INVESTICIJE - privredni.rs · Kako je saopšteno iz Vlade Srbije, potpredsednik Vlade i ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović je najavila da se

INVESTICIJEapril 2018

SPECIJALNO IZDANJE

2

privredni.rs

Ana Brnabić: Kreativne industrije najveći potencijal za rast domaće ekonomije

Bogdan Laban: Subotica dobar primer u privlačenju stranih investicija

„Vansi“ prva krupna francuska investicija u Srbiji

Traktori IMT-a će se proizvoditi kod Sečnja

Foto

: htt

p://

prel

jinae

xpo.

blog

spot

.rs

PoSLe 19 godInA ProrAdIo žeLeznIčKI SAoBrAćAj PreKo žežeLjeVog MoSTA

U subotu, 7. aprila posle 19 godina ponovo je uspostavljen redovan železnički saobraćaj preko Žeželjevog mosta na Dunavu u Novom Sadu. Kako je saopšteno iz Vlade Srbije, potpredsednik Vlade i ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović je najavila da se do juna očekuje završetak i preostalih radova na pristupnim saobraćajnicama, kako bi gra-đani Novog Sada mogli u potpunosti da ga koriste. Ona ukazuje da je ovaj most važan i za Novi Sad, ali i za celu Srbiju, jer se nalazi i na železničkom Koridoru 10, ali je i deo buduće brze pruge Beograd-Budimpešta. Vrednost izgradnje mosta je 54,74 miliona evra. Od toga, 25,37 miliona evra iznosi donacija Evropske unije, 25 miliona evra uložili su AP Vojvodina i Grad Novi Sad, a još 4,37 miliona evra uloženo je iz republičkog budžeta. Podsetimo, ovaj most srušen je 23. aprila 1999. godine u NATO bombardovanju. Radovi na obnovi započeli su još aprila 2012, ali je tek uključivanjem Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infra-strukture u projekat 2014. pojačana koordinacija među učesnicima u projektu i rešeni svi finansijski, organizacioni i tehnički problemi koji su usporavali završetak radova.

USKLAđIVAnje žeLeznIčKog SAoBrAćAjA SA ProPISIMA eUVlada Srbije usvojila je na sednici od 5. aprila tri predloga zakona kojima se uređuje oblast železničkog saobraćaja i obezbeđuje dalji razvoj železnice, otvara tržište železničkih usluga i unapređuje bezbednost na železnicamaKako je navedeno u saopštenju Vlade, usvojen je Predlog zakona o železnici, kojim se uređuje upravljanje železnič-kom infrastrukturom, obavlja delatnost železničkog prevoza, vrši licenciranje prevoznika, utvrđuje oblast cena i uslu-ga i nadležnost Direkcije za železnice. Ovim predlogom zakona postiže se dalje otvaranje i harmonizacija našeg tržišta sa jedinstvenim evropskim žele-zničkim tržištem, obezbeđuje veća efikasnost i bolja integrisanost, kao i konkurentnost u odnosu na druge vidove saobraćaja.Predlogom zakona o bezbednosti u železničkom saobraćaju, Vlada ostvaruje osnovni cilj – povećanje bezbednosti ovog vida transporta, kao i dalje integrisanje srpskih železnica u železnički sistem EU. Tim predlogom zakona se precizno definiše nadležnost Direkcije za železnice, kao nacionalnog tela za bezbednost.Predlogom zakona o interoperabilnosti železničkog sistema, koji je usvojen na istoj sednici, obezbeđuje se sistem za bezbedno kretanje vozova. U železničkom sektoru, koncept interoperabilnosti omogućiće saobraćanje vozova na celoj evropskoj železničkoj mreži, samo uz infrastrukturnu, informacionu i komunikacionu međusobnu povezanost, kaže se u saopštenju Vlade.Usvojenim predlozima izvršeno je dalje usklađivanje nacionalnog zakonodavstva sa propisima EU i primena tehničkih standarda koji se koriste u Evropi.

STeVAnoVIć SA MMF-oM o jAVnIM PredUzećIMADržavni sekretar u Ministarstvu privrede Dragan Stevanović razgovarao je početkom aprila sa članovima tehničke misije Međunarodnog monetarnog fonda koju je predvodio Taz Čaponda o infrastrukturnim projektima i radu javnih preduzeća u Srbiji. Kako je saopšteno iz ministarstva, Stevanović je Čapondu upoznao sa projektima iz nadležnosti Ministarstva privrede, a kojima se podstiče razvoj i unapređuje lokalna i regionalna infrastruktura. Na sastanku dr-žavni sekretar se takođe osvrnuo i na dobre rezultate poslovanja javnih preduzeća čiji je osnivač država, ističući da su ta preduzeća u 2014. poslovala sa gubitkom od oko 500 miliona evra, dok poslednjih godina beleže neto dobit. “Država je spremna da sasluša sve predloge koji mogu da pomognu da napredujemo brže”, naglasio je Stevanović. Inače, Misija MMF-a boravila je u martu u Srbijii i tokom razgovora sa najvišim zvaničnicima naše zemlje zaključeno je da je saradnja sa ovom međunarodnom institucijom neophodna za dalji nastavak reformi, o čemu će se razgova-rati na sledećem sastanku, koji se očekuje u junu.

2 Investicije

foto: www.mediaportal.vojvodina.gov.rs

3 Investicije

AnA BrnABIć: KreATIVne IndUSTrIje nAjVećI PoTenCIjAL zA rAST doMAće eKonoMIje Kreativne industrije u Srbiji predstav-ljaju veliki ekonomski potencijal – za-pošljavaju više od 100.000 ljudi, od kojih je približno 70 odsto između 25 i 44 godina starosti, a veliki broj čine žene. ove industrije beleže stabilan rast od 6,4 odsto godišnje i ostvaruju prihode od približno 4,7 milijardi evra, što predstavlja 13,5 odsto BdP-a.

„Najbolji način da Srbija ide u korak sa četvrtom industrij-skom revolucijom je da prepozna svoje potencijale i opre-deli se za podršku ekonomiji koja je zasnovana na znanju, inovacijama i kreativnosti“, poručila je sredinom marta na otvaranju konferencije „Kreativna Srbija: budućnost je kreativna“ predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić.Kako je saopšteno iz Vlade, u okviru ove konferecije je predstavljen doprinos kreativnih industrija ekonomiji ze-mlje, a takođe i potencijali za njihov dalji rast i uticaj koji kreativne industrije mogu imati na izgradnju nove slike o Srbiji.

„Iskreno verujem u to da je spoj digitalizacije, kreativnosti i nauke recept za brži razvoj i društva i ekonomije“, nagla-sila je Brnabić. Ona je obećala da će Vlada Srbije u ovom mandatu raditi na unapređenju poslovnog okvira, kako bi kreativne industrije dostigle puni potencijal i ostvarile još brži rast.Inače, kako se navodi u izveštaju Svetske banke koji je predstavljen na konferenciji, kreativne industrije u Srbiji predstavljaju veliki ekonomski potencijal – zapošljavaju više od 100.000 ljudi, od kojih je približno 70 odsto izme-đu 25 i 44 godina starosti, a veliki broj čine žene. Ove in-dustrije beleže stabilan rast od 6,4 odsto godišnje u protekle tri godine i ostvaruju prihode od približno 4,7 milijardi evra, što predstavlja 13,5 odsto od nacionalnog BDP-a. Ove industrije su jedna od najbrže rastućih grana ekonomije u Srbiji i doprinose BDP-u više nego pojedini tradicionalni sektori naše ekonomije.

„Ukoliko ga podržimo na pravi način, ovaj sektor nam pru-ža mogućnosti da stvorimo još više visokoplaćenih radnih mesta, podstaknemo razvoj malih i srednjih preduzeća, sprečimo odliv mozgova i podignemo konkurentnost na-še privrede“, istakla je Brnabić. Ona je istakla značaj kre-ativnih industrija u izgradnji pozitivne slike o Srbiji kao kreativnoj, inovativnoj i digitalnoj zemlji, koja je poželjna sredina za domaće i strane talente, a ujedno i atraktivna destinacija za investitore i turiste.Ovaj događaj okupio je veliki broj stručnjaka iz različitih oblasti kreativnih industrija. Učesnici konferencije razgo-

varali su o nekim od trenutnih izazova i ograničenja sa kojima se suočavaju pojedinci i organizacije koje posluju u ovom sektoru. Posebno se razgovaralo o nastavku konstruktivnog dijalo-ga i buduće saradnje privatnog i javnog sektora u cilju unapređenja kreativnih industrija.U okviru konferencije, kojoj je prisustvovalo više od 250 učesnika, među kojima i ambasadori i predstavnici među-narodnih organizacija i medija, posebna pažnja posveće-na je kulturnoj diplomatiji i načinima na koje Srbija može da iskoristi svoje kreativne potencijale za re-brendiranje na svetskoj sceni.O značaju ove teme govori činjenica da je konferencija prvi put organizovana na inicijativu premijerke Ane Brna-bić koja je obećala da će njen kabinet i ona lično oformiti Savet kreativne industrije, koji će okupiti najsposobnije predstavnike ovog sektora u cilju kreiranja daljih pravaca razvoja. Trenutno je, kako je istaknuto na konferenciji, produktiv-nost u kreativnim industrijama za 90 odsto veća od pro-seka u celoj privredi.Inače, ovaj sektor je u prošloj godini ostvario izvoz od 900 miliona evra, čime je nadmašio sve druge grane pojedi-načno. Međutim, izvozimo uglavnom sirovine, što u ovom sektoru znači „programer sate“ odnosno programiranje za poznate strane kompanije, jer su ti poslovi mnogo tra-ženi. I to je ono što treba menjati. Vodeći ljudi domaćih kompanija iz ove oblasti smatraju da smo sposobni za ta-kav zaokret – razvoj i izvoz finalnih proizvoda, softvera i intelektualne svojine, što donosi znatno veće prihode. To je teži i neizvesniji put jer je ogromna količina dobrih pro-izvoda u ponudi, ali za kvalitetne, inovativne i profitabilne proizvode ne postoje prepreke. Oni brzo nalaze mesto na tržištu i baš zato su ovi gotovi proizvodi internet tehnolo-gija mnogostruko isplativiji i velika su šansa za razvoj do-maće ekonomije. Sudeći po svemu što je rečeno na ovoj konferenciji Savet koji je najavila premijerka Brnabić ima-će veoma ambiciozne zadatke.www.srbija.gov.rs/Privredni.rs.

foto: n1

Sudeći prema ocenama i podacima iznetim 12. februara, šefovi hrvatske i srpske države zadovoljni su ekonomskim odnosima, a oboje smatraju da oni mogu biti bolji. „Trgo-vinska razmena sa Hrvatskom veća je nego ikada i za po-slednjih pet godina porasla je za 62 odsto“, to je govoreći u Hrvatskoj privrednoj komori rekao predsednik Srbije Aleksandar Vučić.Kako je preneo RTS, predsednica Hrvatske Kolinda Grabar Kitarović je tom prilikom istakla da na svaki mogući način treba olakšati saradnju između privrednika Srbije i Hrvat-ske.Vučić je smatra da postoji ogroman prostor za napredak privredne saradnje dve zemlje. „Smatram da će jačanje naših političkih odnosa doprineti uklanjanju ekonomskih barijera“, naglasio je predsednik Srbije. On je poručio da je važno da hrvatski investitori koji posluju u Srbiji mogu da se obrate predstavnicima vlasti u Srbiji i obrnuto.“Za nas je od izuzetnog značaja da kroz infrastrukturne pro-jekte popravimo naše veze. Potrebno je ukidanje bilo ka-kvih barijera za trgovinsku razmenu, neophodno je da se procedure skrate“, napomenuo je Vučić i zahvalio je pred-sednici Hrvatske na pozivu da srpski privrednici investira-ju u Hrvatskoj.Vučić je govoreći u Hrvatskoj privrednoj komori izneo po-ruku hrvatskim privrednicima da su dobrodošli u Srbiju, a s druge strane našima da dođu u Hrvatsku i bore se za tržište.

Grabar-Kitarović smatra da treba olakšati i unaprediti po-slovnu odnosno ekonomsku saradnju. „Uverena sam ka-ko će i srpski i hrvatski narod imati velike koristi od naših dobrih ekonomskih odnosa“, istakla je ona. I ona je iznela pozitivne rezultate u trgovini. „Robna razmena prešla je milijardu dolara vrednosti. Hrvatska za srpske turiste po-staje sve važnije turističko odredište. Postoji potencijal za znatno širom saradnjom“, istakla je predsednica Hrvatske. Kako je ona ocenila, privrede dve zemlje komplemetarne su u mnogim područjima. „Blizina i poznavanje tržišta, prepoznatiljivost proizvoda, navike kupaca razlozi su što naše firme žele da izvoze u Srbiju. Moramo podržati svaku inicijatiu za zajednički nastup na trećim tržištima“, napo-menula je hrvatska predsednica.Kada je je reč o pomenutom poslovnom forumu, u glavni grad Hrvatske stigla je tada i privredna delegacija koju či-ne predstanici 17 najvećih srpskih kompanija, a one su, kako je preneo RTS, učestvovale na poslovnom forumu gde se predtavilo 30-ak firmi.Kako je u razgvoru za ovu televiziju istakao predsednik Privredne komore Srbije (PKS) Marko Čadež, Hrvatska je važno izvozno tržište za Srbiju, te se na forumu razgova-ralo o zajedničkim investicijama, otvaranju zajedničkih kompanija, kao i o zajedničkom nastupu na treća tržišta.Svoje poslovanje u Zagrebu predstavili su vlasnici i me-nadžeri 17 uspešnih poslovnih sistema i pojedinačnih kompanija iz proizvodnih i uslužnih sektora koji posluju u zemlji, regionu i svetu, a neke od njih su „MK Grup“, „Mo-ji brendovi“, „Komtrejd“, Industrija mesa „Matijević“,

„Nektar“, „Eliksir“, „Metalac“, „Zlatiborac“.

Hotel Partizan

Vučić i Grabar-KitaroVić za jačanje eKonomsKih odnosa

srbije i hrVatsKe i laKše usloVe priVredne saradnje

„za nas je od izuzetnog značaja da kroz infrastrukturne projekte popravimo naše veze. Potrebno je ukidanje bilo kakvih barijera za trgovinsku razmenu, neophodno je da se procedure skrate“, naglasio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić. grabar-Kitarović se složila sa njim i istakla: „robna razmena prešla je milijardu dolara vrednosti. Hrvatska za srpske turiste postaje sve važnije turističko odredište. Postoji po-tencijal za znatno širom saradnjom“.

Beograd Foto: M.B.

Zagreb, Foto: pixabay.com4 Investicije

5 investicije

Resorni ministri Srbije i Hrvatske potpisali su u Beogradu Mеmorandum o razumеvanju koji izmеđu ostalog prеdvi-đa saradnju na modеrnizaciji žеlеzničkе infrastrukturе, olakšavanjе postupaka na žеlеzničkim graničnim prеlazi-ma izmеđu dvе državе, kao i zajеdnički nastup prеma EU fondovima i drugim mеđunarodnim institucijama u vеzi modеrnizacije prugе Bеograd-Zagrеb.Memorandum su 9. marta potpisali potprеdsеdnica Vladе Srbijе i ministarka građеvinarstva, saobraćaja i in-frastrukturе Zorana Mihajlović, i ministar mora, promеta i infrastrukturе Hrvatskе, Olеg Butković.Kako je saopšteno iz srpskog ministarstva, mеmorandum prеdstavlja prvi korak u rеalizaciji projеkta rеkonstrukcijе prugе Bеograd-Zagrеb. “Mеmorandum koji smo potpisali prvi jе opipljivi rеzultat posеtе prеdsеdnika Srbijе Alеksandra Vučića Hrvatskoj, na poziv hrvatskе prеdsеdnicе Kolindе Grabar Kitarović. Mnogo jе razloga za rеkonstrukciju ovе prugе, od boljеg povеzivanja u rеgionu, vеćеg prеvoza tеrеta i putnika, do bržеg еkonomskog razvoja, jеr jе infrastrukturno povеzi-vanjе invеsticija u budućnost”, rеkla jе Mihajlovićеva po-slе potpisivanja mеmoranduma.Kako dodaje, Srbija i Hrvatska su se obavеzalе da ćе zajеd-no aplicirati za srеdstva za izradu projеktnе dokumеnta-cijе i izvođеnjе radova kod fondova EU. “U narеdnih mеsеc dana bićе poznati dеtalji o statusu projеktnе do-kumеntacijе i dogovorеni narеdni koraci u postupku apli-ciranja za srеdstva EU. Naš plan jе da pruga Bеograd-Zagrеb budе rеkonstruisana za brzinu od 160 kilomеtara na sat, čimе ćе sе vrеmе putovanja skratiti sa sadašnjih 7,5 sati

na najvišе čеtiri sata”, rеkla jе Mihajlovićеva, i podsеtila da jе vrеdnost radova na tеritoriji Srbijе 250 miliona еvra.Kako je najavila potprеdsеdnica Vladе Srbijе, dogovorеno je da budu formiranе zajеdničkе radnе grupе na nivou državnih sеkrеtara, a da jе slеdеći susrеt na nivou mini-stara planiran vеć krajеm maja. Ministar mora, promеta i infrastrukturе Hrvatskе Olеg Butković rеkao jе da jе rеkonstrukcija prugе Bеograd-Zagrеb trеnutno jеdan od najvažnijih infrastrukturnih projеkata u rеgionu, budući da sе nalazi na panеvropskom Koridoru 10, koji povеzujе nе samo Hrvatsku i Srbiju, vеć i drugе еvropskе zеmljе na pravcu od istoka ka zapadu Evropе. “Izgradnja i rеkon-strukcija žеlеzničkog Koridora 10 jе prioritеt za Hrvatsku. Jеdan dеo novca smo vеć invеstirali u prеthodnom pеri-odu pomoću srеdstava EU, a za rеkonstrukciju prеostalih dеonica bićе potrеbno oko milijardu еvra, kojе takođе najvеćim dеlom planiramo da obеzbеdimo uz podršku EU”, rеkao jе Butković.

“Razgovarali smo i o drugim projеktima, o održavanju mo-stova izmеđu dvе državе, o projеktima u vodnom tran-sportu i boljеm korišćеnju potеncijala Dunava i Savе“, rekao je Butković.Osim sastanka potprеdsеdnicе Mihajlović i ministra But-kovića i zajеdničkog sastanka srpskе i hrvatskе dеlеgacijе, održana su i čеtiri odvojеna sastanka državnih sеkrеtara u Ministarstvu građеvinarstva, saobraćaja i infrastrukturе sa kolеgama iz Hrvatskе, na kojima jе razmatrana sarad-nja dva ministarstva u oblasti žеlеzničkog, drumskog, vazdušnog i vodnog saobraćaja. www.mgsi.gov.rs

dejan jovanović

potpisan memorandum o reKonstruKciji pruGe

beoGrad-zaGreb

Pruga Bеograd-zagrеb biće rеkonstruisana za brzinu od 160 kilomеtara na sat, čimе ćе sе vrеmе putovanja skratiti sa sadašnjih 7,5 na najvišе čеtiri sata.

