INTERNET ALATI I SERVISI

SKRIPTA

RADNI MATERIJAL SAINJEN NA OSNOVU NAUCNIH RADOVA RAZLIITIH AUTORA IZ OBLASTI INTERNET TEHNOLOGIJA.

Skripta se besplatno distribuira i namenjena je iskljuivo studentima u edukativne svrhe.

1. POJAM, NASTANAK I STRUKTURA INTERNETA

U savremenom svetu broj novih korisnika Interneta vrtoglavo raste. Internet koriste svi od dece do staraca. Neki Internet posmatraju kao bezgranini izvor zabave; drugi se njime slue da bi, u okviru svojih profesija, sticali nova saznanja i kontaktirali sa kolegama irom sveta. U novije vreme sve vei broj komercijalnih preduzea nastoji da iskoristi neslueni potencijal Interneta kao jeftinog elektronskog kanala distribucije. Moderne banke, takoe, stiu sve vre uporite u ovom novom, virtuelnom svetu, koristei trokovnu efikasnost informacione infrastrukture Interneta za automatizaciju najsitnijih transakcija u bankarstvu. Male inovativne firme, ali i itavi konzorcijumi sastavljeni od najveih proizvoaa softvera, hardvera, kompanija iz oblasti telekomunikacija i sl., ulau ogromna sredstva i napore u razvoj novih platnih sistema i transakcionih mehanizama na Internetu, poput onih baziranih na inteligentnim" karticama i digitalnom novcu. Internet se, gotovo preko noi" uvukao u sve sfere naega ivota.

Da bismo bolje shvatili znaaj Interneta u savremenom svetu, neophodno je da se upoznamo sa njegovim nastankom i razvojem, strukturom, i sistemom protokola i adresa bez kojih bi njegovo funkcionisanje bilo nemogue. Pored toga, neophodno je uzpoznati se i sa aplikacijama i korisnicima Interneta.

NASTANAK, RAZVOJ I FUNKCIONISANJE MREE

Internet je infrastruktura koja povezuje raunare putem telekomunikacija. Nastao je 1969. godine, kada je pseudonezavisna Agencija za napredne istraivake projekte (Advanced Research Projects Agency ARPA), koju je osnovala amerika vlada pri Ministarstvu odbrane Sjedinjenih Drava u cilju razvoja stratekih projekata iz oblasti komunikacija, finansirala malu grupu raunarskih programera i elektronskih inenjera da redizajniraju nain na koji raunari funkcioniu. Rezultat ovih napora bio je ARPANET, prva raunarska mrea. ARPANET je zamiljen kao mrea koja je trebalo da obezbedi komunikaciju vojnih laboratorija, vladinih biroa i univerziteta, na kojima se realizuju brojni projekti od interesa za armiju. Tokom sedamdesetih godina ARPANET je postojano rastao, da bi ga 1975. u potpunosti preuzelo Ministarstvo odbrane, pretvorivi ga u sadanju DDN (Defense Data Network DDN). Internet, naslednik ARPANETa, osnovan je 1980. godine od strane Nacionalne fondacije za nauku (National Science Foundation NSF), a obuhvatio je na desetine hiljada istraivaa i studenata, iz privatnog sektora i sa univerziteta, koji su bili povezani na ovu mreu preko raunarskih centara u svojim institucijama.

Sedam godina kasnije, Internet je povezan sa ARPANET/DDN mreom i tako je nastao NSFNET. Ova mrea je u poetku okupljala uglavnom akademske institucije irom Sjedinjenih Amerikih Drava, a prikljuile su joj se i NASA i druge dravne agencije. Otprilike u isto vreme, 1978. i 1979. godine, irio se i Usenet, konferencijski sistem preko koga su (u poetku) studenti i profesori amerikih univerziteta razmenjivali miljenja o raznim strunim i neformalnim temama. IBM je 1977. godine osnovao BITNET, mreu na koju je prikljuio najpre univerzitetske raunare iz Sjedinjenih Drava, a kasnije i iz Evrope (projekat EARN) i drugih krajeva sveta.

Povezivanje raunara u mreu je, naravno, bilo interesantno i komercijalnim organizacijama koje su se, tokom osamdesetih godina, povezivale na razne naine. Nacionalna fondacija za nauku (NSF) je 1990. godine predstavila projekat umreavanja raznih organizacija i njihovih postojeih mrea, najpre na nacionalnom, a potom i na globalnom nivou. Zadatak je bio da se povee EARN, koji je postojao u mnogim

dravama, JANET iz Velike Britanije, NORDUnet koji je postojao u skandinavskim zemljama, FUNET iz Finske itd. Na ovaj nain nastao je Internet kakav danas poznajemo. On nije bez razloga prozvan mreom svih mrea" sastavni delovi pri izgradnji Interneta nisu bili pojedinani raunari ve kompletne raunarske mree organizovane na najrazliitije mogue naine. Jedino zajedniko svim ovim mreama bio je protokol za komunikaciju, TCP/IP.

Ovakav nastanak Interneta uslovio je i upravljanje njime. Internet nema vlasnika, tj. nijedna dravna ili privatna institucija nema vlasnitvo nad njegovom celinom. Pojedine drave i firme, istina, vlasnici su delova komunikacionih kanala ili opreme koja se koristi, ali na Internetu postoji samo jedno vlasnitvo svako je vlasnik svog raunara koji je prikljuen na mreu i ima neogranieno pravo da taj raunar koristi kako eli i da na njemu dri sadraje koje on smatra potrebnim. To, dalje, znai da svaki vlasnik raunara samostalno bira nain na koji e se prikljuiti na mreu, koje e sadraje primati sa mree i ta e slati drugima.

Jula 1995. godine procenjeno je da se Internet sastojao od 120.000 host [1] raunara koji povezuju 40 miliona korisnika posredstvom 70.000 mrea. Prema proceni firme Network Wizards [2] sredinom 1997. godine na Internetu je bilo 19.540.000 registrovanih raunara rasporeenih u 1.301.000 domena. Najvie raunara nalazi se u komercijalnom (.com) domenu njih oko 4,5 miliona. Sledei domen po broju raunara je domen amerikih univerziteta (.edu) sa 2,94 miliona raunara, a odmah iza njega je domen provajdera (.net) [3] sa 2,16 miliona raunara. Na etvrtom mestu nalazi se nacionalni domen Japana (.jp) sa oko 995.000 raunara. Interesantno je napomenuti da, prema ovom pregledu, nacionalnom domenu Jugoslavije (.yu) pripada 2.885 raunara. Drugim reima, mada Jugosloveni ine 0,2% svetske populacije, nai raunari ine svega 0,015% Interneta. [4] Prema podacima firme Open Market [5], januara 1997. godine 58% svih raunara na Internetu nalazilo se u Sjedinjenim Dravama. Najpopularniji servis za pretraivanje je Yahoo!, kome dnevno pristupi 38 miliona korisnika. Od ukupnog broja raunara na Internetu 23% nalazi se u komercijalnom (.com) domenu. Godine 1997. na Internet je bilo prikljueno 14,8 miliona domainstava. Od ovog broja svega je 15,6% (3,4 miliona) koristilo mogunost onlajn trgovine, a procene firme Jupiter Communications govore da e 2002. godine preko 15 miliona domainstava trgovati preko Interneta. [6]

PROTOKOLI I ADRESE

Najvaniji rezultat razvoja ARPANET i DDN mrea jesu Transmision Control Protocol i Internet Protocol (u nekim izvorima pominje se i kao Interface Protocol), skraeno TCP/IP. Protokol za kontrolu prenosa (Transmision Control Protocol TCP) i Internet protokol (Internet Protocol IP) su protokoli za komunikaciju koji se mogu smatrati kamenomtemeljcem Interneta.

TCP/IP protokoli kontroliu komunikaciju izmeu svih povezanih raunara. Ovi protokoli su dizajnirani tako da uspostavljaju vezu izmeu svih vrsta raunara i mrea. Informacioni elementi (tzv. paketi") poslati preko mree obino sadre adrese poiljaoca i primaoca. Jedan veliki skup podataka moe se podeliti na vie paketa, koji zatim slede razliite komunikacione puteve preko Interneta, da bi se ponovo rekonstruisali na mestu prijema. TCP/IP je konano definisan 1983. godine kao jedinstven protokol i, kao takav, predstavlja najefikasniji nain za komuniciranje i razmenu informacija izmeu raznovrsnih raunara i mrea.

Svaki raunar na Internetu ima jedinstvenu adresu. Adrese odobrava Uprava za dodelu internet brojeva (Internet Assigned Numbers Authority IANA) na osnovu ugovora sa Nacionalnom fondacijom za nauku. Trenutno funkcije IANAe vri Institut informacionih nauka pri Univerzitetu june Kalifornije.

Kompozicija adresa koje se koriste na Internetu pokazuje vrstu domena. Poslednji deo adrese naziva se imenom najvieg domena (Top Level Domain Name TLD). TLD se sastoji od dva

slova koja se odnose na neku zemlju (na osnovu oznaka zemalja prema ISO 3166 standardu) ili od tri slova koja predstavljaju oznaku izvesnog domena (com za komercijalni domen, gov za vladu Sjedinjenih Drava, edu za obrazovne institucije, net za Internet provajdere, itd.).

STRUKTURA MREE

Struktura mree Interneta prikazana je na slici 1. Treba, meutim, imati u vidu da se ova struktura neprestano menja. Struktura mree je predmet diskusije vie grupa korisnika koji brinu o standardizaciji i arhitekturi Interneta. Ove grupe obuhvataju: Odbor za arhitekturu Interneta (Internet Architecture Board IAB) koji se sastoji od eksperata koji nadgledaju arhitekturu Interneta; Radnu grupu za Internet ininjering (Internet Engineering Task Force IETF), koja se sastoji od preko 600 pojedinaca koji doprinose standardizaciji obezbeenja, aplikacija, puteva, integraciji mree itd.; Upravljaku grupu za Internet inenjering (Internet Engineering Steering Group IESG), koja se sastoji od predstavnika IETFa i ima zadatak da koordinira sve IETFove napore u vezi sa standardizacijom; i Grupu za Internet inenjering i planiranje (Internet Engineering and Planning Group IEPG), koja se sastoji prvenstveno od menadera koji upravljaju mreama internetprovajdera.

INTERNET , PLANETARNA KOMUNIKACIJA (POJAM, NASTANAK I STRUKTURA INTERNETA)

(asopis Leskovanin", Leskovac)

U savremenom svetu broj novih korisnika Interneta vrtoglavo raste. Internet koriste svi od dece do staraca. Neki Internet posmatraju kao bezgranini izvor zabave; drugi se njime slue da bi, u okviru svojih profesija, sticali nova saznanja i kontaktirali sa kolegama irom sveta. U novije vreme sve vei broj komercijalnih preduzea nastoji da iskoristi neslueni potencijal Interneta kao jeftinog elektronskog kanala distribucije. Moderne banke, takoe, stiu sve vre uporite u ovom novom, virtuelnom svetu, koristei trokovnu efikasnost informacione infrastrukture Interneta za automatizaciju najsitnijih transakcija u bankarstvu. Male inovativne firme, ali i itavi konzorcijumi sastavljeni od najveih proizvoaa softvera, hardvera, kompanija iz oblasti telekomunikacija i sl., ulau ogromna sredstva i napore u razvoj novih platnih sistema i transakcionih mehanizama na Internetu, poput onih baziranih na inteligentnim" karticama i digitalnom novcu. Internet se, gotovo preko noi" uvukao u sve sfere naega ivota.

Da bismo bolje shvatili znaaj Interneta u savremenom svetu, neophodno je da se upoznamo sa njegovim nastankom i razvojem, strukturom, i sistemom protokola i adresa bez kojih bi njegovo funkcionisanje bilo nemogue. Pored toga, neophodno je uzpoznati se i sa aplikacijama i korisnicima Interneta.

NASTANAK, RAZVOJ I FUNKCIONISANJE MREE

Internet je infrastruktura koja povezuje raunare putem telekomunikacija. Nastao je 1969. godine, kada je pseudonezavisna Agencija za napredne istraivake projekte (Advanced Research Projects Agency ARPA), koju je osnovala amerika vlada pri Ministarstvu odbrane Sjedinjenih Drava u cilju razvoja stratekih projekata iz oblasti komunikacija, finansirala malu grupu raunarskih programera i elektronskih inenjera da redizajniraju nain na koji raunari funkcioniu. Rezultat ovih napora bio je ARPANET, prva raunarska mrea. ARPANET je

zamiljen kao mrea koja je trebalo da obezbedi komunikaciju vojnih laboratorija, vladinih biroa i univerziteta, na kojima se realizuju brojni projekti od interesa za armiju. Tokom sedamdesetih godina ARPANET je postojano rastao, da bi ga 1975. u potpunosti preuzelo Ministarstvo odbrane, pretvorivi ga u sadanju DDN (Defense Data Network DDN). Internet, naslednik ARPANETa, osnovan je 1980. godine od strane Nacionalne fondacije za nauku (National Science Foundation NSF), a obuhvatio je na desetine hiljada istraivaa i studenata, iz privatnog sektora i sa univerziteta, koji su bili povezani na ovu mreu preko raunarskih centara u svojim institucijama.

