1

Dr Risti} 365 dana uz Vas

2

Dr Risti}Tel: 011/2693-287, 2697-808; Mob: 063/205-764, www.dr-ristic.com

3

•••Sadr`aj broj XIV decembar 2009.

Ne`no ~ulo mirisa 3Krvarenje iz nosa nije uvek bezazleno[aputanje na jastuku 4-5Bra~ni sterilitetBolja strana nasle|a 6(Ne)mo} genetikeBura u ~a{i mleka 7Netolerancija na laktozuBistro oko bolje vidi 8-9Glaukom - bolest vidnog `ivca Kad zglobovi za{kripe 10Giht ili uri~ki artritis Umorno srce 11Sr~ana slabost (sr~ana insuficijencija)Tempirana bomba 12-13Glavobolje – ~est problemIstine o odrastanju 14Deca i sportLjubav ne zna za godine 15Partnerski odnosi

Impressum• Osniva~: Fond za javno zdravlje „Dr Milutin Risti}“ Naro-dnih heroja 38, Novi Beograd• Glavni i odgovorni urednik: Dr Slobodanka Risti}• Redakcija: Marija Mati}, Sanja Mr|anov• Saradnici u ovom broju: Dr Jelena Perovi}-Jovanovi} / Dr Branislav Vukmanovi} / Dr Predrag Bugari} / Dr Ljiljana Lekovi} / Dr Ana Georgijevi} Nenadi} / Dr Tatjana Jovi} / Dr Ivana Branko-vi} / Dr Miodrag Manigoda /Dr Olga Had`i} / Milica Petrovi}• Dizajn i prelom: AvantGuarde desing• [tampa: Politika A.D.• Kontakt: zcentarªdr-ristic.com / www.dr-ristic.comtel +381 11 2693 287 lok 122fax +381 11 2693 287 lok 133• Tira`: 10.000 primeraka

CIP - Каталогизација у публикацијиНародна Библиотека Србије, Београд613/614DOM zdravlja „Dr Ristić“ : interničasopis / glavni i odgovorni urednikSlobodanka Ristić. 2006, br. 1 -Beograd : Dom zdravlja „Dr Ristić“, 2006 - (Beograd : Politika). - 30 cmCOBISS.SR - ID 223194631

KUTIJA ZA PISANJE“Da li biste, gospodine, kupili jednu neobi~nu kutiju? Za pisanje, za mape, durbine i sli~no – rekao je konobar tog utornika upola glasa poslu`uju}i mi ve~eru. - Donesi – rekao sam, misle}i kako neko mla|i ima vremena da bude mudar, a ja vi{e nemam vremena za to. Kutija za pisanje bila je ve}a no {to sam mislio, dopala mi se i tako se na{la kod mene,” zapisao je pre desetak godina na{ uva`eni, sada ve} pokojni, Milorad Pavi} u svom neobi~nom romanu “Kutija za pisanje”.

U jednom slobodnom tuma~enju napredak medicine (kad ka`emo “napredak” mislimo – GENETIKA) mogao bi se uporediti sa “kutijom za pisanje”, jednom velikom, tajnovitom kutijom, koja tek ~eka nove i nove rukopise. Stru~ni ~asopisi, ali i novinski ~lanci gotovo svakodnevno su puni natpisa poput: “Istra`ivanje sprovedeno u SAD ukazalo je na postojanje mutiranog gena klju~nog za razvoj nekih tipova tumora mozga,” ili “Ge-netska terapija mogla bi da pomogne ljudima koji boluju od naslednog obli-ka gubitka vida, tvrde ameri~ki nau~nici. Istra`iva~i sa Medicinskog fakulteta Univerziteta u Pensilvaniji i De~je bolnice u Filadelfiji smatraju da bi ovakav oblik terapije mogao da bude posebno koristan za najmla|e pacijente.”Zato, iz decembarskog broja ~asopisa “Dr Risti}” izdvajamo tekst gosta saradnika dr Predraga Bugari}a iz Genetske laboratorije Helix, koji upravo govori o mo}i genetskih istra`ivanja.

Dr Bugari} nagla{ava da je “razvoj molekularno biolo{kih tehnika u posled-njih 20 godina zna~ajno unapredio dijagnostiku bolesti”. Najnovija saznanja u shvatanju nastanka bolesti i uticaju naslednih faktora, isti~e on, dovela su do razvoja dijagnosti~kih procedura, koje otkrivaju i predispozicije za odre|ivanje bolesti kao {to su nasledni karcinomski sindromi. Ukoliko se, na primer, u porodici pojavljuje karcinom dojke ili jajnika, kod bli`ih ̀ enskih srodnika, sva je prilika da je rizik od ovih karcinoma pove}an, ali i {anse za pravovremeno izle~enje.

Nesumnjivo da medicina ide u pravcu genetskog pristupa bolestima kako u dijagnostici tako i u le~enju {to daje nadu da }e za mnoga stara kao i neka nova obolenja uskoro biti i leka.

Tako dolazimo i do jo{ jedne teme u ovom broju ~asopisa te se i u tek-stu o bra~nom sterilitetu isti~e da su jo{ devedesete godine pro{log veka donele napredak u reproduktivnoj medicini. “Pla~ iz epruvete” doneo je ve} mnogima mnogo radosti.

Pa, ipak, dok nam se ~ini da medicinska nauka sporo napreduje bar kad je re~ o novim izazovima (AIDS, maligne bolesti, pa i najnoviji primer – virus H1N1), ostaju nam stari, dobri saveti – kako da {to bolje negujemo i ~uva-mo zdravlje. Pre svega, zna~ajna je uravnote`ena ishrana – dakle, u tanjiru od svega pomalo, nikad previ{e. Vitamini iz prirodnih izvora kao {to su vo}e i povr}e uvek su broj jedan. Zdravlju, tako|e, doprinose i re-dovne fizi~ke ve`be, kako u detinjstvu tako i u poznijim godinama. Redovni zdravstveni pregledi su onaj savet plus, koji ne smemo da zaboravimo. Ali, ne sme se zanemariti ni ljubav te nikako ne propustite da pro~itate i tekst “Ljubav ne zna za godine”, jer neki nau~nici tvrde da ljudska psiha proizvodi najbolje lekove, a {ta vi{e godi ljudskoj psihi nego ljubav. Jer, ona “kutija” sa po~etka pri~e “ima ukupno {est brava”, tvrdio je Pavi}, a jedna od fioka sigurno krije i neke lepe re~i ljubavi, koje prijaju svakoj du{i.

REDAKCIJA

ORL Krvarenje iz nosa nije uvek bezazleno

N E @ N O ^ U L O M I R I S APovrede, infekcije, tumori, lekovi, droga, ali i “~a~kanje” nosa – mogu da izazovu krvarenje

SVAKO je bar jednom u `ivotu imao krvarenja iz nosa – epistaksu. Krvarenja iz nosa imaju podjednako mu{karaci i `ene, ~e{}e u uz-rastu od 2-10 godine i posle navr{ene 50-te godine `ivota.Krvarenja iz nosa su povezana sa hladnim zimskim mesecima kada su ~e{}e infekcije gornjih disajnih puteva i kada su velike oscilacije temperatura (prelazak iz hladne spolja{nje sredine u topli zatvore-ni prostor, ispunjen prete`no suvim vazduhom).

Zavisno od mesta krvarenja epistakse mogu biti prednje (mesto kr-varenja je naj~e{}e na prednjoj tre}ini nosne pregrade – Locus Kies-selbachi). Ova krvarenja su ~e{}a kod dece i mla|ih osoba. Zadnja krvarenja su iz zadnjih delova nosa – nosne {koljke i epifarinksa, pra}ena obilnim slivanjem krvi u `drelo i grlo, ~e{}e kod starijih osoba.Naj~e{}i uzroci krvarenja iz nosa su razli~ite traume – povrede. Povrede mogu nastati zadobijanjem direktnih i indirektnih udaraca u predelu nosa i lica, ali i usled “~a~kanja” nosa, “ubacivanja” stra-nog tela, a ponekad i posle intenzivnog “izduvavanja nosa”.Infekcije, virusne i bakterijske, nosa i sinusa dovode do otoka i pro{irenja krvnih sudova sluzoko`e, {to prouzrokuje krvarenje iz gornjih disajnih puteva.Razli~iti hematolo{ki poreme}aji (promene u kvalitetu i broju krvnih }elija), kao {to su sni`eni broj trombocita – tromboci-topenija ili leukemije, tako|e, mogu uzrokovati epistaksu.Patolo{ki izmenjeni zidovi krvnih sudova, npr. arterioskleroti~ne promene (posebno kod starijih osoba, koje boluju od povi{enog krvnog pritiska ili sr~ane bolesti) kao i teleangiektati~ni - izrazito

pro{ireni krvni sudovi mogu izazvati znatnija krvarenja kroz nos.

Tumori nosa se, tako|e, mogu manifestovati ~estim krvaren-jem. Najva`niji je juvenilni angiofibrom, koji se javlja kod mu{ke dece sa nedovljno razvijenim seksualnim karakteristikama.

Preterana i dugotrajna upotreba nekih lekova, naro~ito Aspirina, lekova koji reguli{u zgru{avanje krvi (Warfarin,

Sintrom ...) kao i lokalna primena kortikosteroidnih pre-parata mogu biti razlog za nastanak epistakse.