Sa sastanka u Beogradu Foto: infrazs.rs

Ugovor o koncesiji između francuske kompanije „Vansi erports“ i aerodroma „Nikola Tesla“ konačno je potpisan 22. marta u prisustvu premijerke Ane Brnabić. Time je otvorena nova era u poslovanju naše najveće vazdušne luke, koja će trajati 25 godi-na, a posebna prednost ovog aranžmana je u tome što se radio prvoj krupnoj francuskoj investiciji u Srbiji. Iako Francuska ima nekoliko značajnih investicija u našoj zemlji, „Vansi“ je poseban jer je po visini ulaganja ubedljivo najveća francuska i jedna od najvećih stranih investicija u Srbiji. Ukupna nominalna vrednost ove koncesije iznosi 1.461.508.000 evra. Kako se precizira, ugovorom su regulisani jednokratna na-knada od 501 milion evra, minimalne godišnje koncesione na-knade i kapitalna ulaganja, koja čine ostatak navedene sume u naznačenom periodu.Potpis na ugovor su stavili potpredsednica Vlade i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović, glavni izvršni direktor „Vansi koncesija“ i predsednik „Vansi er-ports“ Nikola Notbar, Masimo Bruco iz „Vansi erports Srbija“ i v. d. generalnog direktora Aerodroma „Nikola Tesla“ Saša Vlaisa-vljević, a svečanosti je prisustvovao i ambasador Francuske u Beogradu Frederik Mondoloni.Od jednokratne uplate Republici Srbiji, shodno vlasničkoj struk-turi, pripada 417 miliona evra, a malim akcionarima 84 miliona evra. Tokom perioda trajanja koncesije biće plaćana godišnja koncesiona naknada. Minimalna koncesiona naknada po godi-ni se kreće između 4,4 miliona evra do 15,1 miliona evra.Premijerka Brnabić je istakla da su ponude za koncesiju pristigle od svetski najpriznatijih firmi. Ona je izrazila uverenje da su

među osnovnim razlozima što je tako velika firma iz Francuske, sa 35 aerodroma i 275 miliona putnika godišnje dala ponudu i došla u Srbiju, to što je Aerodrom „Nikola Tesla“ dobro poslo-vao. Aerodrom je u predhodnom periodu, zahvaljujući dobrom poslovanju i ulaganjima iz sopstvenih sredstava, došao do cifre od 5,3 miliona putnika u prethodnoj godini. Brnabić je izrazila očekivanje da će „Vansi“ to podići na 15 miliona putnika godiš-nje, čime ćemo se pozicionirati kao čvorište vazdušnog saobra-ćaja i dobra turistička destinacija.Ministarka Mihajlović je ukazala da je cilj da ta vazdušna luka postane transportni koridor i čvorište za ovaj deo Evrope, a da ugovor o koncesiji znači dalji razvoj Aerodroma „Nikola Tesla“, a doprineće i jačanju odnosa Srbije i Francuske.Ambasador Francuske u Srbiji Frederik Mondoloni je izrazio uverenje da će ugovor o koncesiji beogradskog aerodroma pri-vući mnoge druge francuske kompanije u Srbiju, i izneo poda-tak da u Srbiji danas posluje oko 100 francuskih firmi koje zapošljavaju oko 10.000 ljudi. On je najavio da će Francuska organizovati u Beogradu od 30. maja do 1. juna regionalni biznis forum za 12 zemalja regiona uključujući i Srbiju. Podsetimo, međunarodni tender je sproveden od 10. februara 2017. godine kroz fazu pretkvalifikacija, fazu neobavezujućih ponuda i fazu obavezujućih ponuda, a odluka je doneta 5. janu-ara 2018. godine. Francuska kompanija bi u potpunosti trebalo da preuzme upravljanje aerodromom za šest meseci posle pot-pisivanja ugovora.

Privredni.rs/srbija.gov.rs

Vansi prVa Krupna francusKa inVesticija u srbiji

Ugovor o koncesiji aerodroma „nikola Tesla“ na 25 godina obuhvata finansiranje, upravljanje, održavanje, proširenje i nadogradnju postojećeg aerodromskog termi-nala i poletno-sletne staze. „Vansi erports“ je dao jednokratnu koncesionu naknadu u iznosu od 501 milion evra, a ukupna vrednost investicije iznosi 1,461,5 milijardu evra. U planu je da broj putnika bude povećan sa 5,3 na 15 miliona godišnje.

6 Investicije

Foto: www.beg.aero

deVet međudržaVnih sporazuma sa mađarsKom i jedan u priVatnom seKtoru

Devet međudržavnih sporazuma u različitim oblastima i jedan sporazum u privatnom sektoru – ono je što su 9. februara u Budimpešti potpisali predstavnici srpske i mađarske Vlade.Oni su učestvovali na četvrtoj zajedničkoj sednici dve zemlje , koja je održana tog dana u prestonici Mađarske , a na kojoj su, kako saopštava Vlada, razmatrani započeti projekti, regionalna saradnja i unapređenje sveukupnih odnosa dveju zemalja.Tako je potpredsednik Vlade Srbije i ministar unutrašnjih poslo-va Nebojša Stefanović sa ministrom unutrašnjih poslova Ma-đarske Šandorom Pinterom potpisao izmene Sporazuma o zajedničkoj graničnoj kontroli u drumskom, vodnom i železnič-kom saobraćaju.Parafe na Sporazum o ekonomskoj i tehničkoj saradnji u oblasti infrastrukturnih projekata stavili su potpredsednik Vlade Srbije i ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović i potpredsednik Vlade Mađarske i ministar spoljnih poslova Peter Sijarto.Ministar za evropske integracije Srbije Jadranka Joksimović i Pe-ter Sijarto su poptpisali godišnji plan rada za 2018. godinu, koji predstavlja aneks Memoranduma o razumevanju između vlada Srbije i Mađarske o stručnoj pomoći za pregovore o pristupanju Srbije EU. Ni agrar nije izostavljen, te je ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović potpisao je dva sporazuma, i to Pismo o namerama o poljoprivredno-prerađivačkoj saradnji sa mađarskim kolegom Šandorom Fazekašem, kao i Memoran-dum o razumevanju u oblasti zaštite potrošača i tržišnog nad-

zora sa mađarskim ministrom za nacionalni razvoj Miklošem Šestakom.Stavljeni su i parafi na sporazum u oblasti nauke i obrazovanja, pa su ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Vlade Sr-bije Mladen Šarčević i Peter Sijarto parafirali Program saradnje u oblasti obrazovanja, nauke i kulture između dve vlade za pe-riod od 2018. do 2020. godine i Plan rada Programa prosvetne, kulturne i naučne saradnje za 2018–2020. godinu.Memorandum o saradnji u oblasti zapošljavanja između Mini-starstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Srbije i mađarskog Ministarstva za nacionalnu ekonomiju potpisali su ministar za nacionalnu privredu Mihalj Varga i ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević.Po pitanju odbrane, zaključen je Memorandum o razumevanju dva ministarstva o saradnji u oblasti izrade vojnih mapa i raz-mene materijala i podataka za potrebe izrade vojnih mapa, ko-ji su potpisali mađarski ministar odbrane Ištvan Šimičko i državni sekretar Ministarstva odbrane Srbije Aleksandar Živko-vić.Takođe, direktor mađarskog Državnog trezora Jozef Mesaros i pomoćnik direktora Uprave za trezor Srbije Saša Ćelić potpisali su Sporazum o saradnji trezora dveju država.Inače, kako navode iz Vlade, pored međudržavnih sporazuma, potpisan je i jedan sporazum u privatnom sektoru, i to Memo-randum o razumevanju oko osnivanja kompanije u Arilju putem zajedničkog ulaganja. Memorandum, koji se odnosi na formira-nje zajedničke kompanije mađarske i srpske privatne firme za proizvodnju i preradu malina u Arilju potpisali su Melinda To-tmarton iz mađarskog „Horajzon fud“ i Milan Stanić iz Srbije, vlasnik „Milan Stanić doo“.

www.srbija.gov.rs.

Parafi su između ostalog stavljeni u oblastima kao što su ekonomija, infrastruktura, agrar, zapošljavanje. Kako je saopštila Vlada, razmatrani su započeti projekti, regionalna sarad-nja i unapređenje sveukupnih odnosa dveju zemalja.

U Budimpešti: Đorđević i Varga (foto www.minrzs.gov.rs)

nA PoSLoVnoM ForUMU SrBIjA-MAđArSKA VIše od 70 FIrMIČetvrta zajednička sednica Vlada Srbije i Mađarske u Budimpešti održana devetog februara bila je povod za organizaciju Poslovnog foruma privrednika na kome se okupilo više od 20 srpskih i oko 50 mađarskih kompa-nija. Kako je prenela eKapija, pozivajući se na Privrednu komoru Srbije (PKS) koja je uz Mađarsku nacionalnu trgovinsku kuću (NTKM) i bila organizator skupa, osim velikih, kompanija za učešće na forumu prijavio se i značajan broj malih i srednjih firmi iz građevinarstva, energetike - iz oblasti obnovljivih izvora energije, agro-biznisa, zaštite životne sredine, autoindustrije, IKT i drugih sektora. Kako je tada istakao Marko Čadež, predsednik PKS, firme iz Mađarske su osim za poljopri-vredu i auto, odnosno, industriju autodelova, zaintere-sovane za ulaganje u obnovljive izvore energije, zaštitu životne sredine - komunalne projekte kao što su postro-jenja za prečišćavanje otpada i otpadnih voda, ali i za industriju zdravlja, posebno za ulaganje u srpske banje.Iz PKS poručuju da su velike mogućnosti za zajednička ulaganja i kooperacije radi proizvodnje za treća tržišta.

7 Investicije

Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić je izjavila je ove zi-me da će tender za RTB „Bor“ biti raspisan krajem maja. Kako je preneo RTS predstavnici kineske kompanije „Cijin majning grupa“ već su bili u Boru.

Veliku zainteresovnost kineske kompanije „Cijin“ za par-tnerstvo u RTB-u potvrđuje i činjenica da je u borski gi-gant dovela i 35 inženjera, pravnika i ekonomista koji su proteklih dana analizirali sve segmente proizvodnje i po-slovanja. Ne kriju ni planove.

Generalni direktor RTB „Bor“ Blagoje Spaskovski ističe da kineska kompanija želi da uloži kapital i poveća proizvod-nju za tri do tri i po puta.

„To znači da bi i učešće RTB-a u BDP-u Srbije bilo, sa sadaš-njih 0,8, na tri do 3,3 procenta, kaže Spaskovski.

Inače, pored razvoja karijere koju pružaju zaposlenima, ta kineska kompanija poznata je po primeni najviših stan-darda bezbednosti na radu, ulaganjima u zaštitu životne sredine i zajednicu u kojoj posluju.

„Kada dođu Kinezi, koji su prepoznati u svetskim okvirima

kao vrlo dobar partner i koji su, na kraju krajeva, samo pre nekog vremena veoma dobro i uspešno privatizovali Že-lezaru, onda možete da izrazite zadovoljstvo da se to za-vrši na način koji će dugoročno rešiti pitanje te kompanije“, izjavio je za RTS profesor Ekonomskog fakulteta u Beogra-du Ljubodrag Savić.

„Cijin“ je, inače, jedan od najvećih kineskih proizvođača zlata i drugi po proizvodnji bakarne rude – godišnja proi-zvodnja raznih metala doseže 450.000 tona. Kažu, cilj im je da budu vodeća međunarodna rudarska kompanija.

„Oni već učestvuju u određenim projektima u Podsahar-skoj Africi, u Peruu i Australiji. Svakako da su zaintereso-vani i za prebacivanje određenih privrednih aktivnosti u Evropu zbog čuvenog projekta ‘Jedan pojas – jedan put’“, smatra direktor Sektora za analitiku i usluge PKS-a Bojan Stanić.

RTB „Bor“ ima oko 4.000 zaposlenih. Zbog rasta cene ba-kra na svetskom tržištu i veće proizvodnje, od prošle go-dine beleži bolje rezultate. Inače, do 2010. tri pokušaja privatizacije borskog giganta bila su neuspešna.

reKordnA ProIzVodnjA BAKAr SULFATA

U pogonima RTB „Bor“ se, pored bakra, zlata, srebra i ostalih plemenitih metala, godišnje proizvede i do 1.200 tona bakar-sulfata.

Zbog velike potražnje, u RTB-u „Bor“ su početkom ove godine dnevnu proizvodnju gotovo udvostručili i sada umesto tri, za dan proizvedu pet tona plavog kamena, koji se u poljoprivredi koristi kao ekološki pesticid, u industriji kao tehnološki reagens u flotacijama olova, a dobar je i za čišćenje vodovodnih instalacija i bazena, navodi se u saopštenju RTB-a, koje prenosi RTS.

Za nepune dve nedelje februara, kako prenosi RTS, kupcima iz Turske, Poljske i Mađarske su isporučili ukupno 90 tona ove robe. Prošle godine proizvedeno je 1.178 tona plavog kamena, a ove je u januaru za-beležena rekordna mesečna produkcija od osnivanja pogona. Zaposleni su uspeli da „naprave“ 146 tona i tako za tonu premaše dosadašnji rekord ostvaren dav-ne 1999. godine.S obzirom na to da problema u plasmanu nema, zalihe plavog kamena su na minimumu ili ih uopšte nema, što je najbolji primer da je odluka o otvaranju ove fa-brike pre 35 godina bila pun pogodak, ističe se u sa-opštenju i dodaje da sve što se proizvede - proda se unapred, bez ijedne reklamacije na kvalitet. Traže ga Turci, Mađari, Bugari, Grci, Poljaci, Makedonci, ali i ve-liki domaći distributeri.

8 Investicije

generalni direktor rTB Bor Blagoje Spaskovski ističe da kineska kompanija „Cijin“ želi da uloži kapital i poveća proizvodnju za tri do tri i po puta.

“To znači da bi i učešće rTB-a u BdP-u Srbije bilo, sa sadašnjih 0,8, na tri do 3,3 procenta“, kaže Spaskovski.

Kinezi najbliži rtb bor-utender u maju

do 2020. Godine 500 meGaVata iz obnoVljiVih izVora

„Naša zemlja će do 2020. dobiti nove energetske objekte ukupne snage od 1.000 megavata struje“, poručio je na Kopaonik biznis forumu ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić.

Kako je saopšteno iz Vlade, on je najavio da ćemo do 2020. godine imati novih 1.000 megavata na mreži, što su značajni projekti koji će kapitalno uticati na sigurnost na-še energetike u dugom nizu godina.

Antić je najavio da će uskoro resorno ministarstvo imati konačnu investicionu odluku za proširenje kapaciteta ga-snog skladišta Banatski dvor sa 450 miliona kubika na 750 miliona do milijadu kubika.

Osim toga, po Antićevim rečima, biće povećana eksploa-taciona mogućnost Banatskog dvora sa četiri miliona ku-bika na 10 miliona kubika dnevno, što je, kako ocenjuje, veoma značajno za energetsku stabilnost Srbije.

Od navedenih 1.000 megavata koji se trenutno grade više od 500 je iz obnovljivih izvora energije, od čega najviše iz snage vetra, 450 megavata.

„Već ove godine na mreži se očekuje 250 megavata: iz ve-troparka Alibunar 48 megavata, iz Kovačice 105 megavata i Čibuka približno 100 megavata“, precizirao je on. Antić je dodao da je sledeće godine predviđeno još dodatnih 250 megavata.

Ministar je podvukao da će 2020. godine na mreži biti i novi blok u Kostolcu od 350 megavata, što će kapitalno uticati na sigurnost naše energetike.

www.srbija.gov.rs

ove godine na mreži se očekuje 250 megavata iz vetroparka Alibunar, Kovačice i čibuka, a sledeće još dodatnih 250 megavata

ILUSTRACIJA, foto: PIXABAY.COM

Prilikom posete Boru krajem februara premijerka Brnabić je istakla da se očekuje da će dobit tog preduzeća ove godine biti 15 odsto veća nego 2017. godine. Ona je izra-zila očekivanje da će razgovori o strateškom partnerstvu biti završeni do kraja godine, ali da u tome ne treba žuriti jer je reč o značajnom preduzeću „i svako brzanje može da dovede do nekih posledica koje ne treba da imamo“. Vlada će, kako je naglasila, posebno voditi računa o zašti-ti životne sredine i zaštiti okolnih sela, ali će biti iskorišće-ni puni potencijali rudarstva.

Ministar energetike i rudarstva Aleksandar Antić je na Ko-paonik Biznis forumu izjavio da je uslov strateškog par-tnera za RTB Bor da obezbedi 300 do 330 miliona dolara za investicije u ovo preduzeće, uz napomenu da su za RTB Bor zainteresovane velike kineske, ruske i kanadske kom-panije i da prate aktivnosti našeg giganta.

Prema statističkim podacima RTB Bor je u 2017. godini duplirao izvoz, na 205 miliona dolara.

Od prošle godine svetsko tržište metala beleži oporvak a veća tražnja pospešuje i cene. Tona bakra dostigla je cenu od 7.200 dolara. I dok neke analize ukazuju na to da će se i ove godine cena kretati na tom nivou, dotle „Goldman saks“ prognozira njen rast na čak 8.000 dolara, prenosi

RTS. „Analitičari procenjuju da će u srednjem roku a to se procenjuje do 2.022. godine na tržištu bakra konkretno postojati deficit, odnosno da tražnja koja će biti relativno dobra, neće biti u odgovarajućoj meri praćena ponudom“, rekao je za RTS Bojan Stanić, direktor Sektora za analitiku i usluge PKS-a.

Ta situcija odgovra basenu u Boru koji je prošle godine inostranom tržištu direktno prodao proizvode u vrednosti 205 miliona dolara, čime je udvostručio neto izvoz u od-nosu na 2016. „Duplo većem izvozu doprinela je za 10.000 tona veća proizvodnja u odnosu na 2016. godinu, skok cene bakra, ali i konstantna potražnja za bakrom. Proizvo-di RTB-a prodavani su prošle godine u Velikoj Britaniji, Grčkoj, Turskoj, Nemačkoj, Poljskoj, Italiji, Rumuniji, Hr-vatskoj i Bugarskoj“, navodi se u saopštenju RTB-a.

Inače, svetsko tržište već je uzburkala najava Amerike da će uvesti takse za uvoz čelika i drugih metala, radi zaštite domaćih proizvođača, što se i desilo krajem marta. To je izazvalo novi trgovinski spor na relaciji Amerik-Kina s mo-gućnošću proširenja i na Evropsku uniju.

RTS/Privredni.rs

9 Investicije

Telenor je svoje poslovanje u Srbiji, Crnoj Gori, Mađarskoj i Bu-garskoj prodao PPF grupi za 2,8 milijardi evra. Kako je saopštio Telenor (21.marta), ova transakcija najvećoj investicionoj grupi u centralno i istočnoj Evropi sa približno 35 milijardi evra pod svojom kontrolom, posledica je poslovne orijentacije matične firme na tržište Skandinavije i Azije. PPF ulaže u različite sekto-re, uključujući bankarstvo, finansiranje privatnih lica, nekretni-ne, rudarstvo i telekomunikacije.

„Prodajom regiona centralne i istočne Evrope pravimo važan ko-rak u pojednostavljivanju i fokusiranju Telenorovog portfolija na regione gde vidimo najjači potencijal za kreiranje vrednosti. Nakon ove transakcije, Telenor će imati integrisane fiksne i mo-bilne operacije u Skandinaviji, i jake mobilne pozicije u Aziji. Te-lenor grupa veruje da je PPF, sa svojim iskustvom iz regiona i u sektoru telekomunikacija, dobar novi vlasnik Telenorovih ope-racija u regionu“, izjavio je Sigve Breke, predsednik i generalni direktor Telenor grupe.

„Ovom kupovinom, PPF grupa proširuje svoj telekomunikacioni portfolio na još četiri zemlje i bliži se svom dugoročnom cilju da postane evropski operator srednje veličine, kao i da iskoristi

svoje iskustvo za jačanje tržišne pozicije“, kaže Ladislav Bartoní-ček, predstavnik PPF grupe odgovoran za sektor telekomunika-cija.

„Ponosni smo na sve što smo do sada postigli, a pogotovo na činjenicu da smo lider u prihodima na tržištu sa tri miliona ko-risnika širom Srbije. PPF grupa ima jasan cilj za razvoj telekomu-nikacionog portfolija, a Telenorovo poslovanje u regionu centralne i istočne Evrope ključno je za njegovo ostvarenje. Transakcija neće uticati na naše korisnike i lokalne partnere, a nastavljamo da radimo kao i do sada, posvećeni pružanju kon-zistentnih i kvalitetnih usluga našim korisnicima”, istakla je In-geborg Ofsthus, generalna direktorka telenora u SrbijiStrane su se dogovorile o odloženom plaćanju dela dogovore-ne vrednosti transakcije, u četiri godišnje rate. Transakcija zah-teva dobijanje neophodnih regulatornih odobrenja i očekuje se da bude završena u trećem kvartalu 2018. godine. Od prvog kvartala 2018. operacije u regionu CIE tretiraće se da su u „pro-cesu prodaje“ i neće biti uključene u naredne finansijske izve-štaje Telenor grupe, navodi se u saopštenju. Procenjuje se da će transkacija rezultirati knjigovodstvenim dobitkom posle po-reza u iznosu tri milijarde norveških kruna (NOK), koji će biti evidentirani posle završetka transakcije. Mobilne operacije u regionu CIE bile su u vlasništvu Telenora 25 godina. Na mađarsko tržište ušao je 1994. godine kupovi-nom Pannona, i kasnije proširio prisustvo u regionu pokreta-njem mobilnih usluga u Crnoj Gori 1996, i kupovinom Mobi 063 u Srbiji 2006. godine. Telenor je 2013. kupio kompaniju Globul u Bugarskoj. Telenor grupa povezuje 178 miliona korisnika na 12 tržišta širom Skandinavije, CIE i Azije.

