internet u procesu organizovanja nastave i ucenja

  • View
    884

  • Download
    5

Embed Size (px)

DESCRIPTION

Rad je objavljen u Zborniku radova 4. nedjunarodnog nau;nog skupa pod nazivom Tehnologija, Infornatika, Obrazovanje - Za drutvo uenja i znanja, odranom 2007. godineRad je objavljen u Zborniku radova 4. Meunarodnog naunog skupa odranog 2007. godine pod nazivom Tehnologija, Informatika, Obrazovanje - Za drutvo uenja i znanja

Transcript

INTERNET U PROCESU ORGANIZOVANJA NASTAVE I UENJA Prof. dr Nikola Mijanovi Filozofski Fakultet, Niki UVOD Nesporno je da u naim vaspitno-obrazovnim institucijama, od osnovnog do najvieg akademskog nivoa, dominira razredno-predmetno-asovni sistem nastave. Ovu tradicionalnu koncepciju uglavnom podrava frontalni oblik nastave uz naglaenu primjenu verbalno --monoloke metode. Taj sistem, bez obzira na evidentne slabosti, uspeno se odupire brojnim zahtjevima da se zamjeni efikasnim i celishodnijim. Svi alternativno nueni modeli, bar za sada, ostali su samo na manje-vie neuspelim pokuajima. Svesni ozbiljnih nedostataka razredno-predmetno-asovnog sistema nastave i bezuspjenih napora da se on zamijeni boljim, pedagokim i drugim strunjacima ostalo je da stalno tragaju za njegovim poboljavanjima, inoviranjima i prilagoavanjima novim zahtjevima kole, nastave i njihovih uenika. Ti napori su posebno motivisani uestalim prigovorima javnog mnjenja, a svode se na opte proklamovan stav da kola nije prilagoena potrebama i zahtjevima ovjeka koji je u savremenim uslovima primoran da bre ui, mijenja se i razvija. Naime, svjedoci smo nesluene hiperprodukcije novih strunih i naunih informacija, s kojima kola gubi utakmicu u nemoi da ih pravovremeno implementira u vlastite programske sadraje. Otuda su ini se i sve opravdanije primedbe da kola, onakva kakva je danas, vie priprema uenika za prolost, nego za anticipiranu budunost. Izlaze iz postojee situacije, prema naem miljenju, treba traiti u permanentnom osavremenjivanju programskih sadraja, uspenijoj motivaciji i veem individualnom angaovanju uenika, te primjeni celishodnijih nastavnih medija i pristupa. Pod uticajem nezaustavljivog naunotehnolokog razvoja ostvarena su revolucionarna dostignua u oblasti informatike i telekomunikacija, ija su saznanja omoguila proizvodnju kompjuterskih konfiguracija i uspeno programiranje obrazovno-softverskih pokreta. Danas se ove moderne informaciono-komunikacione tehnologije, izmeu ostalog, uspeno koriste i u vaspitno --obrazovne svrhe. Savremeno konstruisane i dizajnirane kompjuterske jedinice, opremljene multimedijskim obrazovnim programima uspeno zamjenjuju gotovo sva u kolskoj praksi, do