Kod kokainskih zavisnika, usled ponavljanog u{mrkavanja droge, dolazi do velikih o{te}enja sluzoko`e nosne pregrade, koje je pra}eno krvarenjem iz nosa.Vi{e od 90 odsto krvarenja kroz nos prestaje spontano. Najva`nije je zaustaviti krvarenje kroz nos pa tek onda tra`iti njegove uzroke. ^esto, uzrok nastanka epistakse ostane nepoznat.Prva pomo} u zaustavljanju krvarenja podrazumeva da se osoba smiri, da “izduva” iz nosa sve nastale krvne ugru{ke

i da se pritiskom palca i ka`iprsta ruke na meki deo nosa, u trajanju od desetak minuta, zaustavi krvarenje. Glava pacijenta

je nagnuta napred, a hladne obloge se mogu staviti na nos. Kada epistaksa nije obilna treba poku{ati zaustaviti krvarenje i upo-trebom klasi~nih vazokonstriktornih kapi za nos, koje dovode do skupljanja, odnosno su`avanja krvnih sudova.Kod starijih osoba obavezno izmeriti krvni pritisak. Ako se krvarenje iz nosa ne mo`e zaustaviti na navedene na~ine neophodno je javiti se u ORL ambulantu radi eventualne kauteri-zacije ili tamponade nosa. dr Jelena Perovi} Jovanovi},

spec. otorinolaringologije

Dr Risti}Tel: 011/2693-287, 2697-808; Mob: 063/205-764, www.dr-ristic.com

5

Dr Risti} 365 dana uz Vas

4

Fizikalni pregled mu{karca, a posebno sadr`aja mo{nica, mora se raditi u toploj prostoriji i to u stoje}em polo`aju. Nalaz malih tes-tisa, nedovoljne tvrdo}e, govori, na primer, o njihovoj nerazvijenosti. Izra`ena varikocela (pro{irene vene iznad testisa - naj~e{}e na levoj strani) su ~est razlog lo{eg spermograma. Istovremeno, otkrivanje epidi-dimalnih cista ili spermatocele je bez zna~aja za plodnost.Osnovno laboratorijsko ispitivanje kada je u pitanju neplodnost je ispiti-vanje semena - spermogram i to u najmanje dve do tri analize u razmaku od nekoliko nedelja. Davanju semena na pregled mora da prethodi pe-todnevna apstinencija od seksualnih odnosa. Sve` ejakulat je zgru{avanje, koje podle`e pretvaranju u te~nost u toku pet do 25 minuta. Svetska zdravstvena organizacija je 1999. godine definisala referentne vrednosti za spermogram. Koli~ina ejakulata mora da bude dva ili vi{e mililitara, a pH-7,2 ili vi{e. Broj spermatozoida na jedan mililitar 20 miliona ili vi{e. Totalni broj spermatozoida - 40 miliona ili vi{e. Pokretljivost - 50 odsto ili vi{e A+B pokretljivosti ili 25 odsto ili vi{e A stepena pokretljivosti (pro-gresivno pokretni spermatozoidi). Normalnih oblika 60 odsto ili vi{e. L manje od jedan milion na jedan mililitar.Uz spermogram, u ispitivanju mu{ke neplodnosti zna~ajno je i ispitivanje hormonskog statusa (FSH, LH, prolaktin i testosteron). Na primer, povi{ene vrednosti serumskog FSH su indikativne za ozbiljne probleme u spermiogenezi. Uop{teno gledaju}i, hormonski status treba uvek napraviti kada je broj spermatozoida na jedan mililitar manji od deset miliona, ali i onda kada postoji sumnjiv nalaz pri fizikalnom pregledu ili istoriji bolesti.

PLA^ IZ EPRUVETEKad se radi o mu{koj neplodnosti treba razlikovati slede}a stanja: Aspermia je potpuni nedostatak sperme. Azoospermia je odsustvo spermatozoida u spermi i obi~no je posledica te{kih poreme}aja u spermiogenezi ili pos-ledica opstrukcije semenovoda.Oligospermia je stanje kada je broj spermatozoida manji od 20 miliona na jedan mililitar. Asthenospermia je defekt u pokretljivosti spematozoida. Do asthenospermije mogu da dovedu infekcije genitalnog trakta, pro-longirana apstinencija, antispermatozoidna antitela, varikocela, itd. Tera-tospermia je defekt u morfologiji spermatozoida odnosno pojava vi{e od 40 odsto njihovih abnormalnih oblika.Svakako da treba imati u vidu da su ~esto kombinovana navedena stanja. Bazirano na osnovnom ispitivanju i diferencijalnoj dijagnozi postoje brojna dodatna testiranja u ispitivanju uzroka mu{kog steriliteta kao {to su: odre|ivanje direktnih i indirektnih antispermatozoidnih antitela, ispitivanje sumnjive infekcije, tzv. intracelularnim mikroorganizmima (Chlamydia, Mycoplasma, Ureaplasma), vazografija, transrektalni ultra-zvuk, skrotalni ultrazvuk, abdominalni ultrazvuk, itd. Kod bolesnika sa azoospermijom se obavezno izvodi biopsija testisa.Rezultati uzimanja istorije bolesti, fizikalnog pregleda i laboratorijski tes-tovi poma`u lekarima da pacijente razvrstaju u dijagnosti~ke kategorije. Ove kategorije obuhvataju uzrok neplodnosti, ali ~esto uka`u i da ona mo`e biti potpuno nepoznatog uzroka.U terapiji mu{ke neplodnosti koriste se brojni medikamenti i to ciljano prema njenom uzroku. Poznato je da danas asistirana reprodukcija pred-stavlja izuzetan pomak u le~enju neplodnih bra~nih parova. U asistiranu reprodukciju spadaju intrauterina inseminacija te fertilizacija in vitro (popularna „epruveta“). Obe metode su u razvijenim centrima toliko usavr{ene da se oplo|enje jajne }elije, uzete laparoskopski, mo`e ura-diti i spermatozoidima, dobijenim punkcijom testisa, specijalnim mikro-kanilama. Sigurno da se mnogi problemi opstrukcije semenovoda mogu re{avati i hirur{kim odnosno mikrohirur{kim putem.

dr B.Vukmanovi}, urolog U slede}em broju:

Bra~ni sterilitet - ginekolo{ki aspekt

Bra~ni sterilitet

[APUTANJE NA JASTUKUUprkos ~injenici da je reproduktivna medicina poslednjih dvedesetak godina napredovala bra~ni parovi moraju da pro|u niz ispitivanja uzro~nika neplodnosti pre no {to se odlu~e o daljem le~enju

PROBLEM bra~nog steriliteta postoji ukoliko bra~ni par u toku godine ne za~ne potomstvo, uprkos ~injenici da seksualne odnose imaju redovno, a seksualni akt obave normalno.Ve} odavno je dobro poznata ~injenica da je u oko polovine slu~ajeva bra~nog steriliteta „krivac“ mu{karac.Devedesete godine pro{log veka su donele veliki napredak u re-produktivnoj medicini, uspe{nim eksperimentima sa vantelesnim za~e}em te uspe{nim kloniranjem, koje je, uzgred budi re~eno, dovelo do stvaranja ~itavog niza vrlo kompleksnih dilema oko opstanka i produ`etka ljudske vrste.^esto je, ovakav visoko tehnolo{ki pristup reproduktivnoj medi-cini, zanemarivao ~injenicu da se mnogi slu~ajevi mu{ke neplod-nosti, kao {to su varikocela, opstrukcija semenovoda ili infekcija, mogu lako i efikasno tretirati klasi~nim na~inom le~enja. Sa dru-

ge strane, bez potpunog ocenjivanja svakog neplodnog mu{karca mogu se prevideti mnoge va`ne bolesti kao testikularni tumori, tumori hipofize ili neurogena oboljenja.

MU[KARCI NA POTEZULekar, koji se bavi ispitivanjem bra~nog steriliteta, kada je u pi-tanju mu{karac, mora imati sve relevantne podatke o njegovoj seksualnoj istoriji, prethodno prele`anim bolestima, operaci-jama, urinarnim infekcijama, seksualno prenosivim bolestima, povredama genitalija ili ki~mene mo`dine, {e}ernoj bolesti, ali i uzimanju pojedinih lekova i droga. Svakako da mu moraju biti poznate i razne nepravilnosti kod partnerke kao ovulatorne dis-funkcije, abnormalnosti jajovoda, endometrioze, abnormalnosti cervikalne sluzoko`e i mnoge druge.

