Чување слободног небаAIR SOLUTION 2011

Гор дан Ми хић, сце на ри ста се ри је „Вој на ака де ми ја“

Те жи на из ве сно сти

ARSENAL

53

Go

di

na

VI

IB

ro

j 1

36

15

. m

aj

20

11

.c

en

a1

00

d

in

ar

a1

,2

0e

vr

aw

ww.

odbr

ana.

mod

.gov

.rs

Int e r v j uInt e r v j u

SigurnostPouzdanost

Kvalitet

www.lasta.rs

„Odbrana” nastavqa tradicije „Ratnika”, prvog vojnog listau Srbiji, ~iji je prvi broj iza{ao 24. januara 1879.

Izdava~

Medija centar „ODBRANA”Beograd, Bra}e Jugovi}a 19medijacentar@mod.gov.rs

Direktor

Slavoqub M. Markovi}, potpukovnikGlavni i odgovorni urednik

mr Radenko Mutavxi}Zamenik glavnog urednika

Vladimir Po~u~, majorUrednici

Mira [vedi} Du{an Gli{i} Aleksandar Petrovi}, poru~nikStalni saradnici

Stanislav Arsi}, mr Sebastian Balo{, mr Slavi{a Vla~i}, Milosav C. \or|evi}, Vladica Krsti}, dr Milan Mijalkovski, mr Zoran Miladinovi}, mr Miqan Milki}, Krsman Milo{evi}, dr Milan Milo{evi}, Nikola Ostoji}, Nikola Ota{, I{tvan Poqanac,Budimir M. Popadi}, Vlada Risti}Dizajn i prelom

Enes Me|edovi} (likovni urednik), Stanislava Struwa{, Branko Siqevski, Marija Mari} i Slobodan Mihailovi}(tehni~ki urednici)Fotografija

Darimir Banda (urednik) Goran Stankovi} i Jovo Mamula (fotoreporteri)Jezi~ki redaktor

Sla|ana Mir~evskiKorektor

Sla|ana GrbaSekretar redakcije

Vera Bjelovuk Dokumentacija

Radovan Popovi} (foto-centar)

TELEFONI

Direktor 3241-258; 23-809Glavni i odgovorni urednik 3241-257; 23-808Sekretar redakcije 3201-809; 23-079Prelom 3240-019; 23-583Marketing 3241-026; 3201-765; 23-765Pretplata 3241-009; 3201-995; 23-995TELEFAKS 3241-363ADRESA

11000 Beograd, Bra}e Jugovi}a 19e-mailodbrana@mod.gov.rsredakcija@odbrana.mod.gov.rsInternetwww.odbrana.mod.gov.rs@iro-ra~un

840-312849-56 MC „Odbrana”Pretplata

Za pripadnike MO i Vojske Srbije preko RC mese~no 160 dinara.Za pretplatnike preko Po{tanske {tedionicemese~no 180 dinara. [tampa „POLITIKA” AD, Beograd, Makedonska 29ODBRANA ISSN 1452-2160

Magazin izlazi svakog 1. i 15. u mesecu

„Одбрана“ је члан Европског удружења војних новинара

1 5 . м а ј 2 0 1 1 .

4

Магазин Министарства одбране Србије

БРОЈ 136

НА НАСЛОВНОЈ СТРАНИ:

Галебови на заједничкој вежби са румунским ваздухопловствомAIR SOLUTION 2011

Снимио Радослав МИТРОВИЋ

АКТУЕЛНО6 ОБЕ ЛЕ ЖЕН ДАН ПО БЕ ДЕ

6 ДЕЛЕГАЦИЈА МИНИСТАРСТВА ОДБРАНЕ НА САЈМУ НАОРУЖАЊА У ТУРСКОЈ

7 ГЕ НЕ РАЛ МИ ЛЕ ТИЋ У ПО СЕ ТИ КИ НИ

8 Ми ни стар Шу та но вац – „Нај е вро пља нинСр би је“ у 2010. го ди ниИДЕ ЈА, ВИ ЗИ ЈА, ЕНЕР ГИ ЈА

10 Обе ле жен Дан Вој но о ба ве штај не аген ци је

ЈА ЧА ЊЕ БЕЗ БЕД НО СТИ СР БИ ЈЕ

12 До де ље не спо мен-ме да ље уче сни ци ма у мул тинаци о нал ним опе ра ци ја маМИР НЕ МА ГРА НИ ЦЕ

По во дом Д� н� по б� д� н�д ф� ши змоми Д� н� �вро п� ми ни ст�р од бр� н�Др� г�н Шу т� но в�ц уру чио ј� вој н�спо м�н-м� д� љ� уч� сни ци м� у мул ти н� -ци о н�л ним оп� р� ци ј� м�. Од ли ко в� ној� 40 при п�д ни к� Вој ск� Ср би ј� и Ми -ни ст�р ств� од бр� н�, од ко јих с� д�мз� ду жно сти шт�б них офи ци р� и 33 з�оп шт� и ло ги стич к� ду жно сти.

ИНТЕРВЈУ

14 Гор дан Ми хић, сце на ри ста се ри је „Вој на ака де мија“ТЕ ЖИ НА ИЗ ВЕ СНО СТИ

ТЕМА

18 Скла ди ште ње убој них сред ста ва ГО ДИ НА КО НАЧ НОГ РЕ ШЕ ЊА

р � ч у р � д н и к �

5

Дан Евро пе и Дан по бе де у Дру гом свет ском ра -ту сла ве се истог да ту ма – 9. ма ја, оста ју ћи сим -бо лич но по ве за ни то ком де це ни ја на сто ја ња да

се јед на ве ли ка бит ка за но ве вред но сти, окон ча на1945. го ди не у ра ту про тив фа ши зма, на ста вља у ми -ру и по твр ђу је у ства ра њу но ве Евро пе. То је про цеско ји и да нас има сво је те шко ће, по су ста ја ња и ди ле -ме, али и еви дент не пред но сти ко је ра ђа тај ве ли кими ров ни про јект ује ди ње ња и сло бо де.

Не ко ли ко до га ђа ја у по след њој де це ни ји, укљу чу ју -ћи нај но ви је еко ном ске и фи нан сиј ске про бле ме ви шезе ма ља чла ни ца Европ ске уни је, по ка зу ју ко ли ко то, нидо са да ни убу ду ће, ни је лак пут. Али са гле да ва ње ал тер -на тив них мо гућ но сти увек је вра ћа ло на из вор не иде јеми ра, са рад ње и за јед ни штва, јер се са мо та ко мо гу лак -ше са вла да ва ти пре пре ке и раз ви ја ти по ве ре ње. За тони да нас, упр кос те шко ћа ма, Евро па не од у ста је од но весе бе, јер на ро ди оку пље ни у тој ве ли кој за јед ни ци 27 др -жа ва, не за бо ра вља ју ра ни ју европ ску исто ри ју кр ва вихра то ва, ми ли он ских жр та ва и при вред ног на за до ва ња.

По след ња де це ни ја у Ср би ји обе ле же на је на сто ја -њем и опре де ље њем да бу де мо део европ ске вред но стии про спе ри те та. Ни ова на ша де це ни ја, као уоста лом иду ги низ ра ни јих, ни је без ду бо ких по де ла по мно гим паи овом, по ду би ни са др жа ја, ци ви ли за циј ском пи та њу.Не спор но је ве ћин ско опре де ље ње на ро да да бу де та могде ге о граф ски и кул ту ро ло шки при па да.

Али, до сег ну ти тај сва ка ко за нас ви ши ни во раз ви -је но сти и ор га ни зо ва но сти др жа ве, пра ва и еко но ми је,ни је ла ко. На не ке ва жне сте пе ни ке смо ис ко ра чи ли. Напри мер, пу ту је мо без ви за, без оних гру бих гра ни ца сло -бо де кре та ња ко је су спу та ва ле на ро чи то мла де ге не ра -ци је да ви де и бо ље схва те свет. Са да је на ре ду до би ја -ње кан ди да ту ре Ср би је за Европ ску уни ју. Ве ли ки тестза јед ну мла ду де мо кра ти ју!

Са си гур но шћу мо же мо ре ћи да смо у јед ној обла -сти по твр ди ли сво је ка па ци те те да бу де мо део Евро пе.Из град ња и ре фор ме си сте ма од бра не, чи је ре зул та теиз по след њих го ди на при зна ју и европ ски пар ла мен тар -ци и зва нич ни ци, по твр ђу ју да је до се за ње европ скихстан дар да оства ри во ако се ра ди упор но и по све ће но.

До де ла на гра де „Нај е вро пља нин Ср би је” за 2010.го ди ну у обла сти по ли ти ке ми ни стру од бра не Дра га нуШу та нов цу, нај но ви је је при зна ње ње го вог лич ног до -при но са ре форм ским про це си ма и оства ре ним до ме ти -ма си сте ма од бра не. При ма ју ћи при зна ње на све ча но -сти у Скуп шти ни Гра да Бе о гра да, ми ни стар Шу та но вацје из ра зио уве ре ње „да ће брод ко ји пло ви ка европ скојлу ци убу ду ће то чи ни ти бр же и да ће сви ко ји ве сла ју тои ус пе ти са мо за јед нич ким сна га ма”. ƒ

Ра ден ко МУ ТАВ ЏИЋ

ЕВРОПА

АРСЕНАЛ 53

Специјални прилог

о наоружању

и војној опреми код нас

и у свету

ОДБРАНА

22 Jeдин стве ни ин те гри сан на уч ни про је кат ПРЕ НО СНИ ЦИ ОД БРАМ БЕ НО-ТЕХ НО ЛО ШКОГНА ПРЕТ КА

Но ви н� уч ни про ј� к�т „Р�н т� бил ни из бор но вих т�х но ло ги ј� и кон ц�п ци ј�

од бр� н� кроз дру штв� н� про м� н� и стр� т� шк� ори ј�н т� ци ј� Ср би ј� у 21.

в� ку“, ко ји ћ� по в� з� ти вој ну и ци вил ну н� у ку, од ви ј� ћ� с� до 2014,

уко лико с� бу д� усп� шно р�з ви ј�о. Шт� с� кри ј� из� тог н� сло в�?

KУЛТУРА28 „Ноћ му зе ја 2011“

ВЕ ЧЕ ДОБРЕ ЗАБАВЕ

Му з� ји су и ов� го ди н� до би ли при ли куд� б�р н� ос�м с� ти бу ду гл�в н� м� ст�з� из л� з�к Б� о гр� ђ� н�. Цр н� м�ч к�, м� -ско т� Но ћи му з� ј�, 14. м� ј� по в� шћ� ст� -нов ни к� срп ск� пр� сто ни ц� у ви ш� од 65му з� ј� и г� л� ри ј�. Н� њ� ној м� пи уб� л� -ж� ни су и Вој ни му з�ј н� К� л� м�г д� ну,Му з�ј в� зду хо плов ств� н� ��ро дро му„Ни ко л� Т� сл�“ и Дом Вој ск� Ср би ј�.

40 У До му Вој ске Ср би је отво ре на из ло жба сли ка Моме Ка по раБЕ О ГРАД СКЕ ПРИ ЧЕ

Из ло жб� сли к� Мо м� К� по р� „Б� о гр�д ск� при ч�“ отво р� н� ј� од 7. м� ј�до 15. јун� у В� ли кој г� л� ри ји До м� Вој ск� у Б� о гр� ду. Р�ч ј� о н�ј в� ћојиз ло жби по зн� тог сли к� р� и пи сц� у н� шој з� мљи.

42 Вој на уста но ва „Та ра“ пред лет њу се зо нуПО ГОД НО СТИ КО ЈЕ ПРИ ВЛА ЧЕ

1 5 . м а ј 2 0 1 1 .

6

ДЕЛЕГАЦИЈАМИНИСТАРСТВАОДБРАНЕ У ТУРСКОЈ

Де ле га ци ја Ми ни стар ства од бра не, ко ју је пред во диоми ни стар Дра ган Шу та но вац, бо ра ви ла је у Тур ској,на Ме ђу на род ном сај му на о ру жа ња и вој не опре ме

„IDEF 2011“ ко ји се одр жа ва у Истам бу лу.То ком бо рав ка у Истам бу лу, ми ни стар Шу та но вац је

имао и низ би ла те рал них су сре та.Са ми ни стром од бра не Тур ске, Мех ме том Го ну лом,

ми ни стар Шу та но вац је раз го ва рао о на став ку би ла те рал -но-вој не са рад ње, са ак цен том на шко ло ва ње и обу ку. Наса стан ку је ис ка за но обо стра но ин те ре со ва ње за за јед -нич ке раз вој не про јек те и из ра же но за до вољ ство до са да -шњом са рад њом, има ју ћи у ви ду да Вој но тех нич ки ин сти -тут већ пру жа од ре ђе не ко мер ци јал не услу ге авио-ин ду -стри ји Тур ске.

То ком раз го во ра са ми ни стром од бра не Бу гар скеАњу ом Ан ге ло вим, би ло је ре чи о на став ку са рад ње и до -го во ре но је за јед нич ко га ђа ње је ди ни ца ПВО Вој ске Ср -би је и Бу гар ске Ар ми је, на по ли го ну „Ша бла“. Пр во га ђа -ње ре а ли зо ва но је у сеп тем бру 2010. го ди не на истом по -ли го ну.

Де ле га ци ја је има ла су сре те и са пред став ни ци ма Ми -ни стар ства од бра не Егип та и Ју жно а фрич ке Ре пу бли ке. ƒ

Пред сед ник Ре пу бли ке Ср би је Бо рис Та дић, по во дом Да -на по бе де – 9. ма ја, по ло жио је ве нац на Спо ме ник не -зна ном ју на ку на Ава ли.

У спомен-књигу предс ед ник Та дић уписао је: „Србија прот -ив фаш из ма , расиз ма и људск ог з ла, у оном вр еме ну, дан ас иувек. Ау шв иц, Тре блинк а, Ј асеновац , Јадовно, К рагује вац , да с енијед но с тратиште н е за бо рави. С лава хероји ма! “.

Венац на Сп ом еник незнаном ј ун аку по ло жила ј е и д елега -ци ја Мин истар ст ва одб ране и Војске С рбије коју је предводиозаменик начелника Генералштаба генерал-мајор МиланБјелица.

Г енерал-мајо р Милан Бје лица у с помен -књигу у писао с еречима : „Са понос ом се сећамо св их знани х и н езнани хјунака к ој и су дали животе у борби против ф ашизма, за с ло -боду и п роспер итет б уд ућих г ен ераци ја . О ни су з нали зак ој е вредн ос ти с у се бо рил и. Живел а Војс ка Србиј е! Жив -

ела Реп ублика Ср биј а“.Д ел ег ације Ми нистарс тва одбр ане и Војске С рбиј е,

Ми ни ст арства р ад а и социјал не по литик е, г радске вл асти иди пл ом атски пред ставниц и Ру си је, Белор усије и Азербеј -џана положили су венце и на Споменик совјетским вете ра -нима на Авали.

Поводом Дана победе на фашизмом представници Мини-старства одбране и Војске Србије, председник СкупштинеГрада Београда Александар Антић, државни секретар у Ми -нистарству рада и социјалне политике Зоран Мартиновић иамба садор Руске Федерације у Србији Александар Конузинположили су венце на Споменик ослободиоцима Београда иСпоменик совјетском војнику.

Венце су положили и представници амбасада Украјине,Азербејџана и Белорусије, као и удружења бораца Наро дно -ослободилачког рата. Церемонији је присуствовало више сто -тина грађана, међу којима су били и ветерани из Другог све -тског рата. ƒ Н. Д. – С. К.

ОБЕЛЕЖЕН ДАН ПОБЕДЕ

Сусрет министра Шутановца са председником Турске Абдулахом Гулом

ДЕ ЛЕ ГА ЦИ ЈА ВОЈ СКЕ СР БИ ЈЕ У БУ ГАР СКОЈ

Делега ци ја Вој ске Ср би је пред во ђе на за ме ни -ком на чел ни ка Ге не рал шта ба ге не рал-ма јо -ром Ми ла ном Бје ли цом бо ра ви ла је у зва нич -

ној по се ти Ре пу бли ци Бу гар ској.Ге не рал Бје ли ца раз го ва рао је са сво јим ко ле -

гом, ви це ад ми ра лом Мин ком Ка вал џи е вим, ко ји гаје ин фор ми сао о ре форм ским про це си ма у Ору жа -ним сна га ма Бу гар ске и пла но ви ма за на ред ни пе -ри од, те о уче шћу при пад ни ка бу гар ске ар ми је умул ти на ци о нал ним опе ра ци ја ма.

По себ на па жња по све ће на је би ла те рал нимвој ним од но си ма и ак тив но сти ма ко је су већ до го -во ре не за те ку ћу го ди ну али и они ма ко је би мо глеби ти ре а ли зо ва не у на ред ном пе ри о ду.

Обо стра но је за кљу че но да је вој на са рад њавр ло до бра, а уче шће на вој ним ве жба ма и за јед -нич ка обу ка има ју по себ но ме сто јер се ра ди ообла сти ма ко је су од при мар ног зна ча ја за обестра не. Из ра же на је спрем ност да се ове ак тив но -сти, као и це ло куп на вој на са рад ња, ин тен зи ви ра јуи уна пре ђу ју.

При пад ни ци Вој ске Ср би је уче ство ва ће ове го -ди не у две вој не ве жбе у Бу гар ској – „Marines 2011“и „Energy flame“. Зајед нич ко га ђа ње је ди ни ца запро тив ва зду хо плов на деј ства Вој ске Ср би је и ОСБу гар ске на по ли го ну „Ша бла“ у Бу гар ској, ко је јепр ви пут ре а ли зо ва но сеп тем бра ме се ца про шлего ди не, пла ни ра но је и за ову го ди ну. Дво ји ца ге не -ра ла да ла су пу ну по др шку свим ак тив но сти ма напри пре ми и ре а ли за ци ји га ђа ња.

Ге не рал Бје ли ца имао је су срет и са на чел ни -ком Ге не рал шта ба ОС Бу гар ске, ге не рал-пот пу ков -ни ком Си ме о номСи ме о но вим. То комраз го во ра ис так ну тоје да вој на са рад њаима кон ти ну и ран по -зи ти ван тренд те даве ли ки број за јед -нич ких ак тив но стиомо гу ћа ва уна пре ђе -ње ин тер о пе ра бил -но сти и бо ље ме ђу -соб но раз у ме ва њепри пад ни ка две ју вој ски.

Де ле га ци ја Вој ске Ср би је по се ти ла је и 68. бри -га ду за спе ци јал не опе ра ци је, Ва зду хо плов ну ба зу„Граф Иг на ти е во“, Цен тар за обу ку „Ча ра ли ца“ иОд брам бе ни ко леџ „Ра ков ски“. ƒ

ГЕНЕРАЛ МИЛЕТИЋУ ПОСЕТИ КИНИ

Начел ник Ге не рал шта ба Вој ске Ср би је ге не рал Ми ло је Ми ле -тић су срео се 5. апри ла у Пе кин гу са на чел ни ком Ге не рал -шта ба На род но о сло бо ди лач ке ар ми је Ки не ге не ра лом Че -

ном Бинг де ом. Дво ји ца ге не ра ла раз го ва ра ла су о до стиг ну том сте пе ну са рад -

ње у обла сти од бра не и мо гућ но сти ма за уна пре ђе ње вој не са рад -ње. Том при ли ком, ге не рал Ми ле тић ин фор ми сао је ки не ског ко ле гуо ре фор ми си сте ма од бра не Ре пу бли ке Ср би је.

Ге не рал Ми ле тић раз го ва рао је и са ки не ским ми ни стром од -бра не ге не ра лом Ли ан гом Гу на гли јем.

То ком по се те На род ној Ре пу бли ци Ки ни, де ле га ци ја Вој ске Ср -би је по се ти ла је 24. ави ја циј ску ди ви зи ју Рат ног ва зду хо плов стваНОА Ки не, Ко манд ни ко леџ Коп не не вој ске и ви ше ком па ни ја ки не -ске од брам бе не ин ду стри је.

Са рад ња у обла сти од бра не са На род ном Ре пу бли ком Ки номима ду гу тра ди ци ју, а од 2000. го ди не бе ле жи уз ла зни тренд, на ро -чи то ка да је реч о вој но о бра зов ној и вој но ме ди цин ској са рад њи.

Спо ра зум о са рад њи пот пи сан је то ком по се те ми ни стра од -бра не Дра га на Шу та нов ца Ки ни, у но вем бру 2008. го ди не. ƒ

ПО ЧА СНА ПАЉ БА ПО ВО ДОМ ДА НА ПО БЕ ДЕ

На осно ву на ре ђе ња пред сед ни ка Ре пу бли ке Ср би је Бо ри саТа ди ћа, а по во дом Да на по бе де, на Сав ској те ра си Ка ле мег -дан ског пар ка из вр ше на је по ча сна ар ти ље риј ска паљ ба са

шест пло ту на, из шест ар ти ље риј ских ору ђа.По ча сној ар ти ље риј ској паљ би при су ство ва ли су за ме ник на -

чел ни ка Ге не рал шта ба Вој ске Ср би је ге не рал-ма јор Ми лан Бје ли ца,ко ман дант Гар де пу ков ник Ми ло мир То до ро вић и гра ђа ни ко ји су сена Ка ле мег да ну оку пи ли упр кос ки ши.

Почасна паљ ба из шест ар ти ље риј ских ору ђа из вр ше на је на -кон по ди за ња др жав не за ста ве, уз ин то ни ра ње хим не „Бо же прав -де“, ко ју је из вео ор ке стар Гар де. ƒ

Н. Д.

7

Ми ни стар Шу та но вац – „Нај е вро пља нин Ср би је“ у 2010. го ди ни

Ми ни стру од бра не Дра га ну Шу та нов цу до де -ље на је на гра да „Нај е вро пља нин Ср би је” за2010. го ди ну у обла сти по ли ти ке. „Европ -ско ве че“ по во дом 9. ма ја – Да на Евро пе иДа на осло бо ђе ња у Дру гом свет ском ра ту

ор га ни зо ва но је 11. пут на ини ци ја ти ву Пр ве европ ске ку -ће у Бе о гра ду и уз по др шку Европ ског по кре та у Ср би ји,Оп шти не Чу ка ри ца и фир ми при ја те ља ма ни фе ста ци је.

„Нај е вро пља ни Ср би је“ за 2010. го ди ну су и Оли верДу лић, ми ни стар жи вот не сре ди не, ру дар ства и про стор -ног пла ни ра ња, Ве ро љуб Ду га лић, ге не рал ни се кре тарУдру же ња ба на ка Ср би је, Са ша Јан ко вић, За штит ник гра -ђа на Ср би је, ам ба са дор Пор ту га ли је у Ср би ји Лу ис Де Ал -ме и да Сам па рио и Мар ко Ца рић, су о сни вач и про фе сорне ко ли ко ви со ко о бра зов них ин сти ту ци ја у Но вом Са ду.

Ми ни стар од бра не Дра ган Шу та но вац је, при ма ју ћина гра ду, ре као да Вла да Ср би је у го ди ни у ко јој се оче ку -је да Ср би ја до би је кан ди да ту ру за ЕУ, да је ве ли ки до при -нос спро во ђе ну ре фор ми ка ко би тај циљ био што пре иоства рен. Он је ис та као и да си стем на чи јем је че лу за -слу жу је то при зна ње.

– Ру ко во дим ве ли ким си сте мом, а ту су и мо ји нај бли -жи са рад ни ци ко ји су до шли да ме по др же, да бих ја по -

др жао њих и да би за јед но спро во ди ли ре фор ме ко је насво де на пу ту ка Европ ској уни ји – ре као је ми ни стар Шу -та но вац до да ју ћи да су пар ла мен тар ци те ор га ни за ци је уово го ди шњем из ве шта ју си сте му од бра не Ср би је ода ливе ли ко при зна ње ти ме што су ње го ву ре фор му оце ни ликао ве о ма ефи ка сну.

– Во лео бих да сле де ће го ди не ову на гра ду по не сеонај ко ји нај ви ше бу де до при нео сти ца њу кан ди да ту реза ула зак у ЕУ – по ру чио је ми ни стар од бра не из ра жа ва -ју ћи уве ре ње да се брод ко ји пло ви ка европ ској лу циубу ду ће то чи ни ти бр же и да ће сви ко ји ве сла ју то и ус -пе ти са мо за јед нич ким сна га ма.

Ми ни стар жи вот не сре ди не, ру дар ства и про стор ногпла ни ра ња Оли вер Ду лић, ко ји је до бит ник на гра де заобласт кул ту ре жи вље ња и уна пре ђе ња жи вот не сре ди не,по звао је све гра ђа не Ср би је да се укљу че у за шти ту жи вот -не сре ди не и та ко да ју ди рек тан до при нос учла ње њу у ЕУ.

– Ду бо ко ве ру јем да је за шти та жи вот не сре ди не нај -бо љи на чин да се по ка же па три о ти зам пре ма зе мљи. Не -ма бо љег на чи на за ис ка зи ва ње љу ба ви пре ма сво јој зе -мљи и гра ђа ни ма – ре као је Ду лић.

Ге не рал ни се кре тар Удру же ња ба на ка Ср би је Ве ро -љуб Ду га лић по ру чио да је при зна ње ко је је до био на гра да

1 5 . м а ј 2 0 1 1 .

у ф о к у с у

8

„Нај е вро пља нин” је

чо век ко ји ве ру је у

не ку иде ју, ко ји има

ви зи ју и ко ји ула же сву

сво ју енер ги ју да би то

оства рио, на гла сио је

ми ни стар од бра не

Дра ган Шу та но вац

при ма ју ћи на гра ду

у Скуп шти ни Гра да

Бе о гра да

Иде ја, ви зи ја,

9

за на чин раз ми шља ња, по на ша ња и опре де ље -ња да се ра ди ви ше и бо ље, ба рем рав но прав -но као на ши узо ри у ЕУ, до да ју ћи да је и Удру -же ња ба на ка да ло свој до при нос на пу ту ка ЕУ.

За штит ник гра ђа на Са ша Јан ко вић, на гра -ђен за про је кат афир ма ци је и уна пре ђе ња ин -сти ту ци је за штит ни ка гра ђа на, при ма ју ћи на -гра ду ре као је да гра ђа ни Ср би је има ју шта дада ју Европ ској уни ји, а не са мо да узму од ње.

Јан ко вић је ипак ука зао на про бле ме сако ји ма се гра ђа ни да нас су о ча ва ју, на во де ћида би он био на сме јан и без бри жан уко ли ко сета ко осе ћа ју и гра ђа ни Ср би је, али да то да -нас ни је слу чај.

Ам ба са дор Пор ту га ли је у Бе о гра ду Лу исДе Ал ме и да Сам па рио, на гра ђен је за до при -нос европ ским ин те гра ци ја ма Ср би је, уче сни -ци ма све ча но сти је по ру чио да је Ср би ја деоЕУ, да Ср би при па да ју Евро пи и да је са ци љемда Ср би ја по ста не чла ни ца ЕУ до шао из Пор -ту га ли је. Пор ту га ли ја је јед на од др жа ва, ко јенај ви ше по др жа ва ју ула зак Ср би је у ЕУ, ре каоје ам ба са дор Пор ту га ли је, до да ју ћи да европ -ска кон струк ци ја ни ка да не ће ком плет на докСр би ја не бу де део ње.

На гра ду за пред у зет ни штво до био је Мар -ко Ца рић, ко ји је ре као да ће се тру ди ти да јеоправ да и да ће и да ље на ста ви ти рад на укљу -чи ва њу Ср би је у европ ске и свет ске то ко ве.

Ово го ди шњим и до бит ни ци ма на гра де од2000. го ди не уру че не су лук су зне мо но гра фи -је „Нај е вро пља ни Ср би је 2000–2010, Ср би ја иЕвро па ју че, да нас и су тра“, о овом при зна њуи ње го вим до бит ни ци ма, ура ђе на по во дом де -сет го ди на усpешне ре а ли за ци је про јек та. ƒ

Биљана МИЉИЋ

У обра зло же њу на гра де ми ни стру Шу та нов цу у обла сти по -ли ти ке, Дра го слав Кан дић, пред се да ва ју ћи Пр ве европ ске ку ће,ис та као је да су до след ност, упор ност, зна ње, не ис црп на енер ги -ја и зна ње и по стиг ну ти ре зул та ти из дво ји ли ми ни стра Шу та нов -ца на на шој по ли тич кој сце ни, учи нив ши га јед ним од нај а гил ни -јих ми ни ста ра у Вла ди Ре пу бли ке Ср би је.

Ми ни стар ство од бра не, ка ко се да ље на во ди, на пла ну ме ђу на -род не вој не са рад ње оства ри ло је ре зул та те од др жав ног зна ча ја, астра ни др жав ни ци оце њу ју би ла те рал ну вој ну са рад њу као је дан однај бо љих еле ме на та све у куп не са рад ње. Пот пи си ва њем спо ра зу маса го то во свим зе мља ма у окру же њу Ми ни стар ство од бра не до при -не ло је ста бил но сти це лог ре ги о на. Та ко ђе, Вој ска Ср би је је про фе -си о на ли зо ва на, што је свр ста ва у ред нај мо дер ни јих ар ми ја све та, апо ме ну та ре фор ма се од ви ја ла бр же не го у дру гим ре со ри ма.

За слу га за ожи вља ва ње на мен ске ин ду стри је мо же се при пи -са ти вој но е ко ном ским за слу га ма ми ни стра Шу та нов ца и ње го вихса рад ни ка, ко ји је ис пу нио обе ћа ње о из во зним по сло ви ма у вред -но сти од ми ли јар ду до ла ра.

Од лу ка да ће срп ски ми ров ња ци би ти ан га жо ва ни и у ми си ја -ма Европ ске уни је на и шла је на одо бра ва ње зва нич ни ка те ор га -ни за ци је, што ће си гур но зна чај но по ве ћа ти спољ но по ли тич ки ка -па ци тет Ср би је на пу ту европ ских ин те гра ци ја, на во ди се у обра -зло же њу.

Р� зул т� ти од др ж�в ног зн� ч� ј�

Пот пред сед ник Скуп шти не Гра да Зо ран Алим пић, отва ра ју -ћи је да на е сто „Европ ско ве че“ у Бе о гра ду, го во рио је о раз ло зи -ма и ци ље ви ма ор га ни зо ва ња ове и мно гих дру гих европ ских ма -ни фе ста ци ја по ли тич ког, кул тур ног, спорт ског, на уч ног и дру гогка рак те ра, ко је Бе о град чи не европ ском ме тро по лом. Као та ква,на гла сио је Алим пић, на ша пре сто ни ца би ће увек отво ре на за ма -ни фе ста ци је ко је афир ми шу по је ди нач не и ко лек тив не вред но -сти и по стиг ну ћа, са же љом да ве че рас али и убу ду ће Евро па бу -де у Ср би ји.

� в р о п � у С р б и ј и

енер ги ја

Сним

ио З

. МИ

ЛОВА

НО

ВИЋ

О б е л е ж е н Д а н В о ј н о о б а в е ш т а ј н е а г е н ц и ј е – 6 . м а ј

По во дом Да на Вој но о ба ве -штај не аген ци је – 6. ма ја,у До му Гар де у Топ чи де рупри ре ђен је при јем. Све -ча но сти, ко јом се обе ле -

жа ва 91. го динa по сто ја ња те слу жбе,при су ство ва ли су пред сед ник Ср би јеБо рис Та дић, ми ни стар од бра не Дра -ган Шу та но вац, ми ни стри у Вла ди Ср -би је, за ме ник на чел ни ка Ге не рал шта -ба ге не рал-ма јор Ми лан Бје ли ца,пред став ни ци Ми ни стар ства од бра неи Вој ске Ср би је, МУП-а, вер ских за јед -ни ца, вој ни иза сла ни ци акре ди то ва ниу Ср би ји и број ни го сти.

У че стит ки упу ће ној свим при -пад ни ци ма Аген ци је по во дом пра -зни ка, пред сед ник Та дић по ру чио једа је Вој но о ба ве штај на аген ци ја да -

нас је дан од основ них чи ни ла ца без -бед но сно-оба ве штај ног си сте ма, ана ње ним при пад ни ци ма је ве ли каод го вор ност до при но са очу ва њубез бед но сти Ре пу бли ке Ср би је иње них гра ђа на. Сво јим ра дом и по -стиг ну тим ре зул та ти ма то ком про -шле го ди не Аген ци ја је знат но до -при не ла ја ча њу без бед но сти Ре пу -бли ке Ср би је, ка же у че стит ки пред -сед ник Та дић и из ра жа ва уве ре њеда ће то чи ни ти и убу ду ће.

Минис тар од бра не Дра ган Шу -та но вац, че сти та ју ћи пра зник свимпри пад ни ци ма ВОА, ре као je да у са -вре ме ном све ту мо дер ни ри зи ци ипрет ње дик ти ра ју тем по у ко ме сувој не и не вој не прет ње та кве да сего то во све вој ске све та мо дер ни зу -

1 5 . м а ј 2 0 1 1 .

п о в о д и

10

Ја ча ње без бед но

Вој но о ба ве штај на аген ци ја

је дан је од основ них

чи ни ла ца без бед но сно-

оба ве штај ног си сте ма, а на

ње ним при пад ни ци ма је

ве ли ка од го вор ност

до при но са очу ва њу

без бед но сти Ре пу бли ке

Ср би је и ње них гра ђа на,

ис та као је у че стит ки

при пад ни ци ма ВОА

пред сед ник Бо рис Та дић

Сним

иоЗ.

МИ

ЛОВА

НО

ВИЋ

Дра ган Вла ди са вље вић ис та као је дада на шњи да тум не ма са мо исто риј -ску ди мен зи ју, већ да је то при ли ка засве ње не при пад ни ке да се ука же наме сто Аген ци је у си сте му од бра не.

– Уве рен сам да је у го ди ни ко јаје за на ма Аген ци ја у скла ду са по -тре ба ма си сте ма од бра не и стра те -шким ци ље ви ма на ше зе мље ус пе лада до при не се објек тив ном са гле да -ва њу без бед но сне си ту а ци је у све туи ре ги о ну. То је они ма ко ји до но сеод лу ке омо гу ћи ло фор му ли са ње др -жав них ре ше ња за ак ту ел не без бед -но сне ри зи ке и прет ње – ис та као јеге не рал Вла ди са вље вић, по ру чу ју ћида ће се при пад ни ци ВОА тру ди ти дасе та кав по зи ти ван тренд на ста ви.

Вој но о ба ве штај на аген ци ја својдан обе ле жа ва 6. ма ја, ка да је 1920.го ди не сту пи ла на сна гу Уред ба оГлав ном ђе не рал шта бу и ђе не рал -штаб ној стру ци Кра ље ви не СХС,ко јом је обра зо ва но Оба ве штај нооде ље ње Глав ног ђе не рал шта ба. Та -ко је пр ви пут од на стан ка мо дер невој ске на на шим про сто ри ма, оба ве -штај на функ ци ја из дво је на у по себ -ну ор га ни за циј ску це ли ну.

За да ци Оба ве штај ног оде ље њаби ли су из ра да сту ди ја стра них др -жа ва и вој ски и при ку пља ње по да та -ка, те одр жа ва ње ве зе са стра нимвој ним иза сла ни ци ма и ми си ја ма.Ор га ни за ци ја ра да на су зби ја њу не -при ја тељ ских рад њи у на ме ри при -ку пља ња по да та ка о на шој вој сци изе мљи, та ко ђе су би ли за да ци та да -шњег Оба ве штај ног оде ље ња.

То ком вре ме на уло га и за да циВОА при ла го ђа ва ни су са вре ме нимсвет ским трен до ви ма, а да нас каомо дер на спољ но о ба ве штај на слу жбаМи ни стар ства од бра не оба вља оба -ве штај ну функ ци ју за по тре бе си -сте ма од бра не Ср би је. ƒ

Би ља на МИ ЉИЋ

– Не ка да се ја чи на вој скеме ри ла на ко мад и ки ло грам, ада нас се ме ри ње на ефи ка -сност, а пра во вре ме на ин фор -ма ци ја мо же да бу де кључ ефи -ка сно сти. Сто га је вр ло ва жнораз ви ја ти оба ве штај ни сек тор –ис та као је на све ча но сти ми ни -стар од бра не Дра ган Шу та но -вац. Он је под се тио да се у про -те клих не ко ли ко го ди на си стемод бра не у ве ли кој ме ри тран -сфор ми сао, ре фор ми сао и мо -дер ни зо вао, а тај тренд су пра -ти ле и обе аген ци је у окви руње га. Да нас, ка ко је на гла сио,има мо мо дер не аген ци је, ко јенас за сту па ју у све ту, а оба вља -ју сво је по сло ве и у зе мљи.

Кључ �фи к� сно сти

сти Ср би је

ју, сма њу ју, а са дру ге стра не по ја ча -ва ју оба ве штај не ком по нен те. Онесу че сто, до дао је он, глав ни еле менту си ту а ци ја ма спре ча ва ња су ко ба.

Пре ма ње го вим ре чи ма, вој но -ди пло мат ски пред став ни ци су ујед -но и пред став ни ци на ше од брам бе -не ин ду стри је, о че му све до че по да -ци да су нај ва жни ји парт не ри у на -мен ској ин ду стри ји упра во зе мље уко ји ма има мо ја ка пред став ни штва.

– За о кру жи ли смо и ре фор мека да је реч о над зор ном ра ду и Ин -спек то ра ту вој них аген ци ја, а до би -ли смо и Ге не рал ног ин спек то ра ра -да тих аген ци ја, чи ме је окон чан је -дан део про це са ре фор ми – на гла сиоје ми ни стар Шу та но вац.

По здра вља ју ћи го сте, за ступ никди рек то ра ВОА бри гад ни ге не рал

Дан Гар де Вој ске Ср би је – 6.мај обе ле жен је у ка сар ни„Де ди ње“, у Бе о гра ду. Све ча -

но сти су при су ство ва ли за ме ник на -чел ни ка Ге не рал шта ба ге не рал-ма -јор Ми лан Бје ли ца, ко ман дант Коп -не не вој ске ге не рал-пот пу ков никЉу би ша Ди ко вић, чла но ви Ко ле ги ју -ма на чел ни ка Ге не рал шта ба и пен зи -о ни са ни при па д ни ци Гар де.

Ко ман дант Гар де пу ков ник Ми -ло мир То до ро вић ис та као је да супри пад ни ци те елит не је ди ни це на -ших ору жа них сна га спрем ни да се усва ко до ба од у пру нај ве ћим опа сно -сти ма и од бра не нај све тли је вред но -сти отаџ би не.

– Гар да је је ди ни ца ко ја се по -шту је и во ли, ко ја је ско ро два ве капо ди за ла и свој и углед Вој ске у це -ли ни. У пот пу но сти је про фе си о на -ли зо ва на и спрем на да у сва ком тре -нут ку од го во ри на по ста вље не за -дат ке и иза зо ве – ис та као је пу ков -ник То до ро вић.

Обеле жа ва њем Ђур ђев да на каоДа на Гар де на ста вља се тра ди ци јаду га 181 го ди ну. На тај дан 1830, пона ре ђе њу кне за Ми ло ша, у По жа -рев цу је по стро је на пр ва че та Кња -же ве Гва р ди је, ко ју је чи ни ло 120нај ста си ти јих и нај у глед ни јих мо ма -ка из свих на хи ја срп ске кне же ви не.

Гар да Вој ске Ср би је на ме ње наје за оба вља ње вој них по ча сти ипро то ко ла за до ма ће и стра не др -жав не зва нич ни ке и обез бе ђе ње ва -жних вој них и др жав них лич но сти иобје ка та по себ не на ме не.

Честитке поводом Дана Гардеприпадницима је ди нице упутили супредседник Републике Борис Тадић,ми нистар одбране Драган Шута но -вац и начелник Генерал штаба гене -рал Милоје Милетић. ƒ

Об� л� ж�н Д�н Г�р д�

Д о д е љ е н е с п о м е н - м е д а љ е у ч е с н и ц и м а у м у л т и н

Све ча но сти у Ве ли кој рат ној са ли Ста рог ге не рал шта ба при су -ство ва ли су за ме ник пре ми је ра и ми ни стар уну тра шњих по сло -ва Иви ца Да чић, за ме ник на чел ни ка Ге не рал шта ба ВС ге не рал-ма јор Ми лан Бје ли ца, предстaвници Ми ни стар ства од бра не,Вој ске Ср би је, ди пло мат ског и вој но ди пло мат ског ко ра, ме ђу на -

род них ор га ни за ци ја и не вла ди ног сек то ра. Че сти та ју ћи при пад ни ци ма Ми ни стар ства од бра не и Вој ске Ср би је

на до де ље ним при зна њи ма, ми ни стар Шу та но вац је ис та као да је на шазе мља то ком исто ри је увек би ла при вр же на иде ја ма и ци ље ви ма Дру штвана ро да, а по том и Ује ди ње них на ци ја.

– Ан гажовањем припадни ка Мин истарств а о дбране и В ој ске Ср биј е ва нсво јих гран ица у међун ародном ок ру же њу, у с кла ду са н ациона лним и др жа в -ним инт ересима, доприн оси мо миру и б езбедно ст и како н а те риторијиРепубл ике Ср биј е, тако и у р егиону и шире у с ве ту – н агласио ј е ми нистар Ш ут ановац д одају ћи да н а тај начи н на ставља мо тра ди ци ју учешћа у мултина -ци он ал ним о пе рац ија ма Ује дињ ених на ција дугу готово шест де це нија.

1 5 . м а ј 2 0 1 1 .

д о г � ђ � ј и

12

По во дом Да на по бе де

над фа ши змом и Да на Евро пе

ми ни стар од бра не

Дра ган Шу та но вац уру чио је

вој не спо мен-ме да ље

уче сни ци ма у мул ти на ци о нал ним

опе ра ци ја ма. Од ли ко ва но је

40 при пад ни ка Вој ске Ср би је и

Ми ни стар ства од бра не, од ко јих

се дам за ду жно сти штаб них

офи ци ра и 33 за оп ште и

ло ги стич ке ду жно сти.

Мир не ма гра ни це

– Ове го ди не пла ни ра но је уче шће на ших при пад ни ка у мул ти на -ци о нал ним опе ра ци ја ма у Кон гу, Ре пу бли ци Ки пру, Ли бе ри ји, Оба лиСло но ва че, Ли ба ну и на Бли ском ис то ку у ми ров ним опе ра ци ја ма Ује -ди ње них на ци ја и Европ ске уни је. По себ но смо за до вољ ни што се при -пад ни ци Ми ни стар ства од бра не и Вој ске Ср би је од лу чу ју да у све ве -ћем бро ју уче ству ју у мул ти на ци о нал ним опе ра ци ја ма, што је та ко ђетренд и ме ђу при пад ни ци ма на ше по ли ци је, ко ји су тре нут но ан га жо -ва ни на Ха и ти ју и у Ли бе ри ји – ис та као је ми ни стар Шу та но вац.

В � л и к о и н т � р � с о в � њ �

а ц и о н а л н и м о п е р а ц и ј а м а

13Н ак он ангажо ва ња Ј уго словенс ке н ар одне армиј е умир ов ним опера цијама од 195 6. д о 1991 , по дсетио је м ин истар, Србија је учешћ е у ми ровни м оп ера цијама по дмандат ом Уједи њених на ц иј а наставил а 2002. годи не.

– На т ај начин и сп уњавамо међунар одно п ри хваћенеобавез е, ко је п роизилазе и з чланс тв а на ше земље уУједињ ен им нација ма . То је и с нажан а рг ум ент на шес пољне политик е за остварењ е наци он ал них и др жав нихи нт ереса – поручио је м ини стар Шут ановац додају ћи дасе у односим а са дру ги м др жавама , Репу бли ка Србија тр -ет ир а ка о равно пр ав ан партнер. Он је нагла сио да би себуду ћим а нга жов ањем н аши х мировњак а у му лтина ци он -алним опера цијама п од ма ндатом Евро пске уније, у ок ви руЗаједн ичке бе збедносне и о дбрамбене поли тике, нашаземља инте грисала у ову важну об ласт активности Европ -ск е уније.

– По себ но бих ис та као ан га жо ва ње же на из Ми ни -стар ства од бра не и Вој ске Ср би је, ко је се по ис ка за нимспо соб но сти ма не издвајаjу од сво јих ко ле га – по ру чио јеми ни стар Шу та но вац, из ра жа ва ју ћи уве ре ње да ће и ме ђубу ду ћим офи цир ка ма ко је ће уско ро за вр ши ти шко ло ва -ње би ти за ин те ре со ва них за уче шће у по ме ну тим ми си ја -ма.

– Ско ро да не по сто ји ми ни стар од бра не са ко јим самраз го ва рао а да ни је пи тао за мо гућ ност уче шћа при пад -ни ка на ше вој ске у мул ти на ци о нал ним опе ра ци ја ма – ис -та као је ми ни стар по себ но из дво јив ши си ту а ци ју у Ча ду,зе мљу у ко јој је из у зет но те шко, а у ко јој су на ши ми ров -ња ци би ли ан га жо ва ни. Не ма ве ће ча сти од то га, ре као јеми ни стар до да ју ћи да ће на ша вој ска и убу ду ће уче ство ва -ти у та квим опе ра ци ја ма ши ром све та.

У на ставк у с вечано ст и, наче лн ик Ц ентра з а мировнеоперац иј е Гене ралшта ба Вој ске Срби је пуковн ик Ј елеси јеРади војевић под сетио је на ис торију учешћ а наше во јс ке умировни м мисијама шир ом света, о сврнувши се на за дат -ке и рад Це нтра ф ормир аног 2 00 3. године. Он је израз иоувере ње да ће о б ука миров њака у буд уће им ати в ишеелемен ат а, а база „Ју г” тре ба да по ст ане рег ион ал ницентар за обуку при па дника пред од ла за к у мул тин ац -ионал не опе рације.

З ахваљују ћи на ви соким при знањима у име од ли -кован их прип адника Минис та рс тва одбр ан е и Вој ске Ср -бије, пуковник прим . др С лавиша Ћирић, ко ји ј е био а нг -ажова н у м исији у Ч аду, рекао је да су с ви б ил и свесни тог ад а ангажовање у м исији н ије с амо војничк а дужност, већ ипр ивилегиј а. Он је наг ласио да су д обијен е ме даље н аградаза иск ус тво, а ис то времено и по дс т ица ј за да љи р ад .

Свеч ано уручива ња во јн их сп омен-ме да ља у чесници-ма у мул ти национа лн им операциј ам а друга ј е п о реду до -дела таквих од ликовања . Први п ут минист ар Ш утано ва цје о длико вао п рипадн ик е М инист ар ства од бране и Војс -ке Србиј е 15. ф ебруара поводом Да на др жа вн ос тиРепублике Србије и Дана Војске Србије. ƒ

Биљана МИЉИЋ

МИ НИ СТАР ШУ ТА НО ВАЦ ПРИ МИО МИ НИ СТРА СПОЉ НИХ ПО СЛО ВА НА МИ БИ ЈЕ

Ми ни стар од бра не Дра ган Шу та но вац раз го ва рао је5. ма ја са ми ни стром спољ них по сло ва Ре пу бли ке На ми -би је, Уто ни Да ни је лом Ну ђо мом.

Минис тар Шу та но вац упо знао је са го вор ни ка са ре -фор ма ма у Вој сци Ср би је, по тен ци ја ли ма вој ног школ -ства и здрав ства, као и мо гућ но сти ма вој но-еко ном скеса рад ње.

Ми ни стар Ну ђо ма је за хва лио ми ни стру Шу та нов цуна до са да шњој са рад њи две др жа ве и на гла сио да онамо же би ти уна пре ђе на у обла сти тр го ви не, по љо при вре -де али и од бра не.

Ми ни стар Шу та но вац за хва лио је ми ни стру спољ нихпо сло ва На ми би је на прин ци пи јел ном ста ву по пи та њујед но стра но про гла ше не не за ви сно сти Ко со ва и на гла -сио зна чај уна пре ђе ња тра ди ци о нал но при ја тељ ских од -но са две др жа ве. ƒ

Сним

ио Р

. ПО

ПО

ВИЋ

НО ВА РО ТА ЦИ ЈА МИ РОВ ЊА КА У ОБА ЛИ СЛО НО ВА ЧЕ

Заменик на чел ни ка Ге не рал шта ба ге не рал-ма јор Ми -лан Бје ли ца при мио је 4. ма ја при пад ни ке Ми ни стар ства од -бра не и Вој ске Ср би је ко ји уче ству ју у ми ров ној ми си ји Ује -ди ње них на ци ја UNOCI у Oба ли Сло но ва че.

Ма јор Ђор ђи је Ми тро вић и ка пе та ни Ње гош Па јић иВла дан Ми ло са вље вић дан по сле при је ма от пу то ва ли су уОба лу Сло но ва че где у свој ству вој них по сма тра ча пред ста -вља ју Вој ску Ср би је.