Privredni.rs

telenor prodao sVoje posloVanje u cie ppf Grupi

za 2,8 milijardi eVraTransakcija uključuje mobilne operacije u Srbiji, Mađarskoj, Bugarskoj i Crnoj gori. Telenor operacije u regionu centralne i istočne evrope imaju udeo od 11,8 milijardi-norveških kruna, odnosno 9 odsto u ukupnim prihodima Telenor grupe, sa više od 9 miliona korisnika i 3.500 zaposlenih.

10 investicije

BAnKA nIje ProdATA PPF-U Kako su prenele „Novosti“ Telenor banka nije prodata investiciononm fondu PPF, u sklopu pomenute tran-sakcije nego je i dalje ostala u potpunom vlasništvu Telenor grupe. Ta informacuje je potvrdila i Narodna banka Srbije koja je saopštila da svako ko želi da stekne udeo u banci veći od pet odsto mora da dobije sagla-snost NBS, što do sada još nije učinjeno.

Foto: www.kamatica.com

Hotel Partizan

Industrija mašina i traktora Beograd – IMT, simbol srpske i jugoslovenske industrije, prodata je indijskoj firmi TAFE, svom nekadašnjem poslovnom partneru za 66,8 miliona dinara. Ova indijska firma bila je jedini učesnik na aukciji u Agenciji za licenciranje stečajnih upravnika, a kupopro-dajni ugovor će, kako je najavljeno, biti potpisan posle uskršnjih praznika.

Do prodaje je došlo nakon višemesečnih razgovora mini-stra poljoprivrede Branislava Nedimovića sa indijskim zvaničnicima i predstavnicima ove kompanije. Kako su preneli mediji, prvi traktori sa oznakom IMT mogli bi da budu proizvedeni za 12 meseci. Kupovinom IMT-a, „Tafe“ je stekao pravo na intelektualnu svojinu IMT-a koja uklju-čuje brend i autorska prava kao i nekretnine u Jarkovcu kod Sečnja, gde se nalazi pogon za proizvodnju prikolica.

„Tafe“ je, inače, deo „Amalgations Group“, koji ima godiš-nji promet od 2,5 milijardi dolara, i treći je po veličini pro-izvođač traktora na svetu.

Ministar Branislav Nedimović je za RTS izjavio da je traktor IMT simbol poljoprivrede i da je veoma važno što se na ovaj način nastavlja proizvodnja ovog srpskog brenda. Ka-da je reč o konkretnim benefitima ovog posla sa „Tafeom“ sa naše zemljoradnike, ministar je rekao da su traktori snage od 25 do 75 KS, i da će biti jeftiniji od ostalih. On podseća da je Ministarstva poljoprivrede raspisalo poziv za kupovinu traktora uz subvencije i da se javilo preko 2.000 zainteresovanih lica. Zbog visokog kvaliteta i do-

brog imidža na tržištu, traktori IMT će sigurno biti traženi ne samo na našem tržištu, nego i u okruženju i zemljama Azije i Afrike.

Nedimović je istakao da posao može da očekuje oko 800 radnika koji će učestvovati u proizvodnji oko 5.000 trak-tora godišnje i da taj broj može da se uveća i do 1.500 u narednim godinama. Svi bitni detalji ove transakcije biće obuhvaćeni kupoprodajnim ugovorom koji se očekuje po-sle uskršnjih praznika. Ministar je potvrdio da lokacija na Novom Beogradu nije prodata i da ostaje u stečajnoj ma-si.

Ministar je naglasio da je „Tafe“ najavio ambiciozan plan proizvodnje, da će kooperante najpre tražiti u Srbiji, što će otvoriti posao i za više malih firmi, što je dodatna pred-nost ove prodaje. Takođe očekuje se i veliki izvoz na trži-šta zemalja sa kojima imamo potpisane ugovore o slobodnoj trgovini, kao što su Turska i Rusija, ali i na mno-ga druga tržišta.

Podsetimo IMT je otišao u stečaj u avgusta 2015. godine, posle više neuspešnih pokušaja oživljavanja proizvodnje. U najboljim godinama, pre raspada bivše SFRJ, IMT je pro-izvodio i do 400.000 traktora godišnje, koji su se izvozili u tridesetak zemalja sveta. IMT traktori su bili traženi i pre ove privatizacije, jer su se pokazali kao veoma kvalitetni i pouzdani za rad u svim uslovima i na nedovoljno pristu-pačnim terenima.

11 investicije

Hotel Partizan

traKtori imt će se proizVoditi u jarKoVcu Kod sečnja

Po ceni od 66,8 miliona dinara indijskoj kompaniji „Tafe“ prodat je brend, inte-lektualna svojina i lokacija u jarovcu kod Sečnja, gde je nekad bila fabrika za pro-izvodnju prikolica. Lokacija na novom Beogradu ostaje u stečajnoj masi.

Foto: Marija Božanić

12 Investicije

položen Kamen temeljac za izGradnju južnoKorejsKe fabriKe eseKs u zrenjaninu

U zrenjaninskoj industrijskoj zoni “Jugoistok” sredinom marta su započeli radovi na izgradnji proizvodnih pogona južnokorejske kompanije “Eseks”. Radi se oproizvodnji bakarnih žica.

Otvaranju su, kako je navedeno na sajtu ovog grada, pri-sustvovali predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić, predsednik “LS Grupe” Kristofer Ku, predsednik Pokrajin-ske vlade Igor Mirović i gradonačelnik Zrenjanina Čedo-mir Janjić.

Kada je reč o značaju te investicije za grad Zrenjanin i Sr-biju, Vučić istakao je da se ovde radi o drugom, višem stepenu investitora koji dolaze u Srbiju, gde će neto pro-sečna plata, sa inženjerima i svim zaposlenima, biti 90 hiljada dinara, a za radnike 67.400 hiljada dinara.

„Mi smo ponosni na ovih 30,4 miliona evra, kolika je vaša investicija, ponosni na to što je država Srbija pomogla va-šu investiciju sa 1,6 miliona evra, zadovoljni svim ovim što su uradile lokalne vlasti u Zrenjaninu i svim važnim poslo-vima koje je napravila Pokrajinska vlada za privlačenje in-vestitora“, istakao je predsednik Srbije. Inače, prema njegovim rečima, fabrika će biti površine 16.000 kvadrat-nih metara.

Kako je on istakao, od posebnog značaja za ljude u Zrenjaninu biće i to da u narednom periodu država Srbija, uz pomoć svih drugih organa vlasti, počinje da gradi brze saobraćajnice - od No-vog Sada do Zrenjanina 50 kilometara, i od Zrenjanina do Beograda 56 kilometara. “To je investicija od 200 miliona evra i završićemo te puteve i pre nego što očekujete”, po-ručio je Aleksandar Vučić okupljenima na svečanosti u ovom gradu.

Kako je navedeno u saopštenju Grada Zrenjanina, prisut-nima su se obratili i predsednik “LS Grupe” Kristofer Ku, predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović i gradonačelnik Zrenjanina Čedomir Janjić, koji je ovom prilikom poručio da Zrenjanin već nekoliko godina pokušava da se namet-ne kao dobro mesto za investiranje.

Inače, prilikom otvaranja radova na ovoj fabrici, predsed-nik Vučić je rekao da je i kompanija „Samsung“ dobila poziv da dođe u Srbiju.

www.zrenjanin.rs

Prema rečima predsednika Srbije Aleksandra Vučića, radi se o drugom, višem stepenu investitora koji dolaze u Srbiju, gde će neto prosečna plata, sa inženjerima i svim zaposlenima, biti 90.000 dinara, a za radnike 67.400 dinara. Investicija je vredna 30,4 miliona evra, od čega je država Srbija učestvovala sa 1,6 miliona evra

foto: zrenjanin.rs

prihod od turizma 1,1 milijardu eVra

„Svaki dinar uložen u turizam vrati jedan evro, a svaki gost koji dođe, drugi put dovede još nekog“, rekla je premijerka Ana Brnabić na otvaranju 40 Međuna-rodnog sajma turizma u Beogradu.

Ona je, na manifestaciji održanoj od 22. do 25. februara, najavila da će ove godine od većih ulaganja u ovom sek-toru biti završena sportska hala na Srebrnom jezeru, kao i javni parking na Kopaoniku, dok će dogodine biti otvo-rena Golubačka tvrđava, a počeće i izgradnja i biciklističke staze od Beograda do Novog Sada.

Brnabić je na otvaranju sajma iznela i podatak da je proš-le godine broj domaćih turista porastao za osam odsto, ukupan broj turista za 12 odsto, a devizni priliv premašio je 1,1 milijardu evra.

„To jasno ukazuje na to da je turizam jedna od najuspešni-jih grana naše privrede“, naglasila je premijerka. Ona je dodala da će se nastaviti i sa podelom vaučera, sa priva-tizacijom banja, kao i sa promocijom svega onoga što Sr-bija nudi - planina, banja, jezera, gradova, istorije, kulture, hrane.

Rasim Ljajić, potpredsednik Vlade i ministar trgovine, tu-rizma i telekomunikacija je istakao da turizam godinama beleži dvocifren rast. „Dobar odnos cene i kvaliteta, bez-bednost i laka dostupnost destinacije, tri su razloga ili mo-tiva zbog kojih stranci vole da dođu u Srbiju, rekao je Ljajić. Pratimo trendove i svesni smo da nam je neophod-no udruživanje sa zemljama iz regiona, jer mi nismo kon-kurentni, mi smo u turizmu partneri“, rekao je Ljajić. www.srbija.gov.rs/sajam.rs

Prošle godine broj domaćih turista porastao za osam odsto, a ukupan broj turista za 12 odsto

Sa ovogodišnjeg Sajma (FOTO: beogradskisajamturizma.rs)

SrBIjU PoSeTILo 100.000 TUrAKAPrema podacima Odeljenja za kulturu i turizam Amba-sade Turske u Beogradu dve zemlje poslednjih godina beleže stalni rast gostiju. Naime, Srbiju je 2016. godine posetilo 83.600 turskih turista, a 2017. skoro sto hi-ljada, tačnije 99.500. Trend rasta je nastavljen i u ovoj godini, pa je u januaru Srbiju posetilo 3.869 gostiju iz Turske, prema 2.741 u istom mesecu 2017. godine.

Kada je reč o boravku naših turista u Turskoj, 2016. go-dine je bilo 110.594 posete, a 2017. godini 146.852. U prošloj godini je zabeležen snažan rast srpskih turista u Turskoj, dok je u isto vreme iz nekih drugih zemalja smanjen broj odlazaka u Tursku.

U januaru tekuće godine Tursku je posetilo 8.156 srp-skih turista, prema 5.709 u istom mesecu lane. Turci Srbiju najviše posećuju u periodu od maja do oktobra između osam i 17 hiljada mesečno, a Srbi Tursku u av-gustu i septembru u vreme letnih odmora.

SrBI U grčKoj oSTAVe 800 MILIonA eVrA godIšnjeElena Kountoura ministarka turizma Grčke (zemlja par-tner Sajma) rekla je da svake godine tu zemlju poseti između 700 i 900 hiljada srpskih turista, koji potroše oko 800 miliona evra. Tako dobra poseta, pored odlične turističke ponude, posledica i tradicionalno dobrih od-nosa dve negde oko 800 miliona evra, rekla je grčka ministarka turizma“, kaže Kountoura.

13 investicije

„Povoljan geografski položaj, Koridor 10, ubrzan po-stupak izdavanja dozvola investitorima, stručna, efikasna i motivisana radna snaga, mogućnost po-slovanja u okviru Slobodne carinske zone, doprine-li su da zanimanje stranih kompanija za investiranje u Suboticu raste“, kaže za „Investicije“ Bogdan La-ban.

Za protekle dve godine u Subotici pokrenuti su ili nastav-ljeni mnogi kapitalni i infrastrukturni projekti iza kojih sto-ji tim na čelu sa gradonačelnikom Bogdanom Labanom koji je naš sagovornik.Subotica je jedan od vodećih gradova u privlačenju in-vesticija. Kako ocenjujete te rezultate, navedite neke od značajnijih investitora i efekte u pogledu broja novo-zaposlenih radnika?U okviru Slobodne zone „Subotica“, gde posluju poznate svetske kompanije iz oblasti proizvodne delatnosti: „Si-mens” (Siemens), Dunkermotoren, Ametek, “Norma” (Norma group), “Kontinental” (Continental), “Svarovski” (Swarovski), i Privredne zone „Mali Bajmok“, u kojoj po-sluje kompanija „Gordon-Kalcedonija“, u ovom trenutku

zaposleno je oko 6.000 ljudi. Pored činjenice da su značajno doprinele otvaranju novih radnih mesta i smanjenju nezaposlenosti koja je, prema procenama, u našem gradu sada ispod osam odsto, ove investicije pozitivno su se odrazile i na transfer novih teh-nologija i znanja, razvoj malih i srednjih preduzeća – po-tencijalnih dobavljača prisutnih kompanija, i saradnju sa srednjim stručnim i visokim tehničkim školama. Ove kom-panije su, takođe, doprinele da se kroz naplatu poreza (porez na zarade, porez na imovinu...), koje po zakonu ubiraju lokalne samouprave, u gradski budžet slije više novca.Na području Regionalne privredne komore Severnobač-kog upravnog okruga – koja obuhvata opštine Ada, Bačka Topola, Kanjiža, Mali Iđoš, Senta i grad Suboticu – ukupna robna razmena u 2017. godini iznosila je nešto više od 1,469 milijardi dolara: izvoz – 751,53 miliona, uvoz – 718,08 miliona dolara, što znači da je u robnoj razmeni sa ino-stranstvom ostvaren suficit od 33,45 miliona dolara. Po-krivenost uvoza izvozom je 104,7 odsto. Najveća ukupna robna razmena (uvoz i izvoz) obavljena je sa Nemačkom, na drugom mestu je Mađarska, a potom slede Austrija, Italija i Francuska.

foto:opština niška banja

dalje priVlačenje inVesticija i otVaranje noVih radnih mesta

naši su najVažniji prioriteti

Bogdan Labangradonačelnik Subotice

Aleksandar Vučić na otvaranju „Kontinentala“

14 Investicije

U regionu RPK Severnobačkog upravnog okruga, koji se svrstava među vodeće u Srbiji po intenzitetu privrednih aktivnosti, u periodu od 2005. do 2017. godine ukupno je bilo 87 investicija iz 16 zemalja (Italija, Nemačka, Hrvatska, Slovenija, Francuska, Mađarska, Austrija, Slovačka, Ho-landija, Švajcarska, Belgija, V. Britanija, Izrael, SAD, Japan i Kina). Iako su nemački investitori prilično zahtevni, traže odre-đene kriterijume, sigurnost i kvalitetnu radnu snagu, upravo je iz te zemlje najviše kompanija i preduzeća u na-šem regionu, čak 19. Na drugom mestu je Italija, 17, a na trećem Francuska, 9. U ovom periodu, Subotica je najče-šće bila mesto investicije, 49.

Koje su posebne prednosti Subotice u privlačenju stra-nih investicija i koje lokalne podsticaje nudite investito-rima?Povoljan geografski položaj, blizina EU, oslonjenost na Ko-ridor 10, značajan infrastrukturni potencijal, ubrzan po-stupak izdavanja dozvola investitorima, stručna, efikasna i motivisana radna snaga, mogućnost poslovanja u okviru Slobodne carinske zone i industrijska tradicija duža od dva veka – doprineli su da zanimanje stranih kompanija za in-vestiranje u Suboticu tokom godina raste i da se ona svr-sta među gradove prepoznatljive po strategiji u privlačenju investicija. Pored toga, skladan život u višenacionalnoj sredini postao je naš značajan „brend“ prepoznatljiv i u svetu. Ta među-nacionalna stabilnost je preduslov da Subotica brže krene u razvoj.Grad Subotica investitorima nudi gradsko građevinsko ze-mljište u javnoj svojini namenjeno za otuđenje – zakup po ceni, odnosno zakupnini manjoj od tržišne, ili bez nakna-de u skladu sa uslovima koji su propisani Uredbom o uslo-vima, načinu i postupku pod kojima se građevinsko zemljište u javnoj svojini može otuđiti ili dati u zakup.Osnovni uslov koji je neophodno da investitor ispuni je

obaveza novog zapošljavanja radnika na neodređeno vre-me i to u visini od jedan odsto od ukupnog broja radnika zaspolenih u privredi grada. Kada je reč o Subotici, taj broj se kreće između 250 i 300 radnika. Osim toga, iznos umanjenja tržišne vrednosti cene, za in-vesticione projekte ne može biti veći od očekivanog izno-sa uvećanja javnih prihoda po osnovu realizacije tog projekta, odnosno investicije, u periodu od pet godina od početka realizacije projekta/investicije.

Grad Subotica nudi gradsko građevinsko zemljište za „greenfield” investicije, kao i novoizgrađeni proizvodni objekat namenjen za zakup na području Privredne zone

„Mali Bajmok” koja je potpuno infrastrukturno opremlje-na (el. energija, gas, vodovod, kanalizacija, IT i javne sao-braćajnice sa trotoarima i rasvetom) i nudi mogućnost poslovanja u okviru režima Slobodne zone „Subotica”. Svi zainteresovani investitori mogu dobiti detaljne infor-macije i stručnu podršku, kako u fazi pripreme, tako i u fazi realizaciji svoje investicije od strane Službe za odnose sa investitorima Grada Subotice i od strane preduzeća za upravljanje Slobodnom zonom „Subotica”.

foto: Grad Subotica

Aleksandar Vučić prilikom posete „Amatek“-u

Bogdan Laban : Gradski stadion dobio nove reflektore

ernst bode

najavljene su investicije u razvoj Palića i njegovo pre-tvaranje u jedan od vodećih turističkih centara u ovom delu evrope. šta je obuhvaćeno tim projektom i kada bi trebalo da bude završen?Razvoj Palića definisan je projektom razvoja turi-stičkog kompleksa Palić – Master planom koji je izrađen 2006. godine, a čija revizija je urađena 2015. godine. U njemu su definisani svi pravci ra-zvoja, kao i akcioni plan po kome radimo. Krajnji rok za završetak svih investicija prema Master planu za Palić za-visi od stanja na tržištu kapitala, jer planirani obim investicija prema-šuje 150 miliona evra, što će nakon realizacije svih aktivnosti staviti Palić ra-me uz rame sa evropskim destinacijama ovog tipa.U toku su javna ulaganja u postojeće objekte na Paliću kako bi se povećala njihova atraktivnost i funkcionalnost. Sređuju se staze uz obalu jezera Palić i u Velikom parku. Očekujemo da će do kra-ja 2018. godine taj pro-stor dobiti potpuno drugačiji izgled. Objekti Velika terasa i Letnja po-zornica dodatno se sre-đuju od prošle godine i njihova funkcionalnost kao mesta za kongrese, koncerte i druge manife-stacije je već značajno poboljšana.Naravno, prioritet za in-vestiranje u razvoj Palića svakako ima privatni sek-tor i u toku su razgovori sa potencijalnim investi-torima koji su zaintereso-vani za ulaganje u izgradnju hotela sa pripa-dajućim wellness i spa

centrom, a to je sadržaj koji u ovom trenutku nedostaje Paliću.Poseban naglasak daje se na poboljšanje sadržaja u do-menu korišćenja postojećih bazena sa termalnom vodom,

pa tako završavamo izra-du projekta kojim ćemo značajno proširiti sadržaje na prostoru na kom se trenutno nalaze termalni bazeni. Na tom prostoru je po Master planu pred-viđen sklop otvorenih i za-tvorenih bazena i smatramo da je veoma važno da upravo to bude početna investicija koja će pokrenuti dalji razvoj Pali-ća.To predstavlja veoma va-žan pomak u odnosu na dosadašnje sagledavanje razvoja Palića, jer ukoliko stanje na tržištu kapitala pokaže da u ovom tre-nutku nema zaintereso-vanih privatnih investitora grad planira da uđe u investiciju na tom prostoru kako bi se povećao kvalitet života građana Subotice i kon-kurentost Palića na turis-tičkom tržištu.U periodu od decembra 2016. do decembra 2017. godine, u infrastrukturno opremanje Palića i objek-te uloženo je oko 130 mili-ona dinara.Među novim projektima planirana je izgradnja re-gionalne deponije. Koji je obim investicije i ka-kav je značaj tog projek-ta za grad i okolinu?Grad Subotica i opštine Bačka Topola, Mali Iđoš, Senta, Čoka, Kanjiža i Novi Kneževac potpisale su Sporazum o formiranju regiona za upravljanje čvrstim komunalnim ot-padom.

