 4 puta Ce.~-6e od hepartriJ.it:;a sa i.uticom. Anik.tern.i. oblik hepa"hltrlsa je ·nepoVlOljan za sa­mog bo:Jesniika, a i m njeirovu olooli.n·u. Bo:lesr.d[k ne zma d.a je boles.t.an, p.a se nOO.ov.oljrno litieUi.. Bol·est .zbog toga mo-7...e da do'bije hranirCan tok i ria prede u pos1Uhep.a1riJtli.1sm.'U cir.om jetre. OJmllna bol€&nik'a one :z;na da bolesnik ima he­pa.rtiJtfuc;, pa ne obra6a paZ:nj"J.·, To omo­guOOva S.ir.enje inif.ekcije u drugilt Cla­nova porOdd.ce i okQ}j:nE!.

Ispitivanje bolesnika. Bolesnik sa ..a:knrtm!im tn;f.6kro1vnim hepa1rirt.•.isom n.nj­ces6e noe 7..a:hrt:iljeva pos<funu njegu. Bo-1esnilk: rbreba da lcili u postclji Jok po­sboji s-tad!ijrum .Zutioe. Bdlesn.ici sa td­k;im oblicima W-eklbirvtnog hopatit\sa z..'1-

ho1ijeV~aJju 1ntenzi'Vl1U njf".gu. Oni treba da se lijeC:e u jeddcicama in.tenzi.v.ne njege.

LijeCcnjc. Infektivni hepatitis uzro­:k,uju Vlil'US.i. Zibog 'OO_g~a se ovo oboljen.le :ne rn.oZe da lijeCi .anrtibi>o.ticima. Simp­tom.arb.slloo lijeOOnje se sprovodi za vls­no od- te:Zine kil.irn:iCk.e slike bol-esti. N.a.i­vaZn.'tji ob1ilk liQeOOnja je nLiit'iJvanje u posteljti. i odgovar.a:ju6a i.c;h-r<'1:tl<l.

CIROZA JETRE I (Cirohosd.s hepatjrs)

Oio:oz.a jetre je hl·oniCno oboljenje -jetre. On:a se karr.alktter:i.Se nekrozom tkj­va jetre i l!ljegovinn zamjenjiVlanjern &.1

vezi'VITlilm 1ikivom. P.romj-ene napTedu.ju lzaz1v.ajuC:i. hron,i,Cnru i.mm!ini.jenciju jet­re.

Uzroci. Ciwz.u. jetrc izazivaju t•.mdi­Ci.ti U2l"'ai.. O.na moie da se ra7.vije i.z nei'Zllije.Oenog arkUitmog hepa.ti.tisa. Ta.i

-oblilk se naziva posthepa~i.ma clroza. HrroniCno .urnoSenje ailtlcohol.n~h piCa rta­Joode .uzroku1e cirozu ,ietre. Ta.j oblik se -noaz1v.a. aUcoho~na ili po·rtnn d1·oza. Oi­roza jetTe moZe da nastane J~o p06J.je­dica uopa.Ja Zu.cn:i!h putev.a. T.a1 obUk &e a1aziva bitijatna ciroza. Oiroz.a jetr.e s-e ).arvlja i u as9ba 1coje se dugo vrerne.Tla pothr.arnjuju bjel-am·Cevi·nama. Ona mo­z.e d.a rnastam.e i u bolesnika sa dugQ­tt'ajnom hroni&tom zastojnnm srcrtnom in.suf.1ci.jencijom. Taj ob!.ik se 7..0Ve kar­dijaVn.a ciroza.

1\.liniCka slika. Ciroza joetr'O;! pi'otiCe kro:r. dva s:tad11.um.a. •ro s-u kompenzo­v-a:ni i dofJloompenzova-:U staclijum b.-.)/ lrnti.

f{ompe.nzovani stad.ij!L-m se i.spolja­va na !I'aZ"liC:i.rte fl'laC:ine, za.vlsm.o 1\d U'l.l'O­

ka .koj!i. je b..a.zvao ci;rozou. Hol<"st soe u hro:n.ilmih .rulkoholiCar.a i;;.poljava u ob­liku sirrrJU'toma hroni-Onog g.a'.s'lcitisa. Bo­lesn.i:ci se Zane na gubljenjc .apetita, os­je6aj :Winne i na.dutost.i. u trbuhu pos­liJje •uzimanja hrarne. Oni osjctaju mu­ku, g-adende i J.>O'V'I'.aCanje u juta'l'.Iljim 5<\sovinw.. Bo1es.nici g.ube u teZini. U mumc.al·.aoa se ja.vJja gubi.tak libjda, a u Zen·a nru;.ta.ju lp0l'emc6aj1 menstntalnog

Sl. :?Jl. ·P.andaalUJIJi mlado-i.li .na ko.i.i lcela u bo!C"Snilk.il· sa <.•kort.om jclorc. /

!01

.,

cilkluoo. N.a koZi balem.lika javljaJ'k se .paukoli.ki :mlade-:a i crve:n.ilo n.a dlano­vima- tzv. pa:lma.rni e:l.':item. Bionj.nCe su subiik'teriCne. Otoci na potkoljenica.­ma mogu da se ja.ve u ovorn stad1jumu boleoti.

Dekompenzovami stadiju.m c.irroze jet­re se ka!Mk.ter.iSe .poja.vam ascites.:~, kz-­vavJje:nja iz digeSI.zi.Vrnog tra.klta i izra­Ze!rijim stepenom :in&uticijenc'tje j.etxe. N:asta.nak aso1tesa bolesnik zapaZa po -pl'IOSixe:nJu ob:im.a rbrhuha. K.rv.avljenja i2 digestiMruog trakta sc ispolj.av.aju u v.idu h-erna.temeze iiM melene: Ona su ~a.j.Qe.S6e posljedd.ca prOOtronja vena u Bluznici jednjaika. PtroSiro:nje vena u &1U'Zll1ic:i. jed.rnjaka je posljedioa. razvoja kolate:r.a.Jnog (zaob:hlamog) klrvotok.a -iz s1:sterna donje .SUrPJ.je vene u sistem gor­nje Su:plje vene, jer jE: okretanje p:or.l:.:n:im

Sl. 122. Asaiias {slobod,n:a tel:':nust •U ~nbuh.u)

llJ 1boles!"Jj1k!a sa ctinozom jeol:ire.

108

kr:vdbo.kom poreme6eno promjen....'Ul1a. .u jetri. J2<ra2ani slmp.tomi insuLi.~jencije jetre is:poljavaju se u vidu nervnih i psihiCkih. porem.e6aja, sve do nast.alnka ·kome Uei!Plma koma). Hep.a,ti&oj komi Oesto prethodi jaka U'Zllemil'enoot bo-­leoni.ka.

Ispitivanje bolesnika. KhniCka £lika i fum.kc.iono iilspirtjrvanje jetre omoguCava­ju da Be urtwdi postojanje droze jetre i st.adijwna bole.c.ti. Radiolo§ka i end<J­skop&ka ispitiva.nja omoguCa.vtl.ju otkrt­wunje proiWronja vena jednjak.a Joao zna:lcova ·ko:la•l:.erlailinog kr-vatoka i uzro­ka hematem.eze ±li anelane. Pu:nkcija as­cites.a i preg1led -as-cttne teO:noot..i poka.­zuj·u da se radl o "t;naJnsudartu.

Njegn bolcsnika. Bolesnici u kom­penzov.amom sbadiri·umu oiro.z.e jetre ;ne z.ahti.jevaju posebmt njegu. Bolesnlku treha da se objasni suStina bolesti i da mu se uk.a.Ze na znat.aj odmora i izbje­gav.amje a:lkoholarih pi6a. z.a. tok i razvoj bdlesti. Bolesnici sa dSkom:'pen-zov,a­:nim .stadijumom bolesti na.j~Ce za.hti­jevaju :iJ!l.t::m.z.i.:vrnru n~egu. To posebno vaZi za J:x.:;lcsnika. koji hwavi ::. u koga pootoje 2maci. nervnih i psihiilki:h pore­mefuja. Ti bdl.esnli.ci treba da .se lijeCe u jed.inicama jMenziv.ne njege.

LijcCenjc. U kompenzovan-om stadi­jumu bo1e<m treba da se ukJcme svi Ci­:rrk>ci koji :mog.u da progor§aju s'tanje boles-ii. Tu Jl•a prvom mje<>otu clolazi pot­pwni prekirl uzimanj-a a:lkohol.n:ih plCa. &lesmici treba da izbjegavaju uzlma­nje lij€&ova koji mogu d.a oSt101te jetru (tuber.kll.u1o.statici., largatkti:l 1 dr.). :l.J11..cl­

~no mjes.to u li.:jeCenju bo1esn·llk.a ima­fu odmor i hitpex-prote.Unsk:.a 1s.i1l'a.na.

LijeOenje u dek.omipe:llrrov~B.rnom sta­dijumu se zasniVIa. na slj-edeC.im princi­p:i.ma: a.sairtes se obklanja d.aN.runjem di­urel:olcih sredstav~, posebno .Uc!aktona, i neslanam .i.sh.."\Mlom; krva!V'1janju iz dl­gesti'v.nog trakJUi se lijeOe transfu2li.jama

kxlvl; netwni i ps..ih:i:&l PQl'emeCaji ::;e su:;;bijaju davanjem .antibioti.ka, .:infuz:i­jaana rastvora gJ:Lkoze i i.ahranom ~.a

ma.Jo bjel.an&:w.ima.

.EIIINOKOICUS JETRE I (EchliJnooocOU8 hepaJti.s)

To je pal'azi'tno obol.ien~e jetre i-az­vano p.seOO:m paintljiCarom. Ono se j-av­lj.a u osoba .koje vrlo Ce.s.t.o clolaze u JrontaM sa psim.a. Eh.indk~u.s jetre se i!1aj0e:S6e jaV'lj.a ltod starr..ovmiStva Dal­macije, Malkedonije i naki:h ·, kx.ajev.a. SrbJ:je.

Uzroci. 'IIu bolest jetre uzrokuje pa­Lra:zi.t iz grupe pa.ntl:ji6ara koj~ Zivi u ~ psu. P.si b!bacuju jaja rSa stollicom. Cov­jek se zaLNl:Z.i. zagaden:im pow6em hli vo­Wn, zagadenom.. vodom i neposred:no od ~ ,pri mi'1ovanj:u. Jaj.a ehinokoku­sa dodu najrp:l'lje u ta:n!ko crijevo sa hxa­nom. P.arazi-t iz crijeva kroz sluzrniou prelazi. u "portn1 krvdtak, lrojim dospd­jeva u jetm u kojoj .se najOeSCe z.a.d.rZi i r.azvija. Rjede, pa.razit kl'votoko.m dos­pijev.a u p1u6.a, .izaz:i.vajuCi ehirnokokus p:l u6a.

I{IiniCka sliku, Bolest se razvija vrlo spora i proliCe neprimjetno, ako se ne j.£~Jve k.omp:ldlkac:ije. U jetri se stvar.:t c:is­ta koja se .stalno uve6ava. Izr.aZenij-e uveCanje c:i.s-te moZe da se .i.spol,li u vi­du tup:Lh bolova u pliE:djelu jet:re. Urti.­:tffirija (koprlWijaOa) je Cest zn~ u bo­le&nlika sa ehinolrolmlsom jet:re. Ehlno­kdk,us jetre rn.oZe 1zazvatt d'Vije kompli­kacije: -prSloomje ciste i j:nfekatju ciste. :P.rska!nje ciste dovodi do .rasijav-anja parazi.ta u druge org.ane. I11fek:Oija ciste se ispolj:a.va u obllk.u apscesa u jelir:i..

I<;pifivanje bolesnika. Za Otkri.vanje t'um.OTO'llne ~ u jetri slu7.e radi­olo.§kla 1 -rax:Moiz:otopska i<;t;litivanja.

·-- ----· ------

Imu.no.alerg.i{jska ispitivanja primjenom s.eroloSKili i ko;l;n.ili. testova, !c.a.da d:aju pot:ili'Wle reruoftate, :lmaju vel:i!k.u k()rla.t za ubvrdivamje .eh!im.okok:usa jetre.

Njegn bolesnika. "Bolesnlci sa ehino~ k-okuoom jetre bez 'kompllic.aaija naj­c: .. eS6e su bez tegoba. Zoos toga u njih posebna njega ;n:iJje potreb:rw.. Bolesnlc:i. s.a komplllka.ci.jama z.a"h-trl.Je<vaju in.ten­zi·WlrU njegu:.

LijeCcnje, Ehinokokus jetre se po prav.ilu lijelri. hi!rurlki. O.pera:rivn.irn z.ahvatom se odstrarnjuje c:i.eta i d[o -ok.olnog "tlk!Lva jetre. Jelra v:remenom obnovi odstzr.:mrjeno :bki.vo.

TUMOR! JETRE I {Neopl.al>ma hepa.tis) ,

Tumori j~ mogu b.irti bel1!igtni Hi -maligni. Ben!.gnri. "tul"ru>ri jetre su vrlo rijetki. Malrl-gmi bu:mo:ri jetre .au doota Ceshl, a mogu biti primauni i seku.ndami · (·kad.a u . jetru me"baStaziraju iz druglh. 01·g.ana: Zeluca, Zufurih puteva, guMera­Oe, .dojke). Medu pnma:m:im malignim tumor:irrna ·jetr-e n.a:jOeS& je k.ro'ai.nom.

Uzrocl. Eti-ologija karcin01l11a. jetre je nepozna·ta, kao l u drugih maligrnlh tu­nwra. MeduJtim, sm.atra se da nek.a oboljenja jetre, kao SOO su hro.nl~i he­patitis i ciroza, predstavljaju pogodan teren za n.a,s,t.arn.o>k karc:.noma jetre.

l{liniCka slika. Simptomi i 21n·aci kar­cinoma jetre su u poCetku nekl:lrakte­;rl-sti.&rl. Bolest se :ispol,iava smanje­njem tjelesne tcliine, gubitkom a:petita i pojaVl0111 pov.l.Senih tempe:ratunJ.. I<as­il'l:i6e, kad.a se tumor ra.fu'-1, javlj.n se fu­tioa k.oja ;ana km~l!ne opstn>k· done 7mrtioe .. Asclites se ta:loode javljB. u daljoj evoluciji bolesti. Ascitesna ~­!1100t je !Se.>to hemorogijslrog izgled.a.

109

lspitivanjc bolcsnika. R<1di,nloSka i ntcl!i.otwOOp~k"-1 is.p.iitJi1v.ar..i.a omoguC~lv~l­

ju da 5-e u'l.vrclJi p.risust..vo tumol·a u jet­d. BiJQps:ijam i hlls.OOloS.kim pr-egledom uz-etog 'Ll:ZO'I:'ka tllciv.a jetre utvn'luj.e IS{~

vrsta tumora.

Njcga bolesnil<a. Bol-esnici sa poCet­:nim stadij mnorri. ka:rcinoma jet.re :ne zahti.jev.aj!U posebnu :njegu. K,arije, l<.a­da se javi ktl!heklslj-a, ?.utica, asc.Lte.<>,

71nael meta\s!itv·.~a u <lrrugc organ.c !plu6a, .ko .. 9\.ri l dr.), bo}o(l.<rnid 7 .... :thlijev<l•ju lrntcm­Y.ivmu njt_:og;u.

LijeCcnje. HirurSko H·jei!enjc se spro­\I'Odi -ka:c1a. je tumor lolmli.·rovan. 0{J€­ratiovcnim :z..ahv.a.tom se odstr.amjuje i.:u­mor i. dio iJk.hra jetre oko nj-ega. Tumorl koji ne mogu da se op0ri'Su lijeOe se ci-1:o.91:e-ts-kim lijekov.ima.

ilOLESTI ZUCNE KESICE I ZUCNIH PUTEVA

ZuOna kesioa 1U lju<Wrom organi;r,mu sluZ:i. kw rezervoa1· ZuCi u vrijeme kada se ona ne i71uQuje u dvrul.aesto:palat!­nom arijev.u. Zuc, koja se skup:ija u ~u{moj ke.sici, konoen-truje se 4 do 10 .puta., zahva'lj·uj.u6i Tea:psorpciji v.od.e, elektrO:I:irta li. nekili dnxg:ih s:1stoj.aka. ZuC W ~ufme ke.sioe se pra!Zlni njenom kontrakcijom. Kan[!J.-a[kcija ZuOne kesi.­ce n.ast..aje djejstvom mas.li i bjela.nCevi­na hr.ame, sloboc1nc hlorovod.o:n:i.Cne ki­seliine, ikada dos.pijru iz Zelu-ca u dv.all1.a­estopa!lalmo crijevo. Ti SMtojci hrane _i

OOLud~lmog sokla, 1SIIhnu1liSu &!lije slun:­nioe da sLvaxaju h.ormon holeoit.o1e~nin. On puotem krvi izazi:va :k.ontr.a!kciju ZuC­ne kesioe i popuStcmje spazma (grOa) Odij-avog :miSi6a, ik.oji z,artwax-a otvoJ· gJ.a.VIrlog ~uOnog ·.kam,a:la (hCiledok,usa), kii'OZ k.oji se 2iu.C uhva .u dv.amaestopa­la:Un.o crij.evo.

Naj-Oe.S6e bldlesti Zu(me kesice i ZuC­n:i-h pwteva su fu(nu kamenci, aku tno -zapailij.enje, hron:i.Ono z.arpa ljenje f tu­morj,

2UCNI KAMENCI (Cholel!irol:Ua>ois)

To je n.aj6e.56e oboljenje 0u0ne kesi­ce i ZuOnih putev.a koje se kaTak.terHie

110

stvaranjem kamenaca u :lluUnoj kes.ici. i :luCm:im putev\i.ma.. ZuCmi klalmenci t=>u ra"iiliCitog sasta:va. Postoj'e dvlje vnste Zufutih kamena:ca: holesterolslci i i:>ili­rubinski kamenci. Holesterolski kamen­ci su·Asastavljeni iz kristala holesterola, a bilirubinski iz kl'istala ZuCne boje bilirubin a.

Uzroci. ZuCni kamenci nastaju .ug-1aVI!1lOID tz dva urz;rdk-a. Jedan je v.eCa konoontra:Cltja u ZuC.i supstarnce od koje se formixaj.u kannenci. Ta!ko ve:Ca kan­centracij.a hole'st-erola u ZuCi dovodi do sbv.m:anje holesterolsklli kamenac.a. Po­ve6a.n.a konoonrtraci:ja hole.ste.r-ola u Zu­lli posljedioa ::je povoeC.anj.a njE'gove ko.n­oonl~l'IEl:cije u krvl koja n.aBtaje uslj.ed poveCane m.jegove sim:tez.e u organti-mn.u :iii. us-ljed \IJil.OSe:n.ja veli.Jklli k.dliCina ho-169'terola hrarnom. Pove6ana konoontl'a­cija bi:l-in:lu•bima u Zu·a nastaje .k.a<la Ge: on l~Cuje u veC!m k.oliEmaana iz krvi preko jetre. Blii!liru.b.i:n nastaje iz hemo­glCib1ma ra:z:graden]h eritrocita. Zlbog to­ga p1ove6ama r~a erib.-ocita do­vodi do stv..aranja i izlu&va!l'lja I velrlh koliOi!n.a b:tl.llrubina, a 1x> i.za:21iNa stv.a:ra­nj.e blJl.i:rubirnsklfrl Zu.Crrih k.amenac.a. To se najOeSCe d6iava kod ra'ZIJ'lih hemo1:i­tli:6lcilh boles.ti •(hemoMrtitlke anemtje). Drugi uwak &tva;ran1a Zuanfuh kamena-

oa j.e prom~je:;,1je:n..a s1·e.cUna u ZL1Cni-rn putev:im.a i oteZarno pr.a.Znje11je :l~1Cne

kesioe i ZluCrrilh putev-a.

I<liniCka slika. Polovina bolesnika sa ~uCn.im 1t.amenc:ima nema fllllbjekti.v­ruih tego'ba. ZuCni kaanenci u ~i.&"l OSO'ba se slru.Oajno oilkrJ.vaju pri raznim i&pW­v.anj·.ima 2lbog d.rLtgih b<Jlles-ti, ill tek na .a!Ulbop.siji. Bez s~mptoma s-u naJOOSee bo-1-esnici koji ianaju po jedan vebki k.a­menac u iluCmoj kesici, tzv. sol'LtaT:ni ka­memac. Druga polovl'l1a bo1es.n-ilk:.n oo ZuOn.irrn kamencim-a $-€' Zali na ocb:edrne iegobe tkoje su manje ill viSe spccifiCne za kalfk·ulozu -fu•OniJh putev.a. Neki t'O­lesnici IS€ Za1e na neodredene diGIPep­ti.Cme tegdbe, k.ao §to su punoCa i tup bol 'U gOl'm:jem ddjelu Wbllha i podrjgi­v..amje poslije ob.]eda.

Drug.a g.DUJpa tio.imptoma i znakova :kar.ruk!liel:.ist±O:na Je za holelitij.aZJn. To je sind•rom b11:i.ja'I'lrih (ZuCm.ih) koli:ka. 2uCma koliika il'lasit.aje pri pola:et.a:nju :k.amenaca ±z ZuCne kesioe i dospijeva­ju u vrat Zucne kesice i cistiCni kanal. Po§l:o k.arrrieilac. me moZe da se kre6e dalje ma'PJ."ijed, nastaju snaZne i. bolne kontr.alkcije Zu·One }{esi-ee i spaz.am (grC) Qd.j,jevog sfim!k.tera (miSiCa). 2u&na ko­l±k,a Be ja'V1lj-a nf".looliko -Casova posilije uzi1Tl:3Itlja ob:rok..a koji sadr".d prZ-ena j.a­ja, ma:sruu hrarnu, h.ladna piCa i dr. Ona se n,aj-CeS6e javJJja uveCe i noCu. Muka, osj-e6aj nadutosti. Li. gl.avobolja obiCno prethode poj.a.vi koDJka. Bolovi se :naj­prije jaVllj.a.j.u u ElpJ.g.astlrijumu, zatbn se Sire isp-od desmog reb3TI'Log luka i po­zadi u led.a, prema des.noj -lopa.tici. Zuane k-olilke poslije odre~enog vreme­na &tiSaj.u se iSipO'Iltamo ili pod ·ui.Jl.ca.~em datih lijekov.a. GrOOvi ZuCn~ kesice i Odrjevog m1S.i.OO Be s:mire, a kam-e:nac se w.a'bi u diDo ~u Une kesioe

2iu0n.i .k.armenci mogu da daju r .. ~'Zll).e kompllllkacije. To \S.u za.paljenje (ho1e­cisti:tis) i gm:ojiilo za.paijjen.je (empijem

ZuOn-e &;.-e;sice). Holeli!Li.ja.z.a :no7..c da do­v.edrc do -slN-2JI.'.amj.a komp-lhk:J.Clja izme­d-u holccils.t.e i druodenuma. Ta ?ojava a1.azilva se bili.ja1ma bs-tula.

lspitivanje bolesnilu~. Holeli-tijoza se otkriva ra:diog-rafsk!i.m preg1ed.om Y.uc .. :ne kesioe i ZuOn±h pu.t.cwa uz pdmjen-u jodn~h lwantr.asionih srcds.tava.