Ми ров на ми си ја у Оба ли Сло но ва че уста но вље на је Ре -зо лу ци јом Са ве та без бед но сти УН 1528, усво је ном 27. фе -бру а ра 2004. го ди не, на осно ву про це не да си ту а ци ја у Оба -ли Сло но ва че пред ста вља кон ти ну и ра ну прет њу свет скомми ру и без бед но сти у ре ги о ну.

Вој ска Ср би је уче ству је у ми ров ној ми си ји UNOCI уОба ли Сло но ва че од 1. ма ја 2004. го ди не. ƒ

1 5 . м а ј 2 0 1 1 .

и н т � р в ј у

14

Гор дан Ми хић, сце на ри ста се ри је „Вој на ака де ми ја“

Ве ру јем да ће се ри ју гле да ти сви ко ји,јед но став но, во ле при че о са вре ме нимљуд ским суд би на ма, о вој сци – чи ја те ма ти ка одав но ни је об ра ђи ва на. О све ту ка де та, ста ре ши на, вој них по ли го на, ло го ро ва ња, са вла ђи ва ња ве шти на пре жи вља ва ња у ра ту и ми ру,о спе ци фич ном вој нич ком ху мо ру...

При ка зи ва ње пр вих ше сна ест епи зо да но вете ле ви зиј ске се ри је „Вој на ака де ми ја“ оче ку -је се на је сен. Се ри ја се сни ма под по кро ви -тељ ством Ми ни стар ства од бра не и Вој неака де ми је, у про дук ци ји НИ РЕ ПРО за Ра дио

те ле ви зи ју Ср би је. Са сце на ри стом Гор да ном Ми хи ћем раз го ва ра ли смо

о са др жа ју се ри је, о вој сци не кад и сад, о вре ме ну не из ве -сно сти и бу дућ но сти мла дих љу ди, ко ји се у све ве ћем бро -ју опре де љу ју за вој нич ки по зив ви де ћи у ње му и иза зов иси гур ност за по сле ња.

ƒ Ка кви су би ли пр ви ути сци о Вој ној ака де ми ји да -нас и ње ним ка де ти ма?– Из не на дио сам се ка да сам схва тио да то ни је са мо

ви со ка вој на шко ла, већ пра ви уни вер зи тет, на ко ме се мо гуиз у ча ва ти ра зно вр сне на уч не ди сци пли не. Из не на ди ли суме ско ро са вр шен ред, озбиљ ност, пре да ност по слу.

Жи ви мо у све ту обе ле же ном те жи ном не из ве сно сти,са ко јом се мла ди љу ди су о ча ва ју то ком и по сле за вр шет ка

сту ди ја на ци вил ним фа кул те ти ма. Ве ћи на стре пи да ли ћеима ти до вољ но нов ца за за вр ше так сту ди ја, а да не го во -ри мо о стреп њи и стра хо ви ма око за по сле ња по сле ди пло -ми ра ња. На Вој ној ака де ми ји не ма тог стра ха и не из ве сно -сти – ко хо ће да учи, не са мо да му је све обез бе ђе но, стан,хра на, оде ћа, учи ла, већ до би ја и пла ту то ком сту ди ја. Аоно што је нај ва жни је – чим ди пло ми ра, до би ја по сао.

ƒ Ин те ре со ва ње за вој ну слу жбу ме ђу мла ди ма јесве ве ће. Ка ко гле да те на уки да ње оба ве зе слу же -ња вој ног ро ка и про фе си о на ли за ци ју вој ске?– Не ма сум ње, то је нор мал на и до бра ствар. Вој ни по -

зив се би ра као и сва ки дру ги – не ко за то има љу ба ви иафи ни те та и ни су му те шки ни вој на ди сци пли на ни вој необа ве зе. Раз го ва рао сам о то ме са јед ним ка де том из Бе о -гра да. Ми слио сам да је из вој не по ро ди це, да по шту је не -ку тра ди ци ју или да се за Ака де ми ју опре де лио из фи нан -сиј ских раз ло га. Ни шта од све га то га ни је на вео као раз -лог. Јед но став но, ре као ми је да је хтео се бе да под врг нечвр стој ди сци пли ни ду ха и те ла, ко ја во ди ка ја сно од ре ђе -ном ци љу.

Има, на рав но, и оних ко ји жу де за ста рим вре ме ни ма,ко ји во ле да им де ца слу же вој ску. Уоста лом, у не раз ви је -ним кра је ви ма слу же ње вој ног ро ка би ло је пр ви из лаз усвет, при ли ка за упо зна ва ње љу ди, сти ца ње рад них на ви -ка, по че так обра зо ва ња...

Те жи на из ве сно сти

ƒ Вој ни по зив, по ред свих иза зо ва ко је но си, зна чи иобез бе ђен по сао. А то се да нас не ну ди мно ги ма?– Због еко ном ских кри за, ко ји ма не ма кра ја, због гу -

бит ка рад них ме ста, због све ве ће не јед на ко сти и ја за из -ме ђу бо га тих и си ро ма шних, по ро ди ца гу би сво ју сна гу, ро -ди те љи не зна ју ка ко да се сна ђу у су но вра ту и па ду све гашто је чи ни ло њи хо ве иде а ле. По ве ћа но ин те ре со ва ње запри јем на Вој ну ака де ми ју ми се чи ни не ком вр стом оте ло -тво ре ња жуд ње за чвр стим, ста бил ним све том, ко ји имасвој ред, про пи се, на чин жи во та у ко ме су обез бе ђе неоснов не по ро дич не по тре бе.

Имао сам у ру ци де се ти не, мо жда и сто ти не пи са них бе -ле шки пси хо ло га о про бле ми ма ко је ка де ти и ка дет ки ње но -се у ду ша ма због суд би на сво јих ро ди те ља, и по себ но су медир ну ле ис по ве сти оних ко ји же ле да што пре за вр ше сту ди -је не би ли по мо гли по ро ди ци. Се ћам се, та ко ђе, јед ног нео -бич ног де та ља ка да сам ка дет ки њу са ју га Ср би је пи тао штајој зна чи пла та ко ју при ма. „Зна чи ми нео пи си во мно го“ – од -го во ри ла ми је – „Ја од пр ве го ди не по ма жем сво ји ма – сва -ког ме се ца им ша љем по две хи ља де ди на ра...“

ƒ Ка кве ка рак те ре сте на ме ни ли по је ди ним ли -ко ви ма у се ри ји? – Дра ма тич не су при че о они ма ко ји, и по ред ја ке же -

ље, не успе ва ју да са вла да ју гра ди во и гу бе пра во на шко ло -ва ње. То го во ри не са мо о озбиљ но сти и те жи ни сту ди ја, већи о на по ру ко ји тре ба уло жи ти да се све на у чи, да се по ло жеис пи ти, о чвр сти ни ко ја се мо ра има ти или сте ћи. Сем то га,дра ма тич не су и при че о сум њи, о по су ста ја њу, о гу бит куве ре у се бе, о про на ла же њу мо ти ва и сна ге за оп ста нак...

У при пре ма њу ма те ри ја ла за сце на рио чуо сам и из у -зет но за ни мљи ве љу бав не при че, и ско ро све сам их ис ко -ри стио за се ри ју. Као, ре ци мо, ону о де вој ци ко ја се по сва -ђа ла с мом ком пред ње гов од ла зак на Вој ну ака де ми ју, аза тим је, иако ни је има ла по треб не пре ди спо зи ци је, учи -ни ла све да сле де ће го ди не по ло жи из у зет но те шке при -јем не ис пи те – са мо да би би ла са оним ко га ни је мо гла дапре ста не да во ли.

ƒ Но ви свет и од но си пре ла ма ју се и у суд би на мали ко ва у се ри ји? – Дра ма тич не су би ле и при че о рет ким при ме ри ма

оних ко ји су тек на сту ди ја ма по чи ња ли да по ка зу ју не керу жне осо би не, ко ји стал но про во ци ра ју, ни по да шта ва јудру ге, од би ја ју по слу шност ста ре ши на ма и дру гар ство сако ле га ма. Шта се на кра ју с њи ма до го ди? Мо гу ли да сесо ци ја ли зу ју, да при хва те нор мал не од но се, да бу ду не чи јидру го ви, при ја те љи?

Је дан од та квих по слу жио ми је као про то тип за ликСто ши ћа, не ка да шњег на ви јач ког во ђе, ко ме је моћ ни отац„опрао“ би о гра фи ју, ина че из ра зи тог не га тив ца иза чи јегсе ци нич ног, че сто без о бра зног по на ша ња кри је ра зо ре ноде тињ ство у по ро ди ци бес кру пу ло зних но вих бо га та ша.Оно што ме је, по ред оста лог, при ву кло том ли ку, би ла је иоце на пси хо ло га да је реч о из у зет ној ин те ли ген ци ји, бес -пре кор ном са вла ђи ва њу гра ди ва и ис пи та, обра зо ва њу изна њу ко је је уве ли ко пре ма ши ва ло оно што је уоби ча је ноза ње го ве го ди не.

ƒ А до бри мом ци?– Ка да је реч о дра ма ти ци, с њом сам се су о ча вао на

по се бан на чин, тра га ју ћи за ли ко ви ма до брих мо ма ка. Има -те, на при мер, мом ка ко ји је нај бо љи у све му, ко ме ни штани је те шко, ко ји се увек на ђе сви ма ко ји за ста ју или гу бесна гу. Та кав је лик Ра ди са ва – Ри са, ко ме про сто не мо же -те на ћи ма ну. Упо зна је те га кроз ви ше све до чан ста ва, изра зних си ту а ци ја, и от кри ва те из у зет но дра ма тич не чи ње -ни це ко је га не чи не ни јед но став ним, ни цр но-бе лим, већпра вим драм ским хе ро јем. Ту су и ли ко ви ње го вих дру го ва– Кли су ре, Ла ки ја, Џа ко ви ћа, од ко јих је, сва ки на свој на -чин, по себ но за ни мљив, као и ли ко ви де во ја ка – Зим че та,Ша шва ри је ве, Ср ђан ке...

По себ но ис ку ство би ло ми је тра га ње за ли ко ви маста ре ши на. Имао сам мно го раз го во ра са по руч ни ци ма, ка -пе та ни ма, ма јо ри ма, и по сле ду жег тра га ња ство рио самли ко ве ка пе та на Жа ра ча и Ка ша ни на, ко ји су, по ред ка де -та, глав ни ју на ци при че.

ƒ Ка ква су Ва ша оче ки ва ња од се ри је?– На дам се да ће сти ћи до ср ца гле да ла ца свих уз ра ста. ƒ

Ду шка СТЕ ФА НО ВИЋ

ƒ Мо же ли нам Вој ска по вра ти ти из гу бље невред но сти по пут не се бич но сти, хра бро сти,по што ва ња и дру гих осо би на ко је, ка ко се чи -ни, ни су да нас баш нај при сут ни је?– Има код Шек спи ра је дан стих о зна ча ју и ре ду

вред но сти. Сло бод но пре при чан, стих ка же да све у при -ро ди – од зе мље до ва си о не – има утвр ђен ранг, хи је рар -хи ју и пр вен ство, и да све то за јед но чи ни ве ли чан стве носа звуч је по сто ја ња. Из ву че те ли из тог ин стру мен та са -мо јед ну је ди ну стру ну, на ста ће ужа сан не склад...

У да на шњем вре ме ну из ву че на је не са мо јед на,већ мно го стра на ко је су да ва ле тон и сми сао вред но -сти ма људ ског жи во та. Шта се де си ло са не се бич но -шћу, хра бро шћу, љу ба вљу, по што ва њем, прав дом, мо -ра лом? Вој ска не мо же, осим у скло пу свог ор га ни зма,да уз ди же и вра ћа оре ол па лим вред но сти ма. Нај ве ћите рет по ду хва та оздра вље ња тих вред но сти ле жи надру штву у це ли ни. А ту је два да ви дим по мак.

ТРАЖЕЊЕ ВРЕД НО СТИ

1 5 . м а ј 2 0 1 1 .

д о г � ђ � ј и

16 Би ла те рал не вој но од брам бе не кон сул та ци је из ме ђуми ни стар ста ва од бра не Ре пу бли ке Ср би је и Ре пу -бли ке Тур ске одр жа не су у Ан ка ри.

Начел ник Упра ве за ме ђу на род ну вој ну са рад њу Ми -ло рад Пе рић и на чел ник Упра ве за стра те гиј ско пла ни ра -ње ге не рал-ма јор Та хир Бе ки ро глу пот пи са ли су План би -ла те рал не вој не са рад ње за 2011. го ди ну.

До ми нант не обла сти са рад ње су уче шће у за јед нич -ким ве жба ма спе ци јал них сна га, вој но е ко ном ска са рад -ња, шко ло ва ње и обу ка.

Де ле га ци ја Ми ни стар ства од бра не по се ти ла је и ком -па ни ју од брам бе не ин ду стри је Тур ске „Асен сан“, где јепри ка за на нај но ви ја вој на опре ма тог про из во ђа ча. ƒ

СА РАД ЊА СА НЕ МАЧ КОМ

Држав ни се кре тар у Mинистарству од бра не Алек сан -дар Ми шче вић, у окви ру зва нич не по се те СР Не мач -кој раз го ва рао је са пар ла мен тар ним др жав ним се кре -

та ром Са ве зног ми ни стар ства од бра не СР Не мач ке Ру ди ге -ром Вул фом о са рад њи у обла сти шко ло ва ња, вој не ме ди ци -не, ко ди фи ка ци је, кон тро ле на о ру жа ња и људ ских ре сур са.

Конста то ва но је да је са рад ња у обла сти од бра не раз -ви је на, по себ но у обла сти шко ло ва ња. У по след њих де сетго ди на ви ше од 100 при пад ни ка Ми ни стар ства од бра не иВој ске Ср би је би ло је у СР Не мач кој на раз ли чи тим об ли ци -ма шко ло ва ња и уса вр ша ва ња.

Др жав ни се кре тар Ми шче вић упо знао је са го вор ни каса ка па ци те ти ма Уни вер зи те та од бра не и мо гућ но сти ма зауса вр ша ва ње при пад ни ка не мач ких ору жа них сна га у Ре пу -бли ци Ср би ји на раз ли чи тим ни во и ма.

Пред ло же но је ин тен зи ви ра ње по се та ви со ког ни воакао и ни воа екс перт ских гру па ра ди кон кре ти за ци је бу ду ћеса рад ње у обла сти фи нан си ја, пра ва и упра вља ња људ скимре сур си ма.

То ком по се те де ле га ци ја је има ла са стан ке и са пред -став ни ци ма Сек то ра за пер со нал не и со ци јал не по сло ве,Сек то ра за бу џет и фи нан си је и Сек то ра за пра во. Раз ме ње -на су ис ку ства о пла ни ра њу, ка дров ском упра вља њу и во ђе -њу вој них и ци вил них ли ца, обра зо ва њу, со ци јал ним пи та -њи ма, пла та ма, пен зи ја ма и упра вља њу фи нан си ја ма, вој но-ди сци плин ском пра ву и ду ше бри жни штву. ƒ

ОДБРАМБЕНЕ КОНСУЛТАЦИЈЕ СА ТУР СКОМ

ВОЈ НО ТЕХ НИЧ КАСА РАД ЊА СР БИ ЈЕ И УКРА ЈИ НЕ

Ра ди одр жа ва ња дру ге сед ни це За јед нич ке срп ско-укра -јин ске ко ми си је за пи та ња вој но тех нич ке са рад ње,укра јин ска де ле га ци ја би ла је од 26. до 28. апри ла у по -

се ти Ми ни стар ству од бра не Ре пу бли ке Ср би је.Гости из Укра ји не по се ти ли су Ва зду хо плов ни за вод

„Мо ма Ста ној ло вић“, Вој но тех нич ки ин сти тут и ТРЗ Кра гу је -вац. Во ђе ни су и раз го во ри у Јав ном пред у зе ћу „Ју го им порт –СДПР“ у ко ји ма су уче ство ва ли и пред став ни ци од брам бе неин ду стри је Ср би је.

Укра јин ској де ле га ци ји пре зен то ва не су мо гућ но сти на -ших пред у зе ћа, за вр ше ни про јек ти и про јек ти у ра ду, раз ма -тра ни су по ну ђе ни про јек ти са рад ње, а раз го ва ра но је и омо гућ но сти за јед нич ког на сту па на тр жи шти ма.

Пле нар ном сед ни цом, ру ко во ди ли су по моћ ник ми ни -стра од бра не за ма те ри јал не ре сур се Или ја Пи ли по вић и за -ме ник ми ни стра од бра не Укра ји не Омељ јан чук Во ло ди мирПро ко по вич. На сед ни ци су обе стра не пре зен то ва ле по сто -је ће ста ње, оба ве сти ле о пер спек ти ва ма раз во ја си сте маодр жа ва ња на о ру жа ња и вој не тех ни ке у на ред ном пе ри о ду,на уч но и стра жи вач кој де лат но сти и мо гућ но сти ма ус по ста -вља ња са рад ње из ме ђу вој них на уч них уста но ва Укра ји не иСр би је. На сед ни ци су, по ред стал них чла но ва Ко ми си је, уче -ство ва ли и екс пер ти за вој но тех нич ку са рад њу.

На сед ни ци је по твр ђе на уза јам на же ља за да љи раз воји уна пре ђе ње вој но тех нич ке са рад ње Ср би је и Укра ји не. ƒ

По во дом про сла ве Да на оп шти не Ћу при ја –28. апри ла, при пад ни ци Гар де Вој ске Ср би -је из ве ли су, пред ви ше сто ти на гра ђа на, ег -

зер цир – строј не рад ње са оруж јем, а Ре пре зен та -тив ни ор ке стар Гар де на сту пио је из во ђе њем тра -ди ци о нал них мар ше ва и ко рач ни ца.

На сту пу у цен тру гра да при су ство ва ли супред став ни ци ло кал не са мо у пра ве, ко ман дант гар -ни зон ског ме ста Ћу при ја пот пу ков ник Ван чо Ата -на сов, го сти из гра да по бра ти ма Гра ди шке из Ре -пу бли ке Срп ске, број ни ме шта ни, уче ни ци и де ца.

– Оду ше вље на сам овим што смо ви де ли – ре -кла је пред сед ни ца Скуп шти не оп шти не Ксе ни јаМи ло ше вић – по го то во што Вој ска има ду гу тра ди -ци ју у на шем гра ду и што за и ста во ли мо ка да ви ди -мо вој ни ке. За хва љу јем Ми ни стар ству од бра не иВој сци Ср би је за то што су нам омо гу ћи ли леп до га -ђај и на дам се да ће мо са рад њу на ста ви ти. ƒ

З. М.

ГЕ НЕ РАЛ МИ ЛЕ ТИЋ У ЈЕ ДИ НИ ЦА МА НАФРУ ШКОЈ ГО РИ

На чел ник Ге не рал шта ба ге не рал Ми ло је Ми ле тић об и -шао је део је ди ни ца Ва зду хо плов ства и про тив ва зду -хо плов не од бра не, Цен трал не ло ги стич ке ба зе и Бри -

га де ве зе на Фру шкој го ри.Ко ман дан ти Цен трал не ло ги стич ке ба зе, Бри га де ве зе и

210. ба та љо на ве зе, бри гад ни ге не рал Го ран Зе ко вић, пу ков -ник Влат ко Ку рај и пот пу ков ник Алек сан дар Је лић, и за ме никко ман дан та Че твр тог скла ди шног ба та љо на ма јор Алан Ми -ли шић, ре фе ри са ли су на чел ни ку Ге не рал шта ба о усло ви ма уко ји ма њи хо ве је ди ни це оба вља ју по ста вље не за дат ке. ƒ

С. С.

Г А Р Д А У Ћ У П Р И Ј И

ДАН ЦЕН ТРА ЗА ОБУ КУ ЛО ГИ СТИ КЕ

Укру ше вач кој ка сар ни „Цар Ла зар“ обе ле жен je Дан Цен -тра за обу ку ло ги сти ке – 4. мај. Све ча но сти су при су -ство ва ли на чел ник Упра ве за ло ги сти ку Ге не рал шта ба

бри гад ни ге не рал др Дан ко Јо ва но вић, на чел ник шта ба Ко -ман де за обу ку бри гад ни ге не рал Мла ђен Ни ше вић, пред -став ни ци ло кал не са мо у пра ве, МУП-а, при вред них су бје ка та,шко ла и ин сти ту ци ја кул ту ре.

Обра ћа ју ћи се при сут ни ма, ко ман дант Цен тра за обу -ку ло ги сти ке пу ков ник Ми ло рад Ди ми три је вић ис та као је даје у про те клој го ди ни у Цен тру об у че но око три хи ља де вој -ни ка и ста ре ши на.

На све ча но сти су уру че не по хва ле и на гра де при пад -ни ци ма Цен тра ко ји су у про те клом пе ри о ду по сти гли нај бо -ље ре зул та те. За успе шну са рад њу до де ље не су за хвал ни -це Тре ћој бри га ди Коп не не вој ске и На род ном му зе ју у Кру -шев цу.

На кон све ча ног де фи леа је ди ни ца и про гра ма Кул тур -ног цен тра из Кру шев ца, го сти су по се ти ли тек отво ре ну спо -мен-со бу је ди ни це.

Честитку поводом Дана Центра за обуку логистикеприпадницима јединице упутио је министар одбране ДраганШутановац. ƒ

З. М.

17

УНА ТО бом бар до ва њу срп -ских гра до ва 1999. стра да лоје и ви ше од 70 обје ка та уко ји ма су та да би ла ускла ди -ште на убој на сред ства Вој -

ске. Да нас, два на ест го ди на ка сни је,нај ве ћи део са чу ва не и но во про и зве -де не ко ли чи не му ни ци је, ми на, ра ке -та, гра на та и дру гих екс пло зи ва,ускла ди штен је на де вет ло ка ци јаЦен трал не ло ги стич ке ба зе, од ко јихосам пред ста вља ју скла ди шта убој нихсред ста ва, а јед но је скла ди ште та ко -зва них ви шко ва. Оста так, не у по ре ди -во ма њи део, сме штен је на 24 ло ка -ци је ко је при па да ју оста лим је ди ни ца -ма Вој ске Ср би је, што го во ри о то меда су ње на убој на сред ства сме ште нана ви ше од 30 ло ка ци ја у др жа ви.

Иако је ве ћи на убој них сред ста -ва сме ште на у за тво ре ном про сто ру,и да ље се не мо же ре ћи да их на отво -ре ном, не за шти ће ном под руч ју не ма,због че га оправ да ну за бри ну тост, сВој ском, де ли и це ло куп на јав ност.Ко мен та ри шу ћи оба ве зу да се до кра -ја го ди не сва ко ли чи на убој них сред -ста ва ускла ди шти у за тво ре ном, ко -ман дант Цен трал не ло ги стич ке ба зебри гад ни ге не рал Го ран Зе ко вић ис -ти че да је тај за да так го то во за вр шен.

– Цен трал на ло ги стич ка ба за јеје дин стве на и спе ци ја ли зо ва на је ди -ни ца Вој ске Ср би је за ду же на за ускла -ди ште ње и чу ва ње убој них сред ста ва,од ко јих је око 96 од сто већ сме ште ноу за тво ре ном про сто ру, док је на отво -ре ном оста ло све га не што ма ње од че -ти ри од сто. При то ме, од фор ми ра њаба зе, да кле од 2007. до 2010, учи ње ноје мно го на сма ње њу ко ли чи не убој -них сред ста ва сме ште них на отво ре -ном. Убој на сред ства ко ја су би ла насе дам ло ка ци ја пре ме ште на су 2010.на јед ну. То је сте зна ча јан успех, избог по ве ћа не пи ро тех нич ке без бед -но сти и олак ша не ма ни пу ла ци је сред -стви ма, али и због њи хо вог лак шегеви ден ти ра ња и пра ће ња ква ли та тив -них осо би на сред ста ва ко ја се на ла зена отво ре ном.

Кад је реч о ко ли чи на ма убој нихсред ста ва на отво ре ном, од 9.200 то -на, ко ли ко смо има ли 2007, ми смопро шле го ди не оста ли са 2.100 то на,

1 5 . м а ј 2 0 1 1 .

т � м �

18

Складиштење убојних средстава

Уни шта ва њем ве ли ког бро ја обје ка та за скла ди ште ње убој них сред ста ва у бом бар до ва њу 1999, огром на ко ли чи наму ни ци је, ми на, ра ке та и гра на та оста ла је на отво ре ном,пред ста вља ју ћи ла тент ну опа сност. Кра јем ове го ди не Вој скаСр би је ис пу ни ће још јед ну зна чај ну оба ве зу – укло ни ти и по след ње ко ли чи не убој них сред ста ва с не за шти ће ног про сто ра. Ве ли ки до при нос у оства ри ва њу тог за дат ка да јупри пад ни ци Цен трал не ло ги стич ке ба зе.

Годинаконачногрешења

сред ста ва дру гих је ди ни ца,пи ро тех нич ки без бед ни је,ком па ти бил но по ти пу и вр -сти. Пла ни ра но је да део про -сто ра у је ди ни ца ма Цен трал -не ло ги стич ке ба зе осло бо -ди мо и ове го ди не. По ред то -га, ва жно је ис та ћи да је, то -ком по след ње че ти ри го ди -не, укуп на ко ли чи на убој нихсред ста ва, ко ја се чу ва уЦен трал ној ба зи, сма ње на заоко 34 од сто. Део је рас хо до -ван, део де ла бо ри сан у фа -

бри ка ма на мен ске ин ду стри је, а деови шка убој них сред ста ва је про дат.

У сва ком слу ча ју, на не ки од тихна чи на ко ли чи на убој них сред ста ва уси сте му од бра не сма ње на је за ви шеод 16.000 то на. У по ре ђе њу с ра ни јимпе ри о дом, то је ве ли ки ко рак, ко јисве до чи о за ла га њу љу ди у Цен трал -ној ло ги стич кој ба зи на оп ти ми зо ва -њу огром не ко ли чи не сред ста ва. Ин -тен ци ја ба зе је сте да се сва сред ствапа ле ти зу ју и да бу ду у објек ти ма ко јиомо гу ћа ва ју ква ли тет ну тех нич ку ма -ни пу ла ци ју, али то ни је увек мо гу ће.Од укуп не ко ли чи не убој них сред ста -ва, око 54 од сто је па ле ти зо ва но, докста рост обје ка та и по сто је ћи усло висме шта ја оне мо гу ћа ва ју пот пу ну па -ле ти за ци ју – ис ти че ге не рал Зе ко вић.

Је дан од те же ре ши вих про бле -ма, на мет нут Цен трал ној ло ги стич којба зи је сте ста ње обје ка та у ко ји ма сечу ва ју убој на сред ства. Де це ни је сма -ње ног ула га ња у Вој ску са да узи ма јуда нак.

– Го то во 80 од сто обје ка та у ко -ји ма скла ди шти мо убој на сред ствагра ђе но је пе де се тих го ди на про шлогве ка – ка же ге не рал Зе ко вић. – Њи хо -ва ста рост је, да кле, 60 го ди на, док јесве га два де се так од сто обје ка та гра -ђе но ше зде се тих и се дам де се тих го -ди на и ка сни је. Са мо не ко ли ко обје ка -та из гра ђе но је по сле 2000. го ди не.Про ме ном струк ту ре обје ка та, њи хо -вог ти па и вр сте и из град њом но вих,

да би смо, до кра ја ове го ди не, по пла -ну, сву ко ли чи ну убој них сред ста ваели ми ни са ли с отво ре ног про сто ра.Си гур но је да и Цен трал на ло ги стич -ка ба за и оста ле је ди ни це Вој ске, јерни су сва сред ства на отво ре ном унад ле жно сти ба зе, чи не све што мо гуда се то и оства ри – на по ми ње ге не -рал Зе ко вић.

Сма ње не ко ли чи неОд фор ми ра ња Цен трал не ло ги -

стич ке ба зе ње ни при пад ни ци чи нена по ре и на сма ње њу укуп не ко ли чи -не убој них сред ста ва ускла ди ште ниху објек ти ма ба зе, чи ме се ства ра про -стор за сме штај сред ста ва оста лих је -ди ни ца. О тим на по ри ма бри гад ни ге -не рал Го ран Зе ко вић ка же:

– Ба за је 2007. има ла ви ше од се -дам хи ља да ква драт них ме та ра осло -бо ђе ног про сто ра за скла ди ште ње

19

Од 2008, укуп на ко ли чи на убој них сред ста ва ко ја се чу ва ла на отво ре -ном сма ње на је за 22 од сто, у 2009. не где око пет, а про шле го ди не око 58од сто од укуп не ко ли чи не. О тим на по ри ма ко ман дант Цен трал не ло ги стич кеба зе бри гад ни ге не рал Го ран Зе ко вић ка же:

– На кра ју смо до шли до то га да мо же мо сло бод но ре ћи да су на отво ре -ном не знат не ко ли чи не убој них сред ста ва – све га 11 или 12 од сто, у од но суна ону ко ли чи ну од пре че ти ри го ди не. У са рад њи са Ре монт ним за во дом уКра гу јев цу и Пр вом искром у Ба ри чу, би ће учи ње но све што је мо гу ће да докра ја го ди не убој на сред ства ви ше не бу ду на отво ре ном. То је ве ли ки ко раки ка по ве ћа њу пи ро тех нич ке без бед но сти убој них сред ста ва и ка ква ли тет -ни јем еви ден ти ра њу и пра ће њу њи хо вог ста ња.

СВЕ МАЊЕ НА ОТВОРЕНОМ

убој них сред ста ва дру гих је ди ни ца.Од то га је са мо у про шлој го ди ниосло бо ђе но око 50 од сто, чи ме је омо -гу ће но ква ли тет ни је ускла ди ште ње

Бри гад ни ге не рал Го ран Зе ко вић

по сто је ћа сли ка чу ва ња, без бед но -сти, еви ден ти ра ња и ма ни пу ла ци јеубој ним сред стви ма ће се знат но про -ме ни ти, али глав ни на по ри нас, ипак,оче ку ју на ин фра струк тур ној из град -њи но вих обје ка та. Од то га не мо же -мо по бе ћи.

У 103. скла ди шту ре но ви ран једео обје ка та, у се дам обје ка та по бољ -шан је при лаз сред стви ма ин те грал -ног тран спор та, уну тра шњим уре ђе -њи ма и по бољ ша њи ма скла ди шта ус -пе ли смо да отрг не мо од зу ба вре ме -на у ко ме су гра ђе на. У то ку про шлего ди не ми смо има ли са гра ђе на триобјек та, у скла ди шту у Кру ше до лу,Ра љи и у Бо го ва ђи. Те мо дер не објек -те ус пео је да из гра ди ин ве сти тор –Упра ва за ин фра струк ту ру. Та моускла ди ште на сред ства су, на рав но,сме ште на у нај по вољ ни јим усло ви ма.За ми сао о сред њо роч ном раз во јуобје ка та за сме штај убој них сред ста -ва до 2015. је охра бру ју ћа, али је тре -ба и оства ри ти.

Пред ви ђе но је да се до та да из -гра де 43 објек та у скла ди шти ма Цен -трал не ло ги стич ке ба зе, укуп не по вр -ши не око 12.000 ме та ра ква драт них.Пла ни ра но је да се објек ти из гра де нашест ло ка ци ја, што би у сва ком слу ча -ју знат но по бољ ша ло ста ње пи ро тех -нич ке без бед но сти, усло ва сме шта ја,чу ва ња и ма ни пу ла ци је, све га што сети че скла ди ште ња убој них сред ста ва.Но ви објек ти, ко ји се гра де по след -њих го ди на, омо гу ћа ва ју при ступсред стви ма ин те грал ног тран спор та,што ства ра нај по вољ ни је усло ве заскла ди ште ње и ма ни пу ла ци ју сред -стви ма, у сми слу па ле ти за ци је и штове ће ауто ма ти за ци је у ма ни пу ла ци ји.Бр жа ма ни пу ла ци ја у скла ди шти маомо гу ћа ва и бр же до ста вља ње сред -ста ва је ди ни ца ма ко ји ма су по треб на– под вла чи ге не рал Зе ко вић.

Сма њи ти ви шко веОд укуп не ко ли чи не убој них

сред ста ва у Цен трал ној ло ги стич којба зи, око 35 од сто спа да у пре ти чу ћасред ства. Им пе ра тив у оства ри ва њуква ли тет ни јег скла ди ште ња је сте ре -ша ва ње упра во тих ви шко ва на је дан

од мо гу ћих на чи на – де ла бо ра ци јом,рас хо до ва њем, уни шта ва ње, про да -јом. То је пут до ства ра ња по вољ ни јихусло ва за без бед но скла ди ште њеубој них сред ста ва.

У ин фор ма ци о ном си сте му мипра ти мо ста ње сва ког сред ства иства ра мо ја сни ју сли ку о скла ди ште -њу, чу ва њу, ко ри шће њу сред ста ва.Тај си стем се стал но ажу ри ра, кон -тро ли ше и пра ти, чи ме се омо гу ћа ваква ли тет на ве за из ме ђу Цен трал нело ги стич ке ба зе, је дин стве не ин сти -ту ци је за ду же не за скла ди ште њесред ста ва, је ди ни ца ко је та сред ствако ри сте и Тех нич ки ре монт ни за воду Кра гу јев цу, за ду же ног за кон тро лутих сред ста ва – ка же бри гад ни ге не -

рал Зе ко вић. Та ко ђе, под вла чи да, ка -да је реч о кон тро ли ускла ди ште нихубој них сред ста ва, ба за, као је дин -стве на спе ци ја ли зо ва на уста но ва Вој -ске Ср би је, има об у че не еки пе за кон -трол не тех нич ке пре гле де убој нихсред ста ва, про ти во клоп них и про тив -а ви он ских ра кет них си сте ма и по гон -ске опре ме и ин ста ла ци ја.

– По ме ну те еки пе то ком це ле го -ди не кон тро ли шу у је ди ни ца ма Вој скеубој на сред ста ва и по гон ску опре му.Њи хо ва уло га је сте не за о би ла зна и уто ку ве жби на Па су љан ским ли ва да -ма и то ком оста лих ак тив но сти је ди -ни ца у ко ји ма се ко ри сте убој на сред -ства – ис ти че ко ман дант ба зе. ƒ

Ду шан ГЛИ ШИЋ

1 5 . м а ј 2 0 1 1 .

т � м �

20

ли ста упра во за бор бе у Ме ди те ра -ну то ком Дру гог свет ског ра та. Он јеис та као да је ин тер ак тив ни ме тодра да до при нео пло до твор ној раз ме -ни ми шље ња ка ко о пла ни ра њу упо -тре бе сна га и уме ћу из во ђе ња по ме -ну те опе ра ци је, та ко и за под сти цајак ту ел ног и бу ду ћег раз ми шља ња остра те гиј ским аспек ти ма ру ко во ђе -ња и ко ман до ва ња.

Ово сту диј ско пу то ва ње део јеши рег, дво го ди шњег про јек та уокви ру три ла те рал не са рад ње Ср би -је, Нор ве шке и Ве ли ке Бри та ни је,то ком чи је ре а ли за ци је се при ме њу -ју раз ли чи ти об ли ци еду ка ци је офи -ци ра Вој ске Ср би је ко ји се уса вр ша -ва ју на ге не рал штаб ном и ко манд но -штаб ном ни воу.

Са овом гру пом срп ских офи ци -ра у Ита ли ји су би ли и пред став ни цизе ма ља до на то ра, вој ни иза сла никВе ли ке Бри та ни је у Ср би ји пу ков никНај џел Фен и Ин гјерд Кро кен, пред -став ни ца Ми ни стар ства од бра неНор ве шке.

То ком бо рав ка у Ита ли ји де ле -га ци је Шко ле на ци о нал не од бра не изе ма ља до на то ра по ло жи ле су вен цена Са ве знич ко гро бље у Ка си ну. ƒ

Р. МУ ТАВ ЏИЋ

Гру па слу ша ла ца 54. кла се Ге не -рал штаб ног и 57. кла се Ко манд -но штаб ног уса вр ша ва ња и пре -

да ва ча Шко ле на ци о нал не од бра небо ра ви ла је од 3. до 7. ма ја на сту диј -ском пу то ва њу по сред њој Ита ли ји,чи ји је циљ про у ча ва ње са ве знич кеопе ра ци је то ком по зна тих би та ка заМон те Ка си но и Рим, ко је су во ђе не одсеп тем бра 1943. до ју на 1944. го ди не.

Пре ма ре чи ма пу ков ни ка Мар -ка Зе ле но ви ћа, на чел ни ка Ге не рал -штаб ног уса вр ша ва ња и Ви со кихсту ди ја без бед но сти, из у ча ва ње теопе ра ци је у окви ру при пре ма за сту -диј ско пу то ва ње и то ком оби ла скаисто риј ских ме ста у Ита ли ји, од Са -лер на до Мон те Ка си на и Ри ма, гдесу во ђе не нај те же бор бе, би ли сусти му ла тив ни за ди ску си је о так тич -ким, опе ра тив ним и стра те гиј скимаспек ти ма те са ве знич ке опе ра ци јеали и за раз ми шља ња у ве зи са са -вре ме ним вој ним те ма ма и зах те ви -ма уче шћа и из во ђе ња мул ти на ци о -нал них опе ра ци ја.

Струч ни кон сул тант то комсту диј ског бо рав ка био је др НилБар, про фе сор вој не исто ри је налон дон ском Кингс ко ле џу, спе ци ја -

С л у ш а о ц и Ш к о л е н а ц и о н а л н е о д б р а н е н а с т у д и ј с к о м п у т о в а њ у у И т а л и ј и

К о н ф е р е н ц и ј а в о ј н о м е д и ц и н с к и х с л у ж б и з е м а љ а ј у г о и с т о ч н е Е в р о п е

Темељ но ве са рад ње

УДо му Гар де на Топ чи де ру кра -јем апри ла одр жа на је Кон фе -рен ци ја вој но ме ди цин ских слу -

жби зе ма ља ју го и сточ не Евро пе нако јој су струч ња ци из обла сти вој -ног здрав ства из де сет зе ма ља до -не ли за кључ ке и пре по ру ке с ци љембо ље са рад ње у бу дућ но сти.

Су ми ра ју ћи ре зул та те дво днев -ног ра да, на чел ник Упра ве за вој ноздрав ство бри гад ни ге не рал др Вељ -ко То до ро вић по ру чио је уче сни ци мада су утвр ђе ни мно ги об ли ци са рад -ње у вој ној ме ди ци ни, од еду ка ци јети мо ва пре ко ан га жма на у за јед нич -ким ве жба ма, до уче шћа у мул ти на -ци о нал ним ми ров ним ми си ја ма.

– Наве де не ак тив но сти су при ме -ри успе шне са рад ње, али се по ка за лода има про сто ра да се она про ши ри –на гла сио је ге не рал То до ро вић.

За кључ ци са кон фе рен ци је вој -них ме ди ци на ра од но си ли су се нама њак осо бља у тој обла сти и по тре -бу за стан дар ди зо ва ном обу ком иеду ка ци јом. Мо гућ но сти за са рад њуогле да ју се у на став ку за јед нич кихвој них ве жби, ре ги о нал ним тре нин -зи ма, стан дар ди за ци ји и раз ме ниин фор ма ци ја ра ди уна пре ђи ва њара да и сма ње ња тро шко ва.

Било је ре чи и о по тен ци јал номпо ве зи ва њу зе ма ља у Бал кан ски вој -но ме ди цин ски ко ми тет, али и о ме -ха ни зми ма за ус по ста вља ње, усме -ра ва ње и ко о р ди на ци ју при о ри те тана по љу вој не ме ди ци не.

На во де ћи да је бе о град ска кон -фе рен ци ја би ла из у зет но успе шна,уче сни ци су се сло жи ли да се с истимци љем оку пе и на ред не го ди не.

Кон фе рен ци ју су ор га ни зо ва лиМи ни стар ство од бра не Ре пу бли кеСр би је, Ми ни стар ство од бра не Кра -ље ви не Нор ве шке и Европ ска ко -ман да Ору жа них сна га САД. ƒ

Б. МИ ЉИЋ

Полагање венацана Савезничком

гробљу у Касину

Лек ци је за но ве иза зо ве

Мо же ли Ср би ја тех но ло -ги јом по сти ћи оп ти -мал ни ква ли тет ви со коефи каснe војскe, нор -ми ранe по европ ским

кри те ри ју ми ма? При том, глав но пи та -ње ко је ути че на из бор мо гу ће при ме -не до ма ће тех но ло ги је, ујед но je и од -го вор на пи та ње шта на ша зе мља тре -ба да пар ти ци пи ра у ве ли кој свет скојод брам бе ној тех но ло ги ји, а шта не, ка -ко би уса гла си ла сво је ка па ци те те имо гућ но сти. То је, украт ко, оквир нисми сао ци ље ва ис тра жи ва ња и мо гу -ћих од го во ра до ко јих би тре ба ло до ћиу ра ду на но вом ин тер ди сци пли нар номпро јек ту – вој ног и ци вил ног са др жа ја– o те ми „Рен та бил ни из бор но вих тех -но ло ги ја и кон цеп ци ја од бра не кроздру штве не про ме не и стра те шке ори -јен та ци је Ср би је у 21. ве ку“.

Ми ни стар ство за на у ку и тех но -ло шки раз вој Ре пу бли ке Ср би је одо -бри ло је тај про је кат, уз са гла сностМи ни стар ства од бра не, на јав номкон кур су од ју на 2010. у но вом ци клу -су фи нан си ра ња на уч них ин тер ди сци -пли нар них про је ка та. От по чео је 1. ја -ну а ра ове го ди не.

Сло же но пи та ње, још сло же ни јиод го вор. Ка ко је и ка да све по че ло?Од го во ре на та пи та ња до би ли смо одидеј ног твор ца, ор га ни за то ра и ру ко -

во ди о ца тог ис тра жи ва ња и про јек тапроф. др Мом чи ла Ми ли но ви ћа, саКа те дре за си сте ме на о ру жа ња, Ма -шин ског фа кул те та у Бе о гра ду, ина чефа кул те та ко ји ру ко во ди про јек том, ипот пу ков ни ка Ми ла на Теп ши ћа, од го -вор ног уред ни ка „Вој ног де ла”, струч -ног и про грам ског се кре та ра на про -јек ту.

Циљ и свр хаОвај про је кат је по мно го че му

је дин ствен. Ми ни стар ство за на у ку итех но ло шки раз вој је пр ви пут ју на

1 5 . м а ј 2 0 1 1 .

о д б р � н �

Ј е д и н с т в е н и и н т е г р и с а н н а у ч н и п р о ј е к а т

Но ви на уч ни про је кат „Рен та бил ни из бор но вих тех но ло ги ја и кон цеп ци ја од бра не кроз дру штве не про ме не и стра те шке ори јен та ци је Ср би је у 21. ве ку“,ко ји ће по ве за ти вој ну и ци вил ну на у ку, од ви ја ће се до 2014, уко ли ко се бу де успе шно раз ви јао. Шта се кри је иза тог на сло ва?

Зупчаници напретка

2010. утвр ди ло ин тер ди сци пли нар нуин те грал ну кон курс ну ка те го ри ју, узја сно опре де ље ње кан ди да та за уна -пред по ну ђе ну и де кла ри са ну областко ја од ре ђу је свр ху и на ме ну, та квихин те гри са них ис тра жи ва ња.

Про је кат је свр стан и на ме њенуна пре ђе њу до но ше ња др жав них од -лу ка и афир ма ци ји на ци о нал ног иден -ти те та, а пре по зна тљив је у иде јиевроп ских ин те гра ци ја, у обла сти од -брам бе них тех но ло ги ја и ка па ци те тањи хо вог план ског уса гла ша ва ња саевроп ским ин сти ту ци о нал ним окви -ри ма. Кон цеп циј ски је ор га ни зо ван утри по ве за на и ис пре пле та на пот про -јек та и то – стра те гиј ско-без бед но сникон цеп ти аспек та тех но ло ги ја од бра -не, вој ни или опе ра тив но-так тич ки иор га ни за ци о ни кон цеп ти тех но ло ги јаод бра не, и на уч но ра звој ни и ин ду -стриј ско-тех но ло шки кон цепт. Пред -ви ђе но је да тра је до 2014, а уго ва расе сва ке го ди не у скла ду са ре зул та -ти ма из ве шта ја.

– Да би ова ко кон ци пи ран про је -кат био успе шан, са раз ли чи тим мул -ти ди сци пли нар ним пи та њи ма ис тра -жи ва ња ко ја су усме ре на у од брам бе -не тех но ло ги је, а ком па ти би ланевроп ским про це си ма ин те гра ци је,би ло је нео п ход но са гле да ти хи је рар -хиј ски са др жај ових пи та ња. Она по -чи њу са дру штве но-без бед но сним,на ста вља ју се са вој но ор га ни за ци о -

Ру ко во ди о ц про јек та проф. др Мом чи лоМи ли но ви ћ

22

23

ће им до бро до ћи по моћ ис тра жи ва чако ји би тре ба ло да про у че број нестра ни це пре ци зно раз ра ђе нихевроп ских до ку ме на та и ин те гри шуих са до ма ћим по тре ба ма и ви ђе њи мана чи сто на уч ним и про фе си о нал нимприн ци пи ма.

Ци вил но-вој ни рад ни тимУ про јек ту ће мо по ку ша ти да до -

при не се мо при кљу че њу Ср би јеевроп ској по де ли ра да у обла сти од -брам бе них тех но ло ги ја, ува жа ва ју ћиогра ни че ња и по тре бе ко је су за Ср -би ју ег зи стен ци јал не, а про мо ви са несу на шом др жав ном и на ци о нал номпо ли ти ком у за кон ским и план скимдо ку мен ти ма. Евро па ста вља ак це натсво јих за јед нич ких на по ра упра во нараз вој ци вил не и вој не са рад ње. То јеи кон цеп ту ал ни по ку шај на шег про -јек та па смо ан га жо ва ли ци вил ни ивој ни уни вер зи тет ски ка дар на за јед -нич ком ра ду.

Наш са го вор ник ка же да су по -ред др жа ве и ње них ин сти ту ци ја, на -и шли на раз у ме ва ње ин те гра то рараз во ја срп ске од брам бе не ин ду стри -је „Ју го им пор та – СДПР”, ко ји ће фи -

нан сиј ски пар ти -ци пи ра ти у про -јек ту то ком че -тво ро го ди шњегци клу са.

У про је кат јеукљу че но 27 ис -тра жи ва ча. Че тр -на ест је при пад -ни ка Вој не ака де -ми је, а 13 са ци -вил них фа кул те таи ин сти ту ци ја.Про јек том ру ко -во ди, као штосмо на ве ли, проф.др Мом чи ло Ми -ли но вић, а пот -про јек ти ма проф.др Ми тар Ко вач,проф. др Бо жи -дар Фор ца, проф.др Жељ ко Ива -ниш, доц. др Зо -ран Јеф тић, тепроф. др Сло бо -дан Ја ра маз.

У пот про јек ти ма рав но прав но ипо ме ша но уче ству ју за јед нич ки ти мо -ви ис тра жи ва ча са Ма шин ског фа кул -те та, Фа кул те та без бед но сти, Вој неака де ми је, Ра чу нар ског фа кул те таУни вер зи те та Уни он и Ино ва ци о ногцен тра Ма шин ског фа кул те та, сви изБе о гра да. Од 27 ис тра жи ва ча, 18 једок то ра на у ка – шест ре дов них про фе -со ра, а оста ло су ван ред ни про фе со ри,до цен ти, аси стен ти и, на рав но, што јепо себ но ва жно, мла ђи док то ран ти.

– Сми сао је да се фор ми ра истин -ски ме шо ви ти ци вил но-вој ни тим ко јипод сти че и ре ша ва усме ре на ин тер -ди сци пли нар на пи та ња по пут без бед -но сних огра ни че ња вој них тех но ло ги -ја, ко ри снич ке и функ ци о нал не по тре -бе на ше од бра не за тех но ло ги ја ма,али и на уч не и ин же њер ско-раз вој ноструч не за блу де у овој обла сти, ко јепо не кад ге не ри ше на уч на или со ци о -ло шка не а на ли тич ност, че сто оп штепо др жа на на ци о нал ним ен ту зи ја -змом, ко ји ни је увек уте ме љен уствар ним мо гућ но сти ма. По себ но јева жно да се ствар не мо гућ но сти уса -гла се са по тре ба ма, али и да се по тре -ба ма за ко јих не ма мо гућ но сти утвр -ди оп ти мал ни пут, ал тер на ти ва или

ним и на кра ју за ди ру до на уч но ра -звој них и тех но ло шко-ин ду стриј ских,вра ћа ју ћи се по но во пре ко тр жи шних,на по ли тич ко без бед но сна. Кључ наиде ја по те кла је из са гле да ва ња до ма -ћих ин те гра ци о них по тре ба, али јеком па ти бил на са ак тив но сти ма и са -др жа ји ма ра да Европ ске од брам бе неаген ци је – EDA. Та ор га ни за ци ја јефор му ли са ла струк тур ну по ве за ностстра те шких ори јен та ци ја и за јед нич -ких вој них по тре ба зе ма ља чла ни ца сабу ду ћим по тре ба ма од брам бе них тех -но ло ги ја. Да ли ту Ср би ја има сво јеме сто? – по ста вља пи та ње проф. дрМи ли но вић и до да је:

– За европ ске зе мље, чла ни цеEDA, пред ви ђе но је ран ги ра ње у трика те го ри је, склад но ни воу на уч но тех -но ло шке раз ви је но сти. Ср би ја тре бада се од ре ди, уло жи ве ли ки на пор икан ди ду је по усво је ним европ скимкри те ри ју ми ма. Тре ба да се опре де лишта си гур но од од брам бе них тех но -ло ги ја и на у ке мо же да има по европ -ским кри те ри ју ми ма и стан дар ди мако ји су про кла мо ва ни у европ ским до -ку мен ти ма, о че му од лу чу ју на ши ор -га ни и од го вор ни по је дин ци у вр ху си -сте ма од бра не и др жа ве. Ве ру јем да

мо дел са рад ње – ис ти че ру ко во ди лацпро јек та.