sada, koritena nastavna sredstva i pomagala. Rije je o meusobno sinhronizovanim i povezanim tehnikim i programskim komponentama koje sainjavaju efikasne obrazovne multimedije. Na ovakvoj informativno-tehnolokoj infrastrukturi koncipiran multimedija sistem ne predstavlja samo sredstvo za oblikovanje, programiranje i posredovanje nastavnih sadraja, ve i relativno inteligentnog imaginativnog nastavno-komunikacionog uesnika. Ovi fleksibilno modelovani i programirani obrazovni multimediji namenjeni su za uenje i sticanje znanja u koli i izvan nje. Jedni su projektovani i oblikovani za podravanje nastave, a drugi za samostalni rad i uenje. Brojna nauno-pedagoka istraivanja potvruju da primjena kvalitetnog obrazovnog softvera, Web dokumenta, on-line testova, te razmjena i konsultovanje informacija posredstvom Internet servisa, snano doprinosi uspenijem uenju i individualnom razvoju uenika. Ovakva i slina saznanja ubrzala su informatizaciju kole i njene nastave, te formiranje elektronskih uionica, podravanih Internetom, kao nunih preduslova u kojima e svaki pojedinac moi znatno uspenije da se dokazuje, takmii, ispoljava, ui i napreduje. Pored brojnih prednosti, svaka tehnologija, pa i Internet razume se, ima odreene nedostatke. Ove obrazovno-tehnoloke zakonomernosti, prije svega, trebalo bi da budu svesni nastavnici, kao najodgovorniji organizatori i realizatori nastave i uenja. POJAM, RAZVOJ I NAMENA INTERNETA Prvi ozbiljniji pokuaji organizovanijeg globalnog povezivanja niza pojedinanih raunara u funkcionalno-informatike mree zapoinju sedamdesetih godina minulog veka. Te mogunosti najpre su poeli da koriste ameriki vojno-strateki centri, a zatim njihove tehnoloki najrazvijenije civilne kompanije. Znaajno je naglasiti da ta njihova pozitivna iskustva, neto kasnije, prihvataju i razvijaju prestini ameriki univerzitetski centri. Oni Internet mree najpre koriste iskljuivo za brzu razmjenu elektronske pote, a zatim i u druge nauno-istraivake i nastavne svrhe. Kapaciteti informacija s kojima raspolae ova mrea, zbog njene efikasnosti i fleksibilnosti, uveavani su eksponencijalnom progresijom, tako da ona krajem osamdesetih godina dobija naziv Internet. U poslednje vreme Internet se sve vie koristi ne samo za samostalno sticanje znanja i uenja na daljinu, ve i kao veoma snana podrka organizaciji nastave institucionalnog tipa. Internet je jedinstvena kombinacija raunara i komunikacija i predstavlja najaktuelniji fenomen elektronskog doba (V. Petrovi, 2000, 327). Njegovu strukturu ini vie pojedinano povezanih raunara, odnosno niz lokalnih mrea meusobno integrisanih u jedinstven informacioni sistem, u kome se svi uesnici i 2. 1.