ProjeKTI PreKogrAnIčne SArAdnjeGrad Subotica duže od decenije uspešno sprovodi evropske projekte i projekte finansirane od strane drugih donatora. Trenutno su u realizaciji projekti prekogranične saradnje (IPA – Hrvatska i Mađarska) i Dunavski transnacionalni program. Ukoliko govorimo o projektima prekogranične saradnje, Subo-tica je partner na tri projekta („Opti bike – Biciklističke staze“ – vodeći partner – nosilac projekta, „Colourcoop – Raznoboj-na saradnja“ i „S.O.S. – Secesijska ruta“). U Dunavskom tran-snacionalnom programu grad Subotica je partner, sa nekoliko partnera iz Evrope, Dunavske regije – Rumunija, Mađarska, Slovenija, Austrija, Hrvatska, Bugarska, Belgija.„opti bike – Biciklističke staze“ je projekat kojim će se posti-ći optimalizacija saobraćaja i to izgradnjom biciklističkih staza u Subotici – 7,9 km, u naseljenim mestima Kelebija i Bački Vinogradi, odnosno na teritoriji lokalnih samouprava Tompa (3,2 km) i Ašothalom (6,9 km) u Mađarskoj (partneri u projek-tu). Radiće se i izrada projektno tehničke dokumentacije za izgradnju biciklističkih staza u Subotici (22 km) i u Tompi (4,9 km). Ukupna vrednost projekta je 2.566.612,65 evra. Period realizacije projekta je 1. decembar 2017. – 30. septembar 2019. godine.„Colourcoop – raznobojna saradnja“ – projekat proširenja ponude iz oblasti kulture u regiji, kao i saradnje pograničnih kulturnih ustanova koje zajednički utiču i na razvoj turizma. Nosilac projekta je DKMT (HU-Segedin), a partneri Pokrajin-ski sekretarijat za regionalni razvoj, međunarodnu saradnju i lokalnu samoupravu , Egymásért Ifjúsági és Közösségfejlesztő Közhasznú Egyesület (HU-Morahalom), Grad Subotica i Grad Novi Sad. Rezultat projekta su nove kulturne manifestacije, festivali, izložbe i dva nova objekta: Mađarski dom kulture na Paliću i Srpski dom kulture u Moraholomu. Period realizacije projekta je 1. jun 2017. – 31. maj 2020. godine. Ukupna vred-nost projekta je 3.738.247 evra. „S.o.S. – Secesijska ruta“ je projekat kojim će da se izradi kompletna projektno tehnička dokumentacija za rekonstruk-ciju i restauraciju Gradske kuće i studija o turističkoj valoriza-ciji ovog objekta. Postaviće se i turističke table pored auto-pu-ta Beograd- Horgoš u cilju promocije ove destinacije, kreiraće se prekogranična i lokalna turistička ruta i jačati turistička po-nuda. Nosilac projekta je Turistička zajednica grada Osijeka, a partneri Turistička organizacija grada Subotice, Grad Osijek, Grad Subotica i Regionalna razvojna agencija Slavonije i Bara-nje. Ukupna vrednost projekta je 1.115.640 evra. Period reali-zacije je od 1. jula 2017. do 30. juna 2019. godine.„Art nouveau“ je projekat kojim se postiže održiva zaštita i promocija Art Nouveau zaostavštine u Dunavskoj regiji, osna-živanje i proširivanje saradnje između gradova u Dunavskom regionu koji dele baštinu Art Nouveau i ulažu napor u očuva-nju baštine. Za Grad Suboticu predviđena je izrada projektno tehničke dokumentacije za osam objekata Art Nouveau zao-stavštine. Nosilac projekta je rumunski grad Arad, a partneri su subjekti iz Dunavskog regiona. Ukupna vrednost projekta je 1.649.559 evra. Period realizacije je od 1. januara 2017. do 30. juna 2019. godine. Učešće Grada Subotice po svakom projektu iznosi 15 odsto.

16 Investicije

Za izgradnju Regionalnog centra za upravljanje otpadom u Subotici, kroz IPA 2012 fond, obezbeđena su donatorska sredstva od strane EU u iznosu od 21,15 miliona evra. Iz ovih sredstava izgrađeni su Regionalni centar za sakuplja-nje otpada i tri transfer stanice – u Bačkoj Topoli, Senti i Kanjiži – na kojima će se pretovarati otpad (sakupljen u domaćinstvima) u vozila kojima će se dopremati do Regi-onalnog centra u Bikovu. Ministarstvo zaštite životne sredine obezbedilo je 472.320.000 dinara, namenjenih za nabavku opreme za skupljanje otpada za javna komunalna preduzeća u Regi-onu. Za opremanje centara za sakupljanje otpada, u koje će građani moći da donesu prethodno selektovan otpad, iz budžeta Grada Subotice i opština Regiona izdvojeno je više od 70 miliona dinara.Subotički region će kroz sistem primarne selekcije, na sa-mom mestu stvaranja otpada u domaćinstvima, a zatim kroz sistem sekundarne selekcije na lokaciji Regionalnog

centra za upravljanje otpadom, kao i putem mehanič-ko-biološkog tretmana otpada (kompostiranja) iskoristiti sve one komponente koje se mogu vratiti u upotrebu, a na regionalnu deponiju odlagati samo ono što je neizbež-no. Odlaganje otpada će se vršiti u kontrolisanim uslovima, gde će biti transparentno šta se odlaže na telo deponije i u kojoj količini, kao i šta se i na koji način ponovo iskorišta-va. Vršiće se stalni monitoring i merenja radi praćenja sta-nja životne sredine i pravovremene reakcije u slučaju zagađenja. Deponijski gas i procedne vode, koji nastaju prilikom raz-gradnje otpada i u kojima se zagađujuće materije nalaze u velikim koncentracijama, izdvajaće se kako ne bi došlo do zagađenja vazduha. Deponijski gas će se spaljivati na baklji, a procedne vode će se prečišćavati putem reversne osmoze. Telo deponije je izolovano, kako ne bi otpad do-šao u kontakt sa zemljištem i podzemnim vodama.Implementacijom ovako kompleksnog regionalnog siste-ma biće ispoštovane zakonske obaveze u pogledu uprav-

ljanja otpadom. Dobrobit se ogleda u obezbeđivanju usluge sakupljanja otpada u svim domaćinstvima, ispoštovane će biti sve obaveze lokalne samouprave u pogledu organizovanja na-čina upravljanja otpadom u skladu sa Nacionalnom stra-tegijom i nastojaće se da se u velikoj meri smanji zagađenje životne sredine koje nastaje putem ove delat-nosti.

PoMAK U zAšTITI BIodIVerzITeTA jezerA PALIć I LUdAšZa nešto više od godinu dana Grad Subotica ispunio je sve preduslove koji su bili neophodni za početak implementacije projekta „Zaštita biodiverziteta jezera Palić i Ludaš“ i 17. novembra 2017. godine potpisan je sporazum o finansiranju između nemačke „KfW“ banke, Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infra-strukture, Grada Subotice, JP „Palić Ludaš“ i JKP „Vodo-vod i kanalizacija“. Sporazum o finansiranju potpisan je na iznos donacije od 6,5 miliona evra. U strukturi ulaganja, 67 odsto sredstava namenjeno je za izgradnju kanalizacione mreže naselja Palić u dužini od 28 km i poveznog potisnog voda u dužini od 5,5, km koji će buduću mrežu povezati sa Uređajem za preči-šćavanje otpadnih voda. Za izgradnju zaštitnog pojasa oko jezera Palić i Ludaš (ozelenjavanje, izgradnja isn-pekcijske i biciklističke staze) namenjeno je 23,8 odsto sredstava, 6,2 odsto za unapređenje prečistača otpad-nih voda i tri odsto sredstava za biomanipulaciju, to jest izlov alohtonih vrsta ribe (invazivne vrste koje pri-rodno ne pripadaju eko-sistemu jezera Palić i Ludaš).U toku je postupak ekpsproprijacije parcela u zaštit-nom pojasu oko jezera Palić i Ludaš. Radi se o ogro-mnom poslu, jer je neophodno da se izvrši ekspropri-jacija na oko 40 kilometara obale prosečne širine 20 metara. U budžetu za 2017. i 2018. godinu obezbeđe-na su sredstva za eksproprijaciju i druge propratne mere koje ona podrazumeva. Ovaj posao odvija se predviđenom di-namikom. Istočna obala jezera Palić je završena, odnosno kom-pletan obalni pojas zemljišta je u vlasništvu Grada Su-botice. Sada se ekspropriše zapadna obala četvrtog sektora, a tokom proleća počeće eksproprijacija južne obale četvrtog sektora i kompletan treći sektor. Time se završava posao na jezeru Palić. Trenutno su u toku geodetski radovi za formiranje parcela koje će činiti obalni pojas jezera Ludaš, što je preduslov za nastavak aktivnosti eksproprijacije i izgradnje zaštitnog pojasa na ovom jezeru.Odluka o opredeljivanju sredstava za realizaciju ovog projekta potpisana je, inače, još krajem novembra 2015. godine, u Berlinu. U momentu kada smo preu-zeli projekat, eksproprijacija zemljišta koje čini zaštitni pojas jezera nije bila ni započeta, dakle nijedan pred-met nije bio rešen.

17 Investicije

ernst bode

Privodite kraju i neke velike kapitalne projekte?Krajem juna 2016. godine obećali smo da ćemo završiti svo-jevremeno započete kapitalne investicije i prvi konkretni rezultati bili su vidljivi već u martu 2017. godine. Tada je za saobraćaj otvorena prva deonica „Ipsilon“ kraka, od petlje

„Subotica-jug“ do kružne raskrsnice sa Bikovačkim putem. Investicija je obuhvatala rekonstrukciju petlje „Suboti-ca-jug“, završetak saobraćajnice u dužini od oko jednog ki-lometra od petlje „Subotica-jug“ do ukrštanja „Ipsilon“ kraka sa Bikovačkim putem i izgradnju kružnog toka na ovoj raskrsnici. Vrednost izvedenih radova je oko 124 miliona di-nara.Izgradnja dela deonice „Ipsilon“ kraka Koridora 10, od raskr-snice sa Somborskim putem, do raskrsnice na Bačkotopol-skom putu, počela je 5. maja, a završena 31. jula, dva meseca pre ugovorenog roka. Izgrađeno je oko pet kilome-tara puta. Vrednost investicije je oko 224 miliona dinara. Radovi na izgradnji „Ipsilon“ kraka izvedeni su zahvaljujući podršci i rešenosti Vlade Srbije i Ministarstva građevinar-

stva, saobraćaja i infrastrukture, da se u narednih nekoliko godina taj veoma značajan projekat – započet pre nešto više od četvrt veka – konačno i realizuje.Kada je reč o adaptaciji, rekonstrukciji i dogradnji zgrade Narodnog pozorišta, Pokrajinska vlada zadužila je Upravu za kapitalna ulaganja AP Vojvodine da koordinira aktivnosti i obavlja stručne poslove radi finansiranja VII faze ovog pro-jekta. Ova faza obuhvata završetak radova na fasadi novog dela objekta i završetak unutrašnjih radova na starom delu objekta bez završne obrade. Zajedničkim radom i okupljanjem svih nivoa vlasti, sredstva za nastavak finansiranja rekonstrukcije i dogradnje Narod-nog pozorišta obezbeđena su iz više izvora, što je potvrđe-no i potpisivanjem ugovora o prenosu 111 miliona dinara iz republičkog u pokrajinski budžet. Preostalih 112 miliona di-nara već je bilo obezbeđeno u pokrajinskom budžetu. Kako je procenjena vrednost radova na VII fazi projekta oko 250 miliona dinara, sredstva koja nedostaju predviđena su u budžetu Grada. Time su obezbeđeni svi preduslovi za po-kretanje javne nabavke za izbor izvođača radova koji će to-kom VII faze izvesti neophodne zanatske, instalaterske i enterijerske radove, kao i ostale završne radove na pojedi-nim blokovima. Koje podsticaje dajete za pokretanje biznisa i za koje oblasti vlada najveće interesovanje?Grad Subotica daje nefinansijske podsticaje za pokretanje biznisa kroz sprovođenje Lokalnog akcionog plana zapošlja-vanja i finansijskom podrškom funkcionisanja akreditovane Regionalne razvojne agencije Panonreg, plaćanjem članari-ne. Lokalni akcioni plan zapošljavanja, koji se donosi svake go-dine, predstavlja osnovni instrument sprovođenja mera ak-tivne politike zapošljavanja na lokalnom nivou. Lokalnim akcionim planom zapošljavanja (LAPZ) za 2018. godinu predviđenu su subvencije poslodavcima za zapošljavanje teže zapošljivih kategorija i subvencije za samozapošljava-nje, a podržaće se i mera javnih radova.

SLoBodnA zonA „SUBoTICA“ ProšIrUje KAPACITeTeZa nešto više od godinu dana Grad Subotica ispunio je Kako ko bi se stekla lokacija koja bi obezbedila poslova-nje investitora u režimu slobodne zone, Grad Subotica je 2010. godine, odlukom Vlade Srbije dobio zemljište od Ministarstva poljoprivrede na korišćenje, površine 53 hek-tra, i nakon izvršene prenamene u građevinsko zemljište oformio Privrednu zonu „Mali Bajmok”, koja se oslanja na postojeću Slobodnu zonu „Subotica”, sa mogućnošću nje-nog proširenja.Strani investitori žele da rade u režimu slobodne zone i kako se njihov broj povećavao, tako se proširivalo područ-je slobodne zone. Na kraju 2016. godine područje koje obuhvata Slobodna zona „Subotica“ iznosilo je nešto više od 84 hektra. Zbog potreba prisutnih investitora za pro-širenjem kapaciteta, kao i dolaskom novih, preduzeće je podnelo zahtev za dodatnim proširenjem područja Slo-bodne zone „Subotica“ u Subotici i Kikindi. Rešenjem Vlade Srbije iz 2017. godine Slobodna zona „Su-botica“ proširuje područje slobodne zone za novih 28,47 hektara. U ovom momentu, područje Slobodne zone „Su-botica“ obuhvata površinu od 112,58 hektara. Tokom više od dve decenije postojanja, Slobodna zona „Subotica“ postala je lider među svim carinskim zonama u Vojvodi-ni i druga najuspešnija u Srbiji po ukupnom ostvarenom prometu.Odluka o opredeljivanju sredstava za realizaciju ovog pro-jekta potpisana je, inače, još krajem novembra 2015. go-dine, u Berlinu. U momentu kada smo preuzeli projekat, eksproprijacija zemljišta koje čini zaštitni pojas jezera nije bila ni započeta, dakle nijedan predmet nije bio rešen.

deLA, A ne rečI„Činjenica je da dela, a ne prazna obećanja, karakterišu rad sadašnje gradske vlasti u Subotici. Naš cilj je da nasta-vimo intenzivno da radimo na privlačenju novih investici-ja i širenju industrijske zone. Prioriteti su nam očuvanje postojećih i otvaranje novih radnih mesta, rad na razvo-ju komunalne i saobraćajne infrastrukture, briga o našim najstarijim sugrađanima i posvećivanje pažnje projektima koji će podržati stvaranje uslova da mladi, obrazovani Su-botičani, koji su trenutno bez posla, u bliskoj budućnosti nađu zaposlenje, ostanu u svom rodnom gradu i doprine-su njegovom razvoju“, ističe Laban.

Otvaranje deonice na kraku „Ipsilon“ koridora 10

18 Investicije

ernst bode

Ukupna sredstva za realizaciju LAPZ 2018 od strane Grada Subotice iznose 15 miliona dinara, ali se očekuje i podrška Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja u približno istom iznosu, tačnije 14,3 miliona dinara. Sve me-re će se realizovati u saradnji sa Nacionalnom službom za zapošljavanje. Subvencija za samozapošljavanje odobravaće se radi osniva-nja radnje, zadruge ili drugog oblika preduzetništva, kao i za osnivanje privrednog društva ukoliko osnivač zasniva u nje-mu radni odnos. Subvencije će se odobravati u jednokrat-nom iznosu od 180.000 dinara po korisniku odnosno 200.000 u slučaju samozapošljavanja viškova zaposlenih ili 220.000 dinara za samozapošljavanje osoba sa invaliditetom.Akreditovana Regionalna razvojna agencija Panonreg pruža nefinansijsku podršku svim privednim društvima kroz infor-misanje, obuke iz različitih oblasti, savetodavstvo i mento-ring. Pomoć se pruža oko osnivanja preduzeća, izrade bizis plana, pronalaženja adekvatnih finansijskih sredstava, ma-rektinga i prodaje.

Postoji i poseban program za start-ap preduzeća, odnosno za početnike u biznisu koji se takođe realizuje preko Panonrega. Sve usluge koje Panonreg pruža preduzećima i preduzetnici-ma su besplatne. grad ulaže i u sportsku infrastrukturu?U našem radu posebnu pažnju posvećujemo sportu i ulaga-nju u sportsku infrastrukturu. Sportskim klubovima nastoji-mo da omogućimo nesmetan rad. Početkom marta ove godine pustili smo u rad novi sistem za klimatizaciju u Hali sportova. Za realizaciju ove investicije Vlada Srbije obezbedi-la je 20 miliona dinara, a Grad Subotica četiri miliona dinara. Na ovaj način stvaramo preduslove da Grad Subotica bude domaćin velikih evropskih i svetskih takmičenja u dvorani. Na Gradskom stadionu su, krajem marta prošle godine, ko-

načno zasvetleli reflektori. Vrednost investicije je 50 miliona dinaraNa Paliću je, krajem prošle godine, počela rekonstrukcija sportskih terena u okviru Sportsko-rekreativnog centra „Jan-ko Pejanović“.Izgradnja novih i sanacija postojećih sportskih terena na Paliću je još jedan od projekata koji je dugo čekao da bude realizovan. Nakon što smo sportske terene vratili u vlasništvo grada, krenuli smo i sa njihovim uređenjem. Gradimo nove terene za rukomet, košarku i dva odbojkaška terena, popravićemo dotrajalu rasvetu kako bi se sportski te-reni mogli koristiti i u večernjim časovima. Namera nam je da do predstojećeg Prvomajskog uranka na Paliću završimo sve radove i sportske terene predamo na upotrebu sportistima i rekreativcima.

noVI InVeSTITorI U PrIVrednoj zonI „MALI BAjMoK“ U proteklih 20 meseci intenzivno smo radili na privlačenju investicija i širenju industrijske zone. Početkom marta 2017. godine, u Privrednoj zoni „Mali Bajmok”, otvoren je novi pogon kompanije za proizvodnju delova za auto-industriju „Kontinental”. Povećanje proizvodnogi magacinskog prostora i prateće infrastrukture za dodat-nih 12.000 kvadratnih metara, i otvaranje 500 novih radnih mesta u naredne tri godine, potvrda je da je „Kontinental“ zadovoljan poslovnim ambijentom u Srbiji i Subotici, kao i podrškom Vlade Srbije i subotičke lokalne samouprave.Početkom juna, otvoren je „Ametek“ biznis kampus u Pri-vrednoj zoni „Mali Bajmok“, a polovinom godine, italijanska kompanija „Ondaplast“ kupila je bivši objekat kompanije „Metro Cash & Carry“. Ova kompanija se od avgusta 2017. godine nalazi u okviru područja Slobodne zone „Subotica“. Investitor planira da, nakon adaptacije objekta, otvori pogon za proizvodnju plastičnih listova i ploča koji nalaze primenu u izradi različitih vrsta ambalaže, reklamnih materijala i ma-terijala koji se koriste u građevinarstvu. U početnim fazama proizvodnje, investitor planira da uposli oko 100 radnika. U Privrednoj zoni „Mali Bajmok“, početkom septembra 2017. položen je kamen-temeljac za izgradnju pogona itali-janske „Kaminade“. U prvoj fazi izgradnje fabrike za termo-plastičnu izradu kalupa biće podignut pogon od 3.000 kva-dratnih metara. Investicija bi u narednih pet godina trebalo da dostigne vrednost od pet miliona evra, a planirano je zapošljavanje oko 120 ljudi. Okončani su i radovi na izgradnji Carinskog terminala, zapo-četi 15. avgusta 2017. godine. Za projektovanje i izgradnju Carinskog terminala, u okviru Privredne zone „Mali Bajmok“ u Subotici, po sistemu „ključ u ruke“, opredeljeno je 50 mi-liona dinara. Sredstva za finansiranje projektovanja i izgrad-nju obezbedila je Vlada Srbije.