Njega bolesni1ta. Bolesniai sa k.alktl­lo7.JOI11 :liuCroh 1ptutava ne -z.ahtij.e.vaj•;~. p.-o­-sebnu !111-jeg:u vam. naJpada ZuCnih :koljk.a. Boles.:nillw triba da se dbjasni su~tina bolesti i 2I11a&lj odgova:raju6e jshr.<~qle za prev-endij;u da[j-eg stva:x·anj.a lt-amena­ca i ·poj-a'V'U :n.alpada ZUOOlh t.:.Olika. Bo­lesnici sa k.al!Ikulozom Zu&nih puteva u n.ajpadu z.a!hti.j-evaJju IJ)OS€'bnu njegu, .sve ddk se naparl :potpumo .ne .smiri.

LijeCenjc. Siguran .naCin lijeCenja je hlrUir~o ocfutr.runjenj~ kamenac.a. N.a"' pad ZluO:nih kolilka se otkla,nj.a primje­rnom lij-edrova koj;i otkia:njaju gl'Oeve ZuOne keslce i Odijevog :miSi&l. T() su r.azna spMmlolilti.Cilro sr-edstva.

AIWTNO ZAPALJENJE ZUCNE KESICE 1(Cholecys'1i.Ltis .aruta)

Alkurtmo ~enje ZuCne ·kesicc: j-e tnaj00S6e •poslje&ica k..aThu1oze Zw!n.i·h pu;teva. Znai:nw rjede ak.utno zapalje­nje moZe da :nas.:tarne i u bolesnl,ka bez hdle1it\jaze.

Uzroci. Razl~kuju ~'€' dva obli·ka aloutnog holecistilti.oo.: aku1mi k-alk;uloz­ni holeaistitis i -aku1mi n.ek.alkiulo-mi ho­lecislitlis. Preko 900/o b-dlesnib ima -a:k.urtmi k.ailikuJ.O'JID:i h'OleciShl.tis. Manje od l(JO/o aikJurtlnog zarpa!ljenja i.uCne ·kesi­ce je usfflljeno dutug.im. uzrocima. Pri­su.slvo kamenaoa u :iiu,Cnoj keslci izazi­v.<l. zas.toj Zu.Ci.. Zbog toga u Z1.1Cnu ke.sti:..

11-1

cu prodiru razne baJmterlje, JlajCcSl'e koli, koje izazirvaj.u g'kutoni holccistitis. Ak:wtml nekJaililwlo2mi hokcist.:Otis ta'ko­de .lzaztVaj.u naj.iSe.SCe crljevne bakt.erije koje do.<;pijevaju u Zuc:nu k-esicu. Taj oblik a'ku~og holec:isti.t1sa nastaje pri razn.im :iJnfekaidama (ti..fius,. p<Lratifus, di­zenteriJa i dr.).

KliniCka slika. Akutno zap.aljenje Zui5ne ke.slce se .ispoljava u !'a"Zli?:iltom obttrku, od b'1agili do teS.kri.h klinlCkih obl:lka. O&novni s:imptomi i m.aci su poviOOna tem'Per.a'tuT-a, bolovi u epjg.<~s­trijumu i ispod decmog reba:t'OOg luka. BolovJ. se pojai5avaju pri pokretima. Zbog toga bolesnilk lei.l mi-rno, na.i ~S­ee sa savti.jenim ~wljoemima. )zra.ZoE'nije mpaljenje se prenosi na povrSLnu Zu5-ne kesice. To se fupoljava u vidu lokal­:n1h zapaljenja peiitoneuma (trbuSne marr.amice). A!k.u1tnii holec:i.SitiltLs m>:>Ze da.ti druge kom91ikaci•je. Na.jte?...a kom­plikaci.ja je gangrenski h()lecist.f.tis, koji moZe da Qovede do perforacije Zuime kesioe u trbuS.nru Supljinu i :n.n.st.a,nka per1tonitisa.

Ispitiv:mje bolcsnika. KliniCka slil>a akutnog zapa.ljenja ZuCne kesice je do­sta k.ara:'!cteri.stiOn.a, tako da ~;e n.a oono­vu .a.n.a.mnestli::klih poclataka 1 pregkda bolesn:Lka doota lalko postavlja dij.agno-7..a. O<itredivanje b.:rzime sedimen.tacije eritrociba i broj.a leukoci.ta sluZ.i da ~ uirvrdi stepe:n za.pa[ljenja,

Njega bolesnikn. Bolesilik sa akut­ill irm z.a.p~ljenjem iu[me kesice Zc1.htije­va intenzio~.nu :njegu. Ona je potrebna i zbog toga &to omoguCava da ~e spdjeai n.astajanje kompli!k.acija ili da se one :na vrijeme otkriju i preduzme odgova­rajru.Ce Jije&mje prije nasbnka st.anja loka u bole>nika.

LijeCenje. Davanjem antibiotika Si­rokog spekrtra su:zlblja se z.1.paljenje i infekcija. Kesa sa ~edom se stavlja u pre:ljelu holeois te. HirurSko lijeC€tnje

112

je neophodm.o kada se UJJpaljenje smir.i .ili oclmah a:k.o se jave :>maci gangrens­kog holec.istH:isa.

HRONICNO ZAPALJENJE 2UCNE KESICE (Oholecystliril; ahroni.oa)

To je, MJ6e.S6e, oboljenje koje JJa­

staje kao komptilt:.acija ka'llmlo.ze ZuC­m.ih puteva. Razlikujru se clva obli:k.a: kalkulusni i nekalkuhtsni hronti:ni ho­lecistitis.

Uzroci. -· HroniCno zapaljenje ZuC·· ne kes:.ce :iz.a2i.vaju isti uzroci koji do­vode do aloutm.og zapa!ljen}a. To je, prj­je svega, prisustvo k.a:menaoa u ZUCnoj k-esici, kJojj IU&lovljava~u oteZ.a.rno otica­nje ZUC:i.. Zbog toga na.s.taje zastoJ l.uCi j

.prodiranje cr.ijevnih bakte:r.ija u nju. One se raoznnrnoZavaj-u i izazi.vaju hro­niOno zapa•ljaruje.

K!iniCko slitw. - Bolcst se ispoljava pojavom dvlje grupe simptoma i w.n­kov.a. Jednu grupu Ci'lle neloo.rakteris­t.iOni s.imptomi_ (bol u ep.'igastrijumu, _ nadutost p.oslije jel.a, p{ldrigivanj.e. go­ruSica i Ces.te glavobolje). Druga r,rupa simptoma je ·kar.aikterl.stiCna i ispoljava se poja:vom Zu.Cruih kolika. koje .su ka­rakter.istiOne za oboljende ZuCne ke.~ice.

Ispitivanje bolesnika. - HroniCni ob­li.k kalkuQrusrn.og i nekallkullusnog hole­cislitisa u·tv.rduje se radiolOOkim i!>piti­van.iim.a i duodenailnom tuba7..om. Du­od.erta.'lrna tu.baia sh.tZi. da se dobije ZuC B, koja se Salje na ra:zne J.aiboratorijslt:e preglede, ukljuCujuCl i bakter:ioloSike (bHlilt.wltura) pomo6u kojih se Qtkrivaju u"ZI'OCnici bolesti.

Njega bolesnika. - Bolesnjci sa ne­kax.a:kteristi.Cn:im s.im,p tomirrna. ne :zahti­jevaju pooebnu njegu. Bolesirici .u ko-

jjh se Javi.Ij.aju ZuO:ne kolike zahtijevaju pos-eb:n:u njegu dok se :ZuCne kolike ne otkilone.

LijeCcnje - Antibi·otsko lijeCenje se sprovodi u cHju su'2Jbijanja infekt:ije.

Ter.arpijske duodenalne tv.ba7..e su k-o­r.isne kod tih bole:.-n.i.ka. N.:~_j,OOlji naC:in hjeCenja je hirurSk:i, kojim se odstra­njuje oboljela .Z..1~nn kesica.

BOLESTI PANKREASA (GUSTERACF.)

P~~ je orgarn sa dvije ja.s.:no jz­dvojene "£un!k.cije: egw.k:r.irnom i e:nd<J­•.krr.i!n.om. Upailni procesi. u p~mkreasu najOOSOe dovode d<J o.SteOOri'j.a obje 1..e Iwn:kcije.

NajOeSCa oboljenj.a pankrea.sa su a.ku;tn() :zapalje.n.je, hroni<mo zapaljenje i tumorl.

AIW1'NO ZAPALJENJE PANKREASA ·(.Pamcrerut.itis acuta)

Alk.utnQ zaJplbljenje guSterat:e naj0e.S-6e 01a.stwje S.i.renjem in:fek.cije sa okol­nti!h organa. Ono moZe da bude uzroko­v.:uno i dol.a.s.koOm klica pu·te:n Jcrvi ili lirll.fe.

Uzroci. - Akutni ·pa.nkreatitis naj­Ce.S6e n.astaje k.a.o udnuZ.em.o oboljenje, .sa oboljenj.irrna ZuOntih puteva. On se j.arv:lja u bolesn:i!ka sa holelilij.a.zom, za­p.alljenjem ill dislcinezi.jom ZueiJuh pu te­va. Akrwtni paitlk.rea.ti.'ffis. se l:-esto javlja u hroniO:n·iJh .aiE!ooholiCara.

KliniCka slika. - Simptomi i znaci .alktutnog ·p.amilm-eatut:isa o.lisu uvijek kfl­l'a'kterisbi<!ni. Po&rt.a.tk: bolesti. je nag.'lo. J-aiki bolovi su oonOV'Jl:i simptom boles: ti. Njihova ldk,altizacija 1l po8etku je u epig.asbrijwm.u i:Ji oko pupka. 7..atim se bolov.i. S:ilre 1Jll±jevo, duZ Jijevog reba:r­nog luka i u leda., OOsto ·pozadi prema

B - niterne ,bolesti

kii!menom stUJbu. Bolesm.icl su neminni usljEd jaki..h bolov-a. Om Oesto Z<'1u7i­maj!ll koljeno-Jl.ak.a.'trni poloZaj, da bi ub­laZ:Ui bolove. Pi-opr.atni sirrnptomi i zna­ci su fK)vra6runje, ;;najpr.i.je prethodno ·unijete hr.ane, -a za.ti'l1 ZuCi.. PO<klgiva­nje, meteorizam i povi.Sena temperatu­ra dopumjuju .klinii::lru .slik,u -akutnog .pamkreatitisa. ·Toe-Ski obHci akutnog pamllcreatit:i&a prot.LOu sa koliniOkom sli­kom Sok.a.

Ispitiv.anje bolesnika. Biohernijsk.a is.pitivanja se plimjenjuju za otk-rlv.a­nje pove6ane -a.k:tivnosti am.i:laze i po­ve6ane konceniTacije gliko7.e u krvi bol-csnika. Pregled lt!rvme sl:ike- pakmu­je leukocitozu.

Njcga bolesnika. - Bolesnici sa ne­aku1In:im .pcurukreatiitisom zahtij<::va El.­tenzi.vnu njegu. Ona je nooph-odna ka­ko zbog iz:raZen1h balova i druglh simp­-tom.a i 2JI.1.a!k.ova boleSt:i. tako jsto i zOOg moguC:ih kompl:ik.acija koje mogu da dovedu do stanja Soka.

LijeCenje. Infekdja- se suzbija pri­mjenom arnt:i:biotik.a. Sii'Oloog sp~ktra.

AntienzLmsko lijeOOnde se -sp-rovocli d.a­v.anjem :imfu..zi.ja sa tra:s.ilolom. Bolovl se suabij.ajru. davanjem spa!Zlmoliti-Okih sredstava. Primje:na morfina i opijata za otlcll.arnja:nje bolova je kontraLndjko­varna. Rehi.dTata.cija bolesnilt:a ::>e vrS.i daJV.am.jem im.f!l1'2!ilje rastrvora NaCl i g]j­koze.

113

t

l!RONICNO ZAPALJENJE PANKRF.ASA ·(P.a.nm-eart:iltiG clm.:mica)

To je oboljenje k-:>je s...~ lmrakter1Se p.:rapad .. :mjem IXU'enh:irn.a guSceraCe .nje_g(>v:iun zamj€111jiv&njem veziv;nim tk~vmn. Fhvn!k.ci.oni poreme6aji g:uStera­Oe '1!bog toga u toku evolu~ije bolesti pos.taju sve i7ma.Zeniji.

Uzroci. HrOniCni pa111kreatiti(S je Ces­to uzrokov.an hronlon:irn unoSenjem {il­kohola. Zibog toga se on eesto· javlja u hrorti.<ln!i.h allooholiO.arra. T.aj obli-k pan­kreaJti:t:Jsa mo-1e da bude izazvan raz­lrim .i!llfekci.jama koje od susjednih or­gana prelaze na .B"TU·S.tana.Cu. Utvrdeno je da tuxm:iiS:ni panikreatiti.s moZe d.a na­starne i 7.ibog .au1oirnwnih porerneCaja u org.a:ni'2llnu. Org.arnizam u tih bolesr:nik.n stvaua anti.tijela ?rdtiv t]civa pankreasa.

](liniClm slilm. Hroni6rti pankreatitis se ispoljava bolov·jma, :znacima 3e6ern~ bole.s.ti i poremeCaJlrn..a varenja i is.ko­riSCav.arnja hl'a'Il'ljlvih :.Vari. Bolovl se j.avljaju povrern0no, naj&.-.s6e pooli.je uziTP.J8lnja alkoholni.h pi6a. Oni su 1oka­lizov..a!ni oko puipka i u epigas.trij umti. B,'>lovl .se 2atim ~i:r.e duZ Jij-evog rebflr­rnog 1uka, pctL.adi -u 1-eda i prema ki..Cme­·norn stu:bu. Zrnaci &e6e1-ne bolesti s.e· js­po1 jav.aju pove6anjarn kanoentracije gliikoze u krvi lx:rle<mtk.a, sa _glikozur:i­iom ili bez !llie. Pored toga, mogu da se lave .komplikacije Se6er:ne boo1esti (jn­f.ekcije m.oktr.afui.h pu-t.eva i dr.). Pore­me6aji Vlarenj.a i .h9kor.iS6a'Van.ia hr-anlii­vih supstanci, posebno ro..asti, ispolia­va,iu se u v-idru. proliva. Stolice su obH­n<?. i sadr"& nmogo m-astli.. Ta pojav-<J na­ziva se steatore.?a. Us1jed neiskoTiSCa­v.a.nja en-ergetsk.ih hranl.iivih supsta1!1ci bo1€Srtici !XlSterJeno mrS-ave.

1spitivanjc bolesnika. Funkciono is­pitivanje pamJ~easa pokazuje ra'lnoste­pcne po.remeCaje egzokrine i endokri­ne fiunk::c'i.je. U odmakloj f.a'li ba1esli po.stoje j.wni z.naci hroniOne .i.n.sufici-

114

jencije p.arnk-reasa. Ona se otk.rlva pri­mjenom r.a"2lnih _t;es."bova 7.a. f.unkciono ifipH.ivanje panlkreaoo.

1"Ijega bolesnika. P.osebna njegu bow lesntka nije potrel:na u peno:\u bez bolova. K.ax:!.:-1. se javc bo1ovi, bolesnjci treba da 1cie u po.s.ielj:i i tad-a s-e p.rim­jenjuj€ i!ntenzi:vna njega.

LijeCenje. Mediknmentsko lijeCenje se sastoji u supstitucionoj teraplji. Da­ju se preyar.ati pa!I1okT('asnih emzima (p.a.nkre<rt.ian, Panzynorm i dr.) Bolovi se uklau""ljaju davanjem spazmoii1iCk:ih sr€dstava i .am..aJ:getiika. Pr.avUn..1 kshrana ima taJ..1code velikl zna.-:aj u lijet-cnju bo-1-eanika sa hrontCt-tirn pankreatitisorn.

TUMOR! PANKI\EASA (Neopl-a6llla parncr~£>ai.i'S)

'Dumori pan1un~.~a mogu bi.ti benig­ni i rn.odig-ni. Ben.igni tumorl p.an-kreclsa su ciste. I'vful.igni tumon p.an\tre-asa ~u .<;a.rkomi i ka:rcinom. '1'\ajCeSC:i. mal"i-gni tumor parnkTeasa je k~H·cia1om.

Uzroci. Etiologija karcinorna p.an-kreasa n:ije ponnarta. SlThaltra se da Se­Cer:na bolest i hl"'O!liCni pankreatitis po­godu:ju nastanku k-aucinoma pankre--

"""· KliniCka slilta. Simptomi i 2lnaci kar­

cirnorna pam.k.reasa zavk;:e od njegove lokaU:zacije. Kru:dnom glave pantk:l·.ea­sa s.e :ispo1j-.a.Wl poja~Vom opstruktivne iutice usljed prod:ir.runja tkiv.a tl..Unor.a ill njegove kompres;bje •OO holedokus. 'Zutica se JXGtepe:no r.a-zviJa i pos.tnde sve izraZenij.a. BoJo:vi se l:ood k.a'l'cino­ma glave pnnkreasa obiOno ne Javljaju. Pored ops"brurkcione :Zuti.ce mogu da s-e j.ave dispapl:iCne tegobe i mrSa.v1je.:lje.

Karcima:m s.a pl"jlll1lai\llom lokalizaci­jom u tije1u i ~pu pankreasa ima dru­gaCijru .klUni'Olm sb:ku. Boles.t .:;e trui!a i..s­polj-a.vaa 'u vldu wlo jakri.h bolova u epi­g.astrijrumu koji Zil"-.n·Oe ulijevo. Bolovi su :int.enziVlTliji no6u, ll::.a'da boles.n.ik loeZi Jl.Lil

ledlma. ZUitioa &~: :ne javlja, i::r:ruzev k.ada na:stanu meta:st.:.aze. K1•lniCkom slikom dom.:i:ni!ra.ju bo1ov.i i brzo mrF;av1jenje. kl"iinialmt slilk.u wpo~njuju m.uk.a, ga­denje i smanjenje ape:tLta.

Ispitivanjc bolesnika. Dijagnooza k.ar­cirnom.a ,p.a:nkreasa se post.aVlja na os­:nov;u Tez;ulJbata radidloSkih is.pi1i:vanja i :fiumtkcionog .ispitivanja pank.rea,s.a, k-.n-

••

ko endOklr.irne tako i egzokr.i,ne funk­

citie.

Njega bolesnika. Bolesnici u poCet­lt:u boleshl ne zahtijevaju posC.bJ'm nje­gu. Kasn:i.je, kada se javi. ~urt:ic.a i kada .posfx:Jj:e i"l1ltlenzivni bo1ovi, bole.smidma se posv-eCU!je posebna njega. U za­Vl'.~n.om s:ba:dd;j.umu boles-ti potrebna je .i.rntonzi:v.na njega bolesn;ilk.a.

LijeCenje .. - Osnovno lijeCenje je hi·· r.urllko. Pored hiiTurSkog lijeCenja pri­mjenjruje se i ter8[pija zraCanja. T.J.JeCe­nje c:i:tost.a:t:.skirrn lijekovJ.ma s-e ~><1·kode prirmjenjuje.

115

BOLES'fi ME'fABOLIZMA

Bolesb.i metabol.'birna rn.astaju usljed !PQ1'eme6aja 6elijs1oog metabol.i.zm . .a (promcla) Mznih .supstanci u organiz­mu (bjela!l'l.Oevina, ugljenih l:iidr.ata, masti, vOOe i mifneralnih s.upstanc!). Ti poreme6aji mogu da budu primarni j

sekUll1da'l"Jli. Primarn.i poreme6aji metabolti:Zin.a

su uslovljenl. nasljedrnian (genetsltim) fakwrima.

Sekundaxa'ti. poremeCaji metaboliz­:ma se 'ispolj.avaju u r.a:znlln bolestima organa i Giste:rn.a organa.

Sve boles.ti metabolizm.a mogu da se swstaj,u u 4 osn<lVne grupe. Jedm.u gru­pu Cine bolesl:i metabol!izma koje nas­taj.u :r.bog poremeca.]a mefaOO'lizma bjelanOOv.ina. Drug•u ~lllPU ?':inc bolesti mata.bollima koje nastaju .zbog pot-e­me6aja metaboli'2ima ugljenih hidrata. TreCu grupu bolesti. metabolizma Ciine ane koje inastaju Zilx>g poremeOa.in me­tarboli2lt1Ul masti. Cetvrtu gru.pu boloesti meta;bolizm,a sa~a.vaju one koj~ na-s­taju UiSljed rporemeOaja met-aboliz;rna vode i elektrolita.

BOLESTI ZBOG POREMECAJA METABOLIZMA BJELANCEVINA

BjelanCevine .se dijele u dvjje OSTII(JV­

ne grupe: proste i sloZene. Pros.te bje­lamOOvine su sastavljene samo od ami­llloki..sel1na 'kao oonoV'llih sastoj.ak..a. SloZene bjela!nt'Sevine, pored .amirnoki­oolima, s.adrle i druge sups.tance, koje se zovu prootetifule g>rupe. Najznai5aj­nije prostetiake grupe su nukleinske ld­seline i pigment hem, koji ulazi u sa­stav krvnog pigmenta hemoglobinn.