Ме ђу про фе со ри ма Вој не ака де -ми је че тво ри ца је у чи ну ге не ра ла, ви -ше је пу ков ни ка, а има и док то ра на тау ни жим чи но ви ма и зва њи ма, те је -дан ис тра жи вач на функ ци ји ци вил ногдр жав ни се кре та ра. Ге не ра ли супроф. др Бо жи дар Фор ца, проф. дрМи тар Ко вач, проф. др Бо јан Зр нић ипроф. др Мла ден Ву ру на, а др жав нисе кре тар је доц. др Зо ран Јеф тић.

– Тре ба по себ но ис та ћи да ни др -жав ни се кре тар ни ге не ра ли ни су наовом про јек ту по сво јим функ ци ја ма,већ са мо као ис тра жи ва чи. Зна чај њи -хо вих исто вре ме них функ ци ја и на уч -но и стра жи вач ких уло га је сте у то мешто им обез бе ђу је ин те гри са ну уло гуко ри сни ка ре зул та та и ис тра жи ва ча –ис ти че проф. Ми ли но вић.

Та ко ђе, про је кат би мо гао да бу -де отво рен и за све ре ле вант не струч -ња ке ко ји же ле да му при сту пе, али бита ква пар ти ци па ци ја тре ба ло да сеод ви ја пре ко Ми ни стар ства за на у ку.

– Зна чај но за овај про је кат је тошто је, за ла га њем за ње го ву ева лу а -ци ју, уз раз у ме ва ње над ле жних ми ни -стар ста ва, пр ви пут акре ди то ва наВој на ака де ми ја, као но ва на уч но и -стра жи вач ка ор га ни за ци ја у си сте муци вил них на уч но и стра жи вач ких ин -сти ту ци ја. Вр ло је ма ло на уч но и стра -жи вач ких ор га ни за ци ја ка ква је Ака -де ми ја, или их уоп ште не ма, јер ње нама тич ност ни је ни пот пу но дру штве -на, ни пот пу но тех но ло шка, не гоупра во ин тер ди сци пли нар на. Обич носу акре ди то ва не ин сти ту ци је ин жи -њер ске, на уч но ба зне или чи сто дру -штве не. У до са да шњој прак си кон ку -ри са ња на про јек те Ми ни стар ства зана у ку и тех но ло шки раз вој Ср би је ни -је би ло уоби ча је но при ја вљи ва њепро је ка та у ко ји ма струч ња ци дру -штве них на у ка ра де на ис тој те ми ди -рект но са ин же ње ри ма. То је по се баниза зов овог про јек та – ис ти че наш са -го вор ник проф. др Ми ли но вић.

Евен ту ал ни про бле миКа да не што тра је че ти ри го ди не

увек по сто је опа сно сти да се на томпу ту за лу та. Про фе сор Ми ли но вићна гла ша ва ка ко је ва жно да овај про -

је кат са чу ва циљ ну функ ци ју у сва комко ра ку ра да – шта све од ре ђу је на шеопре де ље ње за раз вој од брам бе нетех но ло ги је – ка ко не би до шло до по -вла че ња ис тра жи ва ча у вла сти те сфе -ре ин те ре со ва ња, што је сте глав нииза зов.

– Поч не ли оп шти циљ про јек тада бле ди, сва ко ће ра ди ти оно штонај бо ље зна, а не ис тра жи ва ти оношто је по треб но. Опа сност је, та ко -ђе, што сва ка ду го роч на кон цеп ци ја око јој се од лу чу је, обич но де гра ди расво ју ин те ре сну са др жи ну за ме њу ју -ћи је емо ци о нал ном по ли ти ком. Уовом про јек ту се не по ста вља пи та њеемо ци ја већ раз во ја и про из вод ње бу -ду ће од брам бе не ин ду стри је и ње нетех но ло ги је. Про је кат смо за ми сли ли

као на уч ну ана ли зу и струк ту ри са лита ко да ви ди мо објек тив ни ин те рестех но ло шко-ин ду стриј ског раз во ја одсвих без бед но сних ин те гра ци ја и вој -но о пе ра тив них и так тич ко ор га ни за -ци о них ре фор ми на ше од бра не.

Ева лу а ци ја и при хва та ње про јек -та про шло је, на рав но, ме ђу на род нуи до ма ћу нај ком пе тент ни ју не за ви снуре цен зи ју. Оце њи ва ли су га ода бра нине за ви сни ме ђу на род ни и до ма ћи ре -цен зен ти из ЕУ и Ср би је са нај е ми -нент ни јих уни вер зи тет ских ка те дри.Они су про јек ту да ли нај ве ћу мо гу ћупо др шку – на гла ша ва ру ко во ди лацпро јек та.

Ка ко је про је кат сло жен и ком -пли ко ван, по ја ви ла се по тре ба за ко -ор ди на то ром у свој ству тех нич ког ли -ца. То је пот пу ков ник Ми лан Теп шић,ди пло ми ра ни ма шин ски ин же њер иод го вор ни уред ник ча со пи са „Вој ноде ло”. Ина че, „Вој но де ло” је јед на одиз да вач ких ба за овог про јек та и у ње -му ће се про мо ви са ти ре зул та ти издру штве но-ху ма ни стич ких на у ка ињи хо вих ин тер ди сци пли нар них ин те -гра ци ја.

Пот пу ков ник Теп шић об ја шња вака ко мо гу да се по ја ве про бле ми окопи са ња ра до ва на ен гле ском је зи ку,по себ но дру штве них, јер је ну жно по -зна ва ње но вог ме ђу на род ног реч ни кау обла сти од бра не и без бед но сти:

– Је дан од ко ра ка на том пу ту је -сте да Ме ди ја цен тар „Од бра на” пот -пи ше спо ра зум о са рад њи на ше ку ћеи Ме ђу на род ног ака дем ског цен трако ји ће лек то ри са ти текст и уса гла ша -ва ти је зич ку и струч ну ко рект ност.

До дај мо и то, ка ко ка же проф.Ми ли но вић, да про је кат сво јим при -сту пом не ће раз ма тра ти пи та ња од -брам бе них тех но ло ги ја, не ре спек ту ју -ћи ва жност но ве оп ште и по себ неуло ге Ру си је и ње не ути ца је на европ -ске ин те гра ци о не про це се и то у скла -ду са смер ни ца ма на ше др жав не по -ли ти ке.

– Наш на уч ни од брам бе но-тех -но ло шки порт фо лио из ра стао је упрет ход ним де це ни ја ма у зна чај нојме ри на ко ре ни ма ру ских тех но ло ги -ја. Би ло би не скром но пре не бре ћи та -кве чи ње ни це и сте че на зна ња ко ја суиз то га про и за шла. ƒ

Ми ра ШВЕ ДИЋ

1 5 . м а ј 2 0 1 1 .

о д б р � н �

24

Три пот про јек та сим бо лич кису пред ста вље на као пре но сни цираз ли чи тих бо ја – љу би ча сти јебез бед но сно-стра те шки, зе ле нивој но ор га ни за ци о ни, а жу ти тех -но ло шко-раз вој ни и про из вод но-ин ду стриј ски. Сви су ме ђу соб носпрег ну ти.

– Кад би пр ви, без бед но сно-стра те шки, био ди рект но спрег -нут са тех но ло шко-раз вој ним, зуп -ча сти пре но сни ци вр те ли би се усу прот ним сме ро ви ма. За то мо рада по сто ји сред њи пре но сник, каомо де ра тор, ко ји сим бо лич ки пред -ста вља вој ску ко ја сво јом уло гом иза да ци ма усме ра ва тех но ло ги ју усме ру истих по тре ба ко ји ма иде истра те шко без бед но сна пу та ња.То је слу чај но пре по зна та, али на -мер но усво је на ана ло ги ја саоснов ним прин ци пи ма ма шин скетех ни ке, ко ја ла ко да је од го вор напи та ње шта се же ли са од брам бе -ним тех но ло ги ја ма – ка же про фе -сор Ми ли но вић.

ТАЈНА ТРИ БОЈЕ

ВЕ ЧЕ ДОБРЕ

ЗАБАВЕ

Му зе ји су и ове го ди не до би ли при ли ку да бар на осам са ти бу ду глав на ме ста заиз ла зак Бе о гра ђа на. Цр на мач ка, ма ско та Но ћи му зе ја, 14. ма ја по ве шће ста нов -ни ке срп ске пре сто ни це у ви ше од 65 му зе ја и га ле ри ја. На ње ној ма пи убе ле -же ни су и Вој ни му зеј на Ка ле мег да ну, Му зеј ва зду хо плов ства на аеро дро му „Ни -ко ла Те сла“ и Дом Вој ске Ср би је.

Ка да ка заљ ке на Са хат-ку ли по ка жу 18 ча со ва, са згра -де Вој ног му зе ја на Ка ле мег да ну огла си ће се фан фа реи про гла си ти по че так ма ни фе ста ци је – Ноћ му зе ја. Би -

ће то знак ко јим ће от по че ти плес на пла тоу ис пред ула за уМу зеј и дво бој ма че ва ла ца.

Две чо ве ко ве при ро деОве го ди не Вој ни му зеј пред ста вља две стра не чо ве ко -

ве при ро де – не жну и гру бу. На и ме, на пла тоу ис пред ула зака де ти и ка дет ки ње Вој не ака де ми је по зи ва ју оку пље не даим се при дру же у пле су на сво је вр сном офи цир ском ба лу.Уз зву ке му зи ке, пред ста ви ће се Со кол ско дру штво Бе о -град – ма ти ца, огра нак Вој не ака де ми је – пле сна сек ци ја са -ста вље на од бу ду ћих офи цир ки и офи ци ра.

Кон траст офи цир ском ба лу пред ста вља им про ви зо ва -но бој но по ље из сред њег ве ка на ко ме се во де дво бо ји јед -но руч ним и дво руч ним ма че ви ма. Ре ал ну бор бу сред његве ка из во ди шест ду го го ди шњих чла но ва сек ци је дво руч -ног ма че ва ња из дру штва ма че ва ла ца „Све ти Ђор ђе“. Њи -хов про грам тра је осам са ти у Но ћи му зе ја.

Из стал не по став кеПо ред то га, Вој ни му зеј је при ре дио не ко ли ко за ни -

мљи вих са др жа ја. Ту јестал на по став ка ко ја сво -јом гран ди о зно шћу пред -ста вља 14 ве ко ва исто ри јесрп ског на ро да и оста лихна ро да на Бал ка ну. Онапу бли ку упо зна је са из ло -же ним пред ме ти ма вој непро ве ни јен ци је, ме ђу ко ји -ма се ис ти чу уни фор макра ља Алек сан дра Ка ра -ђор ђе ви ћа у ко јој је уби јену Мар се ју 1934, ма ши на заши фро ва ње „Ениг ма“, срп -ске са бље и оруж је из мно -

го број них осло бо -ди лач ких ра то ва наовим про сто ри ма...

У Га ле ри ји Во -ј ног му зе ја екс по -на те пред ста вља иМу зеј Сре ма изСрем ске Ми тро ви -це. Реч је о из ло -жби „Ре пли ке ри м -ске вој нич ке од -брам бе не опре ме“,у ко јој су из ло же недве ре пли ке рим -ског окло па из Му -зе ја Сре ма, је даноклоп из при ват неко лек ци је и ре пли ке оде ће ста рог Ри ма.

По ред раз гле да ња ре пли ка рим ске вој нич ке опре ме, по -се ти о ци има ју при ли ку и да се оку ша ју у рас по ре ђи ва њу рим -ских је ди ни ца у бор би про тив не при ја те ља слав не им пе ри је.На пра вље не су ма ке те рим ске вој ске, а сви за ин те ре со ва нимо гу да на у че да игра ју Вор геј минг (War ga ming), и то уз чла -но ве клу ба „Арес“.

Екс пе ри мен тал на ар хе о ло ги јаИс пред Га ле ри је на пла тоу је ра ди о ни ца екс пе ри мен тал -

не ар хе о ло ги је – „Ко ва ње сред њо ве ков них ма че ва, шле мо ваи окло па“. При пре мље ни су сви ала ти нео п ход ни у ко вач комза на ту – пећ, мех и че лич не шип ке за из ра ду ма че ва и окло -па. Ра ди о ни ца до ча ра ва аутен тич ни спој тра ди ци је, ве шти не,тех но ло ги је и умет но сти об ра де ме та ла, ка рак те ри сти чан засред њо ве ков ну Ср би ју. По се ти о ци ће мо ћи да се и са миукљу че у про цес ко ва ња ма че ва и да уз при ме ну ме ра за шти -те, осе те дух ста рих вре ме на и дух ви те штва. ƒ

Иван МИ ЈА ТО ВИЋ

Вој ни му зеј

Плес, дво бој и ко ва чи

Му зеј ва зду хо плов ства је за дру гу су бо ту ма ја иНоћ му зе ја ре шио да сво јим по се ти о ци ма от кри -је тај не па ра глај дин га, при че ЈАТ-ових стју ар де -

са и стју ар да и ле ген ду о Ју ри ју Га га ри ну.

Ле ти, ле ти – па до бранМу зеј ва зду хо плов ства на аеро дро му „Ни ко ла Те сла“

пра во је ме сто за пред ста вља ње чо ве ко ве „бор бе“ про тивгра ви та ци је. У ово го ди шњој Но ћи му зе ја глав ни „ак тер“ по -став ке је сте па до бран, тач ни је па до бран-пи о нир ти па ПС-11, из са да већ дав не 1986, уз чи ју је по моћ Зо ран Пе тро -вић Гу ги кре нуо у су срет ве тру. Тај скок на Го чу код Кра ље -ва био је, за пра во, пр ви зва нич ни па ра глај дер ски лет у Ср -би ји. По сле то га, ра ђа ли су се број ни па ра глај динг клу бо ви,а љу ди ко ји по пут ал ба тро са и ор ло ва па ра ју не бо ни су ви -ше би ли та ко рет ка по ја ва.

За 14. мај Му зеј ва зду хо плов ства је од лу чио да по се ти о -ци ма при ка же ча ри па ра глај дин га, јед ног од нај мла ђих спор -то ва. Из ло жба пред ста вља спе ци јал ну опре му ко ју ко ри стеле та чи у тој ди сци пли ни – од па ра глај дер кри ла раз ли чи тихти по ва и ста ро сти, до па ра мо то ра ко ји пру жа ју ве ћу сло бо дупри ско ко ви ма. Ту су и они ко ји „уно се“ жи вот у ове спра ве –

ис ку сни ле та чи. Они се тру де да што ви ше при бли же па ра -глај динг пу бли ци и да им от кри ју ма ле тај не „не бе ског“ спор -та, не би ли до би ли још не ког „бра та по кри ли ма“.

Ка ко је све по че лоПри ча о ле те њу у Но ћи му зе ја за о кру же на је ма те ри -

ја ли ма о исто ри ји и раз во ју па ра глај дин га. Они го во ре опр вим те жња ма чо ве ка да са вла да си лу гра ви та ци је и на -до ме сти не до ста так кри ла. То су, уз по моћ ма ло плат на ико ноп ца, по ку ша ва ли и Ле о нар до да Вин чи и Фа уст Вран -чић. Не ко ли ко ве ко ва ка сни је па до бран то и омо гу ћа ва, ачо век схва та да му тај ко мад плат на мо же по мо ћи да сеоти сне у ва здух и да по ле ти ко ри сте ћи нај ма ње по кре те„кри ла“, баш као што то чи не и ал ба тро си и ор ло ви.

Ме ња ју ћи об лик из ку по ле у пра во у га о ни, пр во бит нипа до бра ни с по чет ка ше зде се тих го ди на XX ве ка до би ја јубо љу мо гућ ност упра вља ња и бо ље ле тач ке осо би не. По -бољ ша ње су до не ле и ко мо ре ко је су се пу ни ле ва зду хомзбог фор ми ра ња об ли ка, као и сплет ве за за лак ше ру ко -ва ње. Та ко се из па до бран ства раз ви ја па ра глај динг, а пр -во зва нич но на ци о нал но пр вен ство у но вој ди сци пли ниодр жа но је у швај цар ском гра ду Вент ге ну 1981. го ди не.

Ал ма нах стју ар де са и стју ар даПо став ка Му зе ја ва зду хо плов ства у Но ћи му зе ја не

ба ви се са мо па ра глај дин гом. Ове ве че ри Удру же ње ка -бин ско-ле тач ког осо бља Ср би је (УКЛОС) пред ста вља сво јукњи гу „Ал ма нах стју ар де са и стју ар да ЈАТ-а од 1954 до1990. го ди не“. Про мо ци ју тог је дин стве ног шти ва пра тиатрак тив ни про грам то ком но ћи.

Пр ви чо век у ко смо суПре тач но по ла ве ка чо век је пр ви пут на пу стио окви -

ре пла не те и кре нуо у ди рект но ис тра жи ва ње све ми ра. Участ тог ју би ле ја, ва зду хо плов ни му зеј у са рад њи са ам ба -са дом Ру ске Фе де ра ци је пред ста вља из ло жбу „Ју риј Га га -рин, 50 го ди на од пр вог ле та чо ве ка у ко смос“. ƒ

Му зеј ва зду хо плов ства

За пи си о ле те њу

Дом Вој ске Ср би је

Бе о град ске при че

Отва ра ње вра та свечаног са ло на, ко ји чу ва до са дане из ло же ну сли ку Са ве Шу ма но ви ћа – „Цве ће“, „Бе -о град ске при че“ Мо ме Ка по ра, фо то гра фи је во ђа

По кре та не свр ста них и про сла ва три де се тог ро ђен да на се -ри је „Вој ни ци“ – је су, украт ко, са др жа ји ко је је у Но ћи му зе -ја за по се ти о це при пре мио Медија центар „ОДБРАНА” у До-му Вој ске Србије ко је је као кул тур но до бро под за шти томдр жа ве.

Шу ма но вић у свечаном са ло нуЗа ово го ди шњу Ноћ

му зе ја Дом Вој ске Ср би -је пр ви пут по се ти о ци маотва ра вра та све ча нихса ло на. Нај за ни мљи ви јаје амби јен тална целинасвечане сале за ручава-ње коју чине експонатииз у зет не умет нич ке вре -д но сти из прве половинедвадесетог века урађениу дуборезу, ко јa слу жи запри је ме нај ви шег ран га.Ту је изложена сли ка Са -ве Шу ма но ви ћа –„Цве -ће“, ко ја до са да ни је из -ла га на. То изузетно делославног уметника недав-но је ре ста у ри ра но у Републичком заводу за заштиту споме-ника културе.

Ра ђа ње По кре та не свр ста нихЈо сип Броз Ти то, Џа ва хар лал Не хру, Џа мал Аб дел На -

сер и Си ри ма во Бан да ра на и ке са ста ли су се 1961. у Бе о гра -ду на Пр вом са ми ту По кре та не свр ста них. Ка дро ве с тогле ген дар ног су сре та, одр жа ног у Са ве зној скуп шти ни, мо -гу у Но ћи му зе ја да по гле да ју по се ти о ци До ма Вој ске. Нафо то гра фи ја ма из ар хи ве Ме ди ја цен тра „Од бра на“ се по -ред ли де ра Не свр ста них на ла зе и сце не с ули ца Бе о гра дапре по ла ве ка. Из ло жбу пра ти и десетоминутни филм о тојконференцији из архиве београдских „Филм ских новости“.

Изложба слика Мо ме Ка по раБе о град је за Мо му Ка по ра био не пре су шни из -

вор ин спи ра ци је, а срп ска пре сто ни ца од ње га ни јеима ла бо љег хро ни ча ра. Пу бли ка у Но ћи му зе ја имапри ли ку да по гле да ка ко је то слав ни умет ник ви деоиди лу Аде Ци ган ли је, ста ре бе о град ске ку ће и кре -ден це, ули це с ис цр та ним шко ли ца ма и рин ги шпи ли -ма. Сли ке су, углав ном, уља на плат ну, а из ло жба уВе ли кој га ле ри ји но си на зив „Бе о град ске при че“ иотворена је до 15. јуна.

Три де се ти ро ђен дан серије „Вој ни ци“Сто јан Аран ђе ло вић, Ми лу тин Ка ра џић, Ру жи ца

Со кић, Ђор ђе Ба ла ше вић и оста ли по зна ти глум ци супре три де це ни је сни ми ли не ка да по пу лар ну се ри ју„Вој ни ци“, својеврсну претечу телевизијске серије„Војна академија” чије снимање је недавно започето.Тај ју би леј, као и 100 го ди на фил ма у Ср би ји, у ДомуВој ске обе ле жа ва се при ка зи ва њем се ри ја ла о жи во -ту мла дих при пад ни ка ЈНА, сце на ри сте и ре жи се раСтје па на За ни но ви ћа. Пра те ћи филм ски про грам тра -је 210 ми ну та и об у хва та пет на ста ва ка „Вој ни ка“ изпро дук ци је Вој но филм ског цен тра „За ста ва филм“.Про јек ци ји ће при су ство ва ти и по је ди ни но си о циглав них уло га.

Му зи ка и речУ Ве ли кој га ле ри ји До ма Вој ске пу бли ци се, уз

сли ке Мо ме Ка по ра, пред ста вља и ка мер ни са ставУмет нич ког ан сам бла Ми ни стар ства од бра не „Ста -ни слав Би нич ки“. Сво ју издавачку де лат ност прика-заће Ме ди ја цен тар „Од бра на“ у хо лу зда ња у Фран -цу ској ули ци. Из да ња „Од бра не“ и су ве ни ре с обе -леж ји ма Вој ске Ср би је по се ти о ци мо гу да ку пе по по -пу лар ним це на ма. ƒ

Сер геј КОМ НЕ НИЋ

29

ГО ДИ ШЊИ ЦАПО ГИ БИ ЈЕ ПИ ЛО ТА МИ ЛЕН КА ПА ВЛО ВИ ЋА

По ред спо мен-обе леж ја у Ва ље ву, 4. ма ја, одр жанје по мен пу ков ни ку пи ло ту Ми лен ку Па вло ви ћу,ко ман дан ту 204. ло вач ко-ави ја циј ског пу ка, ко ји

1999. у вре ме агре си је НА ТО-а хе рој ски по ги нуо у то кубор бе ног за дат ка, бра не ћи не бо из над Ва ље ва. Ње говМиГ-29 по го ди ле су ра ке те ва здух–ва здух. Пу ков ник Па -вло вић ни је ус пео да се ка та пул ти ра, па се ње гов ави онсру шио на до мак се ла Бу ја чић. Са хра њен је 6. ма ја 1999.на Бе жа ниј ском гро бљу у Бе о гра ду.

По ме ну су при су ство ва ли чла но ви по ро ди це Па вло -вић, пред став ни ци Вој ске Ср би је, МУП-а, СПЦ, Ва ље ва,Осе чи не, те пред став ни ци мно го број них бо рач ких ор га -ни за ци ја и удру же ња. Том при ли ком по ло жи ли су вен цеи ода ли по шту по ги ну лом пи ло ту.

Пу ков ник Ми лен ко Па вло вић од ли ко ван је пост хум -но Ор де ном све тог вла ди ке Ни ко ла ја за из у зе тан хе рој -ски чин и не се бич но жр тво ва ње, ко ји је уру чен ње го вомси ну Не ма њи.

У име рат них дру го ва и ко ле га, о хе рој ској по ги би јипу ков ни ка Па вло ви ћа го во рио је пу ков ник Бра не Кр ња -јић, ко ман дант ло вач ке еска дри ле из са ста ва 204. ва зду -хо плов не бри га де Вој ске Ср би је. На ње гов под виг, у имегра ђа на Ва ље ва, под се тио је гра до на чел ник Зо ран Ја ко -вље вић. Па ра стос је слу жио епи скоп ва љев ски Ми лу тин.

Ука зом пред сед ни ка Са ве зне Ре пу бли ке Ју го сла ви јеМи лен ко Па вло вић пост хум но је од ли ко ван Ор де ном заза слу ге у обла сти од бра не и без бед но сти пр вог сте пе -на и Ор де ном за хра брост. Та ко ђе је уна пре ђен у чинпу ков ни ка. ƒ

Д. СТАНОЈЕВИЋСни мио Ж. ЕМРЕКОВИЋ

ЈУБИЛЕЈ ПО ЛИ ГО НА „НИ КИН ЦИ“

Све ча ним ску пом, 5. ма ја обе ле же но је ше зде сет го ди на по -сто ја ња по ли го на „Ни кин ци“ Тех нич ког опит ног цен тра.Про сла ви су при су ство ва ли др жав ни се кре тар Ми ни стар -

ства од бра не Игор Јо ви чић, по моћ ник ми ни стра од бра не за ма те -ри јал не ре сур се Или ја Пи ли по вић, пред став ни ци Ми ни стар стваод бра не и Вој ске Ср би је, по слов ни парт не ри Цен тра и мно го број -ни го сти.

Ко ман дант по ли го на пот пу ков ник Жељ ко Ки ждо бран ски под -се тио је да је то нај ве ћа ла бо ра то ри ја Опит ног цен тра у ко јој сеоба вља ју сва ис пи ти ва ња на о ру жа ња, му ни ци је и мин ско-екс пло -зив них сред ста ва. Та ко ђе, при ка зао је раз вој по ли го на од осни ва -ња 3. ма ја 1951. до да нас.

Ди рек тор Тех нич ког опит ног цен тра пу ков ник Го ран Сто ја но -вић го во рио је о мо дер ни за ци ји по ли го на, тре нут ном ста њу и пла -но ви ма за по бољ ша ње тех нич ких и ин фра струк тур них мо гућ но -сти. На гла сио је да је цен тар у Ни кин ци ма увек имао огро ман зна -чај за си стем од бра не Ср би је, али да но во вре ме и по тре ба ис пи -ти ва ња са вре ме них сред ста ва на о ру жа ња и вој не опре ме зах те -вао ње го во оса вре ме њи ва ње.

Де таљ на ана ли за по ка за ла је да се мо ра спро ве сти ре ор га ни -за ци ја у обла сти ма без бед но сти, ин фра струк ту ре, ин фор ма тич кепо др шке, људ ских ре сур са и објек ти ви за ци је ме ре ња.

– Без ла жне скром но сти мо же мо да твр ди мо да је, на осно вудо са да шњих ре зул та та у ис пи ти ва њу на о ру жа ња и вој не опре ме исве га што је ура ђе но на мо дер ни за ци ји по ли го на „Ни кин ци“, Тех -нич ки опит ни цен тар по стао нај зна чај ни ја вој на на уч но и стра жи -вач ка ин сти ту ци ја на овом под руч ју Евро пе – ре као је Сто ја но вић.

На так тич ко-тех нич ком збо ру го сти су има ли при ли ку да ви дена о ру жа ње и опре му ко је по се ду је по ли гон, а по себ ну па жњу при -ву као је но ви тро ди мен зи о нал ни мул ти фре квент ни до плер ра дарMFDR 120040. ƒ Н. Д.

КОМЕМОРАЦИЈАУ РЕЉАНУ

Усе лу Ре љан код Пре ше ва обе ле жен је дан ка да је се дам припад ни ка 78. мо то ри зо ва не бри га де по ги ну ло то ком деј ста ваави ја ци је НА ТО-а 1999. го ди не.– Рат ни ко ме не до но си сре ћу, а нај ма ње га же ле вој ни ци, али

ка да до ње га до ђе, они ра ту ју, бра не се бе, из вр ша ва ју на ре ђе ња ибор бе не за дат ке. То су чи ни ли и ма јор Љу би сав Сто ја но вић, ка пе -тан Дра ган Лу кић, ста ри ји вод ник Жељ ко Алар, де се тар Дим че Ста -ме нов, вој ни ци у ре зер ви Алек сан дар По по вић и Ни но слав Ми лен -ков, те вој ник на слу же њу вој ног ро ка Сло бо дан Мир ко вић. Пре 12го ди на по ги ну ли су љу ди ко ји ни ко ме ни су на не ли зло, ко ји су бра -ни ли отаџ би ну и кућ ни праг, во ле ли сво је по ро ди це и вој ску, по -што ва ли др жа ву, би ли ча сни и до сто јан стве ни љу ди – ре као је ко-мандант Четврте бригаде бригадни ге не рал Милосав Си мо вић. ƒ

З . М.

Сом бо ру. Ве ли ко ин те ре со ва ње вој -ни ка за вој ни по зив по твр ди ли су ире зул та ти ан ке те, пре ма ко јој је, ви -ше од 70 од сто вој ни ка на до бро -вољ ном слу же њу вој ног ро ка из ра зи -ло же љу да по ста ну про фе си о нал нивој ни ци. Нај ве ће ин те ре со ва ње је зарад у гар ни зо ну Бе о град на ду жно -сти ма у вој ној по ли ци ји.

Вој на ка ри је раВој ни ке у Дру гом цен тру за обу -

ку у Ва ље ву де таљ но су ин фор ми са -ли пу ков ник Зо ран Пе шић и пред -став ни ци Ко ман де за обу ку, али и на -чел ник Ре ги о нал ног цен тра Ва ље вопу ков ник Дра ган Ко ва че вић.

За ме ник ко ман дан та Дру гогцен тра за обу ку пот пу ков ник Не де -љ ко Пла но је вић из ра зио је за до вољ -ство што је Упра ва за људ ске ре сур -се по се ти ла је ди ни цу упра во у вре -ме сер ти фи ка ци је вој ни ка на за вр -шет ку основ не обу ке.

– Сви вој ни ци ко ји се на ла зе уДру гом цен тру по ка за ли су за до во -ља ва ју ће ре зул та те и са вла да листан дар де по треб не за сти ца ње сер -ти фи ка та за основ ну обу ку, а по се таје при ли ка и да од зва нич них пред -

став ни ка Ге не рал шта ба са зна ју ви -ше о кон кур су за при јем у про фе си -о нал ну вој ну слу жбу – ис та као јепот пу ков ник Пла но је вић.

По сле ин фор ми са ња, вој ни цису у ан ке ти из ра зи ли про фе си о нал -не же ље и оче ки ва ња. Нај ве ћи бројњих ис та као је да же ли да ра ди уКра ље ву и Ва ље ву, а по себ но на ду -жно сти стрел ца.

Раз вод ник Ми ли ца Ко јић за по -сле на је у ва љев ском цен тру од 2009.на ме сту кро ја ча ма ни пу лан та. За вр -ши ла је сред њу хе миј ску-тек стил нушко лу у Шап цу, а пре ан га жо ва ња уВој сци пет го ди на је ра ди ла у ци вил -ству. Бу дућ ност ви ди у да љем уса вр -ша ва њу у срп ској вој сци јер сма трада је си стем од бра не си гу ран по сло -да вац, а ли дер ски курс би ће сле де ћико рак у ње ној ка ри је ри.

За раз ли ку од Ми ли це ко ја имави ше го ди шње рад но ис ку ство у Вој -сци Ср би је, раз вод ник Не над Ја ко -вље вић, ме ха ни чар у Цен тру, на тојпо зи ци ји на ла зи се од 21. мар та. Постру ци је ма шин бра вар и у том по слуима че ти ри го ди не ис ку ства. За ка ри -је ру у Вој сци од лу чио се због бо љихусло ва, бе не фи ци ра ног рад ног ста жаи ве ће си гур но сти. Не над има 27 го -

1 5 . м а ј 2 0 1 1 .

о д б р � н � ј � д и н и ц �

30

Представници Управеза људске ресурсеГенералштаба Војскепосетили су токомаприла центре заосновну обуку уСомбору, Ваљеву иЛесковцу да биинформисали војникена добровољномслужењу војног рока оначину и могућностимазапослења у својствупрофесионалнихвојника у Војсци Србије

Према речима пуковникаЗора на Пешића, из Упра -ве за љу дске ре сурсе,прва ге не ра ција војникана добровољном слу же -

њу во јног рока имала је прилику даса гледа услове и начин пријема у про -фе сио налну војну службу, која су сло -бодна радна места у нашим једи ни -цама, те сазна више о ду жно сти ма ипого дно стима ко је мо гу оства ри тикао про фе си о нал ни вој ни ци али и опер спек ти ви ко ју пру жа за по сле ње уВој сци Ср би је.

– Наш циљ је био да оства ри моне по сре дан увид у сте пен за ин те ре -со ва но сти вој ни ка на до бро вољ номслу же њу вој ног ро ка за при јем у про -фе си о нал ну вој ну слу жбу. Да би смоима ли по у зда не по ка за те ље за да љепла ни ра ње по пу не Вој ске и за вр ше -так про фе си о на ли за ци је, ан ке ти ра -ли смо вој ни ке ко ји су из ра зи ли же -љу да се за по сле у је ди ни ца ма Вој ске– об ја шња ва пу ков ник Пе шић.

Тим по во дом, еки па Упра ве заљуд ске ре сур се и Ко ман де за обу куоб и шла је Пр ви цен тар за обу ку у

Добровољци и професионализација Војске

До бро вољ но с ви зи јом

Снимио Горан СТАНКОВИЋ

ди на, оже њен је и за до во љан рад нимме стом у ка сар ни у Ва ље ву.

По ред вој ни ка ко ји су већ у про -фе си о нал ној слу жби у Вој сци Ср би -је, у Ва ље ву се на до бро вољ ном слу -же њу вој ног ро ка на ла зи око 150 вој -ни ка ко ји су за ин те ре со ва ни да кон -ку ри шу за по је ди на рад на ме ста ко -ји ну ди Вој ска. Мно ги има ју ја сну ви -зи ју о свом ме сту у Вој сци, а не ке одњих мо гу ће је и оства ри ти. На рав но,сви има ју јед ну за јед нич ку же љу –про фе си о нал на вој на ка ри је ра.

Част и привилегијаПре драг Па вло вић, два де се тјед -

но го ди шњи мо мак из Сме де рев скеПа лан ке, одав но се бе ви ди у про фе -си о нал ној вој сци.

– Би ти вој ник за ме не је стечаст. У мар ту сам се при ја вио на до -бро вољ но слу же ње вој ног ро ка. Јошни сам си гу ран шта бих во лео да ра -дим, од лу ку ћу до не ти ка да бу дем са -знао ко ја су рад на ме ста сло бод на.Уве рен сам да ћу у Вој сци про на ћиси гу ран по сао, јер све оно што самдо са да про жи вео то ком слу же њавој ног ро ка ис пу ни ло је мо ја оче ки -ва ња – ис та као је Пре драг.

Дан ка Ман дић за по че ла је умар ту вој ни рок у Ва ље ву. За вр ши лаје сред њу са о бра ћај ну шко лу, за тех -ни ча ра друм ског са о бра ћа ја, а на дасе да ће за по сле ње про на ћи у вој нојпо ли ци ји.

– Основ на обу ка то ком ко је смооспо со бље ни за ру ко ва ње оруж јем исте кли основ на зна ња, спо соб но стии ве шти не ко је су по треб не вој ни ку,ис пу ни ла је мо ја иш че ки ва ња. Ни јеми би ло те шко ни да се при вик нем надру га чи ји на чин жи во та и све оношто зах те ва бо ра вак у ка сар ни. Вој -ска је за ме не иза зов, али и мо гућ ностда про на ђем си гу ран по сао. На дам седа ћу би ти при мље на у вој ну по ли ци -ју, али ако бу де и не што дру го не ћеми сме та ти – ка же Дан ка.

Еки па Упра ве за људ ске ре сур сеоби ла ске за вр ши ла је ин фор ми са њемвој ни ка у Тре ћем цен тру за обу ку уЛе сков цу. Ме ђу вој ни ци ма ко ји сеоб у ча ва ју у тој је ди ни ци вла да по себ -но ве ли ко ин те ре со ва ње за за по сле -ње у Вој сци Ср би је. При ли ком ан ке -ти ра ња, 89 од сто из ра зи ло је же љу

да по ста ну про фе си о нал ци. Пре мањи хо вом ми шље њу, нај по жељ ни јигар ни зон је сте Ниш, а нај а трак тив ни -ја ду жност вој ног по ли цај ца.

Мо ти ва ци ја за по зив про фе си о -нал ног вој ни ка је то ли ко сна жна даје ве ли ки број ан ке ти ра них из ја виода би се слич ним по зи вом ба ви ли и угар ни зо ни ма Бе о град, Но ви Сад иПан че во, иако су при лич но уда ље ниод ме ста у ко ји ма са да жи ве.

– Вој ни ци ма са ко ји ма смо раз го -ва ра ли основ ни мо тив за при ја вљи ва -ње на до бро вољ но слу же ње вој ногро ка је сте мо гућ ност да по сле успе -шног за вр шет ка обу ке кон ку ри шу зане ку од вој нич ких ду жно сти у је ди -ница ма је и по ста ну про фе си о нал ни

вој ни ци. Због то га, Упра ва за људ скере сур се пру жи ла је мла ди ћи ма и де -вој ка ма, пр вој ге не ра ци ји вој ни ка надо бро вољ ном слу же њу вој ног ро ка,све ин фор ма ци је о до са да шњем то купро фе си о на ли за ци је и мо гућ но сти маза за по сле ње у Вој сци Ср би је.

Ан ке том су об у хва ће ни сви вој -ни ци на до бро вољ ном слу же њу вој -ног ро ка, а за при јем у про фе си о нал -ну вој ну слу жбу за ин те ре со ва но јеоко 80 од сто, од че га су 14 од сто же -не. Нај ве ће ин те ре со ва ње по ка за лису вој ни ци у Тре ћем цен тру за обу куу Ле сков цу (89 од сто), док је ин те ре -со ва ње у Пр вом и Дру гом цен тру би -ло под јед на ко, око 70 про це на та –на во ди пу ков ник Пе шић. ƒ

Ни ко ла ДРА ЖО ВИЋ

31

Да ни је ла По по вић је вој ник на до бро вољ ном слу же њу вој ног ро кау Цен тру за обу ку у Ва ље ву. Ве те ри нар ски је тех ни чар и на да се да ће и уВој сци Ср би је про на ћи по сао у стру ци.

– За до вољ на сам обу ком ко ју сам за вр ши ла у Ва ље ву. Усло ви суби ли од лич ни, ко ман ди ри про фе си о нал ци, за хва љу ју ћи чи јем смо тру думно го на у чи ли. Због све га то га сам и од лу чи ла да се за по слим у Вој сци.По сао је сте до бра при ли ку за све оне ко ји тра же си гу ран, ста лан по сао ибез бед ну бу дућ ност – сма тра Да ни је ла.

Кри сти на Ме да ко вић је на по чет ку про фе си о нал не слу жбе. У Дру -гом цен тру за обу ку у Ва ље ву је од апри ла, на ду жно сти бер бе ри на.

– Вој ска је део мог жи во та од ма ле на. Ујак је вој но ли це, та ко да је и тоути ца ло на мо ју од лу ку да „об у чем уни фор му“. Сма трам да вој ска ни је ба ук.Она нас учи ре ду, ра ду и ди сци пли ни, а то су ва жне жи вот не лек ци је. Осимто га, по сао у Вој сци обез бе ђу је број не при ви ле ги је до ко јих се у ци вил нојслу жби те шко до ла зи – здрав стве но и со ци јал но оси гу ра ње, ста лан по сао.Ме ни као мај ци ше сто го ди шњег си на је то нај зна чај ни је – ис ти че Кри сти нако ја је пре за по сле ња у Вој сци ра ди ла се дам го ди на као фри зер.

СВЕ СТРУ КЕ ВО ДЕ У ВОЈ СКУ

Сце на рио срп ско-ру мун скеве жбе „Air solution 2011“пред ви део је фор ми ра њеза јед нич ких здру же них иком би но ва них ва зду хо -

плов них сна га за из во ђе ње ва зду хо -плов них и про тив ва зду хо плов нихопе ра ци ја.

На чел ник Шта ба Ва зду хо плов -ства и про тив ва зду хо плов не од бра неВој ске Ср би је пу ков ник Ду шко Жар -ко вић ис ти че ве ли ки зна чај мул ти на -ци о нал них ве жби, по себ но оних ко јесе од но се на уна пре ђе ње са рад ње уобла сти кон тро ле и за шти те ва зду -шног про сто ра, с об зи ром на по тен -ци јал не те ро ри стич ке прет ње упра воиз ва зду шног про сто ра и крат ко вре -ме за пра во вре ме не ре ак ци је.

Пу ков ник Жар ко вић, ко ман дантза јед нич ке ве жбе одр жа не сре ди -

о д б р � н � п о л и г о н

„AIR SO LU TION 2011“

За шти тава здушногпро сто раУ ва зду шним про сто ри ма Ср би је и Ру му ни је сре ди ном апри ла одр жа на је за јед нич ка ве жба де лаје ди ни ца ва зду хплов ста ва и про тив ва зду хо плов неод бра не две ју су сед них зе ма ља. Циљ ве жбе био је – по ди за ње ни воа опе ра тив них спо соб но сти закон тро лу и за шти ту ва зду шног про сто ра, из во ђе њеопе ра ци ја ва зду хо плов не ва тре не по др шке и по ве ћа ње ин тер о пе ра бил но сти за из во ђе ње мул ти на ци о нал них опе ра ци ја.

Ве о ма не по вољ ни ме те о ро -ло шки усло ви ус ти ца ли су да по -је ди ни са др жа ји ве жбе из без -бед но сних раз ло га ни су ре а ли -зо ва ни.

Ре а ли зо ва но је пре ле та њена шег и ру мун ског ави о на Ан-26на аеро дро ме Ба тај ни ца, од но -сно Кам пиа Тур зи.

То ком пре ле та ло вач ку за -шти ту на шег ави о на Ан-26 пру -жа ли су ру мун ски ави о ни МиГ-21 лан сер у ру мун ском ва зду -шном про сто ру, од но сно ру мун -ског ави о на Ан-26 шти ти ли суна ши ави о ни МиГ-29 у на шемва зду шном про сто ру.

Пла ни ра на ак тив ност бор -бе ног тра га ња и спа са ва ња ан -га жо ва њем хе ли коп те ра Ми-8из са ста ва 204. ва зду хо плов небри га де Вој ске Ср би је и ИАР330 ПУ МА из са ста ва 71. ва зду -хо плов ног ба та љо на (Те ми швар)ре а ли зо ва на је са мо са на шимхе ли коп те ри ма на по ли го нуЧен та.

ЛО ШИ МЕ ТЕ О РО ЛО ШКИУСЛО ВИ

1 5 . м а ј 2 0 1 1 .

Сним

иоИ

. САЛ

ИН

ГЕР

32

ном апри ла, на по ме нуо је да је то комуве жба ва ња, ко је се исто вре ме ноде ша ва ло у ва зду шном про сто ру иСр би је и Ру му ни је, оства ре на ко му -ни ка ци ја и раз ме на по да та ка из ме ђудва ве жбов на опе ра тив на цен тра,та ко да им је у сва ком тре нут ку би лапо зна та си ту а ци ја у ва зду шном про -сто ру, по зи ци ја сва ког ва зду хо пло ваи уче сни ка на зе мљи.

Пре ма ње го вим ре чи ма, при казси ту а ци је у ва зду шном про сто ру од -ви јао се ско ро у ре ал ном вре ме ну,обез бе дио је Ко ман ди ве жбе не пре -ки дан увид у си ту а ци ју и до но ше њепра во вре ме них и ква ли тет них од лу -

ка за упо тре бу сна га, што је сте и те -мељ успе шне кон тро ле и за шти тева зду шног про сто ра.

– Про фе си о на лан од нос и ви сокни во оспо со бље но сти за из вр ша ва -ње основ них на мен ских за да та касвих уче сни ка омо гу ћи ли су успе шноиз во ђе ње ве жбе, уз мак си мал но по -што ва ње ме ра без бед но сти. Ве жбаје, исто вре ме но, би ла до бра при ли -ка за обу ку и тре на жу мла ђих пи ло тана ших ави о на МиГ-21 и МиГ-29, теуве жба ва ње опе ра то ра и офи ци раза на во ђе ње у је ди ни ца ма ва зду -шног осма тра ња и ја вља ња – ис ти чепу ков ник Ду шко Жар ко вић.

По себ но је ука зао на део ве жбеко ји је об у хва тао из во ђе ње опе ра ци -је бор бе ног тра га ња и спа са ва ња.

– По зна то је да на ша слу жбатра га ња и спа са ва ња ко ја де жу расва ко днев но, 24 са та, у са рад њи сДи рек то ра том ци вил ног ва зду хо -плов ства Ср би је, мо же би ти ан га жо -ва на и кад је реч о ци вил ним ва зду -хо пло ви ма. Оче ку је мо да уско ро уопе ра тив ну упо тре бу бу ду уве де надва ре мон то ва на хе ли коп те ра Ми-17, чи ме ће и опе ра ци је тра га ња испа са ва ња би ти ефи ка сни је – ка жена чел ник Шта ба. ƒ

Новица АНДРИЋ

Ко ман дант ве жбе пу ков ник Ду шко Жар ко вић ре као је да су се од но -сом, за ла га њем и струч но шћу то ком пла ни ра ња и из во ђе ња ве жбе ис та -кли ма јор Го ран Ра до са вље вић из Ко ман де ВиП ВО, пот пу ков ни ци Ро бер -то Де ла кро че, Бра не Кр ња јић, Бо јан Ми ло са вље вић и Сла ви ша Па вло вићиз 204. ва зду хо плов не ба зе и ма јор Дра ган Ла кић из 126. бри га де ВО ЈИН.

Као део на шег ти ма у при пре ми и из во ђе њу ве жбе уче ство ва ла су идво ји ца при пад ни ка ва зду хо плов не ком по нен те На ци о нал не гар де Оха ја.

На ве жби су по ред пред став ни ка Ко ман де ВиП ВО уче ство ва ли при пад -ни ци 204. ва зду хо плов не бри га де ко ји су ан га жо ва ли по два ави о на МиГ-29и МиГ-21, че ти ри ави о на „су пер га леб” , и тран спорт ни ави он Ан-26 и двахе ли коп те ра Ми-8. Та ко ђе, уче ство ва ле су 126. бри га да ВО ЈИН и 250. ра -кет на бри га да за про тив ва зду хо плов но деј ство, ко ја је ко ри сти ла ра дар ско-ра чу нар ска сред ства. Укуп но су ан га жо ва на 132 при пад ни ка Вој ске Ср би је.

Ру мун ску ста ну пред ста вља ла су че ти ри ави о на МиГ-21 лан сер и је данАн-26.

Ком плет на ко му ни ка ци ја то ком ле те ња и на во ђе ња из ме ђу по са да ва -зду хо пло ва и офи ци ра за на во ђе ње ре а ли зо ва на је на ен гле ском је зи ку.

АН ГА ЖО ВА НА 132 ПРИ ПАД НИ КАВАЗДУХОПЛОВСТВА

Ве жби на Ба тај ни ци при су -ство ва ли су Ко ман дант ВиП ВОбри гад ни ге не рал Ран ко Жи ваки ко ман дант ва зду хо плов стваРу му ни је ге не рал ма јор Фа ни цаКар ну.

Пр ви љу ди рат них ва зду хо -плов ста ва две при ја тељ ске зе -мље оце ни ли су да су по стиг ну -ти ре зул та ти по твр ди ли зна чајмул ти на ци о нал них ве жби, и са -гла си ли се да та кве ве жбе по -ста ну тра ди ци ја, те да се из во -де сва ке дру ге го ди не.

„Air solution 2011“ је тре ћаве жба ВиП ВО Вој ске Ср би је иВа зду хо плов ства Ру му ни је. Пр -ва је из ве де на 2008, а дру га2009. го ди не.

До го во ре но је да сва ка на -ред на ве жба бу де те мат ски сло -же ни ја.

И ова, као и прет ход не ве -жбе пла ни ра не су и из ве де непре ма стан дар ди ма НА ТО-а.

Ру му ни ја као чла ни ца НА -ТО-а, у окви ру спо ра зу ма сабал тич ким зе мља ма, сво јим рат -ним ва зду хо плов ством обез бе -ђу је њи хов ва зду шни про стор,та ко да има зна чај но ис ку ство уње го вој кон тро ли и за шти ти,ко је успе шно пре но си то ком за -јед нич ких ве жби.