U 2016/17 ozBILjnI rAdoVI U KoMUnAL-no-VodoPrIVrednoj InFrASTrUKTUrI Grad je i u obavezi da omogući veću dostupnost javnog vo-dovoda i kanalizacije sadašnjim i budućim korisnicima kao norme višeg kvaliteta življenja, boljeg privređivanja i zašti-te životne sredine. U odnosu na ukupan broj stanovnika, 90 odsto je pokriveno uslugom vodosnabdevanja, odno-sno 57 odsto uslugom odvođenja, i oko 55 odsto uslugom prečišćavanja otpadnih i atmosferskih voda. U ovom momentu raspolažemo sa oko 580 kilometara vo-dovodne i oko 310 kilometara kanalizacione mreže.U poslednje dve godine grad je u okviru kreditnog i dona-cijskog aranžmana sa EBRD bankom, vrednog 12,55 milio-na evra, realizovao četiri od pet faza Projekta za unapređe-nje vodnog sistema Subotice koji je obuhvatio: • Izgradnju dva kanalizaciona kolektora (II i VII) u duži-

ni od 5,6 km, kao i 3,4 km sekundarne kanalizacione mreže. Ovom investicijom poboljšan je sistem odvo-đenja otpadnih i atmosferskih voda, naročito u širem centru grada, priključeni su novi korisnici, dok će iz-gradnjom dela Kolektora VII i budućim nastavkom njegove izgradnje biti obezbeđeni uslovi većem delu građana ulica iz MZ Željezničko naselje i Makova sed-mica da se priključe u perspektivi na kanalizaciju. Na taj način rešili bi se dugogodišnji problemi ovih gra-đana sa plavljenjem ulica, temelja i podruma njihovih kuća i izlivanjem sada već prezasićenih mnogobrojnih septičkih rupa;

• Izgradnju magistralnog vodovoda u Lošinjskoj, jednoj od najdužih ulica Subotice, kao i povez magistralnog vodovoda istok – zapad u dužini od 8 km, kao i 2,7 km sekundarne vodovodne mreže, kojim je omoguće-no pouzdanije vodosnabdevanje, propisane pritiske vode i snabdevanje preko 80 odsto građana, privrede i ustanova sa preprađenom zdravom pijaćom vodom sa centralnog gradskog izvorišta, Vodozahvata 1;

• Bušenje i opremanje dva bunara na drugom central-nom gradskom izvorištu, Vodozahvatu 2. Izgradnjom i opremanjem fabrike vode, crpnom stanicom visokog pritiska i rezervoarom na ovom objektu do kraja slede-će godine, grad, Radanovac i Palić, kao deo jedinstve-nog sistema, biće snabdeveni dovoljnim količinama zdrave pijaće vode odgovarajućeg pritiska.

Pored ovog kapitalnog projekta, u proteklom periodu rea-lizovana je sredstvima grada i Sekretarijata za poljoprivre-du, šumarstvo i vodoprivredu AP Vojvodine izgradnja 362 metra vodovodne mreže za potrebe Privredne zone „Mali Bajmok“ koja omogućuje velikim međunarodnim kompa-nijama poboljšan kvalitet, kapacitet i pritisak vode.Takođe, realizovana je izgradnja 4,5 km vodovodne mreže u MZ Zorka i Makova sedmica, te je time novih 120 priklju-čenih domaćinstava dobilo zdravo pijaću vodu. Izgrađeno je i 1,5 km vodovodne mreže u naselju Nosa duž Segedin-skog puta, koja će nastavkom izgradnje povezati ovaj si-stem sa Palićem, Hajdukovom i Bačkim Vinogradima.

Drago Delić

Siemens je prisutan u Srbiji od 1887. godine, a 1996. godine osnovan je Siemens d.o.o. Beo-grad sa ciljem doprinosa bržem oporavku i ra-zvoju privrede i infrastrukturnih sistema u Srbiji. U protekle dve decenije ostvarena je uspešna saradnja na projektima modernizacije zemlje sa najznačajnijim privrednim subjekti-ma Srbije, kao što su elektroprivreda Srbije, železnice Srbije, naftna industrija Srbije, FIAT, time pokazujući da je Siemens pouzdan par-tner u infrastrukturnim projektima.

Punih 130 godina, kroz poslovanje u oblastima generisa-nja, prenosa i distribucije energije, proizvodnje rešenja za tržište nafte i gasa, transporta i infrastrukture, medicin-ske opreme, Siemens je dao ključni doprinos realizaciji kapitalnih investicija u Srbiji i simbol je inovacija, kvaliteta, pouzdanosti i inženjerske izvrsnosti.

Ponosni smo partner u realizaciji najvažni-jih energetskih projekata i projekata u infrastrukturi u Srbiji, kao što su ispo-ruka elektro opreme u okviru projek-ta Unapređenje životne sredine u rudarskom basenu „Kolubara“, re-konstrukcija i modernizacija sek-cije Gilje-Ćuprija-Paraćin (Ele-ktrotehnička postrojenja na ovoj deonici sada omogućavaju brzine vozova do 160 km/sat), trafostanica “Kopaonik“ izgra-đena je u okviru nacionalnog parka Kopaonik na nadmorskoj visini od 1,700 metara, na tru-snom području sa specifičnim klimatskim uslovima, u skladu sa čime izgradnja i sva električna oprema moraju da zadovoljavaju sve ekološke i standarde energetske efikasnosti. rekonstrukcija Ruzveltove ulice, Bulevara Oslobođenja i trga Slavi-ja - Isporuka elemenata svetlosne signali-zacije – lanterni, detektora, kontrolera i ANPR kamera sa neophodnim softverom, pu-štanje u rad uređaja, programiranje sistema za rad u adaptivnom režimu koji obezbeđuje efikasnu kon-trolu promenljivih režima saobraćaja, davanje prioriteta

VIP i vozilima hitnih službi i optimalno funkcionisanje sa-obraćaja u slučajevima smanjenog protoka ili incidenata, izgradnja trafostanica 110/10 kV “Beograd 23–Autoko-manda” koja predstavlja grinfild investiciju i važan proje-kat za kompletnu energetsku infrastrukturu Beograda, a svi koraci, u njenoj realizaciji i upravljanju projektom in-stalacije srednje i visokonaponske opreme, biće izvršeni od strane Siemens Srbija tima. Siemens je takođe potpi-sao Sporazume o razumevanju sa gradovima Beogradom, Nišom i Novim Sadom, kojima je omogućen transfer zna-nja i upoznavanje sa najnovijim pametnim rešenjima koja olakšavaju upravljanje gradskim sistemima, sa ciljem una-pređenja kvaliteta usluga koje gradovi pružaju svojim građani-ma.

nASTAVAK USPešnog PoSLoVAnjA KoMPAnIje SIeMenS U SrBIjI I U noVoj FISKALnoj godInI

20 Investicije

Fabrika vetrogeneratora ključna karika

Ključna karika u Siemens-u Srbija je fabrika vetrogenera-tora u Subotici koja broji preko 1,200 zaposlenih, a za de-ceniju i po svog rada fabrika je postala simbol Siemens kvaliteta. Do sada u fabrici je proizvedeno oko 24.000 generatora i jedna je od najbitnijih domaćih proizvođača električnih mašina koji su primenljivi na polju obnovljive energije čemu govori u prilog podatak da svaku treću ve-trenjaču u Evropi pokreće generator proizveden u Subo-tici, a zahvaljujući fabrici Siemens je među najvećim izvoznicima u Srbiji. Primenom najsavremenije tehnologi-je u Subotici, električna energija je isporučena milionima ljudi širom sveta, time obezbeđujući količinu energije za potrebe 25 miliona domaćinstava. Predstavlja jednu od najvećih fabrika vetrogeneratora na svetu i spada u deset najvećih izvoznika u Srbiji. Zahvaljujući kvalitetu, poštova-

nju rokova isporuke, procedura i standarda, uz stalne inovacije u proizvodnji, fabrika je evidentirana u

Velikim Pogonima, grupi najvećih Siemensovih pogona na svetu, i jedina je fabrika ove vr-

ste u Evropi.Novina i planirano pojačanje u Siemens

Srbija porodici je preuzimanje srp-skog proizvođača delova karoserije

za šinska vozila, kompaniju Mila-nović inženjering. Kompanija sa sedištem u Kragujevcu specijali-zovala se poslednjih godina za

proizvodnju aluminijumskih komponenata za železničku industriju. Visina transakcije ostaje poslovna tajna.

Milanović inženjering novi član porodice

„Preuzimanjem kompanije Milanović inženjering, Sie-mens ojačava svoju svetsku mrežu proizvodnje u oblasti železničke industrije, kao i poziciju lokalne kompanije na ovom tržištu. Ovom akvizicijom stekli smo optimalnu po-ziciju za buduće projekte na konkurentnom globalnom železničkom tržištu. Siemens se oslanja na znanje koje smo pronašli u Kragujevcu. Posle četrnaest godina uspeš-nog poslovanja u Siemens-ovoj fabrici Large Drive u Su-botici, ponosni smo što ćemo imati drugu fabriku u Srbiji“, izjavio je Udo Ajhlinger, generalni direktor Siemens Srbija.

„Uveren sam da će zahvaljujući poslovnoj saradnji sa Sie-mens-om i savremenim proizvodnim kapacitetima koji-ma raspolaže, ova fabrika u narednom periodu postati važan centar za proizvodnju komponenti za šinska vozila. Pozitivna radna klima u porodičnoj firmi je posebna kor-porativna karakteristika Milanović inženjeringa i upravo to je razlog što je ova firma vremenom postala prepo-znatljiva u svetu šinskih vozila po kvalitetu proizvoda i ce-novnoj konkurentnosti. Dostizanje sadašnjeg nivoa kvaliteta zahtevalo je kontinuiranu edukaciju ključnih ka-drova u svim proizvodnim delatnostima, usvajanje novih proizvodnih procesa, kao i primenu novih standarda. Do-lazak Siemens-a predstavlja povratak industrije u Kragu-

jevac, a meni daje mogućnost da radim na daljem razvoju, dovođenju novih partnera i transferu tehnologije u naš re-gion“, rekao je Bratislav Mila-nović, vlasnik Milanović inženjeringa.Svi ovi projekti jasni su pokaza-telji da Siemens, svojim inova-tivnim tehnologijama, značajno podstiče privredni rast Srbije, u svim istorijskim fazama i svim industrijskim oblastima. Nastavak uspešnog poslovanja kompanije Siemens u Srbiji stvara uslove za dalje investira-nje u modernizaciju i napredak srpske privrede.

Siemens svojim inovativnim tehnologijama, značajno

podstiče privredni rast Srbije i daje doprinos realizaciji

kapitalnih investicija

21 investicije

Veletržnica Beograd je krajem januara zvanično otvorila nov objekat za prodaju voća i povrća na površini od 10.400 m². Hala se sastoji od 40 po-slovno-prodajnih jedinica, svaka po 200 metara kvadratnih sa sopstvenim utovarno-istovarnim rampama, kancelarijskim i izložbenim prostorom. Hala je opremljena najsavremenijim pumpama vo-da-vazduh, takođe ima i svoj agregat za kompletno napajanje hale kao i svoju trafostanicu

Veletržnica Beograd, kao najveća Veletržnica u regionu, prostire se na 18,5 hektara. Na sedam hektara se nalazi plato za prodaju voća i povrća iz kamiona. Takođe Veletrž-nica raspolaže sa 7.500 m² poslovnog i skladišnog prosto-ra. Do sada prodaja voća i povrća se obavljala iz kamiona na otvorenom platou gde su vremenski uslovi često znali da budu nepovoljni. Izgradnjom hale za prodaju voća i povrća Veletržnica Beograd je dobila i objekat zatvorenog tipa za prodaju voća i povrća kao što imaju sve moderne veletržnice u Evropi.

Veletržnica Beograd je 29. januara 2018. godine zvanično otvorila nov objekat za prodaju voća i povrća na površini od 10.400 m². Prodajni i skladišni prostor u hali biće cen-tralno klimatizovani u skladu sa vrstom robe koja se u ha-li prodaje.Hala se sastoji od 40 poslovno-prodajnih jedinica. Bruto površina jedne poslovno-prodajne jedini-

ce iznosi 200 m². Svaka jedinica ima svoju utovarno-isto-varnu rampu, sanitarni čvor, prostor za skladištenje robe, izložbeni i kancelarijski prostor. Utovarno-istovarne ram-pe imaju ugrađene vazdušne zavese koje se prilikom ula-ska ili izlaska robe automatski aktiviraju i ne dozvoljavaju da se spoljašnji vazduh meša sa vazduhom u hali, zadrža-vajući konstantnu temperaturu u objektu.

Veletržnica Beograd ima svojih sedam bunara. Cilj izgrad-nje bunara je da se omogući nesmetano uzimanje i vraća-nje vode koja se koristi za potrebe grejanja i hlađenja objekta putem toplotnih pumpi. Od sedam bunara pet služi sa rad toplotnih pumpi u hali. Hala je opremljena najsavremenijim pumpama voda-vazduh, takođe ima i svoj agregat za kompletno napajanje hale kao i svoju tra-fostanicu.

PoVrTAre I VoćAre nA VeLeTržnICI BeogrAd

čeKA nAjSAVreMenIjA HALA U oVoM deLU eVroPe

utovarno-istovarne rampe imaju ugrađene vazdušne zavese koje se prilikom ulaska ili izla-ska robe automatski aktiviraju i ne dozvoljava-ju da se spoljašnji vazduh meša sa vazduhom u hali, zadržavajući konstantnu temperaturu u objektu.

22 Investicije

U hali pored proizvođača počela je sa radom i fitosanitarna inspekcija koja kontroliše kvalitet voća i povrća za izvoz. Fitosanitarna inspekcija trenutno koristi devet poslov-no-prodajnih jedinica u novoj hali i pored naše fitosani-tarne inspekcija tu su i inspektori iz Ruske Federacije. Oni zajedno kontrolišu kvalitet robe koja se izvozi za Rusiju i time se sprečava mogućnost da se, kao što je ranije bilo slučajeva, voće i povrće vrati iz Rusije kao roba koja nije zadovoljavajućeg kvaliteta. U novoj hali, uskoro će početi i prodaja organske hrane.

„Hala je izgrađena po najsavremenijim standardima i pru-ža sve uslove koji su neophodni za čuvanje voća i povrća. Naši poljoprivredni proizvođači su mali i ne mogu da pa-riraju velikim trgovinskim lancima, jednostavno ne mogu da plasiraju svoju robu i zato je neophodno da se oni udružuju na nivou opština i zadruga i da tako udruženi plasiraju svoju robu.“ - izjavio je Zoran Milošević, vršilac dužnosti direktora Veletržnice Beograd.

Gospodin Milošević je takođe naglasio da Veletržnica kao društveno-odgovorno preduzeće ima u planu da jedan deo prostora u hali ustupi opštinama, gde bi poljoprivred-ni proizvođači mogli zajedno na nivou opštine da plasira-ju svoje proizvode.Godišnji promet robe na Veletržnici se kreće oko 120.000 tona, a otvaranjem hale očekuje se znatno povećanje prometa robe na godišnjem nivou.

Otvaranjem hale za voće i povrće Veletržnica je završila samo prvu fazu izgradnje projekta Nacionalna veletržnica, tako da je u planu izgradnja još dve hale. Hala za meso i ribu i hala za cveće na površini od po 3.500 m². Redosled u realizaciji druge i treće hale zavisiće i od potrebe tržišta.U međuvremenu na Veletržnici je izgrađeno i 20 montaž-nih lokala površine 20 m² za konditorske proizvode.

Veletržnica Beograd u 2018. godini planira da jedan deo platoa za prodaju voća i povrća iz kamiona prekrije nad-strešnicom, kako bi se zakupcima omogućili bolji uslovi za rad. Veletržnica raspolaže sa 830 mesta na platou. Za po-četak planirano je da se prekrije oko 300 prodajnih mesta, a površina nadstrešnice je 9.294,50 m². Nadstrešnica će biti čelične konstrukcije utemeljene na podlogu, a preko nadstrešnice se postavljaju sendvič paneli. Visina nad-strešnice će biti 4,5 m za kretanje teretnih vozila.

Veletržnica Beograd kao najveća institucija za promet po-ljoprivredno-prehrambenih proizvoda u Srbiji i regionu nalazi se na takozvanoj „premijum“ lokaciji pored au-to-puta, udaljena je 5 km od aerodroma „Nikola Tesla“ i samo 15 km od luke Beograd. Ima direktan pristup tržištu Beograda i regiona, kao i direktan pristup domaćim i stra-nim trgovcima/kupcima.

„Veletržnica kao društveno-odgovorno predu-zeće ima u planu da jedan deo prostora u hali ustupi opštinama, gde bi poljoprivredni proi-zvođači mogli zajedno na nivou opštine da pla-siraju svoje proizvode“, kaže zoran milošević vd direktora Veletržnice.

23 investicije

Drago Delić

Iako je u prošloj godini došlo do bržeg rasta zarada u transpor-tu u odnosu na prosečan rast plata u zemlji, Arriva je zaposlila 100 novih radnika i prepoznatljiva je po pružanju visokih stan-darda i kontinuiranom ulaganju u zaposlene. Za „Investcije“ go-vori generalni direktor kompanije Arriva Dejan Bogunović.Malo je poznato da je Arriva Litas vodeća transportna kom-panija u Srbiji i jedna od najboljih u ovom delu evrope. šta sve čini delokrug rada kompanije? Kompanija Arriva posluje u okviru Deutsche Bahn grupe, vode-ćeg svetskog provajdera usluga transporta i logistike i jedan je od najvećih prevoznika u Evropi, koji godišnje ostvaruje 2,2 mi-lijarde putovanja. Posluje u 14 zemalja sa 19.500 autobusa, 1.123 vozova i 21 trajekt i zapošljava oko 60.000 ljudi. Arriva je u Srbiji prisutna od 2013. godine, kupovinom kompanije „Veolia Transport Litas“, i jedan je od najvećih autobuskih prevoznika u zemlji, sa 320 autobusa i 880 zaposlenih. Pruža usluge javnog prevoza u Beogradu, Nišu, Kragujevcu i Braničevskom regionu, uz obavljanje regionalnog, međunarodnog i ugovorenog prevo-za. Takođe, u ponudi su i usluge iznajmljivanja autobusa, kao i mogućnost oglašavanja na istim.Koliko ste dosad investirali i kako sa ove distance gledate na tu investiciju? Kao pionir u liberalizaciji tržišta transporta u Evropi, Arrivа je dugoročno zainteresovana za unapređivanje kvaliteta prevoza putnika u Srbiji kroz različite modele investiranja i sklapanja

strateških partnerstava. Arriva je od 2013. godine, kada je pre-uzela operacije kompanije „Veolia transport“ u Srbiji, ukupno uložila 15.100.000 evra, uključujući planirana ulaganja do kraja 2018. godine. Najveći deo tih sredstava uložena su za nabavku novih autobusa za vozni park, dok je deo investicije podrazu-mevao izgradnju adekvatne infrastrukture.

Koliko imate zaposlenih, planirate li nova radna mesta?Arriva u Srbiji zapošljava 880 ljudi, pružajući im potrebne obuke, sigurno i podsticajno radno okruženje, kao i priliku da se usavr-šavaju i napreduju. U skladu sa vizijom kompanije da stvara zdrave temelje za rast i dugoročni razvoj poslovanja na srpskom tržištu, samo tokom prošle godine zaposleno je 100 novih rad-nika. U Arrivi je stalno otvoren konkurs za vozače i automeha-ničare, što su, kako pokazuju istraživanja, danas u Srbiji deficitarna zanimanja. Takođe, Arriva je i jedan od inicijatora da se skrene pažnja javnosti na potrebu za efikasnijim sistemom školovanja i obuke novih vozača, kao i za kontinuiranim ulaga-njem poslodavaca u zaposlene što je od suštinske važnosti za unapređenje stanja u oblasti transporta i logistike u zemlji.

pionir u liberalizaciji tržišta transporta u srbiji i eVropi

Arriva je dosad u Srbiji investirala preko 15 miliona evra i zapošljava 880 radnika. U julu Arriva u Požarevcu završava moderni transportno-logistički centar sa pratećim sadržajima, što omogućava obavljanje svih neophodnih usluga na jednom mestu.

24 Investicije

dejan Bogunović, generalni direktor kompanije Arriva u Srbiji

na javnim nabavkama za pružanje usluga prevoza, po-sao najčešće dobiju prevoznici čija je cena najniža, dok su kvalitet i bezbednost koje pružaju putnicima vrlo upitni.