Bolesti koje J11a.Sotajru zbog porcme6a­ja metabolizm.a bjelam.OOvina se :ispolja­v.aju najCeS6e sma.njenjem ill puve6a­;njem koncentracija bjelanCevina, aml­nok:1sel.ima i proizvoda njihovQg meta­bolizma u ki!'V.i bole.c:mika.

116

Konoentraaija cjelokupni.h bjel..:~n­

Oevina u krv.i (krvnoj plazmi., serumu) zdra:vih o.so:ba kxe6e se lzmedu 65 i llfl g/1. Konoonilraoija a1bumina u krvnoj plazmi zd!rav.i!h osoba Ge kre6e izmedu 35 .i 50 gil Koncen.tracija g1lobulina u krVDloj p'1a:znni zdravih osoba se kreCe i1lmedu lii i 30 g/1.

Smanjenje kocxn:centr.acije cje1okup-7lli.h bjelain.Oev.ina u krvnoj pJazrr.i naz.i­va se hipoproto!Hnemija, a pove6anje htperproteine.mi.ja. 'I'd poreme6aji se j.at\I'J.jaju kocoo p:rlma.rne, a &!sto k.ao se­kum:danne rpoj.arve kod ramlih bolesti.

Sve bole&'ti koje na.staju zbog pore­me6aj.n metaJbollimt.a. QjelanOOvina mo-

g,u da se .svrsta.ju u tr.i grupe, JedLJ'l.u grupu sa:Cin:]-.ruv.aju boles.ti koje nastaju zhog poreme6aja metaboliz;rna pojed.i­•n:ih .ami.II\o~li.na. Drugu grupu .saC.i­nJavaju OOlesti koje nastaju zbog pore­me6aja metabolizma p:igmenta hema: one r,.e zovu porji.rije. 'I'reCu grupu saCi­njavaju bolesti kojoe nastaju zbo,q pore­me6aja meta:bolizma organsltih lds(,..li­na. Med·u tim bolestirna naj-Ce§Ca je bo­le.st koj.a .se :rove glht (podagra).

URATNA ARTIWPATIJA -~Glht, pada;gra) (Arthritits ur.ioa)

To je oboljenje koje nastaje zbog pore:rne6aja ,met.a.bolizrn<'l mo:Ii:ra6ne ld­sel:i.ne u orgarn:izmu. OOOljenje se 7.ove giht. Ono .se najllcliCe ispolja.va u vidu gonavljanlih napada bolova u pojedi­nim 7,g1lobovirma, naj6e~6c u 7.globov1-ma prstiju st,Qpa1a.

Uzroci. - Osnovni u.zr.ok gihta je traj!no poveCana kanoontr.acija rrokraC­ne ki.seli'Ile u krv 1 bolesrrlka. Uzrok po­ve6ane kanoontracije moMaC:ne kiseli­ne moZe da bude raziiiCi.t, a !llaj~§6e je pooljed!ica .nasljednih poremEOaja nje­rn9g metabolizma.

Kl~nil:ka slilm. - Bolest se .ispoljava napadirrna OOlova u zahvaCenim zglo­bov.ima. Napad bolova nastaje uslje.d tarroZenja mdkraCne ki.seline u neloom zglobu koja iza.zfva upalne i degenera­tiv.ne promjene u zglobu. NajOOo~Ce oboli metatarzofaJ.angealni :'lglob sto­pa~a, ta!ko da se wpalni ~r pojavljuje na .poslje'drn1oj :f.a1angi palca noge. Na­pad bolov.a poCilnje n.aglo, a OOccto se ja!VJja noCu, u sn.u. Bolovi 6U izrazito jakL Bolesn:io'k: se bojl svakog doclira obdljelog mJesta. Zglob je ote&!:n ( io­pao. KooZa je i~ otoka crvena i za­tegtnu1a. NaPad bok.v.<'t ir.aje oM> 2 ned~

Sl. ?.J. lzgled stopala u bolesnika sa «·kul­nlm napadom gihta.

Sl. 24 .. t-tgled soodn:jag prnba rroa o!lUci l>olas­mBka sa antutnian :rua.padom g.ihta.

Sl. 25. Ie2J].ed §kolj-ke sa tofima -(CvcniCti.m:a) <U bo'lesnoilka 'Sa lhrond.lm!rrn gi:h!tom

jelje, al}oc. se .ne pnnuJem lijeO...~je. Napad bolova moZe da prati povi£ena 'temperatura i izmZenija T."1alak~lost. Akru;b:ni :n.aJpad bolova najt'SeS:.Ie nast.ije

117

p:oollije nEikog .hziilk.og napora (dugo pjeSaOOnje, vje:lbam.Je), pool-ije .l'Zlaga­nja hl.adaloti. ill poolJi.je neiw .almtne in­fekcije. K.ad.a se :n.apad s-mirl, bolesn:k nema .tegoiba. Period be:z. tegoba mo~ da traje i godin.am.a. Nap.,"td.i mngu sve 6es6e da se ponavljaju. Uolest se posli­je v.tSe goddna ispoljava st.vm'-<tnjem og­nj-iSta i:stalo-L..errih u.rr.ata u raz:rJm tkiv'.l­ma. •ra ognjiSI:.a se wvu tofi. Tako se mogu sbvarilti toti. u hrsi:.:.avici uS.nih SkolJki i te-tiivarna zglobov.a.

Ispitivanje bolesnika. - Biohemijska :ispiti'Van.ja, posebno u vrijeme napa&, o1lkrrLvaju poveCa:rnu ko.noontraC'.iju m.okra6ne- kllseli'l1e u lo:vi balesn:ika. To je o..<mowri 'ZT!1a1k za pos-tavljanje dij.a._~-1110z.e. Radiogr-afu'ki pregledi zglobova mogu da o'fficr.iju .prom.jcne kada s.e u toii:m.a :isballo'ie :ka•lcij;wnove soli.

Njega bole.'inika. - Bolesnik za vrijE~ jeme nap.aJ9.a, tooba d:a leZii 11 rosteljL

Obol~ela mjes.ta treba cia s-= 7..ali1Ute od pr.ilt.isk.a jer su jalro bolna. Poscbna nje­ga van n.a;pad.a bo'lova ni]e patlrebna. Bole<irnilka treba upmma:ti sa. su~~:nom bdle.sti i uk.a2a:bl mu .na 7..naCaj nol·m-ali­oovanja tjelesm-~ teZ:i-ne kad.a je csoba ~jama. Bolesntim ilreb.:l dati uputs.tvo o naCinu i-.;hr.a.ne, jer pra-viln.'l i6hrran.£~

im.a vel.Jhlci :zm.afuj u prevonc.:iji javljanj.a novih a:kl.lil:niJh n.apad:a bo\ova. Oboljeli 7..g-lobovi .se irmob.U'iSu u nkutrnom nn­padu.

LijeCenje. - Bolesnik se u na.padn bdlova lij.eCi proepanati.ma, fenil-but.azo­na .iJli .i!ndomatacirna. Povdj.an cf,..kat daje lijek kolhiailn.. Novi :napadi bolo­va mogu se sprije~ti drugotra.inim uzi­mamjem lijeloova koji poveC8vaju i7JU­C:iv.anje mo·kra6ne ik:i&P.line mokra{:om. (Al-apurilllo1 i Probenecid) ZnaCa,i.no je da bolesni.ci. stalm-o u'l1i:rnaju v-elike ko­IiCine teOnosti, ka:k,, Iii. -:lne·vna diuroe­za bi.loa velilka.

BOLESTI ZBOG POREMECAJA METABOLIZMA MASTI (LIPIDA)

·~ @.tpidi) .su po hemijskoj gradi vrlo rezndl:ike o-rgarn.9k.e .sup.->tance. Me­du njima su najrna6ajnij:i. trigUceridi, holesterol i fosjotipidi, rvt~u su neras­itvoJiljive u vodi, a s.amim tim i u krv­.noj plazrnt. Zbog toga se masti (lipldi) vezuju sa bjEfianOOvjm_,a.ma u tzv. lipo­protein (lipoproteilruskl kompleks) da bi mogll.e cLa -se tr.amspor:tuju putom krvi do Cehlja ra'2lnih "!lk.iva i ol'g.ana.

·Konce:rJIUr.a;cije u!ltitJJPnih U.poprote.1n.a

u krv:n.oj pla'Zl01.i zdr.av::ih osoba .se kt-eCu

izmedu 0,4 i 1,0 gfl. Kcmoontr.a:aije tdglloorkta. u kn1111oj pla:znnl (serumru)

zdr.a.v1h osoba se lcreCu irnned'l O,R4 i i,96 mmo:lf.l, holesterola i:z.medu 3,10 i

118

6,45 mmol/ol., a fosfolipfda izmcdu 1,94 i 3,23 mmol/1.

B<::desti ~oje 11.astaju ;,:b<1g ponmJ.eC.1-ja metaibolirzrrn.,a 1~-pid.a naj CeSC::-e se :ispo­lj.ruv.aju poveCanjem ili sm.an.ienjem r'!ji­hovih konoontra"':.ja y krvnoj plazmi bolooni.rk.a. Bol-esti. koje se i.spolj.nv.aju povoe6am.jem konoontracije lipi<la u krvi naziv.aju se hipertipidemij.:t ~li hipe?·li.­poproteine.mija. Bolesti koje se is.polja­vaju smrunjenjem koncentracijn IJplda u krVli n.azivaju se hipolipidemije ill hi­poUpoproteinem-!je.

Medu naj~C:im i najznaC.ajnijim bolooti!l"TLa koje na..<~~taj-u zbog poremeCa­ja mebaiboli'Zlma l~rpid.a su pi'irname na­s.Ljedne IUpc~...J.ipoproteinemTje.

H!PERLIPOPftO'J'ElNEMIJE

PoveCanje koncentracije pojedinih lipidnih supstanci u krvnoj plazmi ispo­ljava se na razliCite naCine. Hiperlipo­proteinemije se svrstavaju u dvije gru­~e: primarne i sekundarne.

Sve prim..:ume hipe-:-ltP<JPl"'Qteine.mi­je, .pre:ma vrsti poremei:.."t.ia, svrsLW-<l.iu .se u 5 :r.azn.i:h 1tq:lova, koji se ob.iljetava­·ju r.i.:mskim hrojev:ima od I do V. Qnj

iana,j.u i ra:ma rmena.

Uzooci. Primame h:irpedipoproteine­m.ije su ·nasljerdne bolesti koje .se pre­nase sa precilaka na JX>tomke. Sekun­doB!I.me h:iperli,pQproteinemije se j.wlja­ju u ra:zm.im bolestinna tSeCern.'l boles t i dr.).

KliniCka slika. Ra-zliti.ti. tipovi hipe-r­'11po;proteirneritija se ispoljaovaju ra7.iTlim s-ianptom:irrn.a i znacima. N.asla.~t-.= liPki.n'h -sujpstancl u r.amrim predjei:irna k::;-.r.;:o, n.a:jc'SeSt.e u vidu tzv . .ksantoma (!k.sa~1k­l.at'lllll.e), ona .100-E k.a:paka ja"\~]jaju sc g,')_ iovo u svrllh bolESltiJca sa hJ.perl:i.po-~rn­teine:rnijom. Medutim, zajedmlCke orll\­ke njihove klimi~ slike .su ; brzi r.n­voj a.rterookileroze i njenlh kliniCk.ih .rn.".:t­.nlilestaaija. To su, prije svega, ish-e­rn:ijSke bolesti srca (.pek.toraln<'l an!f:~1.a i GrOO!rri in-f.a!rlkrt:). Bolesnfci sa hio.e-t'lii)'J,.)­protei!n.arnijom vrlo Cesto <loZivliavaiu .anterijsk.u h:irpertanzil)u i mo7.d.flna k:--

Sl, 21i . .K...«Mlltalazme •(.na..slaoge ~a) .u koZi karpka bolosnriok.a sa hlitpeuiijpidernitioOm.

vwljenja, sa ra:21n.im posiljcdticama (raz­ni ol>lici oduzetosti).

Ispitivanja bolesnika. H~perlipopro­

teirnemi.ja se uMduje odredivanjem koncenrl!:raai.je lilp:i.drrriJh supstancija u kr­vl (lllk.1..l(pni lipidi, tr.ig!lioeridi., hol-este­rol), uz druga d.et.a:lj.nija ispitivanja raz­nili org.aola, poremeCaja njihove g1·ad-= i funlkcilje.

LijeCcnje. ·Osnovni. na~·n lij~enja bo­Ies.-mk.a. sa hi!peri"i.poprok!Lne:J:nijom jes­te odgovaraju6a Mhrrarna. Bolesnici tak­vam is-!wan om 1.reba da obezlb:i jede nor­ma.lll'lu uhNUn,i€most. Is.hrana sa smanje­niim koliCin.a.m.a ugljeniih hidT.ata (hljeb, krompil', rp1rlilnaC, tijesta : sl.). neophod­na je u bolesnik.a s poveCanom konoon­tracijom :ttiglioeri:da. I-zhjegavanjc m.as­ti Zivotrun}.srkog porijekla u lshrani (.wU.njskta mast, loj, buter i sl.), b.o i nwnilmioa koje sadrZe veCe kol~ine ho­le.~la (Zurmance jajeta, mozak, jetTa i sl.) neophodno je u 001-e.sniJka s pove­Can.im konOED"l:tr.acija.ma holesterola .

BOLESTI ZBOG POREMECAJA METABOLIZMA UGL.TENIH HID RAT A

Ug1jmi- hidrati. u'l"rijet..i ht·anom u procesu v.arenja roazlaZu se na m'.).!10S::t­

haride: glikozu, gal-ak:tozu i fruktozu. Mon-osa:haridi gal..akta?.a i. fruktoza, ~.a­da se apsorbuju, dospijevaju u jt,tl'll, u kojoj se pretva!raju u glikozu. Zbog to-

ga se u krvi i &lijama uglavnom na­lazi glik-o:,..a.

Koncemtracide gliko-ze u krn ~ .. dra­

vili. osoha se kre6u i2illledu 3,6 i 5,3

IllllilOI/1.

119

Bole<>ti zbog parem.eCaja metaboliz.. rna rugljen.ih hidrata se i.spoljavaju sma­nje:njern ili. poveCanjem koncentracije gl:ilkoze u kn:vi. Smarnjenje k:mCE'Iltraci­je glikoze u lcrvi naziva se hipoylikemi­ja, .a pove6arnje h.iperglikemija, PoveCa­nje konoentr.acije gli!koze u ki'Vi preko odredene granioe praCeno je izluai.va­njem. gl:iikoze mokr.aOOm. Ta poja<va na­ziv..a se glikozurijCl..

NajCeS6a. bolest us:lov1jena poreme­Cajem metaholi:mna ugljenih hldirata je diabetes melLitus (k6exma halest}.

SEQRN 9 BOl EST (Di.abetes melliJ!u!;)

Se6e:rm.a 1bolest predsta.vlja pvreme-6a.j Jroji se :kara.kiteriSe stalnim poveCa­IIljem. konoon.tracije glikme u ':trvi (hl­per.g:Jikernija), sa ill bez lz.luCi.v.anja gll­ikoze preko mokraCe (gHkoourija).

Uzroci. - SuStina SeCerne bolesti je Jledovoljrna :ko:liaim.a horm.ona :ilr1sulina u orgamiz:mu.

Nedovoljrne ko]j,OOe in.s.uli;na u or­gam.izrnu mogu da na.c;ta..-·tu zOOg njego­vog nedovoljnog stvaranja -xl strane 00ta-6elija u p.ank!reasu. To male biti :pos-ljedioa. urodene nesposobnosti pan­kreasa ili 'POO!icddca nje,guvog <>Steee­nja u tdkJu .i:ilvota (za.paljE-nje kao i dru­ga obo1jenja pankreasa),

KliniCka slika. Pankreas mo-le da stvara do'VQljne kolieine insulin::~., ali je pojaCam.o djelovanje drugH1 hOrinona, kojti djeluj.u suprobno i·nsul:inu, odnos­no sp.reOOvaj'll njegovo d9elov.anje. Suprolmo instilinu na metabol:zam .f?li­koze cLjel'l..lj-e npr. hoi'1110n rastenja prednjeg I'e!'lmja hlpofi:z.e i gli.\okorti­kaidi. kor-e !n.adbu:breZne Zlijezde. To 7111aCi da Se6erna bole:stt moZe da · se .is­polji 1 ako se stvaraj.u norma.lne i1i Cak

120

pove6ame looliUi.ne :insulinll, odnoono, 1 a:ko pwJ!kireas nije oi!teeen.

NortiDa!l!na oJroncentr.a.cija glikoze u ..lm-v:i se kre6e .izmedu 3,B i 5,8 mm.ol/1. Te vrijedm.ooti se od . .t""'avaju oz.ahv.aljuju­Ci raJVIIlote2:i u djelovanju izmedu i.nsu­lina sa jedlne stram.e i drugih honnona (hor.man rasta., glikokol".tikoirld :n.ad­bubrega, tiro'.lmin iz S!ilit·aste Zllje?Xie, ..ad:rena.:li:n :i:z sri.i nadbu breZmih Zlijez­da). Poolije uzimanja hrane i njenog v.a.re:nj..a n.ast..aje apsorpcija ~likoze i.z cni.jevm.og saxllrZaja u k.rv. J?ri tome Sd'!

pove6av..a :k.oncantr.acija glikoze u lcrvl Ta pojaVla zove se alrimentarna l\i.RDxgli­kemija. PoveCanje glikem:Dje u kt·vi predsba.vlja na:drai..aj .za l•.1Cenje insuU­na iz beta-Celija pa.nkreasa. Zbog toga -~ izluC:i. v.i8e insuHna. Glikooza pod djejstvmn lmsulina od1a.zi u clelije, prvenstveno jetre i miSi.Ca i pretNara se u gl]kogen. Ona od!lazi :. u droge Ce-]jje, gdje Ge razgraduje :na uglljcn-<iioks.id i vOOu. P.ri tome se os1ob.ada energ:ija. V:i..Sa<k glikoz.e 00:1azi u m.;wna 1lkiv.a j

preWara se u mast, te sc deponuje u vi­du re>Lewe mruili. T:im djeiovanjem in­sulirna kon.oori.traCida iU!koze se u ikrvi za 3-4 Oasa po9lije objed.a. ponovo vrati na norma1n.e vri_jed:nooti. U sluCaju ne­dovoljn:Uh koliClna imsullna u1a.Zenj-e glikoze u 6e:lije je porGne6eno Kon­cen'tlracija g]jkoze u krvi se pove6av.a. Kada konoantr.acija Hii koze u krv:i prede 10 IIUTlOl/1, on~ poBnje da se iz­luOuje u mdk::r~Ci (gll!t"Jzurlj.a). Ona je pra6e:na izluCivilUljem veOO kolif.ine mokra6e. Ta pojarva ?.ove se poliurija. Usljed toga nastaje dehid<atacija orga­n:bmta te se jaV!lja poja&n.!l Zed. Ta po­java zove ·se poiicUpsiitt. P~to se gliko-7..0. um:ijeta .putem hran~ ne .iskoriS.6a:v.n u organizmru, 01asta]e poveC.ana raz­gradnia masti, m;.lijed Ce.ga se smanjuju rezerve masB.. To uzrobtje smanjenje tjelesne tei.irne 1 mr~vl,ienj-e. Pri raz­graOOji !lllaSti stvaxaju se tm. ketonska tijela: qceton, acetosirCctnit i oksibu-

terna k.i.selina. Zbog f!Cgtl se .njihova lwn00111tr.acij.a pov-eCcrva u krvi. On.n poc":imju da se izlulluju prelto mokm6e. To pojava naziv.a se leer onwri.ja. Kiseli.­ne zak:iscljav.a.ju organiz.cJ.m u osOba sa ik~6em.om bo1eS6u. Ta pO',]ava naziva se ketoa.cidoza.

S2t-ema bolest se illpolj.ava u r.a?.li­Clti.m Zivci'nlm dobima. Prana vreme­nu 1spoljawunja razl:LituJu se 3 oblilka i'le6eme bdlesti. Je-dan obl.i:k se :ispolja­Wl u djet1njstvu i mlarla·l.a:Ckom d-obu, do 25. god.ime. 'faj obLik je najCeSCe uslQvljen nedosk'ttkom, sm:anjenjem stva-t·.a.nja i Lueenja imsuhna. D:rugi ob­Hk se ispciljaJVa poslije 25. godine. Taj obhk se kar,ajkteriSe povotCacrll.m kollfi­nam.a i'l1sulima u krv.1 bolesni!k.a. Me­dul.im, ll'ljegovo djelov.anj~ je sprijeC€­llo neltim antiinsulimskim su.psl:.anc.am.a koje jQS ni.su S!1 sigumoS6u utvrd-t':'le 'J1re6i. oblilk SeG'arne bQl{'_-:;t:i je ttSlovlj.:::n p.ovetanfm luCooj-mn horrru:ma koji imaju suprdtmo djejsbv.;) lfns.uli.nu. To .-:;u hormon ra;s.tenja prednjeg rel1nja hipofize, gJ:ik.-okortiJi:oidni honnoni ko­re n.adbu.bre--/ .. njh Zlijezd.a, honnoni Sti­tac;te Z:llj-eOOe i adre:nalilf1, hormon srn nacl-bubre:'brrih ilij~t'.d.R.

.Prema na&l'tu tspoljavanja razlik.uju se 3 o:bhk.a Se6eme bo~cstl. To su akut~ ni, subakut11i .i. h!'oniCni obl!iik.

Akutni obtik .se isp.olja;va n.a·glo:. Os­no\IIJli simptami su poHurlja, polid-ip..;i­ja, brza i izt·.a:':ena dchidraJtaci.ja l po­java ketoacidore. Ako se boleit 11e pre­powa i brzo ne P.r«lu'llme lijeCenje, moZe da se javl dijab-eti-&a koma u bolesnLk.a.

S1tba.kut11.i obli.~ .sH .Wpoljava poja­vom koinih infekcija, svrr.aiba po ko.Z.i i u pred:jelu genital:!.j.a, im.fekoijom mo­kt'aCn.ih puteva j ops.l·iiPacijom. Pored tog.a, javlja se vrt .. oglavloa udntZen.u

sa .poliur}jom, polidl·psl,iom i dehicl:r.a­tacijom.