Sedam godina kasnije, Internet je povezan sa ARPANET/DDN mreom i tako je nastao NSFNET. Ova mrea je u poetku okupljala uglavnom akademske institucije irom Sjedinjenih Amerikih Drava, a prikljuile su joj se i NASA i druge dravne agencije. Otprilike u isto vreme, 1978. i 1979. godine, irio se i Usenet, konferencijski sistem preko koga su (u poetku) studenti i profesori amerikih univerziteta razmenjivali miljenja o raznim strunim i neformalnim temama. IBM je 1977. godine osnovao BITNET, mreu na koju je prikljuio najpre univerzitetske raunare iz Sjedinjenih Drava, a kasnije i iz Evrope (projekat EARN) i drugih krajeva sveta.

Povezivanje raunara u mreu je, naravno, bilo interesantno i komercijalnim organizacijama koje su se, tokom osamdesetih godina, povezivale na razne naine. Nacionalna fondacija za nauku (NSF) je 1990. godine predstavila projekat umreavanja raznih organizacija i njihovih postojeih mrea, najpre na nacionalnom, a potom i na globalnom nivou. Zadatak je bio da se povee EARN, koji je postojao u mnogim dravama, JANET iz Velike Britanije, NORDUnet koji je postojao u skandinavskim zemljama, FUNET iz Finske itd. Na ovaj nain nastao je Internet kakav danas poznajemo. On nije bez razloga prozvan mreom svih mrea" sastavni delovi pri izgradnji Interneta nisu bili pojedinani raunari ve kompletne raunarske mree organizovane na najrazliitije mogue naine. Jedino zajedniko svim ovim mreama bio je protokol za komunikaciju, TCP/IP.

Ovakav nastanak Interneta uslovio je i upravljanje njime. Internet nema vlasnika, tj. nijedna dravna ili privatna institucija nema vlasnitvo nad njegovom celinom. Pojedine drave i firme, istina, vlasnici su delova komunikacionih kanala ili opreme koja se koristi, ali na Internetu postoji samo jedno vlasnitvo svako je vlasnik svog raunara koji je prikljuen na mreu i ima neogranieno pravo da taj raunar koristi kako eli i da na njemu dri sadraje koje on smatra potrebnim. To, dalje, znai da svaki vlasnik raunara samostalno bira nain na koji e se prikljuiti na mreu, koje e sadraje primati sa mree i ta e slati drugima.

Jula 1995. godine procenjeno je da se Internet sastojao od 120.000 host [1] raunara koji povezuju 40 miliona korisnika posredstvom 70.000 mrea. Prema proceni firme Network Wizards [2] sredinom 1997. godine na Internetu je bilo 19.540.000 registrovanih raunara rasporeenih u 1.301.000 domena. Najvie raunara nalazi se u komercijalnom (.com) domenu njih oko 4,5 miliona. Sledei domen po broju raunara je domen amerikih univerziteta (.edu) sa 2,94 miliona raunara, a odmah iza njega je domen provajdera (.net) [3] sa 2,16 miliona raunara. Na etvrtom mestu nalazi se nacionalni domen Japana (.jp) sa oko 995.000 raunara. Interesantno je napomenuti da, prema ovom pregledu, nacionalnom domenu Jugoslavije (.yu) pripada 2.885 raunara. Drugim reima, mada Jugosloveni ine 0,2% svetske populacije, nai raunari ine svega 0,015% Interneta. [4] Prema podacima firme Open Market [5], januara 1997. godine 58% svih raunara na Internetu nalazilo se u Sjedinjenim Dravama. Najpopularniji servis za pretraivanje je Yahoo!, kome dnevno pristupi 38 miliona korisnika. Od ukupnog broja raunara na Internetu 23% nalazi se u komercijalnom (.com) domenu. Godine 1997. na Internet je bilo prikljueno 14,8 miliona domainstava. Od ovog broja svega je 15,6% (3,4 miliona) koristilo mogunost onlajn trgovine, a procene firme Jupiter Communications govore da e 2002. godine preko 15 miliona domainstava trgovati preko Interneta. [6]

PROTOKOLI I ADRESE

Najvaniji rezultat razvoja ARPANET i DDN mrea jesu Transmision Control Protocol i Internet Protocol (u nekim izvorima pominje se i kao Interface Protocol), skraeno TCP/IP. Protokol za kontrolu prenosa (Transmision Control Protocol TCP) i Internet protokol (Internet Protocol IP) su protokoli za komunikaciju koji se mogu smatrati kamenomtemeljcem Interneta.

TCP/IP protokoli kontroliu komunikaciju izmeu svih povezanih raunara. Ovi protokoli su dizajnirani tako da uspostavljaju vezu izmeu svih vrsta raunara i mrea. Informacioni elementi (tzv. paketi") poslati preko mree obino sadre adrese poiljaoca i primaoca. Jedan veliki skup podataka moe se podeliti na vie paketa, koji zatim slede razliite komunikacione puteve preko Interneta, da bi se ponovo rekonstruisali na mestu prijema. TCP/IP je konano definisan 1983. godine kao jedinstven protokol i, kao takav, predstavlja najefikasniji nain za komuniciranje i razmenu informacija izmeu raznovrsnih raunara i mrea.

Svaki raunar na Internetu ima jedinstvenu adresu. Adrese odobrava Uprava za dodelu internet brojeva (Internet Assigned Numbers Authority IANA) na osnovu ugovora sa Nacionalnom fondacijom za nauku. Trenutno funkcije IANAe vri Institut informacionih nauka pri Univerzitetu june Kalifornije.

Kompozicija adresa koje se koriste na Internetu pokazuje vrstu domena. Poslednji deo adrese naziva se imenom najvieg domena (Top Level Domain Name TLD). TLD se sastoji od dva slova koja se odnose na neku zemlju (na osnovu oznaka zemalja prema ISO 3166 standardu) ili od tri slova koja predstavljaju oznaku izvesnog domena (com za komercijalni domen, gov za vladu Sjedinjenih Drava, edu za obrazovne institucije, net za Internet provajdere, itd.).

STRUKTURA MREE

Struktura mree Interneta prikazana je na slici 1. Treba, meutim, imati u vidu da se ova struktura neprestano menja. Struktura mree je predmet diskusije vie grupa korisnika koji brinu o standardizaciji i arhitekturi Interneta. Ove grupe obuhvataju: Odbor za arhitekturu Interneta (Internet Architecture Board IAB) koji se sastoji od eksperata koji nadgledaju arhitekturu Interneta; Radnu grupu za Internet ininjering (Internet Engineering Task Force IETF), koja se sastoji od preko 600 pojedinaca koji doprinose standardizaciji obezbeenja, aplikacija, puteva, integraciji mree itd.; Upravljaku grupu za Internet inenjering (Internet Engineering Steering Group IESG), koja se sastoji od predstavnika IETFa i ima zadatak da koordinira sve IETFove napore u vezi sa standardizacijom; i Grupu za Internet inenjering i planiranje (Internet Engineering and Planning Group IEPG), koja se sastoji prvenstveno od menadera koji upravljaju mreama internetprovajdera.

IEPG se bavi obezbeenjem odgovarajueg dizajna, kao i tehnikim vezama izmeu raunara na Internetu. Internet drutvo (Internet Society ISOC) je vie formalna organizacija, koja je osnovana 1992. godine radi stvaranja jednog meunarodnog foruma za drave, privredu i pojedince u cilju utvrivanja pravila i procedura o korienju Interneta.

Budui tehniki razvoj Interneta verovatno e zavisiti od kontinuiranog obezbeivanja kapaciteta za skladitenje i prenos informacija zbog poveanja broja korisnika.

APLIKACIJE I KORISNICI

Osamdesetih godina Internet je imao na desetine hiljada korisnika koji su razmenjivali informacije putem elektronske pote (email), goufera" [7], i protokola za prenos datoteka (File Transfer Protocol FTP).

Poev od 1990. godine broj korisnika i aplikacija na Internetu naglo je porastao usled primene novih dostignua, kao to je prelazak sa isto tekstualnih informacija na multimedijalne [8] informacije i pojava aplikacija za pretraivanje Internet sadraja (tzv. veb itai) [9], koje su lake za upotrebu. Ostali faktori koji su uticali na razvoj Interneta bili su: dalja stimulacija i sponzorstvo Interneta od strane vlada (pogotovo od strane vlade Sjedinjenih Drava), pad cena potrebne opreme i telekomunikacionih usluga i sve vea eksploatacija Interneta od strane komercijalnih firmi.

Najpoznatije aplikacije na Internetu su: (1) elektronska pota (email) za razmenu elektronskih poruka i dokumenata izmeu korisnika; (2) World Wide Web (WWW) koji

obuhvata multimedijalne sadraje i informacije; (3) protokol za prenos datoteka (FTP), koji se koristi za prenos datoteka sa/na odreene raunare; (4) grupe za prikazivanje novosti (newsgroups) i grupe za diskusiju (discussion groups); (5) Gopher, aplikacija koja se koristi za pretraivanje tekstulanih informacija; i (6) simulacija terminala (terminal emulation) koja se koristi da bi se omoguilo nekom raunaru da se ponaa kao jedan od terminala nekog cenralnog raunara ili servera. [10]

Postoje i druge aplikacije (kao to su, na primer, telefonski razgovori) [11], ali one jo uvek nisu u iroj upotrebi. Tekua istraivanja o upotrebi Interneta u Sjedinjenim Dravama pokazuju da su tri najpopularnije aplikacije na Internetu elektronska pota (87%), World Wide Web (79%) i prenos datoteka (42%).

WORLD WIDE WEB (WWW)

World Wide Web sastoji se od informacija koje su uskladitene u posebnom formatu (poznatom kao Hyper Text Markup Language HTML). HTML informacije mogu se itati posredstvom specijalnih aplikacija tzv. veb itaa. Trenutno se u irokoj upotrebi nalaze veb itai kao to su Netscape Navigator, Microsoft Internet Explorer i sl. Dopune i nove verzije ovih programa neprestano se distribuiraju preko Interneta. Informacije koje ostavlja neki korisnik ili organizacija na Internetu zovu se houm pejd (home page). Lokacija houm pejda odreena je njenom adresom. Na primer, adresa http://www.primer.com ukazuje na upotrebu protokola za prenos hiperteksta (HyperText Transfer Protocol HTTP) i na lokaciju HTML datoteke. Veb ita kome je naloeno da ode na ovu adresu koristie informacije iz HTML datoteke na toj lokaciji da prikae grafiku, zvuk i tekst na raunaru korisnika. Vana karakteristika HTMLa je to on omoguava da reference na druge Internet adrese budu sadrane kao deo HTML datoteke. Kao rezultat toga, mogue je kreirati veze (linkove) ili pokazivae ka drugim raunarima. Korienje ovakvih veza i pokazivaa omoguava korisniku transparentni pregled informacija. Korisnik ne mora da zna gde su informacije uskladitene i moe pristupiti informacijama irom sveta za nekoliko sekundi.

Klijent/server arhitektura ini osnovnu implementacionu platformu WWWa. Podaci su smeteni na WWW serveru. Softver na serveru odgovara na upite WWW klijenata i alje datoteke klijentima. Klijenti interpretiraju datoteke i predstavljaju informacije na ekranu. Savremeni veb itai omoguavaju i izvravanje aplikacionih modula na klijentraunarima. Moduli se piu u savremenim programskim jezicima od kojih su trenutno najpopularniji Java, JavaScript, i ActiveX.