ВА ЗДУ ХО ПЛОВ НАТРА ДИ ЦИ ЈА

Снимио Радослав МИТРОВИЋ

Ци ље виПла ни ра но је да на пред сто је -

ћем струч ном ску пу уче ству ју струч -ња ци из обла сти са о бра ћа ја и тран -спор та Ми ни стар ства од бра не и Вој -ске Ср би је, из стра них ору жа них сна -га са ко ји ма је оства ре на са рад ња утој обла сти, те екс пер ти без бед но -сти са о бра ћа ја из Ре пу бли ке Ср би је.Због по себ ног зна ча ја при су ства ви -со ке де ле га ци је Европ ског ко ми си језа без бед ност друм ског са о бра ћа ја уору жа ним сна га ма – EC RAF, али и по -је ди них ци ље ва овог струч ног ску па,пу ков ник доц. др Жељ ко Ран ко вић,шеф Од се ка за тран спорт и тран -спорт на сред ства у Упра ви за оп штуло ги сти ку, ис ти че да ана ли за ис ку -ста ва стра них ар ми ја у обла сти без -бед но сти са о бра ћа ја на пу те ви ма мо -же умно го ме да ути че на про јек то ва -ње ме ра у сва ком од че ти ри под си -сте ма: чо век – во зи ло – пут – око ли -на за уна пре ђе ње си сте ма без бед но -сти вој них уче сни ка у са о бра ћа ју.

– Же ли мо да до при не се мо по -бољ ша њу обу ке и уса вр ша ва ња про -фе си о нал них во за ча у Ми ни стар ству

од бра не и Вој сци, уна пре ди мо си -стем тран спор та опа сног те ре та, де -фи ни ше мо прав це да љег ра да уобла сти без бед но сти вој них уче сни -ка у са о бра ћа ју и де фи ни ше мо но вустра те ги ју без бед но сти са о бра ћа јау си сте му од бра не. Оче ку је мо иде језа но ве кам па ње за по ве ћа ње без -бед но сти у са о бра ћа ју, као и ам би -ци о зне и ква ли тет не пред ло ге за по -ве ћа ње пре вен ци је у обла сти без -бед но сти на пу те ви ма. У скла ду стим ци ље ви ма, пред ви де ли смо шестте мат ских це ли на струч ног ску па, уокви ру ко јих оче ку је мо ве ли ки бројре фе ра та и из ла га ња по по зи ву алии сло бод них ди ску си ја – ис ти че пу -ков ник Ран ко вић.

По сле до но ше ња „За ко на о без -бед но сти са о бра ћа ја“, у чи јој из ра дису уче ство ва ли и екс пер ти Од се ка затран спорт и тран спорт на сред ства,ство ре ни су усло ви и за пре ци зни јенор ма тив но ре гу ли са ње спе ци фич но -сти Вој ске у обла сти без бед но сти са -о бра ћа ја. Уско ро се оче ку је и до но -ше ње че ти ри пра вил ни ка ко ји туобласт бли же ре гу ли шу у Ми ни стар -ству од бра не и Вој сци Ср би је. То су

1 5 . м а ј 2 0 1 1 .

34

Уор га ни за ци ји Упра ве за оп -шту ло ги сти ку Сек то ра зама те ри јал не ре сур се Ми ни -стар ства од бра не у Вој нојака де ми ји се 26. ма ја одр жа -

ва Пе ти струч ни скуп о без бед но стивој них уче сни ка у са о бра ћа ју. То јејош јед на при ли ка да се струч на иши ра јав ност у Ср би ји под се те да сеу Ми ни стар ству и Вој сци том сег мен -ту без бед но сти по кла ња ве ли ка па -жња. Та кав струч ни скуп ор га ни зу јесе сва ких пет го ди на, с ци љем да сеана ли зи ра ју ме ре до не те ра ди уна -пре ђе ња ста ња у тој обла сти и оце непо стиг ну ти ре зул та ти.

По след њи скуп „Без бед ностпут ног са о бра ћа ја у си сте му од бра -не“, на ко ме је пре зен то ва но око 60струч них ра до ва, одр жан је 2006. го -ди не. У ме ђу вре ме ну, про ме ни ле сусе окол но сти ко је пре о вла ђу ју ћеути чу на без бед ност у са о бра ћа ју,до нет је и но ви „За кон о без бед но -сти са о бра ћа ја на пу те ви ма Ре пу -бли ке Ср би је“ и знат но је по о штре -на ка зне на по ли ти ка, што је, ма кару пр ви мах, до ве ло до ве ће са о бра -ћај не ди сци пли не и сма ње ња бро јане зго да на пу те ви ма Ср би је.

Уочи се ми на ра о без бед но сти

вој них уче сни ка у са о бра ћа ју

По треб не но ве

о д б р � н � б � з б � д н о с т

На пред сто је ћем Струч ном ску пу о без бед но сти вој нихуче сни ка у са о бра ћа ју уче ство ва ће сто ти нак струч ња ка за вој ни тран спорт и без бед ност са о бра ћа ја на пу те ви ма

пра вил ни ци о без бед но сти вој нихуче сни ка у са о бра ћа ју на пу те ви ма, ообу ци и про гра му по ла га ња во зач когис пи та вој них ли ца за во за че мо тор -них во зи ла, о ре ги стра ци ји вој них во -зи ла и о на чи ну вр ше ња кон тро ле ине по сред ног ре гу ли са ња са о бра ћа јавој них во зи ла на пу те ви ма.

На по ри Кад је реч о на по ри ма Ми ни -

стар ства од бра не да се по ве ћа си -гур ност вој них уче сни ка у са о бра ћа -ју на пу те ви ма и сма њи број са о бра -ћај них не зго да, по себ но оних с те -жим по сле ди ца ма, ва ља спо ме ну ти ифор ми ра ње Са ве та за без бед ноствој них уче сни ка у са о бра ћа ју, ко јидва пу та го ди шње, на сед ни ца мараз ма тра ор га ни за ци ју си сте ма без -бед но сти пут ног вој ног са о бра ћа ја ида је пре по ру ке за убла жа ва ње и от -кла ња ње нај сло же ни јих про бле ма утој обла сти.

У скла ду са „Стра те ги јом по ве -ћа ња без бед но сти са о бра ћа ја у Ми -ни стар ству од бра не и Вој сци Ср би -је“ за пе ри од од 2009. до 2012. го ди -

не, Са вет за без бед ност вој них уче -сни ка у са о бра ћа ју, ра ди оства ри ва -ња тог ци ља, по кре ће и мно го број некам па ње. По ред све о бу хват не ак ци -је за по ве ћа но ко ри шће ње си гур но -сних по ја се ва у вој ним мо тор ним во -зи ли ма – „Ве жи по јас – пру жи шан сужи во ту“, ве ли ку па жњу при ву кла јеи кам па ња „Вој ни уче сни ци у са о -бра ћа ју – без ал ко хо ла“.

По др жа на је и ини ци ја ти ва дасе Ми ни стар ство од бра не и Вој скаСр би је укљу че у кам па њу Ауто-мо тоса ве за Ср би је – „Учи ни мо пу те вебез бед ни јим“. На ба вље но је де сетхи ља да све тло бој них пр слу ка, 100

жу тих ро та ци о них све та ла и се дамди ги тал них ал ко-те сто ва за по тре беје ди ни ца и уста но ва Ми ни стар стваод бра не и на ше вој ске.

По ме ну ти на по ри до при не ли суда се број са о бра ћај них не зго да уче -сни ка у са о бра ћа ју вој ним во зи ли мауста ли на оче ки ва ним, ма да не и при -хва тљи вим вред но сти ма. Пред сто је -ћи Струч ни скуп би ће још јед на при -ли ка да они ко ји бри ну о без бед но стивој ног пут ног са о бра ћа ја и ути чу напо ве ћа ње си гур но сти за во ла номпред ста ве но ве иде је и кам па ње ко јесу обе ле жи ле го ди не за на ма. ƒ

Ду шан ГЛИ ШИЋ

иде је и кам па ње

Уче сни ци струч ног ску па рас пра вља ће о си сте му без бед но сти вој нихуче сни ка у са о бра ћа ју, од но сно ње го вој струк ту ри, нор ма тив ној ре гу ла ти -ви и вред но ва њу без бед но сти са о бра ћа ја. Та ко ђе, би ће ре чи о фак то ри мабез бед но сти са о бра ћа ја у Ми ни стар ству од бра не и Вој сци Ср би је и о тран -спор ту опа сног те ре та. Го во ри ће и о обу ци и уса вр ша ва њу вој них во за ча,те по сло ви ма са о бра ћај не вој не по ли ци је. По себ но ће се раз ма тра ти стра -те ги је, про гра ми и кам па ње ко је се од но се на по ве ћа ње без бед но сти вој -них уче сни ка у са о бра ћа ју.

Т Е М Е

си сте ма јед на од ак тив но сти до го во -ре них за јед нич ким про гра мом вој неса рад ње из ме ђу Ср би је и Фран цу ске.

Про грам пред ви ђа три де се такза јед нич ких ак тив но сти у обла сти маобу ке и обра зо ва ња. Об у хва та и уче - шће офи ци ра Вој ске Ср би је у мул ти -на ци о нал ној опе ра ци ји „Ат лан тис”крај оба ла Со ма ли је, а и шко ло ва њека де та из Ср би је на пре сти жној вој -ној ака де ми ји Сен Сир.

Ге не рал Оли ви је ре као је дафран цу ска Коп не на вој ска по се ду јеиз у зе тан ни во зна ња ка да је реч ософт ве ри ма за си му ла ци је, па су та кои фран цу ске је ди ни це у мул ти на ци о -нал ној опе ра ци ји у Ав га ни ста ну ISAFнај пре фор ми ра не на „Ја ну су“, а за -тим и на те ре ну.

– Им пле мен та ци јом си сте ма „Ја -нус” уве ли смо но ву обра зов ну ме то дуко јом се мо же уна пре ди ти ква ли тетобра зо ва ња офи ци ра Вој ске Ср би је –ис та као је на чел ник Вој не ака де ми јебри гад ни ге не рал Мла ден Ву ру на. ƒ

А. А.

Но ва обра зов на ме то да

УЦен тру за си му ла ци је и уче ње нада љи ну Вој не ака де ми је, пр ви путу Вој сци Ср би је и Ми ни стар ству

од бра не, из ве де на је ве жба бри гад ногни воа на си му ла ци о ном софт ве ру „Ја -нус”, чи ме је Цен тар и зва нич но отво -рен. Тим по во дом, Вој ну ака де ми ју по -се ти ла је де ле га ци ја Цен тра за док три -ну упо тре бе сна га Ору жа них сна га Ре -пу бли ке Фран цу ске, ко ју је пред во диоко ман дант Ти је ри Оли ви је.

Ве жбу „Је ди ни ца бри гад ног ни воау на пад ној опе ра ци ји“ из ве ли су слу ша -о ци 57. кла се ко манд но-штаб ног уса -вр ша ва ња Шко ле на ци о нал не од бра -не. Циљ уве жба ва ња био је по ди за њеоспо со бље но сти офи ци ра за ре а ли зо -ва ње кон струк тив них си му ла ци ја опе -ра тив ног ни воа. Ан га жо ва но је осамна став ни ка из Ка те дре опе ра ти ке ишест на став ни ка из Ка те дре так ти кеВој не ака де ми је, 57 слу ша ла ца ко манд -но-штаб ног уса вр ша ва ња, 27 под о фи -ци ра – опе ра те ра на си му ла ци о номсофт ве ру и че ти ри при пад ни ка Цен траза си му ла ци је и уче ње нада љи ну Ака де ми је.

От прав ник по сло ваАм ба са де Ре пу бли кеФран цу ске у Бе о гра ду Фи -лип Си тер из ра зио је за до -вољ ство што је Ср би ја до -би ла моћ но сред ство заобу ку офи ци ра. Под се тиоје да је им пле мен та ци ја тог

1 5 . м а ј 2 0 1 1 .

ш к о л с т в о

36

Посета сту ден атаиз Сло ве ни је

Група од 35 студената Фа кул те таза одбрамбене науке Уни вер зи -тета у Љубљани посетила је не -

дав но Војну академију у Београду.Циљ посете био је да словеначки сту -ден ти сагледају систем војногшколства у Србији.

Начелник Школе националнеодбране Војне академије пуковникМи ле Јелић говорио је о орга ни за ци -ји и систему командовања и ру ко во -ђења Војске Србије, те вој ном шко -ло ва њу у Србији. ƒ

Главн и раб ин Срб ије И сак Асиелод рж ао је пре давање по ла зни -цим а 54. класе генер алш табног

усавр ша в ања Школ е на цион алн еодбр ане. Предавању н а Војној ака де -мији присуств ов ао је и н ач ел ник Ш -ко ле нац ионалне одб ране пук о в никМиле Је лић.

О фицирима 54. класе , к ој и сешко лу ј у за на ј одго ворније дужностиу сис тему одбра не, р абин Ас ие лговорио је о појму безбедности у ре -гио ну југоисточне Европе с аспек тајеврејске заједнице у Србији.

– Религи ја да нас ег зи сти ра у дру -штву ко је пре тен ду је да ње го ви гра ђа -ни бу ду рав но прав ни. На и ме, сва ка ре -ли ги ја има дог му, уче ње од ког се несме од сту пи ти, али ипак нај бо ље ту ма -чи бож ју во љу он да ка да је отво ре наза иде је и ис ку ства дру гих ре ли ги јаили по је ди на ца. Бог је ство рио светпре пун раз ли чи то сти и истин ска ми си -ја сва ког вер ни ка је сте да до при не сепо што ва њу раз ли чи то сти у та квомсве ту, а без бед ност је је дан од ви до ваис ка зи ва ња тог по што ва ња – ре као јера бин. ƒ А. А.

Ка де тиу На пу љу

Гру па од осам на ест ка де та Вој неака де ми је и ВМА, ме ђу ко ји ма јеи пет де во ја ка, бо ра ви ли су не -

дав но у по се ти ко ман ди НА ТО-а заЈу го и сточ ну Евро пу у На пу љу у Ита -ли ји. Го сте из Бе о гра да при мио је ге -не рал-ма јор Ко стас Ко сто у лас, на -чел ник за ре сур се.

Ка де ти ма су при ка за не ко манд -на струк ту ра НА ТО-а, ак ту ел на опе -ра тив на струк ту ра и тре нут не ми си -је у ко ји ма се на ла зе при пад ни ци Ко -ман де. У на пуљ ској ко ман ди при пре -ма се ка дар за бу ду ће опе ра ци је до2013, осми шља ва тран сфор ма ци јаАли јан се и ње но при бли жа ва ње бу -ду ћим чла ни ца ма. У јед ној од тринај ве ће вој не ко ман де у Евро пи, ка -

де ти су са гле да ли по ли тич ке, вој не,еко ном ске и со ци јал не аспек те НА -ТО-а и Парт нер ства за мир.

Пред став ни ци Вој не ака де ми јеи ВМА то ком бо рав ка у На пу љу по -се ти ли су и Ва зду хо плов ну вој ну ака -де ми ју, где им је до ма ћин био ма јорМар ко Фи о ри. На увод ном бри фин -гу го во рио је о на чи ну се лек ци је бу -ду ћих пи ло та, ва зду хо плов них ин жи -ње ра, прав ни ка и при пад ни ка ме ди -цин ских слу жби ита ли јан ског ва зду -хо плов ства, ор га ни за ци ји њи хо вогшко ло ва ња и о на чи ну жи во та наАка де ми ји. Ка де ти ма су де мон стри -ра ни раз ли чи ти об ли ци на ста ве ипри ка за ни ка би не ти у ко ји ма се одр -жа ва на ста ва као и „са ла мо то ри“ иаеро ди на мич ки ту нел. ƒ

Д. Г.

Пре да ва њера би на Аси е ла

По се та Кли нич ком цен тру За греб

На чел ник ВМА пу ков ник проф.др Ма ри јан Но ва ко вић, на по -зив на чел ни ка За во да за пла -

стич ну хи рур ги ју доц. др Да во ра Ми ја -то ви ћа, бо ра вио је не дав но у Кли нич -ком бол нич ком цен тру „Ре бро“ у За -гре бу, по во дом Тре ће ра ди о ни це Хр -ват ске ака де ми је за рак дој ке, ко ју јеор га ни зо ва ла фир ма „Алер ган“.

Том при ли ком, пу ков ник Но ва ко -вић одр жао је ре ви јал но пре да ва ње одо стиг ну ћи ма ВМА у до ме ну ре кон -струк тив не хи рур ги је дој ке. Де мон -стри рао је ме то ду ре кон струк ци је ко -жно-ми шић ним La tis si mus dor si ре -жњем и си ли кон ском ен до про те зомкод па ци јент ки ње ко јој је пре се дамго ди на од стра ње на де сна дој ка збогма лиг ног про це са. Ра ди о ни ци је при -су ство ва ло око 70 слу ша ла ца и уче -сни ка из ви ше зе ма ља Евро пе. ƒ

Ме ђу на род на са рад ња ВМА

Ме ди цин ски струч ња ци из де -сет зе ма ља ју го и сточ неЕвро пе по се ти ли су 28.

апри ла Вој но ме ди цин ску ака де ми јуу Бе о гра ду, у окви ру тро днев не Кон -фе рен ци је вој но ме ди цин ских слу -жби др жа ва тог ре ги о на. Циљ Кон -фе рен ци је био је да се са гле да ју ка -па ци те ти вој но ме ди цин ских слу жбизе ма ља уче сни ца и мо гућ но сти зафор ми ра ње за јед нич ких ме ди цин -ских сна га, као и њи хо во ан га жо ва -ње у ван ред ним окол но сти ма. То компо се те, го сти су са гле да ли ме сто иуло гу ВМА у си сте му од бра не Ср би -је, ње не за дат ке и ак тив но сти, ка па -ци те те и мо гућ но сти. Об и шли су по -

Пр ва пер ку та на ста би ли за ци ја кич ме

На Вој но ме ди цин ској ака де ми -ји у Бе о гра ду 8. апри ла успе -шно је ре а ли зо ва на пр ва опе -

ра ци ја пер ку та не ста би ли за ци је кич -ме у Ср би ји. На че лу спи нал ног ти мако ји је из вео за хват био је пот пу ков -ник др Ми лен ко Са вић, на чел никОд се ка за ин стру мен тал ну ста би ли -за ци ју кич ме Кли ни ке за не у ро хи -рур ги ју ВМА.

За хват се из во ди без кла сич ногопе ра тив ног ре за, ко ри шће њем спе -ци јал них ин стру ме на та по мо ћу ко јихсе убо дом на ко жи при сту па обо ле -лом де лу кич ме. По сле то га се укла -ња обо ле ли сег мент кич ме ног пр -шље на и вр ши фу зи ја, фик са ци ја иста би ли за ци ја кич ме ног сту ба. Опе -ра ци ја се ко ри сти за ле че ње тро ше -ња и око шта ва ња кич ме јер иза зи ва -ју бол у до њем де ла ле ђа при ста ја -њу и хо ду. ƒ

Пре вен ци јаHIV/AIDS у Вој сци

Вој но ме ди цин ска ака де ми ја би лаје недавно до ма ћин акре ди то ва -ног кур са пр ве ка те го ри је по -

све ће ног пре вен ци ји и кон тро ли HIVин фек ци је и AIDS. То је још јед на ак -тив ност у окви ру са рад ње ми ни стар -ста ва од бра не Ср би је и САД на про -јек ту „Пре вен ци ја и кон тро лаHIV/AIDS у Вој сци Ср би је”. Кур су јепри су ство вао 21 здрав стве ни рад -ник, а на ја вље на је еду ка ци ја и обу кајош 25 здрав стве них рад ни ка Вој скеСр би је у обла сти до бро вољ ног по -вер љи вог са ве то ва ња и те сти ра ња наHIV. ƒ

Припремила Зорица СТОШИЋ

Кон грес ин тер вент нихкар ди о ло га

Сре ди ном апри ла у Бе о гра ду одр -жан је сед ми пут тра ди ци о нал ниме ђу на род ни кон грес ин тер -

вент них кар ди о ло га „BA SICS“. Кон грес,ко ји је ор га ни зо вао Фонд Ср би је „Зава ше ср це“, оку пио је ви ше од 400 кар -ди о ло га, ра ди о ло га и кар ди о хи рур га,ме ђу ко ји ма је би ло че тр де се так нај е -ми нент ни јих струч ња ка те обла сти изце лог све та.

То ком ску па из ве де но је ви ше од40 ком плек сних ин тер вен ци ја на ср цу,ко је су уче сни ци, сме ште ни у бе о град -ском хо те лу „М“, мо гли да пра те ви -део-лин ком из опе ра ци о них са ла, и ин -тер ак тив но уче ству ју у ди ску си ја ма.

Ин тер вен ци је су из во ђе не у Кли -нич ком цен тру Ср би је, на Ин сти ту ту„Де ди ње“, у кли нич ко-бол нич ким цен -три ма „Бе жа ниј ска ко са“ и „Зве зда ра“,у Здрав стве ном цен тру „Ва ље во“ и наВој но ме ди цин ској ака де ми ји. На ВМАје из ве де на про це ду ра ен до ва ску лар -не ре кон струк ци је ане у ри зме аб до ми -нал не аор те. Хи рур шку про це ду ру,ужи во пре но ше ну из Ан гио-са ле Ин -сти ту та за ра ди о ло ги ју, из вео је тимра ди о ло га, ва ску лар них хи рур га и кар -ди о ло га. Тра ја ла је 60 ми ну та и про те -кла је без ком пли ка ци ја. ƒ

37

је ди не ор га ни за циј ске це ли не на шевој но здрав стве не уста но ве.

Вој но ме ди цин ску ака де ми ју по -се ти ла је кра јем априла и че тво ро -чла на де ле га ци је САД, ко ју је пред -во дио кон тра ад ми рал Вил јам Ро -бертс. Две стра не из ра зи ле су же љуи спрем ност, али и по тре бу за ус по -ста вља њем би ла те рал не са рад њеиз ме ђу Бе те зде – На ци о нал ног мор -на рич ког ме ди цин ског цен тра у Ва -шинг то ну и ВМА. Ис ти чу ћи ис ку -ство на ших ле ка ра у ле че њу рат нихпо вре да и ра на, али и ис ку ство при -ли ком по сту па ња у ма сов ним ка та -стро фа ма, на чел ник ВМА пу ков никпроф. др Ма ри јан Но ва ко вић пред -ло жио је да рат на хи рур ги ја бу деобласт у ко јој би та са рад ња мо глада се уна пре ђу је. ƒ

з д р � в с т в о

1 5 . м а ј 2 0 1 1 .

Уби ство Оса ме бин Ла де наПише Ми лан МИ ЈАЛ КОВ СКИ

38

Су шти на стра те ги је „скал пе ла“,чи ји је по бор ник са вет ник пред сед ни ка САД за ан ти те ро ри зам Џон Бре нан, је сте обез бе ђи ва ње ква ли тет них оба ве штај них по да та ка, нај пре о во ђа ма те ро ри ста, чи јом упо тре бом се те ро ри сти бес ком про ми сно оне спо со бља ва ју – ли ша ва ју сло бо де или жи во та. Ти ме сеобез бе ђу је да се ан га жо ва њемми ни мал них сна га по сти же мак си ма лан ефе кат, ко ји пр вен стве но има пси хо ло шке ди мен зи је јер на во ди те ро ри стеда бу ду ме ђу соб но сум њи ча ви.

Успек та ку лар ној опе ра ци ји аме рич ких спе ци ја -ла ца – мор на рич ких „Фо ка“, 1. ма ја 2011. уПа ки ста ну уби јен је Оса ма бин Ла ден, во ђа

те ро ри стич ке Ал Ка и де и јед но де це ниј ски аме рич -ки не при ја тељ број је дан. Реч је о спе ци јал ној опе -ра ци ји Оба ми не већ до ка за не ефек тив не про тив -те ро ри стич ке стра те ги је, по зна те као „скал пел -ска“, а раз ли ку је се од про тив те ро ри стич ке стра -те ги је „ма ља“ ње го вог прет ход ни ка Бу ша, ко јој јесвој стве на при ме на ма сов не вој не си ле и ко ја сепо ка за ла као не до вољ но ефи ка сна у Ира ку и Ав га -ни ста ну.

Су шти на стра те ги је „скал пе ла“, чи ји је по бор -ник са вет ник пред сед ни ка САД за ан ти те ро ри замЏон Бре нан, је сте обез бе ђи ва ње ква ли тет них оба -ве штај них по да та ка, нај пре о во ђа ма те ро ри ста, чи -јом упо тре бом се те ро ри сти ли ша ва ју сло бо де илижи во та. Та ква про тив те ро ри стич ка стра те ги ја обез -

Жр тва стра те ги је„скал пел“

бе ђу је да се ан га жо ва њем ми ни мал них сна га по сти -же мак си ма лан ефе кат, ко ји пр вен стве но има пси хо -ло шке ди мен зи је, јер на во ди те ро ри сте да се ме ђу -соб но сум њи че, од но сно у при лич ној ме ри ба ве са мисо бом.

По сле опе ра ци је аме рич ких оба ве шта ја ца испе ци ја ла ца у ко јој је стра дао во ђа Ал Ка и де, мо жесе прет по ста ви ти да ће и оста ле ње не во ђе би тиза бри ну те за вла сти ту без бед ност, те да ће јед нипре ма дру ги ма би ти сум њи ча ви. Ни ко од њих не ћеби ти си гу ран да ли оба ве штај ци над зи ру кре та њењи хо вог глав ног ку ри ра и при пре ма ју ли њи хо вохап ше ње или смак ну ће.

Код мно гих се „упа ли ла си ја ли ца“ због про шло -го ди шњих и ово го ди шњих ефе ка та „скал пел ске“стра те ги је – хап ше ња при пад ни ка не ко ли ко ће ли јаАл Ка и де у Евро пи, на рав но, не по сред но пре из во -ђе ња те ро ри стич ких на па да на „ме ке ме те“ у Бер -ли ну, Па ри зу и Лон до ну, у ко ји ма су пла ни ра ли даброј људ ских жр та ва пре ва зи ђе онај из Мум ба ја(195) пре три го ди не.

По сле по след ње опе ра ци је би ће им ја сни је ка које у пре ци зној ак ци ји, из ве де ној у Се вер ном Ва зи ри -ста ну (Па ки стан) 8. мар та 2010. уби јен Ху се ин ал Је -ме ни, је дан од ва жних опе ра ти ва ца из вр ха Ал Ка и де,а 21. ма ја исте го ди не и ше ик Са ид ал Ма сри, по знаткао Му ста фа Абу ал Ја зид, ко га су сма тра ли за тре ћегчо ве ка Ал Ка и де, али и не ко ли ко вр хун ских опе ра ти -ва ца те ро ри стич ке ор га ни за ци је.

Мо же се прет по ста ви ти да ће Ал Ка и да са да сту -ди о зно пре и спи та ти мно го број не те ку ће и пла ни ра -не зло чи нач ке де лат но сти, не ке од ло жи ти за „по вољ -ни је при ли ке“, а од по је ди них од у ста ти.

Сва ка ко је за оче ки ва ти да ће у но во на ста лимокол но сти ма би ти уз не ми ре ни и при пад ни ци па ки -стан ске вој не оба ве штај не слу жбе (ISI) ко ји су у не ка -квом до слу ху са Ал Ка и дом – „од мет нич ко је згро“.Пре ма про шло го ди шњим аме рич ким оба ве штај нимин фор ма ци ја ма, те ро ри стич ки ко лек ти ви тет „Ха ка нимре жа“ у Па ки ста ну, ко ја је у до слу ху са Ал Ка и дом,пред ста вља ва жну по лу гу ISI и да вла сти Па ки ста на„не же ле или не мо гу да спре че ту спре гу“. Да кле, би -ће сма ње не мо гућ но сти да Па ки стан игра „дво стру куигру“ а ти ме и по ве ћа на ефи ка сност „скал пел ске“про тив те ро ри стич ке стра те ги је. ƒ

с в � т п о г л � д и

39

Pi{eAleksandar RADI]

P A R A L E L E

У сен ци ве сти о

ак ци ји „Џе ро ни мо“

у ко јој су „сил си“

ли кви ди ра ли Оса му

бин Ла де на био је

је дан тех но ло шки

но ви тет по ка зан

на на чин на ко ји су

Аме ри кан ци то

нај ма ње же ле ли –

је ди ни гу би так у

пре па ду би ло је

уни ште ње

хе ли коп те ра

не и ме но ва ног

ти па. Ра ди се о

ле те ли ци о ко јој

не ма ин фор ма ци ја

у отво ре ним

из во ри ма.

стра не зи да ко ји је окру жи вао Бин Ла -де но во по след ње скло ни ште.

По вр ши не оста та ка ле те ли це под -се ћа ју на нео бич не угла сте об ли ке из -ви ђач ког хе ли коп те ра RAH-66 „ко -манч“, чи ји је раз вој об у ста вљен 2004.го ди не. На тој ле те ли ци тре ба ло је дабу ду при ме ње на „стелт“ тех но ло шкаре ше ња ка ква су ви ђе на и код бор бе -них ави о на – по се бан об лик кон струк -ци је и пре маз ко ји ап сор бу је елек тро -

маг нет но зра че ње,али и низ ре ше њаза сма ње ње бу ке иин фра цр ве ног од ра -за.

ТТим ко ји је ра -дио на „стелт“хе ли коп те ри -

ма део је тзв „сканкворкс“ – смр дљи вихпо сло ва, ко ји зазнак има тво ра. Ра -ди се о по себ номпро јек тант ском по -го ну чи јих је ру куде ло и бор бе ниави он F-117A.

Аме ри кан цини шта ни су пре пу -

сти ли ри зи ку и осим из бо ра плат фор -ме за пре воз „сил са“ одр жа ли су тај -ност ме ста ода кле су кре ну ли. То компро до ра, осим „стелт“ ка рак те ри сти ка,учи ни ли су све да се за шти те од от -кри ва ња и евен ту ал ног деј ства и за тосе мо же прет по ста ви ти да су по зна ју -ћи мо гућ но сти па ки стан ске ПВО иза -бра ли нај бе збед ни ју мар шру ту са нај -сла би јим по кри ва њем ра дар ским осма -тра њем и ге не рал но при су ством ору -жа них сна га. Ле те ли су на екс трем нома лој ви си ни ко ри сте ћи ре љеф те ре на.

РРи зик је про ра чу нат, али тре баима ти у ви ду да су сви хе ли коп те ри,укљу чу ју ћи „стелт“, вр ло осе тљи ви нава тру чак и из ауто мат ске пу шке. Услу ча ју „Џе ро ни ма“ ели та аме рич кемор на ри це има ла је не са мо тех но ло ги -ју већ и рат ну сре ћу на сво јој стра ни. ƒ

Тајна Бин ЛаденовогдвориштаННаа уни ште ном хе ли коп те ру змај

ле те ли це, мо то ри и но се ћи ро -то ри из го ре ли су до ста ња у ко -

јем се не мо же пу но то га за кљу чи ти,али очу ва ни су де ло ви ре па са по моћ -ним ро то ром и ста би ли за то ри ма.

За са да је си гур но да су „сил си“ уак ци ју кре ну ли у ле те ли ца ма ни скогра дар ског од ра за. То пу но го во ри осло же но сти аме рич ко-па ки стан скиход но са јер си гур но се ни је оче ки ва лода Бин Ла де но во скло ни -ште има ра дар на кро ву.Ва жна прет по став ка ак -ци је би ла је ин фил тра ци -ја у па ки стан ских ва зду -шни про стор уз из бе га -ва ње от кри ва ња ра дар -ским осма тра њем, углав -ном уре ђа ји ма ко ји во депо ре кло из САД.

У не ким дру гимокол но сти ма Аме ри кан -ци би ве ро ват но ра диза шти те ва жне ми си је иљуд ства пре вен тив нодеј ство ва ли про тив си -сте ма ПВО ко ји би угро -жа вао ле те ли це. То биучи ни ли чак и ако би сеоче ки ва ла не у трал ност др жа ве у чи јисе ва зду шни про стор про ди ре или сеце ни да би по сто јао ба рем сим бо ли чанри зик про тив деј ства.

ААме рич ке елит не је ди ни це увексу чу ва ле по не ки ко мад тех ни кеда ле ко од јав но сти и са да су

има ли адут у „стелт“ хе ли коп те ру.Пре ма по сред ним ин фор ма ци ја ма ора ни јим на сто ја њи ма САД да уве ду уна о ру жа ње „стелт“ хе ли коп тер, прет -по ста вља се да се ра ди о де ри ва туоснов ног ви ше на мен ског хе ли коп те ра„блек хо ук“. Ле те ли ца је то ком ак ци јеоште ће на у, за са да, не ја сним окол но -сти ма, али на вод но ни је пре тр пе ла ве -ће ште те. Да се не би са зна ло о че мусе ра ди, „сил си“ су пре од ла ска из Па -ки ста на уни шти ли глав ни ну ле те ли це,али пре о ста ли део остао је са дру ге

Зва нич них ин фор ма ци ја отех но ло шкој но во сти ко ја сесру ши ла Бин Ла де ну у дво ри -ште за са да не ма. Бу ду ћи да сусним ци са ли ца ме ста ком про -ми то ва ли по сто ја ње но ве ле -те ли це, она ве ро ват но не ћејош ду го оста ти по вер љи вотех нич ко сред ство. Већ су се уре ле вант ним струч ним гла си -ли ма по ја ви ле ано ним не из ја веко је ука зу ју да су „стелт“ хе -ли коп те ри ста ци о ни ра ни у Не -ва ди и да се ра ди о све га триле те ли це и мо жда су све трико ри шће не у ак ци ји.

1 5 . м а ј 2 0 1 1 .

к у л т у р �

40

Престо нич кој пу бли ци пред ста вље на је 51 сли -ка ко је су Мо ми на ра зно вр сна ви ђе ња Бе о гра -да, по чев од иди лич не Аде Ци ган ли је, пре копред ме та из ста рих бе о град ских ку ћа, кре де -на ца, до бе о град ских ули ца са ис цр та ним

шко ли ца ма, раз и гра ним рин ги шпи ли ма...Пре ма ре чи ма ди рек то ра Ме ди ја цен тра „ Од бра на“

пот пу ков ни ка Сла во љу ба Мар ко ви ћа, ме диј ске ку ће ко јаје са За ду жби ном „Мом чи ло Мо мо Ка пор“ при ре ди ла из -ло жбу, Мо мо Ка пор је био ве ли ки при ја тељ вој ске.

– У ма га зи ну „Вој ска“, то ком бом бар до ва ња 1999.го ди не, об ја вљи вао је ко лум ну „Скло ни ште 011“, а те при -че су пре то че не у књи гу ко ја ће би ти про мо ви са на то комиз ло жбе – ис та као је пот пу ков ник Мар ко вић.

Су пру га Мо ме Ка по ра, Љи ља на, ди рек тор За ду жби -не, ре кла је да „би Мо мо си гур но био за до во љан да ви дито ли ко оку пље них љу ди на отва ра њу ње го ве из ло жбе“.Она је ис та кла да је та за ду жби на од свог осни ва ња уче -ство ва ла у број ни ма ак ци ја ма ко је су до при не ле да пре -сто ни ца, о ко јој је Мо ма то ли ко пи сао и сли ка, бу де при -јат ни је ме сто за жи вот.

Исто ри чар умет но сти Ни ко ла Ку со вац, ко ји је иза браосли ке за „Бе о град ске при че“, на гла сио је да је Мо ма био пр -вен стве но цр тач, и да је у сво јим де ли ма во лео да „на пад нене ку иде ју, и да је ду го при ка зу је у сво јим де ли ма“.

– Био је мај стор пор тре та. За со бом је оста вио ве ли киброј пор тре та ко ји све до че о из о штре ном сли кар ском оку,ко је се уоча ва и у ње го вим ли те рар ним де ли ма. Из ме ђу ње -га, ре чи и сли ке, по сто ји те сна ве за, ко ју ће исто ри ча риумет но сти те шко мо ћи да од го нет ну – по ру чио је Ку со вац.

– Зо вем се Мо мо, и то ком це лог жи во та сам ре дов нора дио са мо две ства ри – цр тао сам и пу шио – гла сио је од -ло мак из збир ке „Успо ме не јед ног цр та ча“, ко ји је уме стого во ра про чи та ла глу ми ца и Мо ми на при ја те љи ца Ра даЂу ри чин, при се ћа ју ћи се за јед нич ких тре ну та ка.

Из ло же не сли ке, углав ном у тех ни ци уља на плат ну,де ло ви су број них при ват них ко лек ци ја ма, та ко да ће ве -ћи на, упра во овом из ло жбом – пр ви пут и би ти пред ста -вље на јав но сти.

Пр ву ве ћу са мо стал ну из ло жбу сли ка и цр те жа, Ка -пор је при ре дио у Бе о гра ду тек 1992. го ди не, три де се такго ди на по што је сте као ди пло му сли ка ра у кла си про фе со -ра Не дељ ка Гво зде но ви ћа, на бе о град ској Ака де ми ји ли -ков них умет но сти.

Отва ра ње из ло жбе у До му Вој ске при ву кло је ве ли копа жњу љу би те ља ли ков не умет но сти и по што ва ла ца ства -ра ла штва Мо ме Ка по ра, а ме ђу њи ма су би ли и ака де микМа ти ја Бећ ко вић, сли кар Ми лош Шо ба јић, ре жи сер Алек -сан дар Ман дић, књи жев ник Рај ко Пе тров Но го, ком по зи -тор Зо ран Хри стић, глу мац Не бој ша Кун да чи на, но ви нарПе тар По по вић, пе ва чи ца Ме ри ма Ње го мир и ам ба са дор -ка Ср би је у Сло вач кој Рад ми ла Хру ста но вић.

Из ло жба је отво ре на до 15. ју на, а рад но вре ме Ве ли -ке га ле ри је До ма Вој ске је од 11 до 19 ча со ва. ƒ

Биљана МИЉИЋСнимио Горан СТАНКОВИЋ

У До му Вој ске Ср би је отво ре на из ло жба сли ка Мо ме Ка по ра

Бе о град ске при чеИз ло жба сли ка Мо ме Ка по ра „Бе о град ске при че“ отво ре на је 7. ма ја у Ве ли кој га ле ри ји До ма Вој ске у Бе о гра ду. Реч је о нај ве ћој из ло жби по зна тог сли ка ра и пи сцау на шој зе мљи.

Де таљ са сли ке „Ан ђео са ме ха нич ким кри лом“за штит ни је знак ове из ло жбе а о свом ан ђе лу и свомсли кар ству Мо мо Ка пор је у мо но гра фи ји Мо мо, parlui meme за пи сао:

„Лепо та сли кар ства је упра во у то ме што сли кени ко за у век не мо же да по се ду је и што су оне ра су тепо мно гим до мо ви ма; жи ве свој не за ви сни жи вот, има -ју сво ју пу бли ку, а ис под мно гих од њих од ра ста ју иде ца за ко је су оне не из бри си ви део ен те ри је ра из де -тињ ства. Још се се ћам ура мље не сли чи це из ку ће мо јеба ке у пред со бљу, на ко јој дво је ма ле де це, очи глед носи ро ча ди, др же ћи се за ру ке, пре ла зи кли за во брв ноиз над на бу ја ле ре ке док из над њих леб ди ан ђео ко јиих чу ва. Тај исти ан ђео по стао је и мој за штит ник и онме, леб де ћи, ни је пре стао да шти ти све ове го ди не.“

АН ЂЕО ЗА ШТИТ НИК

41

С � р � д њ � С А Д и С р б и ј �

Је зи ком му зи кеК� д� спо р� зу м� в� њ� р� чи м� з� к� ж�,ко ри сно ј� у по моћ по зв� ти му зи ку.Том ло ги ком слу жи ли су с� му зи ч� риВој ног ор к� стр� Коп н� н� вој ск��вроп ск� ко м�н д� САД и Ум�т нич ког�н с�м бл� Ми ни ст�р ств� од бр� н�„Ст� ни сл�в Би нич ки“, ко ји сукон ц�р ти м� 11. и 13. м� ј�у Б� о гр� ду и Ни шу об� л� жи ли130 го ди н� ди пло м�т ских од но с�САД и Ср би ј�. Н� по ср�д но пр�д пр вин� ступ, р�з го в� р� ли смо с� во ђ� м�т� дв� му зич к� с� ст� в� –пот пу ков ни цом Б�т Стил и м� јо роммр Иго ром Ми тро ви ћ�м.

Ка да пот пу ков ни ца Бет Стил ка же – „на Дру ну“,она за пра во ми сли на срп ску ком по зи ци ју „Маршна Дри ну“. Ме ђу тим, ка да поч не да ди ри гу је Вој -ним ор ке стром Коп не не вој ске Европ ске ко ман деСАД про бле ми у спо ра зу ме ва њу пре ста ју и чи ни

се да срп ски је зик го во ри са вр ше но. Ан самбл, чи ји је онади рек тор, го сто вао је у Ср би ји по во -дом обе ле жа ва ња 130 го ди на ди пло -мат ских од но са САД и Ср би је.

– Знам све га шест срп ских ре чи,али то не пред ста вља пре пре ку приспа ја њу две кул ту ре у са рад њи са ко -ле га ма из Ср би је. Му зи ка је ин тер на -ци о нал ни је зик и уз ње ну по моћ села ко ко му ни ци ра. Но те се исто пи шуи на ен гле ском и на срп ском – узосмех за по чи ње раз го вор пот пу ков -ни ца Стил.

Да се за и ста раз у ме ју, по твр ђу јена чел ник Ан сам бла „Ста ни слав Би -нич ки“ ма јор мр Игор Ми тро вић.

– Са рад ња се раз ви ја у при ја -тељ ском од но су. Љу ди се дру же ипри ват но. То су ве ћи ном мла де осо -бе, при ја те љи су и на Феј сбу ку, из ла -

зе уве че за јед но. На шим го сти ма се за и ста до пао Бе о град– об ја шња ва ма јор Ми тро вић.

Аме рич ки и срп ски ор ке стри по че ли су да са ра ђу ју уја ну а ру ове го ди не, и од та да су за бе ле жи ли ви ше за јед -нич ких на сту па у Бе о гра ду и је дан у Пан че ву.

– Они ни су до шли у Ср би ју без ика кве при пре ме – уапри лу сам био у њи хо вој ба зи „Том сон“ у не мач ком гра дуХај дел бер гу где сам ин тен зив но при пре мао њи хов ор ке -стар за за јед нич ке на сту пе. До пр ве здру же не про бе стре -пео сам ка ко ће све то из гле да ти, али по сле то га сам схва -тио не да је до бро, већ од лич но – оду ше вље но на ста вљама јор Ми тро вић.

Два ор ке стра, са ста вље на од шко ло ва них про фе си о -на ла ца, за јед но из во де хим не обе др жа ве и по пу лар неком по зи ци је ауто ра из раз ли чи тих зе ма ља. Ка да се сви расрп ска хим на, ди ри гент ском па ли цом упра вља пот пу ков ни -ца Стил, а ма јор Ми тро вић је глав но ко ман ду ју ћи код ин то -ни ра ња аме рич ке.

– У Ср би ји смо то пло до че ка ни, а на ше ко ле ге су од -лич ни му зи ча ри. Из во ди мо по пу лар на де ла ко ја пу бли капре по зна је – му зи ку из фил ма „Ра то ви зве зда“, ари је изопе ра „Тра ви ја та“ и „Ма дам Ба тер флај“, Гер шви но ву „Рап -со ди ју у пла вом“, аме рич ки марш „The stars end stri pes fo re -ver“ – каже потпуковница Стил.

Ма јор Ми тро вић сма тра да и у јед ном и у дру гом ор -ке стру по сто је умет ни ци ко ји су бо љи му зи ча ри од сво јихко ле га на по је ди ним ин стру мен ти ма, али да је, ка да поч нуда сви ра ју, све под ре ђе но уза јам ном на до гра ђи ва њу.

– Та да не ма пре пу ца ва ња ко шта зна и ко шта не зна,већ сви по ма жу јед ни дру ги ма – за кљу чу је он.

Два ан сам бла ће и убу ду ће на ста ви ти да са ра ђу ју.Оче ку је се го сто ва ње срп ских му зи ча ра у Не мач кој, а Вој -ни ор ке стар Коп не не вој ске Европ ске ко ман де САД по мо -ћи ће ко ле га ма из Ср би је у тех ни ци и ин стру мен ти ма. ƒ

Сергеј КОМ НЕ НИЋ

За но ве, још бо ље ре зул та те по сло ва ња,пла ни ра се да ље при ла го ђа ва ње ор га ни за ци је ра да исма ње ње тро шко ва,ин тен зив ни ји мар ке тин шки на ступ, по себ но у гар ни зо ни маши ром Ср би је, и на ста вак ула га ња с ци љем по ди за ња ква ли те та услу га, сме штај них и ре кре а тив них

Вој на уста но ва „Та ра“ пред лет њу се зо ну

1 5 . м а ј 2 0 1 1 .

т у р и з а м

42

По год но сти ко је при вла че

Вој на уста но ва „Та ра“ об ја -ви ла је це не за лет њу се зо -ну у сво јим објек ти ма наТа ри и Вр њач кој Ба њи. Иа -ко смо све до ци сва ко днев -

ног по ве ћа ња це на ар ти ка ла, пре све -га хра не, ко је сва ка ко ути чу и на це -нов ник ту ри стич ких и уго сти тељ скихуслу га, „Та ра“ је об ја ви ла це не докра ја го ди не, са тра ди ци о нал ним по -пу сти ма за при пад ни ке Ми ни стар -ства од бра не и Вој ске Ср би је и пла -ћа њем у се дам ра та, че ко ви ма или ад -ми ни стра тив ном за бра ном.

Ди рек тор ВУ „Та ра“ пот пу ков -ник мр Јо ван Ми ја то вић ис ти че да су

це не, у од но су на про шлу го ди ну,по ра сле од пет до мак си мал но 10по сто, за ви сно од ка те го ри је сме -шта ја и на во ди по да так да су це неоно га што ути че на фор ми ра ње хо -тел ске це не по ра сле у про се ку 20по сто. Али, це не за го сте ни су пра -ти ле то по ве ћа ње, а мо гућ но сти суна ђе не, на гла ша ва Ми ја то вић, у уну -тра шњим ре зер ва ма, а не у сма ње -њу ква ли те та услу га. По бољ ша на јеор га ни за ци ја ра да, по ве ћан сте пенис ко ри шће но сти рад ног вре ме на,сма њен број рад ни ка, по ја ча на штед -ња енер ге на та, ве ћи је сте пен ис ко -ри шће но сти на мир ни ца...

При ме ра ра ди, це на сме шта ја удво кре вет ној со би у хо те лу „Омо ри -ка“ про шле го ди не би ла је 2.100 ди -на ра, а за ову се зо ну је 2.300 ди на -ра, што зна чи по ве ћа ње од не кихосам по сто. Ру чак ко ји је био 400ди на ра, са да је 450 ди на ра за онего сте ко ји ко ри сте сме штај на ба зипо лу пан си о на.

До дат на по год ност је ру чак уре но ви ра ном мо те лу „Је ре ми чак“ ко -ји ко шта од 180 до 250 ди на ра. Мо гуга ко ри сти ти и го сти на пла ни ни ко јини су у хо те ли ма ВУ „Та ра“ и то је но -во у по ну ди „Та ре“. Већ је зим ска се -зо на по твр ди ла оправ да ност те ин -

Сни мио Р. ПО ПО ВИЋ

43

ве сти ци је, а ле то би тре ба ло да до -не се још ве ћу по твр ду, оче ку је ди -рек тор Ми ја то вић.

У хо те лу „Омо ри ка“ за лет њусе зо ну ком плет но је ре но ви ра но 58со ба, а у хо те лу „Бе ли бор“ 49 со ба.У „Бе лом бо ру“ це не су на ба зи пан -си о на и ни же су око 15 по сто не го у„Омо ри ци“. За при пад ни ке си сте мапан си он у „Бе лом бо ру“ из но си1.860 ди на ра а мо гу да ко ри сте свешто ну ди и „Омо ри ка“.

У хо те лу „Бре за“ у Вр њач кој ба -њи це не у дво кре вет ној со би у лет -њој се зо ни кре ћу се од 1.820 до2.240 ди на ра, за ви сно од ка те го ри јесо бе. Од мар та про шле го ди не, ка -да су „Бре за“ и ви ла „Сом бор “ ушлеу са став ВУ „Та ра“, мно го је ура ђе нона њи хо вом до те ри ва њу. Тач ни је,ви ла „Сом бор “ је пот пу но ре но ви ра -

Потпуковник мр Јо ван Ми ја -то вић об ја вио је про шле го ди некњи гу „Ме наџ мент у хо те ли јер -ству“, ко ји је на по је ди ним ви со -ко школ ским уста но ва ма увр штену уџ бе нич ку ли те ра ту ру. У књи зису на шла ме ста и вред на ис ку -ства из ру ко во ђе ња успе шнимту ри стич ким ком плек сом ка кав јеВој на уста но ва „Та ра“. Број необа ве зе не до зво ља ва ју, али је,ка же, у пла ну на ста вак ис тра жи -вач ког ра да ко ји би мо гао би ти ипред мет док тор ске ди сер та ци је.