HroniCni obHk Se6e:rne bol€Sti. mo:!.e dugo v:remeoo da. ost.ame neo1.ikJiven. Taj obl'i:k m.Y2.e t.ek da sc otlk.Tije ka!'!a se ja.ve rmme kom.p1,1kadje k.ao Sto su: oOna kat..;tL".cilld:.a (zamuOOnje oi'mog so­~v.a), hroniCno oboljenjc bUibrega kao posljedica Se6eTne boiE~sllli, ishemi.L"lla oboljenj.a srca ~pektor.clln.a a01gjn~1 i. sr­Canl irnfar'kt), moZd.3;ni ins.ulirti j-li g.an­grene 111a ektstremi.teti.tna, .kao pooljed~­ce hraiene a~teruskleroze.

Komplilmcijc. SeCcrna bolest daje mnoge komp.liikacije, po..<>ebno kad.a se bolesnici !l'ledovoljno i nepravHno llje­Oe. Najte-k kornplik;aciJe SeOOrne bole­sti su dija!beti'Cka k-etoaoidoza i dij.a­betii5ka kom.a. Bolesnit.."i od SeCet.ne bo­lesti su iZiraZ~'to sklorni ra<mim lnfekai,­jama kofe i slu2111ice udnamog trakta, a t.a!koder su skloni. obolljevanj.u od tu­berlauloze pluCa. ZnaC.?.jna komp'lik.aci­ja S€Cerne ,bolesti .~este brzi ramoj i7.­raZene ateroskleroze u boles.nika. Ta k.omp}:ilka<li:ja se ~spoljava ishemiCnim obo1jenf.ima .srca (p€1kto:r.crlrna ~':"lg.ina, ~wCani infarlct), krv-;tV!lje.i·tj:ima u mozgu (apopl&&'ija), .ar·t€r.ijslwrn hipettenzl­jom i poj-arvom gangr.ana na prstima ruku i :nog.u. N.a.jte'/..a kompli.k.acija ne­prav':i:lnog lijeC:enja bo1es-nika je hipo­gJ.i:kemijsk.a koma.

Sl, 27. Gangrena 11!:1 Stqpa:Lu bOlesrt.ilk-a >koj1 bo1~e od !Se<:er.ne lb'o;l!!sbi.

121

DijnbetiCka ketoucidoza i komR. 'ro .su kompli~t.adje koje nastaju u.sljed na­gomilava..nja glikoze i ketonskih sup­stanci u ikrvi bo1e.snika_ FcC:etdk i :·az~

voj jvih komplikacija .su najecic.e pa­slEp=mi. Osnov11i 3imrpr,omi su sve veCa ln.:Tla!k.sa:ost i .pooprunost MaU n.apor il'.az.iva- du:bo'ko ddsamje. lz.c1ahnw.i Va7.­

duh. ima nli1'ls na aceton (mitis trulog vo6a.). Sa ;n.a.Jpr-edovanjcm ketoacidoze ja v!j.aju se gubita'k .a.pet.ita, muka, g.a­denje i pov:ra0..'1.'l1je. ·Ti .simptoml su udruZeni sa po]i.W'ijom, polidipsijom i d-ehiid•lntaci:jom. Cesoto se jarv:ljajv. fe­bri:lmo.st i bolovi u trbuhu. Izra?.onc1 U.e­hid-ra-tacij£1 je pra&:ma izrazito suvom ko7.mn, smanj(:."njem arterijskog pri-tj­ska, malirrn i ubrzarnim puisom, sma­nj<.->njem p-r.ifuk.a u oCnim jabuiJicama 1 survom .slu'7mioom jezik.a i ust:.a. Boles­nilk po.<#.epeno ul£~zi u duboku ]cornu ako se ne preduzmc o:igov.nraj'-l.Ce lije­OOnJe.

Hipoglikemijslca (~nsulinska) koma. Ta kompldJk.ctcija :na-staje kada se 'kO'Tl­oonlr.a.cija gliikoz,e u krvl smarnji ispod 3,3 .mmoll•l. NajCeSCi uzrok ovc kompli­ka::=ije ,i.e davan,le fi'll'vi·.~nih koliCi>n.a .irn­-~uliimoa. Ona se jav;lja .a:ko bole.sni-k uzi­ma ko'l'i:Cirne "i!nsulirn.a koj-e mu odgova­raju p1·ema teZini boles.t'i, aH p~i t.om~

. ne u"'me dovoljne koliOine h'l.c<:~.rne, po­sebno ugljenih hidrat.a. Hi.pogljik:-emij­ska k()ma ,,e j.~'V'Ija .i onda k.ada b:>le­snik uzme odredene koHNnc 1n:.ul'ina, U'2ime hnmu, ali obavlja te&ke iiziCk<~ pos1ove. Zbog toga on broo urtroSi u·ni­jetc ug·ljenoe hldrat-e. HiJpoglirkemtjs.ka 1koma nast:aje na.glo. Zl,aoi hilpoglillu~­mi.je se javlj!lju 1 do 2 sata pos'li.je da­v.amja Jcrjstahoo.g :hrsul'i'lla. Znac~ hipc­g1:ilkemi.je su P:slliiOk-i nernir, uzbude­nast, ·?JJl'Ojenje, izra¥..ena .glad, gla:vobo­lja i mje-J.,an tremor ruJl{JU i je;dik-a. Ti simptami i waci pra6emi su trzaj.ima i konvulzijama (gr'Cevirma). KoZa je b-b­jeda i ioz:razito vla7.n<~. Puis jc pun. Zje­nioe su proSi1-ene.

122

Ispitivanje bolesnika, Dijagnozu Sc·-6eme bo1esti postruv1ja ljek.aa.· na OS11o­vu anamtl€'.~tli0k.i.h poda~t.aka, CiziCkQg pTE@led·a i ra7.nih laboratorij~sk1 h ispl­thr.a.rnja. Bioh.~ijska io;;,pitiwmja krvi i mokra6e .se prim.~enjuiu za otkri.vanje hiperglikemijc., glikozunije, f.jStojafJl.ja ketoacidoze j deh:idTa:tacije. 'Pa i,_;piH­va.nj.a se p.rema polrebi do.punjuju dm­gllm, koja omog:uCav.:aju uh,J·di.v.anje pojedirnih kompliJkacija i kontrolu pri­mijenjenog lijeOOnja.

Njegu bolesnika. Blagi oblici ScCe;­·ne bolesti !lle za!htijevajru njegu. Pojav<~ pojedimih kompl:i!kacija :ua:hitijeva hos­p.i!ba:tiz.actju bole.s-nika i ,p11.irrnjenu odgo­v.a:r.aju6e njege, z.c."Lvisno cd vrs.te kom­pli!kadja. Ke'loacidoza, di'ja:beti.Oka i 1nsuHnsikoa !koma, za•hJtij;;<v:.ajru. 1ntem~l.v­nu njegu bolesnika. Naj.bo1je je da ~;e ·HjeDanje i rnjega tiJh bO'lesHLilka s;provodi u pooebno org.ani'l.ov.a·nirm jedinicaml(l in~nzi'V!lle njege.

LijeCenje. O.snovni principi lijeCenja se sastoje od pr:irmjene odg.owe.-T.ajuCe .is­hraJ.le, bez iii sa davanjem m"?dika.: mentske ter~ije. Me<:Hkamen~skb Hje­OOnje se sa:stoji u primjell odgov,".ra­j•ucr:h kolti-ci:n.a irnsuli:na. P.rema brzkli

poOOtka i duZ:irrui. djelov,a,n.ja .postoje ra­zliCite vrstc :irnsul·ina. To su k:ris1:alni

rinsulin, protam'ilnwcink-'i.m;ul.in (PZI) j

ra-zne .souspem!:ije ci.nk~nsuJ.ina (Ultra­

-lente, Semi.-'lenrte i Lank!). Posljednji,h

god-ima ·se u lljeOOnju I.ruk~ilh oblika Se­

Ce·nne bol-eaU U(p0tr€lb1j..w.aj.u rmmoa ora:lna arrrUidij.a:betiOka s't·.edstva. To su

prepamti hlorpropami-dc, :tolbutamid,

gli:benk1amid i dr. ~Djabincse, Totbu­sal, Predian i clx.)

.Pojava l'arnith kompl.iJkaoija z<~htije­v.a 00gova'l·.aju6e 1ijei5enje. Iinf-ekcijc se

lijeOe .aJll.tiJbjotiaima, ZaJVisno od osjet­ljivos.ti balkrteride.

D.1j.abe1i.aka ketoo.cidooa i dija~li&a koma se lijeOe .inr\.e:n:ziVIXlo velik1m ko­liGirnama. :i!n .. o:ruil1na l infmrl.j.arrna ra.sl,I'O­ra sa ciljem da se ~to prije obklm1i deltid-r.atacija i primjenom drugih mjoe­l'a kojc se korist€ za otk·larnjamje st.aT.,;.a

Sdka. Antibiotioi se daju jer je haS in­fekcija Cest uzrok nas.'taj.anju keto;lci­doze i dijabeti'Ok:e kome.

H~.poglilkemi0k.a {jlllSuhns'ka) konw se ol:klanja ora~ninn ·Hi 1ml•ra'Vensk~m C.a­wmj('_m glikoze.

BOLESTI ZBOG POREMECAJA METABOLIZMA VODE I SOLI

Voda predMavlja najv.aZ:nlji >;astojak ol'garnizm.a.. Ona u•lazi u saS~tav .::.vih 6e­lija, tldva i medu6elijske tecri'osti. Vo­d.a Cffii oko drvije bt'eChte ("600/o) tjeles.ne 'l"IliiS€ odr.wLih osoba. To waCi da m·­g.arnizam OOvjeka teSkog 70 kg sadl'ti. oleo 40 li'ta!r.a vode.

'fjelema v.ocl.a raspot·edena je u dva oo:novna pros bora: 6elii.jski j vanb:lij­s-ki, Vam.Celijslk.a teCnoot se dijeli na dv.a .ll1ili1j.a pro.stora: medul:elijskl i

I

CEUJSKA VOOA

ME,PUCELIJSKA TECNOST

VASKULARNA VODA

Sl. .28, Raspm'ed ~ 'Cldlrl;as ko1i0Lrua vode u o!lgaJJ.lojq.mu.

v.ruskulmi proslor ('Voda u .krV'nim 1

hmfnim sudov.ima). Kolii!ime Celi,i.sok-e i van6elijske vod-e su 1'a7llri.Ciite.

Voda ima mn.ogobrojne uloge u or­ga.ni'lJll:u. Ona shlii z.a r.a.st.v.axa:nje r~1.z­

nih :neorganski"n i 01·ga:nskih sup:<>-tanc.i. Voda omog:u6uje raslvat'aTJje hra:nlji­vih bvari u -OTgan.:ma za. va!renje. Ona slutl u ap-5011pciji (rprelazak iz c.rijev­nog sadrZaja u .krv) hran'l>lji·vjh sastoja­ka ("bje1amCev.i.rna, masLi, ugl}enih hj­

. d-ra.ta, miner ala i vitami111·a) :i omoguCa­va njihovo p1·enoSenje do Oellja raz,nih tkiJva j organa. voda im.a vrlo v.ainu u1ogu u 1-eg.u]isamju .sta:lme tje}esne temperature, jer se ispa•rav.cunjcm znoja sa povr~iJne ko'ie troW vel1Lke ka1 j.f.i-ne toplote. Na taj natlm spreC.W.a .~'pre­grijavanje orgaiJ'lizma .

.D.nevme potrebe 7x'1 vodom iznose oko 40 g na kilogram tjelesne nw.se. ()rg·a­:nizam :najve6i dio, Qko 35 g/kg tjele­sne ma..se obeZJbjeduje U!noSenj-em v-3-d~

za piC:-e i vode lmj~'l se m\l.az"i u sast.a­vu raznih hT.an-}jli:v:ih namimka. O&t.a­tak vode (oko 5 g/kg tjelmne n~ase) or­gaJnizam dobjja .pri. l'a~£gradm.ji masti, uglj.enih h:id·r.ata i bjelaiilOOvin.a u n}e­mu.

Respor€d i koliCilna vodP. u Sel ij.skoj i vamCeli:jskoj teCno.o;.ti usl.ovljeni su od­reden:inn ·konoentracij.aana raznih ne-:1rR ganskih soli. One se n.a:laze ras.Worene 1.1 Vlld-u jona (Jcatjon.a i a~njon.a) i ill-<l7.i­

vaju se elek.trdilti. N.ajov.a.Zniji kat.joni

123

'l'nbela i - Raspored i koncentracija elektrolita u tjelesnim teCnostima

Knma. plazma mmnill

CeliJslta teCnosi mmolll H 20

--~--~--~---~---~--~~- --- --~~~-~------~~ ---·-Ka.tjoni

Nat1•ijum (Na+) Kalijum (K+) K-alcijum (Ca++) Magnezijum (Mg++) UktUpno: .. ,

Anjoni

Hl-oridi (Cl-) Bikru.,bonati {HC03-)

Fo..o;fati (HPOc) SuHa.ti (SOc) . 01·gamski aonjoni . , , Proteini Ukupno:

H2 4 2,5 1

149,5

102 26

1 0,5 G 1

136,5

su: b'l..atr:i.j'tlm, k..alijum.. k.alcijwn i mag­nezijiU!Il. Najvafuiji -amjon.i ::;u: hloridi, fosfati, sulfulti, ikarbonat.i. Uk.upna ko.n­oontracija sol.ii, pojec:Hmih anjona i kat­jona u 6eJ.idskoj i vanCe'l.ijskoj teCno.s.ti je r.a:i!lt:l~ ~taibela 1). Elektroliti ima.ju :za.jednlilk.e i :po.selxne osdb1me i u!loge u org.ami7.!ll111l. Jedllla 00 7..a.:jednHlkih ulo­,ga elekitrdlita je odrZa:varn·je sta1nosti oomotslkog rpr.iJtiska (osrn.dlaiirlosti) u 6e­-~jSkoj i vanOOlijskoj teanosbi. Druga zadeclm:tOk.a osobi1na elekrtroli!ta je od.T­Zarvanje stailne konoantracije jona !\110-

donillka {.irohidrlj.a) Ill. !l:jelesni.m teOno­stima. Odredeni odnos i"lilll-ed'Ll katjona li am.jQJla -(d!zojcxrrid-a) je rnoophodan za ·od'l"'ia'V8111:je rnorm.ailine {["lervn-o-nriSiCne -ma"d:ra.~irvOS:t.i 'i odv:i:ja.n.j-a !I'a-zmlh sloZe- -· nih lbidhemij'11kih prooesa u orgailli:zimu.

Voda i ekktroliti \Se sv.atkod:nevmo iz­:luCuju cir.t: 0I1g.anrl121ma rprEik.o orgama za izl'Lllri.V-Clll'lje (buibrezi, koZa, di;ge.stiv.ni trakt, plu6a). KoliCirne d:l!luOenih ooli i vode odg.ovaraju on·im koje su u tdku d-ana 'Uinijete u orgamiza!lll. zd'rarvili oso­·ba. Na taj [l1a:Cin odrz.a v-a se 'lll'av.note­Zen bih.ns iz.m.ed.u fU!I"l!i.jet:hll i J2ll.u0anih -koliCina vode l el.ek-trolita. ·To obezbje­duje h-omeos!f:azu ;(stalni ..sast.av unut­raffi11e sredirne a rganimn.a).

124

12 1'50

17 2

lill

1 12

" N

. . . . ' . . . . 6 . 1~

Porerne6aji Jzmedu urnijetlh l :izluCe­nih koLiCi{["la 'Vod€ i elekrboolita dspo1ja­vaju se- smamjenjem ill ;poveCanjem ko­liCine vode, Ulkupne lkoncentr.acije elek­trolita i :pojedrimh ka ljona d!li .runjona u -org.ani71Illu. Smanjaje vade l elekrt:roli­ta u orga·ni·.mtu namirva se dehidrata:cija (dehl.dracij-a). PoveCamje koli-cine vode i soli Ill org.arni2nnu ~va re edem. (otok). Porerne6aiji konoem.tracije poje­clti!n.ih !katjo:na i lo3!Iljona praCeni GU lpOI'e­mc6ajem konoontrao.i:je -jona 'V'Odon:hk..a u tjelesmim teartolst:iim.a. To ,poveCa.nje lroncen-traoije jona 'Vodonriika 111azLva LSe

acidoza, a smam:jenje alkaloza. P.rema tome, ;najCeSCl ·poremeCaj,i ipl'Ollleta vo­de i elek.t:rolirt:.a su: dehidTatta-cija, ede­mi, p'JrellleCaji konoentracije rpojedi­nih ik..atjona i rarnjona, pojarva ac:i.doze .hli a lk·al oze.

DEHIDRATACIJA (DEHIDRACIJA) (D<lhydra<t.atio)

Smarn.jenje zaJPremine svjh rLjele.snih teCnosti, a posel:xno IV-.m6elijske, rnazifva se dehid[('atacija. Dehid!I'atacija je -uvl~ jek ~pove'l.a'l'la sa isto:v.remanim ISIDalilje-

a1jem ISoJii. (elekiLrolita) u org.aallzmu. "Pr.erna odnosu smanjen}a vode i el.ek­troli:k'1. xazlillmjru ISe tr.i v.rs.t.e d-ehid•Nlll:.a­

cije.

NajM6e :smanjenje vode ide para­.lelJno sa s•marn-janjem rk.onoontracije -elektrolita, tako d.a ikonoon:tracija -el·elk­tro1,1ta 1\.1 tjelesn:im teOnostima osta;i-e :nEtl)ooinlijanjen.a.. Taj obliik. ma:z.irv.a se izotoniCna (izo.osmotska) dehidrataci­ja.

Drugi obHk dehidr.atacije ISe lca1·aJk­tl..eriSe rveC.irm srtepenom s-m.a.nj.enja 'V"Ode u .orga!Ili.zmu ru odll'losu na ~m.amjenje lo::m.aentracije Ell.ektroH.ta. Zbog toga koncenrtraci;ja elek!trollilt.a je ve6a. 111ego u zdrarvih osciba. Taj idblilk ..,e 7lazirva hi~

pertoniCna (hidroosmotska) dehidrata­cija.

TreCi oblik dehi.d1·a:tacije 5e karalk.te­l:i~ veC:irm smarnjenjem !conoemtr.a.dje .soli mego vode. ,Zbog OOg.a ik.an.centr.aci­ja -elektr<>lita 1\.1 rtjeles:ruim rteOnostiJI:na ,;-e all!a!llja od one u 00r8IV'.i!h osoba. Taj o.b­lik Ge IJ1azWa hipoto.nijska (hipoosmot­ska) dehidratdcija.

Ra:z1illrov.amje ovih obliika je 17lna6aj­rno !2lbog toga 111to 5e svl(l)k.i oi)J.tk J.i1eC.i a-loa

;p<)S<!b=,.&.

Uzroci. - Dehidrata:cija. sa preteZ­rn.ian .grubi1ilcom vode se :J.'ije!lllco j.avlj.a. Ona nastalje ·u o.sdba ikoje iz biJo kog (l.'a'Zloga a1e anog;:u d.a 'UllO:.'le potrobne lk.oliCime rvode. To re .najOe.li6e rlclalva u izrazito i'ZlllerrtDgilih OS6ba, !bolesJU!ka :s-a mooplaZimom •jedmj.aka, ·bole81l'l.i!ka ko.ii 1Se m.al.a:ze u koma.W2mom .(besvdesn'lom) stanjou.

Deh:i-dratacij.a sa 1p1-cte2m:im gubit­kom soli !ll..astaje acada 5e liz organizrna, 1preko hu-brega ill organa za va-ranje gu­be !Ve6e !ko]ifue elekrtrolirt.a. ikoji se lije­Oe:ndem ill &l.a.nom :llihranom cne nadok-

naduju. Ovaj obli-k dehi.drat.aci•je javlja se i u bol~sn'illm sa .a:l't-er.ijskvm h.i.pcr­tentijom :ill zcrstojnom srCancm in.<;ufi­ciljencijom, .alk>O u-z.ima<ju diuretsJk-n s-rcdstva, -a dm..:'lljru s..trogu mesl·DinU ish;:.:t­(l'),U. Ona onoZe :ta~code da nastarne u bo-1-e.m.ilka lkojima se .Qesto ·VI'Si evaikuacija asci'tesa, a na1laze !Sf! na ~e&lrunoj Jshra­rni, Na kra:ju, ova n.rrsta d.ehidrortadje se ja.vlja i -u tbol-e&"lilka !">a hrroariOnom lnsu­fd.cij-emoiJjQln ltladbubr~.tm:ih 71ijezda (Axiioonova .bolest), jei'-" mola:a6om gu­.)).e veHike kaliC.ine N.a.Cl.

.Dehidratadja sa ·p.a:l~Clcim "Smamje­mjem v-cd·e i el·Bklwlita :(izotonlOna de­hkb.-atacij.a) lll.aj&<SCe je ob!Uk. Ona Sf!

Jav1ja ,U.glaVIJlom u boles.tima .organa =koji uOestvu-ju .u ll"egillllia.ciji meta'bol:iz­ma :(iprometa) vode ri elelcl<rolita. Talko, boles-ti Ol'ga'lla -za va-renje pTa&me po:ia­vom proliva ri.li rpov.raCanja, .il.i i jedno:1 i drogog, uzrokujtU rpara:letni g!lbitak vode i elek.tr.ol:iJta (.soli) i.z organizma. OOOljenj.a bubr.eg.a. ta!lcode · anogru -:la buctu .p:r.a.Cena ov.im -dblilkom dcl'l'idr.a­tac:'ilje. Obilna znojen.j.a, koja iza·l:iv.a.ju v-eliki ;gu.b&lk. vode d soli :preko .koZe, mogu da dovOOu do ovog oblika dc­

hidratacije.

KlindCkn sHkn. - Dehidratacija sa p:rete2mim gU:bi11kom 'Vode f:ie ·i&poljav.a pojavo::m. je!kog osje6aja Zedi, iSJU,voCe u ustima, ot.efurnog g~uia.ll1ja. Dnevma ko­liC:ina !lll!Okir.a.Ce se l'i-marnj.u}e, IUIZ poveCa­nje ..gustine. Slwmlca u-sta. i ,jez;iika je \SU­

va. Tjelesna !ll1oMo8. se smarnjujc. Poslijc 2-3 dama oprestank.a uzima!nja rvod-e jav­lj-a se rpove6ana IPSrihHlk.a maclTa'L.ljWost. Kada IS-e koli:Blna vode ·u orgam:izmu smanji za WSe od. o5 ikg, •javlja oo depre­.sLja, .a lk.asnije i ikOJ"Illa '(-gubiltallc svijesti). Smr:t mastu:pa tk,a,da re dtz.: orgarnizm.a 1-z­gufbi ·viSe od 15'{1/o uk:urpne :vode.