U Požarevcu ste počeli izgradnju modernog poslovnog objek-ta. šta će sve sadržati i koliko je vredna ta investicija, kada je planiran njen završetak?Ukupna vrednost investicije iznosi dva miliona evra, a u sam objekat biće ugrađena najsavremenija oprema, koja zadovolja-va najviše evropske i ekološke standarde ISO 9001, 14001 i stan-dard za bezbednost i zdravlje na radu OHSAS 18001, koji su kod nas uvedeni početkom ove godine. Arriva je do sada uložila 250.000 evra za adaptaciju autobuske stanice u Požarevcu, čime smo poboljšali uslove boravka kori-snika, a sledeći korak je izgradnja modernog objekta sa tehnič-kim prostorijama koji će omogućiti obavljanje poslova na jednom mestu i doprineti unapređenju kvaliteta usluga prevo-za za sve naše korisnike. U sklopu njega vršiće se tehnički pre-gledi vozila, obavljanje popravki i servisiranje vozila, a biće izgrađeni i magacin, kao i prostorije za zaposlene. Novi objekat obezbediće i bolje uslove za rad zaposlenima, a ujedno će do-prineti stvaranju zdravijeg okruženja za lokalnu zajednicu, za-hvaljujući separatorima za prečišćavanje otpadnih voda i njihovu ponovnu upotrebu. U sklopu izgradnje novog objekta, kompanija će u tom rejonu sagraditi saobraćajnice dužine od oko 1 kilometar i širine 7 metara, kao i trotoar širine od 1,5 me-tara koji će biti na raspolaganju i vlasnicima ostalih objekata u neposrednoj okolini, kao i svim građanima Požarevca. Završe-tak radova planiran je u julu ove godine.

Pored Beograda u kojim još gradovima obavljate gradski pre-voz i da li ste zadovoljni odnosom troškova i prihoda?Osim Beograda, Kragujevca i Niša, gde Arriva pruža usluge grad-skog prevoza, kompanija posluje i u Požarevcu i u celom Brani-čevskom okrugu, gde kao domicilni prevoznik pruža usluge međugradskog prevoza. Prošla godina nam nije išla na ruku zbog mnogo bržeg rasta zarada u našoj industriji u odnosu na prosečne zarade u zemlji, što nismo bili u mogućnosti da kom-penzujemo povećanjem prihoda od pruženih usluga lokalnim samoupravama, jer su cene Arriva usluga utvrđene i po nekoli-ko godina unapred. Sa druge strane, suočavamo se i sa činjeni-com da neke lokalne samouprave ne prepoznaju sigurnost, bezbednost i kvalitet koje Arriva kompanija obezbeđuje, te na javnim nabavkama za pružanje usluga prevoza, posao najčešće dobiju prevoznici čija je cena najniža, dok su kvalitet i bezbed-nost koje pružaju putnicima vrlo upitni. Trend putovanja je u konstantnom opadanju, ali se mi trudimo da konkurenciji pari-ramo upravo kvalitetom i bezbednošću, u skladu sa visokim Arriva standardima.značajan deo vašeg poslovanja otpada na međugradski i me-đunarodni prevoz. Koje međunarodne linije se najviše ispla-te, šta je najvažnije da dobijete poverenje putnika?

Arriva u postojećem redu vožnje ima dve međunarodne linije – jedna je ka Beču, a druga ka Lincu, preko Maribora i Graca, kao i dve sezonske linije za Crnu Goru. Linija Požarevac-Beč je u organizaciji Poslovnog udruženja drumskog saobraćaja „Srbija-transport“, gde uključujući Arriva kompaniju, ukupno učestvuje pet prevoznika. Treba skrenuti pažnju da je na ovoj liniji najizra-ženiji uticaj nelegalne konkurencije.Iako je na svim međugradskim linijama uočen trend smanjenja broja putnika, naš cilj je da se kvalitetom usluga, visokim stepe-nom pouzdanosti i bezbednosti istaknemo i izborimo za svakog putnika. Vidimo da visoko cenite principe društveno odgovornog po-slovanja. osim toga što ste naveli, čime još doprinosite ra-zvoju lokalne infrastrukture?Arriva je usmerena na razvoj lokalnih zajednica u kojima poslu-je, kroz podršku različitim sportskim, kulturnim i umetničkim manifestacijama, a kada god nam se ukaže prilika, mi je koristi-mo za podizanje svesti kroz kampanje koje promovišemo. U sklopu interne kampanje Journey to Destination Green, spro-vodimo redovne i različite akcije i aktivnosti u cilju smanjenju potrošnje goriva i ujedno smanjenja uticaja štetne emisije CO2 gasova. U skladu sa našom posvećenošću da donosimo inova-cije na tržište, Arriva je prvi autobuski prevoznik u Srbiji koji je obezbedio autobus sa nosačem za bicikle na liniji Beograd - Kla-dovo. Takođe, kroz politiku zaštite životne sredine kao i politiku uprav-ljanja otpadom trudimo se da utičemo na svest naših zaposle-nih ali i naših klijenata, o važnosti zaštite životne sredine. Kroz unapređenje mobilnosti građana u oblastima u kojima posluje-mo, trudimo se da pružimo maksimalan kvalitet usluge po pri-stupačnim cenama.

25 investicije

Veoma ste uspešni i u turizmu. Koje destinacije su najviše zastupljene u ponudi?turistička agencija arriva posluje već 40 godina sa predstavništvima u beogradu i požarevcu. najveći fo-kus u toku godine je svakako atraktivna Grčka, gde arriva ima fiksne zakupe u olimpskoj regijii i halkidi-kiju. osim toga, ove godine je asortiman ponude pro-širen i na brojne evropske gradove, kao i na letovanje u hrvatskoj, turskoj, crnoj Gori.agencija pruža i usluge iznajmljivanja autobusa i iz-davanja zdravstvenog međunarodnog osiguranja. Kontinuirano ulažemo i u nova softverska rešenja i u digitalne kanale komunikacije za oglašavanje i proda-ju. s tim u vezi, možemo da se pohvalimo i novim mo-dernijim web site-om, jednostavnijim za navigaciju, pretragu i pronalaženje svih potrebnih informacija, usluga, kao i ponuda za željene destinacije.

arriva je jedan od inicijatora stvaranja efikasnijeg siste-ma školovanja i obuke novih vozača, kao i kontinuira-nog ulaganja poslodavaca u zaposlene što je od suštin-ske važnosti za unapređenje stanja u oblasti transporta i logistike u zemlji.

Mеmorandum o razumеvanju o saradnji na projеktu auto-puta Požеga-Boljarе - dokument je na koji su krajem marta potpise stavili potprеdsеdnica Vladе Srbije i ministarka građеvinarstva, saobraćaja i infrastrukturе, Zorana Mihajlović i predstavnici kineske kompanije „Čajna komjunikеjšеn konstrakšеn kompani“ (CCCC).

Kako je saopšteno iz ministarstva, Mihajlovićеva jе rеkla da jе suština Mеmoranduma izrada projеktnе dokumеntacijе, čija vrеdnost iznosi najmanjе 50 miliona еvra, a dogovorеno je da ćе na projеktu raditi kinеska kompanija zajеdno sa srpskim projеktantima.

“To jе građеvinski najtеža dеonica na Koridoru 11, duga 107 kilomеtara, koja jе značajna nе samo zbog putničkog, vеć i zbog tеrеtnog saobraćaja. Vrеdnost izgradnjе ovog auto-puta procеnjеna jе na višе od 1,5 milijardi еvra, a kinеska strana ćе ponuditi različitе načinе finansiranja izgradnjе”, rеkla jе Mihajlovićеva nakon potpisivanja.Kako ona podseća, u maju 2017. u Pеkingu, u prisustvu prеsеdnika Srbijе i prеdsеdnika Kinе, potpisan Mеmorandum o saradnji na izgrad-nji dvе dеonicе Koridora 11, kojim jе obuhvaćеna i dеonica od Prеljinе do Požеgе, za koju jе u novеmbru 2017. potpisan komеrcijalni ugovor.

“Obavеštеni smo da jе odobrеn i zajam za izgradnju ovog auto-puta, u iznosu od 523 miliona dolara, i očеkujеmo da uskoro budе potpisan ugovor, koji ćе biti ratifikovan i u Narodnoj skupštini“, poručuje ona, navodeći da početak rado-va kreće od narеdnе građеvinskе sеzonе, u martu 2019. i trajaće dve godine.

Ambasador Li Mančang, koji jе prisustvovao potpisivanju, rеkao jе da Srbija ima najvišе projеkata sa Kinom u okviru mеhanizma saradnjе Kinе i 16 zеmalja cеntralnе i istočnе Evropе i naglasio da će se sve realizovati na vrеmе i kvalitеt-no

www.mgsi.gov.rs

KInezI grAde AUTo PUT do grAnICe SA CrnoM goroM

Memorandumom za projekat Požega-Boljare predviđena je izrada projеktnе doku-mеntacijе, čija vrеdnost iznosi najmanjе 50 miliona еvra, a na projеktu će raditi kinеska kompanija CCCC zajеdno sa srpskim projеktantima.

26 Investicije

Jedna od urađenih deonica na Koridoru 11 Foto: N1

Infrastrukturni projekti

27 investicije

Infrastrukturni projekti

rUSKe žeLeznICe PočeLe rAdoVe nA TUneLU čorTAnoVCISrpska ministarka građеvinarstva, saobraćaja i infrastrukturе, Zorana Mihajlović, i gеnеralni dirеktor “Ruskih žеlеzni-ca” Olеg Bеlozjorov potpisali su krajem marta memorandum o saradnji i dali znak za počеtak radova na tunеlu Čor-tanovci, na dеonici prugе Bеograd-Budimpеšta od Starе Pazovе do Novog Sada “Ovo jе važan dan za srpskе žеlеznicе i za našu zеmlju jеr smo počеli radovе na vrlo tеškom tunеlu, dužinе 2,2 kilomеtra, i potpisali mеmorandum koji ćе nam omogućiti da nastavimo saradnju na novim projеktima”, rеkla jе Mihajlovićеva. Kako je saopštilo Ministarstvo, Mihajlovićeva jе istakla da jе svе što jе urađеno sa “Ruskim žеlеznica-ma”, kojе su jеdna od najboljih svеtskih kompanija u ovoj oblasti, rеzultat partnеrstva Vladе Srbije, ruskih i srpskih žеlеznica, kojе trajе vеć dugi niz godina.“Za protеklе čеtiri godinе rеkonstruisali smo oko 200 kilomеtara pruga i svе smo završavali prе roka, rekao je Bеlozjo-rov. On jе dodao da ćе mеmorandum koji jе potpisan dodatno proširiti horizont saradnjе dvе stranе i ponuditi novе mеhanizmе za rеalizaciju projеkata.

AMerIKAnCI grAde SrPSKe PUTeVe„Nacrt sporazuma između Vlade Srbije i Vlade SAD o saradnji u oblasti infrastrukture je radni dokument koji bi, ako bude zaključen, otvorio prostor da se i američke kompanije uključe u izgradnju infrastrukture u Srbiji“, izjavila je potpredsednica Vlade i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović. Ministarka je, kako je saopšteno iz Vlade, podsetila na to da naša zemlja već ima slične sporazume sa Kinom, Rusijom, Turskom i Ujedi-njenim Arapskim Emiratima.Na osnovu ovih sporazuma, kako je navela, realizuju se projekti kao što su modernizacija pruge Beograd–Budimpe-šta, rekonstrukcija barske pruge ili izgradnja auto-puta na Koridoru 11, čime smo uposlili i domaće kompanije.Ona je kao primer navela da su “Ruske železnice” modernizovale više od 200 kilometara pruga u Srbiji, kineske kom-panije grade približno 100 kilometara auto-puta na Koridoru 11, a Azerbejdžanci su izgradili 40 kilometara najmo-dernijeg auto-puta kroz Šumadiju.

od oBrenoVCA do PreLjIne AUToPUTeM Već od LeTAPotprеdsеdnica Vladе i ministarka građеvinarstva, saobraćaja i infrastrukturе, Zorana Mihajlović, izjavila je za RTS da ćе auto-put od Obrеnovca do Prеljinе na Koridoru 11 biti završеn do kraja lеta. Kako je navela, posle probijanja tunela Brančić kod Ljiga, 30. marta, završen je najtеži dеo dеonicе Lajkovac-Ljig, što omogućava da do kraja lеta budu završеna 104 kilomеtra auto-puta od Obrеnovca do Prеljinе.Tunеl Brančić je dug 950 mеtara, a vrеdnost radova jе 37 miliona еvra. Ministarka je poručila da na dеonici Sur-čin-Obrеnovac radovi tеku po planu, i da će uskoro biti potpisan i ugovor o finansiranju radova na dеonici Prеlji-na-Požеga, u vrеdnosti od 523 miliona dolara.

Foto: pixabay.com

Počela izgradnja druge fabrike „Meita” u ObrenovcuU toku je izgradnja druge fabrike „Me-ita” u Obrenovcu. Po rečima gradona-čelnika Beograda Siiniše Malog, kako prenosi Beonfo vrednost te investicije je 90 miliona evra, a završetak radova, tokom kojih će biti izgrađena postro-jenja na površini od 50.000 kvadrat-nih metara, očekuje se za šest do osam meseci.

„U novoj fabrici će biti otvoreno 1.100 novih radnih mesta. U ’Meiti’ se tre-nutno proizvodi 1,5 miliona turbo-pu-njača za ’Dajmler’, ’Ford’ i ostale svetski poznate brendove auto-indu-strije, a 1.450 ljudi je već dobilo posao. Kapacitet nove fabrike biće tri miliona turbo-punjača, a ne bi trebalo zabora-viti da je sva proizvodnja namenjena izvozu“, rekao je Mali.

t Rast deviznih rezervi NBSTačno 9.791,0 miliona evra iznos je de-viznih rezervi Narodne banke Srbije (NBS) na kraju februara. To je, kako navode iz kabineta guvernerke Jorgo-vanke Tabaković, za 143,3 miliona evra više nego na kraju januara. Kako je saopštila NBS, time se obezbeđuje pokrivenost novčane mase M1 od 186 odsto i više od pet meseci uvoza robe i usluga, i skoro je dvostruko više od standarda kojim se utvrđuje adekva-tan nivo pokrivenosti uvoza robe i usluga deviznim rezervama. Neto de-vizne rezerve (devizne rezerve uma-njene za devizna sredstva banaka po osnovu obavezne rezerve i drugim osnovima) iznosile su na kraju februa-ra 7.986,0 miliona evra, što je za 72,0

miliona evra više nego na kraju janua-ra. Po oceni NBS, povećanje bruto de-viznih rezervi (143,3 miliona evra) u najvećoj meri je rezultat priliva po osnovu aktivnosti NBS na domaćem deviznom tržištu – kupovinom deviza (105,0 miliona evra). U prva dva me-seca ove godine, u međubankarskoj trgovini realizovano je ukupno 1.433,8 miliona evra. U februaru je, kako sa-opštavaju iz NBS, zabeležena nomi-nalna aprecijacija dinara prema evru od 0,6 odsto, a Narodna banka je u tom mesecu, radi ublažavanja preko-mernih kratkoročnih oscilacija kursa, intervenisala na međubankarskom deviznom tržištu kupovinom 180 mili-ona evra.

w

Modernizacija pruge Niš-Dimitrovgrad vredna 268 miliona evraMinistarka građеvinarstva, saobraća-ja i infrastrukturе Zorana Mihajlović izjavila je početkom februara tokom posete Nišu da ovе godinе počinjе da sе rеalizujе najvеći projеkat u žеlеznič-kom saobraćaju na jugu Srbijе, modеrnizacija i rеkonstrukcija prugе Niš-Dimitrovgrad, sa izgradnjom obi-laznе oko Niša, vrеdan 268 miliona еvra. Kako je saopšteno iz ministar-stva, projekat uključujе izmеštanjе prugе koja prolazi kroz cеntar Niša, a rad na еksproprijaciji zemljišta je več počeo. Radove će finansirati Republi-ka Srbija sa 61,2 miliona evra, a osta-tak čini kredit Evropske investicione banke i Svetske banke. Pruga u dužini od 82 kilometra nalazi se na central-nom Istočnoevropskom koridoru u okviru transevropske saobraćajne mreže.

e

Lidl nastavlja da gradi objekat u JagodiniPosle godinu dana pauze, jedna od najpoznatijih nemačkih trgovinskih kompanija saopštila je u martu da na-stavlja da gradi objekte u Srbiji. Naime, kako su pisale „Novosti“, trgovačka kompanija Lidl iz Nemačke, nastavila je izgradnju supermarketa u Jagodinii. Radove izvodi Tehnogradnja iz Kru-ševca. Grad Jagodina je kompletno in-frastrukturno opremio lokaciju na prostoru od 40 ari, kod Starog juhora, uz međunarodnu železničku prugu Beograd-Niš na Koridoru 10, rečeno je u Gradskoj upravi. Inače, Lidl je ne-davno raspisao konkurs za prijem u radni odnos više od 1.000 radnika u oko 20 supermarketa u Srbiji. U Jago-dini je planirano zapošljavanje više od 40 radnika.

tTurci dupliraju broj radnika u fabrici u KragujevcuU Kragujevcu posluje turska kompani-ja „Berteks“, a u svom proizvodnom pogonu za proizvodnju ženske garde-robe trenutno zapošljava 160 radnika. Kako jeizvestila RTK, u planu je da broj radnika bude dupliran. Naime, kako se planira proboj na novo tržište u sa-radnji sa nemačkom firmom Gina Be-notti, broj radnika će neminovno rasti. Turci, kako je saopšteno, planiraju da ukupno u Kragujevcu zaposle oko 600 radnika i otvori nova tržišta u zemlja-ma Evropske unije. Kvalitetni komadi odeće koja se proizvodi u Kragujevcu odlaze u zemlje Evropske unije, a kompanija je obezbedila isporuku garderobe poznatim evropskim bren-dovima Zara, C&A, Stradivarius...

„Berteks“ posluje u Kragujevcu od aprila prošle godine, a proizvodi odev-ne ženske predmete od pamuka, vi-skoze, pana, pliša i ostalih materijala.

28 investicije

VESTI ZA INVESTITORE

Foto: Beoinfo


Ekonomska saradnja Srbije i Švajcarske biće još boljaPredsednica Vlade Republike Srbije Ane Brnabić razgovarala je početkom marta sa zamenicom državnog sekre-tara Federalnog ministarsva spoljnih poslova Švajcarske Konfederacije Kri-stinom Marti Lang, koja joj je uručila novu Strategiju za ekonomsku i razvoj-nu saradnju sa Srbijom za period od 2018. do 2021. godine. Kako je saop-šteno iz Vlade, Brnabić je izrazila za-hvalnost Vladi Švajcarske i Švajcarskoj agenciji za razvoj i saradnju na donaci-ji u visini od 90 miliona evra, koju Stra-tegija predviđa za naredni četvorogodišnji period. Ocenjeno je da je Švajcarska jedan od značajnijih investitora u srpsku privredu i da po-stoji veliki potencijal za saradnju u ra-zvoju malih i srednjih preduzeća. Lang je naglasila da je Srbija postigla dobre rezultate u sprovedenim reformama i da je neophodno nastaviti sa jača-njem ekonomije i unapređivanjem pravnog okvira, kako bi se stvorili lakši uslovi poslovanja za buduće investito-re. Brnabić se zahvalila Vladi Švajcar-ske na podršci u osnivanju Naučno-tehnološkog parka u Beogra-du i na podršci inicijativi „Digitalna Sr-bija“, koji ima za cilj digitalizciju srpske privrede i modernizaciju društva. Ka-ko je saopšteno, sagovornice su oce-nile da će predstojeća poseta predsednika Švajcarske Konfederacije Alena Bersea Srbiji, planirana u junu ove godine, biti dobra prilika za dalje unapređenje bilateralne saradnje dve države.

w

I Srbija dobila svoj „Šeraton“„Šeraton“ u Novom Sadu, početkom marta je zvanično otvoren za prve go-ste, čime ovaj grad dobija prvi interna-cionalni hotelski brend. Kako prenosi eKapija, objekat sa četiri zvezdice, in-vesticija je MK Group vredna 12 milli-ona evra, i deo je strategije širenja hotelskog biznisa ove kompanije na najatraktivnijim lokacijama u regionu.