МЕ НАЏ МЕНТ УХО ТЕ ЛИ ЈЕР СТВУ

на и по сле де се так го ди на по ну ђе наго сти ма, а ре но ви ра њем 60 соба ишест апартмана у „Бре зи“ побољ -шан је квалитет смештаја, тако даће она по но во кон ку ри са ти за нај -по се ће ни ји хо тел у Ба њи. Про шлего ди не био је дру ги по по пу ње но -сти, по сле „Мер ку ра“ ко ји је издрав стве ни цен тар.

Ди рек тор Ми ја то вић за до во -љан је по се том за ус кр шње и пр во -мај ске пра зни ке јер су ка па ци те тиби ли по пу ње ни пре ко 90 по сто. Оноче ку је да ово ле то на Та ри и у Ба -њи бу де успе шно. Објек ти ВУ „Та -ра“ тра ди ци о нал но има ју до бру по -пу ње ност у се зо ни, а мо же се ра чу -на ти и на ве ћу ван пан си он ску по -

тро шњу због до дат но обо га ће нихса др жа ја.

А „Та ра“ за но ве, још бо ље ре -зул та те, пла ни ра да ље при ла го ђа ва -ње ор га ни за ци је ра да и сма ње њетро шко ва, ин тен зив ни ји мар ке тин -шки на ступ и на ста вак ула га ња сци љем по ди за ња ква ли те та услу га,сме штај них и ре кре а тив них. ƒ

Р. МУТАВЏИЋ

Ди рек тор ВУ „Та ра“ мр Јо ванМи ја то вић ис ти че же љу да се це -не и усло ви пла ћа ња, ко ли ко јегод то мо гу ће, при бли же при пад -ни ци ма Ми ни стар ства од бра не иВој ске Ср би је. С тим у ве зи он на -ја вљу је, у окви ру ши ре мар ке тин -шке кам па ње, по се те ве ћим гар -ни зо ни ма у Ср би ји и пред ста вља -ње оно га што „Та ра“ ну ди, јер,ка ко ка же, при пад ни ци си сте маче сто и не зна ју шта и ка ко ну ди -мо, а они за пра во има ју та кве по -год но сти да им је од мор и опо ра -вак у објек ти ма „Та ре“ бли жи не -го што мо жда ми сле под ути скомове кри зе.

ПОПУСТИЗА ПРИ ПАД НИ КЕМО И ВС

„Злат на бу кли ја“ сни ма те љуЖар ку Пе ке зуВој но филм ски цен тар „За ста ва

филм“ до бит ник је два нај ве ћа при -зна ња на Ше стом ме ђу на род номфе сти ва лу до ку мен тар ног фил ма„Злат на бу кли ја“.

Филм „Из ме ђу ка ме на и не баРов ца“ у ре жи ји Жар ка Пе ке заосво јио је гран при жи ри ја за нај бо -љи филм фе сти ва ла, док је филм„Бе се да“ у ре жи ји Ми лу на Ву чи ни -ћа осво јио „Злат ну бу кли ју“ за те муотаџ би на.

Фести вал до ку мен тар ног фил -ма „Злат на бу кли ја“ одр жан је у Ве -ли кој Пла ни крајем апри ла. Од 76фил мо ва ко ји су кон ку ри са ли за зва -нич ни про грам, се лек ци ју је про шло20 фил мо ва. Вој но филм ски цен тар„За ста ва филм“ уче ство вао је са че -ти ри до ку мен тар на фил ма: „Ду гапло вид ба“ и „Ле то пис Гар де“ у ре -жи ји Мар ка Ж. Ни ко ли ћа, „Бе се да“у ре жи ји Ми лу на Ву чи ни ћа и „Из ме -ђу ка ме на и не ба Ров ца“ у ре жи јиЖар ка Пе ке за.

Циљ фе сти ва ла је да под стак непро дук ци ју и ауто ре на ства ра ње ине го ва ње до ку мен тар ног жан ра. ƒ

По до ла ску у Њу јорк и на кон што је про шаори го ро зну кон тро лу аме рич ке ими гра ци о неко ми си је, Ми хај ло Пу пин је пр ву ноћ у Но вомсве ту пре спа вао у при хва ти ли шту за ими -гран те. Већ тог, пр вог ју тра, знао је да по чи -

ње но во раз до бље у ње го вом жи во ту, ко је ће би ти ис пу -ње но ве ли ком, ду го трај ном бор бом да у тој сре ди ни неса мо оп ста не, већ и да по ста не учен и угле дан чо век. Нај -пре је тре ба ло на ћи по сао, па се Пу пин, уз по моћ но во -сте че ног при ја те ља, об рео на бро ду с ко јег је тре ба ло ис -то ва ри ти ро бу. За тим је ра дио на фар ба њу брод ске опла -

1 5 . м а ј 2 0 1 1 .

ф � љ т о н

Великани светске науке: Михајло Пупин (2 )Пише Влада РИСТИЋ

44

Сти гав ши у њу јор шку лу ку и су о чив ши се сари го ро зном ими гра ци о ном ко ми си јом, ко ја гаума ло ни је вра ти ла та мо ода кле се упу тио уАме ри ку, Ми хај ло Пу пин вр ло бр зо схва та даму пред сто ји ду го трај на бор ба да у но вој сре ди ни оп ста не и по ста не учен и угле дан чо век. Ди пло ми ра ње на Уни вер зи те ту Ко лум би ја у Њу јор ку, уса вр ша ва ње у Кем бри џу и од бра на док тор ске ди сер та ци јена Бер лин ском уни вер зи те ту, би ли су пр ви ко ра ци ка оства ре њу те ве ли ке же ље, а по вра так на Уни вер зи тет Ко лум би ја, са да каопро фе со ра и осни ва ње вла сти те ис тра жи вач кела бо ра то ри је, на ста вак хо да на ста зи слав них.

те, уто ва ру угља, кре че њу по друм ских про сто ри ја и у њу -јор шкој фа бри ци би скви та, у ко јој убр зо до би ја и стан упот кро вљу. Ту се Пу пин упо зна је, а ка сни је и спри ја те љу -је, с јед ним вр ло обра зо ва ним чи нов ни ком, ко ји је ве о мадо бро по зна вао грч ки и ла тин ски, а за тим и ен гле ску исвет ску књи жев ност.

Са знав ши да Пу пин же ли да на ста ви сту ди је, ра до муну ди по моћ око пра вил ног из го во ра ен гле ских књи жев нихре чи (по себ но кад је реч о дик ци ји) и пред ла же да че шћеод ла зи у по зо ри ште, где ће му глум ци от кри ти мно ге тај -не ен гле ског књи жев ног је зи ка. Све то по мо гло је Пу пи ну

Сту дент и про фе сор наКолумби ји

да се што ва ља ни је при пре ми за по ла га ње при јем ног ис пи -та на Уни вер зи те ту Ко лум би ја у Њу јор ку. Осим што је до -бро са вла дао грч ки, ла тин ски и не ке при род не на у ке, Ми -хај ло је мо гао на па мет да из го во ри Де кла ра ци ју о не за ви -сно сти, до бро је про у чио аме рич ки Устав и ре ци то вао сти -хо ве Шек спи ра, Ге теа и још не ких свет ских ли те рар них ве -ли ка на. Про дро је у су шти ну Тин де ло вог на уч но тех нич когшти ва (Џон Тин дал, Ирац, ве ли ки по пу ли за тор на у ке, пи -сац књи га „О то пло ти“ и „О све тло сти“), а че сто је биопри су тан и на пре да ва њи ма на ко ји ма је вр ло на дах ну того во рио Хен ри Вард Би чер, брат Хен ри је те Би чер, аутор ке„Чи ча То ми не ко ли бе“.

На Ко лум би ја уни вер зи те ту При пре му за по ла га ње при јем ног ис пи та Пу пин је схва -

тио вр ло озбиљ но. Кра јем сеп тем бра 1879. по чео је са по ла -га њем по је ди них пред ме та, а са мо не ко ли ко да на ка сни јести гло му је оба ве ште ње да је при мљен у та ко углед ну обра -зов ну уста но ву ка кав је био Уни вер зи тет Ко лум би ја. Био је,уз то, осло бо ђен пла ћа ња вр ло ви со ке шко ла ри не.

Пр ву го ди ну сту ди ја Пу пин је за по чео са не што ви шеод 300 до ла ра у џе пу, па је, за раз ли ку од дру гих сту де на тако ји су, углав ном, до ла зи ли из бо га ти јих по ро ди ца, мо раода во ди ра чу на о сва ком цен ту. На пр вим лет њим фе ри ја -ма ра дио је као ко сац и за ра дио 75 до ла ра што је, ра чу на -ју ћи две нов ча не на гра де од по 100 до ла ра, ко је је на кра јушкол ске го ди не до био као нај бо љи сту дент у по зна ва њугрч ког је зи ка и ма те ма ти ке, би ло са свим до вољ но за на -ста вак сту ди ја.

На дру гој го ди ни осно вао је сту дент ску гру пу „Ок та -гон“, ко јој је по ма гао (а и на пла ћи вао) да лак ше са вла да јупред ме те из грч ког и ма те ма ти ке, што му је, осим фи нан -сиј ске до би ти, омо гу ћи ло да се о ње го вом зна њу и спо соб -но сти чу је не са мо на уни вер зи те ту, не го и у гра ду. До барглас је, ка ко сам Пу пин ве ли, до про до уши ју јед ног од по -кро ви те ља Уни вер зи те та Ко лум би ја – Лу и са Ра тер фор да –ко ји га је за мо лио да се при хва ти под у ча ва ња ње го вогмла ђег си на, Вин тро па, ко ме, у по чет ку, „сту ди је ни суишле“, та ко да је пре ти ла опа сност уда ља ва ња са уни вер -зи те та. Пу пин се тог по сла озбиљ но при хва тио, на мет нув -ши свом мла ђем ко ле ги вр ло строг ре жим жи во та и ра да,тру де ћи се да му по јед но ста ви на став но гра ди во ка ко бига лак ше усво јио. Вин троп је по ло жио све ис пи те ко ји суби ли услов за упис пр ве го ди не сту ди ја, што је ње гов отацЛу ис Ра тер форд умео и те ка ко да це ни, па је Ми хај лу ка -сни је по мо гао да до би је сти пен ди ју за пост ди плом ске сту -ди је.

Уче ње Ми хај лу ни је ни ка да па да ло те шко. Сво ју на да -ре ност је ис по љио и на тре ћој го ди ни сту ди ја ка да је иза -бран за пред сед ни ка сту дент ске ор га ни за ци је, иако му јепро тив кан ди дат био сту дент из вр ло по зна те аме рич ке по -ро ди це. Пу пи на је по себ но це нио про фе сор фи зи ке Руд.Он је, за јед но са Ра тер фор дом и пред сед ни ком Уни вер зи -те та Ко лум би ја По лом Бар нар дом, сма трао да Ми хај ла Пу -пи на, вр ло да ро ви тог сту ден та, тре ба по сле ди пло ми ра њадо шко ло ва ти и за др жа ти га на њи хо вом уни вер зи те ту каопро фе со ра, пред ло жив ши да му се обез бе ди и го ди шњасти пен ди ја у из но су од 500 до ла ра.

На Кем бри џуПу пин је на Уни вер зи те ту Ко лум би ја ди пло ми рао

1833. го ди не, го то во у исто вре ме ка да је сте као и аме рич -ко др жа вљан ство. Све ча ност, ор га ни зо ва на по во дом уру -чи ва ња ди пло ма, оста ла му је у ду бо ком се ћа њу, нај презбог то га што се све зби ва ло у при су ству ве ли ког бро јауглед них зва ни ца – пред став ни ка град ских вла сти, ин ду -стри ја ла ца, про фе со ра, сту де на та и њи хо ве род би не ишто је пред сед ник Бар нард из у зет но по хвал но го во рио омла дом Пу пи ну, из ра зив ши на ду да је пред њим ле па бу -дућ ност и успе шна ка ри је ра.

Ни је се пре ва рио. Пу пин је као сту дент че твр те, за вр -шне го ди не, ис по љио ве ли ко за ни ма ње за Фа ра де је ву те о -ри ју и до стиг ну ћа с под руч ја елек тро маг нет ске ин дук ци је,ко ју је де таљ но, ма те ма тич ки, раз ра дио на ста вљач Фа ра -де је вог уче ња Џејмс Клерк Мак свел у свом кла сич ном де лу„О ди на мич кој те о ри ји елек тро маг нет ског по ља“. Реч је оње го вој по зна тој те о ри ји о елек тро маг нет ским та ла си ма(ко ји ма је об у хва ће на и ви дљи ва све тлост).

То је, сва ка ко, био раз лог да за пост ди плом ске сту ди -је Пу пин иза бе ре ста ри уни вер зи тет ски цен тар у Ен гле скоји је де но од сре ди шта на уч не ми сли у ко ме су жи ве ли иства ра ли Њутн и Мак свел. Пут Ен гле ске и Кем бри џа Пу -пин је кре нуо из њу јор шке лу ке 1883. го ди не. Из оне истелу ке у ко ју је пре де вет го ди на (1874) упло вио, го то во про -мр зао, скри вен у пот па лу бљу. Са да је, ме ђу тим, све би лодру га чи је. У Евро пу је Пу пин пу то вао са ди пло мом по зна -тог аме рич ког уни вер зи те та и др жа вљан ством јед не ве ли -ке, моћ не, зе мље. Уз то, но сио је и ле пе пре по ру ке пред -сед ни ка Уни вер зи те та Ко лум би ја и ње го вих на став ни ка зако ле ге у Ен гле ској.

Пр ви су срет у Кем бри џу Пу пин је имао са про фе со -ром В. Џ. Ни ве ном, са Три ни ти ко ле џа, ко ји му је пред ста -вио усло ве и на чин сту ди ра ња и по кло нио Кем пе ло ву књи -гу „Мак све лов жи вот“. Не што ка сни је, по што је на шаосме штај, наш бу ду ћи на уч ник, про на ла зач и ху ма ни стаопре де љу је се за сту ди је на Кингс ко ле џу, а да би се мо гаоба ви ти те о риј ском фи зи ком, по себ но Мак све ло вом те о ри -

45

На Колумбија унивезитету Пупинова лабораторија отворе-на је 1927. године

јом маг не ти зма, при хва та пред лог про фе со ра Ни ве на дасе ја ви Џо ну Едвар ду Ру ту, про фе со ру са Пи тер ха ус ко ле -џа, из ван ред ном ма те ма ти ча ру, на чи јим је пре да ва њи мана док на дио све оно што је у ма те ма ти ци про пу стио, сте -кав ши ма те ма тич ка зна ња без ко јих не би мо гао ни да за -ми сли про дор у би ло ко је под руч је при род них на у ка, по го -то ву не у на у ку о елек три ци те ту.

Сти пен ди ста Тин да ло вог фон да Шко ло ва ње на Кем бри џу при лич но је за мо ри ло Пу -

пи на, ко ји, од мо ра ра ди, од ла зи у јед но ма ло ме сто наоба ли Атлан ти ка, у Фран цу ској (дан пу то ва ња уда ље но одКем бри џа) у ко ме ан га жу је про фе со ра фран цу ског, та кода је по сле два ме се ца уче ња мо гао да ка же ка ко је овла -дао осно ва ма „је зи ка ди пло ма та“. По по врат ку у Кем бриџпро у ча ва Мак све ло ву те о ри ју маг не ти зма, а пре да ва ња изма те ма тич ке фи зи ке, дво ји це по зна тих про фе со ра, лор даРеј ли ја и Џор џа Сто ук са, го то во да ни је про пу штао. И са -мо што су та пре да ва ња за вр ше на, Пу пи ну сти гло је пи -смо са Уни вер зи те та Ко лум би ја у ко ме га оба ве шта ва ју даје по стао је дан од сти пен ди ста Тин да ло ве фон да ци је. По -зна ти ен гле ски на уч ник то га до ба Џон Тин дал (1820–1893)осно вао је фон да ци ју из ко је су да ро ви ти сту ден ти ипост ди плом ци мо гли да до би ју по 500 до ла ра го ди шње засво је уса вр ша ва ње. Пу пи на су стал но за о ку пља ле ми сли оекс пе ри мен тал ним ис тра жи ва њи ма што су се од ви ја ла упо је ди ним, углав ном уни вер зи тет ским ла бо ра то ри ја ма,ме ђу ко ји ма је, кад је реч о Кем бри џу, Ке вен ди шо ва (Хен -ри Ке вен диш, 1731–1810) сва ка ко би ла нај по зна ти ја. Иакоје њен управ ник, по сле смр ти Хен ри ја Ке вен ди ша, по стаоЏим Том сон, фи зи чар свет ског фор ма та, по знат по от кри -ћу елек тро на, Пу пин се, по што се прет ход но по са ве то ваоса Џо ном Тин да лом, чи ју је сти пен ди ју до би јао, од лу чиоза, та ко ђе, вр ло углед ну уни вер зи тет ску ла бо ра то ри ју уБер ли ну, ко ју је во дио ис так ну ти про фе сор екс пе ри мен -тал не фи зи ке Хер ман Хел мхолц (1821–1894) је дан од нај -ве ћих фи зи ча ра 19. ве ка.

От кри ће елек тро маг нет ских та ла саУ бер лин ској уни вер зи тет ској ла бо ра то ри ји Пу пин,

из у зет но за до во љан, про у ча ва са вре ме не ме то де у ко јесу, осим те о риј ских раз ма тра ња, утка не ра зно вр сне екс -пе ри мен тал не ве жбе. Ту се по дроб но упо зна је и са те о -риј ским ра до ви ма про фе со ра Хел мхол ца, ве за ним уз Фа -ра де је ва и Мак све ло ва от кри ћа. Пу пин је, до ду ше, по о -дав но имао у ру ка ма две по пу лар не Мак све ло ве књи ге(„Те о ри ја то пло те“ и „Ма те ри ја и кре та ње“), али је, текка да се упо знао са Хел мхол цо вим пре да ва њи ма, за кљу чиода је истин ски схва тио ма те ма тич ко-фи зич ку срж на стан -ка елек тро маг нет ских та ла са.

На пост ди плом ским сту ди ја ма на Бер лин ском уни вер -зи те ту Ми хај ло Пу пин про вео је без ма ло пу не че ти ри го ди -не. У по чет ку је из ра зио же љу да док тор ску ди сер та ци јуусме ри ка про у ча ва њу но во от кри ве них елек тро маг нет скихта ла са, али му је про фе сор Хел мхолц пред ло жио да се при -хва ти ис тра жи ва ња у ве зи са фи зич ком хе ми јом, ко ја сеупра во у то вре ме „из дво ји ла“ у по себ ну на уч ну гра ну.

Док тор ску ди сер та ци ју, на сло вље ну са „Осмот скипри ти сак и ње гов од нос пре ма сло бод ној енер ги ји“, Пу -пин је вр ло успе шно од бра нио по чет ком сеп тем бра 1889.го ди не. За тим се вра ћа у Аме ри ку, на Оде ље ње за елек -тро тех ни ку њу јор шког Уни вер зи те та Ко лум би ја, на ко мена сто ји да сту ден ти ма пре не се што ви ше од оно га што јена у чио у европ ским ис тра жи вач ким ла бо ра то ри ја ма ко јесу ду го рас по ла га ле ве ли ким на уч ним по тен ци ја лом и би -ле, за оно вре ме, да ле ко бо ље опре мље не од аме рич ких.

Су во пар на и до не кле ап стракт на пре да ва ња мо гла сусту ден ти ма да при ву ку па жњу и да им олак ша ју сти ца њено вих зна ња са мо ако су би ла пра ће на екс пе ри мен тал нимве жба ма, та ко да је Пу пин на сто јао да што пре до ђе дока кве-та кве ла бо ра то ри је. Ре ше ње тог про бле ма ви део јеу јед ној од про сто ри ја у дво ри шној згра ди Уни вер зи те таКо лум би ја у ко јој су се на ла зи ли, углав ном, за ста ре ли уре -ђа ји (по је дан ге не ра тор јед но смер не и на из ме нич не стру -је, за тим не ка кав, до брим де лом, „рас ко ма дан“ мо тор ине ко ли ко за ста ре лих мер них ин стру ме на та). Све је то, ка -ко је сам Пу пин на пи сао у свом ауто би о граф ском де лу,би ло „ви ше не го јад но“ у по ре ђе њу са опре мом ко ја му јеби ла на рас по ла га њу у ла бо ра то ри ји Бер лин ског уни вер -зи те та.

Тре ба ло је, да кле, по че ти из по чет ка и за ста ре лу ла -бо ра то ри ју пот пу но пре у ре ди ти и оспо со би ти је, не са моза прак тич не ве жбе сту де на та елек тро тех ни ке, већ и зана уч на ис тра жи ва ња, без ко јих ни је мо гућ ни ка кав на пре -дак у уни вер зи тет ској на ста ви, а ни у из во ђе њу огле да ко -јим би се прак тич но по твр ди ла не ка те о риј ска са зна ња. ƒ

(На ста вак у сле де ћем бро ју)

1 5 . м а ј 2 0 1 1 .

ф � љ т о н

46

Пот крај 19. ве ка по зна ти ин ду стри ја лац и вла сникши ром пла не те по зна тог кон цер на „Си менс“, вла сти -тим сред стви ма осни ва Фи зич ко-тех нич ки ин сти тут, аза пр вог ди рек то ра по ста вља упра во про фе со ра Хер -ма на Хел мхол ца, ко ји је умно го ме до при нео да се у тојна уч но и стра жи вач кој уста но ви одр жа ва ју ре дов несед ни це Дру штва за фи зи ку, ко је је оку пља ло већафир ми са не на уч ни ке. Сед ни ца ма је при су ство вао иМи хај ло Пу пин, што је за јед ног мла дог ис тра жи ва ча идок то ран та би ла из у зет на част.

Нај зна чај ни ја сед ни ца Дру штва за фи зи ку одр жа -на је 1887. го ди не, ка да је са оп ште но да је мла ди фи -зи чар и про фе сор Уни вер зи те та у Кар лсру еу Хајн рихХерц от крио елек тро маг нет ске та ла се, чи ме је Мак -све ло ва те о ри ја о елек тро маг нет ским по ја ва ма до би лаи екс пе ри мен тал ну по твр ду. Био је то, ујед но, и по че -так раз во ја јед не но ве обла сти у на у ци и тех ни ци, ко -јој је не што ка сни је мно го до при нео и наш Ни ко ла Те -сла. До стиг ну ћа у тој на уч ној обла сти, на ро чи то онако ја се ти чу ра ди ја и те ле фо ни је, од кључ ног је зна ча јаза са вре ме ну ци ви ли за ци ју.

ПО ТВР ДА ТЕ О РИ ЈЕ

ЛАГ БАОМЕРПра зник се сла ви у знак се ћа ња на по -

бе ду Бар Кох бе над Ри мља ни ма и пре ста -нак ку ге ко ја је за вла да ла ме ђу уче ни ци маРа би ја Аки бе (дру ги век пре но ве ере). За тосе на зи ва и пра зни ком уче ни ка, то ком ко јегсе пре ки да жа лост уоби ча је на за вре ме се -фи ре, па се мо гу оба вља ти вен ча ња.

По сто ји ве ро ва ње да је на Лаг ба о -мер умро Ра бин Ши мон бар Јо јај, ко ји сесма тра ауто ром ка ба ли стич ке књи ге Зо ар.У Изра е лу на тај дан хи ља де вер ни ка по се -ћу ју ње гов гроб. ƒ

СВЕТИ ЋИРИЛО ИМЕТОДИЈЕДва бра та ро ђе на су у Со лу ну, у ку ћи

зна ме ни тих, бо га тих и по ште них ро ди те ља.Ста ри ји брат Ме то ди је про вео је као офи -цир де сет го ди на ме ђу ма ке дон ским Сло ве -ни ма и та ко на у чио сло вен ски је зик. По по -врат ку у Грч ку за мо на шио се, а не што ка -сни је у ма на сти ру му се при дру жио и мла ђибрат Ки ри ло (Кон стан тин).

Ка да је ха зар ски цар Ка ган тра жио одца ра Ми ха и ла про по вед ни ке хри шћан скере ли ги је, он му је по слао бра ћу Ћи ри ла иМе то ди ја, ко ји су убе ди ли нај пре ха зар скогца ра, а за тим и на род пре ве ли у хри шћан -ство. По по врат ку у Ца ри град са ста ви ли сусло вен ску азбу ку од 38 сло ва и по че ли дапре во де цр кве не књи ге с грч ког на сло вен -ски је зик. На по зив кне за Рас ти сла ва оти -шли су у Мо ра ви ју да ши ре ве ру Хри сто ву, аумно же не цр кве не књи ге по де ли ли све ште -ни ци ма да из њих уче омла ди ну.

На па пин по зив сти гли су у Рим, где сеЋи ри ло раз бо лео и умро 14. фе бру а ра 869.го ди не. Ме то ди је се вра тио у Мо ра ви ју ина ста вио ши ре ње ве ре ме ђу Сло ве ни ма сведо сво је смр ти 6. апри ла 885. го ди не. ƒ

47

ВЕРСКИ ПРАЗНИЦИ15. – 31. маја

Православни19. мај – Пре нос мо шти ју

Све тог Са ве 21. мај – Све ти апо стол и је ван ђе лист

Јо ван Бо го слов22. мај – Пре нос мо шти ју Све тог оца

Ни ко ла ја 24. мај – Св. Ћи ри ло и Ме то ди је,

Св. Ни ко дим Срп ски29. мај – Све ште но му че ник Те о дор

Вр шач ки, му че ник Ву ка шин

Јеврејски22. мајa – Лаг Баомер

28. ма ј 1812. Пот пи сан Бу ку ре шки ми ров ни

уго вор из ме ђу Ру си је и Ото ман скеим пе ри је. Чла ном 8. обез бе ђе на јеам не сти ја за срп ске уста ни ке. Ср -би ма је омо гу ће но да са ми упра -вља ју уну тра шњим по сло ви ма зе -мље и при ку пља ју по ре зе. Га ран то -ван је и по вра так Ту ра ка у срп скегра до ве. Бу ку ре шки мир срп скеуста ни ке до вео је у те шку вој но-по ли тич ку си ту а ци ју.

29. мај 1868.У Ко шут ња ку уби јен срп ски

кнез Ми ха и ло Обре но вић. Уби јен јеу вре ме кад је до -вр ша вао при пре -ме за рат про тивОто ман ског цар -ства. На пре сто луСр би је био је од1839. до 1842. иод 1860. до смр ти.

30. мај 1913.Пред став ни ци за ра ће них стра -

не пот пи са ли су у Лон до ну Уго воро ми ру ко јим је за вр шен Пр ви бал -кан ски рат. Бу гар ска, Ср би ја, Цр наГо ра и Грч ка за јед нич ким сна га мапо ра зи ле су Ото ман ску им пе ри јуко јој је од европ ских по се да остаоса мо Ца ри град.

31. мај 1945.Две не де ље по сле пре стан ка

рат них деј ста ва на тлу Ју го сла ви је,ми ни стар на -род не од бра -не вла де ДФЈЈо сип Броз из -дао је на ред буо вој но те ри -то ри јал ној по -де ли др жав нете ри то ри је ифор ми ра њу и

ло ка ци ји опе ра тив но-стра те гиј -ских ко ман ди. Др жа ва је по де ље нана шест вој них обла сти, а оне на 28вој них под руч ја. Ти ме су пре ста лида по сто је сви глав ни шта бо ви,шта бо ви кор пу са, из у зев КНОЈ-а,кор пу сне вој не обла сти, вој на под -руч ја, ко ман де ме ста и пар ти зан -ски од ре ди.,ƒ

Припремамр Миљан МИЛКИЋ

22. мај 1945 Пот пред сед ник

ју го сло вен ске вла деЕдвард Кар дељ по -слао је пи смо из Бе о -гра да у За греб ко јимје оба ве стио Јо си паБро за, пред сед ни ка

вла де и ми ни стра од бра не, да у Бе -о гра ду вла да пра ва рат на ат мос фе -ра. Због не су гла си ца с вла да ма за -пад но е вроп ских др жа ва и САД окоза пад не ју го сло вен ске гра ни це, уБе о гра ду је при пре ма на ева ку а ци јањи хо вих ам ба са да и чла но ва вој нихми си ја. У истом пи сму Кар дељ јеоце нио „да је све то био про ра чу -нат цир кус са за дат ком да се штови ше ути че на нас и да нас на те рана по пу шта ње, док њи хо ва фак тич -ка спрем ност да се по ту ку са на мани је би ла баш то ли ко ве ли ка“.

22. мај 1939.У Бер ли ну пот пи сан „Че лич ни

пакт“ из ме ђу фа ши стич ке Ита ли јеи на ци стич ке Не мач ке. Две др жа веоба ве за ле су се на за јед нич ко во -ђе ње ра та.

26. мај 1955.У Ју го сла -

ви ју је до пу то -ва ла ви со ка со -вјет ска др жав -но-пар тиј скеде ле га ци ја ко јује пред во диоНи ки та Хру -шчов, пр ви се -кре тар ЦК

КПСС. Ова по се та озна чи ла је по -че так нор ма ли за ци је би ла те рал ниход но са ко ји су би ли по гор ша ни по -сле усва ја ња ре зо лу ци је Ин фор -мби роа 28. ју на 1948. го ди не.

26. мај 1972.Пот пи сан спо ра зум SALT I – о

огра ни че њу стра те шког на о ру жа -ња из ме ђу Сје ди ње них Аме рич кихДр жа ва и Со вјет ског Са ве за. Пре -го во ри су по че ли 1969. ка ко би сеза мр зло офан зив но оруж је на по -сто је ћем ни воу и омо гу ћи ло урав -но те же но раз ви ја ње стра те шкогну кле ар ног на о ру жа ња.

д у х о в н о с т в р � м � п л о в

с п о р т

ТР КОМ ПРО ТИВ ДРО ГЕ И НА СИ ЉА

При пад ни ци 224. цен тра за елек трон ска деј ства уче -ство ва ли су 1. ма ја на ју би лар ној де се тој Тр ци про -

тив дро ге и на си ља. Ма ни фе ста ци ја је одр жа на на ста зиУшће на Ду нав ском ке ју, а ше сто ро вој ни ка над ме та лосе у две ка те го ри је.

Раз вод ни ци Ми лен ко Са вић и Ми лош Па вло вић,ста ри ји вод ни ци Алек сан дар По по вић и Не над Ву ко вићи де се тар Го ран Ки та но вић за у зе ли су од дру гог до ше -стог ме ста у тр ци на 1.050 ме та ра за Вој ску, Жан дар ме -ри ју и при пад ни ке Ми ни стар ства уну тра шњих по сло ва.Дру го вре ме у тр ци на 8.000 ме та ра оства рио је ста ри јивод ник Алек сан дар Ива но вић.

Тр ку про тив дро ге и на си ља ор га ни зу је Се кре та ри -јат за спорт и омла ди ну Бе о гра да, а ово го ди шњи по кро -ви те љи ма ни фе ста ци је би ле су оп шти не Но ви Бе о град иЗе мун. ƒ

С. К.

ВЕ СЛА ЧИ ВОЈ НЕ АКА ДЕ МИ ЈЕ НА МЕ ЂУ НА РОД НОЈ РЕ ГА ТИ

Ве сла чи Вој не ака де ми је уче ство ва ли су не дав но наТре ћој ме ђу на род ној ве слач кој ре га ти „Ми ра и при -

ја тељ ства” на Сав ском је зе ру. Так ми чи ли су се са ве сла -чи ма из Пор то ро жа, Ко то ра, Но вог Са да, Ри је ке и ру -мун ског гра да Ор ша ве.

У осмо чла ној ве слач кој еки пи Вој ске Ср би је, ко ја јеак ту ел ни др жав ни пр вак у сту дент ској ка те го ри ји, би лису ка де ти све че ти ри го ди не Ака де ми је. Ово го ди шњетак ми че ње за вр ши ли су у че тврт фи на лу.

Нај бо љи ве сла чи ка де ти на ста вља ју при пре ме за Пр -во европ ско пр вен ство у ве сла њу ко је ће се одр жа ти уБе о гра ду у ор га ни за ци ји Ми ни стар ства од бра не под по -кро ви тељ ством Ме ђу на род ног са ве та за вој ни спорт.ƒ

П. В.

„ВМА АКАДЕМАЦ“ ПОБЕДНИК ТУРНИРА РТС-А У МАЛОМ ФУДБАЛУ

Да Вој но ме ди цин скаака де ми ја по сти же

за па же не ре зул та те иуспе хе и из ван окви раме ди цин ске стру ке ина у ке по твр ди ли су ичла но ви фуд бал скогти ма „ВМА Ака де мац“на 12. ме мо ри јал номтур ни ру РТС-а у ма -лом фуд ба лу ко ји се,под по кро ви тељ ствомМи ни стар ства омла ди -не и спор та Вла де Ре -пу бли ке Ср би је и узпо др шку Спорт ског са ве за Бе о гра да, игра у знак се ћа ња на 16 стра да лих у бом бар до ва њу згра де РТС-а, 23. апри ла 1999.

Од по чет них 35 при ја вље них ти мо ва, ме ђу нај бо ља че ти ри ко ја су сти гла до фи на ла, за слу же но се на шао и тим„ВМА Ака де мац” ко ји у ме чу за пр во ме сто са вла дао ве те ра не „Пар ти за на”.

На це ре мо ни ји про гла ше ња по бед ни ка и до де ле пе ха ра нај у спе шни ји ма, пред сед ник Олим пиј ског ко ми те та Ср -би је, Вла де Ди вац је ис та као да је тур нир пра ви на чин да се љу ди ко ји су ра де ћи свој по сао из гу би ли жи во те ни ка да неза бо ра ве, и по звао ор га ни за то ре на но во дру же ње мно го ве ћих раз ме ра сле де ће го ди не у апри лу.

На кра ју тур ни ра, нај бо љим по је дин ци ма, ме ђу ко ји ма је био и Ми лан Цим ба ље вић („ВМА Ака де мац”) уру че несу на гра де. ƒ

СПОРТ СКА ПР ВЕН СТВА У ВОЈ СЦИ СР БИ ЈЕ

Пр вен ством Дру ге бри га де и спорт ским над ме та њи -ма Ва зду хо плов ства и про тив ва зду хо плов не од бра -

не на ста вље на су спорт ска так ми че ња у Вој сци Ср би је. Oви су сре ти има ју и ква ли фи ка ци о ни ка рак тер, а

нај бо љи ће сво је мо гућ но сти по ка за ти на за вр ше номЛет њем спорт ском пр вен ству Вој ске Ср би је ко је ће сеодр жа ти од 9. до 13. ју на. ƒ

49

При пре ме за ово го ди шњи, осми по ре ду, ауто-ре ли „Ме мо ри јал хе ро ја Те пи ћа“ 2011. у пу номсу за ма ху. Ор га ни за то ри осми шља ва ју ис пит

спрет но сти, ко ји си гур но не ће би ти лак ши од про шло -го ди шњих, без об зи ра на то што ће се од ви ја ти наистом по ли го ну као и ми ну ле го ди не. Чак и оним так -ми ча ри ма ко ји су уче ство ва ли на прет ход ном ре ли јуне ће би ти ла ко (иако су упо зна ли те рен) јер ће се рас -по ред ке гли бит но раз ли ко ва ти. Тест ће би ти обим ни -ји и те жи, а олак ша ва ју ћа окол ност је сте то што сене ће ре ша ва ти у то ку во жње по ити не ре ру, већ у ба -шти ре сто ра на До ма ва зду хо плов ства у Зе му ну.

Стар то ва ће се у не де љу, 12. ју на 2011, с пар кинг-про сто ра Ва зду хо плов ног за во да „Мо ма“ у Ба тај ни ци.Иако све по је ди но сти Пра вил ни ка о так ми че њу јошни су по зна те, ипак мо же мо да ка же мо да је са свим си -гур но да так ми чар ска ста за не ће би ти ду жа од ра сто ја -ња ко је де ли „Мо му“ и Дом ва зду хо плов ства у Зе му ну(због уште де у гори ву), ни ти ће про ла зне кон тро ле би -ти по ста вље не у уским ули ца ма, што ће, не ма сум ње,олак ша ти по сао, пре све га, так ми ча ри ма ко ји до ла зеиз оста лих гра до ва Ср би је и не по зна ју до вољ но Зе мун.Ве ру је мо да ће се ре ли сти сна ћи јер је про на ла же њеци ља, та ко ђе, по се бан иза зов у ауто-мо то спор ту.

При ја ву за так ми че ње (име и пре зи ме, адре са,број те ле фо на, мар ка во зи ла и за пре ми на мо то ра) по -ша љи те нај ка сни је до 27. ма ја 2011. на адре су – Ре -дак ци ја ма га зи на „Од бра на“ (с на зна ком „За ре ли“),11000 Бе о град, Бра ће Ју го ви ћа 19. На по ми ње мо да ћеиста при ја ва ва жи ти и за Ауто-ре ли „Ста за ма сло бо де2011.“, ко ји ће 10. ју ла стар то ва ти из Ора шца. ƒ

В. Р.

„МЕ МО РИ ЈАЛ ХЕ РО ЈАТЕ ПИ ЋА“ 2011

Ауто-ре лиМИНИСТАРСТВО ОДБРАНЕРЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕСЕКТОР ЗА ЉУДСКЕ РЕСУРСЕУПРАВА ЗА КАДРОВЕ

измена ИНТЕРНОГ КОНКУРСА

за попуну формацијских места војних службеникаи војних намештеника у Војсци Србије пријемом лицаиз Министарства одбране,У РАДНИ ОДНОС НА НЕОДРЕЂЕНО ВРЕМЕ

У кон кур су за по пу ну рад них ме ста у Вој ној по шти9808 Бе о град, под ред ним бро јем 2) и 3) при је мом ли -ца из Ми ни стар ства од бра не у свој ству вој них слу жбе -ни ка и вој них на ме ште ни ка, где под по себ ним усло ви -ма кон кур са сто ји да се за на ве де на рад на ме ста тра -жи „за вр ше на нај ма ње тро го ди шња шко ла и во зач кадо зво ла Б и Ц ка те го ри је“, тре ба да сто ји: „за вр ше нанај ма ње тро го ди шња шко ла и во зач ка до зво ла Б, Ц, Ди Е ка те го ри је“.

Кон курс је об ја вљен у ма га зи ну „Од бра на“ од 15.апри ла 2011. го ди не.

Мали огласи

Обе ле жа ва ње ју би лар не 30-го ди шњи це за вр шет -ка 8. кла се Вој не гим на зи је Бе о град одр жа ће се 4. ју на2011. го ди не.

Оку пља ње је од 11–12 ча со ва у су ту ре ну школ -ске згра де Вој не гим на зи је, а за тим сле ди при го данпро грам, по се та ин тер на ту и за јед нич ки ру чак.

По зи ва мо све уче ни ке 8. кла се, на став ни ке, раз -ред не ста ре ши не, ко ман ди ре и на чел ни ке да нам сепри дру же.

Бли же ин фор ма ци је, при ја ва и по твр да до ла скана те ле фон: Вла ди слав Обре но вић (011/3603-336; 40-336; 064/8947-189), Ср ђан То до ров ски (011/3203-321; 32-321; 064/5754-966) или Мом чи ло Јо ва но вић(011/3603-067; 40-067; 064/8947-198).

Н о в и ј а п а н с к и т е н к Ty p е 1 0

С м а р т - у р е ђ а ј и у с а в р е м е н и м а р м и ј а м а

Х е л и к о п т е р и S i ko r s k y X 2и E u r o co p t e r X 3

53

МО БИЛ НИ УНИ В ЕР ЗА ЛАЦ

OСВЕ ЖЕ ЊЕ СА ДА ЛЕ КОГИС ТО КА

БР ЗЕЛЕ ТЕ ЛИ ЦЕ

22

Ма ли, еле гант ни и па мет нисмарт-уре ђа ји све ви шена ла зе сво је ме сто у вој -сци. На ши ро ко при хва ће -ни од ко ри сни ка у об ли ку

мо бил ног те ле фо на, смарт фо на (smar -tpho ne) или та ко зва них ај фон уре ђа ја (iP -ho ne), упо тре бљи ви су не са мо за бр зу ијед но став ну лич ну и по слов ну ко му ни ка -ци ју у по кре ту већ и за мно го озбиљ ни јепо сло ве. На осно ву бо га тог ис ку ства уњи хо вој про из вод њи, раз ви ја ју се исмарт-уре ђа ји за по себ не и спе ци јал нена ме не у вој сци, та ко да је њи хо ва при -ме на ви ше стру ка.

Да нас су смарт-уре ђа ји ми ни ја тур нира чу на ри са на пред ним упра вљач кимпро гра ми ма и од го ва ра ју ћом ме мо ри јом.

У се би са др же не са мо фо то или ви део -ка ме ру ви со ке ре зо лу ци је и про гра ме заоб ра ду сли ка и ви део-ма те ри ја ла, већ иГПС ком по нен те, ко је ко ри сни ку омо гу -ћа ва ју утвр ђи ва ње стај не тач ке. Уз тосмарт фо ни мо гу да ко ри сте и са те лит скеко му ни ка ци је за одр жа ва ње кон та ка та ипре нос сли ке, да та-по да та ка, аудио и ви -део-ма те ри ја ла и број них дру гих са др жа -ја. Са др же и ма пе за пре ци зну ори јен та -ци ју то ком во жње ауто мо би лом, те по -дат ке за на ви га ци ју на мо ру и у ва зду ху.

Ис тра жи ва чи са тај ван ског уни вер -зи те та за на у ку у тех но ло ги ју Лунг хуапред ста ви ли су по чет ком ове го ди неапли ка ци ју за мо бил не смарт фо не по мо -ћу ко је на јед но ста ван на чин мо же те по -сла ти ин фор ма ци ју о ло ка ци ји на ко јој се

С м а р т - у р е ђ а ј и у с а в р е м е н и м а р м и ј а м а

Мо бил ни уре ђај у џе пу, слу ша ли ца на уху, мо но ку лар наоку и умре же ни сте са це лим све том. Кре ће те се, раз го ва ра те, чу је те, ви ди те, зна те где сте, сни ма те око ли ну, гле да те филм или слу ша те му зи ку... Та квих уре ђа ја не од ри чу се ни вој ни ци у свим ар ми ја ма све та.

15. мај 2011.

МО БИЛ НИ УНИ ВВ ЕР ЗА ЛАЦСмарт-уре ђа ји у са вре ме ним ар ми ја маМО БИЛ НИ УНИ ВЕР ЗА ЛАЦ 2

Но ви ру ски ра кет ни ба ца чи РПГ-30 и РПГ-32 РЕ ВО ЛУ ЦИ О НАР НЕ KОН СТРУК ЦИ ЈЕ 6

Но ви ја пан ски тенк Typе 10OСВЕ ЖЕ ЊЕ СА ДА ЛЕ КОГ ИС ТО КА 9

Ави он OV-10 Bron co

ПО ВРА ТАК ДИ ВЉЕГ КО ЊА 18

Хе ли коп те ри Si korsky X2 и Euro cop ter X3БР ЗЕ ЛЕ ТЕ ЛИ ЦЕ 21

USAF ко нач но иза брао ле те ће ци стер неДЕ СЕТ ГО ДИ НА НЕ ИЗ ВЕ СНО СТИ 24

Шест де це ни ја ору ђа Flak на Бал ка ну (3)СЛУ ЖИ ЛЕ У TРИ ВИ ДА 27

Уредник прилогаМира Шведић

33

53ма су и ком по нен те за слу ша ње ра ди ја игле да ње ТВ еми си ја. Мла ди их ко ри сте заигра ње ком пју тер ских ига ра, слу ша њему зи ке, гле да ње спо то ва и фил мо ва...

Да нас не мо ра те да др жи те мо бил -ни уре ђај у ру ка ма док во зи те ауто мо билјер има те ин тер ак тив ну слу ша ли цу ко јуста ви те у ухо и раз го ва ра те. Из ра ђен јеи на глав ни мо но ку лар за пре глед сли кајед ним оком док је дру го ан га жо ва но то -ком во жње.

Так тич ки смарт фо ниТак тич ки смарт фо ниПа до бран ци из 82. ва зду шно-де -

сант не ди ви зи је САД по чет ком ове го ди -не уче ство ва ли су на ве жби у обла стиФорт Браг. Је дан од ци ље ва био је екс пе -ри ме нат са ко ри шће њем смарт фо на.Сва ки вој ник до био је при ла го ђе ни мо -бил ни смарт-те ле фон са по себ ним апли -ка ци ја ма, ко ји ма се сни ма ло кре та ње вој -ни ка у бор би, ефек ти по стиг ну ти ва тре -ним деј ством по ме та ма и ко ор ди ни са лава тра и по крет. Су де ћи по то ме ка ко јеве жба ус пе ла, ти уре ђа ји уско ро би мо -гли да се по ја ве и на ра ти шти ма где суан га жо ва ни аме рич ки вој ни ци.

Упо тре бље ни про то тип смарт фо наима си стем Ан дро ид оја чан спе ци јал нораз ви је ним про гра ми ма за тај екс пе ри -мент. На те ле фо ни ма су би ла до да та двапро гра ма „Плат фор ма за ко ман до ва ње уздру же ним бор бе ним деј стви ма – JBC-P“(Jo int Bat tle Com mand-Plat form Hand held)

тре нут но на ла зи те при ма о ци ма ко је степрет ход но од ре ди ли.

По мо ћу смарт фо на, на рав но, мо жеда се ко ри сти свет ска мре жа и кр ста риин тер не том. У нај са вре ме ни јим уре ђа ји -

и про грам за мо бил не те ле фо не „Из ве -шта ва ње о так тич кој си ту а ци ји на тлу –TI GR“ (Tac ti cal Gro und Re por ting Mo bi le).Пр ви – JBC-P приказује мапу бојног по ља,ко ри сте ћи ГПС за ло ка ци ју соп стве нихсна га, про тив ни ка и ре јо не опа сно сти одпро тив нич ке ар ти ље ри је и дру гих сред -ста ва по др шке, у ре ал ном вре ме ну, адру ги – TI GR омогућава војницима да ша-љу и при ма ју фо то гра фи је, а и дру ге по -дат ке од зна ча ја за сна ла же ње у бор бе -ној си ту а ци ји. Мо бил ни уре ђа ји у ру ка мавој ни ка би ли су при кљу че ни на си стем завој нич ке так тич ке ра дио-ве зе.

Ге не рал Пи тер Ко ре ли, за ме ник на -чел ни ка шта ба КоВ (Army’s vi ce chi ef ofstaff), оце нио је ве жбу као ве о ма успе -шну, по себ но због то га што су се ис по -љи ле не ке но ве мо гућ но сти у ко ри шће њусмарт фо на – од не по сред ног из ве шта ва -ња са по ло жа ја, пред ста вља ња ва тре нихдеј ста ва по ци љу до при ка зи ва ња по вре -да на ста лих од про тив ни ко ве ва тре. То јеве о ма зна чај но за од лу чи ва ња ста ре ши -не је ди ни це у ком прав цу да усме ри деј -ства или ко га да упу ти до по вре ђе ног, ра -ди пру жа ња пр ве по мо ћи, на при мер. Та -ко ђе, ко ман дир во да мо же ви зу ел но игра фич ки да из ве сти прет по ста вље ногста ре ши ну о ре зул та ти ма деј ства, а овајко ман дан та ба та љо на. Сви из ве шта ји до -ступ ни су у ре ал ном вре ме ну. Ге не рал Ко -ре ли ис та као је, та ко ђе, ка ко је до зво ломо ко ри шће њу тих уре ђа ја на ве жби омо -гу ћио вој ни ци ма не по сред ну ко му ни ка -ци ју, без оп те ре ћи ва ња ли ни је из ве шта -ва ња и ко ман до ва ња. Та ко су они ускла -ђи ва ли сво је ак тив но сти.

То ко ри шће ње смарт фо на отво ри лоје мно го број на пи та ња. Јед но се од но сина огра ни че ња у мре жи, дру го је сва ка кобез бед ност по да та ка ко ји се пре но сиотво ре но, а тре ћи ода бир мре же у ко јојби се од ви ја ла ко му ни ка ци ја пре космарт фо на. Про блем су и по кри ве ностсиг на ла на те ре ну, у зо ни деј ства, уве зи -ва ње у так тич ки ин тер нет и ко ри шће њебез бед но сних про то ко ла, а по себ но са -те лит ских ве за. Мо ра ће до бро да се ана -ли зи ра и ме ђу соб на ко му ни ка ци ја вој ни -ка. Ипак, ва ља има ти у ви ду да смарт фо -ни са ГПС мо гућ но сти ма ја сно ода ју по -зи ци ју сва ког вој ни ка на те ре ну.