.D-ehidratacija sa opretcim:im s-malllje­njem Jcon-eentraairje 1wli Ill .org.arn:i:~mu se jo~ 'rl<l:zhva •>lhirponaltri(jemij's:k!i s.in-

125

dt-om« .ili siiJldrom »trovanj.a vodom-• O..c;nov.ni poremeCaj je z.natmo smanj-~~R

nje koncentracije !Iltt~trij"urn.:'\ u van.6etlij­~l<-oj 1c-e6no.s-ti. Zbog •toga viSalk vode odR

lazi Ill 6dije. Pove6amj-e koHCiiile vode 'll

6elijamd pr"'10eno je .poja..vom ~·patijc

(n.eZia:hntere.sova'll.OSti :za .okoli!11!U), '\1'~·­

"togl..:wi-ae, muke, gjadenjoa, povra6a­nj.a, uz gr6eve u p.ojedinilim gru.pamc""l miSi.Ca .. Clvi sjrrn:p.torn;i i 2maci ·rn.ne sliku si·ndnmta ···b:ov.amja v.odom«. Pored .to­g ... 'l se ja"Vlja j"2it·a7e.no sl11.a'l1jenje diurez.e i ffill..:llnj.enje ikrvmog p:citl•s!ka. Os:novna ka""l·.alk•t€ristilk.H ovo.g ol:ll.iik~ dehidro:t.aci­j-e je rnejaV'ljanje os-je6aja rbedi, jer sc u Q~.ij.ama na.l.aozi ve6a k::>~i6.i.n:t. vOOe u odrno.sou ona ikoncentn.·a-cijru el~lita.

lzotonif:na dehidrrat.acija je n;cjCei6e i-za:wa.na iPQV'1'a6anjem, · poja.v.om proli­va :i-Ii ob.iJrrrim :znoj.enje.m. Za;vis-no r.d stepena deh:i.drataoije jav.lja se odred~n ste:lpert ?£eli. SluZJnioa ;ust.a i je'llilka 1e su­·v;a. •KoZa je bez iurgor.a; ·'to (5e :po2ll1>2.j-e po tome §to ISe rp-ri m.alb.i.ra'llj'l.l ko7...e 1J1.,;1-

bor dugco .odr7.:.aN".a. OOne j.a;bm~.i.-cc su U'pale i mekc ma .p1~Lti·saJk. Al'liel"1jslc:i pd­tU.c;ak je ·.s-m.runj'311. Bol-esn~k (5e Zall..i ;na msuklll i :i'Z"raz1bu mal:aoks.a.·lost. T.aj obliik dehid<r.a•t..acije tie C€sto .pr.a6en por-eme-6aj"im.n koncentr.acije naM.ijuma .i ilroli­jum.a. Smanjenje .ka:lijruma dovod:i do Silabosli .mi.S.i6a., pa.T.a-li.ze crjjeva i po­sp.amooti. · zibog <tog-a s-e ibolesm.ici teSko k1·eCu .a praZnjenje Cl'.ijeva. se U~Sporava. Dlureza je .izra'l.ito IS:l11-8!11j€1Tl.a, j.av-lj.a se i·zra!Ziita oligur:iJj.a, ·sa ipove&mom gu&ti­nom .mokra6e. :Zibog smarnjene di.urreze .soman1jeno Qe .iz'In.tCiv.a:n.j-e proi."Zivoda rne­.k'1Jboli'21ma (a.z.otm.l:h .suq>stalnci i d:r.) .iz ong.a.ni'2moa. Zbog toga se u ik•wi pove­Ca'Vra konoontT.a;oij.a a!zo"bn.NJ. ISUJP.s.tanci (uTeje, tk:r.eationlrna, mokro.6ne !ld~Seline).

Ta pojava .se naa:riv.a. eksh·aren.alna {va:nbu.b1·eina) azotemJija. Po:reme6aji

i<21luCiN..:unja kiselih jona (sUilfata, fosfa­t.a) dovc.de do pojarve acidoze (zakise­lj.<"Cv.anja) orgarnW:rrn.a obol-esn:ika.

126

l.spitivanje bolesnika. - Ono se, pri­je ,.,vega, ·sa:stoj"i u i<>pit.iMatnju lkoncr.:m­tr.aoije elektroliiba -~atjon.a i .anjona) u krvi. Is-p.i!Uv.anja imaj:u oza cilJ ll.lbvrdiva­nje oonoVllle bolesti ltoja je 'Uslovil.J. tna­stanalk dehid.ra-lacije. Istovremeno .se vt'Si :preg•led .krovlma koncentsraeij.c .a;..ot­ni.h GU!pSI:.a:nci (ureje i tk..reatiRrina) u •kr­v.i, jer su one Oooto uveCa.ne. UpoT'€do se odreduje 'Vrijedrnost hema.tdk:ri.t~'t i k()lnoontracija bjelanc"-ev.im.n plarmne.

Njcgll bolcsnika. -:-- Svaka osoba sa dehidraJt.acijarn treba .da se JijeCi u F>O­stelji. Osnovno je -spnwodenje opSt·e njoeg-e, :koja :se ~primjenjiUje .u svih bolcs­nika ·u posteljj. Posebna pa-lmja troba da se posveti .s.preCav.nnju n.a.JStaitk-<1 cle­klllb:iltusa.

LijeCenjc. - Pr.inci-pi lijeCenja dehi­.-.k.atacije ozasrn..Lvaju s-e :n-a -n·adok.nadLv~IR nju i7..guJb'lje:n:ih koUOima v<>de :i pojedi­nih elekbroLHa. To re IPOSt.ifle uzimn­njem vode Hi sonih II'a!::;·tvor.a preko 11sR

ta, -Hi ·datv..:unjem :i!flfimija od.govarajuC.ih r.a·stvora elekltrr.oUta -pat"en.t.e:J.~lnim pu-1em.

Deh:idnaOOcijit sa prete?Jn~m qubit­kom vode mo7.e da se ot.k•loni .. :t"ko bo-1-es·ni.k :pije odred-ene ~dli:C~ne vode. S·ve dl·uge poremeCaje .ispr.a-v>ljaju bubr-e?.i, .aiko ·.su -zclrra:v.i, Bole&nici "bez svijet.ti ~i­je6e s.e inf.u'ziijama. 'Za ovu "V=rstu dehid~ rl(l·tacije d.aje se dd,govoa:r.aju6a kolir:in.a petpostobnog :~.·.a:S~or.a gl.:i:kor..e. GUkoza se 'r.tl'Zlgradi ·1\.1 org.a:ni21mu, a -voda iz ovog :r.as"bvor.a lT1adokn1.axi~ deficit vode .u org.ami'21ffi.U.

Deh:idra-tacij.a oo. _p:reteZnim gublt­.lrom ooli liijeL'i se daMarnjem irnf·uzije ·hli­lperitoniOnog 1peljposta1mog rastvora NaOl. KoliC:irn-a za.v~>s-i 00 stepena de­hidrat.a.cije.

Deh.idrart:acija sa .pa:r.a~elmim .sma:nje­cn.jem v.ode i ooli !l.l orgwllma. (irot.oniC­na dehidr.artacij.a) .lijoe.i!i \Se davanjem :in­fu.ozi.ja izotoniOnog (0,9...,p<:~S<totmog) :rast­vora NaCl. -Dna rrnoZe da S€ l.ijeCi i :pi-

j-onj-em s-la'l1ih ·r.asbvora (obi.Ono pol-uizo·· t.oniOn•og - 0,45 .... posi:Otnog) 1:astvora NaCl i•li zaso:ljenih Slm·,cuvi-h s-upa. Bla­no.g ·Caja, Hi za.solje.nog vo6nog s·oka.

EDEMI (Cl«l~ma)

Edem ,pred(5tarv.Jja lSUlPl'Otmo stanje od dehidl'SJtncije. Prema toone, 00-em. je nenorm.a-lmo s'tarnj.e org:c.'l.'rtirznna 1t')ljc £e

kar.aikteriSe :pov.e6amjem \koli-Cim.e vodc i soli 'tl OTg.arni21m-u, iJX>Sebno u medu6e­lijskoj keOnost.i. tN.atk.wp·Ij.arnje te0nootl1.1 medu6elijskom IProSotonu ;moie d.a ost.a­ne nezapa.£mo, s ve dok lkoii:Cina vode u orgarnizlllJU me .posta.ne v~Ca 'Z'l vlSe od 100/o cje1akurp.ne vode 1U 011gan·izmu. To zn.B.'6i. da osoba :koja dma 40 kg vode u ollg.ami.zmu mo7..e da ?.~m:h-i;i 4 kg vorle, a da -edem f.i"li~Ckd.m 1pregl€d.om ne moZe da se obkr.ije, Tl -edemi se rn.azlvaj-u la­tentnri {prikriveni). Ve6e •nalk'llplj.ronje vo:de i ooli i m.ruc;obarnak .edema :z.a.pa:h l'i€

=kilirnl.akim !P1'-egledom lbole.o;,nika. 'l'.aj oblilk: 111-a:riva (5€ ma.Thifest1l..i edem. Pre­ma l'aspros:trainjenosti edemi mog:u da bud:u ldk:aolioov.arn.i i-ll opSti. Lok.ai:iz.o­v.ani edem.i se javljajru uslje<l porem")­Caja taka v-enske :kir'vl i•h il:im:fe u j€d­nom dije1u ltije'la ('1'U!k.a, rnog.n i dr.).

Uzroci. - Edemi se j.avljaju u boles­tim.a il"'a2lniih wga.rna. Bole.smj;ci 15.:'1. 11...astoj­nom 'Sr6a'l1om :imsuficijancijom illTlaju J..a.tenbne Hi manifestme edeme. Oni s~

oo:zi.rv.aju ka.rdijart11ti edemi. rPoj.ava .s.t'Ca­ne 1nsufLcij.enc.i~e ii. poremeCa.j !~rvne ciJrlmlacije dovdde do .p:rela:slka v-el.-e k:O:liC.irr"le @.aozme n1 med•u6elijski. pTos~or i 111astaj.anje edema.

Razne bolesti bulb:rega {.alk.u1m.i j ltro­

ni.Cmi !Ilef:ritis, ll"l€fl'Otski sindrrom) Cesto l'i€ ~poljaJV"a:ju pojavom edema. To LSU

bu.breZni edemi.

Nesposobnoot bUibrega doa l.zluCe G-V€

ikoHOOe .soli .koje t~:U 1UJrdjete hr-anom

•pr.a6ena je poj.cw.om ot.aka, jer zadrZa­na so za-dr'.Zava i odr€d.Zll<! ltoHCi::1e vo­de.

HmniCn-o obol1.cT!je. jetr.e (ci1-oza ~et­re) C.e..">to je ,p1-.a:Oeno po,iavom et!em,1. Oni se nazivaju hepa.tiCki. edemi.

llm!n..iOOo .g'ktdovanje .i .pobhTanji\r.a­IIlje lbjelam6ev.i!n.ann.-:J. 1loa:koe\oe se ;manif.f'.'l­tuj-e pojavom €Klema. To <'liU edemi ula­di. Smarn.j.enje lloonoentT.acije bjel.runCe­Tina ·plazme :(onorma.Jne "V't'ijed'Tlosti G5--80 gfol), ..a posebno lkoncen•br..acije al­bumilla (1I1or.rnaolno ve6a od 3·5 gil) -pr.a­&mo je pojavom 00-e:m.a. Ono najCeS6e :n.a·.s.taj-e 'u•sljed rnedovolj!nog unoSenj.a bjel.am.Oev.iln.a hr.amom, sman.jene njiho­v.e ~Sin tez.e u org.arn.17.illlu ill zbog· gubihk.a. bjel.arnOevina .irz o-rg.ani:wl.a nnokr.aCom i)i stolioom.

l(JiniClta slilta zavisi -od osnovne bo­lesti, lkoj.a i-zaziv..a .poj.av.u. oedema. Kar­dijalrni .edemi lSe ·U 1po00tk•u -ugl.a vnom l:s:po:ljavaju u tdk .. u d.arn.a 111a 1potkoljen1 .. c..anoa, oko gleinjeva, a ·p-ov·laCe se u to()­~kiu [l)()Ci.. h:.ra'Zoni 1kardijalm.i edemi su hl.ad'U.i. i Cvrs-ti. Koz.a .irlm.ad ITlji.!h je obiC­TI.o eLj.arnotiOna. Ec1e:rni lk.oji ~u posljedi­ca smarnjen-e .koncentracije •bje1an(:ev.i.na ;U kt~i, u-slje-d -gladowmja iH ·:?;bog oboR }.jenja bubrega, najovi&e se 1iSipoljavaju -uju'tru, m.a lieu i oOni.m k..:upcima. Edemi u boles-nilka sa iboles.tima jetlre 1 bub1·e-

Sl. 29. Edem!. .se onaj~~6e d>s.poljav.aJiU na 1potkaljenlicama, .posebn:o ;alc;o gleinJeva.

127

ga su ttnfl.ki, .tje.'iltas.ti i topli. Zajed:r~:i.CI{a odiilta l'l-vih wst.a ed-ema j.e srnanjann d.ilureza (sm~nj.onje drn-eVIlle kon6ine molcraC-.e) 1t1 hol-esmka,

Ispitiv'lnje boJesnHca sluZi da se ut­·vrrll U?..ll"o'k rnastanJka .ed'e:rn.a. Po.sebn~1 tpa..fulja .se posveCuje fU'rlkcionom i.sp.1li­vanju jetre, rbubr€ga i kaxdiQ..l'l.aek.ular­;nog sistema, jer LSe ·u :bol-esi:.ima tih or­garna majCeS6e javJjaj.u -W:cmi. Obavez­:no jc cdredi-vanje tk:.anoerntracije b'.elan­OOv.lna i -bjelam0evi'fl&lm·h dlralk:.-cija u krvi, jer nji•hovo sm..a.'llje:nje je, tatloode, t:.es.t uzrok nas~ankJu edema.

Njega bolesnik<1. - Bolesnici sa edc­mim.a \Se majOOS6e •l.ijeOe ru posteljJ. Zbog toga rprincipl rnjege su jstovjetni kao ,i. u d:rug.l!h rbcilesn:ilka koji leZe. Po­oob:n.a. rp.a.Znja tbrcba da se po.w(~ti spre­Cavanju :nact.arnka dekurbitu.sa u ·boles­nllka koj~ SU rpr.Lnudeni .da Gta.:Jono bor.a­V€ u postclji. Kontro1a. s.manjenja edoe­me. se s.p;rovodi od.rred.W.anjem diureze l powem€lTlim. anjerenjem tjelesne m.ase •bolem.jka. NadOeSfu, bolesrnici sa ede­lTLima zahtijevaju .od!reden rpoloZaj u postelj:i. Prl rt.ome treba O'heWj«titl ~}()­lo7.aj ~wji n.a.jv.l:se oo·gwara. OOiesnfrku.

LijeCenje. - Plije svega· 1ijeC:i se os­nov:na bo1es:t, Dnl.gi pri!n.c1p JijeOOnja. je - meS111rna 1shram.a. Edern"i ts.a sm..unjo­rnim lkonoantra.cijama bjoel.anOev.ilna pJaz­me zarhtijevaju Jri:p€!Ilprote:im..SJJ.ru is­hnanu i dawmj-e infuzi.ja plazme ili i.z­d¥oj<'<!)]h .rlbuJmima. U~o sa .Ujel!e­nj-em osnovtne bolesti. daju s-e dturets.k.o. sred"Sitva (lijekovi ikoji (p0Ve6avaju J.zlu­Ci:vanje soli i •vdde mok:ra6om).

ACIDOZA I ALKALOZA

J(onosn:trac:ija 1ona tV'OO:cm:ilk.a tl tje-1esn1an be6nOO'trima, izr.a.Zena u vrijed­•no.stima pH, LSliQJbo je da.iloo. Ta:ko ie

128

Jtoncxmtracija jon.a vodonltka u Jo.'vi zdravih o.soba 7,3~7,4 . .Ova konce:n­tracija :Pl'edstavlja .srtalnu v-rljed:nost. Ona .i!ln-a veilki ~Oaj zo. normal.no od­vljl8ltlj-e annogabrojn~h .procesa u orga­[tizmu. Regu:laciju ~r-oncentracije jona vod-.on:iika '{1pH) omogou&waju puf-e-rsk't sistemri. (rb.ilk~bon.artml, fo.sf.art.ni, bje-1an-00vine). Rad ll.\a:l:IUh orgam1 (-bub1·-eg:.:l., orgatn.a ea varenje, jetre, .pluCa, e:ndok.­rinih Zlijezda) Cuv.a i orbnatvlj.a pufersk-e s.ist:eme. PoremeCaji addo-ba7me r-cg~t­laoije !I'Ul)Staju ond.a kada .se porem-=-ti od;nos itmledou rkonoent:rac:ije lk.atjona i .a.rn.jana tjelesrrih rteC::nuc:.ti. Pore.meCaji acido-bazne Tegtlltt.aaij-e ~spoljavaj.u se n.a dva ntti!ina. Jedna vr.s.ta poremet':aj.a dovodi do poveCa!nja, a doruga do smn­!llj-enja !koncmt.r.acije jana w>doni.ka. Poreme6aj lkoji tse ac~a.k'teti:Se poveCa­njem Jronoontractje jona rvoclani!k.a (pH m.anji 00 7,3) 'll.aziva oo -ac:idoza (zaki­:seljaN.aalje orgam.izma). PoremeCaj koji se .k:m·.a.k.teriSe smarnjenjem lkon0€m.t?:"a­cijc jon.a 'V'Od.Ql"ljk,a {.pH vcCi. od 7/1) na-21Wa 5€ .aUc:.aJ.oza. ·P.rorn.jen.a -vrijednoot.i pH ~zi;V.a se dekompenzovana acido­za, odrnosno dekompenzovan.a all.:alo­za. Medutim, smainjenje Uc-oncen.tracije pufcrskih sistema, posebno bikarbo­n>Bttn.<>g pufera (N-aHCOa), •bez pronljoe­ne 'Vl'ije'drnooti 'PH, m.aztva ISe kompen­zovana acidoza, a pove6anje .k:ancen­trracije bikorbanata (NaH003) naziva se -kom.pen.zov.ana alkaloza.

ACID::lZA (Acit.osis)

To je nenormalrno LStanje u organi.z­mu koje .se !k.ar.akteriSe m-agomHav.a­<n.iGIU lkilselinskith .njona l>lark!a (Cl), fusfata (PO<), sulfata (SQ,) ili jaltih or­g.arnsklh ki.seUm..a (ibctaoksibuter:na, .ac-e­.to.sir<Se'bn.a i dr.) Ill ot"g.ani'Ziltlu. iBetaoks-:­buterna i aoetosir6etma lkrisel.ima Gpada-

ju u ketons:ka •tijela. Zbog .tog.a sc I[J.ci·· do?...a, ilroja O"'la&tajc 'Usljed !l1jirho\'og Jl.a­gomi.Iavarnja u rtjelesni·m ~Cnoslnna na­zi.rv.a :ketoacidoza.

Uzroci. - Acidoza se najCe~Ce javlja u bol-e..<mika s.a !Iledovo:lj:no lijet-enom SeOOrnom bo1eSCu. .Zbog rpor.e:me6eno.IJ metalbo1han.a 'Ugljenih 'hid:rat.a pove6an je metalbolizam !IIW.Sti. To dovodi "do nagonti:la-varnja lk-et<mskli!h rt.ijela u orga­ll"lizmu i ~jave ik.eOOac:Ww.e. Ketoaci­doza -se .ja·vilja '1..1 osoba koje d,u7..e gladu­ju i tnu:dnica -za v,rijeme :p1wl-h :nedje-1ja ltruclno6e, a:ko upomo

1 povra6aju .

PoremcCaj !l".a-21mjenc gasova .u pluC:i-mJ. dovodi do m.a.gorn.iJlav.aa:~ja ·ugljen-<:1-ioit­sida (ug·ljene lk.i6elirne) ru. orgaJnlzrnu. To se jspdljarv.a 1poj.avom -acidoze :koja -se na21i.va -respiratorna acidoza. kkutna i ·hronilm.a rbubreima im.suficijendja t.a­kode je ·PTa6ena ,poj.avom ac:iidoZ€ koj.c~ se naziva metabolitka acidoza, po.St.o bu1breg i!ma ivel:iku rUJ.ogu ru. .a.cido- b.<t·z­noj :r-egu.Jaciji. Gu!hi.•t.a:k v.e6h koliCirm1 b]k.a.rrbo.na't.a (N.a.JliCOs) n.asta}e pri P..l-

. javi .proliva. VeC:irna ro'kov.a org.a•na z.a V'a!l"enje (p.an:kreasrni rook, .Z.u.C i crljevni sok) alkalne su r-eakcije, jer MdrZ-e ve-6e !koncen!too.c:ije rbilk.arbonarta. Z.bog ·to­ga lSU rproliv.i ·Oesio rpra.6eni pojav:O-m -aci.d.O-.re.

KliniCka slika. - Blagi oblici aoldoze k&.lOki. se tne .I.spoljav.ajru.. Onri se otkri­va.ju n.a1azom 6ma.rnjenilh !loo:ncen tracija b:ilka!I'bonata u rp-la'Zlmi =(rnor.ma.ltne vri­jedlnosti oko 27 mmol!il). KonoenrttoC~ci­ja b:l!k:aor.boncaJta ru ~ nazirva .se .a1k.alna re.ze.rVa. 'I'eZl obllci -acliloze se .i&polja­vaju :"llllaailma :izna:Zene dehidt~ataclje

(suve shwnioe, ISma.njan inlTgm ko?.e), smanjenjem al"terijskog prilfl:is:lt.a, poj.a­vom 5amjivoo.ti i dluibokog di68Jnja (Ku..s· maulovo (K'llSSI"rlauil.) .dj&mje).