Urologija

Dr Risti} 365 dana uz Vas

6

Dr Risti}Tel: 011/2693-287, 2697-808; Mob: 063/205-764, www.dr-ristic.com

7

RAZVOJ molekularno biolo{kih tehnika u poslednjih 20 godina zna~ajno je unapredio dijagnostiku bolesti. Najnovija saznanja u shvatanju nastanka bolesti i uticaju naslednih faktora dovela su do razvoja dijagnosti~kih procedura, koje otkrivaju ~ak i pre-dispozicije za odre|ena obolenja.U grupu ovih bolesti spadaju i nasledni karcinomski sindromi.Dana{nja definicija karcinoma je da je to genetska bolest.Ovo zna~i da je potrebna promena (mutacija) u genima da bi do{lo do trans-formacije zdrave }elije u malignu. Do mutacija dovode razni fak-tori, od onih vezanih za starenje }elije pa do {tetnih faktora sredine. Neke od ovih mutacija su germinativne, tj.prenose se preko polnih }elija dalje na potomstvo. Upravo te mutacije su na{a tema.Devedesetih godina pro{log veka otkriveni su geni povezani sa predispozicijom za karcinom dojke i janika, a nazvani su BRCA1 I BRCA2 gen. Ovi geni su neophodni za popravku DNK molekula, koje su svakodnevno izlo`ene {tetnim uticajima, pa mutacije u njima dovode do nagomilavanja gre{aka, koje vode u malignu transfor-maciju }elije. Dana{njim metodama smo u mogu}nosti da otkrijemo ove mutacije, pa samim tim i predispoziciju za karcinom.Postavlja se pitanje kome treba uraditi ovu analizu? Pa`ljivo uzeta anamneza i pravljenje porodi~nog stabla daje nam odgovor na ovo pitanje. Obi~no se radi o `enama, kod kojih se u porodici pojavljuje karcinom dojke ili jajnika, naro~ito kod bli`ih `enskih predaka kao {to su majka, baka ili tetka. Tako|e, treba obratiti pa`nju i na mu{ke pretke, obolele od karcinoma dojke, prostate ili pankreasa. Nasledni karcinomi se obi~no pojavljuju pre 40. godine,sa tedencijom da zahvataju obe dojke, a primarni karci-

nom se moze pojaviti na vi{e mesta (multicentri~nost). Ukoliko se potvrdi mutacija, ove `ene treba upozoriti da su u pove}anom riziku za razvijanje karcinoma dojke i jajnika.Verovatno}a da }e nosioc mutacije dobiti karcinom pove}ava se sa godinama. Do 60. godine taj rizik za karcinom dojke iznosi 80 odsto, a za karci-nom jajnika 45 odsto. Tako|e, verovatno}a da se prenese muti-rani gen na potomstvo je 50 odsto. Sve su ovo dovoljno veliki procenti za opravdanost ove analize.Pristup nosiocima mutacije, koji nisu razvili bolest je razli~it. Pos-toji nekoliko procedura, koje se nude pacijentima, a obuhvataju dijagnosti~ke, hirur{ke i hemoprevencijske tretmane. Sa samo-pregledom dojki treba po~eti sa 18 godina i raditi ga jednom mese~no. Sa klini~kim pregledom dojki treba po~eti u 25.godini. On obuhvata mamografiju i MRI (magnetnu rezonancu) jednom godi{nje. Na samom pacijentu je da odlu~i da li }e se podvrgnuti profilakti~koj mastektomiji ili ooforektomiji (uklanjanje zdravih dojki i jajnika) i na taj na~in skoro u potpunosti smanjiti rizik za dobijanje karcinoma. Idealno vreme za ooforektomiju je izme|u 35. i 40. godine `ivota. Odluka je uvek te{ka, ako se uzme u obzir da se radi o trenutno zdravim dojkama i jajnicima. Ali, treba imati u vidu da se radi o znatno po{tednijoj intervenciji, sa o~uvanjem limfnih struktura i manjim komplikacijama u odnosu na intervenciju na oboleloj dojci. S druge strane, postoji i he-moprevencija, obi~no modulatorima estrogenskih receptora ili aromatoznim inhibitorima, koji u znatnoj meri smanjuju rizik za razvoj karcinoma.Kod `ena, koje su ve} obolele, a potvr|eno je da su nosioci mutacije, veliki je rizik za pojavu tumora na suprotnoj dojci, {to treba uzeti u obzir tokom hirur{ke intervencije i tako izbe}i naknadnu ope-raciju.

U svakom slu~aju, pacijent treba biti podvrgnut geneti~kom savetovanju i upoznat sa svim kako pozitivnim tako i negativnim aspektima daljih porocedura.Nesumnjivo je da medicina ide u pravcu geneti~kog pristupa boles-tima kako u dijagnostici tako i u le~enju. Pravovremeno otkrivanje predispozicija za nasledni karcinom dojke i jajnika daje nam do-voljno vremena da se za{titimo od bolesti i aktivno u~estvujemo u ~uvanju svog zdravlja, ali i planiranju svoje budu}nosti.

dr Predrag Bugari} Genetska laboratorija Helix

Gost saradnik (Ne)mo} genetike

BOLJA STRANA NASLE\APravovremeno otkrivene promene u genima povezane sa predispozicijom za karcinom dojke i janika – put do za{tite od bolesti

B U R A U ^ A [ I M L E K APedijatrija Netolerancija na laktozu

DUGO je kravlje mleko bilo poznato kao izvor neprijatnih simp-toma, kao {to su bol u predelu `eluca i koprivnja~a (pojava grup-nih bubuljica na vi{e mesta po telu). Ta reakcija nastaje zbog lak-tozne netolerancije ili alergije na protein iz mleka. Kod beba, obe reakcije na hranu, mogu postojati u isto vreme. Mleko je bebin prvi izvor stranog proteina i veoma je va`an izvor hranljivih ma-terija, tako da se ne mo`e lako ukloniti iz ishrane odoj~eta.

Laktozna netolerancija je nesposobnost varenja velike koli~ine laktoze, najdominantnijeg {e}era iz mleka. Ta nesposobnost je rezultat nedostatka enzima laktaze, koga normalno proizvode }elije tankog creva. Laktaza razla`e mle~ni {e}er u jednostavnije forme, koje bi nakon toga mogle biti apsorbovane u krvotok. Kad nema dovoljno laktaze za varenje odre|ene koli~ine laktoze -mle~nog {e}era, rezultat, iako nije dramati~an, mo`e biti veoma neprijatan. Simptome nemaju sve osobe kojima nedostaje enzim laktaza, ali oni koji pokazuju simptome smatraju se laktozno ne-tolerantnim.

^esti simptomi su muka, gr~evi (naro~ito kod beba), nadutost stomaka, ojed, gasovi i proliv (stolice su penu{ave, vodenaste, kisele - jer sadr`e mnogo mle~ne kiseline i neapsorbovanog mle~nog {e}era), koji po~inju 30 minuta do dva sata nakon uzi-manja hrane i pi}a koji sadr`e laktozu. Sigurni znaci bolesti varira-ju u zavisnosti od koli~ine laktoze koju dete mo`e da podnese. U retkim slu~ajevima, deca se ra|aju bez sposobnosti da stvaraju enzim laktazu. Taj poreme}aj zovemo primarna ili uro|ena ne-tolerancija. U kasnijem uzrastu, laktazni nedostatak je stanje koje se razvija prirodno tokom vremena. Posle otprilike druge godine `ivota, telo po~inje da proizvodi manje laktaze. Me|utim, mnogi

ljudi nemaju simptome dok ne postanu znatno stariji. Ste~ena ili sekundarna netolerancija na laktozu nastaje kod dece koja boluju od nekih drugih bolesti creva (npr. Glutenska bolest), kod kojih dolazi do o{te}enja crevnih resica (te`i infektivni prolivi). Da li }e dete imati ovaj poreme}aj i kasnije tokom `ivota, zavisi od toga da li je nasledni poreme}aj trajan ili prolazni, koji se mo`e ponoviti ili ne mora.

Koli~ina mleka i mle~nih proizvoda, koja dovodi do laktozne ne-tolerancije veoma varira od deteta do deteta. Neka deca, koja imaju sni`en nivo crevne laktazne aktivnosti mogu da popiju ~a{u mleka i da nemaju nikakve smetnje. Tvrdi sir, koji ima mali sadr`aj mle~nog {e}era, i prera|eni mle~ni proizvodi kao {to su jogurt i kiselo mleko su uglavnom dobro podno{ljivi. Naj~e{}i testovi za utvr|ivanje apsorpcije mle~nog {e}era u di-gestivnom sistemu su: test laktozne tolerancije, test merenja hidrogena u izdahu i test merenja kiselosti stolice. Ti testovi se izvode u de~jim klinikama.

Test laktozne tolerancije po~inje uzdr`avanjem od hrane (ne kon-zumiranjem hrane) pre testa i nakon toga uzimanjem te~nosti, koja sadr`i laktozu. U toku dva sata, koliko traje period merenja, uzima se nekoliko uzoraka krvi u kojoj se meri nivo glukoze ({e}era u krvi), koji je pokazatelj koliko je organizam u stanju da svari laktozu.

Normalno je da se, kad laktoza stigne u organe za varenje, lak-taza razla`e na glukozu i galaktozu. U jetri galaktoza prelazi u glukozu, koja potom prelazi u krvotok i time podi`e nivo {e}era u krvi kod pojedinca. Ako se laktoza ne razlo`i potpuno i nivo glukoze u krvi se ne pove}a, dijagnoza laktozne netolerancije se time potvr|uje.

Testom merenja hidrogena u dahu se meri koli~ina hidrogena u izdahu. U normalnoj situaciji se registruje veoma mala koli~ina hidrogena. Me|utim, nesvaren mle~ni {e}er u debelom crevu prera|uju bakterije i time se produkuju razni gasovi, uklju~uju}i i hidrogen. Hidrogen se apsorbuje iz creva i no{en krvotokom do plu}a biva izdahnut. U toku testa, dete pije mleko i u pravilnim intervalima se analizira izdisaj. Pove}an nivo hidrogena u izdahu je pokazatelj nepravilnog varenja mle~nog {e}era. Ovaj test je prihvatljiv i za decu i za odrasle.

Le~enje podrazumeva uskra}ivanje mle~nog {e}era, {to zna~i bezmle~nu hranu. Umesto humanog ili kravljeg mleka daju se specijalne formule, koje sadr`e sve hranljive materije neophodne za normalan rast i razvoj. Na ovoj dijeti stolice se brzo normali-zuju, deca se brzo oporavljaju i dobijaju na te`ini.

dr Ljiljana Lekovi}, pedijatar

NEMILOSRDNOKARCINOM dojke i karcinom `enskih reproduktivnih organa su naj~e{}i maligni tumori u `enskoj populaciji i vode}i uzrok smrti od malignih bolesti u razvijenim zemljama. U Srbiji se godi{nje registruje oko 4000 novih slu~ajeva karcinoma dojke, od ~ega je oko 400 do 600 vezano za naslednu predispoziciju.