На ве жби је ко ри ште на WIN-T – без -бед на зе маљ ска мре жа ко ја омо гу ћа ва ко -

МО БИЛ НИ УНИ В ЕР ЗА ЛАЦ

AЈФОНИ

Развој паметних телефона(smartphone) произишао је из потребекорисника да приступају електронскимсадржајима док су у покрету. Стога сусе на тржишту појавили уређаји подназивом „лични дигитални помоћници“(Personal digital assistant – PDA) илиједноставније речено џепни рачунари.Будући да се и PDA и мобилни телефонмогу користити у покрету, логично јебило очекивати да ће се та два уређајаинтегрисати у један. Основни концепттакозваних паметних телефоназаснива се на овој идеји, али смартфонније само спој два уређаја. Ајфон имаекран осетљив на додир и њиме сеуправља покретима прстију поиконицама.

Када је реч о такозваним паметнимтелефонима, они се од класичнихмобилних разликују по софтверскојплатформи. Она је заснована накомплетном оперативном систему(слично кућним рачунарима), уместо намини апликацијама које представљајузасебне алате и који се не могу мењати,нити надограђивати већ се фабричкииспоручују. Развојем јава-платформе икласични (мобилни) телефони добили сумогућност проширења софтверскихкапацитета, путем инсталације краткихпрограма, који опет нису ништа друго дозасебне апликације ограниченевеличине и употребљивости, за чијефункционисање није потребна никаквадруга софтверска основа.

му ни ка ци ју вој ни ка по мо ћу „на глав ногМан пак уре ђа ја за ве зу и Ри фле ман ра -ди ја“ (HMS Man pack and Ri fle man ra di os).Мре жа до зво ља ва вој ни ци ма да раз ме -њу ју ин фор ма ци је на те ре ну, а и са ба та -љон ским цен тром за так тич ке опе ра ци -је. WIN-T та ко ђе има лин ко ве до без бед -не ве зе пре ко са те ли та са ви ше ко манд -них струк ту ра у ко му ни ка ци о ној пе тљи.

Ини ци ја ти ва за ко ри шће ње так тич -ких смарт-те ле фо на про је кат је Кан це ла -ри је за ре а ли за ци ју удру же ног про гра маза за јед нич ке так тич ке ра дио-си сте ме –JPEO JTRS (Jo int Pro gram Exe cu ti ve Of fi cefor the Jo int Tac ti cal Ra dio System) и Из вр -шног би роа за так тич ко ко ман до ва ње,кон тро лу и ко му ни ка ци је – PE O C3T (P ro -gram Exec utive Office Co mm and, C ontroland Co mmunicati ons – Ta ct ical).

Према једној од новијих вести фир-ма „Харис“ (Ha rri s), до бављач Пе нт аг она,

посебно б ити прециз ан кад је упитању правац из ког до лазе ме ци ко -ји ударају око војн ик а. П ре ци зностможе да з начи линију између жив ота исмрти.

Н ајанг аж ованиј а војска у ино стран -ств у јесте амери чк а, чијих д есетинехиљада војн ика свак одневно патролираи ли обе збеђује обј ек те на нек омконтролно м пункту. М но ги од њих неп -ре кид но су на нишану противн ик овогоружја ил и из ложени деј ству п еш адијс -ке в атре. Да би им пружил о помоћ, Ми -ни ст арство од бр ане Америке нару чи -ло је почетком ове го дине, за једи ни це уАвг ан ис та ну , 13. 000 интел игентнихсмарт -у ре ђаја кој и се на зив ају„индивиду ални д ет ектор в ат ре – IGD “(In divid ual G un shot Detect or). Та ј уређајкор ис ти специ јал не микро фоне којиреги струју звуч не таласе о д против -никово г ва трено г ору жј а кад д еј ст вује.На о снову тих под ат ак а уређај из узетноб рз о одређује позициј у и уд аљ ен ост одне при јатеље вог ва тр еног полож аја .

Тај смар т- уређа ј изра дила је ам ер -ичка фирма „К ин етик“, а састоји се од че -ти ри мал а акуст ичка сензор а који се нал -аз е у к утији на рамен у војн ик а. Помоћ укабла, на уређај с е прикљу чује малидисплеј, ко ји приказ ује уд аљ ено ст иправац долаз ећих зрна . Цео систе м имам ањ е од једног к ил огр ама ( 0,9 kg) .

У првих 12 ме се ци о ве годин е ј ед -иница ма у Авган ис тану би ће испор уч ено1 .500 индив ид уа лних дет ектор а ва тр е завој ни ке у са став у водо ва који су п ред ви -ђе ни да бу д у ангажов ан и у б орбен им

15 мај 2011.44

р аз ви ја апликаци ју за А јпо д и друге та -блете, ко ја ће омо гућити вој ницима д а сазе мље, пок ре тим а на е кр ан у осетљ ивомна д од ир, д аљи нс ки н аводе к ам ере убесп илотним лет ел ицама како би сн -имили не при јатељеве по ложаје ил итрупе , д ок г ле дају сл ик у са камер е натаб лету. Т и по да ци, за једно с информац -иј ама о л ок аци ји и време ну , видео-технолог ијом м огу бр зо да се п ошаљупретп остављ ен ом стар еши ни , како био дмах до не о одлуку о де јст ву по војниммет ам а. Intelligent Software Solutions (I SS)пр ипр ема проб у за аплика ци ју заАндроид и Ајф он к ој а ће вој ни ке присп -еле у ратн у зону оба веш та ва ти о та чн имлок ац ијама на који ма је д ош ло до б ор биили бомба рд овања.

Пе нтагон на во ди како ће но веаплик ац ије доне ти б ројне к ори ст и. Буду -ћи да војни ци иона ко зна ју да руку јусмартфо ни ма и табл ет им а, врем е обукеби ће знат но сма њено, а кам ере убеспило тн им летел иц ама добиће оп ер -атера в ише, к оји непоср едн о о сматр абојиште и извешта ва о приме ћен омстању.

Детек тор проти вничке Детек тор проти вничке ва т рева т реУ борбе ни м дејств има, п ос ебно и -

за неког з акл она, често је веома битноод ре дити о дакле допире пу цњава , а

АНДРОИД

Најпознатији оперативни системза паметне телефоне је Андроид(представљен је у јулу 2008). Развијенје на платформи отвореног кода, усарадњи „Гугла“ са водећим ис-траживачким компанијама попут„Интела“, „Мотороле“ и „Самсунга“, аданас је једна од водећих мобилнихплатформи на свету.

Војни тактичкисмартфон

За оријентацијувојници имају уграђен програм с бусолом

дејст ви ма, посебн о унајугр оже нијим ре гио -ни ма. Следећу т урудобиће во јн ици на ст -ра жарски м м естима, упат ро лама или наконт рол ним ст ан иц -ама у н ас ељеним м -естим а. План предв иђ -а месечн о дос тавља њепланира не ко личинеур еђ аја к ако би с еобезбе дила м ак си -мална з ашт ита и по кр -ив еност положајавода, о дреда и д ру гихје диница у покрет у.

Пр едвиђено је да се у непоср ед нојбуду ћности та кви у ређаји прикључу ју на„Систем коп не ног ратника и м ре жниборб ени с ис тем“ ( Land W arrior an d N et tWarrior s ystems) . Подаци о пр отивнико -вој ватри били би просл еђива ни д осваког вој ник а у једин ици , а мог ли би да

се ви де и пр еко монок ула ра и ли диспле јана војничк ом шле му, по ре д ост али хтакти чк их ин фо рма ција. У шлему је ГПСуређа ј који п ренос и податке у об ли кудигит алне ма пе, на којој би се ја с но ви -

дели по даци о н епр ијатеље вој ватри. На -равно, т о би би ли п риорите тни пода ци утак тичкој мрежи за упра вљање бор бени -м дејс тви ма.

Бри га дни генерал Питер Фулер(Peter Fu ll er), п рог ра мс ки ди ректор,најавио је да ће се о вај уређ ај п ла ни р аноун апређи ват и как о би поста о саставн идео так тичке комуникац ион е мреж неинфраструк туре н а бојиш ту. Тиме бисваки војник у т актичко ј јединици, у св -ојој зо ни осматра ња или дејства, им аоподатак ода кле се от вара ват ра, м огао д ап ро цени д а ли ј е угрож ен и да ли м оже д апружи ватре ну помоћ с аборцима.

Минис тарство од бране САД издв -оји ло је 9 ,9 5 милион а до лара ј ош 2008.ка ко б и почело развој „војничкогпреносног акустичног система занишањење – SWATS” (Soldier-WearableAcoustic Targeting System). Иначе, захтевеза таквим уређајем изнеле су старешинекоје су биле ангажоване у борбенимдејствима још 2003, али је изгледа војна

бирократија допринела да се дуго чекана почетак реализације пројекта.Војницима на терену ће без сумње битито драгоцена помоћ за време боравка уратној зони. ƒ

Никола ОСТОЈИЋ

55

5353У Авганистану је почетком 2011.

забележено да војници користепаметне телефоне и ајфон-уређаје заснимање бојишта и размену слика.Онда је неко пренео слику положајаталибана до командног места. Заоријентацију војници имају уграђенпрограмом са бусолом. За то је „крив“амерички официр Џонатан Ј. Спрингер,старешина који служи у батаљону заватрену подршку у источном Авганистану.Он је у Андроид платформи засмартфоне и ајфоне развио апликацију„за праћење талибана“. Наиме, тајмлади официр је уочио да снимком увисокој резолуцији може да детектујеположај талибанскох војника иотварање ватре.

Његов смартфон одмах претвараснимак у мапу и утврђује координатеснимљених положаја. Тај податак, удигиталној форми, преноси другимвојницима у јединици. Оцењено је дањегов труд може успешно да сеискористи за преношење података икоордината о противничким положајимадо артиљеријске јединице, која можеда отвори прецизну директну ватру поснимљеном положају.

У главном менију апликацијеналази се програм који имитиракомпас и улазну карта терена.Наравно, смартфон треба да имакамеру високе резолуције и ГПСлокатор. Програмски је обезбеђено дасе снимак одмах обради помоћукомпаса и ГПС локатора, и дааутоматски прорачуна координатеснимљеног објекта. Уочено је да сеапликација може користити и задиректно позивање медицинскогхеликоптера за помоћ рањеномвојнику са тачно утврђеном локацијом.

Команда јединице одредила је дасе подаци које доставља смартфономпроверавају помоћу система заосматрање на борбеним возилима,уређаја за даљинско осматрање идругима, како би се тестиралаапликација пре но што се њоме опремеамеричке јединице.

НАМЕНСКИ СМАРТФОН

Уређај GD300

Ру си ја је на ста ви ла тра ди ци ју вр -хун ских руч них про ти во клоп -них ору ђа са но вим си сте ми маРПГ-30 и РПГ-32, ко ји се мо гу

на зва ти ре во лу ци о нар ним у по гле ду кон -струк ци је. Оба про јек та је су „че до“ ру -ске ком па ни је „Ба залт“, ко ја је, мо же сере ћи, свет ски ли дер у обла сти руч нихпро ти во клоп них си сте ма.

Си стем РПГ-30 те сти ран је кра јемно вем бра 2008. и је дан је од рет ких, аконе и је ди ни, руч ни ба цач ко ји је пот пу нооспо со бљен да уни шти не при ја те ље вооклоп но во зи ло за шти ће но ак тив ним си -сте ми ма про тив ра кет не од бра не, ка квису „аре на“ и „дрозд“. Си сте ми ак тив неза шти те, ко јих је ма ло чак и на нај са вре -ме ни јим тен ко ви ма, ра де на прин ци пустал ног оп то е лек трон ског осма тра њаоко ли не тен ка по мо ћу са вре ме них ком -пју те ра, и по том, на кон уоча ва ња не при -ја тељ ског про јек ти ла, деј ству ју про тивне при ја те ље ве ра ке те ис па ље не на тенк.

ШирокаШирока применаприменаРу си ја има ду гу тра ди ци ју из ра де

пре но сних, ла ких про ти во клоп них си сте -ма, чак се мо же ре ћи да је свет ски ли деру тој обла сти и да је ви ше од 80 од стосвих та квих си сте ма де ло ако не ру скеин ду стри је, он да ру ског ин те лек та.

Си стем РПГ-30 још је дан је у ни зупро ти во клоп них си сте ма за јед но крат нуупо тре бу и бли ску бор бу, по пут РПГ-22или РПГ-27, ру ске про из вод ње, или пакна шег си сте ма „зо ља“.

Си сте ми за јед но крат ну упо тре буве о ма су упо тре бљи ва оруж ја, уз то јеф -ти на и ла ка за про из вод њу и за ко ри сни -ке. Њи хо ва при ме на је ши ро ка – од пр -вен стве ног деј ства на оклоп не ци ље ве доне при ја тељ ских бун ке ра и скло ни шта,или си сте ма ве зе и ко манд них цен та ра.

Јед но став ност за про из вод њупод ра зу ме ва јед но став не – еле мен те,

15. мај 2011.66

РЕ ВО ЛУ ЦИ О НАР НЕ К

На пре дак на по љу вој не тех ни ке у обла сти руч них ла ких си сте ма про ти во клоп не бор бе је сте очи гле дан.По себ но је ин те ре сант но да је то по ље за ко је се сум ња ло да мо же из не дри ти зна ча јан на пре дак и да је ди ни по мак мо же да бу де по ве ћа ње ка ли браоруж ја. Но ви ба ца чи РПГ-30 и РПГ-32 то де ман ту ју.

Н о в и р у с к и р а к е т н и б а ц а ч и Р П Г - 3 0 и Р П Г - 3 2

лан сер, про јек тил, уз ни ску це ну. Ме -ђу тим, ту на ста је про блем јер јед но -став ност оне мо гу ћа ва со фи сти ци ра -ност си сте ма. Јед но став ни, го то во ру -ди мен тар ни ни ша ни, не мо гућ ност ко -ри шће ња но ћу и у свим вре мен скимусло ви ма, је дан су од озбиљ них фак то -ра огра ни че ња. Са дру ге стра не, свити си сте ми на пра вље ни су да бу ду штолак ши и да их упо тре бља ва са мо је данвој ник. Го то во су си сте ми за лич ну од -бра ну од оклоп них сред ста ва, а тоопет из и ску је што ма њу ма су, што сеод ра жа ва на ка ли бар оруж ја, ру ди мен -тар ност про јек ти ла и до во ди до ве ли -ких огра ни ча ва ња ефи ка сно сти це логси сте ма на ци љу.

Дво цев ни си стемДво цев ни си стемВе ли ки део про ти во клоп них сред -

ста ва за јед но крат ну упо тре бу у са вре -ме ном све ту по стао је не е фи ка сан забор бу про тив са вре ме них тен ко ва – ма -лог су ка ли бра и до ме та. На су прот то ме,мо дер ни си сте ми за шти те са вре ме нихтен ко ва, уз но ве окло пе и па сив ну за -шти ту, га ран ту ју го то во 100 од сто от -пор ност на та ква оруж ја, те се по ста ви -ло пи та ње свр сис ход но сти про из вод њетих про ти во клоп них сред ста ва (ко ја има -ју јед но стру ку, стан дард ну бој ну гла ву са

ку му ла тив ним пу ње њем ка ли бра не ве -ћег од 64 до 80 mm).

Ак тив но-ре актив ни оклоп га ран -ту је за шти ту оклоп ном во зи лу, уз при -руч не ме ре за шти те по пут по ста вља -ња џа ко ва са пе ском или жи ча не ар ма -ту ре на стра не оклоп ног во зи ла. Садру ге стра не, ме ре за шти те по ве ћа ва -ју га ба рит и ма су тих сред ста ва, па по -ста ју не зграп ни за тран спорт и ко ри -шће ње. Сход но то ме уве ћа ва се и њи -хо ва це на.

Да би ре ши ли про блем свр сис ход -но сти про ти во клоп них сред ста ва за јед -но крат ну упо тре бу, ру ски кон струк то рипри бе гли су на да све јед но став ном и упо -тре бљи вом ре ше њу – ба цач РПГ-30 сра -змер но је ма лих ди мен зи ја и ка ли бра –

77

105 mm са тан дем бој ном гла вом, што једо ве ло до ма ње ма се, ма ње це не и јед -но став но сти кон струк ци је.

Оно што од ли ку је ре во лу ци о нар -ност кон струк ци је си сте ма РПГ-30 је стеспо соб ност да пре мо сти сва ки си стемак тив не и па сив не од бра не оклоп ног во -зи ла, укљу чу ју ћи и са вре ме не елек трон -ске си сте ме за шти те. На и ме, ру ски кон -струк то ри при бе гли су ро бу сном, јед но -став ном, али на да све нео че ки ва ном ре -ше њу. Си стем РПГ-30 са сто ји се не одјед не, не го од две це ви. Пр ва и основ наје сте цев ко ја са др жи глав ну ра ке ту сатан дем бој ном гла вом ка ли бра 105 mm,слич ну про ве ре ном ра ке том си сте муРПГ-7. Дру га цев на ла зи се по ред глав неи са др жи ма њи про јек тил-ма мац.

Про јек тил-ма мац ле ти ка ци љу иима за да так да то ком ле та ак ти ви ра си -стем ак тив не за шти те во зи ла, да бу деухва ћен на сен зо ри ма си сте ма и да их на -те ра да од ре а гу је. Ти ме на се бе при маудар си сте ма за шти те и осло ба ђа путглав ном про јек ти лу ко ји ле ти од мах изање га и уда ра тач но у оно ме сто ко је је ци -љао про јек тил-ма мац. Ка ко си стем за -шти те оклоп ног во зи ла не ма вре ме на даре а гу је и на дру ги про јек тил, ње му је пу -та ња осло бо ђе на и он ће са ве ли ком ве -ро ват но ћом по го ди ти циљ. Та да, пр ва,ма ња бој на гла ва глав не ра ке те ак ти ви раре ак тив ни оклоп во зи ла, осло ба ђа ју ћиглав ни, хо мо ге ни оклоп да бу де про би јенглав ном бој ном гла вом ка ли бра 105 ми -ли ме та ра.

Про бој ност си сте ма РПГ-30 из но си600 mm хо мо ге ног окло па иза ре ак тив -ног окло па, или 1.500 mm ар ми ра ног бе -то на или 3.600 mm зе мља ног гру до бра -на. Ма са му је 10,3 kg, а ду жи на 1.135 ми -ли ме та ра.

ЗЗа ви ше стру ку упо тре буа ви ше стру ку упо тре буСле де ћи си стем, ко ји се мо же на -

зва ти ре во лу ци о нар ним, за сно ван је наго то во ис тој ра ке ти ко ја се на ла зи каоглав на у РПГ-30. Реч је о РПГ-32 ко ји језа раз ли ку од свог прет ход ни ка си стемза ви ше стру ку упо тре бу.

Са сто ји од три основ на де ла – лан -сир не це ви, оп тич ког ни ша на и спрем -ни ка са ра ке том, ко ји је ујед но и тран -спорт ни кон теј нер, слич но на шем си -сте му М-79 „оса“. Ме ђу тим, ту се за вр -

5353

ОН СТРУК ЦИ ЈЕ

ПРОЈЕКТИЛ–МАМАЦ

Про цес опа ље ња РПГ-30 са сто -ји се у то ме да опе ра тер ухва ти циљна ни ша ну и ис па ли оруж је по путсва ког стан дард ног про ти во клоп ногба ца ча, али се ка да при ти сне дуг меза ис па љи ва ње, пр во се ак ти ви рама ња цев са про јек тил-мам цем и онпр ви из ле ће, уз вре мен ско од ла га њеод 0,2 до 0,4 се кун де, пре не го штосе ис па ли и глав ни про јек тил.

Пресек бацачаРПГ-30

15. мај 2011.

са лан сир ном це ви и мон ти ра са стра неце ви, на ње го во до та да шње ме сто (уна став ку це ви) ста вља се кон теј нер сара ке том. Та да оруж је има ду жи ну од900, од но сно 1.200 ми ли ме та ра.

Та ква кон струк ци ја усло ви ла је ве -ли ко сма њи ва ње га ба ри та оруж ја, штоје до са да би ло не за ми сли во за ту вр стукон цеп ци је – ду жи на је го то во јед на каса оном код стан дард них си сте ма зајед но крат ну упо тре бу. То омо гу ћа вајед но став но ма ни пу ли са ње при ли комтран спор та и на бој ном по љу.

Ма са це ви је три ки ло гра ма, а 6или 10 kg за јед но са кон теј не ри ма – уза ви сно сти да ли је кон теј нер са про ти -

ДО БАР ИЗ ВО ЗНИ ПРО ИЗ ВОДСи стем РПГ-32 ори ги на лан је про -

је кат фир ме „Ба залт“, раз ви јен безуче шћа ру ске др жа ве. При ву као је па -жњу јор дан ске вој ске, па је до ра ђен уса рад њи са струч ња ци ма те зе мље,где се про из во ди се риј ски. Ка да је по -ка зао сво је до бре ка рак те ри сти кеусво јен је и у на о ру жа ње и Ру си је.Ујед но, тај си стем је и до бар из во знипро је кат – ар ми је Мек си ка и Бра зи лаусво ји ле су га у на о ру жа ње, а у Бра зи -лу тре ба да се про из во ди и по ли цен -ци. Тре нут но ис ти ску је из упо тре беРПГ-29 у Мек си ку.

ша ва слич ност са „осом“. На и ме, оношто од ли ку је РПГ-32 је сте, мо же се ре -ћи, ге ни јал но ре ше ње лан се ра. Код са -вре ме них та квих си сте ма лан сер је гло -ма зна цев, ко ја мо ра да бу де истог ка -ли бра као и ра ке та. Ра ке те се па ку ју ума ње пла стич не кон теј не ре ко ји семон ти ра ју на крај лан сир не це ви. Ме ђу -тим, код РПГ-32 је са свим обр ну то!Кон струк то ри су „за ме ни ли уло ге“ лан -се ру и це ви. На и ме, цев је ма ла, ду гасве га 360 mm, ве о ма ла ка за тран спорти мо же се пре не ти у обич ној тор би. Нату цев по ста вља ју се две вр сте кон теј -не ра – са про ти во клоп ном ра ке том ка -ли бра 105 mm или са тер мо ба рич комка ли бра 72 mm, за ви сно од на ме не.

Лан сер дуг 360 mm, са сто ји се оддва де ла, са ста вље на у ни зу. Пр ви јеуства ри лан сер, а од мах у на став ку јеве ћи оп тич ки ни шан. Ка да се раз дво је –то јест оп тич ки ни шан из ву че из спо ја

во клоп ном или тер мо ба рич ком ра ке -том. Про ти во клоп на ра ке та је сте тан -дем-ку му ла тив ног ти па и обез бе ђу јуефи ка сност про тив ре ак тив ног окло па.

Си стем се ис по ру чу је са три ра ке -те – две про ти во клоп не и јед на тер мо -ба рич ка и са це ви.

На ис пи ти ва њи ма се РПГ-32 по ка -зао су пер и ор ни јим у од но су на кон ку -рен те, што је би ло до ста нео бич но јерму је глав ни кон ку рент био опет ру скиси стем – РПГ-29, ко ји се про сла вио на -па ди ма на нај са вре ме ни је тен ко ве„абрамс“, „че лен џер-2” и „мер ка ва“.Си стем РПГ-32 има знат не пред но сти уод но су на РПГ-29, уз све за др жа не до -бре осо би не. За др жа на је го то во иден -тич на, вр ло ефи ка сна ра ке та ка ли бра105 mm, а ве ли ка пред ност је знат нома ња ма са и ма ња ду жи на си сте ма.Ефи ка сног до ме та је 700 m, а има про -бој ност 1.000 mm хо мо ге ног окло па.

На пре дак на по љу вој не тех ни ке уобла сти руч них ла ких си сте ма про ти во -клоп не бор бе је сте очи гле дан. По себ ноје ин те ре сант но да је то по ље за ко је сесум ња ло да мо же из не дри ти зна ча јанна пре дак и да је ди ни по мак мо же да бу -де по ве ћа ње ка ли бра оруж ја.ƒ

Алек сан дар КИШ

Транспортно паковање са пресеком кумулативне итермобаричке ракете система РПГ-32

Ракетни бацач РПГ-32 са кумулативном итермобаричком ракетом

99

5353

OСВЕ ЖЕ ЊЕ СА ДА ЛЕ КОГ ИС ТО КА

Н о в и ј а п а н с к и т е н к Ty p е 1 0

Про то тип но вог ја пан ског тен ка ТК-Х, при ка зан 13. фе бру а ра 2008. у Ин сти ту ту за тех но ло шка ис тра жи ва ња и раз вој у гра ду Са га ми ха ра, у се риј ској је про из вод њи од2010. под озна ком Type 10 MBT. То је тенк но ве кон цеп ци је,ма ње ма се од прет ход ног Type 90, има мо ду лар ни оклоп,сна жно на о ру жа ње, ви со ка ма не вар ска свој ства, са вре менeоп то е лек трон ске ни шан ске уре ђајe... Јед но став но, осве же ње са Да ле ког ис то ка.

Ја пан ци су по зна ти по сво јој те ме -љи то сти, ис трај но сти и ду го роч -ном ра ду на про јек ти ма раз во јаод ре ђе них сред ста ва, ко ри шће њунај но ви јих тех но ло шких до стиг -

ну ћа сво јих и стра них (ма ње), пре не гошто до не су од лу ку да при сту пе се риј -ској про из вод њи од ре ђе ног сред стваНВО. Под се ти мо да су пр ви у све тупри ме ни ли ди зел мо тор Mitsubishi од115 KС са ва зду шним хла ђе њем, насво ме тен ку Type 89 пре Дру гог свет -ског ра та, ка да су по че ли ин ва зи ју наСе вер ну Ки ну, Мон го ли ју и Ман џу ри -ју. По сле тог ра та, ка да су им САД одо -

бри ле да поч ну са про из вод њом тен -ко ва, без пра ва на из воз, Ја пан ске сна -ге са мо од бра не – JSDF (Japan Self De-fence Forces), за по че ле су 1954. раз војдо ма ћег тен ка Typе 61, ма се 34 t(оклоп до 64 mm).

Ду го трај ни раз во јДу го трај ни раз во јТенк је био ком би на ци ја тех нич -

ких ре ше ња на аме рич ким тен ко ви маМ4 „шер ман“ и М47 „па тон“, са то пом90 mm олу че не це ви, два ми тра ље за

Про то тип ТК-Х на де мон стра ци ји

15. мај 2011.1010

но ми ја до 400 km са 900 ли та ра го ри ва.Мо же да се кре ће ис под во де до че ти риме тра, а опре мљен је и уре ђа јем за НХБза шти ту.

Раз вој про то тип ских мо де ла и ис пи -ти ва ња по тра ја ла су од 1969. до 1975, асе риј ска про из вод ња од 1975. до 1989.го ди не. Укуп но је про из ве де но 893 во зи -ла (од 56 до 72 тен ка го ди шње). Да кле, иов де је раз вој тра јао 11 го ди на. Kра јем2006, у са ста ву JDSF тих тен ко ва би ло јеукуп но oко 700, са пер спек ти вом да оста -ну у на о ру жа њу до кра ја те ку ће де це ни -је, евен ту ал но и ду же, до ка да би их по -сте пе но за ме нио но ви Тype 10 MBT. Наба зи тог тен ка раз ви је на су два спе ци јал -на во зи ла.

Ку ри о зи тет са про мен љи вим кли -рен сом ко јим ру ку је во зач тен ка, има јушвед ски Strv 103S и ја пан ски Type 90, а

та кав ход ни део био је про јек то ван и зааме рич ко-не мач ки про то тип ски мо делMBT-70/KpfPz-70 (кра јем ше зде се тих).

По сво ме оби ча ју, док је би ло у то куусва ја ње за се риј ску про из вод њу про то -тип ског мо де ла Тype 74, сре ди ном се -дам де се тих, у Ин сти ту ту за тех но ло шкаис тра жи ва ња и раз вој – TRDI (Technolo-gical Research Development Institute) приМО, за по чео је рад на Сту ди ји раз во јаТК-Х, но во га тен ка бо ље за шти те, сна -жни јег на о ру жа ња и са вре ме ни јих ни -шан ско-осма трач ких си сте ма са те жњомда се до стиг ну не мач ки „Leopard 2A4” иаме рич ки М1А1 „Abrams“. У то ме су и ус -пе ли. Уво ђе њем ауто ма та за пу ње ње то -па, тро чла не по са де, са вре ме ни јих елек -трон ских си сте ма, ход ног де ла са про -мен љи вим кли рен сом, те струк ту ромокло па (ви ше слој ни, ком по зит ни), ве ћомба ли стич ком за шти том (екви ва лен та до900 mm RHA окло па), пре сти гли су кон -ку рен те.

Де таљ ни ји раз вој про то тип скихмо де ла ТК-Х за по чео је 1980, пр ва те -сти ра ња 1982–1984, а за вр шна ис пи -ти ва ња и труп не про ве ре 1984–1990.го ди не. И ов де је раз вој тра јао ду го –14 го ди на. Усво јен је у на о ру жа ње саслу жбе ном озна ком Тype 90 MBT 1990,а се риј ски је про из во ђен 1991–2001.го ди не. Укуп но је про из ве де но 315тен ко ва (око 30 го ди шње). На ба зи

(7,62 и 12,7 mm), тур бо пре хра њи ва нимди зе лом Mitsubishi 12 HM21, 12-ци лин -дрич ни „V“ рас по ре да од 600 КС, хла ђенва зду хом и че тво ро чла ном по са дом. Од1954 до 1961. тра ја ло је ис тра жи ва ње ииз ра да про је ка та, a од 1961. до 1965.про то тип ски раз вој, из ра да про то тип -ских мо де ла (STA-1,STA-2,STA-3,STA-4),ис пи ти ва ње и усва ја ње у на о ру жа ње.Да кле, по сле 11 го ди на за по че ли су про -из вод њу ко ја је тра ја ла од 1965. до 1979,са укуп но 561 про из ве де ним во зи лом.На ба зи то га тен ка раз ви је но је не ко ли -ко во зи ла по себ не на ме не: тенк за из вла -че ње и оправ ке, тенк но сач лан сир ногмо ста, ин жи ње риј ски тенк и тенк за обу -ку во за ча.

Упо ре до са за вр шет ком раз во јапро то ти па и усва ја ња за про из вод њу Ту -ре 61 кра јем 1964, за по чи ње рад на Сту -ди ји раз во ја но во га тен ка, ко ји ће до би -ти озна ку Type 74, ма се 38 t, са че ти ричла на по са де, то пом 105 mm олу че не це -ви са 55 ме та ка. Ми тра ље ско на о ру жа -ње има као и прет ход ни тенк (7,62 mmса 4.500 ме та ка и 12,7 mm са 660 ме та -ка). Топ је ста би ли сан у две рав ни. Наобе стра не ку по ле су по три ба ца ча дим -них ку ти ја (БДК). За ни ша ње ње но ћу имаИЦ уре ђа је и ксе нон ски ре флек тор (ви -дљи вост 300–4.000 m). Мо тор је тур бо -пре хра њи ва ни ви ше го ри ви, дво такт ни„V“ рас по ре да, Mitsubishi 10ZF 22 WT,10-ци лин дар ски са ва зду шним хла ђе -њем, 720KС. Тран сми си ја је хи дро ме ха -нич ка MT75A („Cross Drive“) по лу а у то -мат ска са 6+1 сте пе ном пре но са, безпре ки да то ка сна ге. Упра вља ње је јед но -руч но (Joystick).

Пре ма кон фи гу ра ци ји окло па, Type74 под се ћа на со вјет ски тенк Т-34 – те лова ре не кон струк ци је, ку по ла ли ве на и за -о бље на. Јед но ред ни ход ни део са вер ти -кал ним хо дом пот пор них точ ко ва до 450mm, са че лич ним гу се ни ца ма и гу ме ниммон та жно-де мон та жним па пу ча ма, имаоје у вре ме по ја ве не стан дард но ре ше њеосла ња ња ход ног де ла, са хи дроп не у -мат ским по де ша ва њем кли рен са у свимправ ци ма, на пред или на зад (6 ), са по -диг ну тим пред њим де лом (+9 ), на ги ња -ње на ле ву или де сну стра ну (± 9 ), по ди -за ње хо ри зон тал но це ло га тен ка илиспу шта ње (од 190 до 650 mm). Мак си -мал на бр зи на кре та ња је 60 km/h, ауто -

5353mm окло па), а до ма ћи ку му ла тив но-ра -зор ни JM12A1 иден ти чан је не мач комDM 12A1 (про бој ност око 700 mm окло -па). Без об зи ра на то што су Ту ре 90 покон цеп ци ји и тех нич ко-тех но ло шким ре -ше њи ма би ли у са мом свет ском вр ху,рас по ре ђе ни у нај ве ћем бро ју у са ста ву7. оклоп не ди ви зи је на остр ву Хо ка и до(пре те жно бр до ви том са сла бим ко му ни -ка ци ја ма), ја пан ске ору жа не сна ге за -кљу чи ле су да је за њи хов про стор по -год ни је има ти тен ко ве ма ње ма се и га -ба ри та, не на ру ша ва ју ћи основ не ка па -ци те те у по гле ду ва тре не мо ћи, за шти теи на ро чи то по кре тљи во сти. За то се при -сту пи ло на ла же њу ре ше ња но вим про -јек ти ма ко ји удо во ља ва ју тим зах те ви ма.

Оп ште ка рак те ри сти кеОп ште ка рак те ри сти кеУ нај кра ћем при ка зу раз во ја и про -

из вод ње тен ко ва у Ја па ну по сле Дру гогсвет ског ра та мо гу да се за па зе оп штека рак те ри сти ке. Пре свих, то је ду гапро це ду ра до усва ја ња у на о ру жа ње ипо чет ка се риј ске про из вод ње, ко ја јетра ја ла од 11 до 14 го ди на. Дру га ка рак -те ри сти ка је по че так ра да на про јек то -ва њу и раз во ју но во га ти па тен ка у пе ри -о ду још док је прет ход ни на по чет купро из вод ње. Сле де ће је усва ја ње про ве -ре них и ве ри фи ко ва них ре ше ња на но -вим се ри ја ма, уз кон стант ну до град њупри ме ње них на пред них ре ше ња до ма -ћег раз во ја, са при хва та њем про ве ре нихна пред них под си сте ма стра ног по ре кла,уко ли ко за до во ља ва ју ја пан ске кри те ри -ју ме ква ли те та, по у зда но сти и ефи ка сно -сти, по го то ву ако су про ве ра ва ни у не -ким ору жа ним ак ци ја ма у све ту.

Упра во та кав при лаз по ка зан је ина при пре ми, раз во ју и по чет ку про из -вод ње нај но ви јег тен ка, про то ти па ТК-Х (или МВТ-Х) – у се риј ској про из вод њиТу ре 10 МВТ (од 2010. го ди не). Уз зах -те ве JSDF да бу де ма ње ма се и га ба ри -та, по бољ ша не за шти те и по кре тљи во -сти на бр до ви тим пре де ли ма Ја па на,ефи ка сни јег на о ру жа ња, при до дат језах тев за мо гућ ност упо тре бе у ми ров -ним опе ра ци ја ма и аси ме трич ном ра то -ва њу (у са ста ву сна га УН или ко а ли ци о -них сна га) из ван те ри то ри је Ја па на. За -то су при ме ње не на пред не тех но ло ги јеу три основ на свој ства тен ко ва: на за -шти ти, ва тре ној мо ћи и по кре тљи во сти,

1111

тен ка раз ви је на су два спе ци јал на ти -па во зи ла: тенк за из вла че ње Type 90ARV и тенк-но сач лан сир ног мо стаType 91 AVLB.

Ту ре 90 јe ма се 50 t, из ра ђен од ви -со ко ле ги ра них ком по зит них ма те ри ја лави ше слој не за ва ре не кон струк ци је. По -кре ће га тур бо пре хра њи ва ни ви ше го ри -ви ди зел мо тор Миitsubishi Type ZG 10,ва зду шно хла ђе ни од 1.500 KS са ко јомсе оства ру је ви со ка спе ци фич на сна га од30 КС/t, мак си мал на бр зи на до 70 km/h иауто но ми ја од око 400 km. Основ но ору -ђе је топ 120 mm глат ке це ви L/44, са 40гра на та у ком пле ту, од ко јих су 20 у ауто -ма ту за пу ње ње то па. По моћ но на о ру жа -ње чи не два ми тра ље за (7,62 и 1х12,7mm). Тенк има ди ги та ли зо ва ни СУВ, оп -то е лек трон ске си сте ме за осма тра ње ини ша ње ње са тер мал ним ка на лом и ла -сер ским да љи но ме ром. Угра ђен је и де -тек тор ла сер ског озра че ња ко јим се ак -ти ви ра ју БДК за за шти ту од ПО ра ке таусме ре них ка тен ку. Ко ман дир у ко ри -шће њу СУВ-а има пр вен ство у га ђа њу сасво га ме ста.

Топ мо же да ко ри сти стан дард нуНА ТО му ни ци ју ка ли бра 120 mm про из -ве де ну у дру гим зе мља ма. Му ни ци ја и заType10 про из во ди се и у Ја па ну. По тка -ли бар ни про јек ти ли су стан дар да аме -рич ког М829 (без ле гу ре DU) или не мач -ког DM33 и DM43 (про бој но сти 560–640

али је при до дат и че твр ти еле ме нат –при ме нa нај но ви јих елек трон ских под -си сте ма за осма тра ње, ко ман до ва ње,при ку пља ње и раз ме ну ин фор ма ци јаком пју те ри зо ва ним си сте ми ма те ле ко -му ни ка ци ја у ре ал ном вре ме ну – C4I.

Пре ма но вом „На ци о нал ном про -гра му и смер ни ца ма за од бра ну“ (NDPG– National Defenсe Programme Guideline),усво је ном 2004, и „Бе лој књи зи од бра не2005“ Коп не не сна ге Ја па на рас по ла жу саоко 980 тен ко ва (280 Ту ре 90 и око 700Ту ре 74), рас по ре ђе них у јед ну оклоп нуди ви зи ју, тен ков ским ба та љо ни ма де ветпе ша диј ских ди ви зи ја (540 Ту ре 74, по 60у јед ном ба та љо ну), а оста ли су у пе ша -диј ским бри га да ма, шко ла ма и ре зер ви.По сле ре ви зи је тих до ку ме на та број тен -ко ва би ће ре ду ко ван на око 600 во зи ла уопе ра тив ној упо тре би.

Пре ма тим до ку мен ти ма усво је на јено ва док три на од бра не, ко ја је из ме ни лапо сто је ћу де фи ни ци ју ис кљу чи ве на ме неору жа них сна га Ја па на за са мо од бра ну,отва ра ју ћи мо гућ ност ан га жо ва ња JSDF уса ста ву ми ров них или ко а ли ци о них сна гапод за ста вом УН и из ван те ри то ри је Ја -па на. То је од мах и ре а ли зо ва но упу ћи ва -њем две је ди ни це по 1.850 вој ни ка уИрак (2004–2006) за уче шће у опе ра ци ја -ма очу ва ња ми ра. Ти ме је учи њен пре се -дан у кон цеп ци ји од бра не и отво ре на мо -гућ ност да и у бу ду ћем вре ме ну је ди ни цеJSDF бу ду ан га жо ва не и са фор ма ци ја маопре мље ним оклоп ним во зи ли ма у про -тив те ро ри стич ким или про тив по бу ње -нич ким ми си ја ма.

Тре ћа и че твр та Тре ћа и че твр та ге не ра ци ја ге не ра ци ја Раз вој но вих ком по не на та за бу ду -

ћи тенк – про то тип ТК-Х (или МВТ-Х)по чео је де ве де се тих, ка да је стар то -ва ла се риј ска про из вод ња нај но ви јегтен ка Ту ре 90 МВТ, а од лу ку да се при -сту пи из ра ди „Сту ди је раз во ја и раз во -ју про то ти па но во га тен ка“ до не ло јеМО Ја па на кра јем 2001. го ди не. То меје прет хо ди ло вла ди но одо бре ње„Сред њо роч ног пла на опре ма ња JSDF“(223,6 ми ли јар ди до ла ра), укљу чу ју ћи ино ви тенк. Раз во ја тен ка по ве рен јеИн сти ту ту КоВ за тех но ло шка ис тра -жи ва ња и раз вој при МО Ја па на –GТRDI (Ground Technology ResearchТенк „Type 10 МВТ“

Development Institute). Иако је про то -тип ски раз вој по чео 2001. и тре ба лода се за вр ши 2005, од лу ком МО про -ду жен је за још две го ди не, ка ко би сери го ро зним ис пи ти ва њи ма и ве ри фи -ка ци јом до шло до ва лид ног про то ти -па, спрем ног за усва ја ње у на о ру жа њеи по че так се риј ске про из вод ње.

Пр ва че ти ри про то тип ска во зи лаТК-Х, те сти ра на у шко ли Фу џи, раз ви -је на су са ма њим раз ли ка ма кон фи гу -ра ци је. Пр во јав но при ка зи ва ње про -то тип ских ТК-Х усле ди ло је 13. фе бру -а ра 2008. у Цен тру КоВ при Ис тра жи -вач ком цен тру TRDI у гра ду Са га ми ха -ра, не да ле ко од То ки ја. Као стан дард -ни тенк под слу жбе ном озна ком Ту ре10 МВТ (Hito Maru Shi-ki Sansaya, ја -пан ски на зив) об ја вљен је де цем бра2010. го ди не.

Ис тра жи вач ки цен тар TRDI у слу -жбе ном ко мен та ру из но си да је но витенк Ту ре 10 МВТ на след ник ак ту ел ногја пан ског основ ног бор бе ног тен ка Ту ре74, да ће има ти уна пре ђе ну за шти ту, по -ве ћа ну ва тре ну моћ и по кре тљи вост, за -јед но са на пред ним си сте мом С4I, те дазбог то га тре ба да бу де ве ћег бор бе ногка па ци те та, спо со бан за успе шно деј -ство про тив са вре ме них тен -ко ва и да бу де ефи ка сно сред -ство у по гле ду ва тре не мо ћи иза шти те од ПО сред ста ва ти -па РПГ-7 и IES у опе ра ци ја мани ског ин тен зи те та про тивпо бу ње нич ких и те ро ри стич -ких сна га.

Тенк Ту ре 10, ма се 40 t, абор бе не 44 (при ка за ни про то -тип), са до дат ним па ке том мо -ду лар не за шти те, мо гао би дадо стиг не ма су до 48 то на. Пооп штој кон фи гу ра ци ји и си лу е ти ку по лепод се ћа на „ле о пар да 2А5/А6“, а пооклоп ном те лу на „ле клерк“. Са тро чла -ном по са дом, ауто ма том за пу ње ње то -па, при ме ном са вре ме них оп то е лек трон -ских уре ђа ја и ди ги та ли зо ва ним си сте -ми ма за упра вља ње ва тром (СУВ), ко ман -до ва ње, при ку пља ње и ди стри бу ци ју ре -ле вант них по да та ка о си ту а ци ји на бо ји -шту у ре ал ном вре ме ну, осве же ње jeград њи тен ко ва у све ту.

Про јек то ван је као лак ша ва ри јан та(за 10 t) од уна пре ђе ног тен ка Ту ре 90 и

15. мај 2011.1212

са не што ма њим га ба ри ти ма (9,4 m ду -жи на са то пом, 7,5 m без то па, ши ри не3,24 m, ви си не 2,3 m), по де сни ји за тран -спор то ва ње же ле зни цом и стан дард нимшле пе ри ма са при ко ли ца ма. Оче ку је седа бу де ма не вар бил ни је во зи ло на брд -ско-пла нин ским те ре ни ма Ја па на и посла би јим пу те ви ма, не го што је то слу чајса ак ту ел ним Ту пе 90. Но, ка ко то обич -но би ва са но вим тен ко ви ма ка да по је -ди ни ин же ње ри – спе ци ја ли сти за од ре -ђе ну област по ста ве сво је зах те ве, тенккао ком плет но во зи ло, на кра ју бу де те -жи од же ље не и по чет ном сту ди јомусво је не ма се во зи ла. Та ко је и Ту ре 10лак ши од Ту ре 90, не за 10 то на, ка ко јена ја вље но, већ за шест, са ал тер на ти вомса мо две то не ма ње (пре ма про це ни мо -гу ће до град ње окло па и до сти за ња ма сеод 48 t). Но, и по тим еле мен ти ма Ту ре10 је бли жи ка рак те ри сти ка ма тен ко ваис точ ног по ре кла не го за пад ног, чи ја јема са све бли жа гор њој гра ни ци при хва -тљи во сти стан дар да од 70 то на.

Ефи ка сно на о ру жа ње Ефи ка сно на о ру жа ње Тенк Type 10 на о ру жан је то пом

120 mm глат ке це ви L/44 (ком па ни ја Ja-

pan Steel Works) по не мач кој ли цен ци(Rheinmetall) као и прет ход ни топ за Ту -ре 90. Пред ви ђе на је да се у то ку се риј -ске про из вод ње угра ди и ду жа цев (L/50или L/55). Са то пом је спрег нут ми тра -љез 7,62 mm Ту ре 74. На ку по ли је да -љин ски упра вља на ору жна ста ни ца сами тра ље зом 12,7 mm НВ М2. Де та љи отој ста ни ци су ма ло по зна ти. Не ма по да -та ка ни о бор бе ном ком пле ту ми тра ље -за, али се мо же прет по ста ви ти да ни јема њи од оног код Ту ре 90 (7,62 mm х4.500 ме та ка и 12,7 mm х 660 ме та ка).Бор бе ни ком плет то па од 40 гра на та

рас по ре ђен је у ауто ма ту за пу ње ње (16ме та ка), а 24 у управ ном оде ље њу. Из -над ауто ма та то па на кро ву ку по ле су за -штит не пло че ко је, у слу ча ју екс пло зи јему ни ци је, де то на ци ја од ба цу је увис, аиз ме ђу ауто ма та и по са де у ку по ли је че -лич на пре гра да, ко ја та ко ђе шти ти по са -ду од екс пло зи је му ни ци је у пу ња чу.

Уоча ва се да је ком плет у ауто ма тума њи не го код „ле клер ка“ (22 мет ка) илиТ-80У (28 ме та ка). Пред ви ђе на је упо тре -ба са вре ме не по тка ли бар не и ви ше на -мен ске му ни ци је 120 mm ко ја се про из -во ди у зе мља ма НА ТО-а. Ме ђу тим, оста -је ди ле ма да ли се то од но си и на аме рич -ку му ни ци ју са је згром од оси ро ма ше ногура на (DU), с об зи ром на тра гич на ја пан -ска ис ку ства из Дру гог свет ског ра та. Ја -пан је већ ку по вао аме рич ку му ни ци ју120 mm обе вр сте – ку му ла тив ну M830HEAT-T и по тка ли бар ну M829 APFSDS-T,али са пе не тра то ром од те шког ме та ла,а не са ле гу ром DU.

У тој зе мљи та ко ђе раз ви ја ју му ни -ци ју ко ри сте ћи стра на ис ку ства. Ја пан -ски ку му ла тив но-ра зор ни ме так ЈМ-12А1иден ти чан је не мач ком (се ри је DМ 12А1ти па HEAT-MP-T) ко ји има про бој ност од700 mm RHA окло па под углом од

ЦЕ НА

До 2008. раз вој је ко штао око 700ми ли о на до ла ра, це на јед ног во зи латре ба ло је да бу де око 6,5 ми ли о на до -ла ра. Ме ђу тим, Ми ни стар ство од бра -не Ја па на об ја ви ло је де цем бра 2010.од лу ку да се за про из вод њу пр ве се ри -је од 13 во зи ла Ту ре 10 МВТ из дво јиоко 12,4 ми ли јар ди је на, што је по јед -ном во зи лу ви ше од осам ми ли о на до -ла ра. По тој це ни при бли жио се ју жно -ко реј ском но вом тен ку К2 „цр ни пан -тер“ (8,3 ми ли о на), ко ја пре ва зи ла зице ну са вре ме них тен ко ва за па да за двадо три и по ми ли о на до ла ра, а ру ске заце лих пет ми ли о на. Це на је сте ве ли ка,али Ја пан то мо же да под не се. Њи ма јепри ма ран ква ли тет про из во да и дру га -чи ји је од нос пре ма кри те ри ју му це -на–ефи ка сност. Про це њу је се да ћеукуп но би ти про из ве де но око 600 тен -ко ва и но вих БВП Ту ре 89. У 2011.пред ви ђе на је про из вод ња 16 тен ко ваи по че так ис по ру ке је ди ни ца ма.

Изглед гусенице

1313

535390 степени. Раз ви јен је и ме так са по тка -ли бар ним про јек ти лом, сли чан аме рич -ком М829 (про бој ност 640 mm че ли ка)са је згром про јек ти ла од те шког ме та ла.Ни је по зна то ко ји су још про јек ти ли раз -ви је ни, али не тре ба сум ња ти да је су, ито по но вој тех но ло ги ји.