Komunikacija izmeu klijenata i servera obavlja se putem HTTP protokola, koji je vrlo jednostavan. On omoguava krae vreme odgovora i manje optereenje servera. Sa druge strane, veza mora da se uspostavi za svaki upit. Svaki dokument adresiran je na jedinstven nain. Jedinstveni lokator resursa (Uniform Resource Locator URL) sastavljen je od adrese servera, putanje do direktorijuma ili datoteke, i naziva datoteke.

injenica da HTML aplikacije omoguavaju mnogim razliitim korisnicima da meusobno komuniciraju navela je mnoge na oekivanje da e Internet, a posebno World Wide Web, pruiti nove oping i poslovne mogunosti potroaima i trgovcima. Danas su trgovcima na malo na raspolaganju razne vrste pristupa World Wide Webu: korienje iskljuivo u svrhu informisanja i reklamiranja; reklamiranje i pruanje mogunosti naruivanja, pri emu se kasnije plaanje obavlja putem tradicionalnih kanala; kao i pruanje mogunosti plaanja, pored mehanizama za reklamiranje i naruivanje. Finansijskim institucijama na raspolaganju su etiri podruja primene World Wide Weba: (1) prezentacija informacija; (2) prezentacija informacija sa dvosmernom (asinhronom) komunikacijom; (3) interakcija sa korisnicima i 4) onlajn bankarske transakcije. to se tie vrilaca usluga na Internetu, izvetaj o reklamiranju iz 1996. godine pokazuje da je njihov

http://www.primer.com

netoprihod u 1995. godini bio 55 miliona dolara, obuhvatajui 43 miliona dolara prihoda od prodaje reklamnog prostora na World Wide Webu i 12 miliona dolara od pruanja onlajn usluga korisnicima. [12]

Konano, moe se zapaziti da se Internet sajtovi naglo razvijaju. Eksperimentalni World Wide Web sajtovi dizajnirani su sa ciljem pronalaenja najuspenije formule za poslovanje i plaanje preko Interneta. Mali poslovni prihodi preko Interneta objanjavaju se nedostatkom sigurnog i jeftinog mehanizma za plaanje preko Interneta. Meutim, ulau se ogromni napori i sredstva da se razviju bezbedni protokoli za naruivanje i plaanje, uz upotrebu kriptografskih algoritama za ifriranje podataka.

NAPOMENE:

1. Ma koji raunar ili sistem koji ima pridruenu najmanje jednu Internet adresu. 2. Detaljnije podatke moete nai na Internet adresi firme Network Wizards, (

http://www.nw.com).

3. Od engl. provider Za povezivanje na Internet potrebna je veza do nekog drugog raunara koji je ve povezan na Internet. Usluge ovakvog povezivanja nude brojne firme koje se nazivaju Internet provajderima (provide = snabdeti, obezbediti, pribaviti).

4. Popovi, S.: Mrea u oima statistike", Svet kompjutera br. 2/98, 1998, str. 25. Ovaj podatak se odnosi samo na raunare domaih internet provajdera i raunare iz jugoslovenske akademske mree.

5. Detaljnije informacije na adresi:

http://www.openmarket.com.

6. PC Magazine, vol. 17, YU#3, 25. april 1998, str. 9. 7. Od engl. Gopher donedavno jedan od najpopularnijih servisa na Internetu zbog

jednostavnosti njegove upotrebe. 8. Kombinacija zvuka, grafike, animacije i videosignala. U svetu raunara, multimedija je

podskup hipermedije, koja kombinuje pomenute elemente sa hipertekstom. 9. Od engl. Web browser veb ita; program pomou koga se mogu pregledati

multimedijalni sadraji na World Wide Webu. 10. Server je funkcionalna jedinica koja prua usluge radnim stanicama preko neke mree,

na primer server za datoteke, server za tampanje, server za elektronsku potu i sl. U terminologiji TCP/IP protokola server je sistem na mrei koji izvrava zahteve nekog sistema na drugom sajtu, zvanom klijentserver.

11. Telefonski razgovor" preko Interneta (upotrebom raunara, mikrofona, slualica i programa za kompresiju i dekompresiju zvunog signala) pogodan je u tom smislu to se na ovaj nain mogu obavljati meunarodni razgovori po ceni lokalnog poziva jer se, kao i kod ostalih Internet usluga, telefonski impulsi plaaju samo od korisnikovog raunara do servera najblieg Internet provajdera (koji se, esto, nalazi u istom ili oblinjem gradu).

12. 1996 Online Advertising Report, Jupiter Communications, (

http://www..jup.com).

http://www.nw.comhttp://www.openmarket.comhttp://www..jup.com

2. Kablovski internet Zbog dobrih osobina i relativno malih ulaganja, a velike isplativosti, kablovska konekcija polako postaje dominantna u svetu. Kod nas se tek od skora poinje uvoditi Internet preko kablovskog distributera KDS-a iako kablovski sitem i kablovska televizija funkcioniu ve nekoliko godina. Kablovski modem, kao to mu ime kae, za komunikaciju sa provajderom koristi infrastrukturu operatera kablovske televizije. Jedan kanal (od ukupno 96) odvaja se za prenos podataka i to u oba pravca. Modem se povezuje sa raunarom (ili mreom) preko -USB ili -Ethernet porta, Windows ga vidi kao LAN i tako se prema njemu i ponaa. Brzina protoka podataka kroz mreu je do 36 Mbps. Kablovski modemi mogu se nai u tri osnovne varijante. 1. eksterni modemi 2. Interni modemi 3. Interactive Set-Top Box modemimi, koji obezbeuju prenos vie televizijskih kanala po istom (ogranienom) broju frekvencija. Sem toga, oni omoguuju i da se televizor koristi za surfovanje, slanje i prijem ektronske pote - eto pristupa Internetu bez raunara, ali uz korienje telefonske linije za slanje informaocija. Naalost, ovakvih sistema kod nas jo nema. Svi modemi primaju sve pakete poslate u mreu, ali obraaju panju samo na one upuene njima. Meutim, provajder moe slati pakete i svim modemima. Zahvaljujui ovome neki modemi podravaju i funkciju automatskog update-a svog sistemskog softvera, kada to provajder inicira. Kablovski Internet kod nas Internet je spor (spor odziv) i zaguen i sa druge strane. Razlog za to lei u dugom vremenskom periodu koji je potreban da na serveru doete na red za poetak slanja Web stranice. Kada stranica pone da pristie, pojavljuje se munjevito. Nakon toga, treba ekati da doe na red i svaka od sliica, koje su na sajtovima sve brojnije. Ima sajtova koji imaju jednostavnu strukturu, jake servere i dobre linkove (npr. Google) oni se uitavaju gotovo trenutno. Glavni krivac za usporenja je ipak slab link naeg provajdera prema svetu. Dokaz za to je injenica da se sajt provajdera (za koji se ne koristi spoljanji link) uitava bre nego sa hard diska! To znai da se osetno poboljanje dobija korienjem proxy servera, ali izgleda da on jo nije potpuno funkcionalan, a i ne mogu svi sajtovi biti na proxy-u. Download je ve druga pria. Iz nekog razloga, Internet Explorer nee da prenosi vie od oko 8 KB/s, mada nekad uspe da izvue i do 20 KB/s. Kada fajl prebacite u neki program za brzi prenos, koji ima mogunost download-a datoteke u vie sekcija (npr. Flash-Get), dostie se puna brzina od oko 31 KB/s. Poto se kablovski modemi sada identifikuju fiksnom IP adresom i MAC kodom, nema potrebe za dodatnom proverom prilikom logovanja na mreu provajdera. ifra, istina, postoji, ali slui za pristup statistikim podacima i parametrima vaeg naloga, kao i Web mail-u. Stoga, nema vie opasnosti da e vam neko ukrasti vreme. Daleko vea je, naalost, opasnost od upada hakera, upravo zbog fiksne IP adrese. Poto je ovo stalna veza, bilo bi glupo da se naplauje vreme provedeno na Internetu" tako da se naplauje njeno stvarno iskorienje. Korisne adrese www.nscable.net i www.kds.co.yu Beine tehnologije Razvoj tehnologije okruio nas je veliki brojem ureaja bez kojih postaje sve tee zamisliti svakodnevni ivot. Mobilni telefoni, palm-ovi, notebook-ovi, samo su neki od ureaja koje svakodnevno koristimo da bismo lake komunicirali, radili ili se zabavili. Svi ovi ureaji, a i mnotvo drugih, kao rezultat svog rada stvaraju velike koliine podataka koje esto elimo

http://www.nscable.nethttp://www.kds.co.yu

prebaciti na neko drugo mesto - da bismo ih mogli iskoristiti na nekom drugom ureaju ili pak zato to ih elimo pospremiti.da bi nam uvek bili dostupni. Obrada podataka zbog obavljamo, na primerpreko mobilnog telefonskog ureaja koji nam je dostupan. To su najee podaci vezani uz kontakte, dakle telefonski brojevi, imena i eventualno neki dodatni podaci. Podaci se mogu pohraniti na

- SIM karticu - Sam ureaj - Dodatni memorijski prostor (sd kartice)

Razlog poboljavanja tehnologije smetanja podataka:

- brzina pristupa, jer je vremenski pristup kartici mnogo sporiji nego pristupanje memoriji mobilnog telefona..

- Drugi razlog je ogranenje prostora na kartici U sluaju fizikog oteenja memorija podaci se nepovratno gube. No, javlja se mogunost backupa putem:

- Kabla - Beino (bluetooth)

Bluetooth je tehnologija koju moemo koristiti prilikom spajanja ureaja na manjoj udaljenosti. Nastanak Bluetootha, definicija standarda i licenciran)e ureaja zapravo su plod saradnje vie od dve hiljade preduzea, koje ine zajedniku skupinu (SIG), posveenu upravo razvoju ovog standarda. Kada je Bluetooth dizajniran, praena je jednostavnost upotrebe i uspostavljanje PAN mrea (Personal Area Network) malih mrea koje obuhvataju nekoliko ureaja, i koje imaju za cilj brz prenos podataka. Svaki Bluetooth ureaj zapravo oko sebe stvara ."komunikacijski mehuri", bubble, koji onda omoguava spajanje ureaja koji se nalaze unutar dosega signala. Unutar jednog takvog mehuria moe se spojiti do osam ureaja, i takva mrea se Bluetooth terminologijom naziva pico-net, odnosno piko-mrea. Mrena infrastruktura ne postoji, barem ne na onaj nain na koji smo navikli kod "klasinih" mrea. Ovo valja usporediti s drugim beinim standardima, prvenstveno s WLAN-om, odnosno beinim LAN standardom, poznatim jo i kao 802.1 lb. Bluetooth ne pokuava oponaati mrenu topologiju koju koristi velika veina ostalih mrea, a koju tipino ine klijenti i spojne take, koje onda aktivno uestvuju u radu mree. Bluetooth je predvien za brzo spajanje prenosnih ureaja, mobilnih telefona, palm-ova i notebook-ova. Svaki Bluetooth ureaj ima nekoliko karakteristika koje mu omoguavaju spajanje s ostalim ureajima, od kojih su kljune njegovo ime i nain rada. Ime je neophodno da bismo jednostavno prepoznali o kojem se ureaju radi, pogotovo ako ih unutar nekog prostora ima vie. Nain rada je neto tee objasniti. Naime, Bluetooth je najee mogue potpuno iskljuiti, pogotovo na palm-ovima i mobilnim telefonima, kako bi se utedela energija koju zbog svojeg stalnog odailjanja signala Bluetooth znaajnije troi. No, ak i kada je ukljuen, Bluetooth ureaj nije uvek vidljiv, jer postoje dva naina rada, takozvani discoverable nain, to jest "naina u kojima je mogue otkriti ureaj". Da biste svoj ureaj mogli spojiti potrebno je ukljuiti discoverable nain, jer time poruujete ureaju da se javi ako se negde u blizini pojavi neki drugi ureaj s Bluetooth tehnologijom. Ako je ovaj nain rada iskljuen, va e ureaj reagistrirati sve ureaje koji se oko njega nalaze, ali nee pokuati uspostaviti vezu s njima. Kod Bluetootha se za prenos podataka koristi radijski spektar, i to oko 2.4 GHz. Ovaj deo spektra izabran je iz niza razloga. Glavni je taj to za rad s malim snagama u veini zemalja nije potrebno imati nikakvu posebnu dozvolu (reeni su odreeni administrativni problemi, koji su spreavali upotrebu Bluetooth ureaja u Francuskoj i jo nekim drugim zemljama, u kojima su frekvencije oko 2.4 GHz zaposele vojske, i u paniji i Japanu, gdje su te frekvencije bile rezervisane u druge svrhe). Ostali razlozi su mogunost korienja relativno velikih brzina do l Mbita kada govorimo o BT tehnologiji, i neki drugi, tehniki razlozi. Takoe zato stoje besplatan i ne zahteva licence, za rad unutar ovog dela spektra bori se nekoliko standarda slinih karakteristika, to znai da jedni drugima mogu stvarati smetnje.