•••

SOJINO MLEKOSva mleka `ivotinjskog porekla sadr`e laktozu. Mleko od soje, koje je zapravo sok, ne sadr`i laktozu. Me|utim, sadr`i druge {e}ere, koji ponekad mogu biti uzrok simptoma sli~nih laktoznoj netoleranciji.

•••

SKRIVENA LAKTOZAIako su ~isto mleko i mle~ni proizvodi prirodni izvori laktoze, ona se ~esto dodaje u gotove proizvode. Roditelji, ~ija deca imaju nizak nivo tolerancije na laktozu, bi trebalo da znaju da razni proizvodi hrane mogu da sadr`e makar i malu koli~inu laktoze, kao {to su: hleb i drugi pekarski proizvodi, musli i korn-fleks, instant krompir, supe, razne vrste ce|enog vo}a, margarin, mesa u saftu, prelivi za salate, bombone i konditorski proizvodi, smese za pala~inke, biskviti, kola~i, pra{kasti dodaci obrocima.

•••

Laktozna netolerancija je nesposobnost varenja velike koli~ine laktoze, najdominantnijeg {e}era iz mleka, zbog nedostatka enzima – laktaze

Dr Risti} 365 dana uz Vas

8

Dr Risti}Tel: 011/2693-287, 2697-808; Mob: 063/205-764, www.dr-ristic.com

9

GLAUKOM je bolest vidnog `ivca (tzv. opti~ka neuropatija), koja, ukoliko se ne le~i, dovodi do o{te}enja vidnog `ivca, {to se u po~etku bolesti manifestuje gubitkom dela vidnog polja (mrlje ili skotomi), a kasnije su`enjem vidnog polja ili ~ak i potpunim gubit-kom vida. Glaukom je drugi uzrok slepila u svetu. Procenjeno je da je od glaukoma u svetu na oba oka slepo oko 6.7 miliona ljudi, a njih 66.8 miliona ima smanjen vid.

Kad se javlja glaukom, iz kojih razloga i kako se manifes-tuje (koji su simptomi)?Smatra se da je povi{en o~ni pritisak (ve}i od 21mmHg) samo faktor rizika, jer postoje ljudi, koji imaju povi{en o~ni pritisak, a nemaju promene na vidnom `ivcu i u vidnom polju - to je oku-larna hipertenzija. I obrnuto, neki ljudi, koji imaju normalan o~ni pritisak (10-21mmHg) mogu bolovati od glaukoma - to je nor-motenzivni glaukom. Pored povi{enog o~nog pritiska u faktore rizika se ubrajaju i: starost (iznad 60 godina), postojanje glaukoma u porodici, kratkovidost i crna rasa, a prema nekima i {e}erna bolest (diabetes mellitus), povi{en krvni pritisak (arterijska hipertenzija), upotreba lekova iz grupe kortikosteroida, povreda oka, tanja ro`nja~a (prednji, providni deo oka). Najjednostavnije re~eno, glaukom nastaje zbog poreme}aja oticanja te~nosti (o~ne vodice) iz oka. O~na vodica se stvara u samom oku i odlazi iz oka kroz deo oka koji se naziva komorni ugao. Specifi~nosti u izgledu i gra|i komornog ugla su uzrok nastanka glaukoma. Glaukom se naj~e{}e javlja na oba oka.

KAD PADNE MRAKPostoje dve osnovne grupe glaukoma prema izgledu komornog ugla: glaukom otvorenog i glaukom zatvorenog ugla. Kod ljudi koji imaju glaukom zatvorenog ugla mogu se javiti slede}i simptomi: bol i crvenilo jednog oka sa smanjenim vidom, haloi oko izvora svetla, glavobolje, nekad i mu~nina i povra}anje. Me|utim, ljudi koji imaju glaukom otvorenog ugla, koji je naj~e{}a forma glau-koma (ima ga oko {est odsto belaca), u po~etku bolesti nema-ju nikakve o~ne simptome. To zna~i da pacijent ne zna da ima glaukom, a njegov vidni `ivac polako propada. Tek kad pacijent primeti da slabije vidi, to ve} bude uznapredovala faza bolesti. Zbog toga su va`ni redovni o~ni pregledi, ~ak i kad ~ovek nema nikakve o~ne tegobe, jer se jedino tako mo`e bolest otkriti u po~etnoj fazi, kad je i le~enje najuspe{nije.Naravno, treba spomenuti i forme glaukoma, koje se javljaju zbog postojanja nekih o~nih bolesti kao {to su: upala oka (iridociklitis ili uveitis), katarakta, tumori oka, nele~ene o~ne komplikacije {e}erne bolesti ili zapu{enih krvnih sudova o~nog dna, glaukome koji se javljaju nakon povrede oka ili nakon upotrebe nekih lekova (ko-rtikosteroida).

Koju starosnu populaciju naj~e{}e poga|a?Glaukom se naj~e{}e javlja kod starijih ljudi, obi~no posle 60. go-dine `ivota kod belaca, retko pre 40. godine. Ukoliko postoje neke od o~nih bolesti (npr. uveitis, katarakta, tumori oka, pov-rede oka i sl.) mo`e se javiti i ranije. Me|utim, nekada se glau-kom javlja i u detinjstvu. To je uro|eni glaukom. Smatra se da ova

forma glaukoma postoji kod jednog od 10.000 dece i ne{to je ~e{}a kod de~aka. Mo`e se javiti ve} na ro|enju, {to zna~i da se beba rodi sa povi{enim o~nim pritiskom. To je tzv. pravi uro|eni glaukom. Naj~e{}i simptom su izrazito krupne o~i bebe sa zamu }enom ro`nja~om, {to i bude razlog da roditelji odvedu dete na o~ni pregled. Kod neke dece se glaukom javlja do tre}e godine `ivota i to je infantilni glaukom. Juvenilni glaukom se razvija kod dece izme|u tre}e i 16. godine `ivota.

Koji su na~ini dijagnostike i le~enja?Obzirom da glaukom u po~etnoj fazi naj~e{}e ne daje nikakve o~ne simptome, jako je va`no redovno odlaziti na o~ne preglede, ~ak i kad ne postoje nikakve o~ne tegobe, a naro~ito ukoliko postoje faktori rizika. Pod o~nim pregledom podrazumeva se ne samo ispitivanje vidne o{trine i odre|ivanje dioptrije, ve} i pre-gled prednjeg dela oka na biomikroskopu, merenje o~nog pritiska (najbolje aplanacionim tonometrom) i pregled o~nog dna (najbolje u {irokoj zenici). Ako se uradi samo ispitivanje vidne o{trine, to u po~etku bolesti ne isklju~uje glaukom, jer je kod mnogih pacije-nata vidna o{trina sto postotna, a glaukom postoji. Dijagnoza glaukoma se postavlja: kompletnim o~nim pregledom, kojim se ustanove vrednosti o~nog pritiska, izgled vidnog `ivca na o~nom dnu i izgled komornog ugla i kompjuterskim ispitiva-njem vidnog polja, koje pokazuje promene u vidnom polju. ̂ esto je potrebno uraditi i dnevnu krivu o~nog pritiska da bi se videlo koliko je variranje o~nog pritiska u toku dana. Tako|e se uz ove preglede savetuje uraditi i merenje debljine ro`nja~e, tzv. pahime-trija, jer ove vrednosti uti~u na vrednost o~nog pritiska i pregled samog vidnog `ivca na o~nom dnu pomo}u konfokalne scanning laser oftalmoskopije (Heidelberg Retinal Tomograph ili HRT).Le~enje naj~e{}e podrazumeva svakodnevno ukapavanje kapi u o~i, ~esto do`ivotno. Me|utim, nekim pacijentima je potrebno uraditi i lesersku intervenciju, naro~ito ako imaju glaukom zat-vorenog ugla, dok se kod nekih pacijenata radi i operacija. ^esto se ove metode le~enja dopunjuju.

OPERACIJA SPASAVA VIDDa li postoji preventiva da do glaukoma ne do|e?Jedina preventiva jeste rano otkrivanje glaukoma. Nikakve promene u pacijentovom na~inu `ivota ne mogu uticati na to da se kod njega glaukom ne razvije kasnije u `ivotu. Preporu~eni o~ni pregledi kod zdravih ljudi, koji nemaju o~ne tegobe i faktore rizika su: prvi o~ni pregled bi trebalo da bude ve} u prvoj godini `ivota, slede}i sa tri do ~etiri godine, pa pred polazak u prvi raz-red, zatim tokom {kolovanja i u dvadesetim i tridesetim godinama `ivota ~oveka povremeno. Najbolje jednom na tri do pet godina, zatim na svake dve do tri godine posle 40. godine `ivota, a nakon 50. godine na godinu - dve dana. Ovo naro~ito va`i za ljude, koji u porodici imaju glaukom (prvi srodnici: roditelji, bra}a, sestre, deca). Oni bi trebalo da se pregledaju svake dve godine posle 40. i svake godine posle 50. godine `ivota. Kad je operacija neophodna?Operaciji glaukoma se kod starijih ljudi pristupa kada le~enje kapi-ma i/ili laserom ne daje zadovoljavaju}e rezultate, odnosno o~ni pritisak nije dovoljno spu{ten, a vidni `ivac nastavlja da propada i promene u vidnom polju se pove}avaju. Kod uro|enog glaukoma operacija se naj~e{}e planira odmah po postavljanju dijagnoze, kao prvi izbor terapijskih opcija.

