Internet, usluge i protokoli dr Jelena Graovacpoincare.matf.bg.ac.rs/~jgraovac/courses/vebp/2015_2016/vebp... · Veb programiranje Internet, usluge i protokoli dr Jelena Graovac jgraovac

Veb programiranjeInternet, usluge i protokoli

dr Jelena Graovac

www.matf.bg.ac.rs/~jgraovac

Matematicki fakultetBeograd, 3. mart, 2016.

www.matf.bg.ac.rs/~jgraovac

UvodIstorijat Interneta

Tehnologije pristupa InternetuInternet servisi

Internet protokoliLiteratura

Literatura

Zasnovano na:Filip Maric: Uvod u Veb i Internet tehnologije, 2013.(www.matf.bg.ac.rs/~filip/uvit/uvit.pdf)

dr Jelena Graovac Veb programiranje




Pregled

1 Uvod

2 Istorijat Interneta

3 Tehnologije pristupa Internetu

4 Internet servisi

5 Internet protokoli

6 Literatura





Pregled

1 Uvod



4 Internet servisi


6 Literatura





Uvod

Internet je najveca i najznacajnija mreza danasnjice

Strukturni opis Interneta:

Definise se preko hardverskih, komunikacionih i softverskihkomponenti koje ga sacinjavajuHijerarhijska strukturaIP protokol

Primer IP adrese: 147.91.66.20





Uvod

Funkcionalni opis Interneta:

Internet se definise preko usluga koje nudi svojim korisnicimaMrezna infrastruktura omogucava rad distribuiranimaplikacijama:

Veb (eng. World Wide Web)Elektronska posta (eng. e-mail)Prenos datoteka (ftp, scp)Prijavljivanja na udaljene racunare (telnet, ssh)Slanje instant poruka (im)

Aplikacioni protokoli (na primer, HTTP, SMTP, POP3, ...).Dva transportna protokola:

TCP (sa uspostavljanjem konekcije)UDP (bez uspostavljanja konekcije)





ARPANETNSFNETInternet

Pregled

1 Uvod

2 Istorijat InternetaARPANETNSFNETInternet


4 Internet servisi


6 Literatura






ARPANET

Kasne 1950-te godine

Hijerarhijski nacin organizacije telefonske mreze — Slika 1 (a)

Slika 1: Organizacija mreze






ARPANET

Pol Baran (eng. Paul Baran) — predlozio da se koristidigitalno paketno komutiranje (packet-switching) (Slika 1b)— predlog je odbijen

ARPA (eng. Advanced Research Project Agency) — osnovanau oktobru 1957. od strane predsednika SAD

Izme�u ostalog, ulaganje u komunikacije

ARPANET — po ugledu na Baranov rad

Cvor mreze — mini racunar (host) na koji je nadogra�enure�aj pod imenom IMP (eng. Interface Message Processor)

IMP — povezan bar sa jos dva udaljena IMP-a

Zicane komunikacione linije

Poruke su se delile u pakete

ARPANET — prva store-and-forward packet-switching mreza






ARPANET

Kraj 1969. — prvi put prikazana mreza sa 4 povezana cvora

Do kraja 1972. — povezano 40-ak velikih cvorova u SAD

Rad na polju satelitskih komunikacija i pokretnih radio mreza

Potreba za kvalitetnim komunikacionim protokolima

1974. godine dizajniran je TCP/IP model i protokol

Kompanija BBN i univerzitet Berkley ugra�uju softverskupodrsku ovih protkola u Berkley Unix operativni sistem

Uveden programski interfejs za mrezno programiranje (tzv.sockets) i izgra�en niz aplikacija za rad u mreznom okruzenju

Tokom 1980-tih veliki broj dodatnih mreza je povezan naARPANET

Uvodi se DNS (Domain Name System)






NSFNET

NSF (National Science Foundation) — izgra�uje naslednikaARPANET mreze — slobodan pristup svim univerzitetskimistrazivackim grupama

Izgradnja kicme mreze (eng. backbone) — povezivala sestvelikih racunarskih centara u SAD

Superracunarima su prikljuceni komunikacioni ure�aji nazivanifuzzball (poput IMP u slucaju ARPANET)

Hardver je bio isti kao kod ARPANET-a

Mreza je odmah bila zasnovana na TCP/IP protokolu

NSF je izgradio i dvadesetak regionalnih mreza koje supovezane na kicmu, cime je zvanicno izgra�ena mrezapoznata kao NSFNET