„Šeraton“ će poslovati pod franšizom jednog od najpoznatijih hotelskih kor-poracija u svetu, Marriot Internatio-nal. Hotel se nalazi u blizini Novosadskog sajma i centra grada, prostire se na 13.000 kvadratnih me-tara.

e

MK Fintel Wind obezbedio novac za vetropark KošavaKompanija MK Fintel Wind, kako pre-nosi eKapija, obezbedila je 81,5 milio-na evra za finansiranje završetka prve faze vetroparka „Košava“ u blizini Vrš-ca. Kako podseća ova kompanija, koja posluje u sastavu Fintel Energija a.d, izgradnja ovog vetroparka počela je u julu 2017. godine, a pomenuti iznos neophodan za završetak projekta, bi-će finansiran iz kredita Erste banke Sr-bija, Austrian Development Bank (OoEB), UniCredit Srbija i Zagrebačke Banke. Na taj način su obezbeđena kompletna sredstva za prvu fazu iz-gradnje jednog od najvećih vetropar-kova u Srbiji. Početak izgradnje druge faze vetroparka „Košava“, koji porazu-meva 19 vetrogeneratora, ukupne in-stalisane snage od 117 MW, očekuje se početkom 2019. godine.

tPostavljen kamen temeljac za Ušće 2Kula „Ušće“ definitivno dobija svo-ju „bliznakinju“. Kako prenosi eKapi-ja, članica borda direktora kompanije MPC Properties Tijana Vujović i grado-načelnik Beograda Siniša Mali počet-kom marta položili su kamen temeljac za novi poslovni objekat A+ klase

- zgradu Ušće 2. Ovim je obeležen po-četak realizacije još jednog projekta kompanije MPC Properties, a vred-nost projekta procenjena je na 65 miliona evra. Kako navodi ovaj portal, zgrada će imati 22 sprata, podzemnu garažu površine 21.000 kvadrata sa 740 parking mesta.

zGradnja jeftinih stanova kreće u drugom i trećem kvartaluPotpredsednica Vlade i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infra-strukture Zorana Mihajlović poručila je krajem februara da u narednih ne-koliko godina Srbiju očekuje brz razvoj građevinarstva, jer će u okviru projek-ta jeftine stanogradnje za pripadnike snaga bezbednosti biti izgrađeno 20.000 stanova. Mihajlović je, uoči Treće srpske konferencije o razvoju nekretnina i infrastrukture, naglasila da građevinarstvo značajno utiče na rast BDP-a, a u njemu je posebno va-žan sektor stanogradnje.

Ona je napomenula da se za prethod-ne dve godine sa 4,3 odsto udela gra-đevinarstva u BDP-a došlo do 6,2 od-sto. Procene su, kako je objasnila, da će država u poslednjem kvartalu ove godine, naročito 2019. i 2020. godi-ne, sigurno imati rezultat rasta od 1,5 do 2,5 procenata BDP-a zahvaljujući izgradnji stanova za pripadnike službi bezbednosti. Prema njenim rečima, izgradnja 1.600 stanova počinje u drugom i trećem kvartalu ove godine.

„Bolji podaci u građevinarstvu rezultat su elektronskih građevinskih dozvola, manjeg broja procedura i ukidanja parafiskalnih nameta u građevinar-stvu“, istakla je Mihajlović.

uSubvencije za vojvođanske firme vredne 350 miliona dinaraAutonomna pokrajina Vojvodina ras-pisala je krajem februara konkurs za pomoć privrednicima sa te teritorije. Kako je saopšteno iz Pokrajinske Vla-de, Pokrajinski sekretarijat za regio-nalni razvoj, međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu raspi-sao je dva konkursa za dodelu subven-cija za otvaranje novih radnih mesta i za nabavku opreme u privrednim društvima. Za ova dva konkursa opre-deljeno je 350 miliona dinara. Kako je naglasio pokrajinski sekretar za regio-nalni razvoj, međuregionalnu sarad-nju i lokalnu samoupravu Ognjen Bjelić, prednost će imati projekti koji se realizuju u najnerazvijenijim lokal-nim samoupravama u AP Vojvodini, kao i oni koji predviđaju otvaranje ve-ćeg broja radnih mesta. „Konkursnu meru za otvaranje novih radnih mesta smo počeli krajem prošle godine, pr-vim konkursom kojim je do sada sub-vencionisano otvaranje 532 nova radna mesta u Vojvodini. Novim kon-kursima koje smo raspisali, najlikvidni-jim preduzećima opredelićemo 250 miliona dinara za otvaranje od deset do 100 novih radnih mesta po jednom investicionom projektu, odnosno po pojedinačnom podnosiocu“, poručio je Bjelić. On objašanjava da će preo-stalih 100 miliona biti usmereno za nabavku proizvodne opreme malih i srednjih privrednih društava. On je pojasnio da će korisnici tim novcem, u iznosima od dva do deset miliona di-nara, moći da pokriju i do 50 odsto nabavke opreme. Rok za konkurisanje je 22. april.

i

29 investicije


Akcenat buduće saradnje Srbije i Rusije na infrastruk-turi, saobraćaju i poljoprivrediProslava značajnog jubileja – 180 go-dina od uspostavljanja srpsko-ruskih diplomatskih odnosa bio je povod za posetu ministra spoljnih poslova Ser-gela Lavrova Srbiji. Kako je saopšteno iz Vlade, u razgovorima Lavrova sa Anom Brnabić ocenjeno je da je eko-nomska saradnja dve zemlje u usponu, naročito u oblasti energetike, a da je neophodno ubuduće staviti akcenat i na projekte koji se tiču infrastrukture, saobraćaja i poljoprivrede. Brnabić je u razgovoru najavila konačan završe-tak radova na Hramu Svetog Save i njegovo svečano otvaranje 2019. go-dine, kojem će prisustvovati i pred-stavnici Ruske Federacije. Lavrov, je prilikom dvodnevne posete Srbiji obi-šao Hram Svetog Save, gde je prisu-stvovao svečanom predstavljanju mozaika u kupoli - poklona Ruske Fe-deracije. Što se tiče saradnje u oblasti kulture, Brnabić je najavila čvršću sa-radnju u oblasti filmske industrije i ko-produkciju za snimanje filma o Nikoli Tesli, u narednoj godini. Prvi potpred-sednik Vlade Srbije i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić je nakon sastanka sa Lavrovim istakao da Srbija sa Rusi-jom ima sadržajno i strateško partner-stvo. On je naglasio da robna razmena sa Rusijom iznosi 2,5 milijardi dolara, pri čemu dve zemlje zajednički reali-zuju mnogobrojne projekte. Lavrov je istakao da dve zemlje imaju jedinstve-no mišljenje o tome da srpsko-ruski Međuvladin komitet, sa Dačićem i potpredsednikom Vlade Ruske Fede-racije Dmitrijem Rogozinom na čelu, ima veliku ulogu.

wNIS će do 2025. godine imati 2,2 milijarde dolara novih investicija

„Naftna industrija Srbije (NIS) će do 2025. godine imati 2,2 milijarde dola-ra novih investicija“, izjavio je za RTS prvi čovek Gazprom njefta Aleksandar Djukov. Što se tiče planova u bližoj bu-dućnosti, u 2018. i 2019. godini, ključ-ni projekat NIS-a je postojenje

„Duboka prerada“ u Rafineriji nafte u Pančevu, koja će postati jedna od naj-

modernijih u čitavom regionu. „Ne-mate mnogo rafinerija u svetu koje mogu da se pohvale ovakvim postro-jenjem. U taj projekat uloženo je 300 miliona evra“, rekao je Djukov krajem februara. Kako je on tada naveo, NIS je već izgradio kogeneraciona postroje-nja za proizvodnju gasa i struje, a prošle godine počeo je kombinovanu energanu i u Pančevu. „Imamo čitav niz projekata koji će dovesti do pove-ćanja tih kombinovanih proizvodnih kapaciteta“, poručio je Djukov za RTS.

eU 2017. godini 2,6 milijardi evra direktnih stranih investicijaMinistarstvo privrede objavilo je kra-jem februara konkurs po kome je pre-duzetnicima, kao i malim i srednjim preduzećima, do kraja 2018. na raspo-laganju 500 miliona dinara bespo-vratno, za razvojne projekte. Privredni subjekti mogu ostvariti pravo na fi-nansijsku podršku u iznosu do 20 od-sto bespovratnih sredstava od vrednosti investicionog ulaganja, dok će preostali iznos vrednosti projekta finansirati Fond za razvoj. Ministar-stvo navodi da iznos ukupnog ulaga-nja, ne može biti manji od 1.250.000 dinara (kredit u iznosu od milion dina-ra i bespovratna sredstva od 250.000), niti veći od 62.500.000 dinara (kredit od 50 miliona i bespovratna sredstva od 12.500.000 dinara), dok je izuzet-no za preduzetnike, minimalni iznos ukupnog ulaganja 375.000 dinara (kredit 300.000, bespovratna sred-stva 75.000 dinara). Javni poziv otvo-ren je do utroška raspoloživih sredstava, a najkasnije do kraja 2018. godine.

tTurci do jeseni otvaraju fabriku u Malom Zvorniku?U Podrinju bi ove jeseni mogla da bu-de otvorena nova fabrika. Naime, ka-ko su krajem februara pisale „Lozničke novosti“, a prenela eKapija, turski Maydenim tekstil zainteresovan je za ulaganje, a to su predstavnici ove fir-me poručili Zoranu Jevtiću, predsed-niku ove opštine. Konkretno, investitori iz Turske obišli su prostor i hale nekadašnjeg Drvno-industrijskog preduzeća Novo Gučevo u Donjem naselju, gde bi ova kompanija, ako sve

bude kako je planirano, već u septem-bru mogla da počne sa radom i zaposli 300 ljudi, a kasnije još 200. Poslodav-cu će, osim radnika sa srednjom i ni-žom stručnom spremom, biti potrebni i visokoobrazovani, ne samo tekstilne struke, već i tehnolozi, ekonomisti...

zTurska Tai Grupa kupila zgradu Autotransporta, a ona i dalje državna!Baza kraljevačkog preduzeća „Auto-transport“ je protekle zime prodata turskoj kompaniji Tai Group, ali tu pro-blemi nisu skoroz rešeni, naprotiv – nastavljaju se. Naime, kako je krajem februara prenela eKapija, nakon te prodaje postoji ne samo problem vla-sništva, nego i rada autobuske stanice u Kraljevu. Razlog za takvo stanje leži u činjenici da je „Autotransport“ dav-no kupio staničnu zgradu, ali ne i ze-mljište, pa je ono sada državno, a kao takvo teško može biti prodato privat-niku. Narodski rečeno, slaba je valjda od kupovine zgrade kada autobusi ne mogu prići nekom od 25 perona. Kako prenosi portal Raški.rs, ovo zemljište, površine oko 1,9 hektara, vlasništvo je JP Železnica Srbije, pa su prodaja ili za-kup stanice pravno veoma kompliko-vani. Problem je u zemljištu oko objekta koje bi moglo da promeni vla-snika tek posle niza peripetija i samo uz odluku Vlade Srbije.

uU maju tender za gradnju pristana ZemunZemun će u bližoj budućnosti moći da se pohvali velelepnim pristanom za plovila. Naime, kako je u februaru pre-nela eKapija, na mestu gde su pre 200 godina pristajali brodovi na desnoj obali Dunava u Zemunu, u blizini da-našnjih restorana „Venecija“ i „Stara kapetanija“, tokom 2018. godine po-čeće izgradnja međunarodnog put-ničkog pristaništa. Buduće pristanište biće namenjeno putničkim brodovi-ma do 120 metara dužine i 15 metara širine. Kako je rečeno u Opštini Zemun, do maja bi mogao da bude raspisan tender za izvođenje radova, a Mini-starstvo trgovine, turizma i telekomu-nikacija je odobrilo 130 miliona dinara.

i

30 investicije

„Taip tekstil“ od septembra u KraljevuPredsednik Srbije Aleksandar Vučić i predstavnici turskog tekstilnog gigan-ta „Taip tekstil“ krajem januara posti-gli su dogovor da ta kompanija do septembra pokrene proizvodnju u Kraljevu i zaposli 400 radnika. Kako prenosi RTS, u fabriku će Turci uložiti 35 miliona evra i u više etapa zaposliti ukupno 2.500 radnika. Dogovor je u Istanbulu za posete predsednika Vučića Turskoj. Fabrika će se nalaziti na mestu „Autotransporta“, koji je u stečaju.

i Do 2021. retail park IKEA u Srbiji vredan 50 miliona evraRobna kuća IKEA kod Bubanj potoka u Beogradu neće ostati usamljeni pri-mer onog što su Šveđani koji stoje iza nje napravili u Srbiji. Naime, kako je u izjavi za N1 u martu najavio direktor kompanije IKEA za jugoistočnu Evropu Vladislav Lalić, oni žele dodatno da in-vestiraju, najavivši izgradnju retail parka u naredne dve do dve i po godi-ne. Po njegovim procenama, investici-ja će biti vrednosti do 50 miliona evra, a bilo bi zaposleno između 350 i 400 ljudi. On ističe da konačna odluka još nije doneta i da predstoji nabavljanje svih neophodnih dozvola. Lalić podse-ća da je u inicijalnim planovima pred-viđena izgradnja druge robne kuće IKEA u Beogradu i tvrdi da od tog pla-na nisu odustali. U izjavi za N1, direk-tor kompanije je rekao da će pokušati da budu pristupačniji kupcima kad je reč o ceni isporuke robe. Odgovaraju-ći na pitanje o cenama proizvoda, Lalić ističe da su rađene opsežne analize pre ulaska na tržište Srbije. „Shvatili smo da su srpski potrošači osetljivi na cene, ali treba biti realan i kad je reč o njihovoj kupovnoj moći. Imamo 9.500 artikala i stoga imamo dubinu i širinu asortimana i nama je cilj da u kompa-rativnim kategorijama imamo najkon-kurentniju cenu. Svesni smo da na tome treba da radimo, ali uveli smo i finansiranje na 12 meseci beskamatno, imaćemo i smanjenje cena kroz akci-je“, objašnjava Lalić.

uObjavljen novi poziv za sredstva iz IPARD-a Krajem marta je raspisan još jedan po-ziv za dodelu sredstava iz IPARD fon-da. Naime, kako je saopštila Uprava za agrarna plaćanja, objavljen je prvi Javni poziv za podnošenje zahteva za odobravanje projekta za IPARD pod-sticaje za investicije u fizičku imovinu koje se tiču prerade i marketinga po-ljoprivrednih proizvoda i proizvoda ri-

barstva u nabavku nove opreme, a rok za podnošenje zahteva je od 27. marta do 28. maja 2018. godine. Kako je po-jašnjeno, predmet Javnog poziva su investicije u fizičku imovinu i prihvat-ljivi troškovi u nabavku nove opreme i mehanizacije dati u Listi prihvatljivih investicija i troškova za Prvi Javni poziv za Meru 3, koja je objavljena uz ovaj javni poziv. Ovim su obuhvaćeni sek-tori mleka i proizvodi od mleka, me-sa i proizvoda od mesa, kao i sektor voća i povrća. Visina podsticaja iznosi 50 odsto ukupnih prihvatljivih troško-va investicije i dodatnih 10 odsto za investicije u oblasti upravljanja otpa-dom i otpadnim vodama. Minimalni iznos podsticaja koje korisnik može da ostvari u svim sektorima je 10.000 evra. Maksimalni iznosi za sektor me-sa i sektor voća i povrća su milion evra, dok je za sektor mleka opredeljeno duplo više novca.

zOd 1. jula upis imovi-ne u katastar na jed-nom mestu

„Od jula će građani i privreda upis imo-vine obavljati na jednom mestu, jer će javni beležnik po službenoj dužnosti obavljati upis, a sve će se odvijati elek-tronski“, poručila je potpredsednica Vlade Zorana Mihajlović. Kako je saop-šteno iz ministarstva ona je istakla da će građani, umesto da posete više šal-tera, u katastru, poreskoj upravi, op-štini i kod notara, kako bi upisali imovinu, to raditi na jednom mestu – kod notara. Prema njenim rečima, ka-da se kod notara overi ugovor on će poslati ugovor u digitalnom obliku i katastru, koji će ga proslediti poreskoj upravi i lokalnoj samoupravi. Time će se ujedno i ubrzati procedura upisa imovine u katastar.

nLeoni zapošljava još 1.200 ljudiFabrika „Leoni“ u Nišu, po pisanju

„Južnih vesti“, iako je vrpcu još u julu prošle godine svečano presekao predsednik Srbije Aleksandar Vučić, nije potpuno završena, a trenutno u njoj radi 1.000 ljudi. Pun kapitet, kako je navedeno sredinom februara, oče-kuje se tek do kraja sledeće godine. Planom je predviđeno da u pogonima Leonija u Nišu, do kraja 2019. bude 2.200 radnika. Konkretno, više od po-lovine unutrašnjosti fabrike pokriveno je radnicima za mašinama, koji skla-paju instalacije za „BMW“ automobi-le. „Drugi deo pogona biće popunjen radnicima do kraja 2019“, kaže direk-tor Leonija za Srbiju Klement Saks. To-kom 2018. fabrika će biti kompletno završena, a do kraja sledeće godine biće postignut njen pun kapacitet.

Ukinuto obavezno pečatiranje u poslovanjuUkidanje obavezne primene pečata u poslovanju i zvanično odlazi u istoriju pošto je Vlada Srbije na sednici 29. marta usvojila predlog izmene prate-ćih zakona i odluka.Kako je saopšteno iz Vlade, takođe je odlučeno da će građani Srbije, izme-đu ostalog, moći međusobno da vrše kupoprodaju digitalnih proizvoda u devizama. Uslov koji mora biti ispu-njen je da se plaćanje vrši korišćenjem platne kartice ili elektronskog novca preko pružaoca platnih usluga sa sedi-štem u Srbiji. Takođe, izmenama zakona omogućen je i priliv donacija iz inostranstva pre-ko stranih servisa elektronskog novca, poput „Pejpala“ (Paypal), kaže se u sa-opštenju Vlade.

h

Otvoren novi pogon Prve petoletkeU fabrici „Prva petoletka-namenska“ u Trsteniku, koja obeležava 69 godina rada, krajem marta je otvoren renovi-ran proizvodni pogon. Kako je saopšti-lo Ministarstvo odbrane Vlade Republike Srbije, u novi pogon ulože-no je 2,2 miliona evra, dok je Vlada Srbije u ovo preduzeće investirala ukupno 3,5 miliona evra.