Ispitivanje bofesnika sluZ:i· za utvrdi­varnje 'UZOO'ka i s.tepena aci:do.ze. To se postiie o:dTedtv.am.jem. !konoontracije bi-

9 - Inte.Me ·boleeti

.koarbonata •(aL!ca•lme .IW:.el'Ve) u krvi Oo"""oj ~lamu).

Njega bolcsnika. - Pl'loncipi -njege su jsfovjebni dr.ao u ,ooresnrilk..n oo dehXl.ra­t.ac:ijom, jer ;se ackloz.a. da.rv.I.}a najOc~Ce u tih ·bole""-'loa.

LijeCenjc. ~ Pl"ije sv.ega treba ·otkJ.o­roti ruzrok. ikoj.i Je doveo do pojavoe -<1ci­doze. Bolesn:ici sa Soe6elmom boloE.-86u i iketoacidororn. -hreba da dobij'l..l dovolj­:rru. koliCim.u 5mmilina, od:rgovarajuCu tis­hiDarn.u i da se Tehldr.atiSu (rehidriraju). Burbrezi, .ako ~u edrr-.ruv:i, .lspr.cWljaju j ot­lclanja.j,u acirlO?JU. Acid'()IZ8. aooj.a s-e jav­lja rpri lbl..tlbre:fuoj i'nsU·ficijenciji, pored •I"€'h.idratacije 1bole<m.illcJa, IZia'h:tijeva i da­v.amje odgovaT.ajuC:i"h hjekQV?- Jwjl (lt­.kjM)j.anju actdozu. LijeCemje a.ddoze u ovrl;h rbd.J.esn:ilk,a, .atk<> 111e povr.a&.'l.jt.l, sprovodi se 'Wl1.oSenjem or.a!l!n.:i.m putem odgovar~juCi;h· Jroliama !llatrij-um-b.i'kar­bonata (!SOde lb.ikarlXme), obiOno 9-IOg dtnevmo. Bolemici sa !te.tkom bubreZ­nom lnsu.fic:ijencijom lkoji rpow·aCaju li­jel:Je se i'llfuzijatm.a I/6 anolarnog ras­tvora ·:natr:ijurm. 'laktata.

ALKALOZA (A>lkarosis)

To je po.reme6aj koji se k.a.r~~k.terdSe gu.bitkom iz org-am.:izm.a veCilh. koliC~na kiselina ,(ugljlime klLSel.im.e, hlotovodo­rniCne \kis(;iline) :i.U nagornlla'Vanjem .a.J­.lroJ.Tlili. Jona i('llatrijum-ib1'karnbon.::tta) u o11g.aati:znnu.

Uzroci. - Alka"J.oza noastaje pri ve-6etn gub':irtku ug~jen-6tio:ksi.da (1.1gljifue Ji:~ooline) preko rp]u6a. u "0Ji.ahnu;tom va·tduha. Taj obillc se naziva respirtZ .. torna a~kaloza. ·To se ug.J.a;vno:rn deSa.va zbog 11.11brzamog d-u.gotra.j.nog disa•nja @l.isteriCne osobe, >penjainje na veliku v.isiruu, rpri rtTOvalllj.u mdk:im Icriekovjma,

129

obol,jenje mo?lg.a koje oSte(:uje re!'lp·ira­torni oentar). PovraCwnj.e z,elud.\Unog soka lwji saddi veliik.e kolitine 111oro­vOOOlliCn..c kiscHo.1-0 t.atk-ode dov:Qdi do gL~bLt:ka ldsei.YnGki.h ·jo11a 1\z, org;mi'llffi.n .i poja-v.e l(lj}kaloze. To se rnajOe:itP. d-eStw~l

u <boloonika <<;D.. stel1QZOlO pi·k1rus::t \~-~ ·kompliJkac\jom ullGUSJ.1e 11Xlles-~i ili. nc­()P'lazme Zeluca i dt·ug:e ·bole.c;iti koj.e M1

praOOne dubrotl'ajrrri.m rpov.r.af..anjem. Taj obllJc t:e :n~Zi<V.n meta.boHNea. a1/calvz.a. A.tk.rul<Y<.a <Jli.o'l.e da 5-P. jaMi u uhlcu.s-n:i:h bole.s-rrika, alko uzirrhttj<\t <VeHke ~~Qli Cine bik.arbo:na.ta (s().<Je b:itk-ar'bone), vc6e ne­go 9to su mogu6nosti .bUJbl'<:>.ga d-8 te ko­JiCi:ne i~lui!l mokma.6om. Ona se :m1atno resee javlja u rulkusnih bolestn'i:ka ako pored ulkUSine bdlesti imajru i bu breZ­nu i;nsuficijencij'll.

H:liniCka slika. - Alkaloza se ispo­lj4'Va pojavom muke :i grOeva ti. no~amu

i. rulr.w:na. PorOO lboga .po.o;:rtoje 7.ll'laci de-

h•i:d.ratacij-e i (tmaci) o.<o-'11ovne boleiil-i k-oja .ie dov-ela do ,::r1\o.:.al<rm.

lspitivanje holcsnik<1 sluZi da sc ut­vrdi U2lWlc i s.t-epcn .:~.l:Ji . .a.loJ',e.

Njcga bolcsnika. - Princi-pi njege su .inti lca-o u d11ugih bolesnLk.a koji_ 7.-l-l rv.ri­jemc lij.~Oenj-a 1-e-/..e .u p-m;,td j i. Ih'>elm?L p.a.Ynj.a h·eba da se pos.v-eti ,s~lnom

n.ad.g.l0'J.rm1j-u bol-~:.'Srl-ll.~,a, po.t.to .a1k.a1oz::t vrlo OOO;:o pr€-d'.s.!:.3!vlj-a op.<V),l1•a.s.t 7..a p.o­jn:vu tomi..6nth \ klon'l-Cn1h gi'l*.va (tct:->­'l.Ti.6n:ih grt'BV.a).

LijcCcnjc. -- Prije sVI<!(~a se lij-eCi o:>­noVU1a· bale.9t koj.a je dov-ela do .fllk·l\'l()­'l./e. Rohid!r.atacij-a b.:,·le.-smlka, a;ko 8U

7.t.h'.ruvi :bubn~z..i, :n-aj-6e§Ce otk1anja a~lka­

lozu. T.eZi. oblh::i aLk-<!iloze, uz l"Chidruta­ciju i lijeOenje OS·11ovne bol-!-'Sit·i, i'-<'Lht.lje­vaju Qr-a~no da-vauje amarrijurm-hlmida (NH4Ci) :ili .in£uzije ras~.vora ovc .so11 odrgov.aa..aju6e kon.:-enti•.<J.dje.

BOLES'l'I NEPHA VILNE ISHRANE

Nepravil:n.-:t ishram,a pred.~tavlja je­dllin od spoljaSnj:th U'lrok-a bolest.i..

Sllll.ltr.a se d-a n-aj-povolj.nija mjeSovi­tn ishr.a1na treba d-a bude tako sast;.av)je­~la da }5·Dfa od -wkupnih energet.-<;kili po­tr-cba bude obeZJblj-ed-eno iz bjelanCevi­na, 4Q'l/o j~. masti i 45GitJ Jr.: ugljenih hid­rata. Otganiz,a.m 00vj.€{ka mo-le dn se prilagodi <~ut razH:Cite uslove :ishranc.

Org-anizam tJ.·eba (z.a 1r.a.stenje, odrZa­Va'l1j.e 2ldJ.·.a,~lja, obe:llbjedenje energet­:;Mh potreba) d.a urnosi sv.akodl1-evno -Odredene k:oliCime 1'-a'l.I!'Lih hr-an1jivih sastojakiD. {u.glj-errih hidYart.a, masli, bj.e­lanOevirna, vode, mi-ner.aUq1ih surpst.a-nci i vltamlma).

N.eunoS-emje pojedi'll.iJh lu·.anljh.lli:h supst.rur.ci za kr.a6c vxljeme ne i7..az:iva OZibiljnije par-emcCaje u ol'g.8nl"Z:mu, jer

130

org.arniz.am ltor.hsti l"•<!.nij.e s.tvor-e-n2 rez-e:~·­

w~. Merlutim, .alko organi.z.wn u t-oku du7.eg perioda ~ne d.obij.a dovoljnc koli­tiJJe pojedi!ni1h :i:li !ivih h1·-anljivih sup­sta.nci lLaStaj'u u njemu ra'2li"IC p:rx:-mje­cr1€. Te pr-omjene s-e u -poOO'Ilk·u ispolja­v.aju furrlll.ccionirm, a ltaSn:ije i organskim poreme6ajima ('eloij-a, tklv.a i o-rg-ana. N.asuprot tome, u~10Sanje .neki·b hr.cJ!l'l­ljin,rih supS:taalci u koli&:ru1ma v-el±n J1e­go Sto su -potrebe organiW'l.a d<>.Vodt do nji.-hovog :nagomilarvanj-a u argarrti'lln\'.1. To se, taJoode, )s.poljav.a f·wn.kc:ionim i orgaT~slcim •promje:nao.n.a r.aJ!lnih tlciva I org,a,na. Svi ,pow:me6a.ji koji n.ttstaju us­ljo.:l neodgov.a.t'.ajuoe .i.shr.ane, bilo da je ona nedovo1j!l1a i-D pn .. "<l':l:iln.a, 7.0VU se zajednii5icim. imenom tbo1e<>ti ll.eprav.il­ne i\Shr.arne. Porero..e6aj:i ko,ii na.c;.t.aju ~":bog nedovoljflog UJnosanj.a pojedinih

hl"-<l'I"i'lj.t-v;bh .sastojatka na-z<ivaju ,se bolt-..:i<ti nOOovdlj;n.e i~S\n·.ane. Poreme6aji !wji na-sta,ju t<-sljed surv.ii;."llog u·no~.-enj-tt hmn­iji<V.~h Sttpstamc.i ZOVU ;<;-e bales.ti piL"Wbil­ne ishnt'ne. B'Ok'S'ti nedo.voljn-e 1shrane rno.gu biti po.sljed:lca U1-<:.dovo1jnog u.no-­~<:-.nj.a h'c.rundj.irv:ih su·pst<l:nC'J sa hrr-wnom (pr.Lmarn-e bo'le::;ti 11.edovoljne ishr.a!lh?, prj~mann-.o f;l.a.dovanj-e). 1.'<;.to talro, 00.1-:.:.'S­t.i n«lovoljne i~Sh.oone mogU nastakL lta­clu se sa ln-i:l!nom llll.otie dovdljne .koliC.i­ne hnmljirvih SUip.--:t-<:~nd, ali se, uslj0t.i poi'P..ln~a}<:l. varenja i a-psOL,paije, tXtle ne i9l..:or:Hh:uju 1.1 potTebn.irm koUCinamE~. {sekundarne bo1e<>ti nedov.oljn-:~ isll!'a­ne, sekuln ... 1·;-lt·no .g.hlrl.ov.runje).

Primante bolesti nedovo~jne h~hrane

naj6e::;6e ~l.S:g;ti',]U U&ljed loSi.h eko.nom-­-~it.i:h u0lov-a ZLrvot-a, op~m :i. zd~·.avst ve::'l~ nepro.sv}jerX-:nosti, loSih ;navli.ka u ishr.a­ni .'>ma'tljenog apeUta i dr. Selcu.n.da.1'!W bolesti nerJ.ovotjne i<;h?'ane ala;:;t,aju U'>­

l,led t:ar.U:Ci-tih bol-esti :dif..resti•VU1og trak­ta, jetre :i p-an\n"eas.a koj-c su pra6ene por-t?me:-c.:"L,lmta vaTanja 1 -a;psorpci_ie hra-nlj<i>v.~h surp5tarnc:.i. Ova d'Va uzt'<)ka ('1:.\-,to .'>e u t·a-t.liCiJtom od·nn!;ou m-edusoh­no lwmbinuj.u.

Bolesili !I'lepravi-l:ne ishrane ispoljava" ju se u dva ob1:i.k.a: u 1-atentnom 1 m.a-· ni£eslmom ohlill('u. Lat.en..trui obllcl ne-­kih bolesti m.ep.ra.vHrne ishr,ame ere 11e .\s­poljarvaju j:asnirm &imptomima i 2lnad­ma i mogu s-e otkciti samo -a.ko se na njilh pomi&lja, ak.O lie i-z.vrSi deta1jn:i H­ziCki pregled i o...-\Tedena biohemijska :is­p»tiv.anja u balesniika . .Matnd:feslrn.i. obl.i­ci bolesti mepr.av.ilne iahr.a,ne se k.arak­ter.iSu ja&nim siptomi:m.D. i zm.acima, clco,i•l omoguCav.aJu njihovo l.alko pl.'e­po-Lrlav.arnje i dljagnostikov.ar11je,

Bolesti nepravti.·l'l'le "i1>hrane prema uzroku na.s:taj.anja mogu se SMrsta1U: u :ncltQlifko ,gTUipa.

Jodnu ~rupu i:iline bol-E~Sli koje nasta-· j-u us-ljcd ,nedovoljmog i:li .swv:i9nog uno-

tl"'

Senja .enet,g-ehskijh ht·an1j.bvlh supstanai. ~u.~lj('-:ni hi'dr.:Utl i rru:1stl). N-c.dovolj,::lo .u_noSenj-e enegetS'kih hrr.atn-ljli.rvih sup-­S~twnoi se :i&polja,v.a brZ.hn ili spNijim ~manjenje:m tjele.<;ne m.aoo, odnosno poj-a-\r-om nn~1;vo.s<td. ~pothranjenosti).

Ne-,-l.ov..."'lju·1o '1).!110S<mje b.i..'lmih (esenoi.jal­n ih) armirndlt!bselirr1a dovod.l do poi .-we pOthx.aT.jenosti bjelanC-evitl\-<L. N.~\ kra­ji.l, nedovci1J!l1o u-noSenjc e-s<:.'llclj-<~.1-nih CbHmlh) 1-r>.as.nih. k.iseJ:iil1a uzxol~uje poj.avu rrtmu·anjen(h".tl maot~m-P... Obr­nuio: suv.iSJno unoSenje :nekih e·nerg:et­Skih hncnlfiV'.ih stllp.<:tanci (ugtljen:ih h'id-­rrut.."'l i m.asti) 'i.~polj'i6e se p-o.'>tepe-.'lim pove6a·njem tj~les;ne rn.a&e j poj.a.'/om ~ja,nno.:;.t:i.

D1·u.goj gru!pi b0les'~i nepra'Vii1~1-e i.'3-hrane ,p.1ipa-d.aju an-e koje :n.a~taju z-bog l;eduvolj;n-o:;r ~"hi!povl<i:am!i>noze i ~wlt~-­n'.i..'nm;f:!) ili. ·s.uv-l~'11og unoS011j~.l vit;.,,m:.n.f:~ ~hi.perv:itam:\ino:rR.). lliptl'v.!.Lamino7.e .s-~ j~w1jaju :)ct11)0 U.'J1jed st.<v.iSnog unoilP.;nj:l liposoh.t-bi1-n.i.i1 vit..'l:TJ'l!i'11.a, j~l· j-e .njih~'l-'/O::l

i·;r,h1Civ.nfl1je :l.z oe.~.a;ni:l..m.a oW0.mo. SU·· viSno uno.'ienj-() hidl"'..1So'lu:b.i;Im:iJh vttam.:i­na ne TSpolj.av.a se l:ci:perv.irtarnti.n-ozorn, }er se 11':mi vrl-o ll(lnw i--LlluUu:ju .i?. org-aniz--ma u spol,inu .sredinu. ·

PosljedJnj-oj g:rupi bolesti. u1epravll;ne ishrane p1·.i.Jpadaju one koje n~.st.a.iu us-1j-ed :n-edovolf.l1-{).g' hli s;uv;:iS:no.rt U'L1oS.snj a rruiln-erail!I1ih su.ps'tanci. 'I'o .sou na \Ce:~t:e hiposidel'lrrnijska a.nemija, ·u<'>l.i-e_d 1W.'­

dovoljmog tt'Tl'?~j-a g·voidu, hipo)t.~?'Cn­za, ?.bo~ neclovollnop; \l;noS€:11-i-'l joel-=:~ i. zu.bni. ka.rijes, u.sljed nedovdtjnog unOJ­S-::mja ~h.lo1'.a.

ll'lltSi\.VOS'l.' (POTH!ti\.N.JllNOS'£)

(M-al:noutdtio)

Pothrarnjenost u r.i.L'em srnJ.G1u obuh­v.a~ta sv.alko stanj-e \koje nasrhaje zbog n~ dovoljnog Uf\10Sen.ia bilo kojeg od bit­n~h hr.amlji.''lih saSitojai}{-a. Med,u,tlm, po-

)31

jam pothramjancsbi u uZem srrhl.slu od­nooi ~ n.a .sta.nje koje LSe 1tarakte!·lSe smanjenjem ij.elesne m.a.se, usljed ne­dovoljnog unoSenja energetsk'.ih ilrffit­lj1vih supstanci (ug,ljen:ilh hick-a% i mas­ti). Svako sm.anjanje l'nUe za WV{t, 1 vi­Se, od idea~.ne tjele.scne mase predSitav­lja pothr.anjenost. Pro.sjeOne idealne tJcles.ne mase djece i odr.a.s1l.ih vooha 1".,1?.lliC1 tog Zirvotnog doba zav.Hmo od v1-G1ne i razvijenooti kosburn prirkazane su l"a"2111C:ilto.

Uzroci .pojave pothranjenosti su ra2-liC:i.tt

PothrWljenost se ispoljava, prije ill kasnije, .a:ko se sa hr.anom .ne ru:nose do­vo1jne kali6ime energetsk:ili hraJljilv.ih .supstanci (•prima:rna pothr.amjenost). ·Pothra'TljBnoot pr.ati te"l.a oboljenja or­g-M'la za v.a:renje, u;sljed ned.ovoljnog ~IS­iko:r'JSC.avanja energehslciJh lrr.anlji·vlh sa.<rtoj.ruka, zbog ·poreme6aja varenja i apsorpcije (sekund.anna .pothranje­nost). Rar.mi porerneCaji Celijskog me­taboU:zma pri dugotrajn.im W-ekcija­ma, m-aQ.ignim tumor.ima, OOlestima j€t­re, bu·brega d 1cod dnrglh boles.ti, tako­de su pra6en'i po.•;.tepenfum smanje:njem tjele.<me mase i poja.vom pothr.runjenos­ti. Smarnjenje tjel-esne mase l pothra­njenosbi jav.Jjaju se pri gubljenju lz or .. g.arnizrna ener.get,o;<ktih hNllllljiv.ih sup­. 'l>tatnci (Se6e'rne ibolestl i dt.).

l{JiniCka slika. Pothranjenost se is­poljav.a promjenama u tjeles.n.oj gradi, biohemijs:kirrn poreme6ajtima i razn:im s'.imp'tomima i znacinn.a.

Ra.zgradnja ra'2Hrlh 1Jk:W..a predstavlja osnovnu koaTakteristtku .gladova.nja i pothTanjenooti. Naj:izracil.iji su smanje­ll1je masnog tlkiv.a !i a.'tro:ffija sk:ele:bnih miSi6a. Zbog toga koZa .postaje :na.bora­:na i bez iurgora. U tez.e:rn &tepenu pot­hranjenosti (mxSavoofli) ja'Vljaju se ed:emi, slobod,na te6nost u. tTbuhu (as­cUtes) l u pleuri (transudat). Pored to­ga, javilja sc atrofija svih UlllUtr.a!-njih

132

Sl. 30. Pollkoirruo lffi'aSOID otl¢wo j.e •d!Z.!l"'dZf.rbo smanjenD u rni!'Savllh QSoba.

org.a~n.a. Shmlica .i mi5i6rv.i sloj ta!Clkog c.rijeva ta-kode aobraf:i:Su, te na:.s.taju :pore-­me6aji u v.arrenju i aJ>,&OnpaLji hnanljd·vih sastojadoa, Sto joS 'VIi:Se !PQI:,torSava stepen pothTrunjenoshi .

Tjelesna :rmus.a .u tpOOOtiku glad<>v.anja S€ .n.agil.o smanjuje. Smanjenje 'tjelesne mase za ·Preko 50Dfo Cesto uslovlja.v.a smrt bolesni!k.a.

I:ogloo ponhra!lljenm oooba se po&te­tpenQ mijenja. Koia se Wbanjuje u pore­do sa srnarnjenjem tjeleme mase. Ko.sa l dioarke pootaju krte i suve. Olli su d.u­pog pogrleda, a jabut.ioe izgl-edaju ~s­peyliene.

•Deformacija ramih kostiju .se ~-s.po­ljava kd:fo.slko1i07.0m i 61Il.anjenjem tje­lesne v:lsme za 10---20 am.

•K.ada se ra"2!V>ije izraziltija pothranje­:nost, jarv'ljaj.u .s.e edemi u po1lko2m.om

----·--. -------'-------- --·-- --------

tkirv.u i .izi!iwl ru tjeles:nim SupljiDama (·1S­cites u trbuSnoj dupijl, pleuo.·.alhli 1zlivl).

Kod i"ljt'azilto pothna!njene osobe po­&toje l horm<m.Skii poreme6aji. 1'ako se u ,pothra'Tljenili Zena ja'\r]ja am-enoreja, .a u djevojOica zak-asnjeli pubertet. MuSkarci guhe ·libido i mogu da posta­mu :ianpotentmi. Rals.tenje kose, brade i :ramroj kosmatosti muSkog ti,pa su us­porenl .u dJeOaka.

1Pothramjene o.sobe !X)ka'Zllju izvjes­.ne p.'iihit!k.e poreme6aje. One se X>vla­Oe u 0000, .pa.tnje i prol11emi najr~deni­j:ih i n.aj•boljioll .prljartelja .i:h ne irnt.eres.u­ju. Pothr.amjene osobe ,pos·tajru VTlo raz­dna~j1w.

Razne :im.fekcije su 21Tla.tlno OeS6e ·U poth:ranjenih osoba. Qporavatk. pos]jje hit~ intervencija je 1produZen, a r.cm1e t.Je z.ara:S6uju.

1U :krrajnjem t>'tadijumu ,pothranje­:nosti javJjaju se uporni prd!1vi. Oni uz­roltJuju deh.idx..'1taciju, Jcoja moZe da Hg­rozi. 2iiNot bo16m5lk~.