U prvom redu, uz Bluetooth tu je WiFi, t.j. 802.1 lb, a osim tih dvaju najpoznatijih i najveih standarda postoji jo i niz drugih manje-vie standardnih aplikacija koje koriste ovaj nelicencirani komadi radijskog spektra. Ova frekvencija za komunikaciju odgovara rezonantnoj frekvenciji molekula vode. Budui da mikrotalasne penice zagrevaju hranu upravo "pogaajui" rezonantnu frekvenciju molekula vode, kapacitet Bluetooth veze moe snano pasti u neposrednoj blizini mikrotalasnih penica. Tehnika frequency hoppinga koju koristi Bluetooth protokol ovde pomae da bi prenos podataka ipak bio nastavljen, no i sam standard upozorava na ovaj problem. Frequency hopping jeste nain na koji se smanjuje problem smetnji koje mogu uzrokovati spoljni izvori i kojima se smanjuje zauzetost odreenog dela spektra. Svaki Bluetooth ureaj menja frekvenciju na kojoj komunicira 1600 puta u sekundi, prema unapred dogovorenom algoritmu. Time se osigurava da ak i ako se neka smetnja pojavi, ona utie samo na mali broj paketa koji putuju preko mree. Da bi se ostvarila veza, potrebno je izmeu ureaja stvoriti bond, odnosno vezu u kojoj je potvreno da ta dva ureaja smeju meusobno komunicirati, odnosno da postoji meusobno poverenje. Poverenje u ovom kontekstu znai da emo pri prvom pokuaju spajanja morati uneti lozinku, koja slui da bi se potvrdilo spajanje ureaja. U naknadnim spajanjima lozinka nee biti potrebna jer e ureaji upamtiti da je meu njima komunikacija dozvoljena. Spreavanje zloupotrebe ovakvog naina odobravanja ipak postoji, jer e Bluetooth ureaj razlikovati dva ureaja, premda imaju isto ime, tako da nije mogue "lano se predstaviti" i spojiti se na neki ureaj, jer se veza uspostavlja na osnovu hardverske adrese, koja je jedinstvena za svaki pojedini ureaj. Osnove rada 802-11b IEEE (Institute of Electrical and Electromcs Engineers) standard 802.11 naziv je za skup standarda koji defmiu beinu komunikaciju i umreavanje, s tim da se na beine mree odnosi standard 802. l lb, koji je poznat i pod svojim drugim imenom WiFi. Standard 802. l lb defmie brzine prenosa do 11 Mbita/s u uslovima optike vidljivosti, na kratkim udaljenostima. (Ovo treba usporediti s Bluetooth standardom, koji kao svoj maksimum ima brzinu od l Mbita. Tehniki deo sertifikacije kae da je 802.1 lb definisan u delu radiofrekvendja od 2.4 do 2.4835 GHz u Evropi, i ogranien je samo na sloj fizikog prenosa podataka i na MAC (media access control) sloj, koji ima za zadatak odrediti ko i kada srne odailjati podatke i kako. Unutar mree razlikujemo dva elementa: pristupnu taku (koju nazivamo jo i bazna stanica ili access point) i mree klijenta. Postoje dva naina rada za uesnike u mrei: ad hoc i infrastrukturni. Ad hoc je jednostavniji nain i podrazumeva da uesnici komuiciraju meusobno od take do take, uspostavljajui vezu. Drugi nain komunikacije je infrastrukturni, koji podrazumeva da postoji centralni vor, koji je obino fiziki fiksiran na nekoj lokaciji, i preko kojega se onda odvija itava komunikacija za neki deo mree. Na njega se onda spajaju svi ostali pojedinani klijenti, i preko njega komuniciraju. Access Point (AP) je obino spojen i na ianu mreu, te je na taj nain mogue spojiti vie AP vorova i osigurati pokrivanje veeg podruja (od nekoliko prostorija do celih zgrada ili preduzea). Definisan je i nain na koji odreeni klijent moe prelaziti iz podruja koje pokriva jedan AP u podruje pokrivanja nekog drugog, njemu susednog, na slian nain na koji se to dogaa kod mobilnih telefona. I ime bi mogli zvuati poznato, naime, ovaj se postupak naziva roaming. Ad hoc komunikacija je esta kada se radi o privremenim mreama, u kojima se spaja nekoliko raunara samo da bi se razmenili podaci, nakon ega se veza prekida. Infrastrukturni rad je karakteristian za mree unutar organizacija, u kojima je namera pokriti elu povrinu poslovnog prostora kako bi bilo mogue bilo gdje koristiti Kontrola pristupa mediju, odnosno sigurnost, reena je slino kao i kod standardne Ethernet mree, metodom koja se naziva CSMA/CA. Svaka stanica "slua" postoji li na kanalu promet. Ako ne postoji, stanica moe emitovati signal. Ako promet postoji, stanica eka jo neko vreme dok promet ne prestane. To se vreme odreuje posebnim algoritmom, to spreava da sve stanice ponu emitovati istog trenutka kada se oslobodi medij za komunikaciju.

Brzine koje omoguuje ovaj standard penju se do llMbit/s, a postoje i nadogradnje na standard, koje defmiu i vee brzine, ak i do 55 Mbita, no one koriste nestandardnu opremu i nisu komapatibilne s ostalom opremom. Budui da je re o radiotalasima, i to visoke frekvencije, prepreke koje se nalaze izmeu odailjaa i prijemnika stvaraju velike smetnje komunikaciji, te je ako ne postoji optika vidljivost komunikacija mogua samo na malim udaljenostima. Tane brojke je nemogue rei bez uvida u konfiguraciju terena odnosno prostora u koji nameravamo postaviti beinu mreu, no otprilike je re o udaljenostima do 15 metara ako nemamo optiku vidljivost i ako postoje prepreke u obliku zidova i nametaja, do nekoliko kilometara ako koristimo posebno podeene antene. Implementacija Postoji nekoliko razliitih naina na koje je mogue koristiti raunar u 801.l lb mrei. Potrebna vam je, naravno, kartica koja je dostupna kao PCMCIA, u sluaju notebook-a, ili kao PCI, u sluaju desktop raunara. Sigurnost Problemi s kojima se sve vie suoavamo kod WiFi mrea jesu oni vezani uz sigurnost, jer sve je vei broj korisnika naoruanih 802. l lb opremom, spremnih da uloe vreme i proetati gradom uz ukljuen notebook, kako bi proverili postoje li negde aktivne WiFi mree, stoje radnja koju poznajemo pod imenom Wardriving ili Warwalking. Da bi se to spreilo, unutar standarda za 802.l lb definisana je dvostruka zatita podataka, koja titi komunikaciju preko mree i definie naine kontrole pristupa samoj mrei. Deo koji se bavi kontrolom pristupa mrei nazivamo autorizacija. Postoje dva tipa mree, prema nainu na koji je autorizacija realizovana: otvoreni sistem i sistem zajednikog kljua. Sa otvorenom sistemom komunikacija je mogua sa svakom stanicom koja se prijavljuje na mreu, ili je mogue ograniiti komunikaciju na stanice koje se nalaze na popisu stanica koje imaju dozvolu rada unutar mree.

- zajedniki klju unutar mree. - Klju je tajan, - mogunost rada s enkripcijom,

Drugi deo sigurnosti koja je ugraena u samu 802.l lb mreu jeste opcija enkripcije podataka koji prolaze izmeu vorova mree. Za enkripciju se koristi ureaj poznatiji pod imenom WEP, to je skraenica od Wired Equivalent Privacy. Unutar amerikih zakona postoje ogranicenja koja se ticu dozvole za izvoz ureaja za enkripciju, pa je zabranjeno u neke drave izvoziti ureaje koji sadre odreene naine enkripcije, pa je za WEP bilo potrebno izabrati ureaj koji nee potpasti pod ova zakonska ogranienja. Iskorien je RC4 PRNG algoritam, koji je mogue izvoziti. Prilino je slab, pogotovo ako ga usporedimo s drugim algoritmima za enkripciju dostupnima na tritu. Osnove rada IrDA IrDA je trei nain na koji je mogue spajati ureaje, za razliku od Bluetooth protokola i 802.1 lb ovaj nain spajanja zavisi od optike vidljivosti izmeu ureaja. IrDa je zapravo skraenica od Infrared Data Association, organizacije zaduene za razvoj i odravanje standarda za povezivanje ureaja preko infracrvenog porta. IrDA funkcionie na principu usmerenih infracrvenih talasa, koje onda osetljivim diodama na drugoj strani moemo pretvoriti u elektrine impulse. Sam standard namenjen je ad hoc spajanju dva ureaja. Mogue je postii brzine od 9600 bit/s do 4Mbit/s, to zavisi od korienog protokola i tipa ureaja koje povezujemo. Brzina se odreuje u trenutku spajanja (handshaking), te se prilagoava sporijem ureaju, to znaci da bez obzira na brzinu svi ureaji ipak mogu meusobno komunicirati. Postoje dva razliita fizika sloja komunikacije: SIR i FIR. SIR je skraenica od Serial IR, i oznaava sloj

koji podrava serijsku komunikaciju do 115kbit/s u half duplex nainu, a FIR je (Fast IrDA) nain komunikacije koji dozvoljava 4Mbit/s na kratkim udaljenostima. Svi ureaji koji podravaju FIR nain rada moraju podravati i sporiji SIR, ime je osigurana kompatibilnost. U novijim ureajima IrDA je podran kao deo samog ureaja, na slian nain na koji je podrana i ostala serijska komunikacija. Zanimljivost je ovog protokola u tome da svi IrDA ureaji, ako su ukljueni, itavo vrijeme rade u nainu rada otkrivanja (discoverv), u kojem prate da li se untar njihovog komunikacijskog dometa pojavio neki drugi ureaj s kojim je mogue komunicirati. U trenutku kada se to dogodi, pokree se protokol u kojem ureaji jedan drugome javljaju osnovne informacije neophodne za komunikaciju poput imena, MAC adrese i brzine komunikacije. IrDA komunikacija funkcionie samo ako postoji optika vidljivost izmeu ureaja, ali tako da njihovi IrDA porto vi moraju biti usmereni pravo jedan prema drugome, bez prepreka. Udaljenost moe iznositi samo do 3 metra, jer na veim udaljenostima brzina komunikacije naglo pada. Idealno je ako ureaje drimo razmaknute manje od metra i ako su njihovi IrDA portovi okrenuti jedan nasuprot drugome. Dozvoljena su i manja odstupanja, jer je infracrveni snop ipak odreene irine.

3. Internet alati

3.1. WWW - koncept i primena

Do pojave World Wide Weba (WWW) Internet je predstavljao izvor velikog broja

informacija ije pretraivanje i prikupljanje nije bilo jednostavno. Liilo je na pretragu biblioteke u kojoj se u mnotvu knjiga nalazi ona koju traite, a zatim na itanje cele knjige kako bi se dolo do eljenog pojma. Informacije je bilo teko prikupiti i povezati sa slinim pojmovima.

Napori za omoguavanje lake pretrage i prikupljanje informacija poinju 1989. godine, idejom Tim Barners Lee-a iz CERN-a, istraivakog centra u vajcarskoj. Zapoet je razvoj softvera i mrenih protokola (protokol je skup komandi kojima se omoguuje komunikacija raunara unutar mree), koji omoguuju lake pretraivanje. 1993. god. napori su rezultirali nastankom softvera zvanog WWW brouzer (browser).