NSFNET

NSFNET je prikljucena na ARPANET povezivanjem fuzball iIMP na jednom univerzitetu u Americi

Komunikaciona tehnologija u kicmi mreze je kroz nekolikofaza prosirivana i unapre�ivana do brzina od 1.5Mbpspocetkom 1990-tih

Mreza NSFNET je predata komercijalnim kompanijama

Brzina komunikacije u okviru NSFNET kimcme, povecana jesa 1.5Mbps na 45Mbps

Razlicite kompanije pocinju da grade zasebne kicmenekomunikacione kanale

Svi oni bivaju povezani u okviru cvorova pod imenom NAP(Network Access Point)






Internet

Mreze pravljene po uzoru na ARPANET i NSFNET(EuropaNET, EBONE)

Me�umreza (eng. internet) — kolekcija razlicitih spojenihmreza

Internet je vlastita imenica koje oznacava jedinstvenu svetskumrezu

Definicija

Smatra se da je ure�aj prikljucen na Internet ukoliko koristi softverkoji komunicira TCP/IP protokolima, ima IP adresu i moze da saljeIP pakete ostalim masinama na Internetu






Internet

Slika 2: Arhitektura danasnjeg Interneta





Pregled

1 Uvod



4 Internet servisi


6 Literatura





Tehnologije pristupa Internetu

Lokalna petlja (eng. local loop) ili poslednja milja (eng. lastmile) — deo Internet infrastrukture izme�u host racunara iprvog rutera

Cesto predstavlja usko grlo u komunikaciji

Tehnologije pristupa Internetu:

Modemski pristupDSL (Digital Subscriber Line)ISDN (Integrated Services Digital Network)Opticko-kablovske mrezeMreze mobilne telefonije






Modemski pristup

Koriscenje fiksne telefonije (eng. plain old telephone system,POTS)Grupa pozivnog povezivanja (eng. dial up)Modem ima zadatak da vrsi analogno/digitalnu konverzijuBrzina je samo nekoliko desetina hiljada bitova u sekundZa dobro razumevanje glasa dovoljno preneti frekvencijeizme�u 300Hz i 3400Hz






DSL — Digitalna pretplatna linija

Istovremeni prenos glasovnog signala i digitalnih podatakavelikim brzinama preko parica fiksne telefonske mrezeNije dial upNe vrsi se odsecanje frekvencijaFrekvencijski opseg veze postaje zavisan samo od duzine kablaOgranicenje: nemogucnost instalacije na mestima koja sufizicki previse udaljeni od telefonske centraleU slucaju kratkih veza, prosireni frekvencijski raspon obicnobiva preko 1MHzOvaj raspon se deli na pojaseve sirine 4Khz, koji se nezavisnokoriste za komunikaciju






DSL — Digitalna pretplatna linijaMultipleksovanje deljenjem frekvencija (eng. frequency divisionmultiplexing, FDM)Jedan pojas se alocira za prenos glasovnog signala, dva pojasaza kontrolu prenosa podataka, svi ostali za prenos podatakaVise pojaseva se odvaja za dolazni saobracaj (download) negoza odlazni (upload)Asimetricne digitalne pretplatne linije (ADSL)Razdelnik (eng. splitter) — prvi pojas (frekvencije do 4Khz)usmerava ka telefonskom ure�aju, a ostale pojaseve karacunaru (ili ulazu u lokalnu racunarsku mrezu)DSL modem — relativno kompleksan ure�aj — deli iobjedinjuje podatke koji se salju na veliki broj nezavisnihkomunikacionih kanalaDSLAM — slican ure�aj koji se instalira na drugom kraju zice






ISDN - Integrated Services Digital Network

Slicno DSL-u, uvodi direktne digitalne veze zasnovane nazicama javne telefonije kojima se istovremeno prenosi glasovnisignal i digitalni podaciSpada u grupu dial up pristupaZahteva kompleksnije promene u postojecoj telefonskojinfrastrukturi, a ne donosi znacajno povecanje brzine prenosapodatakaPotisnut od strane DSL-a






Opticko-kablovske mreze (HFC, Hybrid fibre-coaxial)

Zasnivaju se na kombinovanom prenosu podataka kroz optickavlakna i koaksijalne kablove koji se koriste za istovremeniprenos televizijskog signala, radio signala, i digitalnih podatakaSignal iz koaksijalnih kablova se razdeljuje na radio i TV signali na digitalne podatkeVeza sa racunarom se ostvaruje preko tzv. kablovskog modemaSlicno kao kod DSL, frekvencijski opseg se deli na pojaseve kojise alociraju za prenos razlicitih vrsta signala i podatakaSvi korisnici povezani na lokalni cvor dele komunikacioni kanali svi dolazni paketi bivaju dostavljeni istovremeno svimkablovskim modemima prikljucenim na isti cvor