Kako se treba pona{ati posle operativnog le~enja?Posle operacije treba se pridr`avati uputstava koje daje hirurg. To se pre svega odnosi na redovno stavljanje kapi i redovne kontrole. Ukoliko pacijent primeti bilo kakav o~ni simptom, npr. poja~ano cr-venilo oka, bol, pad vida i sl. treba odmah da se javi o~nom lekaru, a ne da ~eka zakazanu kontrolu. Va`no je napomenuti da mnogi pacijenti posle operacije nastavljaju da ukapavaju antiglaukomne kapi, odnosno da operacija ne zna~i i ukidanje kapi iz terapije niti zavr{etak le~enja gaukoma i prestanak odlazaka na o~ne preglede.

dr Ana Georgijevi} Nenadi}, spec. oftalmologije

Oftalmologija Glaukom - bolest vidnog `ivca

Povi{en o~ni pritisak, starost, porodi~na naslednost, kratkovidost, {e}erna bolest, povi{en krvni pritisak - faktori rizika za nastanak glaukoma. Redovni o~ni pregledi - jedina preventiva

B I STRO OKO BOL JE V ID IKAP PO KAPDa li se glaukom mo`e izle~iti u potpunosti?U najve}em broju slu~ajeva glaukom se ne mo`e izle~iti, ve} samo staviti pod kontrolu. To zna~i da pacijenti, koji imaju glaukom moraju redovno odlaziti na o~ne kontrole tokom ̀ ivota i ukoliko imaju propisane o~ne kapi, mora-ju ih stavljati svakodnevno, a ~esto i do`ivotno. Va`no je naglasiti da vidni `ivac nema mo} regeneracije, tako da je svako o{te}enje nepovratno, odnosno ne mo`e se nikakvim lekovima, laserom ili operacijom popraviti. Cilj le~enja je da se proces propadanja vidnog `ivca zaustavi. Zato je va`no da se glaukom otkrije {to ranije, kako bi se le~enje zapo~elo dok su o{te}enja vidnog `ivca jo{ mala, a pacijentov vid o~uvan.

•••

Dr Risti} 365 dana uz Vas

10

Dr Risti}Tel: 011/2693-287, 2697-808; Mob: 063/205-764, www.dr-ristic.com

11

GIHT ili uri~ki artritis pripada grupi metaboli~kih oboljenja zglobo-va, koji bivaju o{te}eni talo`enjem kristala mokra}ne kiseline. To je jedna od naj~e{}e opisivanih bolesti kod ljudi. Prvi put je spo-minje jo{ u petom veku pre nove ere Hipokrat. Osnovni poreme}aj je povi{ena vrednost mokra}ne kiseline u krvi (hiperuratemija). Mokra}na kiselina se javlja u organizmu ~oveka kao krajnji produkt razgradnje purina. Purini su jedinjenja koja se prirodno nalaze u na{em organizmu kao i u nekim namirnicama - meso divlja~i, suhomesnati proizvodi, d`igerica, re~na riba, morski plodovi... Hiperuratemija se mo`e javiti zbog njenog poja~anog stvaranja, smanjenog izlu~ivanja putem bubrega ili kombinacijom ova dva poreme}aja. U vi{ku mokra}ne kiseline u krvi dolazi do stvaranja kristala, koji izazivaju zapaljenski proces u zglobovima {to se manifestuje bolom, crvenilom i otokom zgloba. Tipi~no se napad gihta javlja na palcu stopala, ali mo`e zahvatiti bilo koji zglob - sko~ni, koleno, {ake, lakat... Bolovi su veoma jaki, ~esto pra}eni povi{enom telesnom temperaturom, groznicom i malak-salo{}u. Napad traje sedam do 14 dana, postepeno se smiruje, ali ima tendenciju ponavljanja. Naj~e{}e izme|u prvog i narednog ataka pro|e i par godina, ali se potom napadi ponavljaju u sve kra}im vremenskim intervalima. Nele~eni artritis mo`e dovesti do ozbiljnog o{te}enja zglobova, deformiteta i invalidnosti. Ono {to dodatno komplikuje tok i ishod bolesti je talo`enje kristala mokra}ne kiseline u drugim tkivima - ko`i, hrskavicama, teti-vama, oku, srcu, a jedna od najozbiljnjijih posledica je talo`enje u tkivu bubrega i mokra}nim kanalima, gde dolazi do stvaranja bubre`nih kamen~i}a ili trajnog o{te}enja funkcije bubrega.

BOLEST KRALJEVAGiht je prvenstveno bolest mu{karaca i to sredove~nih, re|i je kod mla|ih, dok kod `ena obi~no po~inje tek u menopauzi. Genet-ska sklonost definitivno postoji, ali se mo`e javiti i kod ljudi u ~ijim porodicama nema obolelih. Ranije se nazivala „bole{}u bogatih ili kraljeva“, jer se obi~no javlja kod ljudi koji su skloni preterivanju u hrani i pi}u. Namirnice, koja potenciraju napad gihta su razne vrste mesa - divlja~, re~na riba, rakovi, {koljke, lignje, sardine, svinjsko i gove|e meso, posebno ro{tiljsko, pile}a ko`ica, iznu-trice, suhomesnati proizvodi. Alkoholna pi}a, naro~ito pivo ili crno vino, su poznati provociraju}i faktori. Giht se ~e{}e javlja kod ljudi koji ve} pate od nekih hroni~nih bolesti - povi{en krv-ni pritisak, dijabetes, povi{ene masno}e, gojaznost. Prethodna infekcija, operacija ili stresna situacija kod predisponiranih ljudi tako|e mo`e dovesti do napada.

Akutni napad se naj~e{}e le~i nekim od protivupalnih lekova - kao {to je, na primer, diklofenak, ponekad i malim dozama korti-kosteroidnih preparata. Tek po smirivanju zapaljenskog procesa i pra}enjem vrednosti mokra}ne kiseline u krvi i u urinu, mo`e se uvesti i lek koji smanjuje vrednosti mokra}ne kiseline, a samim tim i mogu}nost stvaranja kristala i njihovog talo`enja. Terapija je obi~no do`ivotna.Sem lekova, klju~na je promena stila `ivota - redukcija telesne te`ine, izbegavanje hrane i alkoholnih pi}a koji potenciraju na-pad, unos dosta vo}a i povr}a (posebno korenastog - {argarepa, cvekla, rotkvice), jabuka, limuna... Svakodnevno se mora unositi bar 2,5 litre te~nosti - vode, vo}nih sokova i kompota. Ustanov-ljeno je da dovoljno vitamina C (1500 mg dnevno) mo`e da pre-venira napade. Tok i prognoza bolesti su individualni, bolest je te`a ukoliko se javi kod mla|ih osoba ili kod onih gde ve} postoje druga hroni~na oboljenja.

PREPORUKE ZA ISHRANUMeso i proizvodi od mesa: Zabranjeno - svinjsko, gove|e, jagnje}e, belo }ure}e, gu{~ije i pa~ije meso, divlja~ (fazani, jarebice), sardine, in}uni, pastrmka, haringa, {koljke, rakovi, jastog, kavijar, iznutrice (jetra, bubrezi, jezik), salame, slanina, kobasice, a {unka se mo`e povremeno uzimati u manjim koli~inama (sto grama dnevno). Doz-voljeno - manje koli~ine teletine, junetine, piletine (bez ko`ice), slat-kovodne i morske ribe uz uslov da se odstrane masni delovi. Dnevni unos mesa - 100-200 grama, jaja ~etiri do pet nedeljno.Mleko i mle~ni proizvodi: Zabranjeno - punomasno mleko i sirevi, posebno konzervisani sirevi. Dozvoljeno - mleko, jogurt, kiselo mleko, sve` kravlji (mladi) sir, polumasni sir, maslac.Hleb i `itarice: Zabranjeno - kvasac (pivski i pekarski), kukuruzni hleb, a ra`ani uzimati povremeno u manjim koli~inama. Doz-voljeno - 150 grama belog hleba dnevno, pecivo, tost hleb, dvo-pek, p{eni~ne klice, testenina, pirina~.Vo}e i povr}e: Zabranjeno - pasulj, so~ivo, {pargla, krompir pr`en na masti, karfiol, a pe~urke, spana} i gra{ak su dozvoljeni u umerenim koli~inama. Dozvoljeno - sve ostale vrste vo}a i povr}a, posebno se preporu~uje korenasto povr}e ({argarepa, cvekla, repa, rotkvice, celer), paradajz, krastavac, tikvice, kuvani krompir, zelje, jabuke, limun.Masti i ulja: Zabranjena je mast `ivotinjskog porekla, a dozvolje-na mast biljnog porekla. dr Tatjana Jovi}, reumatolog