LijeCenje. Primjena hiperanergetske i hi.ope:nprotel.nske :ishrane u osoOO sa la­kim obliclma .pnlm.arne pdt:hra..'lljenosti je dovoUna terapijska mjera. Osobe koje su izra.zito .pothramjene z.ahtijev.a­ju prethod!nu pr:imjenu paren.teralnog n.a:Ci!na :ishra.ne, infuzijama ve6ih kol:i­Oina .p1azme i lk.onoentrovat.nih rastvora gliko-.r.e. Dij.oatetski rpreparr.ati, koji -se pnimjenjuju Ill vj<:!'Sta·tlkoj :ishranl dojen­OOta, mogu u poOet!ku da budu Vl"1o ko­risni za lshranu primarno potht•anje:nih osoba.

POTHRAN.TENOST BJELANCEV!NAMA

(Boleslti kiV.aSiol"lcora) {M. Kw.ashloroor)

Smarnjono unoSenje bjel:J.rnCevlna sa h:ranom (llaja:t6e se iStow'Emeno ja•V'lja .pl.'i nedoVOljlJOm unoSenju -ene:rgetslcih

hr.anlj1viJl :mpstanci. Medutirm, postoji i bolest koja nastaje prl nedovoljnom un~ju bjel-a:nOO\.'tina (bibnih amwo­kiselina) sa l:tt<tnom uz unoSanje do­voljnih koliCim.a .energelskl.h supstand (ugljen:ih h:idrata i masti). •ra bole.<;.t jc dobila hue kvaStorko1'. Ona se, ugla.v­nom, jav>lja •U doj'Zl1Cadi i ma.J.e dje~e.

Uzroci. Bolest maZe ·da se javi u do­jenCeta, malog djeteta, .djeCalka i odras­lih osoba a.!k:o ne uno.se dovoljnoe lcoliC:i­<ne bjclanOevllla Zivotitnjskog pm:ije:.lda (meso, miljElk:o, sir i dr.). NajOeSCe ~c ja~lja u dojenearli koja su hi·.a11jana vjeStaOkom hranom. Ova bolwt se, ta­kode, javlja u ma:le dje'ce poslije pre­stanka dojenja, ako se hrane pr-eteY.no .ugljenohidrartnom hranom, .sa. nedovolj­n:im kO'lic.inama bjelanCevilna, naroi:i:t~)

Zi.votinjskog porijek:la (djeOiji kvaS-lor­kox). Ona moZe da 6e javi i u odras11h osoba ltoje iz ekono:mskih ili vjemkih razloga i loSih naviloo. u jshrani, :ni?

unose dovolj111e tkoli&ne ZivoL'injskih bjelanOOvina (kvaS:iorkor odraslih).

KliniCka slika. Ukoliko je kva.Si·or­~mr posljecl!ica samo ned.ovolj,nog uno­Senja bjelan0ev1ma (•bltmllih aminO'k.iseli­na), uz dovolj:no unoSenje energetskih hr.runljivih SlllpSt..a!nci, tjeleSIJla mas.a i dooJi.Ci:ne potkOOnog masnog tk.iv ... 1 mo­gu da budu nor.maU:ne (...ed.emskl !cvaS:i­orkor«). Medustirn, ~ je nedorv.olino unoSenje bjelaniSeviina pra6eno i :n.edo­volj.rrim urnoSenjem ugljenih hidr.1ta, .tjelesna. masa j :potfko2ino masno tk'ivo su ~a'blo s:manjen.i (~llt'nal'.amsrki kva!i -ankor"')·

Nedovoljno u-noSenje hitnhl'l oamino­iklis~ lz.azi.va ll1e!'V!ne i psihi:Oke pore­me6aje, -a-p.atij·u ill p!'€!'a'ldr.a%1jivosl.

Defiait bj-elan.OOvilina u orgatni?.llnu is­.polja!Va se BUVOill crv-enom .ill. bezboj­mom kosom. Promjene u ikoZ.i se ta.ko(\­de javljaj.u, a i6po1j-avaj-u se depi-gmeon­tacijom, poveCa!nim oroZ.avarnjem :i ul­ceraaijama. Ove promjene na ko!i mo-

133

Sl. 31. l?W.ed djeteta lroje Je po1hran:jelll0 bjellani:!ElV-~nama: A- pr;i!Je H;je.Cenja; B­pos.l~je li.jo~enlja h!LperpllOteilnskc.m oish-ra-

l1om.

gu da se jave na ra'2ll"cim dijelov.i.ma tije­la, p.o Oamu se ra'lllilk.uju od o:rrih u bo­les.n.ilka sa :pelag.rom, u kojd!h se promje­ne javlJ"aju samo n.a otlkrive:n!im dijelo­v.ilma koZe. Cesto se znacim.a lt.vaS:ior­kor.a pridruiuju waci raznih hipovita­m!im.oza.

LijeCenje i ptofilakso. Prevcntivne mjere ISe z.a5tQje u proovjeCivarnj-u, od­noono upo2m81Vaii'lju .§iroki:h sloj€Va lju­di sa principima ptavilne i.shr<1ne, o pcitrebi gajenja stclk.e "i Ziv.im.e u ci.lju obe-11bjedenja dovolj:ru\h koli:Oina bjoe­lanfuv.itna Zirvotl'Ilj.s;kog por.ijoE!k1a.

Owovrnoi .prlncirp lijeCenja je j?rimje­na h.iJpe1-protaimske ishra!Ile, sa dovolj­~ kolic'llmama bjelarn6ev]na ~ivotinjs­ikog .porijekJ..a (rolije1oo, Il'leW, si:r i .ia­ja), min"lerallm.ih SUlp&tanci. i v1tamin«. Li.jeOenje bo:lesn:ilka sa temwm oblicim.::t boie.s.td trEJba da se wpoC.ue hos.pHali-

1.34

zovtm.iel\.1. bol~sniku, pr1mjcr.om pare:n..­teral<rle i-<;hl'18!11C (j1nfmije pla:om-E" i trfiJ'ls­(-uzije kl'vi).

GOJli.ZNOSl'

(Ol"""tas)

Gojazmo.St je l1aJ0eS6a bol.wt nepr.i.l­vlbn-e .ishr.aJne. Ona SV,alkim dooom sa porastom ztvolnog sl:.atndcwd.a ljud1 .po­s.taje sve uOOstalija \(od .nas i u ci.jelom svljetu. Goja-r.nost je b-olesrt; ('bolesno stanje) lcoje se ispolj.ava pra'komj-ern:im nagomilavanjem m:mti u or.ganizmu i pove6anjem tjel.es.ne mas~ 7..a 10 Ri. -.,..;~s,e

procen.ata u odmosu na odgovara.ju(·.u (idea'l.nu) tjelesnu masu.

Uzroci. Uzrok g-ojaznosti je uvijck uno-Semje energetslcih hram~j1vj:h sup.~­

tarnci (ugljenih hid-rata i mas·ti) 11 koU­Ciona'l'l'J.a v-eOim nego Sto stt .potrf!be or­gruoizrna. Pov-eCarno umoSenj-e -ernerge"t­skih hranljiovill1 supstanci uslovljehO je razliC:i.tim C:irniocima (*irvotno doba, pol, trudno6e u Zen-a, loSe nmvlilke u is­h'I'ani, smanje:na fiJziOk.a aktbi'V'nost, p.s-i­hold:lk.i Cinioci, dkonomsko stanje, Pll­

dokrini :poremeCaj~)-

.Gojn?:mo.st se podjedmalko Cesto jav­lja u sv-akom ~ivotnorn dobu. U djeC­jem dobu ona je pod-jedonako uOes-tala u d-jevojC.ica i d)eCa.'ka. Poslije pl.l!b~!"tR­ta re~c.a je u 7.-ena nego u m·u.Ska.raca.

KliniCka slika. Raspored masti u or­ga.n:i.zmu goja'ZiTlih o.~oba .ie raz.li.W.t. Mas.no hlct'V'O u tdku gojenj.a OClajfuSCe se -uve6ava u trupu i eks-trem.i.rtetima, te ima pravH.a:n ra..<;pOr-ed i oso:ba lzg!eda l".a.vnom.jerno ugojena. Pr.i gojenju muS­karoa m.asno 'tlk.iovo se ([l.ago:mi.!lav.o. ·u grudnom k.oSu, gornjem dijel-u t-r.buha, !fla vratu i lieu.

Goja7lne o.so'be se sporo i nespl'etmo -kreCu. Usl,ied toga se u njih znaln.1o ee~ ..

Sl. 32. Ma-sn-o >b'kli.VIO se X>av.nomj:erno ;raspo­PecLUI.ie 'U g0\ia-7>nli:h 050ba.

6e javijaju raz:ne .powecle na radu, ~1a ulict i u kouCi.

Gojaznost usljed mehaniCkih opte­re6enja more da iza-:rove v.rlo Oeste bronho---plouCne :ifnf-okci.j-e, z.astojmu srCa-· nu i.rum.f.icijGnoiju, upah1e :pa'Omjene na koi.i. i degenera1:r:irm.e promjene na zg.lo­bov.ima nogu, kro·lice, kiOmenog stub.a.

LijcCenjc i pr'ofilaksa. Preventi-vne mje1·e za sp1·et:avanje poja ve gojaznosti se .sa.s.toje u zdravstvenom .prosv]eCi:va­nj-u i vrus.pj;tanju S.h·dk:fu slojeva jj-ud~.

po.sebno djeoe i omladim:e, u veal sa pmvilnom ishmnom, UZIXV:lma gojaz­nas.ti i po.sljedricama koje ona daje.

Os:novrnl priuci.p lijeDenjo. goj.aznosti je smaonjenje tjeles-ne m"!-i-':! ma vrijed-

mooti koje odgov.o:raj-u Zivotnom dobu, polu, vi-s:ill'l'i i .z.arnima·nj.u. Goja-.mru o..~o­bu treb-o d-e'talj1no upozm.ati sa po..~lj-edi­ca.ma. koje <la:je goja21nost i naCi•nom k-Dlko se moil.: 1pos!tiCi no:rni.u!l:na tjeles­'na mas-a. Gojaznu osobu treba ubi.iedi­li da :;jbQg .zdravstv-eni.h razloga :\ kom-­pUilrocij.a koje OOje goja-znost m-ora d-a se zauvij-elc odT-ekme loSih naMilka ~Ino­

Senja v-eB.h koliCim.a h!rane, koje uv..""O­l~uj-u goj.a'Z'J1.0SII:. Smanjenje tj-ele.sne ma­se .na odgova.rajuCu moZe se pootiC:i. sa. mo slll><lJnje:n.im uno.S-enjem enet·getsk:i:h hr.arnljivi!h supst.anci {u-gljonih h.i-dr&ta i m.asli) u>Z odgov-a1:aju6u fi-t:i.Oku ak.-tiv­nost u tok<U r.a·da •i u ,pelniodrilma oclmora (1·-eloreac:de).

I..rijeCenje goja-:cnos-'b.l prediSitavlja vrlo l'lesto te&koCu za mnoge goj.a-.,ne osobe sa loSim na'Vilkama u ishrarni i ·u fizlC­ki.m akti'VInos8"ma. One C:-esto ne mogu da s-e odTek:nu obikrih veCer.a sa prjja·· t-eljim.a i pra21ni.Cn.ih obj-eda i n.a.puSt.aj\1 l:ij.eQenje p-oslij-e nekohko :neclj-~ja, te .se ponovo i da·lje goje.

Energ-etSka v.rijedrnost ishrane tre!:m da bucle sarmo talk•va da o:OC:zbjeduje postepeno troSe:nj-e rez.ervi m-asti u ot·­gamiz.mu i -smanjenje tjele.sne m.:'ls-e . do od-gov.amaju6e.

Sma.nj-emje en-erget.sok-e vrrij-edonosti hr.a:ne u \S'V.alke goja2me osobe je .i:ndivi­du.a.l!no. Srnatra se da je najobolje da se e:ner-getska vrij-OO.noot -dn1eV1n-e ishra;n-e smanji. za 30-501l/u. od standard:ll'ih dmev.ni.h po·t:.i-eh!:.\, .zavjsno od uzL".as.t .. a, pol-a i z.an'llm..:'l!lja. To, pra'kbiOno, 'ZinaCi d.a dtij-et.:1. za gojazmc os-obe treba d.a ima one1·g.et~ Vl".ijOOmost za 2093-4187 kJ ma-nju u odmosu na st.an­d'ardne_ dnEWne .potr-ebe.

Sma-n.je.nj-e Emerg.et&ke vr.ij-edmosti i.s­ht·ane ·u goja?mi.h osoba treba da bude i&kJ.juOivo n.a xaOurn .san-anjenj.a energets­kih h ram.lj.1vi:h supstanci {masti i ugt\je­'l'li:h hi.dra.ta). OstaJ:e hranljiv-e sttpstan-

1.35

oe treba da re U!niOSe u .koliUi.rnama kao u ~1olnlalno 1.1th!r.anjen±h Os.oba, zav:isno od U'Zl'®'ta, pola i zan.im.a!n.ja.

U{l1oSenje alkoholm:hh pita. ~oved odgovaraju6e ogr.run],~ jshrrame g()­ja,zne osobe troba d.a izbjegavaju uzi.­manje alkoholnih 'PiCa. Uz.imanje al'ko­hola moZe .da sprije6i smamjenje tjeles~ ll1.e mase u gojazn:ih osoba, jer 1 g alko­hdla d.aje 29 kJ. Energetsk-a vtrijednost

al.tkoholn:ih •Plea mora. rl.a bude uraCu­nata u dmewm enengets:lt~u IVrijedm.ost is­hr.ane.

·Kretam.j.e, f.iJzi:Qlti rad i spoot:.sk~ .ak-1-.i.vtnostzi noop-hodini &u, u-z restriktt.ivnu .i.shranu, 7..a .1ijeDemje goJazrri.h VSG•ba. Sv.alkodnev.ne Setnje, odreden f.J7.Lf:ki J:ad, spoY-tske ark.ti.vnosti omogu6avaju postepano sm.1.njenje tjel.esne mase u goj.a7m'i:h osoba.

HIPOVITAMINOZE I HIPERVITAMINOZE

HiJpovltWninoz.e se ja:vljaju usl.iOO ned-Ovoljnog rwnoSenja hilo kojeg vi.t.a­m:iaJ.B.. Hipel'V'ilhaminoze se j-avljaju sa­im.O pri suviSnom unoSanj,u l!iposolubll­:n:ih :vitamina1 jer se o:ni Vl'lo teS.k0 i L"::PQl'O izluCuju. iz organi~.

SLABOVIDNOST U SUMRAKU '(llipo,.mmimoza A) (Hypovlkrrrimosis A)

•Hilpovirta:mi.noza. A je bolestt kojo na­staje 21bog defiiairt:.a ovog vJtamina u or­.gam.irma, a na:j0eS6e se .ispoljav..a pro­mjenaana ;na oi!irrna1 s:Lu:zmici org.ana za di,sanje i org8lrla 7.a w.renje.

KliniCka sHk3. Narj-ranida subjektiv-.' "Ina" "")rob:<. u~ooJ<ilnika· ... ·Mp~'Vitam'­

!n.Ozom A je &l..abljenje v:i.da u s.uaru·aJru. . Ono je uslo\1ljeno poremeCajima s1n-tc-· ze todopsima. Su.Senje k<m.jumikrtiva (ksc­roza konj'l.lmik.t.iJVe) 0. ro2mj.afu (tk5e­J"Oza roZ:njaOe) j-aVIlja se kl8lSll1ije, us!jed ,poremeCaja luOemja su?Ja. Pored ~oga,

j.a.'Vljaj-u re mrr!k.e pigmen.tacije u ko­nj-urnkti:vi i na j,vJoama ro2mja:Ce.

1Promjene na slu'21Illioi org-a'l'la za di~ sa'llje su y.sloV'ljene poreme6ajem luQe­nja sluzi, ol'O'Llarvanjem epitela i suv:im 11t..aE1jem.

136

-Pl'0111jone ma slu"'2J'n.i.ci or.ga.na Z..'l v.a­;renje se ispoljav.a.j.u metoorl-zrrnom i pa­darvom prol.i.va.

LijcCenje i profiiaksa. Preventivne mjere sastoje se u obez:bjedenj,u dO"VOlj-

Sl. 33. ZiaSI.ijeplje.n•ost voza.Ca naj.CdCe je · u surmrrakou usLcwJjenra hiopavoirtaan:ialozQIIJJ. A (sl. A). Posli~e 'Urz.!Imanlj-a virbamina A ,srnctnde

su .ne.stale (sl. B).

nih koliein-a v.ilt.amdrna A ~woj dojenCacli 1 maloj djeci. Te ko1i0ilne su oko fl!)OO

i. j. drn6'ffl0.

RAHITIS

(Raohltis)

Ra:tritris predstavlja bolest rastenja, J."a21voja i obn.fll'tlj-anja kostiju. On.a Jl.as­taje u dljece usljOO nedovoljm.e mim:•ra­l~z.a.ci.je o.steolrlnog tk:i/va. Neclostata1<: v.ilt.amina D u orgami2lm.U n.astaje zhog D1edovo1jnog sUII"I.Oarnja, 'l1edovoljnog nje­govog unoSenj-a u hra.ni, poremeCaja njegave .apsorpaije i metalbol:i!zma u or­garni'zmn.l. Rah!i:tfus se ja.vlj-a u dojenCa­di koja se hTane vjeStaOkom hT.a;n.ocrn. On se jarV-lja i •U male <1jece ako se Imi­ne pr.et.cilno prd:i.zvodima od braSna, a .ne unose ci.ov9ljrne koli:Qi.ne vitamina D na dn1gl rnaiffin.

KliniCka slika. RahitiCna djeca Cesto mogu da i'Zlg·ledeju .nonnalrno uhr.anje­na, aJko hranom Ul!lose dov.aljrno enel·­getsk:ih vrljednos.t.i.. Medwtirm, ona su nem.ii"J'l.a d. ra'ZldraZlj:irva. Ral:uiiUis je, po­red promjena na ikost.ima, IPraOOn poj.a­vom drug:ih s-.impOOma ~ 2111.cllkova (mli·· ta<vost mi:Si6a, .poj.a.v.a. tetani?mrih .grC;;!va, d.igestiwrlh poremeCaja i dr.).

P.romjene na kootima w karakt.eri'>­tiJOne i ·118lko se prepoznaju. One se j;s.po­ljavaju mai:im, okro:gllin ~neorkoSt.alim polj.irma u pljosnati.m kosrtimoa loba:nje, kooja se 'Ugibaj.u .na pr.irti>s.ruk, sl:i.Ono kar­tonskoj har.tiji - kraniotabes. Kranio­tabes obiCno iSCezava poslije 6 mjeseci. Medultirm, poomjene na lo'bnrnji i dalje se razv'J.ja}u. JaVIlja se ispup;OOno.s,t Ceo­nog i parijeta:lnog dijeLa lobanje {capu't qu.:~kkatum), a zarlwaT.anje predmj-e fQn­tarneie zak.a..llffijav-a. Drug! :M!11.i znak je -zadeblj.arn.je mjesta spajorunja rebara i grudnoe :ko.srti (•>'l"ahiti6ne ·brojanice .... ). Pored toga, j-avlja se defo:rnnadja gTud-

Sl. 34. IskJII.ivlje:nos1t n-omu u ra1"Ui1:i&rog .dje-6<JJ1<a.

.nog koSa. .koja se ispoljarva lli.pupCe-noS­t!u gl.'Udrne kosti (, .. ptic\iji ·gnudm.i koS-.c), uvLa:OOnj-em reba-ra u V1i~.iln.i. diJalfu:agm~ (»Ha~:r.isonov.a. bra'Zda .. «), Kada se rahi­tis prodlu0.i. u d<vugu godi:nu Zi.IVO'ba., de­formacij.a kostri.ju .se d-B!lje ra.z;vija. Tada ma.staje Jci:foza. kiCmanog s~uba. Kada xa:hWiimo diijete prohoda, ramhj.a.ju ~ defOTrn.ilteti nogu (0 i X :noge, .isokrivlje­rnost .stQpa-1-a). K:ilfoz,a kli10me se dopu­~1juje lordo-JJOll1. Deforun.acij.a kaTliCnih koo'tiju jav.lja s~ ka&nije.

Dnuga .Q5Tlovna kro'alk!teris.bika .mhl­bis.a je mlitarvost :mfiSlCa. J.avlja se nad.u~ imrt trbuha, koja se objaSn}aiiJa atCmi­jom mi'.S.i.:Ca crl.jeva i ineteori:mnom, koji a1a.s'taje uslj:ed ~erneCaj-a varenja.

TetaniCni g.rCev,i se Oesto javrljaju u rah:i.tifule djece. GrOevi m'iSl.Ca ruk·u, .nogu, glasnili ?Jloa ·pra6€'ni su jak'bm bo-1ov1ma. Zbog toga raMt.i!Ona djecc1. pia~ 5u Oesix> i imoaju lte'SkoCe pr.i. -dojenju.

Ra:h:iltliOna djeca se ol:iiimo ~oje, po­rebno :i(ls:,san.o.:ti clio glav.e. Ona su sklo­na. infekdijama organa za dlisan.ie, gas­tToi'Iltesiii.na;l'tlim poremeCajima. Rnzr1oj

137

1·.ahi:tiCne djeoe joe poreme6en i ona za­ostaju u rastu. Zu'bi :im izra.staju sa 7...a­.lcaSnjenjem. Ra·hiti.Ona d.jeca kasnij~ poGinju d.a sj.OO-e, stoje i kas:nije prono­.ct.a:ju.

LijcCenjc i profilal{sa. Preventivne m}ere trebc• d.a se sprovode od Pl'vih dana poslij-e rodenja. Polito rn.mjc.hno mlijeko ne sadl'ii dovdlj!ne ko1iCi.rne vl­tamina D, to ovaj vHanin mora cha se dod.aj.e dojenOOtu od prvlh da.na posli­je rodenja. Ove ,preventirv:ne mjere tre­ba da ~ s.provode tar'kode u ipreds.kol­.s'kei S"ko1Sike djece 1 omladrine ti~kljuCl­v.anjem u Sko1slti ob1'dk !llamimn.ica koje o:beibjedruju vitamin D u dovoljni:m ikoliCilnaana.