Nastali softver i protokoli daju mogunost pretraivanja dokumenata i " kretanja", kako po razliitim dokumentima jednog raunara tako i po dokumentima razliitih raunara, po Internetu, korienjem razliitih komandi. Osnovu koncepcije ine hiperlinkovi koji omoguuju da se pozicioniranjem na podvuene rei ostvaruje prelazak na sledeu stranu istog dokumenta, ili na drugi dokument. Ovaj princip nainio je od Interneta mreu informacija koja povezuje svet. WWW je Internet uinio svuda prisutnim i jednostavnim za korienje. WWW servis omoguuje:

1. Pretraivanje, pronalaenje i itanje dokumenata na razliitim raunarima 2. Korienje Internet servisa kao to su TelNet, FTP, Gopher 3. Pretragu baza podataka 4. Prikupljanje podataka i informacija 5. Prezentacija i uvanje multimedijalnih podataka

Arhitektura WWW -a

World Wide Web je jedan od najpopularnijih servisa Interneta. Od momenta

pojavljivanja brzo je postao osnovni standard za pretraivanje, ponudu informacija i izvrenje transakcija na Internetu i Intranetu. WWW predstavlja mreu multimedijalnih dokumenata koji su me|usobno povezani, skup protokola koji definiu kako sistem radi i prenosi podatke, i softver koji omoguuje rad ovako zamiljene koncepcije.

iroko je rasprostranjen i omoguuje pristup velikom broju korisnika. Ono to ga ini posebno popularnim je lakoa kojom pojedinci i organizacije mogu pristupiti WWW -u. WWW koristi dokumente koji su kreirani na osnovu HTML -a (Hyper Text Markup Language). HTML omoguuje, putem linkova koje nudi, prelaz sa jednog na drugi dokument, koji mogu biti locirani na istom ili udaljenom raunaru. Pozicioniranjem na izabrani link i jednostavnim pritiskom na taster mia prelazi se na drugi sajt, pomou HTTP-a (Hyper Text Transfer Protocol). Pretraga je omoguena softverom zvanim WWW brouzer. Klijent postavlja zahtev, alje ga WWW serveru, koji pomou CGI -a (Common Gateway Interface), preuzima razliite aplikacije. Osnovni pojmovi vezani za WWW su: HTML, HTTP, CGI, URL, WWW klijent, WWW server. WWW klijenti

Korienjem jednostavnog grafikog interfejsa WWW brouzera (softvera na raunaru klijenta, od kojiih su danas najrasprostranjeniji brouzeri Netscape Navigator i Microsoft Internet Explorer) i komandi koje nudi uspostavlja se veza i prenose zahtevani podaci od servera. Upotrebom brouzera moe se pristupiti razliitim sadrajima. Na primer, ako se zahteva neki grafiki sadraj od od WWW servera, brouzer automatski poinje sa prikazivanjem fajla odre|ene ekstenzije. Kao to je poznato postoje razliiti formati JPEG, GIF, BMP i dr. Brouzer raspoznaje format fajla koji se prenosi i "priprema" se za njegov prikaz.

Arhitektura WWW -a obezbe|uje kontakt klijenta sa mreom i, na neki nain, poveava kapacitet PC a dozvoljavajui mu pristup udaljenim bazama i drugim resursima. Korisnicima je omoguen pregled razliitih aplikacija. To mogu biti PC raunari, Macintosh, kao i raunari koji rade na Unix platformi. WWW Serveri

uvaju razliite sadraje koji se mogu ponuditi pomou WWW - brouzera. Najvie korieni WWW serveri su Microsoft Internet Information Server, Netscape Communications Server i Apache.

Funkcije servera mogu se podeliti u nekoliko grupa. Serveri obezbe|uju informacije, prenos podataka i informacija, a isto tako daju odgovarajuu sigurnost u radu.

Da bi se informacije publikovale mora postojati odgovarajui program na serveru. Prenos podataka izme|u servera i klijenta vri se putem TCP / IP (Transmision Control Protolcol / Internet Protocol) mree pomou HTTp protokola. Sa druge strane, server je povezan razliitim aplikacijama koje treba da poslue korisnicima. To su razliiti dokumenti, baze podataka i sline strukture kojima se pristupa putem CGI -a. Server, zapravo, predstavlja posrednika izme|u korisnika (klijenta) i aplikacija koje on zahteva. WWW Brouzeri

WWW brouzeri su programi koji se koriste kao interfejs izme|u korisnika i Interneta. Mogu postojati na raunarima korisnika koji se modemskom vezom povezuju sa Internet provajderom. To je ono to se naziva " klijent " programom - programom koji od korisnika preuzima komande a onda alje zahtev "serveru" i dobija eljene informacije. Jedan server moe obezbediti informacije hiljadama klijenata.

Brouzeri su dizajnirani da obezbe|uju uniformni interfejs, lak za upotrebu, sa mnogim servisima i protokolima Interneta, ak i za korisnike koji nemaju iskustva sa nabrojanim servisima i protokolima.

Brouzeri mogu biti tekstualni, grafiki - GUI (Graphic User Interface) i 3D Web brouzeri. Tekstualni brouzeri (koji sadre samo tekst, bez slika), obino su brzi i lake se koriste za razliite hardverske i softverske sisteme. Grafiki brouzeri se lake savladaju u procesu uenja i lake se kontroliu. 3D Web brouzeri su novina, ali polako postaju sve zastupljeniji. Kod njih se osim prikaza klasine adrese sajta, nalazi prozor u kome se nalazi 3D prikaz WWW -a, sa vaim trenutnim poloajem. Ovo je zgodno jer se moe direktno pristupiti i najudaljenijem dokumentu bez korienja hyperlinkova.

Najrasprostranjeniji tekstualni brouzer je LYNX, a popularni grafiki brouzeri su npr.: Microsoft Internet Exlorer, Opera, Netscape Navigator i drugi. Pristup i pretraivanje baza Web dokumenata

Uprkos lakoi i brzini koju u radu omoguuju brouzeri, nedostaje jedan vaan elemenat mogunost traenja odgovarajuih informacija. Brouzeri omoguuju pretragu od dokumenta do dokumenta, ali zahtevaju pregled velikog broja istih.

Da bi se reio ovaj problem stvoreni su korisniki servisi za pretragu Interneta i za to su neophodni odre|eni alati.

Proces pretrage teksta za veliki broj dokumenata podeljen je u dve faze: faza pretrage za krajnjeg korisnika i faza indeksiranja. Faza pretrage za krajnjeg korisnika sastoji se iz tri koraka koje korisnik preduzima u toku pretrage. (1) Formulie se zahtev po kome treba izvriti pretragu. (2) Server zapoinje pretragu, i daje korisniku listu dokumenata koji odgovaraju postavljenim zahtevima korisnika. (3) Korisnik bira eljene dokumente sa date liste da ih pregleda i eventualno odtampa.

Faza indeksiranja obuhvata unoenje dokumenata u sistem i kreiranje indeksa za olakavanje pretrage. Ovo se obino izvodi u vremenu koje ne zahteva prekide u radu. Neki od sistema dodaju dokumente odmah po njihovom pojavljivanju. Ovaj proces, u kome se vri unoenje i indeksiranje dokumenata, nema veze sa korisnikom.

Ove dve faze su nezavisne jedna od druge. Interfejs korisnika treba da omogui unoenje podataka po kome se eli pretraga i pregled prona|enih dokumenata. Indeksi bi trebalo da omogue pretragu po eljenim podacima. WAIS (Wide Area Information Service) omoguuje korisnicima pretragu sadraja dokumenata za bilo koji string teksta koji podrava. WAIS dozvoljava korisniku da pretrai kompletne tekstove svih dokumenata na serveru. Korisnici sa razliitih platformi mogu pristupiti razliitim informacijama i prikazati ih u razliitim oblicima - kao tekst, sliku, zvuk ili formatirani dokument. Sistem koristi jednostavan protokol u komunikaciji izme|u dva raunara, tako da informacije mogu biti skladitene na razliitim raunarima. Svako moe koristiti ovaj sistem da bi pronaao eljeni dokument.

Princip WAIS -a zasnovan je na tome da server preuzima zahtev od korisnika i vri pretragu. Server zatim vraa listu dokumenata koji sadre zadatu frazu ili re. Svaki dokument ima naznaenu ocenu, od l do 1000, koja pokazuje koliko je puta re u dokumentu prona|ena. Korisnik moe izvriti preciznije unoenje, ili pregledati dokument koji mu se ini najblii traenom.

WAIS korisnicima pomae na vie naina. Najpre im omoguuje da do|u do eljenih informacija koje se nalaze u bazi. Zatim obezbe|uje pristup razliitim bazama. Obezbe|uje naine za download i organizaciju informacija koje korisnik prima.

Danas se WAIS koristi da bi se kreirali indeksi dokumenata koji se ine dostupnim putem WWW -a. Tako se korisnicima obezbe|uje pretraga sadraja tih dokumenata. Ovaj sistem treba da omogui pronalaenje svih informacija bez obzira gde se one nalazile. Pretraga treba da je brza i tana i da zahteva mali kapacitet diska. WAIS je jedan od mnogobrojnih sistema za pretraivanje mree. Poznati sistemi poput AltaVista -e , Yahoo ili Google -a imaju ogromne baze. Ovi sistemi slini su WAIS -u- Osnova web-a predstavlja hipertekst (Hypertext) kao osnovno sredstvo pretraivanja informacija na Internetu. Hipertekst predstavlja dokument koji sadri rei koje su veze ka drugim dokumentima. Ove veze se nazivaju linkovi (Link). Veze ka drugim dokumentima mogu biti rei ili slike. Hipertekst za web se pravi pomou HTML-a (HyperText Markup Language). Zasnovan je na SGML (Standard Generalized Markup Language) standardu. On define prikaz izgleda stranice u nekom browser-u pomou tagova i osobina tih tagova. Primeri nekih tagova: Tehnlckl fakultet Zrenjanin

Predstavlja vezu (!ink) do sajta Tehnikog fakulteta Zrenjanin

http://www.tf.zr.ac.yu

SMTP (Simple Mail Transfer Protocol) - je standardni protokol za distribuiranje elektronske pote. On alje elektronske poruke i datoteke na jednu ili vie adresa. NNTP (Network News Transfer Protocol) - je standardni protokol za elektronske diskusione grupe. On alje lanke iz tematskih diskusija unutar konferencije. Telnet (Telnet Protoco!) Omoguava prijavljivanje na host raunar i izvravanje komandi na njemu.

WWW serveri

Osnova svake dobre Web lokacije jeste server baze podataka. Serveri obezbe|uju informacije, prenos podataka, uz veu sigurnost podataka. On predstavlja neku vrstu posrednika izme|u korisnika (klijenta) i aplikacije koju korisnik zahteva. Web server moe da obezbedi statine Web stranice u obliku HTML dokumenata, ali moe i da izvri aplikacije koje znaajno poboljavaju sadraj lokacije. Web stranice tako poseduju fleksibilnost i brzina izvravanja je vea. U prethodnim implementacijama Web serveri su koristili CGI (Common Gateway Interface) da bi izvrili sadraj. CGI je tehnologija koja omoguava da Web server pone izvravanje i koristi taj proces da uspostavi zadatke kao to je slanje elektronske pote. CGI aplikacije dodaju Web lokaciji preko potrebnu funkcionalnost, ali su one prilino spore, zato to CGI aplikacija radi kao poseban proces. U najvie koriene servere spadaju Microsoft Internet Information Server, Apache itd.

20

Microsoft Internet Information Server Microsoft Internet Information Server, ili IIS, jeste primarni Web server za lokacije zasnovane na Microsoft Windows NT tehnologiji i predstavlja znatno poboljanje u odnosu na servere koji koriste CGI za stvaranje sadraja. Predstavlja klijent/server aplikaciju. IIS podrava standardne informacione protokole HTTP i FTP. Pisanje aplikacija je omogueno pomou Internet Server Application Programming Interfacea (ISAPI; i CGI-a). On obezbe|uje serversko reenje za Internet, intranet i ekstranet lokacije i stoga predstavlja osnovnu komponentu za izgradnju lokacija na Windows NT operativnim sistemima. Sa HS-om moete razviti server aplikacije korienjern Visual Basic sistema programiranja, VBScripta, Jscripta i Java komponenti, kao i CGI aplikacije i ISAPI proirenja i filtere. IIS podrava Internet standarde protokole i servise, tj. HyperText Transfer Protocol (HTTP), World Wide Web (WWW). File Transfer Protocol (FTP), Simple Mail Transfer Protocol (SMTP) i Network News Transfer Protocol (NNTP). ISAPI su programi koji obra|uju zahteve na WWW serveru. Aplikacije pisane u ISAPI-u izvravaju se bre nego aplikacije koje zahtevaju CGI skrpit.

Neki od programskih jezika

Razliiti sadaji

Baze podataka

Softver

WWW brouzer ISAPI filter

WWW server

ISAPI application

HTTPOD.DLL

Disc storage

21

Prava snaga IIS je ODBC (Open DataBase Connnectivitv), interfejs preko koga IIS komunicira sa drugim bazama podataka (SQL Server, Orade, Paradox, i sl.)- Pomou ODBC-a omogueno je pretraivanje po bazi podataka, selekcija po nekom kriterijumu i formatiranje dobijenih podataka, njihovo dodavanje, modifikovanje i brisanje. Sve navedene operacije se izvravaju preko SQL-a. Pristup bazi podataka omoguen je preko komponente iiS koja se zove Internet Database Connector (IDC). IDC i Httpodbc.dll su iSAPi programi koji omoguuju pristup bazi podataka. IDC koristi dva tipa datoteke, i to: IDC datoteku (koja sadri neophodne informacije za konektovanje na bazu i SQL iskaz za manipulaciju sa podacima) i predefinisanu HTML datoteku (koja na osnovu SQL iskaza formatira podatke WWW klijentu).