SRCE je mi{i} sa ~etiri {upljine - dve pretkomore i dve komore, a sr~ani misi} ima dve polovine, levu i desnu. Svaka polovina ima svoju pretkomoru, koja prima vensku krv i komoru, koja istiskuje arterijsku krv u krvotok i, normalno, izme|u desne i leve polovine srca nema me{anja krvi. U desno srce uti~e venska krv iz celog tela i odvodi se u plu}ni krvotok gde se oboga}uje kiseonikom, a potom u levu polovinu srca iz koga se oksigenisana krv distribuira i pumpa svim tkivima. Najve}i deo mi{i}ne mase srca pripada levoj komori. Srce ima ulogu da istiskuje krv i odr`ava stalni protok krvi kroz organizam. Neke bolesti i stanja mogu oslabiti istiskivanje krvi iz srca i dovesti do sr~ane slabosti. Sr~ana slabost mo`e biti akutna i hroni~na, sistolna i dijastolna, a mo`e se manifestovati kao sla-bost levog ili desnog srca. Bolesti, koje naj~e{}e dovode do sla-bosti srca su: infarkt miokarda, bolesti sr~anih zalistaka, arterijska hipertenzija, {e}erna bolest, oboljenje sr~anog mi{i}a iz razli~itih razloga (kardiomiopatije), aritmije, uro|ene sr~ane mane, alko-holizam, o{te}enje srca nekim lekovima, infekcije mikroorga-nizmima - naj~e{}e virusima, o{te}enje jonizuju}im zra~enjem...Akutni plu}ni edem je akutno popu{tanje funkcije levog srca i to je najte`a manifestacija sr~ane slabosti. Naj~e{}i razlozi nastan-ka edema plu}a su akutni infarkt miokarda, zapaljenski procesi na sr~anom mi{i}u kod pacijenata, koji ranije nisu bolovali od sr~anih oboljenja. Kod pacijenata, koji su imali sr~ano oboljenje, nastanak edema plu}a manifestuje pogor{anje osnovne bolesti zbog dejstva vi-sokog pritiska, aritmije, visoke temeperature, ve}eg fizi~kog rada, prekomernog uzimanja te~nosti i soli ...Hroni~na sr~ana slabost nastaje postepeno godinama. U po~etku, ne prouzrokuje gotovo nikakve te{ko}e osim lak{eg zamora i malo ote`anog disanja pri penjanju uzbrdo i tr~anju. Postepeno, zamor postaje sve ~e{}i i te`i, a mogu da se jave i bolovi u predelu srca kao i oticanje nogu i bolovi ispod desnog rebarnog luka.

Simptomi u najte`em obliku popu{tanja srca edemu plu}a su ozbiljni. Osnovni simptom je gu{enje, pra}eno ~ujnim i ubrza-nim disanjem. Bolesniku prija sede}i polo`aj, koji mu delimi~no olak{ava stanje. Javlja se i ka{alj, najpre suv, a potom sa penu{avim ispljuvkom. Sr~ana radnja je ubrzana i svi znaci akutnog plu}nog edema nastaju uglavnom vrlo brzo i zahtevaju hitnu intervenciju lekara. Kod sumnje na postojanje akutnog plu}nog edema potrebno je odmah kontaktirani slu`bu za hitnu medicinsku pomo}, a do dolaska lekara pacijent treba da prestane sa svakom aktivnosti, treba da sedi u provetrenoj prostoriji, da prekine svaki unos hrane i te~nosti. Ako se izmeri povi{en krvni pritisak korisno je popiti tabletu diuretika (Lasixa), kao i tabletu nitroglicerina staviti pod jezik. Le~enje se sprovodi u bolni~kim uslovima i terapijom lekovima za izbacivanje vi{ka te~nosti, regulacijom krvnog pritiska i ritma srca, primenom kiseonika, kao i le~enjem osnovnog uzroka edema plu}a.Le~enje hroni~ne sr~ane slabosti nema jedinstveno pravilo, za-visi od uzroka same bolesti i klini~kog nalaza i neophodno je redovno kontrolisati stanje i u~inak terapije prilikom redovnih medicinskih kontrola. Postoje neke op{te odrednice u promeni na~ina ishrane i `ivota, kao {to su smanjenje unosa te~nosti i soli, smanjenje telesnih napora i izlaganja ekstermnim promenama spoljne temperature, dijeta bez unosa jake masne hrane i obilnih obroka, kao i prestanak unosa alkohola. U terapiji se primenjuje vi{e razli~itih grupa lekova, kao {to su di-uretici, ACE inhibitori, beta blokatori, preparati digitalisa kao i drugi lekovi uklju~eni u terapiju zbog postojanja drugih bolesti (bolesti plu}a, bubrega, {e}erne bolesti, bolesti {titaste `lezde i dr.).Pacijenti pre svega treba da se pridr`avaju plana le~enja i saveta o na~inu `ivota i ishrane kao i redovne terapije lekovima prema savetu lekara. dr Ivana Brankovi}, specijalista interne medicine

Reumatologija Giht ili uri~ki artritis

Prvenstveno bolest mu{karaca i to sredove~nih, a kod `ena giht obi~no po~inje tek u menopauzi

KAD ZGLOBOVI ZA[KRIPEKardiologija Sr~ana slabost (sr~ana insuficijencija)

UMORNO SRCE

ZBOGOM ^OKOLADIZabranjeni su ~okolada i kakao, dozvoljeni med, d`em i {e}er do 50 grama dnevno. Tako|e, zabranjene su sve vrste alkoholnih pi}a (posebno crno vino i pivo), a kafu i ~aj uzimati povremeno u manjim koli~inama, ali izbegavati ruski i kineski ~aj. Dozvoljene su sve vrste vo}nih sokova, kompota - po`eljan dnevni unos te~nosti je tri litre.

•••

Hroni~na sr~ana slabost nastaje postepeno godinama, pra}ena je prvo lak{im zamaranjem, a kad srce jako popusti i edemom plu}a, ~iji su simptomi daleko ozbiljniji

Dr Risti} 365 dana uz Vas

12

Dr Risti}Tel: 011/2693-287, 2697-808; Mob: 063/205-764, www.dr-ristic.com

13

RAZMI[LJAJU]I kako da zapo~nem ovaj tekst, odlu~io sam se da na{im dragim ~itaocima postavim jednostavno pitanje: Da li ima neko me|u Vama ko nikada nije imao probleme sa glavoboljom? I, zaista, odgovor, koji je gotovo sigurno negativan, pokazuje na veoma jednostavan na~in da je glavobolja medicinsko stanje, koje mo`e da se smatra jednim od naj~e{}ih zdravstvenih problema ljudske vrste. Najgrublji epidemiolo{ki podaci pokazuju da u svakom momentu izme|u 50 do 60 odsto svetske populaci-je pati od raznih formi glavobolje, pri ~emu se u ovu kalkulaciju ubrajaju naj~e{}e forme glavobolje. Ako se dodaju i re|i uzroci glavobolje, apsolutni broj osoba, koje u svetu pate od glavobolje, dosti`e enormne razmere. Uzimaju}i ovo u obzir jasno je da je

ekonomsko i socijalno optere}enje, koje pojedinici, porodica i {ira dru{tvena zajednica trpe zbog problema glavobolje,

ogromno. Kada obi~an ~ovek govori o glavobolji, on se fokusira na

bol i pridru`ene tegobe, i bitno mu je kako da ih se os-lobodi. Me|utim, {ta se krije iza glavobolje, odnosno koji je njen uzrok, zapitamo se tek naknadno, neka-da, na`alost, suvi{e kasno. Namera ovog teksta je da vam predstavi najgrub-lju podelu glavobolja, ~ime }emo predstaviti i nji-hove uzroke, a potom da vam uka`emo na to kada su glavobolje znak bolesti koje mogu biti opasne po `ivot.

MOGU]I UZRO^NICIGlavobolje se mogu podeliti u dve velike grupe: primarne i sekundarne glavobolje. Primarne glavobolje su one glavobolje, koje predstavljaju oboljenje same za sebe, odnosno nisu uzrokovane nekom drugom bole{}u. U ovu grupu glavobolja spadaju: mi-grena, tenziona glavobolja, klaster glavobo-lja i druge re|e primarne glavobolje. Naj~e{}e glavobolje iz ove grupe su migrena i tenziona glavobolja. Jako veliki broj ljudi u op{toj populaciji pati od ovih vrsta glavobo-lja. Uticaj na svakodnevni `ivot pojedinca, kao i socijalno - ekonomski uticaj ovih vrsta glavobolja je ogroman. Njihov prirodni tok mo`e biti dvojak. Naime, one mogu ostati u takozvanoj epizodi~noj formi, kada se ataci javljaju manje od 15 dana mese~no, a mogu pre}i u stanje koje se zove hroni~na dnevna glavobolja, kada pacijenti svaki ili svaki drugi dan imaju glavobolju. Veoma retko neke od ovih glavobolja mogu biti udru`ene sa stanjima koja ugro`avaju `ivot. Recimo kod migrene sa aurom je ne{to pove}an rizik od nastanka mo`danog udara, a posebno kod `ena koje su

pu{a~i i uporedo s tim koriste oralna kontraceptivna sredstva.Sekundarne glavobolje su glavobolje, kod kojih postoji neki uz-rok, odnosno zdravstevni poreme}aj, koji se manifestuje pojavom glavobolje. ^itav niz oboljenja i stanja mo`e se manifestovati po-javom glavobolje, kao jednim od simptoma.