Ја пан ски из во ри на во де да је ауто -мат то па на но вом тен ку бо ље ре ше њене го код Ту ре 90. Да ли то зна чи не са -мо на ја вље ну бр зи ну паљ бе од 15 ме та -ка у ми ну ту (што је при хва тљи во с ре -зер вом), или да се цев то па по сле опа -ље ња мет ка не мо ра вра ћа ти у нул типо ло жај за пу ње ње, ни је по зна то. Ка косу гра на те у лан ча стом пу ња чу хо ри -зон тал но сме ште не у зад њој ни ши ку -по ле, по треб но је да се топ вра ти на ли -ни ју пу ње ња, а то зна чи из ве сни за стоју ка ден ци опа ље ња.

На ку по ли са обе стра не су по че ти -ри лан се ра БДК, за шти ће на у мо ду ли мадо дат не оклоп не за шти те. Рас по ла жуви ше на мен ским пу ње њи ма: за за ди мља -ва ње, пар чад ним за са мо од бра ну тен каод не по сред ног на па да пе ша ди је и саИЦ мам ци ма за оме та ње на во ђе њаПОР. Де тек тор ла сер ског и ИЦ озра че -ња рас по ре ђе ни су на че ти ри угла ку по -ле. Ре а гу ју тре нут но по сле де тек ци јеозра че но сти тен ка ауто мат ским ак ти ви -ра њем БДК, од но сно елек трон ских сен -зо ра за еми си ју де ви јант них елек трон -

ских фре квен ци ја са ко ји ма се оме та на -во ђе ње ПОР (тзв. си стем soft kill), слич -но ру ском си сте му „што ра“ (при ме њенје и на срп ском мо дер ни зо ва ном тен куМ-84АВ1).

Са вре ме ни СУВСа вре ме ни СУВСи стем за упра вља ње ва тром пред -

ста вља са вре ме но ре ше ње ин те гри са -них ди ги та ли зо ва них елек трон ских си -сте ма у је дин ствен си стем за бр зо от -кри ва ње ци ље ва, из бор и пра ће ње ци -ља, ауто ма ти зо ва ни про ра чун свих ба ли -стич ких па ра ме та ра по треб них за пре -ци зну ва тру да њу и но ћу, при га ђа њу саме ста и из по кре та на ста ци о нар не и по -крет не ци ље ве. СУВ са др жи елек тро ста -би ли за тор основ ног на о ру жа ња за оберав ни, оп то е лек трон ске ни шан ске спра -ве са днев ним и тер мал ним ка на лом, ТВка ме ре за сни ма ње у оп тич ком и тер -мал не за ИЦ спек тар но ћу и у огра ни че -ним усло ви ма ви дљи во сти да њу, ла сер -ски да љи но мер, ди ги тал ни ба ли стич кира чу нар, тра гач ци ља, де ви ја тор то пов -ске це ви за про ра чун кри вље ња це виуслед тем пе ра тур них раз ли ка ат мос фе -ре и пре гре ва ња це ви, про гра ма тор из -бо ра и пра ће ња ста ња по пу ње но сти му -ни ци јом, ме те о ро ло шки сен зор.

Ра чу нар ауто мат ски про ра чу на варе ле вант не по дат ке за сва ку вр ступро јек ти ла, уно си их у СУВ и са оп шта -ва у ви ду бро је ва или ди ги та ли зо ва нихозна ка на дис пле ју ни шан џи је (ко ман -ди ра). Уре ђај за пра ће ње озна че ногци ља на ста вља пра ће ње и ка да циљза ђе иза оп тич ке ма ске или про ме нибр зи ну и пра вац кре та ња, све до мо -мен та ка да ни шан џи ја же ли да про ме -ни из бор ци ља. За на во ђе ње то па испрег ну тог ми тра ље за ни шан џи ја имадво руч ни ко манд ни блок, а ко ман дирјед но руч ни (joystick).

Обе ни шан ске спра ве – ко ман ди -ро ва па но рам ска и ни шан џи ји на пе ри -скоп ска – мо гу да ра де у два мо да –оп тич ком и тер мо ви зиј ском, с тим дани шан џи ја има и по моћ ну оп тич ку ни -шан ску спра ву, за слу чај от ка заоснов ног ни ша на. Обе спра ве су саин те гри са ним ла сер ским да љи но ме -ром. Ни шан ске спра ве су не за ви сноод ору ђа ста би ли са не по прав цу иеле ва ци ји. Ко ман дир мо же да ни ша ни

и га ђа са сво га ме ста из то па, спрег ну -тог ми тра ље за и ми тра ље за на кро ву.Па но рам ска спра ва је по диг ну та ви шеод та кве спра ве на тен ку Ту ре 90 иомо гу ћа ва кру жни сек тор осма тра ња(по еле ва ци ји до 70 степени ), што јепо де сно за ко ри шће ње у бор би на ис -пре се ца ном зе мљи шту и у на се љи ма.

Ко ман дир има при о ри тет у из бо -ру ци ља и отва ра њу ва тре у од но су нани шан џи ју. Ка да се ТВ ка ме ром за хва -ти циљ, сли ка се пре но си на оба екра -на, ко ман ди ров и ни шан џи јин. Ко ман -дир, ако има дру ги при о ри тет, пре пу -шта циљ ни шан џи ји, а он сâм на ста вљада осма тра и про на ла зи дру ге ци ље веили од го ва ра на упу ће не по зи ве, од но -сно при јем ва жни јих ин фор ма ци ја пре -ко КИС-а. Код ко ман ди ра су два екра -на, а код ни шан џи је је дан. За из бор ци -ља угра ђен је си стем за иден ти фи ка ци -ју соп стве них тен ко ва и дру гих ОБВпри ка зи ва њем на екра ни ма у ку по ли,ка ко би се из бе гла по гре шна ва тра посоп стве ним тен ко ви ма (си стем свој-туђ). Ко ли ки је зна чај то га уре ђа ја го -во ри по да так из опе ра ци је „Пу стињ -ска олу ја“, ка да је са мо у јед ном да нупо го ђе но 28 аме рич ких тен ко ва у тзв.„при ја тељ ској ва три“, при че му је по -ги ну ло 35, а ра ње но 72 тен ки ста аме -рич ких сна га (ру ски из во ри).

Ни шан ска спра ва ни шан џи је са -др жи исте мо гућ но сти као ко ман ди ро -ва, осим што ни је па но рам ске кон струк -ци је. Цео осма трач ко-ни шан ски ком -плекс ко нек то ван је са КИС-ом. КИС омо -гу ћу је при ка зи ва ње по зи ци је соп стве нихи про тив нич ких сна га на елек трон скојкар ти екра на, при ка зи ва ње ди ги тал них ину ме рич ких по да та ка о ста њу ре сур сатен ка и је ди ни це. Мо же да се умре жи уно во ра зви је ни си стем ко ман до ва ња дони во пу ка – BRC&C (Basic RegimentalCommand & Control System), ко ји је те сти -ран у то ку 2007. го ди не. У КИС је ин те -гри сан и GPS. За ни мљи во је да ко ман дири ни шан џи ја пра те сли ку бој ног по љапре ко сво јих екра на, а не кла сич них оку -ла ра или ми ни дис пле ја. Та ко су у при ли -ци да без на пре за ња осма тра ју бо ји ште,би ра ју од ре ђе ни циљ, мар ки ра ју га знач -ком на екра ну и оба вља ју све рад ње доопа ље ња мет ка, слич но „игри ца ма“ нара чу на ру или на кок пи ту бор бе ног ави о -

Из глед ку по ле

Видео- сензорина куполи

15. мај 2011.1414

на. Та ко се по сти же ефи ка сни ја ва тре изтен ка за хва љу ју ћи ауто ма ти за ци ји пре коди ги тал ног ра чу на ра, спре зи СУВ и оп то -е лек трон ских уре ђа ја за осма тра ње и ни -ша ње ње.

За осма тра ње зад њег сек то ра у во -жњи, во зач има ТВ ка ме ру ло ци ра ну назад њем кра ју тен ка. Он има днев не пе -ри ско пе и тер мо ви зиј ски си стем за осма -тра ње но ћу.

OO клоп на за шти та клоп на за шти та При ме ном но вих ле гу ра че ли ка са

ти та ни ју мом, ке ра мич ких ком по зи та(по ми њу се и на но кри ста ли) про јек то ва -на је уна пре ђе на мо ду лар на за шти та до -дат ног окло па рас по ре ђе ног кру жно окооснов ног ка ко би се сма њи ла укуп на ма -са тен ка и оси гу ра ла по у зда ни ја за шти -та. Мо ду ли су мон та жно-де мон та жнекон струк ци је, ка ко би се у слу ча ју оште -ће ња мо гли за ме ни ти, од но сно пер спек -тив но за ме ни ти но ви јим ма те ри ја ли мама ње ма се и ве ће от пор но сти на по гот -ке ПО про јек ти ла. Но си лац раз во ја и из -ра де до дат ног окло па – ком па ни ја„Кyoto Ceramic Ltd.“ – има ла је за да такда из ра ди сег мен те мо ду лар ног окло паве ће по вр шин ске твр до ће, али чвр стеком пакт не кон струк ци је са по треб номела стич но шћу.

Из во ри TRDI го во ре да је за шти татен ка на пред аде кват на де бљи ни RHAокло па од 1.300 mm, што је бли зу мак -си му му при сут ном код но ви јих тен ко вау све ту. Та ко ђе, на гла ше но је да је циљраз во ја за шти те био обез бе ђе ње по сто -ја но сти тен ка у про тив те ро ри стич кимдеј стви ма и ма сов ној упо тре би ПОоруж ја ти па РПГ-7. У том ста ву по треб -на је су здр жа ност јер но ви ји РПГ-29 иРПГ-7В1 са тан дем-ку му ла тив ним бој -ним гла ва ма про би ја ју да ле ко де бљипан цир ни че лик (око 750 mm, и то изаЕРО), а да не по ми ње мо са вре ме не ПОра ке те чи ја про бој ност пре ла зи 1.300mm окло па и оне ко је мо гу да деј ству јуу па да ју ћем кра ку тра јек то ри је у кров непо вр ши не тен ка.

Кров ку по ле и те ла тен ка за шти ће -ни су спе ци јал ним пло ча ма за сма ње њеучи на ка ка сет них про јек ти ла. Исто вре -ме но, пре кри ве ни су ма те ри ја лом ко јиап сор бу је ра дар ске и ИЦ зра ке у ши ро -ком спек тру, сма њу ју ћи од раз тен ка приосма тра њу из ва зду хо пло ва и са мо на во -ђе них ПО про јек ти ла.

Ис под боч них мо ду ла до дат ногокло па ока че не су ви ше ла ме ла сте за ве -се од гу ми ра ног плат на ко је се, при кре -та њу и окре та њу тен ка, сло бод но љу ља -ју. Ни је ја сно да ли је ово пре ва зи ђе норе ше ње из пр вих го ди на при ме не про -тив ку му ла тив не за шти те или је у пи та -њу по тре ба да се сма њи ди за ње пра ши -не, ка да се тенк кре ће пре ко су вог зе -мљи шта, пе ска и сла би јих ма ка дам скихпу те ва, ка ко би се сма њи ла уоч љи востње го вог кре та ња. По зна то је из прак седа се иза тен ков ских ко ло на ди жу чи та -

ви обла ци пра ши не, ко ји не са мо да ихде ма ски ра ју, већ и оте жа ва ју функ ци о -ни са ње пре чи ста ча ва зду ха мо то ра.

Као еле ме нат ак тив не за шти те,слич но ру ском си сте му „што ра“ (при ме -њен и на М-84АВ1), на че ти ри угла ку по -ле по ста вље ни су оп то е лек трон ски сен -зо ри за де тек ци ју из во ра озра че но ститен ка из не при ја тељ ских из во ра (ИЦ ила сер ских) за на во ђе ње ПО ра ке та илини ша ње ње. У слу ча ју озра че но сти тен ка,ти сен зо ри ауто мат ски ак ти ви ра ју лан си -ра ње дим них ку ти ја са оме та чи ма на во -ђе ња (Soft-kill). О евен ту ал ној при ме ниса вре ме ни јих си сте ма (Hard-kill) ко ји де -тек ту ју опа сност и ис па љу ју ре цеп то реза фи зич ко спре ча ва ње про јек ти ла дапо го де тенк (ка кви су ру ски „аре на“ или

изра ел ски „Trophy”, „Iron fist“...), ко ји су ураз во ју или се већ при ме њу ју, за са да не -ма по у зда них ин фор ма ци ја. Из гле да дасу Ју жно ко реј ци у то ме „ис тр ча ли за пр -са“ ис пред Ја па на ца са но вим тен ком„цр ни пан тер“. Уоста лом, они већ има јуоко 40 тен ко ва Т-80У са САЗ „аре на“, чи -ја ис ку ства су си гур но про у чи ли.

Тен ков ска пи ру е таТен ков ска пи ру е таЈа пан ци су оста ли при вр же ни уград -

њи сво јих тур бо пре хра њи ва них ди зелмо то ра ком па ни је „Mitsubishi Motors“. Затенк Tуpe 10 раз ви ли су но ви, осмо ци лин -дрич ни, „V“ рас по ре да, во дом хла ђе нимо тор од 1.200 КС/2.300 обр та ја. Мо торобез бе ђу је тен ку спе ци фич ну сна гу од 27КС/t, до вољ ну да раз ви је мак си мал ну бр -зи ну од 70 km/h. Не ма по у зда них по да та -ка о ра ди ју су кре та ња, али су по ми ња ни

ПО СЕБ НОСТ

Ту ре 10 мо же да из ве де „на клон“на пред, да се уз диг не на пред и спу стизад њи крај, да се наг не на ле ву или наде сну стра ну, хо ри зон тал но из диг неили спу сти и „лег не“, ме ња ју ћи ви си нукли рен са (од 0,2 до 06 m). Та по себ -ност је при сут на на ја пан ским тен ко -ви ма Ту ре 74 и Ту ре 90 . Мо гућ ност ак -тив не про ме не кли рен са и наг ну то стиво зи ла је сте ску по це но ре ше ње, али јепо жељ но при ли ком кре та ња по не рав -ном те ре ну, на боч ним на ги би ма и по -ма же ни шан џи ји да до дат но по ве ћаеле ва ци ју то па или де пре си ју, што та -ко ђе мно го зна чи при га ђа њу уда ље -них или бли ских ци ље ва на зад њем на -ги бу ис пред тен ка. Тај си стем убла жа -ва ди на мич ке уда ре у кре та њу, сма њу -је ви бра ци је и до при но си пре ци зни јојва три на о ру жа ња.

1515

по да ци раз ли чи тог ре да ве ли чи на (400или чак 680 km). Но, уко ли ко се прет по -ста ви да је ка па ци тет ре зер во а ра око1.100 ли та ра го ри ва, мо тор је ма ње по -тро шње од оно га у тен ку Ту ре 90 (1.500КС), мо же се це ни ти да ауто но ми ја ни јема ња, већ је, са свим из ве сно, ве ћа.

Дру га зна чај на ка рак те ри сти ка, ко јатен ку омо гу ћу је кре та ње истом бр зи номна пред-на зад до 70 km/h, што га чи ни из -у зет но по кре тљи вим, је сте хи дро ме ха -нич ка тран сми си ја (слич на не мач којНSWL 295). Ме њач ка ку ти ја и си стем заупра вља ње об је ди ње ни су у је дин стве нукон струк ци о ну и ки не мат ску це ли ну(тран сми си ја у бло ку). Уме сто глав неспој ни це (ква чи ла) угра ђен је хи дро ди на -мич ки пре но сник са спој ни ца ма у уљу за

обез бе ђе ње кон ти ну ал не про ме не сте -пе на пре но са (4+1), без пре ки да то ка сна -ге у оба сме ра, на пред и на зад. За ме ња -ње сте пе не пре но са ко ри сти се елек тро -хи дра у лич на ко ман да. На јав ној де мон -стра ци ји про то ти па тен ка ТХ-К при ка за -на је пу на бр зи на кре та ња тен ка на преди на зад. У зад њем хо ду ко ман дир је са мопра тио кре та ње, а во зач са мо стал ноупра вљао пра те ћи пра вац кре та ња пре коТВ ка ме ре на зад њем кра ју во зи ла и мо -ни то ра у управ ном оде ље њу.

Упра вља ње тен ком пре ко хи дро ме -ха нич ког пре но сни ка омо гу ћу је про ме нуправ ца кре та ња и про мен љи ви по лу преч -ник за о кре та у свим сте пе ни ма пре но са,без бло ки ра ња јед не гу се ни це, што јеефект но де мон стри ра но на по ме ну томпри ка зу. Хи дро ста тич ки пре но сник сако чи о ним успо ри ва чем во зи ла омо гу ћу јепо сте пе но, али убр за но за у ста вља ње

тен ка, што је ефект но из во ђе но при бр -зи ни око 50 km/h, са за у став ном пу та -њом од са мо че ти ри-пет ме та ра, уз бла -го на ги ња ње во зи ла на пред. Исти на, то -ме су од го ва ра ли и при пре мље на под ло -га по ли го на и ме тал не гу се ни це са гре -бе ни ма. Ход ни део има два ре да точ ко -ва, пет пот пор них са по ве ћа ним раз ма -ком и по три точ ка но са ча гу се ни ца наобе стра не. По гон ски точ ко ви су на зад,а ле њив ци на пред.

Дру го зна чај но свој ство пре но сни -ка сна ге и ход ног де ла, по че му се из два -ја од са вре ме них тен ко ва (из у зев Strv103 и К-2 „Black Panther“), је сте ак тив ниси стем хи дроп не у мат ског оги бље њаход ног де ла и мо гућ ност да во зач упра -вља про ме ном кли рен са и на ги ба у свим

прав ци ма. Тенк је у ста њу да из во ди фи -гу ру „пи ру е те“, да се окре ће око сво јеосе као ба ле ри на (ра ди јус за о кре та 7 m),изводећи фи гу ру „ара бе ске“, при че мујед на гу се ни ца ву че на пред, дру га на зад.До ду ше прак са обрат них сме ро ва окре -та ња гу се ни ца по зна та је код аме рич кихтен ко ва по сле Дру гог свет ског ра та код„па то на“ и на ред них ге не ра ци ја тен ко -ва, али без ди ри го ва ног кли рен са (опи -то ван је кра јем ше зде се тих на аме рич -ко-не мач ком про јек ту MBT70/KpfPz70,oд че га се од у ста ло).

Ту ре 10 мо же да се опре ми до зер -ским но жем (при ка зан је и та кав мо дел).Не ма по да та ка о про јек ти ма во зи ла по -себ не на ме не на ба зи ша си је ово га тен -ка. Тенк има све спе ци јал не уре ђа је каои Ту ре 90: за НХБ за шти ту, за ППЗ саИЦ сен зо ри ма за де тек ци ју на стан ка иауто мат ско га ше ње по жа ра у тен ку и

дру ге по моћ не уре ђа је, али се у ин фор -ма ци ја ма по себ но не на во де. Чи ни се дани је опре мљен за под вод но кре та ње,осим ду бо ког га за (до два ме тра, као иТу ре 90). Код тен ка Ту ре 90 при кре та њуду бо ким га зом до два ме тра мо тор тен -ка на пла вљу је во да. Да ли су оста ли сата квим ре ше њем?

Пер спек тив ностПер спек тив ностДа кле, по ја ва но во га ја пан ског тен -

ка Ту ре 10, иако ни је ре во лу ци о нар нитех но ло шки скок у че твр ту тех но ло шкуге не ра ци ју, по кон цеп ци ји, при ме ње нимпод си сте ми ма, уре ђа ји ма и ка рак те ри -сти ка ма, уме сто у три основ на свој ства(ва тре на моћ, за шти та и по кре тљи вост),ка рак те ри ше се и че твр тим свој ствомбез ко је га је да нас го то во не за ми сли воиз во ђе ње бор бе них деј ства – да ди ги та -ли зо ва ним елек трон ским и оп то е лек -трон ским уре ђа ји ма и ауто ма ти зо ва нимси сте ми ма за упра вља ње по са да бу дестал но у мо гућ но сти да пра ти си ту а ци јуу сво ме окру же њу, не пре кид но да њу ино ћу, да при ма и про сле ђу је ре ле вант неин фор ма ци је о ста њи ма, ци ље ви ма и по -тре ба ма у сва ком тре нут ку. У том по гле -ду Ту ре 10 пред ста вља у тен ко град њиосве же ње са да ле ког ис то ка. Са „при -стој ном“ ма сом во зи ла у гра ни ца ма ре -ал ни јих по тре ба, а при то ме да удо во љиоснов ним зах те ви ма на ру чи о ца са оп ти -мал ним укуп ним бор бе ним ка па ци те том,без сум ње да има до бру пер спек ти ву.

Пре ма оце на ма по зна ва о ца тен ков -ске тех ни ке и до ступ ним ко мен та ри ма,овај тенк, по ред по ме ну тог ју жно ко реј -ског, да нас-сутра, ако се од лу че на ње го -во ан га жо ва ње из ван Ја па на, и евен ту ал -но га пла си ра ју на стра но тр жи ште, мо -гао би да бу де озби љан кон ку рент већви ђе ним тен ко ви ма дру гих про из во ђа ча.Исти на, по је ди нач на це на од око осамми ли о на до ла ра ни је ма ли из да так, алиони ко ји има ју мо гу да при у ште се би та -кав „лук суз“.

Уз по нов не зах те ве за ан га жо ва њетен ко ва у Ав га ни ста ну, Ту ре 10 је и по -твр да да се та во зи ла ипак вра ћа ју на вој -ну по зор ни цу. Не ма сов но као не ка да,не го у ма њем бро ју али са ви шим ква ли -те том. ƒ

Ми ло сав Ц. ЂОР ЂЕ ВИЋ

5353

1616

В Е С Т И В Е С Т И В Е С Т И В Е С Т И

Тај ван пла ни ра да из гра ди но ви рат ни бродса стелт ка рак те ри сти ка ма ко ји ће би ти на о ру -жан во ђе ним про тив брод ским ра ке та ма. Из -град ња тог бро да, у кла си кор ве те де пла сма на500 то на, по че ће 2012. и тра ја ће две го ди не.Кон струк тив не ка рак те ри сти ке брод оте жа ва -ће ње го ву де тек ци ју пу тем ра дар ских сен зо ра.Би ће на о ру жан са по осам про тив брод ских ра -ке та ти па Hsiung-feng II и Hsiung-feng III, тај ван -ске про из вод ње. Hsiung-feng III се сма тра са -вре ме ним про јек ти лом ко ји ка ци љу ле ти су пер -со нич ном бр зи ном.

Из град ња но ве тај ван ске кор ве те од го ворје на пла ни ра но ја ча ње ки не ске рат не мор на ри -це и оче ки ва но фор ми ра ње бор бе не гру пе оку -пље не око пр вог ки не ског но са ча ави о на. ƒ

Kом па ни ја „Су хој“ је по чет ком ма ја за по че ла фа брич ка ис пи ти ва -ња пр вог се риј ског ави о на Су-35С за по тре бе ру ских ва зду хо плов нихсна га. Пр ви лет тог ви ше на мен ског бор бе ног ави о на оба вљен је 3. ма јаове го ди не са аеро дро ма у Ком со мол ску на Аму ру.

Ави он Су-35С пред ста вља зна ча јан ква ли та ти ван скок у од но су наба зни Су-27, из ко јег је про ис те као. Ка ко на во де ру ски из во ри, Су-35при па да та ко зва ној „4++“ ге не ра ци ји са им пле мен ти ра ним тех но ло ги ја -ма ко је су при ме ње не на бор бе ним ави о ни ма пе те ге не ра ци је, као штоје ПАК-ФА.

Не ке од бор бе них мо гућ но сти ави о на Су-35 под ра зу ме ва ју пра -ће ње 30 ва зду шних ци ље ва и исто вре ме но деј ство по осам, од но -сно пра ће ње че ти ри зе маљ ска ци ља и исто вре ме но деј ство по два.

Ре сур си тог ави о на знат но су ве ћи у од но су на Су-27. Век упо тре беје 6.000 ча со ва ле та или 30 го ди на. Мо тор, ко ји је опре мљен из дув ни ци -ма са век то ри са ним по ти ском, има жи вот ни век од 4.000 ча со ва. ƒ

ПО ЛЕ ТЕО СЕ РИЈ СКИ Су-35

TАЈ ВАН ПРА ВИ СТЕЛТ БРО ДО ВЕ

ПР ВИ ЛЕТ ФАН ТОМ СКОГ СНО ПА

Но ва „Бо ин го ва“ бес пи лот на ле те ли ца на зва на „фан том ски сноп“ (Phan tomRay) из ве ла је 27. апри ла ове го ди не пр ви проб ни лет у ба зи Едвардс у Ка ли фор ни -ји. То ком пр вог ле та ле те ли ца је по сти гла ви си ну од 2.500 ме та ра и бр зи ну од око330 km/h. Та ле те ли ца по слу жи ће као основ за раз вој ви ше на мен ске бес пи лот неплат фор ме ко ја ће из вр ша ва ти за дат ке из ви ђа ња, осма тра ња, при ку пља ња оба ве -штај них по да та ка, елек трон ских деј ста ва и не у тра ли са ња про тив нич ких ПВО си -сте ма.

„Фан том ски сноп“ пред ста вља са мо је дан од не ко ли ко бес пи лот них си сте мако је тре нут но раз ви ја „Бо ин гово“ оде ље ње под на зи вом „Фан том ски по сло ви“(Phantom Works). ƒ

5353НО ВА ВЕР ЗИ ЈА ПРО ЈЕК ТИ ЛА AASM

Фран цу ска аген ци ја за на бав ке у обла сти од бра -не (DGA) из ве ла је не дав но по ка зно га ђа ње са но вомвер зи јом во ђе не бом бе AASM (AASM – Ar me ment Air-Sol Mo du la i re). Ра ке та је ис па ље на са ави о на „ра фал“на ме ту ко ја је си му ли ра ла во зи ло ко је се кре ће бр зи -ном од 80 km/h. Бом ба AASM је од ба че на из ра кур саод 90 сте пе ни и са уда ље но сти од 15 ки ло ме та ра. Ударбом бе у ме ту из ве ден је под ма лим углом. Ме та јеозна че на ла сер ским осве тљи ва чем са зе мље, а оства -ре на је пре ци зност ма ња од јед ног ме тра.

С том пре ци зно шћу и ан ве ло пом упо тре бе, AASMиде у ред нај са вре ме ни јих так тич ких ва зду хо плов нихубој них сред ста ва. Прет ход не две вер зи је те бом бе ба -зи ра не су на ком би на ци ји инер ци јал ног и ГПС во ђе ња,од но сно инер ци јал ног, ГПС и ИЦ во ђе ња, док нај но ви -ја вер зи ја ком би ну је инер ци јал но и ГПС са по лу ак тив -ним ла сер ским во ђе њем.

Се риј ска про из вод ња нај но ви је вер зи је за по тре -бе фран цу ских ору жа них сна га за по че ће кра јем 2012.го ди не. ƒ

СТЕЛТ ХЕЛИКОПТЕР У НАПАДУ НА БИН ЛАДЕНА

У на па ду на скро ви ште Оса ме бин Ла де на, аме рич ке ору жа не сна геко ри сти ле су по свој при ли ци но ви мо дел стелт хе ли коп те ра. При ли комна па да на скро ви ште те ро ри ста је дан од тих хе ли коп те ра обо рен је илидо жи вео удес, што је још ди ску та бил но. О по сто ја њу хе ли коп те ра све -до че пу бли ко ва не фо то гра фи је на ко ји ма се ја сно уоча ва реп на сек ци јауни ште ног хе ли коп те ра.

Аме рич ки не за ви сни из во ри прет по ста вља ју да је овај стелт хе ли -коп тер на стао као мо ди фи ка ци ја Х-60 „цр ни со ко“. Прет по ста вља се дасу у ње го вом раз во ју ко ри шће на са зна ња сте че на у раз во ју хе ли коп те раRAH-66 „ко манч“ и кон вер ти пла на V-22. Упо тре ба тај но раз ви је ног стелтхе ли коп те ра ука зу је на зна чај ко јим се при сту пи ло ак ци ји хва та ња Оса -ме бин Ла де на. При ме на стелт ле те ли ца јед но је од мо гу ћих об ја шње њаза ка сне лог ре а го ва ња па ки стан ских ору жа них сна га на упад аме рич кихспе ци јал них је ди ни ца. ƒ

Стране припремио мр Славиша ВЛАЧИЋ

15. мај 2011.1818

А в и о н O V- 1 0 B r o n co

При ча о овом ви ше не го ко -ри сном ави о ну за по че лаје да ле ких ше зде се тих.Основ на иде ја би ла је дасе ство ри јед но ста ван

ави он спо со бан да пру жа бли ску ва -зду шну по др шку и да при то ме бу деин те гри сан у си стем пред њег еше ло -на је ди ни ца. Коп не на вој ска је у товре ме би ла под ути ском бор бе них деј -ста ва у Ко ре ји, али се та да екс пе ри -мен ти са ло углав ном са хе ли коп те ри -ма, пре вас ход но за тран спорт тру па.Та кав ави он мо гао би да ба зи ра вр лобли зу ли ни је фрон та, имао би мо гућ -ност крат ког по ле та ња и сле та ња (150m до ви си не 15 m), скла па ња у ре ла -тив но ком пакт ну це ли ну ко ја би се мо -гла тран спор то ва ти ка ми о ни ма, а мак -си мал на бр зи на не би би ла (не би нимо гла) на ро чи то ве ли ка, јер се бли скава зду шна по др шка на ро чи то он да, а

де ли мич но и да нас, мо же ефи ка сно из -вр ша ва ти углав ном ви зу ел ном иден ти -фи ка ци јом ци ља. Уме сто бр зи не, ак це -нат је био на ауто но ми ји, од но сно вре -ме ну про ве де ном у ва зду ху, због чи -ње ни це да се пра во вре ме но деј ство попро тив ни ку мо же из вр ша ва ти са моуко ли ко је ави он већ у ва зду ху.

На тај на чин уоб ли чен је зах тев,под скра ће ним на зи вом LARA (Light Ar -med Re con na is san ce Air craft), ко ји је тре -ба ло да ре зул ти ра ави о ном по год ним заКоп не ну вој ску, Рат но ва зду хо плов ствои Мор на ри цу. Спе ци фи ка ци је су зах те -ва ле да бу де по го дан за пру жа ње ва тре -не по др шке, из ви ђа ње и обе ле жа ва њеци ље ва, да има но си вост 1.100 kg (на о -ру жа ња, шест па до бра на ца или но си ла),са ста зом за по ле та ње до 15 m ви си неод 240 m и деј ство са де сант них бро до -ва, а на о ру жа ње (ми тра ље зи 7,62 mm,топ 20 mm, не во ђе на ра кет на зр на, ма -

ње бом бе и ра ке те в-в Si de win der) и го -ри во тре ба ло је да бу ду стан дар ди зо ва -ни са оним ко је ко ри сти пе ша ди ја. Зах -те ва но је да ра спон кри ла бу де ма њи одшест ме та ра, а мак си мал на бри на ве ћаод 560 km/h.

На кон курс је сти гло 11 пред ло га,од ко јих су нај ви ше обе ћа ва ли Con va irMo del 48 Char ger и Roc kwell NA-300.Иако је пр ви бо ље од го ва рао спе ци фи -ка ци ја ма (по ле та ње за све га 148 m) и по -др жа ва ли су га ва зду хо плов ство и ма рин -

ПО ВРА ТАК ДИ ВЉЕГАви он Bron co мо жда би мо гао би ти је ди на летелицако ја је по сле де це ни ја упо тре бе по ву чена, а на кон де це ни ју и по вра ћена у слу жбу

ТT ка рак те ри сти ке OV-10D

ра спон кри ла 12,19 m ду жи на 13,41m ви си на 4,62 m ма са пра зног 3.127 kg нај ве ћа ма са 6.552 kg по гон два тур бо е ли сна мо то ра T76-G-420/421, сна ге по 775 кW мак си мал на бр зи на 463 km/h до лет 2.224 km на о ру жа ње топ 20 mm М197,че ти ри ми тра ље за 7,62 mm M60C,се дам но са ча ис под кри ла и тру па,укуп на но си вост 2.176 kg

сте Ко лум би ја и Ма ро ко, а тре нут но сену ди Ли ба ну.

Ко ре ни то по бољ ша на вер зи ја зама рин ски кор пус би ла је OV-10D,озна ча ва на и са NOGS (Night Ob ser va -tion Gun ship), а с пра вом се ка рак те ри -ше и као Bronco дру ге ге не ра ци је. Носје знат но про ду жен ис пред ка би не иис под ње га је до да та по крет на ИЦ ка -ме ра у ку гла стом ку ћи шту. Угра ђе ни сумо то ри Gar ret T76–420/421, који су за-менили верзију 410/412, чиме је снагаповећана са 533 (715 КС) на 775 kW(1.040 КС).

На о ру жа ње је би ло исто, осим мо -гућ но сти до да ва ња вр ло ко ри сног тро -цев ног Gatling то па ка ли бра 20 mm, озна -ке М197, мак си мал не бр зи не га ђа ња3.000 мет/мин. Тај топ прак тич но пред -ста вља „пре по ло вље ни“ ше сто цев ниМ61 Vul can, који се налази на готово сва-ком америчком борбеном авиону и кори-сти исту муницију. Овај топ је у по крет -ној ту ре ли ко ја се по ста вља ла ис под под -труп ног но са ча (за кр жља ла кри ла суукла ња на) и обез бе ђи вао је деј ство ваносе тру па ис под рав ни ле та ави о на. Та које знат но по ве ћа на ве ро ват но ћа по га ђа -ња ци ља и пре жи вља ва ња ави о на. На и -ме, ави он ви ше ни је био при мо ран да сеори јен ти ше пре ма ци љу, већ је мо гао дадеј ству је из то па и са ре ла тив но „без бед -не“ уда ље но сти.

Ма рин ци су до би ли и ва ри јан туNOS (Night Ob ser va tion System), без топа,али са ласерским обележивачем, која је

1919

5353

ла зи ла су се по два ми тра ље за ка ли бра7,62 mm M60C.

Од на о ру жа ња OV-10 је но сиобом бе ма се до 227 kg, сед мо цев не иде вет на е сто цев не лан се ре не во ђе нихра кет них зр на 70 mm FFAR, че тво ро -цев не лан се ре не во ђе них ра кет них зр -на 127 mm Zu ni, се и змич ке сен зо реАDSIDS и дру га сред ства (за осве тља -ва ње, обе ле жа ва ње ци ље ва за ло вач -ко-бом бар дер ску ави ја ци ју и по ста -вља ње дим не за ве се).

Ти ави о ни по ка за ли су се све стра -ним и по пу лар ним. Ко ри шће ни су заиз ви ђа ње, бли ску ва зду шну по др шку,прат њу хе ли коп те ра, из ви ђа ње и усме -ра ва ње деј ства коп не не и брод ске ар -ти ље ри је, те ло вач ко-бом бар дер скеави ја ци је, тран спорт, ву чу ме та, фо то -гра фи са ње, га ше ње по жа ра...

Пр ва ва ри јан та има ла је, ло гич но,озна ку OV-10A, OV-10B је би ла не мач -ка вер зи ја за ву чу ме та, са дру гим се -ди штем окре ну тим пре ма на зад, OV-

10B(Z) је та ко ђе не -мач ка вер зи ја садо дат ним мо то ромЈ-85 из над тру па,OV-10C је тај ланд -ска вер зи ја, OV-10E вер зи ја за Ве -не цу е лу, OV-10F заИн до не зи ју и OV-10M за Фи ли пи не.Те ави о не су ко ри -сти ли и још ко ри -

ски кор пус, по сле ру ше ња про то ти па 19.ок то бра 1965, по бе ду је ко нач но од неоNA-300. Је ди ни ње гов про блем би ле суди мен зи је, од но сно ра спон кри ла ве ћиод 12 m, али је то „про гу та но“ и NA-300је ок то бра 1969. уве ден у опе ра тив нуупо тре бу, као OV-10 Bron co (ди вљи коњиз Се вер не Аме ри ке).

Нео бич на Нео бич на кон фи гу ра ци јакон фи гу ра ци јаКон фи гу ра ци ја OV-10 је нео бич на

и јед на ка ави о ну P-38 Light ning. Имаоје два тру па, са тур бо е ли сним мо то ромТ-76 у сва ком, рав ним кри лом и гон до -лом у сре ди ни. Уну тар гон до ле на ла зиосе про стор за два чла на по са де. Ка би -на је огром на и пру жа сјај ну ви дљи вост– по ши ри ни је пре ма ши ва ла труп. Ка -да се зад ње се ди ште укло ни, у зад њемде лу цен трал не гон до ле би ло је про -

сто ра за пет па до бра на ца или два но -си ла и бол ни ча ра, ко ји су има ли отвору зад њем де лу тру па. Та ко ђе, труп јебио опре мљен и „за кр жља лим“ кри ли -ма на до њем де лу, ко ја су под се ћа ла нака сни ја ре ше ња на бор бе ним хе ли коп -те ри ма и има ла исту уло гу – но ше њена о ру жа ња. На и ме, са сва ке стра неби ла су по два но са ча, ис под тру па јошје дан, а ис под сва ког кри ла још по је -дан но сач, ван обрт ног по ља ели се. Та„за кр жља ла“ кри ла мо гла су се безпро бле ма ски да ти и ве ћи на да на шњихави о на OV-10 ко ји су у ци вил ној слу -жби их не ма. Та ко ђе, уну тар сва ког на -

ПО ВРА ТАК ДИ ВЉЕГ КО ЊА

Про тив по жар ни OV-10

Ма рин ски OV-10A на де сант ном бро ду USS Nas sau

Укуп но, то ком Ви јет нам ског ра та,Аме ри кан ци су има ли 81 из гу бље ни ави -он OV-10 (у бор би и из дру гих раз ло га),од че га код ма ри на ца 10, у ва зду хо плов -ству 64, а у мор на ри ци се дам. На кон Ви -јет на ма, ави о ни Bron co уче ство ва ли су уброј ним дру гим опе ра ци ја ма, укљу чу ју ћии Пу стињ ску олу ју, где су из гу бље на двама рин ска ави о на тог ти па. По след њиOV-10 у опе ра тив ној упо тре би ору жа нихсна га САД, тач ни је Ма рин ског кор пу са,по ву че ни су 1995. го ди не. Ипак, OV-10је за др жа ла у упо тре би NA SA, те не ко ли -ко слу жби за спре ча ва ње кри јум ча ре њадро ге, и за га ше ње по жа ра.

Дру ге зе мље, Ко лум би ја, Ин до не зи -ја и Фи ли пи ни, ак тив но су ко ри сти ле ијош ко ри сте OV-10 у из вор ној упо тре биCOIN (Co un ter In sur gency) ави о на, али иза тра га ње и спа са ва ње. Тај ланд ски ави -о ни го ди на ма су по бе ђи ва ли на так ми че -њи ма у пре ци зно сти бом бар до ва ња, све

15. мај 2011.2020

коришћена за обележавање циљева задруге авионе наоружане ласерски наво-ђе ним бом ба ма.

У ра то ви маУ ра то ви маПр во и нај ве ће бор бе но ан га жо ва -

ње ави о на OV-10 Bron co би ло је у Ви јет -нам ском ра ту. Пр ви OV-10 сти гли су уВи јет нам 31. ју ла 1968. го ди не. Пр ва опе -ра ци ја би ла је Com bat Bron co, у скло пуко је је те сти ран тај ави он, што је стан -дард на прак са у САД. Ле те ли це OV-10би ле су ста ци о ни ра ни у ба зи Би ен Хоа.То ком те опе ра ци је, ва тра је усме ра ва нада њу и но ћу, оце њи ва но деј ство ар ти ље -ри је и ави ја ци је и пра ће ње хе ли коп те ра.По себ но је це ње на ефи ка сност у обе ле -жа ва њу ци ље ва. По сле од лич них ре зул -та та упо тре бе, OV-10 су по че ли ма сов -ни је да сти жу у Ви јет нам, и уче ство ва лису у опе ра ци ја ма Igloo Whi te, Pra i rie Fi reи дру гим.

Но ва ета па у упо тре би OV-10 за по -че ла је опе ра ци јом Misty Bron co апри ла1969, то ком ко је су пр ви пут ко ри шће низа ва тре ну по др шку. Због то га, до би лису спо ме ну та че ти ри ми тра ље за (обич ноне ко ри шће ни у ра ни јем пе ри о ду), те не -во ђе на ра кет на зр на 70 ми ли ме та ра. До -да ва њем ла сер ског обе ле жи ва ча ци ље ваPa ve Spot и спе ци ја ли зо ва ног ноћ ног ни -ша на, 1971. го ди не, у окви ру про јек таPa ve Nail, OV-10 су мо ди фи ко ва ни. Тиави о ни упо тре бље ни су у деј стви ма про -тив Хо Ши Ми но вог пу та, где су обе ле -жа ва ли ци ље ве за ла сер ске бом бе, ко ри -шће не са ави о на F-4 Phan tom II. По сле1974. го ди не OV-10 су вра ће ни на пр во -бит не за дат ке, јер су уло гу пре у зе ли дру -ги ави о ни опре мље ни са вре ме ни јим обе -ле жи ва чи ма.

док их на чел ној по зи ци ји ни су за ме ни лиу то вре ме но ви F-5E. Ве не цу е лан ске OV-10 ко ри сти ле су сна ге ко је је пред во диоХу го Ча вез, ра ке ти ра ју ћи и бом бар ду ју ћивла ди не сна ге то ком пу ча 1992. го ди не.Из гу бље на су че ти ри OV-10, од то га јејед ног по го дио ло ја ли стич ки ло вац F-16.

Бу дућ ност Бу дућ ност OV-10X OV-10X Вр то глав по раст це не ви ше на мен -

ских бор бе них ави о на и про ме на ка рак -те ра ра то ва ко ји се тре нут но во де у све -ту (у огром ној ме ри аси ме трич них) од ре -ди ли су по вра так на кон цепт „про ти ву -ста нич ког“ ави о на. При ме ра ра ди, Бри -тан ци раз ма тра ју на бав ку ави о на Su perTu ca no за за ме ну од ре ђе ног бро ја ви ше -на мен ских и вр ло ску пих F-35. Аме ри кан -ци ту кла су ави о на на зи ва ју COIN и тре -нут но у све ту по сто је не ко ли ко та квихти по ва. Нај по пу лар ни ји је EMB-314 Su perTu ca no ко ји је у упо тре би у Бра зи лу, Ко -лум би ји, Чи леу, До ми ни кан ској Ре пу бли -ци, Еква до ру, Ли ба ну (по ру че ни фе бру а -ра 2010), Гва те ма ли и Ин до не зи ји. На -рав но, пре о ста ли OV-10 та ко ђе спа да ју уову ка те го ри ју. Аме рич ко ва зду хо плов -ство (USAF) раз ма тра нај бо ље оп ци је зана бав ку 100 COIN ави о на. У „игри“ су,по ред Su per Tu ca no, до ма ћа вер зи ја PC-9под озна ком T-6B Te xan II, швај цар скиPC-9M, на мен ски про јек то ва ни A-67 Dra -gon и је ди ни дво мо то рац OV-10X.

За раз ли ку од ра ни јих вер зи ја, OV-10X има тзв. ста кле ни кок пит, са при ка -зом ин фор ма ци ја пре ко мул ти функ ци о -нал них дис пле ја, нај но ви ју ге не ра ци јусен зо ра и мо гућ ност упо тре бе во ђе нихбом би и ра ке та. У по ре ђе њу са јед но мо -тор ним кон ку рен ти ма, OV-10X је не штоспо ри ји, али су но си вост и до лет ве ћи,ве ро ват но ћа пре жи вља ва ња у слу ча јудеј ства стре љач ким на о ру жа њем је та -ко ђе ве ћа због по сто ја ња два мо то ра, ави дљи вост из ка би не не у по ре ди во бо ља.

Ин те ре со ва ње за OV-10X је на вод -но то ли ка да је на фе бру ар ском про шло -го ди шњем Air Show-у у Син га пу ру, „Bo e -ing” на ја вио да ће на ста ви ти са раз во јемOV-10X чак и ако се USAF опре де ли зане ки дру ги COIN ави он. Мо жда ово нај -бо ље по ка зу је ко ли ко је из вор ни кон цептOV-10 ак ту е лан и да нас. ƒ

Др Се ба сти ан БА ЛОШ

Верзије

Пр ва ва ри јан та има ла је, ло гич -но, озна ку OV-10A, OV-10B је би лане мач ка вер зи ја за ву чу ме та, садру гим се ди штем окре ну тим пре мана зад, OV-10B(Z) је та ко ђе не мач кавер зи ја са до дат ним мо то ром Ј-85из над тру па, OV-10C је тај ланд скавер зи ја, OV-10E вер зи ја за Ве не цу е -лу, OV-10F за Ин до не зи ју и OV-10Mза Фи ли пи не. Те ави о не су ко ри сти -ли и још ко ри сте Ко лум би ја и Ма ро -ко, а тре нут но се ну ди Ли ба ну. Ко -ре ни то по бољ ша на вер зи ја за ма -рин ски кор пус би ла је OV-10D, озна -ча ва на и са NOGS, а нај но ви ја је OV-10X.

Ren der OV-10X са до дат ним го ри вом и JDAM бом ба ма

зор ци јум про из во ђа ча тих ле те ли ца, сасво јим про то ти пом тех но ло шког де мон -стра то ра – ле те ли цом Euro cop ter X3.

На пред на тех но ло ги јаНа пред на тех но ло ги јаЗа са мо не што ви ше од две го ди не

(ав густ 2008–сеп тем бар 2010), успе шноје оба вље на се ри ја те сти ра ња про то ти -па екс пе ри мен тал ног тех но ло шког де -мон стра то ра ве о ма бр зог хе ли коп те рано ве ге не ра ци је Si korsky X3. Пр вим ле -том, у тра ја њу од око три де сет ми ну та,про ве ре не су спо соб ност леб де ња и хо -ри зон тал ни лет X2, уз стро го кон тро ли -са ну мак си мал ну бр зи ну ле та од 32,1km/h. Дру гим те стом, у ко јем је оства -ре на мак си мал на бр зи на ле та од 416,7km/h, про ве ре на је спо соб ност ле те ли -це у хо ри зон тал ном ле ту, док је тре ћимпро ве ре на спо соб ност ле те ли це у бла -гом по ни ра њу. Том при ли ком оства ре -на је мак си мал на бр зи на ле та од 418,3km/h. На че твр том те сти ра њу, оба вље -ном 15. сеп тем бра 2010, оства ре на јемак си мал на бр зи на ле та од 466,6 km/h.Та ко су на по ри кон струк то ра, ула га ни

2121

5353

По сле ви ше де це ниј ских ис тра жи ва ња про из во ђа чи хе ли коп те ра успе шно су ре ши ли нај ве ћу сла бост тихле те ли ца – ма лу бр зи ну ле та. Но ва ге не ра ци ја ле те ћебр зи на ма ве ћим од 400 km/h.

Х е л и к о п т е р и S i ko r s k y X 2 и E u r o co p t e r X 3

БР ЗЕЛЕ ТЕ ЛИ ЦЕ

Не дво сми сле но ква ли тет нелет не ка рак те ри сти ке хе ли -коп те ра (лет на пред-на зад,го ре–до ле, боч но, мо гућ -ност леб де ња) до са да су

би ле огра ни че не са мо у јед ном – бр зи ниле та (про сеч но 250 km/h). Већ ви ше оддве де це ни је кон струк то ри ула жу ве ли -ке на по ре у тра же њу ре ше ња ко је биомо гу ћи ло по сти за ње знат но ве ћих бр -зи на ле та хе ли коп те ра (више од 400km/h). У тим на сто ја њи ма нај да ље су оти -шли Бри тан ци са сво јим про гра мом BERP(Bri tish Ex pe ri men tal Ro tor Pro gram me), ко -

ји се у осно ви са сто ји у при ме ни са вре -ме них тех но ло шких ре ше ња за из ра дукра ко ва глав ног ро то ра. То би тре ба лода омо гу ћи ис ко ри шћа ва ње аеро ди на -мич них пред но сти са вре ме них ком по -зит них ма те ри ја ла и уво ђе ње но вих кон -струк циј ских ре ше ња ко ји ма се, из ме ђуоста лог, обез бе ђу је знат но ве ћа бр зи нале та хе ли коп те ра.

Бри тан ским на по ри ма при дру жи лису се и по зна ти про из во ђа чи хе ли коп те -ра у САД – „Si korsky“, са сво јим но вимпро то ти пом екс пе ри мен тал ног тех но ло -шког де мон стра то ра X2 и европ ски кон -

Sikorsky X2

де це ни ја ма у раз вој хе ли коп -те ра X2, до не ли оче ки ва не иже ље не ре зул та те.