Programski jezici i funkcije

CGI (Common Gateway Interface) - se odnosi na specifikaciju pomou koje programi komuniciraju sa Web serverom. CGI program ili skripta je program napravljen za prihvatanje i povratak podataka koji odgovaraju CGI specifikaciji. Program moe biti napisan na bilo kojem jeziku ukljuujui C, Peri i Visual Basic Script. esto se upotrebljava za proces interaktivne forme na Web stranici. ASP (Active server Pages) - je noviji tip dinamine web stranice koju je napravio Microsoft. ASP su HTML stranice koje ukljuuju skriptovanje i pravljenje interaktivnih aplikacija Web servera. Skripte se pokreu na serveru a ne na Web pretraivau da bi se stvarale HTML stranice poslate pretraivaima. Visual Basic i JScript (JavaScript) se esto koriste za skriptovanje. ASP datoteke imaju oznaku tipa .asp. Java/Java Applets - Java je programski jezik baziran na objektima poput C++. Napravio ga je Sun Microsvstems a cilj Jave je da pravi programe koji e biti nezavisni. Javin moto je "napii ga jednom, pokrei ga svuda". Savreni Java program bi trebalo

22

podjednako dobro da radi na PC-ju, Macintoshu, Unixu itd., bez dodatnog programiranja. Ovaj cilj tek treba da se realizuje. Java se moe koristiti za pravljenje aplikacija za Web kao i onih koje nisu za Web. Java aplikacije bazirane na Webu su obino u obliku tzv. Java appleta (malih aplikacija). To su mafi Java programi pozvani sa HTJvlL stranice koji se mogu snimiti sa Web servera i pokrenuti Web pretraivaem koji podrava Javu. Nekoliko primera: vesti uivo, pokretne slike sa zvukom, kalkulatori, tabele i interaktivni vizuelni prikazi. JavaScript/Jscript - JavaScript je programski jezik kojeg je napravio Netscape Communications, Mali programi napisani ovim jezikom su ugra|eni u HTML stranicu ili se pozivaju izvan stranice da bi poveali funkcionalnost stranice. Primeri JavaScripta su pokretne nalepnice, padajui meniji, ivi kalendari i satovi, interakcije sa miem. JScript je slian jezik, razvio ga je Microsoft i radi sa pretraivaem te kompanije, Internet Explorerom. XML (eXtensive Markup Language) -je jezik za pravljenje Web stranica koji omoguuje dizajnerima da prave sopstvene kontrolne kodove da bi obezbedili funkcionalnost koja nije dostupna u HTML-u. XML je jezik strukture podataka i omoguuje onima koji ga razvijaju da razdvoje formu od sadraja. Predstavlja i mehanizam za razmenu struktuiranih podataka. Tvorac ovoga jezika je Jon Bosak iz firme "Sun Microsvstems". PHP je skript jezik na strani servera, ugradiv u HTML. nezavisan od raunarske platforme. Prvobitno je nazvan Personal Home Page, ali je to kasnije promenjeno u Hypertext Preprocessor Language. Razvio ga je Rasmus Ledorf da bi pratio broj posetilaca svoje onlajn biografije. Sintaksa jezika je zasnovana na sintaksi C-a, Jave i Perla.

Web browser-i

Web browser-i predstavljaju vezu izme|u klijenta i Interneta. Oni predstavljaju klijent deo programa pri komunikaciji sa Web-om. Na osnovu ugra|enih mehanizama oni iitavaju HTML kod koji jeupotpunjen nekim od programskih jezika, i prikazuju ga u formi itljivoj korisniku. Mogu biti tekstualni Hr grafiki.

Tekstualni

Lynx je pretraiva koji omoguuje pristup Webu samo u tekstualnom obliku. Kretanje se vri osvetljavanjem kljunih rei na ekranu tasterima sa strelicom nagore ili nadoie, a zatim pritiskom na strelicu za kretanje unapred (ili na taster Enter). Ovaj pretraiva dostupan je na VAX ili UNIX raunarima.

Grafiki

Tekst, slike, zvuni i video zapisi se vide u browser-u pomou programa sa grafikim korisnikim interfejsom. Ovi pretraivai dostupni su i na Windows i na Mac raunarima. Kretanje se postie ukazivanjem i pritiskom miem na osvetljene rei i slike. Prvi grfiki Web browser je bio NOSA Mosaic koji je razvijen od strane NCSA-a (Nacional Center for Supercomputing Applications) na Univerzitetu Illinois, 1993. godine. Predstavlja klasinu Windows aplikaciju sa menijima. Grafikih browser-a ima mnogo, ali najzastupljeniji su: Internet Explorer, Mozilla, FireFox, Netscape, Opera, itd.

Dopunski moduli za Web browser-e

Dopunski moduli mogu se ukljuiti u Web pretraiva da bi se pretraivau proirile sposobnosti. Radei u zajednici sa dopunskim modulima pretraivai omoguuju bogato multimedijalno iskustvo. Mnoge dodatne module moete dobiti

23

besplatno. Formati datoteke koji zahtevaju dodatne module jesu MIME formati. MIME je skraenica za Multimedia Internet Mail Extension (multimedijalni skup kodova za Internet potu) i pomae softveru za elektronsku potu za rad sa binarnim (non-ASCII) datotekama. Na primer, osnovni MIME format koji upotrebljavaju Web pretraivai jeste text/html sa oznakom tipa .html. Web pretraivai esto su blandarcino snabdeveni sa nekoliko dodatnih modula, posebno za prikaz multimedijalnog sadraja. ActiveX je tehnologija koju je razvio Microsoft. ActiveX omoguuje ugra|ivanje animiranih objekata, podataka i raunarskih kodova na Web stranice. Web pretraiva koji podrava ActiveX moe da prikae veinu podataka na Web stranici.

Pristup i pretraivanje baza Web dokumenata

Browser-i omoguuju pretragu od dokumenta do dokumenta, ali zahtevaju pregled velikog broja istih. Da bi se reio ovaj problem stvoreni su korisniki servisi za pretragu nainjenih baza WWW dokumenata. Ne postoji baza koja sadri sve dokumente. Ono to je fundamentalno u reavanju ovog problema jeste obezbediti dostupnost informacijama i omoguiti njihovo pretraivanje. Faza pretrage za krajnjeg korisnika sastoji se iz tri koraka koje korisnik preduzima u toku pretrage:

1) Formulie se zahtev po kome treba izvriti pretragu. 2) Server zapoinje pretragu, i daje korisniku listu dokumenata koji odgovaraju zahtevirna korisnika, 3) Korisnik bira eljene dokumente sa date liste da ih pregleda i eventualno odtampa.

WAIS (Wide Area Information Service) omoguuje korisnicima pretragu sadraja dokumenata za bilo koji string teksta koji podrava. On dozvoljava korisniku da pretrai kompletne tekstove svih dokumenata na serveru. Princip rada WAIS-a zasnovan je na tome da server pruzima zahtev korisnika i vri pretragu. Server zatim vraa listu dokumenata koji sadre zadatu frazu ili re. Svaki dokument ima naznaenu ocenu, od 1 do 1000, koja pokazuje koliko puta je re u dokumentu prona|ena. Korisnik moe izvriti preciznije unoenje, ili pregledati dokument koji mu se ini najblii traenom. Najpopularniji sajt za pretraivanje Internet-a je Google. Zatim slede Yahoo, Altavista, PhazeDDL, i naa Krstarica. Pretraivanje se usavrava uvo|enjem inteligentnih komponetnti u pretraivae.

Multimedija na Web-u

Web je postao izvor multimedije. Moete da sluate zvune i gledate video zapise preko Weba i uivo i prethodno snimljene. Za to su vam potrebni dodatni moduli. Appleov Ouick Time Player snima datoteke sa oznakom tipa .mov i prikazuje ih kao "filmove" u malom okviru na ekranu. Problem sporog snimanja velikih video fajlova je reen revolucionarnim razvojem sposobnosti multimedije: striming medija. U ovom sluaju se zvuni i video zapisi prikazuju u toku snimanja ili striminga na va raunar. RealPIayer dodatni moduli prikazuju striming zvune i video datoteke. Jo jedan od programa koji se koristi za multimedijalni doivljaj je Windows Media Plaver. Mnoge lokacije vam nude opciju da birate koji plejer elite da koristite, Shockwave - vam omoguuje pravljenje i implementaciju multimedijalnog sadraja kombinovanjem grafike, animacije i zvuka. Zvune datoteke uobiajeno je da prilikom posete Web lokaciji ujete muziku u pozadini. Zvune datoteke moete i snimiti nezavisno od posete Web lokaciji. Web podrava mnoge tipove zvunih datoteka sa odgovarajuim dodatnim modulima. Internet kamere - su jo jedan vid multimedijalnog iskustva koje je dostupno na Webu. @ive i video kamere koje alju podatke uivo na Web server. Ove kamere se mogu nai na raznim lokacijama, kancelarijama, vrhovima zgrada, delovima grada, itd.

24

Komunikacija uivo - osobina Web-a da omoguuje prenos video i zvunih signala nudi opciju ljudima da prave video konferencije i uivo sara|uju. Uopte, to je bra internet veza to je uspenija komunikacija. Najjednostavniji chat program omoguuje da vie korisnika komunicira uivo. Internet Relay Chat (IRC) i America Online's Instant Messenger su primarni primeri ove vrste programa. Naprednija iva komunikacija nudi zvunu i/ili video komponentu. Najpopularniji program ove vrste je U-See Me. Jo napredniji su programi koji omoguuju ivu saradnju (engl. real-time collaboration). Neki od primera su Microsoftov NetMeeting i Netscapeov Conference.

Mobilni agenti

Agenti su programi koji samostalno pronalaze informacije na mrei, ispunjavajui svrhu za koju su kreirani. Mogu biti statini ili mobilni. Statiki agenti ceo "ivotni vek " provedu na jednom sistemu, materijal koji im je potreban dobijaju preko mree.

Mobilni agenti su napredniji, poto imaju sposobnost kretanja po mrei. Oni ne dovlae materijal do sebe ve se kreu od servera do servera, istrauju i rade, da bi se na kraju vratili na matini sistem i podneli izvetaj.

Radi se o prelasku na nov nain razmiljanja, sa pasivnih na aktivne sisteme. Ova teorijska postavka u praksi jo nije dovoljno potvr|ena, ali ini se da bi mogla imati puno uspeha. Server na osnovu zahteva kreira agenta i dodeljuje mu nit izraavanja. Agent postaje "svestan sebe " i poinje posao.Najverovatnije e odmah uputiti zahtev da bude poslat na neku drugu lokaciju. Server e odmah uputiti zahtev da bude poslat na neku drugu lokaciju. Server e ga hibernizovati i poslati mreom na odredite, gde agent prelazi u nadlenost novog servera, koji e agenta "odmrznuti" i obavestiti ga da je stigao na eljeno mesto. Agent e pokupiti podatke i komunicirati sa drugim agentima, kada to zavri otii e na tree mesto u potrazi za dodatnim informacijama ili e se " vratiti kui " da podnese izvetaj. Agent po izvretku svog zadatka biva uniten.

Pojava i eksplozija Jave je pogodovala razvoju mobilnih agenata - na velikom broju raunarskih sistema postoje kvalitetne maine sposobne za izvrenje istog programa. Zato je kod mnogih agenata portabilnost kljuna re. Sem toga, bezbednosni model Jave dozvoljava izvrenje " stranih "programa na vaem raunani - bila je to karika koja nedostaje, pa je ostalo pitanje ko e prvi krenutii sa realizacijom. Bili su to istraivai iz Japanskog ogranka IBM -a, osmislili su kompletan sistem, realizovali potrebne klase i prvi agent server. Njihov izum naziva se aglet, kovanica rei aplet i agent. Njihova analiza samo potvr|uje slinost sa apletima jer su mnogi metodi identini.

U paketu ima mnogo interesantnih stvari. Tu je interfejs pomou koga agleti ostvaruju kontakt sa sredinom u kojoj se nalaze, a preko nje i sa drugim agentima. Omoguen je pristup resursima sistema u kome se aglet nalazi (grafika, zvuk), kao i kreiranje novih agleta. Olakano je planiranje niza lokacija koje aglet treba da obie u toku svog ivota.