Mreze mobilne telefonije

Prva generacija — analogni prenos glasaDruga generacija — digitalni prenos glasa

General Packet Radio Service (GPRS)

Treca generacija — digitalni prenos glasa i podataka

High Speed Packet Access (HSPA) - unapre�enje WidebandCode Division Multiple Access (W-CDMA)





Pregled

1 Uvod



4 Internet servisi


6 Literatura





Internet servisi

Internet servisi

Elektronska postaDiskusione grupePrijavljivanje na udaljene racunarePrenos datotekaCaskanjeInstant porukeVebPeer-to-peer (P2P) servisiSocijalne mreze





Elektronska posta

Elektronska posta (eng. e-mail)

Znak @ (izgovara se kao et ili majmunce ) razdvaja imekorisnika, od domena servera elektronske posteSanducici se nalaze na serverima na Internetu i obicno ihobezbe�uju kompanije, univerziteti i dobavljaci Interneta, alitako�e postoje i javni, besplatni serveri elektronske posteSlanje i primanje poste korisnik obicno obavlja preko klijentainstaliranog na svom racunaruNajpoznatiji klijenti za elektronsku postu danas su MicrosoftOffice Outlook, Microsoft Outlook Express, Apple Mail,Mozilla Thunderbird, Lotus Notes, Eudora, mapine, ...





Elektronska posta

Elektronska posta (eng. e-mail)

Znacajan obim elektronske poste se odvija preko javnih servisaelektronske poste vezanih za Veb koji ne zahtevaju koriscenjeposebnog klijenta elektronske poste, vec se rad saelektronskom postom obavlja koriscenjem Veb aplikacijaGoogle Gmail, Yahoo! Mail, Microsoft Hotmail itd.Protokoli koji se koriste u okviru elektronske poste su SMTP,POP3 i IMAP.Svi oni koriste TCP i to na portovima 25, 110 i 143





Diskusione grupe

Diskusione grupe (eng. usenet)Diskusije su podeljene u grupe (eng. newsgroups) poodre�enim temam

sci.math — oznacava grupu za diskusije na temu matematickenaukealt.binaries.boneless — grupa sa najvecim saobracajem —koristi se za razmenu piratizovanog sadrzaja

Pristup diskusionim grupama se vrsi koriscenjemspecijalizovanog softvera (eng. newsreader).Obicno su klijenti elektronske poste istovremeno i klijenti zakoriscenje diskusionih grupaVeb forumi predstavljaju alternativni nacin diskusijaDiskusione grupe koriste NNTP protokol koji koristi TCP naportu 119





Prijavljivanje na udaljene racunare

Prijavljivanje na udaljene racunare (eng. remote login)

Korisnik na ovaj nacin dobija terminal kojim upravlja udaljenimracunarom izdajuci komandePrijavljivanje na udaljeni racunar se obicno vrsi preko Telnetprotokola i SSH protokola koji koriste TCP na portu 23,odnosno 22.Za ovaj servis, klijenti najcesce koriste aplikacije kao sto sutelnet (komandna aplikacija koja implementira Telenetprotokol), PuTTY (aplikacija koja implementira i Telnet i SSHprotokol), OpenSSH, SSH Secure Shell Client (aplikacije kojeimplementiraju SSH protokol) i slicnoTelnet aplikacije ne vrse enkripciju podataka prilikom slanjatako da imaju problem sa stanovista bezbednosti i sve manjese koriste





Prenos datoteka

Prenos datoteka (eng. file transfer)Ovaj servis se danas obicno koristi za postavljanje datoteka naVeb servere kao i za preuzimanje velikih binarnih datoteka (zamanje datoteke, obicno se koristi HTTP protokol)Serveri koji cuvaju kolekcije datoteka obicno se identifikujuadresom koja pocinje sa ftpZa prenos datoteka koristi se FTP protokol koji koristi TCP naportu 20 i 21, zatim SCP i SFTP protokoli bazirani na SSHkoji nude enkripciju pri prenosu datoteka, itd.Za prenos datoteka, na klijentskim racunarima se obicnokoriste programi poput ftp (komandni program koji direktnoimplementira FTP protokol), scp (komandni program kojikopira datoteke uz koriscenje enkripcije), zatim Veb pregledacikoji omogucavaju preuzimanje datoteka sa FTP servera,klijenti poput GnuFTP, Windows Commander i slicno





