Internet – globalna računarska mreža

� Razvoj interneta

� Povezivanje sa internetom

� Organizacija mreže� Organizacija mreže

� Servisi interneta

� WWW

� Koncept hipermedija

Internet – globalna računarska mreža

� Koreni Interneta začeti su šezdesetih godina kada suistraživači u Americi počeli da eksperimentišu sapovezivanjem računara putem telefonskih linija (Američkaagencija za savremene istraživačke projekte -ARPA -Advanced Research Projects Agency).

� Prelomni trenutak u razvoju Interneta nastao je kada je stvorena mogućnost elektronske razmene multimedijskihsadržaja, odnosno kombinacije teksta, slike i zvuka, izmeđukorisnika.

� Vrlo brzo ova računarska mreža od mreže namenjeneprofesionalcima prerasla je u mrežu otvorenog tipa.

Razvoj interneta

� Internet je veza velikog broja individualnih računara uzprimenu protokola TCP/IP (Transmission Control Protocol/Internet Protocol), kao i više individualnih mreža u jedinstvenu logičnu mrežu u kojoj svi dele istu šemuadresiranja. adresiranja.

� Sam početak razvoja Interneta možemo povezati sapočetkom razvoja masovnih komunikacija.

� Ubrzani razvoj masovnih komunikacija počinje posle Drugogsvetskog rata, a naročito krajem pedesetih godina.

Razvoj interneta

� Pentagon je 1969. godine napravio računarsku mrežu između svih bitnih naučnih i vojnih institucija.

� ARPA je želela da ispita da li računari na raznim lokacijama mogu da budu međusobno povezani lokacijama mogu da budu međusobno povezani tehnologijom koja je poznata kao paketni prenos (packet swjitching).

Razvoj interneta

� Informacije su po prvi put bile deljene na male pakete i tek onda upućivane drugim računarima.

� Osnovna prednost ovakvog načina razmene podataka je što nekoliko korisnika deli istu komunikacionu liniju. je što nekoliko korisnika deli istu komunikacionu liniju. Kasnije je ova mreža dobila naziv ARPANET.

� Posle početnih problema projekat ARPANET doživeo je potpun uspeh, a njegova prva javna prezentacija održana je 1972. godine

Razvoj interneta

� TCP/IP je konačno definisan 1983. godine i predstavlja način za razmenu informacija između mreža.

� ARPA je prestala da bude zatvorena mreža.

� Danas je Internet "mreža svih mreža“.

� Internet nema jednog vlasnika tj. niko nema vlast nad njegovom celinom.

Povezivanje sa Internetom

Za povezivanje sa Internetom potrebna je vezapreko nekog računara koji je već povezan saInternetom. Firme koje imaju takve računarenazivaju se Internet provajederi.

Postoje dva tipa veza sa provajderom:Postoje dva tipa veza sa provajderom:

� Terminalski

� Mrežni

Kao komunikacioni računar obično se koristi računarpod nekom od verzija Unix-a, Windows-a ili nekimdrugim operativnim sistemom.

Organizacija mreže

� Da bi Internet funkcionisao kao jedinstvena mreža, neophodno je bilo da se ustanovi jednoznačan sistem adresiranja računara koji su povezani u mrežu.

� Kako bi se obezbedilo efikasno lociranje računara na Internetu, uveden je dvojni sistem adresiranja:

Organizacija mreže

� Numeričke (IP) adrese - 32-bitni brojevi koje koristi IP protokol za prosleđivanje datagrama od jednog do drugog računara, a koji na jedinstven način određuju adresu fizičkog interfejsa računara na mreži, na primer 152.73.110.2mreži, na primer 152.73.110.2

� Alfanumerički (FQDN - Fully Qualified Domain Name) nazivi računara koji služe za lakše adresiranje računara od strane krajnjih korisnika.

Organizacija mreže

� Svaka adresa sastoji se od klase mreže, identifikacije mreže i identifikacije čvora u toj mreži. Postoje tri klase adresa prema veličini mreže. Svaka klasa se može odrediti na osnovu prva tri bita najveće važnosti.

Adrese klase A dodeljuje se najvećim mrežama. � Adrese klase A dodeljuje se najvećim mrežama.

� Adrese klase B dodeljuje se srednjim po veličini mrežama. Broj članova mreže klase B kreće se od 256 do 65.636 host računara.

� Manjim mrežama, sa manje od 256 čvorova, dodeljuje se adresa klase C.

Organizacija mreže

Opšta formula Internet adrese je:

� korisnik>ime-računara

� petar>aurora.ekof.bg.ac.rs

Ime računara se sastoji iz dva dela:Ime računara se sastoji iz dva dela:

1. mesto.domen

2. aurora.ekof.bg.ac.rs

Organizacija mreže

Domen je deo hijerarhije imenovanja u mreži.

Ime domena se sintaksno predstavlja skupom imena koja su razdvojena tačkom.

Domeni mogu biti sledeći:

� com-komercijalni domen� com-komercijalni domen

� edu-obrazovni domen

� gov-državna organizacija

� mil-vojna organizacija

� net-gateway (mrežni prolaz)

� org-rezervisan za organizacije koje ne mogu da se uvrste u druge domene

Servisi interneta

Svi servisi Interneta rade tako što na mreži postoje serveri u kojima su smešteni podaci, a na našem računaru se izvršava klijent program koji tim podacima pristupa preko mreže.

Postoji više grupa servisa:

� Osnovni� Osnovni

� Javni

� Servisi za pretraživanje

� Sigurnosni

� Sistemski servisi

Osnovni servisi

Osnovni servisi su prisutni na svakom računaru koji je povezan sa Internetom.

Da bi se koristili potrebni su: korisničko ime na nekomod servera i lozinka za pristup.od servera i lozinka za pristup.