LiJeOOnje· IS€ sprovodi davarnjem pre­paT.ata vitami111a D, sve dok se ;ne ~zgu­be rn.aci raihdll.lsa. Dnev.ne do7.e lm1.os.c 1000--5000 i. j., za'V'isno od Wli:ne h<r· ·leSti.

BERIBERI (M. Berl-b.eri)

To je h.i[)oViltamirnoza Bt. Dna .se javlja 1.1 dJece i odr.aslilh osoba, .ako hr.amom ne unose dovo1jllle koli!Dilne 1.ia­mima. Hh~"'IVitam.irnoza Bt se jruvlja u stanOW'I:i-Stva ,koje lMo OOTIOVillU hranu upotrebljav-arju polirani piriooC. Pored toga, ona moie c1a So!= jav:i u h.roni~'l1ih a·llkoholi!fuTa, u •bo1esniika &a obo:ljenji­m.a o1·gana za va:renje i jebre.

HJiniCka slika. Prvi simptomi i znaci h•ipovitami!noz.e B1 :ispolj.awaju se u bo-1-usnilk.a obiC:no prl :H21i&om naporu ili u tok.u neke imfekcije. To su rma'laks.a­lost, osje6aj sl.aibost:i. i telrlme u 1110g.am.a. Zbog tog.a hod je ot.eZam. Bole&nici se Zoa•le na prokomitial:ni bol :i lupani·~ src.a. Po.stojlj, osjetljirvoot anri&roa potlto~

ljenica pri ptiilti5k.u i stezaJnju. Ovi sim­ptomi i "'naci anogru da .se od:raZa.vaju mje..o:eoima, posebno u bolesn:i'k.a Ci,ie

'j :10

zandmarnje ne ZEI!h·tij.eva vet!i fd.zi:lllti nu­por.

U boleSLn:ika sa •wlai:nim« obli!k.om berlberij.a javljaju se o.pSti edemi, koji su ;najim-a:Zeniji Jla ~1ogama i liou.

U bole,s.nid{.a sa w.!>'Uv:irm« o.bli:kom bed:berija j.nvlj.aj u se ugl.avmon1 simpto­mi i znaci oboljenja n-erava. Skeletll'li m.i>Sici postaju sve tarnji i sl.8Jbiji, ie je kt·et,.a,nje .sve t.ezc. Bo1esnioi mrSave i postepeno postaju s.ve W~e p()lkreitljivi. Izra."Zlita mTSavo.st i p1·.ilkov.:unost za po­steljfl.l .pogoduju pojarvi inf6koije.

LijeCeujc i promlnksa. IZbjega vanje -u,pol'r-ebe u ishrarni iskljuc.i·vo polimnog p:irjnfu i1i bije:log hlljeba predstav•lja najv.aim!iju preventimm mjeru u suzbi­ja.nju poja'Ve hiqJovi:tamimoze Bt {beri­henija).

Ra.Zlni 0blioi hi:povd.tamiilloz.e Bt lije­Ce se oralnjm 1U pa'l-erut.-~~raiJ.TI!lrm cla<::a­njem prep.aTata vitamima Bt, 20-50 mg dnevrno za duZ:i period. ZnaCajmo je cla se :itzrnrijeni na0i'l1 ishr.ane :i kroz :nju obezbijed-e d<Ovoljne lkolii:Cime tiamitna.

PELAGRA (·PeHagra)

To je . h:iJpoV'Iitamlnoza zbog ned.os­tatka .n.ijacina u orgaa1.izmu.

Pel.,ag1·a se n.ajOeSCe javlj.a u stanov­nistVta looje kao os:novm.u hT·a<nu kor.!sti luuikuiJ.·uz. Pri m1jevenj'l.l kuknlnlza ll.ttj­v.eCi clio mij.c\ain.a .se g;uJbi.

KliniCka sUka. Pelagra se i.spoljava obUmo na kraj.u 21ime. Bolest ;JoOinje smrunjenjem apetli<ta i .:tj.eles.ne mase iP€­Uoojem 1u je..n.k-u i slumtici usta i prolivi­ma. &1E1mik: je pospan i psihiC!ci ·zbu­:nj-cn. Promjene na koii u vJd'l.l crv.eni1a, svra:b.n j peOOnja s-e ispolja·vajru uglav-

Sl. 35. 1:z:glecl :otkL1.1~venilh dijoelov:a tijela •U ·bolesn~ka osra '[)0lagrom.

nom .n:a otkr1ve:nitn .ddjelovb.na ruku, E-· ca, vrarta. Kasnije tk.oia posotaje BUV.:I,

tvrd<a, pokriven<a ku.·.as:tam.a, sa krvavlm pod1iMDna· ;,

Pl'-omjene tna organima za VJCU'.enj~ se

ispoljavaju crv.enilom slU"Zm:lce j.ezi:ka shl'Ziil:ice usta. SUCne promjene se jav­ljaju na slu'Zlniai \l..eluca i cri}eva. Zbog toga 5e javlj.a}u zn.aoi ~psije i pro­

hl'Vli. Promjen€ na nerVlnom sistemu i:7..aqj­

vaj-u nai:zmjeni&lo utuOOnoot ili pre­nad:ra7iljivost, pos.pMlOSt, g1avoho1ju i v.rtog.latV"Jou.

LijcCenje i profilaksa. Preventivne m:jere sastoj.e se u prosvjeCi:vanju sta­novniShv.a Ill ohlasbi pr.a'V'1lme jshr.arne: i.'Cbjegav.anje ishT-.ane u kojoj dominira hljeb od kulkunuznog br.a.Sna, korJS6e­nje mli.jeka i ml<ijeOn.ih- proimvoda u·ls­

hTani. LijeQen.je se sastoji u davanju prepa­

l'arl:a nijacin.a ili. lll!i,k.o:tinske ki1;;eli.ne, 300-400 mg dnevno. Jsh1·amn treba da ,ie bo~otlt,a ,b,ie1-.M"J.OOvinn:mn 1.-ivo.tinjskog

porljeltla (meso, m!l!ijclw, si!r i jaja). Bo­lesnici. sa iZl'ai.enom deh:idr:alacijom i·z.a?N·anom rprolti.rv.irma, mhti:}evaju jnf•u­zije rastv.orn eldlotrolirt: .. '\ '-I dlju rehi.dr.a­

tacije.

SKOltBU1.'

(Soorbut)

To je hlpovli.·tami:noza C. On.a ':'last..a­je usljed dufl\"'Jtrajnog nedo.stal:l.ta -,d.ta­

min.<>. C u Ol·garni"llffi'U. Skorb.U"t n.c\st.aje po.sli.je dugotrajnog

n-::dovo1}nog wnoSenja v.1tamlj,na C .~.<\ hr.runom. NOOosta.t.aJk ask()l,b:i~lSilte ldse-1ine u hrani moZe da bude pooljedic::1 njenog l"azaTanja pri kuvanju ili i")u·v~­nju namtrn.ica.

KliniCka slilta. Prvi simptom~ i znaci S<korbuta su m.a1la~salost, br:zo zam-;n·a­nje i .neza.·ilnteresov.arnost; kasnij-2 5C .iavlj.aju bolovi u m:iSiCima, ~lobovima i .J<ostim,a, nawtri.to noCu. Q.s,nov.;e pro­nljen-e nalnz.e se u v.ezi.rvmom tkri.vu, kvs .. tima, zuhirma :i krv:n:i.m sudov.irrna. Des­ni su oteOOn.e i !k.rwwe. Zubi 1.l d,i€D"Z se l".enonna'lno r.azvJ.j.aju, a dentin je porv­za.n. Propustlj:i.v.ost zida k-81P.lilar.a je pn-­veCana. Zbog tog-a se j.av-lja-ju petehi;.al­!l'la kiWa.vljGOja u ·kd'lii., s1u7m'lcann~ i

drugim tkiiViana.

81.. 36. otak 11 lm:tvlarVJ.:Ienjre .tl. des.noi. .pt'li pra­nd·u zuba prv,L su :llnacl sk'Onbuta (biJpovLba­

m~not.e C).

139

LijeC!.'?r.je i profilaksn. Preventivne mjere u su21bij.anju hi.pov.itrurntimoze C s.atojc se u zdravstvenom prosrvjeCI.va­nju tru.ldrnloa radi pravJ..lJn-e ilshrane do­jenOa.di odm.a:..~ poslije rodenja. PoSt..> maj.Cino mlijeko ne sadrZi. dov.oljne .ko­lieine v.irk1trri:na C, o:n. til.Ora da se <..fod.£'1-je <k:ljenfutu vee cd pr\l!ih darna po,s.lije =rodenj.a, biilo kroz .inrclu's:tcij.ske prepa.ra­te, b1lo u vo6nim ookovirrna.

lJij-eOOnje se S<CUStoji u d.av.arnju oral­nim putem iprepararl:.a a&ko11b.imske khse·· line, 3 X 500 mg dnevno.

ZUBNI KARIJF.S (Zubni kvar) (Carles doroiJis)

Zll'bn.i k-var p.rOO.stavlja v.rlo ut'e.Stalo obolj€Jlj-e u d-jeoe i odraslih o.s:oba. Sm.atro se 00 neprav.i!Lna i'Shrana im.o.

ve1rilkii. udio ,u pojar\1!1. ZUIW...og k<Va.ra. Za :nastajanje w:bnog ik.'Vara se okr.lwlj.uje nedovoljno umoSenje bjoel.an:OevJma, ~­oijuma, vltam:im.a A i D, n1edosrta.taJk fl'l.lora u 'Vodi i hra:ni.

S:rn.crora se da emajl i dentin zuba !SadTZe ra2me SdLi, ulk!1ju(h.l:ju6. Li fluor. Nerlosta:ta!k fluoroa u vodri dopr.ilnosi po­jaw:i .zwbnog .klvar-a.

Profilaksa i lijeCen.ie. Preventivne mjere •U ~reOruva.onju pojave zubnog kw.ara joS u djetirnjs.tvu jesu one koje se sp.roVode u prevGD.ciji r-ahirl.isa kod dje­oe. Pored toga, k.a.o wa.Uaj.na preventi.v­na mjera je flruorisarnje vod.z .tli paste za 211lfbe. P.owbna profilakit:LOka mjera je &balna konrbrola ,.,.tanja :!)Uba i lije&mjc ~I.POCet:og 21u'bnog ka.Iiijesa. U preven­tiWle mjere s:p.arla l zd[l'.aJVsbveno pros­vJeC:LV\alnje d v.a.spitanje d•jeoe i omla­di.'l"le, sta!ltov.n:iStva uopSte.

: :, '"\. _...... )-\(C/lll'i,l (f' r 1 i sle.,J/.-) 1

I I i -. '

r- if' ' -- -~ '"\ -l("\ L-1..' I fl ·~

I r. ()10\.\ i 1 - ..,(~ 'OJ""··_;') c,. · " ·· ci. 1u:t1 o, J i.Y~"Q;'Z , 1

1 ll (, '' " \(\ G<1 C n_ . cf0l9J.{~e- ,I\ , Q' .. -·

i't c ~' ' '""' "'"' "'""'" U'vtii.-c_i~'v\tv&!-CS'_: :~ 7.Ji,',(;( h~oLo~-9. ~. •· ' 1 f/ ~ Y t: Ill:"}?'?) r"'' t" J ~, mf,N 01 . : ~ :J~"'' w,roc{~;,l) ~t~t

\ J..l'' I i {ir/ ptf)~ 4/1 c.-~'_nJ!)Z J ( t ll.. vv(~ \0 I I 1 L . " . : I, , a,\" \i11 Jo.wv\MY"'

( ._, I -

1

, t:; . v- 11 . (J \' . : J U,\,1\11- ·: · . ; \:J---V\ I· ·

G-\,I.AJ)W S \ ~J,·lYAjt 1Y,~~Q)}JJ\ !40 . ( ' -1 .... {/\JCJ)LO> / A.A

LITERATURA

1. Baljozov-iC, A.: Neoa hiTu.rSkih bolesnika, Vi.!ia medkilnska ,!;kola u Beogradu, Beog.rad - 197G.

2. Hral:nerd, H .. i sar.: Sa111emena dijaQnostika i leCenje Sawcmena administrac1jn, Beograd, 1973.

3. Bnunner, Sh. Lillian i Suddau-~h, S. D.: Tex~book of Medical - Surgical Nlli.'Sing·, J. B. Lippincott Company, New Yol'l•

4. Dik:1iC, D .. j St.ojanoviC, B.: PTaktikum i::: aku.tnih infektivnih bolesti Vi.!ia medlcim.slca ~kola u Beog·radu, Beograd, 1!176.

5. Fream, C. W.: Notes on Medica.! NuTslno, Chwchill LiVingstone Ed':inburgh i London, 1971.

6. Ha,Jhubel', J. M. i Kirchma:ir, H.: Hitni sluCa.jev£ u lntemoj medidni Mediainsk:a knjlga, Beograd - Zag-reb, 1960.

7. Hul,l, J. B. 1 Isaacs, J. B.: Do-It-You.TSelf Tevision to1· Nu.Tses, Baiillier Tindall, London, 1970.

8. JoliC, M., V•iCentijeviC Lj. I BordeVliC D.: Nega bolesntka - op§ta i speci;alna Insti.tut za strucrto u.saVIrSa·vanje i spec:ijal,izaciju zdravstven!h ·radnika, Reograr:i, 1973.

9. Likar, D.: OpSta i specfjalna nega bolesnilca Zavod za :JzdavMje ud·l:ben•i·ka NR S!'bije, Beograd, 19Gl.

10. Mez.iC, A.: NerJa bolesnika Zavod za udZben!ke i nast. Sl."eds. u Beog.radu, Beograd, 1975.

11. Rlsti~, S. M.: InteTna medlcina Vlh med.icinska Slrola u Beogradu, Beograd, 1976.

12. Ris-tdC, S. M . .i. RiSitiC R. N.: Dijetettka ViSa medoicl!n<Ska Skola u Beog-radu, Beograd, 1976.

13. RistiC, S. M,: Hematologija Zasvod za udZben. >i nast, sred. ru Beogradu, Beog,rad, 1967.

14, Ris!;IC, M. ·i R·istlC S.: Inter-ne bolesti sa nerJom Za.'VocJ." za udZben. 1 nast. sred. u Beogradu, Beograd, 1980.

15. RisbiC, M., Durano'V'iC D. i Sremac V.: Specijalna nega internih bolesnika V.i.Sa medicinska .§kola u Beogradu, Beograd, 1974.

10. Skil·lman, J. J.: In·tenstve Care Little, }3(rown and Comp!J.Il1y, Boston, 1975.

17. Watson, B. J.: Medical-SttrQical NursinrJ and Related Physiology W. S. Saunders Com~Y. London, 1972.

141

PRF.DGOVOR

UVOD Lspolj.av<br~jre ·bol-es~\ LTtv.rd'ivBinl}e -boles.bi I.;tjc·Cenrje bol-esnioka Tok i •i.shod boles'd

SARZAJ

KIB::~:iii-kaci.ja (podoje:Ja) i·111tet'ni-h· hol<:!sohi

BOiLESTI ORGi\JNA ZA DlSANJ·E

Bolesti I;'0:1•nji·h dL•;adrn·ih pUJtcva Na.z.co!J , Pol:enl9ka kijoa'\ll.ica Za.pa•Ljenje g~nk!\•j,ama i d.uSn•ika·

:U;_•Ie.sti b:ronhij a A kiu'tlnl lbronhitbi'S Hronilin\ :bronhBtiiS Ilronihijal:nao aiSPhrna ·Bixmh'iek:lrl<.ije

Bol-esotl ;ploui:a . .P.n-oumonHe 'fubciikllll<>za .pl'U!Ca Apsces pl11.Ca P<l'ofesionallin-e ;boles'd IP'1uCa (pne-umak-o-niO'.::e) ·LnfanM: .p:Lu1Ca· Em1firem oplr.1.Ca T•umorl pl·u.Ca·

Bolesti plu6ne maracnJice Gpleun:e) U;pal)Jrl'O qbo1jen~-e pleull-e PnoumotOtrafk!s

Bo.les1Ji medid·a:sM.numn. . Upa1~no obolijreruj,e medida\Stimull.2 Tumori mE!dlitila!:lbim.uma

BOELrES'I'I SRCA I K.R:VNIH S'UDOVA

Bolest<l l:llr:ca. •

Betl·estli cndoka•ndJa

l:Jt>lesti ~rWI:irh ,'>'lJ'dova

AtcrookJl.eu:oza Aor~r.nid!Ska. hiJpei'ten.z!da. Arte:n!jiSka h!'potervzij a P·roSi.r&nOe vona· 'l'romboza vena

5

5 {;

10 ll

"· i'J

15 15 l!i 17

w

'" ;a w 20

2.2 22 22 23 20 30 30 31

32 32 31

35

" 3B

:rr -iO

41

54

54 li6 57 S8 50

Zapa·L}enj-e venR• . Por.cmeCwjii (SLaho:;4t) pe.r1ifernor. l~t'Voto·h:a

NGurror.i:t'lktu•la<tO'llna d!i&Mni•jR Binlropa· (kolaij)S) StJ'k

BOLESTI BUl3REGA I MOKRACNIH PUTEVA.

Bolcsti bUJb.reg·a AkUibno zwpal:jeruje bub:t'E'og'<l Alou1tlua buhr€0n011 ~ll'lGwNcijencija :HronlOno 7.<1ij)w1jelllje •lmboog<J N·eiroarrl (neJk.ol:.sk·i) s.i•n.dlt'Om

Boh~sLi mo.!.u·n·6nlh ptJJtCNB• .Zapa·lojenr]e mQior.a.One Oe>liiJI::e liku•bno zapa·ld~ruj.e mo:ltoraime bt:Siike Hroni{lno zapa,l[jlelnjje mnkil'afne -beSirke Za'imJdenje buibreirnt':',kal'fllrice. Kai:k;uloza bwbreg31 i mo.k!l.'aim·ih putev-a Hron:IOna -bwl;,:rcina illl.sulfi'0ije·n'Cija:

BOLES'I'I ORGANA ZA VARENJ.E

Bol6sLi lll.:sta. i. Zdmijela. lipa-Ja obcl~-enja u.~~a , r\kutno zapa·ljen.je \rta:jlrd:Jta Zapalj·enj e idll'ij-ela

CJoks.l~ "jed·nj<iika .ZapaU;joenj·e j,edtfltira·l~a 11umor·! j-ed'!lli.alka

.Boles-t.i Ze1u.ca Ak.u•llno z~pa1Ljend.e Ze·~UiCa fko)niCno za;yalljon:Je Ze.litu:a Ci·r Zeliuca. . S.puSten Zebu:da-c 'l\umOL'l Zelouca

Botes~i .tarnk.og cridl:'ml Ck dfvanaestQPala.OOog crljeva. Upa!ltn·o obOO.jende taJnkog cri~:eva C.rrven.'i paraoz:III!i . PoremeCo:jti '1.1: JPB.:Sa!ll crUeva .

Bolesti debelog ouljeva. . P:l·cnadtra<lillj~ovo debelo m1Uevo Upo:lno oboqj<enj:e debelog crid eva l'u-mor.i d-ebelog orj.joewoa

.Doles.~i 1it'b.uSne ma•l'·a·miCe Ope.r-ltMeuma~ &ku·~uo :t81Pald·e.nri~e '!tl.'buSne ma-rallllice Hiront·Cno zatl'n·l!i·emU.e ·tt1bu&ne rn<~•ra•rnice T·umet'l'i t.t,buSne ma.raJnice

BOLF.STI JE'llltE,, ZU.CN:IH P.U.'I'EVA I GUSTBRA.CE .

BclesU. j-etre A'l.lkhno za...nail:,i·enjiC j ebr:e C!,roza je(Jre . Eh.i.nO~etkrus j·eolire . ToWJnLCiLli j ehre .

Bo!esli Za.tOne •ke..'l'ice ·i iiut:.'Tli'h p!.utevl't

GO GO 61. 62 63

65

(13 G8 70 71 72

" .,, 71 74 74 75 ·JO

" 83 83 04

115

8fl BG 36

87 U'l

" 89 91 91

92 92 93 D4 97

98 98 90 90

100 101 102 103

104

105 105 ·10'( 100 .109

HO

2ul!ni kamencl . . . A!ru~no :;.apa:bjenj-e ~uOn·e. ·l<-esice .

Hro-niCno za'Pall'j;Onje 2:u<ine ke-sice iiolesh panJkreasa. ~g)Ul§OOra~c) .

Akulrno zapaLjende pamlll!.rerusa· Hron:~Cno 2apa'Lj,enj.e .pam~klrea,sa. Tu·mo-r.i ,pa•n.'kr-ea~a

BOLC.STI METABOLI-ZMA

Bolesli :zlbog rporemeCada. meta·bO'Hzma. bjel·alnCev,Jno Urra-l<na. odrropati:jiCl (g:iM) .

Bo-lesti z.bog ,poremeCaJja meta.boli-?lTila. mo.:stl ("i·i•pi"<l"a) Hipeol"\l•i!Po.pro!teirn emlij e

Boleslt zbog :P9.remeC<Jjoa met;;~bo-lirzma ... ~gWjenih hlcLrad:a

Se<':t:•l10a lbolest

BolesL zbog porern.eCaU·a· meta;bo1iz.rna· vod~ i soli Dehidrrutad}a• (clrehri.draoi:ja) Edema. . Aoidoza i alka.loz.a. .

Do-le-sti n€(Ilrarvi1ne ish!ra•ne Jvbi.Sa·v-os-t GpothrD.Jn:jenos.t) ,Po\:iH'.a~nrj-enoot bO·dau'l:ev>i•nama. (b01les-t !lwa§ior.kora) Gojai,Zinost .

Hipovitamino:Z-c i hepervoi:ta:m•ino?.e SlaboV1idlnos·t u sum1·aklu. (hl.pov.i-taanim.O'Za. A) Ra·1Jiot:is Rc<riheri PP-ialg)ra Skortmt

Zubnd• kal'ije;s .

LI'l'I.::RA.TUR•A

llO 1-1•1

H2 013 ll3 1114 >14

'"' 1\16 117

L18 1119

1110

120

>1·23

'"" 127 ,.. 130 131 133 13<

130 .J.36 137 13S 13& 139

140

041