25

Agleti e se kretati u jako heterogentnim sredinama i susretati se sa mnogim drugim agletima koji su nastali pod drugim uslovima i drugaije funkcioniu. Komunikacija je omoguena. Korienjem odre|enih interfejsa mogu se videti svi agleti na jednom serveru i uspostaviti veza sa njima. Tu direktnu vezu treba shvatiti uslovno: da bi agleti bili zatieni od direktnih poziva njihovih javnih metoda, referenca na njih ostaje tajna, a za komunikaciju sa drugim agletima koristi se klasa pomou koje se precizno kontrolie nivo pristupa. Problemi u domenu korienja agleta su u tome to se uvek izvravaju na tu|em serveru i to je teko zatiti aglet.

Gopher

Program je razvijen na University of Minnesota u Minneapolis-u. Zato program ima ikonu krtice sto je maskota jedne od USA, Minnesote. Program kopa ba kao krtica po bazi podataka matinog servera kako bi dosao do njenog sadraja i ponudio ga korisniku. Sadraj baze podataka se korisniku nudi u formi drveta bas kako izgleda i sadraj naseg raunara ako ga posmatramo u Windows Explorer-u ili File manager. Zato je veoma lako dokuiti sve fajlove i kataloge u prozoru naeg klijent programa. Gopher je daleko bri u prenosu podataka nego naprimer WWW zato sto on ne prenosi grafike fajlove koji su jako veliki i puno vremena se troi u prenosu. To je programska podrka tipa klient-server sto znai da se kompatibilni programi proizvode kako za klijenta ili korisnika usluga tako i za servera kao davaoca usluga. Gopher je bio prvi program koji je omoguavao pristup raznim protokolima i serverima. Posto je Gopher uveliko olakavao pristup informacijama delovalo je to veoma pozitivno kasnijem naglom razvoju interneta. Gopher je rasprostranjen preko cele mreze. Univerziteti su razvili Gopher da bi pomogli svojim studentima i zaposlenima u pristupu informacijama na samom univerzitetu ali i u celoj internet mrezi. Komunikacija izmedju klijenta ili korisnika i servera se odvija tako sto klijent trai da mu njegov matini Gopher-server nadje i donese trazenu informaciju. Programska podrska Gopher postoji za sve tipove raunara kako PC tako isto Mecintosh i UNIX. Najefikasnije koritenje Gopher-usluga je ako imamo Gopher-klijent program instalisan na nasem raunaru preko koga biramo neki od Gopher servera.

26

Ako takav program jos uvek nemamo onda se mozemo posluiti nekim drugim explorerom kao Mosaic ili WWW stim da umesto adrese koja pocinje sa http:// upisemo Gopher:// pa iza toga adresu Gopher-servera naprimer gopher://gopher.sunet.se sto je adresa Gopher servera mree racunara na Svedskom univerzitetu. Adresu matinog racunara /Home Gopher/ mozemo upisati ako otvorimo: File, New Gopher Item na prozoru programa koji vidite na slici. Evo nekoliko atraktivnih Gopher adresa:

Obrazovanje gopher://jei.umb.edu

Gopher software gopher://hopf.math.nwu.edu

Medicina gopher://gopher.com.msu.edu

Muzika gopher://gopher.wku.edu

DOSiWindows gopher://gopher.ic.ac.uk

Internet gopher://rs.internic.net

Telnet

Svakako najatraktivniji internetov alat je Telnet. Koristei ovaj program mi se fakticki prikljucujemo na jedan drugi racunar koji u tom trenutku postaje nas server negde u svetu. Atrakcija je u tome sto mi svojim programom upravljamo ili vodimo raunar naseg domaina ili matinog servera te na taj nacin imamo pristup svim resursima kojima nas domain raspolaze. Naravno da tako mozemo koristiti njegovu bazu podataka te iz nje uzeti trazene informacije.

Telnet je klijent/server model programa. Server ili nas domain moze prihvatiti vise korisnika istovremeno koji nezavisno jedan od drugoga koriste resurse servera. Da bi se mogle koristiti usluge udaljenog servera mora se znati ime i njegova adresa. Korisnik se predstavlja u veini slucajeva imenom guest. Jedan deo servera trae od korisnika i podatke kao ime i adresa. Jedan dio servera zahtijeva upotrebu korisnickog imena i sifru odnosno password kako bi istog prepoznao sledeci put. Telnet je jedan mali program koga cemo naci kao sastavni dio naseg Windows-a. Veoma puno se takvih programa danas moze uzeti sa mreze ali su uglavnom Shareware odnosno moraju se platiti u nekom roku, najcesce 30 dana.

27

Svi veliki operativni sistemi koji se koriste naprimjer na racunarima UNIX ili Mecintosh kao i sve verzije Windows-a imaju programsku podrsku Telnet. Program je kako se i na slici vidi jednostavan i ima veoma detaljne upute u programu Help. Nakon prikljucivanja na server uspostavlja se komunikacija klijent-server koristeci takozvani Telnet protokol koji posmatra oba korisnika i klijenta i servera kao prividne terminale. Oba ucesnika u komunikaciji imaju po jedan prividni prijemnik sto je ustvari monitor i jedan prividni odasiljac sto je ustvari tastatura. U momentu kad klijent pise neki tekst isti se memorise u jedan dzep /buffert/ memorije na racunaru klijenta. Kad je jedan red vec napisan i kad smo mi dali neku komandu da saljemo podatke, naprimjer pritiskom na tipku Enter, ono sto smo mi napisali pakuje se u jedan paket, na njega se dodaje adresa primaoca i salje na put prema primaocu. Ako server kao primalac poruke primi istu, salje posiljaocu jednu informaciju koja se naziva GA /Go Ahead/ sto posiljalac cita kao znak za nastavak odasiljanja. Tako se odvija komunikacija klijent-server. Telnet-domacin preuzima naredbu, priprema trazene podatke te iste salje nazad prema klijentu. Posto paketi sa informacijama moraju preci daleki put prema klijentu ili prema serveru moze komunikacija ici nesto sporije. Ima nekoliko jednostavnih komandi koje se upotrebljavaju u koristenju Telnet-a.

Open Komanda koja omogucuje prikljucak na maticni racunar, Open pa ime racunara. Nakon prikljucivanja dobijemo poruku Connected na ekranu.

Close Komanda koja prekoda vezu koju smo uspostavili sa komandom Open. Veza se moze prekinuti potpuno ako damo komandu Close pa ime racunara sa kojim je veza uspostavljena. Komanda moze rijesiti problem ako se veza zakljuca sto se dogadja.

Mode Ovom komandom navodimo nacin rada. Naime mozemo raditi tako da saljemo svaki znak ponaosob ili cijeli red teksta odjednom.

Quit Ova komanda prekida vezu potpuno. Efekat je isti kao kad damo naredbu Close pa ime racunara.

Send Komanda salje kodove za vodjenje drugom racunaru. Da bi saznao koji se kodovi koriste kod tvog racunara napisi Send ?.

Komanda postavlja Telnet u polozaj mirovanja. Pokazuje pomoc za svaku komandu koja nas interesuje.

FTP /File Transfer Protocoll/

Rijec je o vjerovatno najpopularnijem i najcesce koristenom internet alatu. Ovaj alat ili program nam omogucuje prenosenje fajlova sa jednog racunara na drugi.

28

Sadrzajno ti fajlovi mogu biti veoma razliciti od tekstualnih fajlova, zvucnih, grafickih do cijelih programa. Desetine hiljada fajlova raznih vrsta prenosi se svakodnevno preko interneta. Vecina od njih prenosi se pomocu Internets File Transfer Protocoll ili FTP. Ovaj protokol se takodjer koristi i ako zelimo prenijeti neki fajl sa nasega racunara na neki drugi racunar. Kao i mnogi drugi internetovi resursi FTP koristi klijent-server model. Mi koristimo FTP klijent program na nasem racunaru da bi dosli u kontakt sa FTP-serverom na internetu. Ima vise verzija klijent programa. Jedna od njih je i ova koju vidite na slici. Vecina maticnih servera nudi ovaj alat korisnicima besplatno radi toga sto vecina maticnih servera nudi i arhivu fajlova. Naravno da ovakvi programi omogucavaju pretplatniku koristenje date arhive. Fajlovi koji se nude u takvoj arhivi su uglavnom alati za odrzavanje sistema, alati za komprimiranje, antivirus programi, programi za upravljanje jedinicama sistema kao i programi za obradu multimedije. Da bi dobio pristup FTP-serveru korisnik mora upisati svoje korisnicko ime i sifru /password/. Najcesce puta se za korisnicko ime moze upisati anonymous a za sifru svoju e-mail adresu. Jedan dio FTP-servera je privatni i na njih je dozvoljen pristup samo pojedinim korisnicima. Program koji vidite na slici je takozvana graficka izvedba programa za razliku od programa koji su napisani u DOS okruzenju. Takav program je sastavni dio Windows-a 95 i ne preporucujemo ga korisnicima koji nemaju iskustva u koristenju DOS radi toga sto se danas na mrezi moze naci veoma mnogo grafickih izvedbi koje su za rukovanje puno jednostavnije. U poslednje vrijeme razne ustanove ali i pojedinci, kao studenti u zavrsnim godinama studija, preko svojih kucnih stranica nude programe bilo besplatno /Freeware/ bilo sa placanjem nakon, obicno 30 dana /Shareware/. Ti programi se nude u obliku linkova ali njihovo prenosenje je ponovo zadaca naseg FTP samo ovoga puta iza kulisa. Programe koji se nude u obliku linkova negdje u mrezi naci cemo obicno obiljezene tekstualnim linkom ali i dugmetom sa oznakom Download. Sta se desi kada kliknemo misem na dugme Download naprimjer. Nas FTP koji je sastavni dio operativnog sistema uspostavlja kontakt sa serverom na kome se nalazi HomePage a koja nudi dati program. Kad je kontakt sa maticnim serverom uspostavljen nas FTP uspostavlja kontakt sa korisnikom preko prozora za dijalog u kome nas pita sta cemo raditi sa tim fajlom ili programom. Hocemo li ga otvarati, sto ce nas FTP izvrsiti nakon punjenja u radnu memoriju, ili cemo ga memorisati na neki od medija sekundarne memorije. To je ustvari zadaca nasega FTP koja se ustvari i ne vidi. Koristenje grafickih izvedbi ovog programa je prilicno jednostavno. Program se sastoji iz dva prozora koji predstavljaju dva ucesnika u komunikaciji. Na lijevom prozoru je sadrzaj nasega racunara a na desnom prozoru dobijemo ponudu programa koje nam nudi nas FTP-server. Mi jednostavno prebacujemo fajlove sa jedne strane ili prozora na drugi. Korisnik na ekranu dobije spisak programa od servera koji su mu na raspolaganju te iz te ponude odabere koje ce prenijeti na svoj racunar. Kako na prozoru programa vidimo, mozemo prenijeti razlicite vrste fajlova kao i cijele programe. Ovim programom mi ustvari plasiramo i nasu HomePage na nas maticni server kako bi bila dostupna nasim korisnicima.

WAIS /Wide Area Information Server/

29

Program WAIS je takodje korisnicki program ili kako smo naucili reci klijent/server model programa. I ovaj program koristimo da bismo pronasli odredjene informacije na internetu. Sa ovim programom moze se traziti i naci informacija i ako se neznaju specijalne komande za odredjenu vrstu informacija.