[TA NAM JE ^INITI?Svedoci smo da se najve}i broj osoba sa glavoboljom ne javlja lekaru, ve} da sam uzima uobi~ajene analgetike. I, zaista, u najve}em broju slu~ajeva ovakav postupak poma`e. Me|utim, da li je to dugoro~no re{enje? Svakako nije. Bez obzira o kakvoj se glavobo-lji radi, da li nas ona brine ili ne, odnosno da li je uobi~ajena ili ne, potrebno je u nekom trenutku javiti se lekaru, pre svega neuro-logu, radi uspostavljanja adekvatne dijagnoze. Kako da pacijent prepozna trenutak kada obavezno mora da se javi lekaru zbog glavobolje? U tabeli su izlistani uzroci, koji dovode do akutne sekundarne glavobolje. Neki od njih su veoma ozbiljna oboljenja, ~ije inicijalne znake je potrebno pre-poznati i {to hitnije se javiti lekaru radi daljeg tretmana. Slede}e situacije predstavljaju tzv. ”crvene zastavice” upozorenja da je glavobolja potencijalno opasna:Svaka glavobolja koja po~inje kod osobe starije od 50 go-dina - bilo kakva novonastala glavobolja ili pogor{anje ve} pos-toje}e glavobolje, kod osoba ove `ivotne dobi, mora se smatrati za simptomatsku ili sekundarnu glavobolju, dok se druga~ije ne doka`e. Obavezno se moraju sprovesti dodatna ispitivanja prema uputsvu neurologa.Izuzetno nagli po~etak, veoma jake, ”najgore ikada do`ivljene glavobolje” - ovo mo`e biti po~etak hiperakutnog medicinskog stanja, koje se zove subarahnoidalna hemoragija ili krvarenje izme|u mo`danih opni. Javlja se kod osoba svih `ivot-nih dobi i posledica je pucanja patolo{ki pro{irene arterije u glavi. I druga, tako|e veoma ozbiljna stanja, mogu po~eti sa ovakvom glavoboljom. Glavobolja, ~iji se intenzitet, u~estalost i trajanje poja~avaju s vremenom - svaka progresija glavobolje kroz vreme, bilo da se radi o minutima, satima, danima ili nedeljama predstavlja signal da se de{ava ozbiljan problem u glavi. Ovakve karakteristike glavobo-lje su obi~no deo slike prilikom postojanja tumorskih promena u glavi ili pojave krvare}ih kolekcija, odnosno hematoma, bilo da oni sporije ili br`e rastu.

Glavobolja udru`ena sa povi{enom telesnom temperatur-om, zategnutim vratom i pojavom osipa po ko`i - ovakva situacija mo`e biti deo slike prilikom zapalenja mo`danih opni (meningitisa) i mozga (encefalitisa).

Glavobolja udru`ena sa poreme}ajima u neurolo{kom pre-gledu - bilo kakav fokalni patolo{ki proces u mozgu mo`e dati ovakvu sliku.Patolo{ki nalaz prilikom pregleda o~nog dna, gde je re~eno da postoji otok po~etnog dela o~nog `ivca – ovakav nalaz, posebno kada je jednostran, sugeri{e mogu}nost postojanja pove}anog pritiska mo`dane te~nosti, uzrokovanog nekim ek-spanzivnim procesom u glavi.Svaka glavobolja nakon traume glave - glavobolja nakon traume glave je aposlutna indikacija za hitno neurolo{ko ispitvanje, a posebno opasne mogu biti glavobolje, koje se javljaju nedeljama na-kon do`ivljene lagane traume, koja je incijalno pro{la bez ikakavih bitnijih problema. U ovim situacijama mo`e da se radi o razvoju velike krvne kolekcije (hematoma) izme|u mo`danih opni, koji se sporo razvija i ne daje druge tegobe incijalno. Posebno su pod rizikom stare osobe i alkoholi~ari, te pacijenti na antikoagulantnoj terapiji (lekovi, kao {to su: Farin, Sintrom, Sincum...)Novonastala glavobolja ili pogor{anje i izmena karakteris-tika ranije postoje}ih glavobolja - ovo su tako|e indikacije za pregled neurologa i dodatna ispitivanja. Posebno je bitno proceniti novonastalu glavobolju kod pacijenata kod kojih postoji maligna bolest na drugim organima ili eventualno stanje smanjene sposob-nosti organizma da stvara antitela, kao {to je SIDA ili AIDS.

Klju~no je razumeti da je glavobolja veoma ~est poreme}aj, da se potcenjuje njen zna~aj u op{toj populaciji, da primarne glavobo-lje kao {to su migrena, tenziona glavobolja ili hroni~na dnevna glavobolja zna~ajno remete kvalitet `ivota osoba koje pate od njih, te da je stoga potrebno adekvatno ih tretirati u saradnji sa lekarom. Na kraju, ne tako ~esto, ali ipak zna~ajno u~estalo, uz-rok glavobolja mogu biti i stanja koja ugro`avaju `ivot osobe sa glavoboljom. U tim situacijama moraju se prepoznati napred na-vedene ”crvene zastavice” i odmah se javiti lekaru.

dr Miodrag Manigoda, spec. neurologije

Neurologija

Migrena, tenziona glavobolja, klaster glavobolja, hroni~na dnevna glavobolja – bilo kako ih stru~no nazivali tek vi{e od pola svetske populacije pati od njih

TEMPIRANA BOMBAGlavobolje – ~est problem

Glavobolja udru`ena sa traumom glave

Glavobolja udru`ena sa vaskularnim poreme}ajima:Krvarenje izme|u mo`danih opniAkutni mo`dani udarPrete}e pucanje aneurizme krvnog suda u glaviZapalenje krvnih sudova glaveTromboza venaPovi{en krvni pritisakRascep zida arterije vrata Glavobolje udru`ene sa nevaskularnim poreme}ajimaPovi{en pritisak mo`dane te~nostiSni`en pritisak mo`dane te~nostiInfekcija struktura glave i mozgaGlavobolje udru`ene sa zloupotrebom psihoaktivnih supstanci (narokotici, alkohol)

Glavobolja udru`ena sa infekcijama van glave

Glavobolja udru`ena sa metaboli~kim poreme}ajimaHipoksijaHiperkapnijaDijalizaHipoglikemija

Glavobolje ili bol u licu zbog poreme}aja lobanje, vrata, o~iju, u{iju, nosa, sinusa, zuba, usta i drugih struktura glave i lica

Neuralgije na glavi i licu

AKUTNE SEKUNDARNE GLAVOBOLJE

Dr Risti} 365 dana uz Vas

14

Dr Risti}Tel: 011/2693-287, 2697-808; Mob: 063/205-764, www.dr-ristic.com

15

FIZI^KA aktivnost je veoma va`na za zdravlje dece. Kroz fizi~ku aktivnost deca razvijaju niz telesnih i psihi~kih ve{tina. Naj- ve}i broj dece zadovoljava svoje potrebe za fizi~kom aktivno{}u kroz igru i rekreativne aktivnosti, ali je sve ve}i broj dece koja se rano specijalizuju za odre|enu vrstu sporta i po~inju sa intenzivnim treninzima zbog takmi~arskog sporta.

^ILI I VESELIDefinisane su preporuke u kom uzrastu zapo~eti trening za razli~ite sportske disci-

pline: Za sportove kao {to su plivanje, klizanje, skijanje i ritmi~ka gimnastika, koje zahtevaju psihofizi~ke sposobnosti kao {to su flek-sibilnost, spretnost, brzina i donekle izdr`ljivost, osnovni trening bi trebalo zapo~eti izme|u {este i devete godine, a takmi~arski trening ne pre 12. godine.

Osnovni trening za atletske discipline (bacanje koplja, tr~anje na kratke staze, skokovi), sportske igre (ko{arka, fudbal, odbojka...), ve`be na spravama, trebalo bi zapo~eti izme|u osme i jedanaeste godine, a sa vrhunskim treningom sa~ekati do 16. godine. Ovi sportovi zahtevaju brzinu pokreta, fleksibilnost i kratkotrajne brzinske ve`be snage.Kad su u pitanju atletske discipline kao {to su bacanje kugle, tr~anje na srednjim i dugim prugama, biciklizam, rvanje, tj. sportovi, koji zahtevaju izdr`ljivost i intenzivne ve`be snage, sa osnovnim trenin-gom bi trebalo po~eti izme|u 10. i 14. godine, a vrhunski trening odlo`iti do 18. godine.Ove preporuke su ustanovljene u skladu sa mogu}nostima razvoja pojedinih psihofizi~kih sposobnosti kao {to su: brzina (od 10. go-dine), snaga (od puberteta), fleksibilnost (od 8. do 10. godine), aer-obna izdr`ljivost (od ranog detinjstva) i anaerobna izdr`ljivost (od sredine puberteta).

Najve}i rizik po zdravlje, a pri bavljenju sportom su povrede. Nisu po{te|ena ni deca koja su uklju~ena u sportske aktivnosti, bilo da su te aktivnosti rekreativnog tipa ili su trena`ni proces i/ili takmi~enja. Mnoge od njih bi mogle da budu spre~ene ukoliko bi roditelji usvojili nekoliko pravila pona{anja. Zbog toga su ameri~ki pedijatri i ortope-di sproveli nacionalnu kampanju za za{titu dece, a namenjenu edu-kaciji roditelja. Najve}i broj povreda spada u bla`e povrede kao {to su uganu}a ili nagnje~enja, a svega pet odsto su ozbiljnije povrede, prelomi. Ali, mora se znati da nedovoljno zale~ena lak{a povreda mo`e kasnije prouzrokovati ozbiljniju.