korisnici upuuju na zajedniku emu adresa. Internet je dinovska elektronska mrea za brzo prenoenje poruka i informacija iz umreenih raunara do korisnika koji se preko Interneta mogu povezati sa bezbroj mrea irom sveta (M. Vilotijevi, 1999, 531). Rije je, zapravo, o veoma razvijenoj i fleksibilnoj informacionoj mrei pogodnoj za brzo uspostavljanje komunikacija, pretraivanje i razmenu informacija, samostalno uenje i podravanje nastave i uenja pristupanoj svima koji ispunjavaju optim protokolom predviene uslove. Internet protokol nije nita drugo do skup pravila, koja sainjavaju konvencionalno prihvaeni elektronski jezik, namenjen raunarima radi meusobnog komuniciranja u zajednikoj mrei. Internet usluge se mogu koristiti nezavisno od doba dana, te lokacije i drugih posebnosti koje se odnose na njegove korisnike. U fokusu naeg interesovanja je izuzetno bogata riznica znanja koju mnogi, s pravom, nazivaju svetska informaciona mrea, odnosno mrea svih mrea. Danas je Internet mrea dostigla nesluene kapacitete, stoga se vie ne govori o meusobno sinhronizovano povezanim desetinama, ve stotinama miliona raunara, lociranim na razliitim svetskim meridijanima. Internet je elektronska i raunarima podravana mrea koja omoguava brzu razmjenu obrazovnih multimedijskih informacija. Dragocjena je za obrazovanje, uenje i napredovanje neogranienog broja pojedinca i razliitih drutvenih grupa. Rije je o izuzetno monoj elektronskoinformacionoj mrei, ija primjena relativizuje prostornu i vremensku udaljenost izmeu ljudi koji simultano razmjenjuju strune i naune informacije. Internet, izmeu ostalog, potiskuje tradicionalne oblike i metode organizacije nastave i uenja. Uz podrku Interneta mogu se efikasno usvajati nova, aktuelna i operativna znanja. Danas se usluge ove mree, sve uspenije koriste u opte-obrazovne, nauno-istraivake i nastavne svrhe. Ovom prilikom apostrofiramo samo one najznaajnije, na primjer: Pretraivanje i prouavanje pisanih izvora (literature i dokumenata uskladitenih u kompjuterskim memorijama irom sveta; Komunikacija razmjenom elektronske pote sa svim korisnicima Internet mrea i usluga; Upoznavanje i razmjena softvera; Pretraivanje i koritenje baza podataka raznih vaspitno-obrazovnih, naunih ili privrednih institucija; Komunikacija putem kompjuterskih konferencija, odnosno uee u debatama organizovanim na razliite teme; Koritenje informacionih strunih i naunih Web sajtova u nastavne svrhe; Kreiranje i koritenje kolskih ili personalno-nastavnikih tematskih Web sajtova za potrebe organizacije nastave i uenja; Distribucija aktuelnih elektronskih informacija; Samostalno uenje i sticanje znanja; Diseminacija udbenika, prirunika i drugih strunih i naunih publikacija. Prema tome, Internet je izuzetno pogodan za razmjenu elektronske pote, pretraivanje razuenih baza podataka, koritenje strunih i naunih informacija, organizaciju obrazovanja na daljinu, te podravanje kolske nastave i uenja. On, zapravo, otvara nove mogunosti za obrazovanje i usavravanje neogranienog broja zainteresovanih korisnika (D. Mandi, 2003, 104). Rije je o gotovo neiscrpnom izvoru i posredniku najaktuelnijih optih, strunih, naunih i drugih informacija. INTERNET KAO IZVOR INFORMACIJA Internet postaje gotovo neiscrpan izvor razliitih strunih i naunih informacija. Posebno je pogodan za samoobrazovanje i uenje na daljinu, mada se moe koristiti i u funkciji efikasnog podravanja tradicionalne nastave. Primjenom Interneta u procesu nastave i uenja najneposrednije se podstie realizacija njenih fundamentalnih informativno-saznajnih ciljeva i zadataka. Da bi uenici uspeno pretraivali gigantske baze podataka i brzo dolazili do eljenih informacija, oni najpre moraju solidno ovladati tehnologijom rada korisnikog programa tragaa. U protivnom e neracionalno rasipati dragocjeno vreme i energiju, bez izglednih ansi da dou do eljenih saznanja. Za pretraivanja ovog tipa, naroito u posljednje vreme, sve uspenije se koriste inteligentni softveri, prilagoeni za pronalaenje, selekciju i sintetizovanje najznaajnijih informacija iz odreenog dokumenta. Prema tome, iz bogatih meunarodnih baza podatka posredstvom Interneta mogu se crpiti i koristiti sljedee vrste informacija: 1. Radovi (tekstovi) autora pisanih na odreene teme iz razliitih djelova sveta; 2. Informacije opteg karaktera, koje gratis nude odreene naune institucije; 3. Zbornici radova i druge referentne publikacije sa razliitih skupova, koji imaju nesporne naune vrednosti. 3.

Nema sumnje da je Internet najbogatija meunarodna riznica aktuelnih strunih i naunih informacija. Njegovi fondovi uveavaju se zapanjujuom brzinom, s tendencijom permanentnog obrazovanja u doglednoj budunosti. Taj njegov nezaustavljivi eksponencijalno-razvojni trend dovodi u pitanje uspenu kontrolu autentinosti, istinitosti i pouzdanosti mnogih informacija i dokumenata koji se nalaze na Internetu. Sa iznenaenjima ovog tipa moraju da raunaju svi njegovi potencijalni korisnici. Tu injenicu, prije svega, moraju da imaju u vidu nastavnici. Zato su oni duni da blagovremeno upozore uenike koje i kakve informacije mogu preuzimati s Interneta. Da bi se, u vezi s tim, izb