Korisnik moze trazeci informaciju pretrazivati odredjenu bazu podataka ili vise njih istovremeno. Kada se pronadje, informaciju je lako prenijeti na nas racunar. WAIS je poznat po tome sto moze traziti i informacije koje su rasirene na vise racunara ili servera. Najbolji nacin koristenja WAIS-a je ako imamo klijent-program instalisan na racunaru kao ovaj na nasoj slici. Sa takvim programom moze se traziti podatak koji se nalazi na nekom od WAIS-racunara u mrezi. Nas klijent program sadrzi jedan spisak razlicitih baza podataka ali mi taj spisak uvijek mozemo dopuniti ako slucajno u trazenju naletimo na vise. Da bi zapoceo trazenje korisnik napise naziv informacije koju trazi na svoj klijent program koji onda koristeci jedan specijalan protokol pretrazuje WAIS baze podataka. Nadjena baza podataka salje zatim jedan spisak dokumenata koji odgovaraju trazenom dokumentu. Korisnik dobije isti na ekranu svog racunara. Klijent zatim odabere one fajlove koje je trazio. Ti fajlovi mogu biti tekstualni, graficki, fajlovi multimedije ili neka druga vrsta. Svaka WAIS baza podataka je ustvari specijalizirana biblioteka u kojoj korisnik moze naci masu korisnih informacija. Nemora se imati klijent program da bi mogao pretrazivati WAIS bazu podataka. Korisnik moze upotrebiti Telnet kako bi imao pristup javnom WAIS klijentu na internetu. Korisnik moze upotrebiti i Gopher da bi mogao pretrazivati WAIS bazu podataka ali Gopher-om mozemo pretrazivati samo jednu po jednu bazu podataka. Klijent moze pretrazivanje zapoceti i upisivanjem kljucne rijeci u svoj program. Nas WAIS klijent prevede zatim nase pitanje u jedan specijalan WAIS protokol koji se prenosi do naseg klijent servera. Pitanje server zatim prevodi u svoj vlastiti jezik te na osnovu njega izvrsi pretrazivanje WAIS baze podataka. Nadjene informacije server ponovo prevodi u WAIS protokol i njih salje natrag ka klijentu. Klijent program ponovo prevodi informaciju iz WAIS protokola u izvornu i pohranjuje istu u radnu memoriju racunara na dohvat operativnog sistema. To bi uglavnom bio nacin komunikacije klijent/server koristeci WAIS protokol

30

4. ADSL TEHNOLOGIJE ADSL (Asymmetric Digital Subscriber Line) ADSL - Asimetrina Digitalna Pretplatnika Linija je prodavnica sa 10 biliona jedinica indukovanih na Internetu. Pokreta ovoga bio je ADSL forum [ADSL99]. Sa aspekta uobiajnih korisnika, glavna aktivnost je usmeravana na obezbeenje propusnog opsega prenosnog kanala od > 50 Mb/s, korienjem postojee telefonske mree, tj. telefonske kablovske infrastrukture u vidu upredenih parica. Propusni opseg ADSL -a i njegove odlike Zvui kao apsurd mogunost da se postojeim telefonskim linijama ostvari neometan prijem podataka i od >50Mb/s, u istim uslovima pod kojim modemi teko dostiu brzine koje su manje i od 50Kb/s. Drugim reima, nisu problem brzine koje su za tri reda veliina vee, ve je mnogo problema u brzinama koje su za tri reda veliina manje. Izvor nejasnoa i zabuna je u naem formalnom obrazovanju, koje nas esto moe dovesti u zabludu, zato to zaboravljamo da naznaimo pod kojim uslovima vai odreena konstatacija. Nominalna irina propusnog opsega prenosnog kanala telefonske linije je 4KHz. Sa ovakvom irinom propusnog opsega, pomou modulacija na vie nivoa (viestrukih modulacija), realno je mogue preneti podatke brzinama od oko 50Kb/s, i izuzetno je teko preneti podatke veim brzinama. Meutim, irina propusnog opsega prenosnog kanala je 4KHz zahvaljujui:

a) nisko propusnim linijskim filterima na ulazu i/ili izlazu prikljuaka javne mree (vidljivi deo razmene), i

b) nisko propusnim pojaavaima na duim linijskim segmentima (ovi filtri su najee postavljeni na meusobnom rastojanju od jedne milje (1600 metara). Ako se linijski filtri ili pojaavai uklone, tada teorijski irina propusnog opsega prenosnog kanala postaje neograniena, odnosno neodreena, dakle prua se prilika za mnogo veim brzinama prenosa podataka. Bez linijskih filtera, slabljenje u propusnom opsegu prenosnog kanala nije vie konstantno, ali to je vano samo za analogni prenos glasa (zvuka), i za digitalni prenos podataka. U takvim okolnostima se postavlja pitanje koji je najpovoljniji, odnosno najbolji tip linijskog kodiranja i modulacije signala. Takoe, veoma je vano ispitati ono to je neophodno za propusni opseg prenosnog kanala u odnosu na veinu namena. Daleko najvee zahteve za opsegom imaju aplikacije koji iziskuju velike brzine i zavise od vremena kao to su video igre. One mogu zahtevati protok do 16Mb/s, pa i vie. S druge strane, relativno prefinjene-usavrene primene koje stvaraju profit kao to su video konferencije mogu zahtevati manje od 1.5Mb/s. Meutim, u veini primena, zahteva se do oko 6Mb/s i to je kljuni faktor kod odreivanja propusnog opsega prenosnog kanala tj. protoka za novi koncept. Ako se upotrebi ADSL modem umesto linijske filterske kartice, koja mora biti zamenjena jednom ADSL interface karticom sa propusnim opsegom odreene irine (na primer oko l MHz), onda e ADSL brzine biti ostvarive i praktino mogue (na primer do 52Mb/s, ili ak vie). Pored toga, mrea mora biti u potpunosti iroko pojasna (na primer, ATM - Asinhroni nain prenosa). U sledeoj tabela su prikazani zahtevi vezani za propusni opseg prenosnog kanala za mnogobrojne primene u tri razliite oblasti (domena): za zabavu, zatim korisnika ili potroaka oblast i profesionalne delatnosti.

31

Zabava

TV programi VOD Internet-tekst Internet-grafika Kockanje Igre

6 Mb/s 3 Mb/s 0.014 6 Mb/s 0.5 6 Mb/s 0.014 2 Mb/s 0.014 16 Mb/s

TV TV PC/NT (TV) PC/NT (TV) PC/NT/TV PC/NT/TV

Potroai

Kupovina Obrazovanje Obrazovanje

0.5 6 Mb/s 0.5 6 Mb/s 1.5 6 Mb/s

PC/NT/TV PC/NT TV

Profesionalne delatnosti

Rad kod kue SOHO Video konferencije

0.014 6 Mb/s 0.014 6 Mb/s 0.128 1.5 Mb/s

PC PC PC

Tabela br. l Zahtevi vezani za irinu propusnog opsega Konfiguracija i odlike ADSL-a kao i ostalih DSL tehnologija

Slika br.l Osnovna ADSL konfiguracija ADSL tehnologija je prvo bila dostupna prestonicama visoko razvijenih oblasti Amerike (ikago, Njujork, i dr.) i evropskim zemljama (Belgija, Engleska, Nemaka itd.). Glavne tehnologije koje ADSL koristi su: q Diskretni multitone q Kodiranje i ispravljanje greaka q Pakovanje bitova u okvire (Framing) i njihova zatita (Scrambling).

Osnovne ADSL tehnologije su sledee:

q HDSL -Visoki DSL; q SDSL - Single line DSL = Jednolinijski DSL; q ADSL -Asimetrini DSL; q VDSL -Vrlo visoki DSL.

Konfiguracija i odlike ADSL-a kao i ostalih DSL tehnologija

Slika br.l Osnovna ADSL konfiguracija

32

Nominalane irine frekventnog spektra po tehnologijama su sledee: za DSL (lOOKHz), HDSL (250KHz), ADSL (1MHz), i VDSL (od l0 MHz do 30 MHz). Karakteristika HDSL i SDSL simetrinost, tj. da su im brzine slanja i primanja podataka iste. SDSL je dizajniran (koncipiran) za pojedinane linije preko postojee telefonske centrale (POTS) i on je podesniji za usluge u stambenim oblastima. Karakteristika ADSL tehnologije je asimetrinost, to znai da je brzina primanja (prijema) podataka vea je od brzine slanja, poto veina tipinih korisnika mnogo vie skida dokumenata nego to ih alje. Brzina prijema podataka je 1.5Mb/s - 9Mb/s, a brzina slanja samo oko 640 Kb/s. Takoe, dizajn ADSL-a je za pojedinane linije postojeeg telefonskog sistema. Ovde se koristi kontrolisanje greaka unapred (FEC - forward error control) i moe biti baziran na krunom komutiranju, paketnom komutiranju, ili ATM multipleksiranju (Asynchronous Transfer Mode - Asinhroni nain prenosa). Kod VDSL-a, je mnogo ta jo uvek neodreeno. Karakteristika ove tehnologije je asimetrinost. Pojedini sistemi koriste brzinu slanja od 3Mb/s, dok je brzina prijema podataka trenutno od 13- 52Mb/s. Zbog slabljenja, VDSL dosee rastojanja od samo 1,5 km, dok ADSL moe dostii i do 6 km. Brzina prijema podataka od 52Mb/s postie se samo na rastojanjima manjim od 334 metra. Ostali sistemi koriste brzinu slanja od 6Mb/s i brzinu prijema podataka od 16 26 Mb/s. Prenos podataka se vri na jednoj telefonskoj liniji preko POTS-a, tj. postojee telefonske centrale i ISDN-a. U principu, to je vea brzina manja je udaljenost koja moe biti dostignuta korienjem specifinih tehnika. Uzrok tome je slabljenje koje predstavlja glavni problem i koje se poveava sa rastojanjem i frekvencijom. Ako se vezano za ADSL, posmatra prenos podataka od take-do take vano je zapaziti da se sistem sastoji iz tri domena: Domen mrenog provajdera, Domen veze od take-do take koji je zasnovan na nekom od oblika ADSL-a, i Domen lokalne oblasti. Domen ADSL mrenog provajdera ukljuuje razliite usluge (ATM, ili Interaet),i pristup ADSL mrei. Interfejs veza prema domenu od take-do take je realizovan pomou odgovarajueg modema (ATU-C).

33

ADSL modemi koriste ak 99% kapaciteta postojee telefoske linije bez meanja sa postojeim telefonskim uslugama. Znai mogue je istovremeno priati telefonom ili slati Fax, dok se surfuje na internetu. Domen veze od take do-take ukljuuje lokalnu petlju koja povezuje modem na strani domena mrenog provajdera sa modemom na strani domena mree lokalne oblasti. Interfejs domena za vezu od take-do take je realizovan sa odgovarajuim modemom (ATU-R). ADSL modem se povezuje sa klasinim PC, TV i drugim ureajima na isti nain kao i drugom periferijom. Domen lokalne oblasti ukljuuje i veliku korporacijsku lokalnu mreu ili jednostavno samo okruenje korisnika PC raunara. Postojei telefonski kanal je od digitalnog modema odvojen filtrima, koji omoguuju nesmetano korienje telefonske linije ak i u sluaju neispravnosti ADSL-a. DMT & CAP ADSL pristup je baziran na prenosu analognih signala, i dva razliita linijska kodiranja (modulacije) koja se koriste u postojeim sistemima:

q DMT (DiscreteMultiTone - diskretni vietonski sistemi) i q CAP (Carrierless Amplitude/Phase - sistemi bez nosioca amplitude ili

faze). Obe tehnike su funkcionalne, ali nisu kompatibilne (one koriste potpuno razliite tipove signala). DMT DiscreteMultiTone DMT je diskretna vietonska tehnika. To je ANSI standard, meutim, ona je koriena u relativno malom broju ispitivanja. Ova tehnika je pomogla u dokazivanju da je ADSL u stanju da postigne velike bezine. Osnovne prednosti DMT tehnike u odnosu na CAP su:

a) Propusni opseg 32Kb/s u segmentima, u poreenju sa 320Kb/s segmentiranog protoka kod CAP-a,

b) Moe biti bazirana na viestrukom linijskom prenosu, c) Karakterie je vea imunost na impulsne smetnje, d) Doputa korienje tehnika za upravljanje spektrom, i e) Jedna je od prvih koja je postala ANSI standard. DMT pristup koristi

viekanalni prenos signala (Slika br.2).

34

I u ovom sluaju, postojei telefonski servis i dalje radi normalano, jer se frekvencije ispod 4kHz ne koriste za ADSL. Gornje frekvencije se koriste za veliki broj paralelnih kanala. Za ADSL prenos podataka moe se koristiti frekventni opseg od 1.1 MHz ukoliko su zadovoljena sledea dva uslova: 1.Da najnii podkanal od 4KHz je rezervisan za postojeu telefonsku liniju 2.pojaanje nije isto na svim frekvencijama. Standard za ADSL na kablu tipa UTP (neoklopljene upredene parice) u sebi sadri 256 pod-kanala (svaki irine 4KHz), to ini ukupni opseg irine l.lMHz. Naravno, irina opsega kod najnieg pod-kanala je kao kod osnovnog telefonskog kanala (4KHz). Svi pod-kanali su nezavisni i imaju sopstveni tok signala. ADSL protokol definie osnovni tok podataka koji je unapred poznat u obe krajnje take i omoguuje im da pronau specifian SNR - Signal to Noise Ratio (odnos signal - um) za svaku pod frekvenciju.

35

On koristi ovu informaciju da podeli podatke na pod kanale. Bitna je injenica da ADSL ne utie na postojeu telefonsku liniju ni na koji nain. Da bi se to postiglo najnii podkanal od 4KHz se dvaja analognim kolom koje se zove Splitter (r