� E-mail

� Telnet

� Ftp

Javni servisi

Ovi servisi su instalirani na značajnim serverima u mreži da bi se korisnicima obezbedio jednostavanpristup podacima bez dodatne provere identiteta.

� WWW-World Wide Web� WWW-World Wide Web

Protokol kojim WWW klijent i server komunicirajunaziva se HTTP (Hiper Text Transfer Protocol)

� IRC (INTERNET Relay Chat)

Servisi za pretraživanje

� Ova grupa servisa omogućava pronalaženjeodgovarajućih dokumenata na javnim servisima.

� Najpoznatiji su:1. Google – specijalizovan servis za pretragu i1. Google – specijalizovan servis za pretragu i

reklamiranje na Internetu

2. Yahoo – mnogi ga smtraju najvećom konkurencijomGoogle-u

Sigurnosni servisi

� Sigurnosni servisi su neophodni kada želimo da zaštitimo podatke koji se prenose preko Interneta.

� Neki do njih su:

1. PGP – tehnikom javnog i tajnog ključa šifrira 1. PGP – tehnikom javnog i tajnog ključa šifrira elektronsku poštu;

2. SSH – šifrira interaktivnu komunikaciju;

3. KERBEROS – obezbeđuje sa računarom koji proverava indetitet servera i korisnika;

Sistemski servisi

� Ovi servisi namenjeni su administratorima servera imreža radi provere da li su računari priključeni namrežu i da li postoje problemi sa vezama.

1. Ping – služi za proveru postojanja i kvaliteta vezePing – služi za proveru postojanja i kvaliteta vezemeđu računarima u mreži;

2. Traceroute – proverava vezu i ispisuje putanju kojompaket putuje od servera do servera;

World-Wide Web

� Na razvoj World-Wide Web-a bitne su uticali:

1. razvoj hypertext-a (kompjutersko čitanje elektronskih dokumenata);

2. razvoj Internet protokola.

�U početku, u oblasti prenosa podataka postojala je velika heterogenost, nije bilo standarda, postojale su različite tehnike, vladao je sukob između proizvođača koji su pokušavali da standardizuju svoje sisteme.

World-Wide Web

� Početkom osamdesetih godina CERN je predstavio TCP/IP protokol, u početku za UNIX, a od 1984. godine on se razvija i za ostale operativne sisteme.

� Do 1990. godine CERN je postao najveći Internet � Do 1990. godine CERN je postao najveći Internet sajt u Evropi, odakle je Internet tehnika počela da se širi velikom brzinom, kako po Evropi tako i po celom svetu.

World-Wide Web

� Glavni rezultat ovih otkrića i uspeha u CERN-u ostvario je Tim Berners-Li koji je, 1989. godine, stvorio World-Wide Web.

� WWW projekat je razvijen s ciljem da obezbedi � WWW projekat je razvijen s ciljem da obezbedi prenosni hipermedijalni sistem kome se može lako pristupiti sa bilo kog personalnog računara.

World-Wide Web

� Za uspeh World-Wide Web-a bile su potrebne tri ključne stvari:

1. Trebalo je napraviti lako pristupačan program koji će omogućiti upotrebu Web-a dostupnu svakoj će omogućiti upotrebu Web-a dostupnu svakoj osobi.

2. Pristup Internetu je morao postati široko dostupan.

3. Sadržina samog Interneta.

World-Wide Web

� Do sredine 1995. ovi uslovi su u potpunosti zadovoljeni i od tada počinje nagla ekspanzija Web stranica i što je mnogo važnije, dolazi do povezivanja poslovnih aktivnosti sa Internetom.

Internet browser

� Internet browser ili Web browser predstavlja program koji je potrebno pokrenuti pre nego što korisnik pristupi Internetu koji korisniku omogućuje pregled Web stranica i multimedijalnih sadržaja vezanih uz njih. vezanih uz njih.

� Ovaj program korisniku omogućava prikazivanje Web stranica kao i navigaciju po mreži, tj. među Web stranicama.

Internet browser

Najpopularniji browser-i su:

� Google Chrome;

� Internet Explorer;

Firefox;� Firefox;

� Safari;

� Opera

Hipertekst

� Hipertekst je razvio Daglas Engelbert

� Naglo se razvija kada firma „Apple Computer“ predstavlja „Hypercard“ (Macintosh računari)

� Prednost hiperteksta je u njegovoj sposobnosti da � Prednost hiperteksta je u njegovoj sposobnosti da povezuje informacije

Hypertext Transport protocol (HTTP)

� Projektovao ga je Tim Berners-Li

� Osnovni protokol koji se na Web-u koristi za transfer informacija

� Funkcioniše tako što HTTP šalje zahtev za traženim� Funkcioniše tako što HTTP šalje zahtev za traženiminformacijama serveru, zatim se šalje zahtev zapovezivanje sa odgovarajućim serverom koji šaljetražene dokumente i njihove linkove za grafiku, audio, tekst, video itd. Ove informacije stižu do korisnika i operacija je kompletirana.

HyperText Markup Language

(HTML)

� Jezik za označavanje hiperteksta

� HyperText Markup Language omogućavastandardni opis dokumenta

Predstavlja jednostavan programski jezik koji nema� Predstavlja jednostavan programski jezik koji nemapuno funkcija ali se njime mogu ostvariti veomadobri rezultati

Uniform Resource Locators

(URL)

� Predstavlja tačno specificiranu adresu sa koje se informacije primaju ili na koju se šalju

� URL predstavlja lokaciju resursa kojima korisnik želida pristupida pristupi

� Adresa URL-a razlikuje se u zavisnosti od tiparesursa kome se pristupa, a koji se označava napočetku URL adrese