Caskanje

Caskanje (eng. chat)

Caskanje je u danasnje vreme zasnovano ili na specificnimprotokolima (npr. IRC) i aplikacijama (npr. Xchat, mIRC) ilise koriste Veb zasnovane sobe za caskanje





Instant poruke

Instant poruke (eng. instant messaging)

Najpoznatiji servisi koji nude razmenu instant poruka danas suAOL Instant Messenger (AIM), Microsoft MSN, Google Talk,Skype, ICQ, ...Instant poruke se danas mogu razmenjivati i preko Veba (npr.GMail chat, Facebook chat).





Veb

Veb (eng. World Wide Web — WWW)

Najznacajniji Internet servis danasnjiceNajpoznatiji pregledaci danas su Microsoft Internet Explorer,Mozilla Firefox, Google Chrome, Safari, Opera, itd. DostavaVeb sadrzaja je zasnovana na HTTP protokolu koji koristi TCPna portu 80.





P2P servisi

Peer-to-peer (P2P) servisi

P2P servisi se zansnivaju na direktnoj razmeni podatakaizme�u razlicitih klijenata, pri cemu serveri samo sluze zakoordinaciju komunikacije, bez direktnog kontakta sa samimpodacima koji se razmenjujuP2P servisi se obicno koriste za razmenu velikih datoteka(obicno video i audio sadrzaja). Pocevsi od 2009. P2Paplikacije cine najveci deo Internet saobracaja. NajkoriscenijiP2P servisi i protokoli danas su Bittorent, DC++, Gnutella,G2, E-mule, KaZaA (FastTrack). Postoji veliki broj aplikacijakoje korisnicima omogucuju koriscenje ovih protokola.





Socijalne mreze

Socijalne mreze

Facebook, Tweeter, MySpace





Protokol mreznog sloja — IPProtokoli transportnog sloja - TCP, UDPProtokoli aplikacionog sloja

Pregled

1 Uvod



4 Internet servisi

5 Internet protokoliProtokol mreznog sloja — IPProtokoli transportnog sloja - TCP, UDPProtokoli aplikacionog sloja

6 Literatura






Internet protokoli

Slika 2: Internet protokoli






Protokol mreznog sloja

Internet protokol (eng. Internet Protocol — IP) — koristi seza komunikaciju u okviru mreznog sloja Interneta

IPv4 i IPv6 — dve osnovne verzije IP protokola

Osnovi zadatak je pokusaj da dopreme (rutiraju) paket odizvorista do odredista u okviru mreze sa paketnimkomutiranjem

Protokol ne daje nikakve garancije:da ce paketi zaista i biti dopremljeni,o ispravnosti dopremljenih paketa,da ce paketi biti dopremljeni u istom redosledu u kojem suposlati i slicno.

Garancije ovog tipa obezbe�uju se na visim slojevimakomunikacije







Internet protokoli

IP adreseSistem Imena Domena (DNS)







IP adrese

IPv4: 32-bitni neoznaceni brojevi, koji se obicno predstavljajukao 4 dekadno zapisana broja izmedu 0 i 255.

Postoji ukupno 232 ili oko 4.3 milijarde razlicitih adresa, sto seu danasnje vreme pokazuje kao nedovoljnoIPv6 uvodi 128-bitne adrese, sto bi trebalo da resi ovaj problemThe Internet Assigned Numbers Authority (IANA), kao ipomocni regionalni registri Regional Internet Registries (RIRs)— zaduzeni za dodelu IP adrese







IP adrese

IP adresa moze biti staticki i dinamicki dodeljenaDinamicke IP adrese se dodeljuju koriscenjem specijalizovanogprotokola za dinamicku konfiguraciju (eng. Dynamic HostConfiguration Protocol — DHCP)







IP adresePrvi deo IP adrese odre�uje mrezu, dok drugi odre�uje racunaru okviru mrezeIP adrese su deljene na klase:

A klasa (8+24 bita) — 128 mreza sa mogucih preko 16.7miliona korisnikaB klasa (16+16 bita) — preko 16 hiljada mreza sa mogucih65536 korisnikaC klasa (24+8 bita) — preko dva miliona mreza sa mogucih256 korisnika

U novije vreme se koristi pristup u kom bitovi adrese mogu bitina proizvoljan nacin podeljeni izme�u adrese mreze i adreseracunara u mrezi. Notacija koja se obicno koristi je a.b.c.d/n(npr. 194.24.16.0/20).Uvo�enje privatnih mreza i preslikavanje mreznih adresa (eng.network address translation — NAT).