AMBICIJE I PRAVILA[ta je to {to bi roditelji trebalo da znaju, a da im dete bude bezbed-no dok se bavi sportom? Pre nego {to va{e dete po~ne redovno da ve`ba neku sportsku disciplinu ili da trenira za takmi~enja, odvedite ga kod lekara, koji }e uraditi detaljan pregled. Cilj ovog pregleda je da se sagledaju i izbegnu zdravstveni rizici, koje sportska aktivnost mo`e izazvati. Uvek budite sigurni da va{e dete koristi za{titnu opremu, koju zahteva konkretni sport (kacige, {titnici i sl.) i da mu je oprema odgovaraju}e veli~ine.Insistirajte na tome da va{e dete pre zapo~injanja sportske aktivnosti uradi ve`be zagrevanja i istezanja. Zagrejani mi{i}i i optimalno isteg-nuti ligamenti spre~i}e uganu}a ili ozbiljnije povrede.Nau~ite svoje dete da nikad (ba{ nikad!) ne nastavlja fizi~ku aktivnost ako ose}a bilo kakav bol. Ako do|e do povrede, naravno, odve{}ete dete na pregled i sprovesti savetovano le~enje. Striktno pratite uputstva lekara kada nastaviti sa fizi~kim ve`banjem. Dete nikad ne vra}ajte na sport dok se ne uspostavi puna funkcija povre|enog dela tela. Nije dovoljno {to nema bola, oporavak mora biti potpun. Nije lo{e konsultovati specijalistu fizikalne medicine.Uvek insistirajte na tome da su trener ili nastavnik fizi~kog vaspitanja obu~eni da pru`e adekvatnu prvu pomo}. Nemojte izbegavati da razgovarate sa trenerom o metodama njegovog rada, pa i da pov-remeno kontroli{ete da li sa va{im detetom postupa u skladu sa pravilima profesije. Ambicioznost trenera (a i roditelja) nisu uvek u najboljem interesu deteta.Ne insistirajte na timskim sportovima pre detetove {este godine. Deca mla|a od tog uzrasta ne razumeju koncept timske igre. Uvek budite sigurni da odabrani sport odgovara psihofizi~kim sklonostima va{eg deteta. Uvek budite sigurni da je dete unelo pre i u toku treninga dovoljnu koli~inu vode kako bi se spre~ili problemi dehidracije i pre-grevanja organizma deteta. I, nikad ne zaboravite: deca u sportu tra`e zabavu, a ne rezultat!

dr Olga Had`i}, specijalista higijene

POZNATA nam je izreka ljubav ne zna za ”godine” i ~esto smo bili u situacijama u kojima nas je iznenadila ljubav izme|u dvoje ljudi, koja je ”vrcala” na sve strane. De{avalo se da su to veoma mladi ljudi, pa mislimo da jo{ ne znaju {te je ljubav, ali budu to i ljudi u poodmaklim godinama za koje mislimo da im je pro{lo vreme za ljubav.

Da li ikada pro|e vreme za ljubav? Svaka godina, koju bele`imo u svom `ivotu - jeste vreme za ljubav, bila ona 18, 25, 40, 75, 80... Uvek se mo`e voleti, i uvek treba voleti.

[ta kada je razlika u godinama izme|u partnera velika? Uvek je bolje postaviti pitanje: {ta je to velika razlika u godinama izme|u partnera? Koja je to po`eljna razlika? Koja je to najpo-voljnija razlika u godinama izme|u partnera?Na`alost, tu nema pravih i ta~nih odgovora. Postoje odgovori,

koji govore u prilog po`eljnosti i to su odgovori socijal-nog okru`enja. U nekim sredinama i nekim kul-

turama po`eljno je da mu{karac bude strariji od `ene, a u nekim je po`eljno da `ena

bude starija od mu{karca. Posle ratnih vihora je uobi~ajeno da mu{karci budu mla|i od `ena, jer su stariji mu{karci izginuli u ratu i mla|i se znatno br`e stavljaju u situaciju zasnivanja braka. To je opet posledica uticaja socijalnog okru`enja, tj.okru`enja koje to ne osu|uje. U nekim kul-turnim sredinama je preporu~ljivo da mu{karac bude stariji od `ene, jer on treba da ”vodi glavnu re~”.

To je, uglavnom, posledica vaspitnih principa kojima se razvijaju i u~vr{}uju

takva shvatanja.

Ali, kada se govori o partnerskim odnosima, uvek se mora imati u vidu da je to veza dvoje ljudi, dve osobe koje imaju integritet i li~nost. To je ravno-

pravan odnos u kojem nijedna strana nije u situaciji da daje i da gubi, ve} obe dobijaju: bilo na kvalitetu veze ili na kvalitetu sop-stvenog `ivota. Partnerski odnos je odnos razmene razli~itosti u kojem bitnu ulogu ima kompromis ~iji je cilj usagla{avanje `elja, potreba, stavova i interesa oba partnera. Ako odnos me|u part-nerima nije takav, odnosno, ako je u vezi jedna strana podre|ena i uvek u situaciji da ~ini ustupke – onda je re~ o vezi, koja nema blistavu budu}nost i koja u pozadini ima neki interes. Interes nije uvek materijalne prirode, ve} naprotiv, ~esto ima psihi~ke kom-ponente koje se nesvesno odr`avaju tokom trajanja partner-skog odnosa (veze ili braka). To je naj~e{}e ose}aj sigurnosti iza kojeg se krije zavisnost od partnera (”[ta }u sad? Kako }u dalje sam/a? On/ona je to najbolje znao/znala.”), a to se ~e{}e javlja u vezama u kojima je ve}a razlika u godinama. Bitnu ulogu ima i ose}aj stida kod raskida dugotrajnih veza (ili brakova): {ta }e re}i ljudi, sramota je i sl. Materijalni interes nije izri~ito vezan za razlike u godinama. Sve ~e{}e ima takvih veza i me|u mladima, me|u partnerima koji su pribli`nih godina (razlika tri do pet go-dina). Me|utim, uvek treba imati u vidu da partnerski odnos ~ini DVOJE i da u toj vezi, iako postoji interes jedne strane, postoji i neki interes druge strane tj. razlog iz kojeg ta strana prihvata interes svog partnera. Kako se ose}aju deca ~iji su o~evi - dede ili mame - bake po odnosu svojih i njihovih godina?Mladi roditelji (po godinama), ako su pritom i zate~eni ra|anjem deteta ({to je ~est slu~aj), ~esto do`ivljavaju svoje dete kao jo{ jednu inovaciju i zanimiljivost. ^esto su u vaspitanju bla`i i trude se da detetu budu drug i prijatelj kroz njegovo odrastanje. Takav stav ima prednosti i mane. Deca su naj~e{}e, bezbri`nija, ot-vorenija i spontanija u igri i socijalnoj komunikaciji, ali zbog toga mogu i ~e{}e upadati u neprilike. Stariji roditelji su iskusniji, ali i zahtevniji. Ako su se profesionalno ostvarili oni imaju vi{e vre-mena i strpljenja za decu. Me|utim, stariji roditelji su i pro`iveli mnogo stresnih situacija sa kojima su se nosili na svoj na~in i iz njih izneli neke posledice zbog kojih su napetiji i bri`niji. Postoji rizik da se iz njihove bri`nosti razvije anksioznost, pa i panika koja na njihovu decu deluje ”smaraju}e” pa su sukobi autoriteta izra`eniji. Deca su zatvorenija, odmerenija, br`e socijalno saz-revaju (jer se dru`e uglavnom sa odraslima), ali se ~esto de{ava da su zavisnija od drugih.

Dakle, svake godine su za ljubav, nema jednostrane ljubavi, jer ljubav obavija zajednicu dvoje ljudi, koji su dve razli~ite li~nosti

sa zadatkom da kompromisima na~ine dobru i kvalitetnu os-novu za razvoj svojih potomaka. Ako se polazi od takvog

stanovi{ta, razlika u godinama nije presudna, kao ni go-dine u kojima partneri postanu roditelji, jer }e takvi part-neri uvek imati u vidu svoje dobre i lo{e strane i iz njih izvla~iti najbolje.

Milica Petrovi}, psiholog

Pedijatrija PsihologijaDeca i sport Partnerski odnosi

Plivanje, klizanje, skijanje, ritmi~ka gimnastika – izme|u {este i devete godine. Ko{arka, fudbal, odbojka – izme|u osme i jedanaeste. Sportske discipline, koje zahtevaju izdr`ljivost tek izme|u 10. i 14. godine

Uvek se mo`e voleti i uvek treba voleti bilo da imate 18, 25, 40, 75, 80 godina

I S T I N E O O D R A S T A N J U LJUBAV NE ZNA ZA GODINE

PO@URI POLAKODe~ji organizam ima specifi~nosti i ograni~enja. Telesni, psiholo{ki, biohemijski, hormonalni, socijalni i svaki drugi status deteta razlikuje se u odnosu na odraslog ~oveka, a naro~ito, zbog toga jer deca rastu. Ali, jedni organski sistemi rastu br`e, a drugi sporije. Kostur, na primer, raste do 20. godine, a u potpunosti se formira tek oko 23. do 25. godine. Mi{i}i se mogu razvijati sve do 40. godine, dok se razvoj polnih `lezda zavr{ava ve} u pubertetu. Mozak u petoj godini `ivota ve} ima te`inu od 1500 grama i u slede}ih 15 godina jedva se pove}a za 100 - 200 grama. Pored razlika, koje prate pojedine sisteme, prisutne su i razlike u intenzitetu rasta pojedinih sistema u toku deti-njstva i adolescencije. Ne rastemo istom brzinom tokom ~itavog detinjstva. Najbr`e se raste od prve do tre}e go-dine, i na po~etku puberteta.

•••

1611070 Novi Beograd, Narodnih heroja 38, Tel: 011/2693-287, 2697-808; Mob: 063/205-764, www.dr-ristic.com, e-mail: zcentarªdr-ristic.com

Pregledi uordinaciji

od 08 do 21:30h

Ku}ne posete

od 00 do 24h