Про грам раз во ја про то -ти па тех но ло шког де мон -стра то ра хе ли коп те ра но веге не ра ци је X2 за по чео је2005. го ди не. У ње гов раз војструч ња ци „Си кор ског“ уло -жи ли су де це ниј ска ис ку стваиз раз во ја и про из вод ње хе -ли коп те ра. Раз вој но ве ле те -ли це омо гу ћи ла су и ис ку ствасте че на из раз вој ног про гра -ма де мон стра то ра кон цеп тана пред них кра ко ва ро то ра(ABC), ис про ба них на екс пе -ри мен тал ном хе ли коп те ру Si -korsky S-69/XH-59A, ко га супо кре та ли тур бо о сни мо торPratt&Whit ney Ca na da PT6T-3 и по моћ -на про пул зи ја (два тур бо ре ак тив на мо -то ра Pratt&Whit ney J60-P-3A). Та ко ђе,ко ри шће на су ис ку ства из упо тре бе бес -

15. мај 2011.2222

(елек трич ног) си сте ма упра вља ња, тезна ња сте че на из раз во ја из ви ђач ко-бор бе ног хе ли коп те ра Bo e ing/Si korskyRAH-66 co man che.

За кон струк циј ско ре ше ње (ди -зајн) ле те ли це X2 упо тре бље на је ком -би на ци ја од два че тво ро кра ка, су прот -но окре ћу ћа, глав на ро то ра и јед ног ше -сто кра ког по ти сног про пе ле ра, уме стореп ног ро то ра. При ме ње на је та ко зва -на по ти сна кон фи гу ра ци ја (pus her con fi -gu ra tion) про пе ле ра, у ко јој је мо торсме штен на кра ју тру па или на кри ли махе ли коп те ра. (Да нас се овај ме тод ко -ри сти код бес пи лот них ле те ли ца RQ-1/MQ-1 Pre da tor, MQ-1C Grey Eagle,MQ-9 Re a per, RQ-2 Pi o ne er, RQ-5 Hun -ter, RQ-7 Sha dow и RQ-15 Nep tu ne).

Про то тип хе ли коп те ра X2 укљу -чу је ин те гра ци ју на пред них тех но ло -ги ја и ре ше ња, ме ђу ко ји ма су: ди ги -тал ни си стем за упра вља ње (FBW) иси стем ди ги тал не кон тро ле ра да мо -то ра (FA DEC), кра ко ви ко ак си јал ногро то ра од ком по зит них ма те ри ја ла,кон струк циј ски зна чај но сма ње њеаеро ди на мич ног от по ра спољ них по -вр ши на ле те ли це и ак тив ни си стем закон тро лу ви бра ци ја (AVC).

Упо тре ба ко ак си јал них ро то ра ели -ми ни са ла је по тре бу за реп ним ро то -ром, док су си стем ди ги тал ног (елек -трич ног) упра вља ња и на пред ни си стемси гур не ди ги тал не кон тро ле ра да мо то -ра у знат ној ме ри рас те ре ти ли по са ду,

пи лот них ле те ли ца (UAV) Si korskycypher, ко ја се од но се на про блем упра -вља ња кон струк ци је не кон вен ци о нал -них ле те ли ца упо тре бом ди ги тал ног

Пре ма по да ци ма Ме ђу на род неаеро на у тич ке фе де ра ци је (FAI), за нај -бр жи хе ли коп тер до са да је сма транбри тан ски G-lynx, ко ји је ав гу ста 1986.оства рио бр зи ну ле та од 400,87 km/h,пре у зев ши при мат од ру ског (со вјет -ског) хе ли коп те ра Ми-24 „хинд“.Оства ре ње бр зин ског ре кор да омо гу -ће но је упо тре бом на пред них тех но ло -ги ја, раз ви је них у окви ру бри тан скогпро гра ма ис тра жи ва ња и раз во ја екс -пе ри мен тал них ро то ра (BERP), ко ји суомо гу ћи ли упо тре бу ком по зит них ма -те ри ја ла за из ра ду кра ко ва ро то ра.

Хе ли коп тер G-lynx (на слици), за -пра во, пред ста вља мо ди фи ка ци ју по -зна тог бри тан ског Lynx, ко јем је угра -ђен ја чи тур бо о сни мо тор Rolls-RoyceGem 60. По ред то га, хе ли коп тер јеосло бо ђен су ви шног ба ла ста са тру паи ша си је, а за мо тор је угра ђен си стемко ји ко ри сти ме ша ви ну во де и ме та -но ла. Са ро то ри ма, ко ји су про и за шлииз про гра ма BERP, да нас су опре мље -ни не ки од нај по зна ти јих хе ли коп те рапо пут We stland Lynx и Agu sta We stlandAW101 (EH101).

СТАРИ РЕ КОРД У БР ЗИ НИ

2323

5353уз исто вре ме но обез бе ђе ње ефи ка сногдеј ства у свим ре жи ми ма ле та, укљу чу -ју ћи и од го ва ра ју ће успо ра ва ње бр зи неокре та ја кра ко ва глав ног ро то ра то комхо ри зон тал ног ле та.

При ме ње на кон струк циј ска ре -ше ња по ка за ла су пред ност у од но суна ми ни ми за ци ју от по ра за вре ме ле -та уз исто вре ме ну мак си ми ли за ци јууз го на. Ко ак си јал ни ро то ри, на и ме,обез бе ђу ју јед нак уз гон на обе стра неле те ли це, док про пе лер, сме штен нареп ном де лу ле те ли це, да је си гу ранпо ти сак. Чвр сто ћа кра ко ва глав ног(ко ак си јал ног) ро то ра, на пра вље ног од

ком по зит них ма те ри ја ла, омо гу ћа васме штај мо то ра на ма лој ме ђу соб нојуда ље но сти од 0,6 ме та ра. Тре нут напо лет на ма са X2 је око 3.600 ки ло гра -ма, а по са да је дво чла на. По не ким ка -рак те ри сти ка ма ле те ли ца X2 имаслич но сти са кон вер ти пла но ви ма V-22osprey и BA-609. Про цес те сти ра њано вог хе ли коп те ра тра јао је 16 ме се -ци, а од ви јао се у че ти ри фа зе. На ба -зи X2 „Si korsky“ је при ка зао и ма ке тува ри јан те но вог ла ког так тич ког хе ли -коп те ра LTH.

Европ ска ре ше њаЕвроп ска ре ше њаУ из ра ду хе ли коп те ра но ве ге не -

ра ци је укљу чио се и европ ски кон зор -ци јум про из во ђа ча са сво јим про то ти -пом тех но ло шког де мон стра то ра хи -

брид ног хе ли коп те ра Euro cop ter X3.Пр ви лет X3 оба вљен је сеп тем бра2010. го ди не. Кључ не пред но сти те ле -те ли це су: ве ли ка бр зи на ле та (пре ко400 km/h), хи брид на кон цеп ци ја(hybrid) и чи ње ни ца да је реч о хе ли -коп те ру ко ји је ком би на ци ја од лич нихка рак те ри сти ка – леб де ње, спо соб -ност вер ти кал ног по ле та ња и боч ногле та...

Про то тип ле те ли це X3 опре -мљен је са два тур бо о сна мо то раRTM322, сва ки сна ге од по 1.693 кW,ко ји глав ном пе то кра ком ро то ру и две -ма, та ко ђе пе то кра ким про пе ле ри ма

(сме ште ним на два кра ћа но са ча накри ли ма), обез бе ђу је по треб ну сна гу.Кон струк ци ја глав ног ро то ра, на ме ње -ног за вер ти кал но по ле та ње, те двапро пе ле ра, ко ја се мо гу увла чи ти припо сти за њу ве ли ких бр зи на ле та, чи нехе ли коп тер X3 не ком вр стом хи бри даиз ме ђу тур бо про пе лер ских ави о на ихе ли коп те ра са свим њи хо вим по зна -тим ка рак те ри сти ка ма.

У раз во ју X3 ко ри шће на су од ре ђе -на ре ше ња и си сте ми по пут тру па од хе -ли коп те ра AS365 Da up hin, глав ног ро то -ра од хе ли коп те ра RC155, упра вља ча одАЕ-175, чи ме је знат но по јед но ста вљенраз вој, а сма ње ни су и тро шко ви про из -вод ње.

Тре нут не фа зе, а и оне ко је сле де уда љем те сти ра њу X2 и X3, ја сно го во рео прав ци ма раз во ја хе ли коп те ра у на ред -ном пе ри о ду у ко ме су чвр сто по ве за ниопе ра тив ни тро шко ви, вре ме тра ја њале та и мак си мал на бр зи на ле те ња. Сте -че на ис ку ства из до са да шњег раз во јаука зу ју да је реч о кон цеп ту раз во ја хе -ли коп те ра ве ли ких упо треб них вред но -сти ка ко у вој не на ме не (тра же ње и спа -са ва ње, кон тро ла ва зду шног про сто ра,тран спорт опре ме и људ ства, ва зду шни

са ни тет ски тран спорт...), та ко иза ци вил не (ко мер ци јал не) свр хе. ƒ

Ста ни слав АР СИЋ

Први лет Х3 обављенје септембра 2010

15. мај 2011.2424

Про грам по сте пе не за ме нефло те од око 400 „ле те -ћих бен зин ских пум пи“KC-135 Stra to tan ker и KC-10A Ex ten der („екс тен -

дер“), ко ји су раз ви је ни из за ста ре лихпут нич ких ави о на Bo e ing 707 и DC-10,ву че се још од по чет ка ве ка и пра ти лесу га број не про ме не, по ни ште ни тен -де ри и афе ре.

Пре ма не ким из во ри ма, има ју ћи уви ду рас по ло жи ве ре сур се, по след њемо дер ни зо ва не вер зи је опре мље нено вим мо то ри ма KC-135E и R има јурад ни век од 36.000 до 39.000 са ти ле -та и до 2040. са мо не ки при мер ци до -сти ћи ће те број ке. Ипак, за ме на јенео п ход на јер се с об зи ром на ста ростави о на, ра пид но по ве ћа ва це на одр -жа ва ња, и то не ких 6,2 од сто го ди -шње: сат ле та тан ке ра 1996. ко штаоје 8.400 до ла ра, а до 2002. по ве ћао сена 11.000 до ла ра. Тро шко ви на ни воуце ле фло те до 2017. про це ње ни су на5,1 ми ли јар ду до ла ра, што је по ве ћа -ње од 130 од сто у од но су на 2,2 ми ли -јар де ко ли ко је би ло 2003. го ди не.

Тен дер, по ну де, Тен дер, по ну де, афе ре... афе ре... Пр во бит но, 2002. го ди не, USAF је

од лу чио да за по че так за ме не фло тетих сво је вр сних „ле те ћих бен зин скихпум пи“ из нај ми (од но сно на ба ви пу -тем „фи нан сиј ског ли зинг“) тан ке ре иуго вор вре дан 20 ми ли јар ди до ла радо де љен је „Бо ин гу“ за ави о не KC-767(тан кер ва ри јан та пут нич ког B-767).Ме ђу тим, ре пу бли кан ци, пред во ђе нисе на то ром Мек кеј ном, ка сни је и кан -ди да том за пред сед ни ка САД, про те -сто ва ли су про тив те од лу ке, на зи ва ју -ћи је про бле ма тич ном и ра сип нич ком.На кра ју је до не то ком про ми сно ре -ше ње – од лу че но да се ку пи 80 ави о наи из нај ми до дат них 20.

Го ди ну да на ка сни је на бав ка је за -мр зну та јер је по кре ну та ис тра га о не -пра вил но сти ма при ли ком до де љи ва њауго во ра, кон крет но о ко руп ци ји јед нета да шње слу жбе ни це Пен та го на ко ја

U S A F к о н а ч н о и з а б р а о л е т е ћ е ц и с т е р н е

Без ма ло де сет го ди на ду га по ли тич ко–вој но–еко ном скаса га из бо ра за но ви ави он ци стер ну аме рич ког рат ног ва зду хо плов ства (USAF) на по кон је за вр ше на. Овог пу тачи ни се ко нач но. Кра јем фе бру а ра аме рич ка ад ми ни стра ци ја са оп шти ла је да је из бор пао на „Бо ин гов“ пред лог KC-46, ко ји је раз ви јен из пут нич когави о на „бо инг 767“. Уго вор за ис по ру ку укуп но 179 тихле те ли ца вре ди 35 ми ли јар ди до ла ра, а пр вих 18 тан ке ратре ба ло би да бу де ис по ру че но до 2017. го ди не.

„ Боингов” KC-46А

из да ло је зах тев за по ну да -ма на ко ји су се ода зва ли„Бо инг“ са ва ри јан том KC-767 и за јед нич ки „Нор тропГру ман“ и EADS са ва ри јан -том MRTT (Mul ti Ro le Tan kerTran sport – ви ше на мен скитан кер тран спорт ни ави он),ко ји је из ве ден из успе шногпут нич ког ши ро ко труп ног„Ер ба са“ (Air bus) А330–200.

По сле го ди ну да на, иза -бран је европ ски МRТТ и та -да је пред ви ђа но да ће но вале те ћа ци стер на, озна че наК-45А, ући у упо тре бу до2013. го ди не. „Бо инг“ је уло -жио жал бу фе де рал ним ин -сти ту ци ја ма и она је при хва -ће на. Пре по ру че но је даUSAF из да но ви тен дер заис по ру ку ави о на. По сле јошне ко ли ко про ме на зах те ва ино вог по зи ва за по ну да ма, уфе бру а ру про шле го ди не,„Нор троп Гру ман“ и EADSпо ву кли су свој пред лог,сма тра ју ћи да но ви зах те вифа во ри зу ју „Бо ин го ву“ по -ну ду, да би се не пу на дваме се ца ка сни је европ скикон зор ци јум EADS, пре косво је фи ли ја ле EADS Се вер -на Аме ри ка, вра тио у тр куза но ви аме рич ки тан кер ко -ји би био скла пан у Ала ба ми.

За гу бље на по ну да За гу бље на по ну да тре ћег по ну ђа чатре ћег по ну ђа ча

При лич но из не на ђу ју -ће, ја вио се и тре ћи по ну ђач– „Ју Ес Аеро спејс“ (US Aero -spa ce) у са рад њи са укра јин -ским „Ан то но вом“, ну де ћиави он озна чен са An-122KC,про је кат раз ви јен из тран -спорт ног Ан-70, али са за -пад ним мла зним мо то ри ма.

По ну да „Ју Ес Аеро спеј -са“ и „Ан то но ва“ ни је при -хва ће на јер је ку рир ко ји једо нео до ку мен та ци ју, на вод -но, за ка снио да ис по шту је роко вре ме ну до ста вља ња. И у

2525

се на кра ју из ја сни ла кри воми осу ђе на је на де вет ме се циза твор ске ка зне.

Иза ре ше та ка за вр шиоје и глав ни фи нан сиј ски слу -жбе ник „Бо ин га“. Три го ди нека сни је уго вор је и фор мал -но по ни штен, а аме рич кипро из во ђач ави о на мо рао једа пла ти 615 ми ли о на до ла рака зне због мал вер за ци ја.

Но ви про цес на бав келе те ћих ци стер ни на зван јеKC-X и у ја ну а ру 2007. Ми ни -стар ство од бра не САД (DoD)

5353

ДЕ СЕТ ГО ДИ НАНЕ ИЗ ВЕ СНО СТИ

По гон ска гру па: 2 x Pratt&Whit ney PW4062 или 2 x Ge ne ral Elec tric CF6–80C2B7F или 2 x Elec tric CF6–80C2B6FПо ти сак: 28.712 / 27.215 kg по мо то руРа спон кри ла: 47,57 mДу жи на: 48,51 mВи си на: 15,9 mБр зи на (на 10.000 m): 874 km/hПла фон ле та: 13.137 mМак си мал на по лет на ма са: 179.169 kgМак си мал но го ри во (без спољ них ре зер во а ра): 73.028 kgПа ле те за те рет: 19 + 3Но си вост пут ни ка: 200 се ди шта на па ле та маза те ретПо са да: три (два пи ло та и опе ра тер пре та ка ња)

Тех нич ко-так тич ки по да ци KC-767

Би ло ка ко би ло, по сле ско роде це ни је сле да до га ђа ја, ко -је је је дан ино стра ни ко ле гана звао „ва зду хо плов ном са -пу ни цом“, 24. фе бру а ра овего ди не, уго вор вре дан 35ми ли јар ди до ла ра за раз вој ина бав ку до 179 ци стер ни KC-46A до де љен је „Бо ин гу“. Утој фир ми твр де да су сво јомпо след њом по ну дом уште -де ли аме рич кој ад ми ни стра -ци ји око је дан од сто укуп невред но сти уго во ра.

USAF за ме ну фло те тан -ке ра на зи ва „на бав ком пр вогпри о ри те та“ јер су они не за -мен љи ви у спро во ђе њу аме -

рич ке по ли ти ке гло бал ног вој ног при су -ства. Иза бран је ма њи и лак ши ави он, апосебно је важно да је и аме рич ки. ƒ

Игор СА ЛИН ГЕР

ча со ва 9. ју ла, али је за др жан фор мал -но сти ма. По сле се ку рир „за гу био во -зе ћи се по ба зи“ и пре дао је по ну ду сашест ми ну та за ка шње ња.

том слу ча ју је ума ло из би ла афе ра јер сеис по ста ви ло да је по ну да до ка пи јеРајт Пе тер сон ба зе у Оха ју до шла не -ких по ла са та пре ро ка, ко ји је био у 14

15. мај 2011.2626

„Бо инг“ ни је то ком це лог про це саот крио де та ље спе ци фи ка ци је KC-46 ичи ње ни це ко ли ко се раз ли ку је од са -да шњих ва ри јан ти KC-767 ко је су уупо тре би у Ита ли ји и Ја па ну. То ком ду -го трај не се лек ци је и не ко ли ко ме ња -ња тра же них спе ци фи ка ци ја и по ну ђе -них ре ше ња, „Бо инг“ је ви ше пу та ме -њао кон фи гу ра ци ју ави о на, ком би ну ју -ћи еле мен те (кри ла, труп, ко манд ниси стем, ави о ни ку...) раз ли чи тих ва ри -јан ти по ро ди це ци вил них „Бо ин га 767“

али и B767 „Дри млај не ра“ и већ по сто -је ћих тан ке ра.

Та кав при ступ, иако у осно ви има зациљ уште ду у раз во ју и про из вод њи, у ва -зду хо плов ним кру го ви ма иро нич но је на -зван „фра на кен тан кер“ по чу до ви штуФран кен штај ну из исто и ме не по пу лар нено ве ле.

По ре ла тив но шту рим об ја вље нимин фор ма ци ја ма, KC-46A би ће у осно ви„бо инг 767–200“, са тран спорт ним вра -ти ма и про сто ром за те рет од B-

767–300F, ди ги тал ном пи лот ском ка би -ном 767–400ЕR (са че ти ри ве ли ка „Ро квелКо линс“ ви ше на мен ска по ка зи ва ча) и по -бољ ша ном ва ри јан том си сте ма за пре та -ка ње го ри ва (тра жен је про ток од 4,5 то -не у ми ну ти) ко ји је у упо тре би на KC-10„Екс тен де ру“.

Као ве ћи на ави о на ово га ти па, KC-46A ће по по тре би мо ћи да се ко ри стикао ле те ћа ци стер на, тран спорт ни илипут нич ки ави он или ком би но ва но.

BO E ING KC-46A

Више од пола века је KC-135 „ екстендер” биоокосница америчког глобалног домета

Пу ко ви про тив а ви он ске ар -ти ље ри је за др жа ли су са -мо аме рич ку и бри тан скутех ни ку, али осам де се то -сми це ни су оти шле у пен -

зи ју. Због очу ва них ре сур са и из у зет -

не по у зда но сти и ефи ка сно сти про це -ње но је да ће би ти од ко ри сти па су„пре ко ман до ва не“ у обал ску ар ти ље -ри ју. Пре пре и ме но ва ња из ПАТ-ова уору ђа обал ске ар ти ље ри је, осам де се -то сми це су „до те ра не“ у Тех нич ком

ре мон том за во ду: ушле су у ха лу каоПАТ М18/36 и М18/37, а иза шле подозна ком Д56Б2.

До ду ше, у обал ској од бра ни осам -де се то сми це ни су би ле но вост јер суко ри шће не још од за вр шет ка Дру гогсвет ског ра та. Ве ћи на ору ђа не мач кеобал ске ар ти ље ри је ушла је у са ставмор на ри це на по ло жа ји ма где су се за -те кле као рат ни плен. У скла ду са мор -на рич ком тра ди ци јом, до би ле су већпо ме ну ту озна ку Д-56, пре ма ду жи нице ви у ка ли бри ма.

Обал ска ар ти ље ри јаОбал ска ар ти ље ри јаНе по сред но по сле за вр шет ка ра -

та при о ри тет је би ла од бра на обал ногпо ја са у Ис три и Квар не ру због са ве -

2727

5353Ш е с т д е ц е н и ј а о р у ђ а Fl a k н а Б а л к а н у ( 3 )

СЛУ ЖИ ЛЕ УTРИ ВИ ДА

Од про то ти па осам де се то сми це, из ра ђе ног у фа бри ци уЕсе ну, про шло је се дам де сет го ди на. Код нас су то комду ге исто ри је ова по пу лар на ору ђа слу жи ла у сва триви да вој ске – до апри ла 2004. ка да су по след ња че ти рипри мер ка по ву че на са по ло жа ја обал ске ба те ри је Ско чи ђе вој ка. Два при мер ка ору ђа Д-56Б2 (бив шеМ18/37) пре да та су Вој ном му зе ју у Бе о гра ду и док сене из ло же чу ва ју се у ком плек су Војнотехничком институту у Жар ко ву, по ред згра де Вој ног ар хи ва.

знич ког при ти са ка око ста ту са тихпро сто ра и Тр ста. Услед при ти скаБри та на ца, По мор ска ко ман да се вер -ног Ја дра на на ре ди ла је 18. ју на 1945.да се пре фор ми ра по сто је ћи Обал скиар ти ље риј ски ди ви зи он Ри је ка у чи јемса ста ву је би ла 4. ба те ри ја Бр но на Ра -бу (у то вре ме у ре зер ви – без посаде).На осно ву про це не да хит но тре ба ор -га ни зо ва ти од бра ну спо ља шњег ни заостр ва, ба те ри ја са Бр на пре ба че на јена рт Пер нат на Цре су.

У то вре ме, у Ју го сло вен ској рат -ној мор на ри ци (ЈРМ) би ле су две ба те -ри је од че ти ри осам де се то сми це у са -ста ву Бри га де обал ске ар ти ље ри је По -мор ске ко ман де се вер ног Ја дра на. Појед на ба те ри ја би ле су у Бри он ско-

цре ској и Ло шињ ској обал ској ар ти ље -риј ској гру пи (ОАГ). На кнад но, са за вр -шет ком пре бро ја ва ња и по прав ке рат -ног пле на, обал ска од бра на по ја ча на једо дат ним ба те ри ја ма осам де се то сми -ца. У про це ни по тре ба ЈРМ, на ста лојод мах по сле ра та 1945, пред ло же но једа се осам де се то сми ца при хва ти каооснов но ору ђе обал ске ар ти ље ри је.Ко ман ди ар ти ље ри је до ста вљен је зах -тев да се обез бе ди 132 ко ма да, али тони је оства ре но јер је ПАА би ла при о -ри тет, а обал ској ар ти ље ри ји (ОА) пре -пу шта на су, по пра ви лу, са мо за ста ре -ла ору ђа.

Ба те ри је 88 mm би ле су из у зет ноце ње не јер су у од но су на оста ла ору ђаОА би ле знат но лак ше и по крет не.

Има ле су по се бан зна чај и оста ле су уна о ру жа њу де се ти на ма го ди на и по редне до стат ка му ни ци је и ра зних про бле -ма са одр жа ва њем и не до стат ком ре -зер вних де ло ва. Све до сре ди не ше зде -се тих осам де се то сми це би ле су је ди нипо крет ни део ОА, па су ба те ри је ду жи -ле во зи ла за ву чу за пре ме шта ње на на -ред не ва тре не по ло жа је у ра ту.

Ва тре ни по ло жа ји Д-56 из по зи -циј ских ба те ри ја би ли су у пот ко пи ма,у еле мен ти ма стал не фор ти фи ка ци је,ко ји су пру жа ли од лич ну за шти ту одпро тив нич ке ва тре или на отво ре нимпо ло жа ји ма. По де лом обал ске ар ти ље -ри је пре ма на ме ни, Д-56 свр ста на су усред њу ар ти ље ри ју за уни шта ва ње ла -ких и сред њих рат них бро до ва и свихвр ста тр го вач ких пло ви ла.

Без об зи ра на ста рост, у обал скојар ти ље ри ји це ње не су вр ли не Д-56. Ра -чу на ло се са тим да се у ми ну ти мо жеоства ри ти бр зи на га ђа ња од 16 про јек -ти ла ко ји су има ли ма су од 144 до 163,2kg за ви сно од то га да ли се ко ри сти ТФод де вет ки ло гра ма, ПО М39 од 10,2 kgили ПО од 9.5 ки ло гра ма.

Због не до стат ка му ни ци је 1957.раз ви је на је умет ну та цев ка ли бра 37mm ко ја се ко ри сти ла из Д-56 за по -тре бе обу ке по слу га.

Од 1964. ба те ри је Д-56 мо дер ни -зоване су ин те гра ци јом са ни шан скимра да ри ма 3Мк7 (истим ра да ри ма као уба те ри ја ма СПАА) ко ји су омо гу ћи ли га -ђа ње но ћу и у сло же ним ме те о ро ло шкимусло ви ма. У по чет ку су ре ал не мо гућ но -сти при ме не ра да ра би ла скром не, сведо 1970, ка да је за вр шен раз вој и у на о -ру жа ње усво јен СУ ВОА-М70 (си стем заупра вља ње ва тром обал ске ар ти ље ри је).Њи ме су се еле мен ти за га ђа ње од ра да -ра или обал ског да љи но ме ра ОД-М70син хро но пре но си ли на ору ђа у ба те ри -ји. Из ме ђу еле ме на та си сте ма обез бе ђе -на је сиг нал на и те ле фон ска ве за. СУ -ВОА-М70 про из во дио је „Зрак“ из Са ра -је ва као уни вер зал ни си стем за обал скуар ти ље ри ју ко ји је осим за ору ђа 88 mmпри ме њи ван и за ба те ри је 85 mm, 90 mmи 130 ми ли ме та ра.

У са став де ла је ди ни ца обал скеар ти ље ри је се дам де се тих су уве де ни

15. мај 2011.2828

То ком Дру гог свет ског ра та не -мач ка фло та има ла је по моћ ну кр ста -ри цу „Kiebitz“ на о ру жа ну са че ти риосам де се то сми це. Са ве знич ки ави о -ни су 5. но вем бра 1944. по то пи ли тајброд. Три го ди не ка сни је брод је из -ва ђен са дна и ре кон стру и сан у бро -до гра ди ли шту „Уља ник“. У са став ЈРМушао је 1952. по но во на о ру жан осам -де се то сми ца ма. Убр зо по сле по чет каслу жбе, брод је по стао по знат у Ју го -сла ви ји као Ти то ва пло ве ћа ре зи ден -

ци ја „Га леб“. Осам де се то сми це су би -ле на ње го вој па лу би на ду гач ким кр -ста ре њи ма пе де се тих ка да је ЈРМ пре -во зи ла Ти та свет ским мо ри ма – одсре до зем них др жа ва, Ве ли ке Бри та -ни је, ис точ не оба ле Афри ке све донај да љих пу то ва ња у Ин ди ју, ШриЛан ку и Бур му. То ком ре мон та, уме -сто осам де се то сми ца, на „Га леб“ суугра ђе ни про тив а ви он ски то по ви 40mm Bofors.

НА ГА ЛЕ БУ

Ескорт ни ра за рач Ре-54 1954. са за став ном га лом и це ви осам де се то сми це по диг ну тена 45 сте пе ни у знак по здра ва Ти ту ко ји се вра ћао са пу то ва ња „га ле бом“

ђан ски рат. Отво ре не бор бе из ме ђу фе -де рал них и хр ват ских сна га ве ћи на ба те -ри ја осам де се то сми ца до че ка ла је безљуд ства јер су би ле у са ста ву је ди ни ца„Р“ кла си фи ка ци је ко је су по пу ња ва нере зер ви сти ма.

У пр вом та ла су „осва ја ња“ ка сар -ни у дру гој по ло ви ни сеп тем бра 1991,хр ват ске сна ге до шле су до ба те ри јана по ло жа ји ма на под руч ју сред њег Ја -дра на из са ста ва 118. обал ске ар ти ље -риј ске гру пе са ко ман дом у Ро го зни ци(из са ста ва ши бен ског 8. вој но по мор -ског сек то ра). У ка сар ни Зве че во, 17.сеп тем бра 1991, ве ли ке ко ли чи не ору -ђа обал ске од бра не, укљу чу ју ћи че ти -

2929

ра да ри СНАР-10(с), уве зе ни из СССР-ауме сто за ста ре лих бри тан ских 3Мк7,ко ји до кра ја по сто ја ња дру ге Ју го сла -ви је ни су пот пу но по ти сну ти но вим.

Гра ђан ски ратГра ђан ски ратПре ма пла но ви ма мо дер ни за ци је

ЈНА, тре ба ло је да осам де се то сми це одуу пен зи ју по чет ком де ве де се тих. За за -ме ну је у Вој но тех нич ком ин сти ту ту про -јек то ва но ору ђе ка ли бра 100 mm ТОНМ86, по ста вљен на мо ди фи ко ва ни ла фетха у би це 122 mm Д30. Пла но ви пре о ру -жа ва ња ни су оства ре ни јер је по чео гра -

5353Две осам де се то сми це би ле су

глав но на о ру жа ње ескорт ног ра за ра чаРе-54 „Уч ка“ стан дард ног депласманаод 740 то на и пу ног депласмана од1.150 то на. Ору ђа су по ста вље на наотво ре ној уград њи без за шти те за по -са ду ко ја је ка рак те ри стич на за брод -ску ар ти ље ри ју. Раз лог за то су хит нерат не по тре бе. На и ме, реч је о не су ђе -ном ита ли јан ском рат ном бро ду „Ба ле -стра“, мак си мал ног депласмана око1.150 то на ко ји су то ком град ње у ри -јеч ком бро до гра ди ли шту пре у зе лиНем ци и пре и ме но ва ли у ТА-47. Крај

ра та брод је до че као у бро до гра ди ли -шту ра зо ре ном са ве знич ким бом ба ма.

Ра до ви су за вр ше ни По сле ра та.Под при вре ме ном озна ком стра жар скиброд бр. 1 „Ба ле стра“ ескор тер по ри нутје 4. ок то бра 1949. у 10 ча со ва. Од 1951.био је под озна ком Ре-54 у флот ној ли -сти ЈРМ у са ста ву 6. ди ви зи о на ескорт -них ра за ра ча. У прат њи „Га ле ба“ пло виоје 1954. до Тур ске и Грч ке. У флот ној ли -сти Ре 54 за др жао се све до 1967. го ди -не. Пла ни ра на је про ме на на о ру жа ња,али она ни ка да ни је оства ре на и до кра јаслу жбе имао је са мо осам де се то сми це.

НА О РУ ЖА ЊЕ РА ЗА РА ЧА УЧ КА

15. мај 2011.3030

ри по крет не осам де се то сми це, по ста -ле су хр ват ски рат ни плен. Истог да напа ла је ба те ри ја са че ти ри ста ци о нар -на ору ђа на по ло жа ју Ра жњић на Кор -чу ли. За тим су Хр ва ти 19. сеп тем брадо шли до још че ти ри ста ци о нар неосам де се то сми це у ка сар ни у Смо кви -ци, а 20. сеп тем бра на Шол ти, ко ман -дант је ди ни це обал ске од бра не пре -дао је че ти ри осам де се то сми це ста ци -о нар не на по ло жа ју Ма рин ча Рат ијош че ти ри по крет на ору ђа.

Не ке од ба те ри ја ЈРМ ко је су има лепо са де и би ле од луч не да се бра не ни суза у зе те, али се ни су мо гле ни из ву ћи набез бед но. За то су ору ђа уни ште на препо вла че ња ЈНА у пот ко пи ма на Ма лом

Ло ши њу. Та ко су осам де се то сми це оста -ле Хр ва ти ма без за тва ра ча и са про бу ше -ним це ви ма.

Хр ват ске сна ге су у бор ба ма окоШи бе ни ка у дру гој по ло ви ни сеп тем брако ри сти ле ба те ри ју из Смо кви ца. У товре ме, две осам де се то сми це увр ште несу у са став 126. бри га де из Си ња за за -дат ке ва тре не по др шке пе ша ди је, а деоје пре ме ште не у ре јон рат не лу ке Ло ра иДи ву ља за бло ка ду гар ни зо на ЈНА то комје се ни 1991. го ди не. За деј ства про тив

зе маљ ских ци ље ва по крет не осам де се то -сми це из у зе те су из обал ске од бра не ипот чи ње не је ди ни ца ма на под руч ју ју жнеХр ват ске у ши рем ре јо ну Ду бров ни ка иХер це го ви ни.

На хр ват ској стра ниНа хр ват ској стра ниХр ва ти су за бој са ЈРМ при пре ми -

ли ба те ри је 88 mm на по ло жа ји ма Ма -рин ча Рат (ко јој је до де љен и је дан ра -дар СНАР-10), Ра жањ на Бра чу и Ра -жњић на Кор чу ли. У ма гли ра та 11. но -вем бра 1991. на дно мо ра оти шао јеброд „Еуро ри вер“ ко ји је пло вио подмал те шком за ста вом са хр ват ском по -са дом пре ма Ду бров ни ку. Кон тра верз -не окол но сти по та па ња до во де се у ве -зу са деј ством хр ват ске ба те ри је осам -де се то сми ца са по ло жа ја Ма рин чаРат. На осно ву ин фор ма ци је да ће про -ћи брод „Га леб“, хр ват ска ба те ри јаотво ри ла је сна жну ва тру у на ди да ћепо то пи ти сим бол ЈРМ на ма лој уда ље -но сти од оба ле. Та ко је „Еуро ри вер“по стао је ди ни брод ко ји су по то пи леосам де се то сми це обал ске од бра не ују го сло вен ском гра ђан ског ра ту.

Ба те ри је са Ма рин ча Ра та и Ра жњауче ство ва ле су 14. и 15. но вем бра у бор -ба ма про тив ЈРМ. Отво ри ле су ва тру наве ли ки па трол ни брод ВПБР-34 „Пу ла”ко ји је са оста лим рат ним бро до ви ма ТГВис кре нуо у по моћ рат ним бро до ви маиз ло же ним ва три обал ске ар ти ље ри је (76mm и 85 mm) са Кор чу ле и Бра ча. Брод јепо стао ме та ка да се при бли жио на се дам-осам на у тич ких ми ља Шол ти са ју жнестра не. На ва тру је уз вра ће но истом ме -ром са прам ча ног ору ђа 76 mm са ВПБР-34 ко ја је деј ство ва ла по ва тре ним по ло -жа ји ма осам де се то сми ца.

Ка сни је су ко ман дан ту бро да Или јиБр чи ћу у Хр ват ској из ре кли 15 го ди на за -тво ра због те ак ци је. На осно ву хр ват скепо тер ни це он је био за тво рен у Ита ли јиод но вем бра 2007. до ју ла 2008. го ди не.Ита ли јан ске вла сти осло бо ди ле су Бр чи -ћа и он је по сле по врат ка у Цр ну Го ру напри год ној прес-кон фе рен ци ји из ја вио даје ње гов брод ка да се при бли жио Шол тии Бра чу до шао под удар обал ске ар ти ље -ри је 88 mm: „Они су пу ца ли на нас и мисмо тек он да, га ђа ју ћи прам ча ним то помка ли бра 76 mm, уз вра ти ли на про тив нич -ку ва тру, га ђа ју ћи ис кљу чи во по ло жа јеобал ске ар ти ље ри је ко ја је ту кла по на -ма, а не ни ка кве ци вил не ци ље ве“.

У на став ку ра та хр ват ске сна ге ко -ри сти ле су осам де се то сми це са мо за по -др шку КоВ. Та кву суд би ну има ла су ору -

У ЈНА су ко ри шће не раз ли чи те вр -сте му ни ци је из рат ног пле на, и она јена кнад но про шла ре мон те у до ма ћимза во ди ма. То ком тих ра до ва за ме ње нису не мач ки ни тро це лу ло зни ба рут NCD-28 са аме рич ким М15 (Com po si tion M 15Type I) на свим вр ста ма гра на та. Те жи ната квог ба рут ног пу ње ња из но си ла јепри бли жно 2,95 kg за све гра на те осимку му ла тив не ко ја је има ла око 2 kg ба ру -та. До ре мон та сре ди ном пе де се тих ко -ри ште не су гра на те ду жи не 4,5 ка ли бра,пан цир но-обе ле жа ва ју ће и ку му ла тив -не, а то ком ре мон та у је ди ни це су по сла -не и гра на те М41 ко је су би ле пред ви -ђе не за Flak 41, ко ји се ни је ко ри стио уЈНА. Реч је о му ни ци ји ве ће ду жи не сача у ром од 880 mm и ма сом од 6,08 kg сазад њим де лом гра на те ожи вал ног об ли -ка за раз ли ку од ци лин дрич ног са му ни -ци је ду жи не 4,5 ка ли ба ра за „фла ко ве“прет ход них ва ри јан ти. Гра на те М41при ла го ђе не су за га ђа ње из ору ђа се -ри је М18 и М18/36 и 37 и пре ма та бли -ца ма га ђа ња (дру го из да ње из 1962)има ле су прак тич но исту пу та њу као сагра на том од 4,5 ка ли ба ра.

За осно ву на ме ну ору ђа у ПВО одве ли ке ва жно сти је из бор упа ља ча, ко јије нај че шће био удар ни или тем пир ни.Удар ни упа љач био је из у зет но осе тљивАЗ. 23/28, па се мо ра ло па зи ти да сепред усти ма це ви не на ђе ни ка ква пре -

пре ка, чак ни ли шће ко је би мо гло даиза зо ве не же ље но ак ти ви ра ње гра на те.АЗ се ар ми рао од мах по из ла ску из це -ви. Де ло вао је тре нут но или са успо ре -њем до 0,1 се кун де. Удар ни упа љач АЗ.38 Ст ко ри стио се код ку му ла тив нихгра на та. Ар ми рао се на 1,5 cm по сле из -ла ска из це ви. Тем пир ни упа ља чи Зт. З.С/30 са сат ним ме ха ни змом и Зт. З. С/30ФГ ко ји се ак ти ви рао цен три фу гал номси лом ак ти ви ра ли су се до 30 се кун ди одвре ме на деј ства. Же ље но вре ме тем пи -ра ло се по мо ћу тем пир ни ка на са момору ђу или по мо ћу кљу ча на гра на ти.

При ли ком ре мон та про ве де ног1963–1965. на му ни ци ји са ТФ гра на томза ме њен је не мач ки упа љач са аме рич -ким М51А5П1, а на тем пир ној је уме стоде то на то ра Нп10 угра ђен М21А2П4 саМ51А5П1. То је ура ђе но због ни за пре -вре ме них екс пло зи ја ко је је иза зваоНп10. Исто вре ме но, пу ње ње од ама то -ла за ме ње но је ли ве ним тро ти лом.

За пан цир не гра на те при ме њи ваосе до њи упа љач Бд. З. 5127 са ауто мат -ским успо ре њем, ко је се ме ња ло пре маја чи ни от по ра ци ља да би се по сти гаопу ни ефе кат деј ства екс пло зи јом уну тароклоп ног во зи ла. Упа љач је деј ство ваопри про би ја њу пан цир не пло че де бљи -не 35 mm и от по ра од 115 kg/mm² на да -љи ни од 1.000 ме та ра. Пан цир на зр наре мон то ва на су 1956. го ди не.

МУ НИ ЦИ ЈА 88 мм У ЈНА

ак ци ји Ма сле ни ца про тив Срп ске вој скеКра ји не (СВК) као део ме шо ви тог од ре дамор на рич ког пје ша штва Угљан – Ду гиоток. Пре ма хр ват ским из во ри ма, осам -де се то сми це су та да уни шти ле је дантенк, је дан БВП и ви ше ка ми о на, али тепо дат ке тре ба узе ти за ве ли ком ре зер -вом јер се у ра ту вр ло те шко мо же про -це ни ти ствар ни ефе кат ва тре.

По сле ра та, осам де се то сми це ухр ват ској РМ по ста ле су ви шак. Де ветпри ме ра ка М-18/37, са чу ва них у Ре -монт ном за во ду, пре да то је 2003. Хр -ват ском вој ном му зе ју. Дру га ору ђа ни -су би ла те сре ће – на остр ву Вис Ро мису нео вла шће но од не ли и про да ли уста ро гво жђе ко мад по ко мад осам де -се то сми це оста вље не у пот ко пи ма.

У Кра ји ни и Ре пу бли циУ Кра ји ни и Ре пу бли циСрп скојСрп скојОсам де се то сми це су у гра ђан ском

ра ту ко ри сти ли и Ср би да ле ко од бив -ших по ло жа ја обал ске ар ти ље ри је наоба ла ма Ја дра на. У са ста ву СВК би ла судва ору ђа у 7. кор пу су на про сто ру се -вер не Дал ма ци је, а јед но у лич ком 15.кор пу су. Пред „Олу ју“, осам де се то сми -це су бра ни ле при ла зе Кни ну у бор бе -ним деј стви ма на пла ни ни Ди на ри. Про -

ле ћа и ле та 1995. ту кле су хр ват ску пе -ша ди ју са тре нут ном гра на та ма по ку ша -ва ју ћи да за у ста ве про дор пре ма Кни ну.Оста ла је нео ства ре на иде ја да се у са -став оклоп ног во за „Кра ји на екс прес“уве де ва гон на о ру жан са две осам де се -то сми це.

На ра зним де ло ви ма ра ти шта мо -гло се про на ћи још по не ко ору ђе ко ри -шће но за ва тре ну по др шку пе ша ди је.У из ве шта ју о тех ни ци ко ја ни је пре мадо го во ру по ву че на са по ло жа ја око Са -ра је ва, фе бру а ра 1994. на во ди се да сејед на осам де се то сми ца из Иг ман скепје ша диј ске бри га де ВРС на ла зи на Ба -та ло вом бр ду и да ни је у пр ви мах из -ву че на због ло ших ме те о ро ло шкихусло ва.

И у са ста ву 1. или џан ске пе ша диј -ске бри га де би ла је јед на осам де се то -сми ца ко ја се по ка за ла из у зет но вред -ном у си ту а ци ја ма ка да се мо ра ла за у -ста ви ти про тив ни ко ва пе ша ди ја. Ин тен -зи тет тих бор би ви ди се из јед ног на су -мич но иза бра ног из ве шта ја бри га де одеј стви ма 20. ју на 1995. ка да је осам де -се то сми ца утро ши ла 44 мет ка у од бра -ни по ло жа ја то ком јед ног од по ку ша ја 1.кор пу са Ар ми је БиХ да де бло ки ра Са ра -је во деј стви ма из та ко зва ног уну тра -шњег пр сте на од бра не гра да.

5353

ђа ба те ри ја 88 mm са остр ва Мо лат иПре му да, ко ја су па ле у ру ке хр ват скогСа мо стал ног оточ ког ба та љу на „Све тиМи хо вил“ са Угља на. Пре за ро бља ва њамор на ри тих ба те ри ја ба ци ли су му ни ци -ју у мо ре, али је тех ни ка оста ла чи та ва.

Од тих ору ђа фор ми ра на је ба те ри -ја ко ја је по чет ком 1993. уче ство ва ла у

У Ју го сло вен ској ар ми ји, од но сноЈНА, за осам де се то сми це ко ри шће несу зва нич не озна ке у про тив а ви он скојар ти ље ри ји – М18/36, М18/36А1,М18/37, М18/37А1 и у обал ској ар ти -ље ри ји – Д-56 по ду жи ни це ви у ка ли -бри ма и ка сни је, од за вр шни це ше -зде се тих – Д-56Б1 М18/36 и М18/37на ста бил ном и сло бод ном по сто љу заору ђа пре у зе та од про тив а ви он скеод бра не у са став Рат не мор на ри це. Ускла ду са пра ви ли ма ЈА и ЈНА, иза сва -ке од на ве де них озна ка сле дио је су -фикс у за гра ди – (н) ко ји се од но сио нане мач ко по ре кло ору ђа. Од ред ни цапо ре кла има ла је узор у не мач ког си -сте му озна ча ва ња ко ји та ко ђе ко ри -сти акро ним др жа ве са ма лим сло вому за гра ди иза озна ке ору ђа.

ОЗНА КЕ

Ору ђе Д56 у пот ко пу код Ро го зни це 1972. го ди не

сте у Цр ну Го ру са оста лим је ди ни ца -ма ко је су мир но по ву че не пре ма до го -во ри ма са хр ват ским вла сти ма. По слекон со ли да ци је РМ Вој ске Ју го сла ви је

1992. у ње ном са ста ву оста ле су осам -де се то сми це из са ста ва 9. вој но по -мор ског сек то ра. По но вој ор га ни за -ци ји од 2. мар та 1994. оне су ушле уса став 110. обал ске ар ти ље риј ске бри -га де „Р“ кла си фи ка ци је.

По слу ге тих ору ђа пре во ђе не су упо ви ше не ме ре бор бе не го то во сти уси ту а ци ја ма ка да се оче ки ва ла ору жа -на ин тер вен ци ја по мор ских сна га НА -ТО-а, ко је су од 1992. би ле у бло ка диоба ле. На ве жби „Ла сер-21“ одр жа ноју цр но гор ском при мор ју 1996. си му ли -ра ни по мор ски де сант из ве ле су ба те -ри је ору ђа 88 и 130 ми ли ме та ра.

Че ти ри ору ђа обал ске ба те ри јеСко чи ђе вој ка би ла су на по ло жа ју сведо апри ла 2004. го ди не. Два при мер каосам де се то сми це Д-56Б2 (бив шаМ18/37) пре да та су Вој ном му зе ју уБе о гра ду. Док се не из ло же очи ма јав -но сти чу ва ју се у ком плек су Вој но тех -нич ког ин сти ту та у Жар ко ву, по редзгра де Вој ног ар хи ва. ƒ

(Крај)Алек сан дар РА ДИЋ

По след ње го ди неПо след ње го ди неЗа ЈРМ ста ра ору ђа ни су би ла за -

ни мљи ва па су на Ви су та ко ђе уни ште -на, иако је би ло вре ме на да се из ме -

Јед но од нео бич них тех нич -ких ре ше ња на ста лих у тур бу лент нимвре ме ни ма гра ђан ског ра та би ла јеин те гра ци ја две це ви са ви ше цев ноглан се ра ра ке та М87 „ор кан“ на ла фетПАТ-а М18/37. У ЈНА је 1991. по сто -јао са мо је дан лан сер „ор ка на“ са 12це ви, ка ли бра 262 mm ко ји се на по -чет ку ра та за те као у Ар ти ље риј скомшкол ском цен тру у За дру. Уни кат ноиз у зет но вред но ору ђе из ме ште но јеу део Дал ма ци је под кон тро лом 9.кор пу са ЈНА. „Ор кан“ је остао у Дал -ма ци ји у са ста ву СВК, као сред ствостра те шке вред но сти.

На ша вој ска же ле ла је да до ђедо слич ног си сте ма па су од че ти рице ви, ко је су од пре ра та због ис пи ти -ва ња би ле у ВТИ-у, угра ђе не по две надва ПАТ-а М18/37. Про ве де не су ми -ни мал не мо ди фи ка ци је да би се до бионео бич ни ви ше цев ни лан сер ра ке та –са ПАТ-ова су ски ну те це ви и по врат -ни ци тр за ја, а на ко лев ку су по ста вље -не две це ви „ор ка на“. Пу ње ње лан се -ра из во ди ло се по мо ћу ши на по ста -

вље них на за вр ше так це ви. Га ђа ња супро ве де на ок то бра 1993. на по ли го нуПла та му ни на цр но гор ској оба ли. Обалан се ра су фе бру а ра 1994. до де ље на38. ра кет ној ар ти ље риј ској бри га ди уко јој су увр ште на у на мен ски фор ми -ра ну 3. ба те ри ју „ор кан“.

По сле хр ват ске опе ра ци је „Олу ја“,ав гу ста 1995, Вој ска Ју го сла ви је пред у -зе ла је опе ра ци ју „Бе дем“ у ко јој је деоје ди ни ца пре ве ден у по ви ше не ме ребор бе не го то во сти (и по пу њен ре зер ви -сти ма) и раз ме штен дуж гра ни ца СРЈ заслу чај су ко ба са Хр ват ском. У „Бе де му“су два „ор ка на“ 14. сеп тем бра 1995.пре ба че на из београдске ка сар не „Ва саЧа ра пић“ у Сом бор, где су оста ла до ја -ну а ра 1996. го ди не. За то вре ме уре ђи -ва ни су ва тре ни по ло жа ји за деј ства наци ље ве у ис точ ној Сла во ни ји. Због так -тич ких огра ни че ња про ви зор ног лан се -ра „ор ка на“, 1998. све че ти ри це ви ски -ну те су са ПАТ-ова и по ста вље не на лан -сер ра кет ног си сте ма „лу на-М“.

ОР КАН НА ФЛА КУ

Проб на га ђа ња „ор ка ном“ на по ли го ну Пла та му ни 1993. го ди не