Sistem Imena Domena (DNS)

Kako bi se ljudima olaksalo pamcenje imena racunara, uvedenje sistem imena domena (eng. domain name system — DNS)Hijerarhijski su organizovani i citaju se s desna na levoDomeni najviseg nivoa mogu biti bilo nacionalni (na primer,.rs), bilo genericki (na primer, .com, .org, .net).Koriste se u okviru jedinstvenih lokatora resursa na Vebu(URL), u okviru adresa elektronske poste, itd







Sistem Imena Domena (DNS)

Prilikom preslikavanja domena u adrese, koriste se uslugedistribuirane DNS baze podatakaSpecijalizovani DNS serveri cuvaju delove ove bazeOvi serveri su hijerarhijski organizovani i ova hijerarhijauglavnom prati hijerarhiju domena












Protokoli transportnog sloja — TCP

TCP (Transmission Control Protocol) — pre komunikacije vrsiuspostavljanje pouzdane konekcije izme�u dva hosta

Kanal komunikacije je dvosmeran (eng. full duplex)

TCP garantuje pouzdanost prenosa podataka (eng. reliabletransfer)

Stara se o tome da paketi koji zalutaju automatski buduponovno poslati, kao i da na prihvatnoj strani automatskipermutuje primljene pakete tako da odgovaraju redosleduslanja

Uvodi se potvrda prijema paketa






TCP

TCP uvodi kontrolu i korekciju gresaka

Slaba provera (vrsi se samo kontrola parnosti)

Pretpostavlja se da se jaca provera (obicno CRC) vrsi nanizim slojevima

TCP uvodi i brzinu protoka (eng. flow control)

TCP vrsi kontrolu zagusenja (eng. congestion control)






UDP

UDP (User Datagram protocol) — ne vrsi uspostavljanjekonekcije pre zapocinjanja komunikacije

Koristi se od strane aplikacija koje imaju potrebu zakomunikacijom u realnom vremenu (eng. real time)






TCP i UDP






Soketi

Soketi (eng. sockets) - TCP/IP programski interfejs

Socket je apstrakcija kojom se programeru predstavlja kanalkomunikacije (zasnovan bilo na TCP bilo na UDP protokolu)






Protokoli aplikacionog sloja

Protokoli aplikacionog sloja

HTTPSMTP, POP3 i IMAPFTPSSH






HTTP

Hypertext Transfer Protocol (HTTP), je protokol aplikacionogsloja koji predstavlja osnovu Veba

Implementiran je u okviru dve vrste programa: klijentskimprogramima, najcesce pregledacima Veba i serverskimprogramima, najcesce Veb serverima

Veb je distribuirana aplikacija zasnovana na Veb stranicama

Veb stranice se sastoje od objekata

Svaki pojedinacni objekat ima jedinstvenu adresu u obliku tzv.URI (Uniform Resource Identifier)






HTTP

Dve verzije HTTP protokola: HTTP 1.0 i HTTP 1.1

Obe verzije koriste TCP za komunikaciju nizeg nivoa

HTTP protokol funkcionise tako sto klijent uspostavlja TCPkonekciju (obicno na portu 80) sa serverskim racunarom, izatim salje HTTP zahteve (eng. HTTP request) zaodre�enim Veb objektima serverskom racunaru

Server objekte salje u obliku HTTP odgovora (eng. HTTPrequest).

HTTP protokol je protokol bez stanja (eng. stateless protocol)

I HTTP zahtevi i odgovori se navode u preciznospecifikovanom obliku






HTTP






HTTP

Opsti format HTTP zahteva:metod putanja verzija

polje: vrednost

...

polje: vrednost

sadrzaj

Postoji nekoliko razlicitih metoda, pri cemu se najcesce koristeGET, POST i donekle HEAD

HEAD metod se uglavnom koristi za debagovanje jer se njimeod servera zahteva da dostavi samo zaglavlje HTTPodgovora, bez stvarne dostave Veb objekata

Ukoliko je zahtev takav da sluzi samo da zatrazi citanje idostavljanje nekih podataka sa servera, preporucuje sekoriscenje GET metoda






HTTP

Ukoliko je zahtev takav da sluzi da se od servera zahteva daizvrsi neki sporedni efekat, preporucuje se koriscenje POSTmetodeNeki od najcesce koriscenih polja i vrednosti su:

Host: — sadrzi ime hosta na koji se zahtev saljeUser-Agent: — identifikuje klijentski softver koji salje zahtevAccept: — vrsta sadrzaja (MIME) koju prizeljkuje. q vrednostiodreduju prioritet.Accept-Language: — zeljeni jezikAccept-Charset: — zeljena kodna stranaConnection: —- navodi se da li se zeli perzistentna(keep-alive) ili jednokratna (close) TCP konekcijaIf-modified-since: — naglasava se da objekat treba da budeposlat samo ako je bio modifikovan od datuma navedenog uovom polju






HTTP






HTTP

Opsti format HTTP odgovora:

verzija kod status

polje: vrednost

...

polje: vrednost

sadrzaj

Kod i status su najcesce nesto od sledeceg:

200 OK301 Moved Permanently304 Not Modified400 Bad Request404 Not Found500 Internal Server Error505 HTTP Version Not Supported






HTTP

Neka od najcesce navedenih polja u HTTP odgovorima su:

Date: - tacno vreme kada je odgovor poslatServer: - identifikacija veb server programa koji je poslaoodgovorContent-Type: - vrsta sadrzaja (MIME) poslana u okviruodgovoraContent-Length: - duzina sadrzaja u bajtovimaLast-Modified: - poslednje vreme kada je sadrzaj modifikovanna serveru






HTTP






SMTP, POP3 i IMAP

Simple Mail Transfer Protocol (SMTP) je standardni protokolza slanje poste

Post Office Protocol (POP) je jednostavni protokol zapreuzimanje poruka sa servera

POP protkol koristi TCP konekciju na portu 110Osnovne komande koje klijentski softver izdaje su:

APOP — autorizacija klijentaSTAT — statistika o stanju postanskog sanducetaLIST — lista porukaRETR — primanje poruke sa navedenim rednim brojemDELE — brisanje poruke sa navedenim rednim brojemQUIT — prekidanje sesije

Internet Message Access Protocol (IMAP) je znatnonapredniji protokol za primanje poste






SMTP, POP3 i IMAP

Slika 2: SMTP, POP3 i IMAP






SMTP — primer klijent-server sesije






POP3 — primer klijent-server sesije






FTP

File Transfer Protocol (FTP) je protokol za prenos datotekaizmedu racunara

FTP koristi TCP kao protokol za komunikaciju nizeg nivoa

FTP protokol ostvaruje dve TCP konekcije za prenosdatoteka. Jedna konekcija (obicno na portu 21) se koristi zaprenos kontrolnih informacija, a druga (obicno na portu 20) zaprenos samih podataka

FTP je protokol koji cuva stanje (eng. statefull protocol)






FTP






FTP

Kontrole koje se izdaju serveru putem kontrolne konekcije sezapisuju u citljivom ASCII obliku. Navedimo neke:

USER username - koristi se za slanje identifikacije korisnikaserveruPASS password - koristi se za slanje lozinke korisnika serveruLIST - koristi se kako bi se serveru poslala poruka da posaljelistu datoteka u tekucem direktorijumu. Ova lista se saljepreko konekcije za podatkeRETR filename - koristi se kako bi se sa servera (iz tekucegdirektorijuma) prenela datoteka sa datim imenom na klijent (utekuci direktorijum)STOR filename - koristi se kako bi se sa klijenta (iz tekucegdirektorijuma) prenela datoteka sa datim imenom na server (utekuci direktorijum)






FTP

Neke od gresaka su:

331 Username OK, password required125 Data connection already open; transfer starting425 Can’t open data connection452 Error writing file






SSH

Ovaj protkol omogucava enkrpiciju podataka prilikomnjihovog slanja i kljucan je protokol za bezbednost podataka





Pregled

1 Uvod



4 Internet servisi


6 Literatura





Literatura

Slajdovi su pripremljeni na osnovu glave 2 e-knjigeFilip Maric: Uvod u Veb i Internet tehnologije, 2013.(www.matf.bg.ac.rs/~filip/uvit/uvit.pdf)

Za pripremu ispita, slajdovi nisu dovoljni, neophodno je ucitiiz knjige!


Documents

Internet, usluge i protokoli dr Jelena Graovacpoincare.matf.bg.ac.rs/~jgraovac/courses/vebp/2015_2016/vebp... · Veb programiranje Internet, usluge i protokoli dr Jelena Graovac jgraovac