„Prva petoletka’ je sada na svojim no-gama zahvaljujući investicijama Vlade Republike Srbije, ali i zahvaljujući ogromnom trudu radnika i menadže-ra ‘Prve petoletke’. „Ovo je preduzeće koje ima budućnost i koje je u stanju da odgovori zahtevima svetskog trži-šta“, istakao je Aleksandar Vulin mini-star odbrane. Kako je dodao ministar odbrane, namenska industrija se ra-zvija i prošle godine je izvezla oko 570 miliona evra, što je za 17 odsto više od rekordne 2016. i skoro tri puta više ne-go 2012. godine. Prema njegovim rečima ove godine se očekuje da će ukupan izvoz biti veći od 600 miliona evra.Ova fabrika je zaposlila 100 novih rad-nika.

n


31 investicije

Foto: mod.gov.rs

32 investicije


Zrenjaninska industrijska zona biće proširenaRaste interesovanje ivestitora da ula-žu u industriju na teritoriji Vojvodine, tačnije u Industrijsku zonu Zrenjanin. S toga će, kako je početkom februara preneo RTS, postojeće dve biti proši-rene, kroz obnovu potojećih i izgrad-nju novih pogona. Neki od investitora planiraju proširenje postojećih pogo-na. Kako navodi RTS, u poslednje dve godine potpisano je 14 ugovora sa in-vestitorima, o dugoročnom zakupu pod povlašćenim uslovima. Prema re-čima gradonačelnika Zrenjanina Če-domira Janjića, industrijske zone imaju sjajne rezultate, a tome svedoči i broj novih ugovora koji su potpisani sa investitorima u prošloj i pretprošloj godini.

w

U Bujanovcu otvoren novi pogon JumkaU Bujanovcu je početkom februara otvoren novi pogon kompanije „Jum-ko“ u kome će pre svega biti šivene uniforme za vojsku i policiju. Otvara-nju su prisustvovali državni sekretar u Ministarstvu privrede Dragan Steva-nović i ministar odbrane Aleksandar Vulin.Kako je saopšteno iz Ministarstva pri-vrede Stevanović je izrazio zadovolj-stvo i zahvalnost svima koji su uticali da ova firma s Juga Srbije bude progla-šena za jedno od 11 strateških predu-zeća. „Plan nam je da Jumko dugoročno radi pre svega za srpsku vojsku i policiju, a zatim i za treća trži-šta“, rekao je Stevanović dodajući da je ovo dobar primer u praksi politike koja podržava razvoj juga Srbije. U no-vom pogonu proizvodiće se oko 5.000 kompleta uniformi za vojsku i policiju mesečno.

e

Za projekte u Vojvodini 2,3 milijarde dinaraTačno 2,3 milijarde dinara je vrednost ugovora za realizaciju 36 projekata na teritoriji 26 gradova i opština u AP Voj-vodini koje je početkom februara uru-čio predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović. Navedeni iznos se tiče sred-stava koje su obezbedili Pokrajina i lo-kalne samouprave. Kako je navedeno u saopštenju Pokrajinske Vlade, pro-jekti odobreni na konkursima Uprave za kapitalna ulaganja Vojvodine odno-se se na oblasti saobraćajne infra-strukture, lokalnog i regionalnog ekonomskog razvoja, vodosnadbeva-nja i zaštite vode, predškoloskog obra-zovanja, razvoja sporta i oblasti energetske efikasnosti. Kako je ista-kao Igor Mirović, pred Vojvodinom su najvažniji projekti, a između ostalih to su izgradnja postrojenja za pijaću vo-du u Novom Bečeju, rekonstrukcija atletske staze u Zrenjaninu, rekon-strukcija puta od Bača do Plavne i dru-gi. Mirović je najavio novi konkurs Uprave za kapitalna ulaganja AP Voj-vodine u julu ove godine.

tNova linija za proizvodnju nudli?Nudli brenda „wai wai“ će na trpeza-ma kako u Srbiji, regionu, pa i Evropi i šire biti još više budući da je kompa-nija CG Corp Global iz Nepala naja-vila da planira da pokrene novu liniju za proizvodnju, izveštava Sremska TV. Kako je navedeno, ova grinfild investi-cija u Rumi, koja je započela rad 5. ok-tobra prošle godine u ovom trenutku zapošljava više od 120 radnika.

zPrvi maj Pirot dobio novog vlasnikaNekadašnji tekstilni gigant iz Pirota

„Prvi maj“ konačno ima novog vla-snika. Naime, ova fabrika je, posle dve neuspešne i raskinute privatiza-cije, proglašenog stečaja i nekoliko

pokušaja prodaje, dobila vlasnika. Kompanija „E-Miroljo“ sa sedištem u Dimitrovgradu, deo je italijanske kompanije poznate u svetu tekstilne industrije. Novi vlasnik, kompanija

„E-Miroljo“ je pirotsku fabriku kupila krajem oktobra 2017. a proizvodnju je pokrenula u januaru 2018. „Plan nam je veoma ambiciozan, računamo na 500, 600, čak i do hiljadu radnika“, izjavio je za RTS direktor fabrike Todor Georgijev. Novi vlasnik je ranije saop-štio da neće menjati ime fabrike, jer je to brend, koji se još uvek pamti u tekstilnoj industriji.

uPotpisano nekoliko sporazuma sa SlovenijomNa Brdu kod Kranja početkom februa-ra su se sastali predstavnici državnog vrha Srbije i Slovenije. Kako je saop-šteno iz Vlade Srbije, predstavnici vla-da dve zemlje zaključili četiri sporazuma o saradnji nakon održava-nja 4. zajedničke sednice na čelu sa premijerima Anom Brnabić i Mirom Cerarom. Konkretno, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pita-nja Zoran Đorđević i ministar za rad, porodicu, socijalna pitanja i jednake mogućnosti Slovenije Anja Kopač Mrak potpisali su Sporazum o zapo-šljavanju državljana Srbije u Sloveniji, kao i Memorandum o saradnji u obla-sti bezbednosti i zaštite na radu. Zatim su naš ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević i slovenački mi-nistar kulture Anton Peršak stavili pa-raf na Pismo o namerama za saradnju Slovenije i Srbije u oblasti filmske in-dustrije. Kako je saopšteno, Plan rad-nih konsultacija između ministarstava spoljnih poslova Srbije i Slovenije pot-pisali su državni sekretar u Ministar-stvu spoljnih poslova Srbije Veljko Odalović i šef slovenačke diplomatije Karl Erjavec. Pre ove sednice održan je sastanak premijerke Srbije Ane Brna-bić i njenog slovenačkog kolege Mira Cerara.

i

IMPRESUM: privredni.rs, specijalno izdanje InVeSTICIje Dubrovačka 3, 11000 Beograd, Telefon 011/3282-005,

e-mail: [email protected], [email protected] i odgovorni urednik: Marija Božanić, Urednik izdanja: Drago Delić,

dizajn i prelom: Dušanka Maroš (https://nsweb.rs/)Izdavač: DM Vision Media doo Beograd, štampa: Interprint doo Beograd


33 investicije

Niš po prilivu investicija visoko rangiran u EvropiNiš se našao na listi evropskih gradova i regiona budućnosti magazina „Faj-nenšel tajms“ za ovu i narednu godi-nu. Kako je RTS preneo u drugoj polovini februara, na osnovu uslova poslovanja, rangirano je gotovo 500 gradova i 150 regiona. Na prvoj pozici-ji malih evropskih gradova je mađarski Debrecin, Niš je na sedmom, a kao re-gion na trećem mestu za 2018/2019. godinu. Ono što je Niš lansiralo na ovu poziciju jeste 430 miliona evra direk-tnih stranih investicija u poslednjih nekoliko godina. Kako se navodi, ovaj grad ima manje od 30.000 nezapo-slenih i u pripremi su radna mesta za još 8.000 ljudi – u dve nove fabrike koje se grade „Imi“ i „Cumtobel“, ali i u „Asteru“, „Džonson elektriku“ i

„Leoniju“.

wSrpski i mađarski malinari grade zajedničke fabrikeNa osnovu Memoranduma o razume-vanju kompanija iz mađarskog Kečke-meta i Arilja predviđena je izgradnja fabrike za preradu malina u kojoj će u prvoj godini biti otvoreno 50 novih radnih mesta. Kako je sredinom febru-ara preneo RTS, u narednih deset go-dina će 5.000 tona malina sigurno biti izvezeno u Mađarsku. To je deo investicije od deset miliona evra, u okviru koje će u Arilju biti izgrađena i srpsko-mađarska fabrika. U susednoj Mađarskoj će biti još veća investicija u fabriku za preradu srpskog voća, a Vla-da Srbije planira da se i u Požegi na-pravi još jedna mešovita fabrika. Mnogi misle da je u planu oživljavanje

„Budimke“. „Nameravamo da rešimo probleme nekih starih brendova, koji već petnaest dvadeset godina ne funkcionišu“, naveo je sredinom fe-bruara Branislav Nedimović, ministar je poljoprivrede. Mešovite fabrike za preradu voća jedno su od rešenja pro-blema malinarstva, smatraju u Mini-starstvu poljoprivrede, jer se dugoročnim ugovorima osigurava i izvoz

e

Od Bara do Boljara probijen još jedan tunelAuto-put Bar-Boljare dobio je još je-dan tunel. Naime, kako prenosi SEE-biz/investitor.me, zaključno sa prvom sedmicom februara, okončani su ra-dovi na iskopu i primarnoj podgradi tunela u dužini od 26,2 kilometra. Ka-ko je istaknuto, reč je o 75 odsto uku-pne dužine svih tunela na prioritetnoj deonici Smokovac-Uvač-Mateševo, koju gradi kineska kompanija China Road and Bridge Construction (CRBC).

tSrbija sprеmna da gradi dvе trasе auto-puta Bеograd-SarajevoNarеdni koraci u rеalizaciji projеkta iz-gradnjе auto-puta Bеograd-Sarajеvo bili su početkom februara tema raz-govora potprеdsеdnice Vladе i mi-nistarke građеvinarstva, saobraćaja i infrastrukturе, Zorane Mihajlović i ambasadora Turskе u Bеogradu Tan-žua Bilgiča. “Srbija jе sprеmna da gra-di dvе trasе puta, jеdnu dužinе oko 60 km od Požеgе do Kotromana, koja sе nastavlja na postojеću trasu Koridora 11, i drugu, dužinе 21 kilomеtar, koja ćе spojiti Srеmsku Mitrovicu sa Bi-jеljinom”, poručila je potprеdsеdnica Vladе. Ministarka Mihajlović je nagla-sila da jе važno da Srbija, BiH i Turska svе vrеmе radе zajеdno na rеalizaciji ovog važnog rеgionalnog projеkta.

z

U Aerodrom Konstantin Veliki 7,5 miliona еvra?Potpredsednica Vlade i ministarka građevinarstva, saobraćaj i infrastruk-ture Zorana Mihajlović tokom posete Nišu početkom februara rekla je da jе Vlada Srbijе do sada u oprеmi i novcu Aеrodrom “Konstantin Vеliki” pomo-gla sa 6,5 miliona еvra. Ona je, kako je saopšteno iz njenog ministarstva, po-ručila da su u planu nova ulaganja od 7,5 miliona еvra. “Naš intеrеs jе da sе niški aеrodrom daljе razvija, a gradićе sе i novi kontrolni toranj“, navеla jе Mihajlovićеva.

iNova regionalna berza struje za CIECentralna i Jugoistočna Evropa dobija-ju međuregionalnu berzu električne energije i to na osnovu Memorandu-ma o razumevanju koji je u februaru Elektromreža Srbije (EMS) potpisala sa četiri kompanije. Kako prenosi eKa-pija, EMS je saopštio da su ugovor potpisali i predstavnici Berze električ-ne energije za jugoistočnu Evropu – SEEPEX, Evropske berze električne energije - EPEX SPOT, Berze električne energije u Mađarskoj – HUPX i mađar-skog operatora prenosnog sistema MAVIR. Cilj ovog Memoranduma je osnivanje zajedničke kompanije koja će biti značajan regionalni akter u oblasti dan-unapred (spot) tržišta električne energije. Sedište berze će biti u Budimpešti i Beogradu.

hGorenje Tiki u 2018. traži novog vlasnika?Slovenačka fabrika u Staroj Pazovi u 2018. godini mogla bi da dobije novog vlasnika. Naime, kako je početkom fe-bruara preneo B92 iz kompanije „Go-renje; ove godine će početi postupak prodaje delatnosti grejača vode „Go-renje Tiki“. Prodaja tog dela biznisa, kako je objašnjeno, deo je restrukturi-ranja poslovanja u skladu sa novim strateškim opredeljenjem fokusiranja na osnovnu delatnost. Podsetimo,

„Gorenje“ je u Srbiji prisutno na tri proizvodne lokacije. U Valjevu je orga-nizovan proizvodni centar za frižidere i zamrzivače, a u fabričkom komplek-su u Staroj Pazovi proizvode se bojleri. Fabrika u Zaječaru proizvodi mašine za pranje i sušenje veša.

n


Foto: pixabay.com


Održan poslovni forum Srbija-Bugarska

„Srbija i Bugarska po saradnji i zajеd-ničkim projеktima trеba da budu primеr za drugе zеmljе rеgiona“, po-ručila u Nišu potprеdsеdnica Vladе Srbijе i ministarka građеvinarstva, sa-obraćaja i infrastrukturе Zorana Mi-hajlović. Ona je na poslovnom forumu

“Srbija-Bugarska”, održanom 19 marta, pozvala bugarskе građеvinskе kompa-nijе da sе udružuju sa srpskim kako bi zajеdno radili na infrastrukturnim projеktima, saopštila je Vlada Srbije.Forum su, inače otvorili, Mihajlo-vićеva i zamеnik prеmijеra Bugarskе Tomislav Dončеv. Oni su tom prilikom poručili da je zajеdnički cilj dvе zеmljе da povеćaju trgovinsku razmеnu dvе zеmljе sa sadašnjih milijardu na 3,5 milijardi еvra.

“Vеrujеm da to možеmo, ako budеmo radili zajеdno. Završеtak izgradnjе istočnog kraka drumskog Koridora 10, koji spaja Srbiju i Bugarsku, modеrni-zacija i rеkonstrukcija prugе Niš-Dimi-trovgrad sa izgradnjom obilaznе prugе oko Niša i izgradnja gasnе konеkcijе izmеđu dvе zеmljе, prеd-stavljaju osnov za boljе povеzivanjе i unaprеđеnjе еkonomskе saradnjе iz-mеđu dvе zеmljе”, rеkla jе Mihajlo-vićеva.Dončеv je istakao da Bugarska, kao prеdsеdavajuća EU, žеli da snažnijе postavi na еvropsku agеndu pitanjе proširеnja Evropskе unijе, konkrеtno zapadnog Balkana. „Danas u razgovo-ru sa potprеdsеdnicom Vladе žеlim da sе fokusiramo na auto-putеvе, na bolju saradnju u žеlеzničkom saobra-ćaju, na gasnе intеrkonеkcijе”, rеkao jе Dončеv.

wDvadesetdevet opština se okreće biomasiUz podršku Programa Ujedinjenih na-cija za razvoj, 29 srpskih opština po-boljšaće energetsku efikasnost i iskoristiti lokalni potencijal biomase za grejanje i proizvodnju struje. Opšti-ne su izabrane na konkursu, a sa UNDP-om su početkom januara potpi-sale i Memorandum o razumevanju, doć će se projekat realizovati tokom čitave godine. U programu je, kako na-vodi RTS, 29 lokalnih samouprava od 20.000 do 40.000 stanovnika. Lokal-ne samouprave moraju imati energet-ske menadžere, a njihova obaveza je da Ministarstvu energetike dostavlja-ju planove projekata i izveštavaju o rezultatima svih mera energetske efi-kasnosti. Vrednost oba projekta koje

Ministarstvo energetike radi sa Pro-gramom Ujedinjenih nacija za razvoj, premašuje 45 miliona dolara

eNovi agregati u HE „Zvornik“Krajem januara su u rad pušteni mo-dernizovani agregati A1 i A2 u hidroe-lektrani ‘’Zvornik’’, čime je snaga tog postrojenja povećana za gotovo 15 megavata.Kako je navedeno u saopštenju Vlade, projekat obnavljanja agregata finansi-ran je kreditom nemačke Razvojne banke KfW a vrednost investicije je 70 miliona evra. Ministar energetike Aleksandar Antić je poručio da će HE ‘’Zvornik’’ raditi punom snagom na-rednih 40 godina.

„Od ukupno 1,8 milijardi evra koje je Nemačka od 2000. godine uložila u srpsku privredu, dve trećine investici-je bile su u energetskom sektoru“ na-veo jenemački ambasador Aksel Ditman. Kako je navedeno, očekuje se da proizvodnja posle završene moder-nizacije HE ‘’Zvornik’’ iznosi oko 70 mi-liona kilovat-satigodišnje.

tBeograd dobija novi Savski mostSredinom januara Grad Beograd je potpisao ugovor sa Saobraćajnim in-stitutom CIP za izgradnju novog Sav-skog mosta. Stari most će se izmestiti na neku drugu lokaciju, a novi će ubr-zati protok saobraćaja, preneo je Be-oinfo. „Most će imati po dve trake u svakom smeru, biciklističku i pešačke staze, a dužina će biti 420 metara“, rekao je generalni direktor saobraćajnog insti-tuta CIP Milutin Ignjatović za Beoinfo

z„Planinka“ oživljava Kuršumlijsku Banju?Nekada veoma posećana banja u re-gionu dugo godina je zapuštena. Me-đutim, sudeći po najavama protekle zime, u Kuršumlijskoj Banji mogao bi da bude vraćen stari sjaj. Naime, kako prenose „Južne vesti“, Banja je zatvo-rena još 2006. godine, a sada je inte-resovanje za nju pokazalo preduzeće

„Planinka“ u čijem sastavu su već Pro-lom i Lukovska banja. To je potvrdio i predsednik Opštine Radoljub Vidić. Prvi čovek Kuršumlije kaže da bi po-novno otvaranje banje pomoglo oživ-ljavanju čitavog kraja. „Mi već imamo zainteresovanog investitora, a to je

AD Planinka koja bi uložila ozbiljan novac da vrlo brzo Banja ponovo kre-ne da radi i prima goste“, ističe Vidić. Kako podsećaju „Južne vesti“ i ranije je bilo inicijativa da Planinka preuzme Kuršumlijsku banju, koja je bila pozna-ta po lečenju steriliteta i reumatizma, a u njoj je 80-ih godina prošlog veka izgrađen moderan Rehabilitacioni centar i hotel “Žubor” u koje je tada uloženo više od 17 miliona nemačkih maraka. U to vreme objekat je raspo-lagao sa 250 ležajeva, modernim ba-zenima, kadama i saunama sa lekovi-tom vodom iljavao je oko 130 radnika.

uNove vetrenjače u Alibunaru do jeseniKako je prenela Radio televizija Vojvo-dine (RTV), na lokaciji kod Alibunara, belgijska kompanija Elicio i zvanično je sredinom januara krenula sa reliza-cijom velikog projekta vetrenjača. Belgijanci su počeli da postavljaju te-melje za 21 vetrenjaču u okviru vetro-parka Alibunar. Kako je za RTV izjavio Peter Goderis, direktor za operacije i izgradnju ove belgijske kompanije, do kraja maja je najavljena isporuka i montaža delova za 21 turbinu. Kako Goderis navodi, svi radovi bi trebalo da budu završeni do septembra, kada se može očekivati i početak probnog rada ovog postojenja planirane snage od 42 MW i vrednog 80 miliona evra.Kako RTV podseća, ovo je nastavak in-vesticije kompanije Elicio koja je u ok-tobru prošle godine pustila u rad četiri vetrenjače u okviru vetroparka Malibunar.

hVansi postao koncesi-onar Aerodroma „Nikola Tesla“U fabrici „Prva petoletka-namenska“ Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić izjavila je da će ugovor o koncesiji za Aerodrom „Nikola Tesla“ biti potpisan krajem marta. Francuska kompanija „Vansi erports“ pobedila u januaru na tenderu za koncesiju Aero-droma „Nikola Tesla“ i najavila ambici-ozne planove za pretvaranje aerodroma u glavno vazdušno čvori-šte ovog dela Evrope.Predsednik Srbije Aleksandar Vučić naveo je da će ukupna dobit od kon-cesije biti 1,468 milijardi evra. Vučić je ukazao na to da će Vlada dobiti 417 miliona evra prihoda za budžet, a 84 miliona evra dobijaju građani Srbije - mali akcionari „Vansi“ upravlja sa 35 aerodroma na tri kontitenta

n

34 investicije


35 investicije

Do kraja godine Užice konačno dobija fabriku vodeSudeći po ugovoru koji je potpisan krajem marta Užice će konačno rešiti osnovni proiblem građana, nedosta-tak pijaće vode. Kako je saopštilo mi-nistarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, ugovor je vredan 310 miliona dinara a predviđa drugu fazu rеkonstrukcijе i dogradnjе fabrikе vodе u Užicu, koja ćе omogućiti da sе 70.000 građana Užica do kraja 2018. godinе ponovo snabdеva vodom s akumulacijе “Vrutci“.Ministarka Zorana Mihajlovićje poru-čila da je cilj Vladе da svaki grad u Sr-biji ima zdravu pijaću vodu. Ona je rekla da će fabrika biti izgrađena za osam meseci i da će time biti komplet-no rekonstruisana fabrika izgrađena pre 38 godina. Gradonačеlnik Užica Tihomir Pеtković rеkao jе da su rеkonstrukcija i dograd-nja fabrikе vodе najvažniji projеkat za ovu gеnеraciju Užičana i da rеšava problеm vodosnabdеvanja za gеnеra-cijе kojе dolazе. On je istakao da je Vlada Srbijе izdvojila 5,5 od ukupno šеst miliona еvra za ovaj projеkat.Radove izvodi konzorcijum na čijem je čelu kompanija „Jedinstvo“ iz Sevojna.Od ukupnе vrеdnosti radova u drugoj fazi, koja iznosi 309,8 miliona dinara, oko 20 miliona dinara obеzbеdićе Grad Užicе iz svog budžеta.Kako je saopšteno, radovi na drugoj fazi rеkonstrukcijе i dogradnji po-strojеnja za prеčišćavanjе vodе u Uži-cu podrazumеvaju uvođеnjе u tеhnološki procеs prеradе vodе tеh-nologiju filtriranja vodе filtеrima sa aktivnim ugljеm, koji potpuno еlimini-šu uticaj algi.Time će sе omogućiti potpuno bеzbеdno korišćеnjе vodе iz akumulacijе „Vrutci“. Podsećanja radi, prva faza radova sa ukupnim ulaganjеm od 400 miliona dinara, od kojih jе 360 miliona obеzbеdilo Ministarstvo građеvinar-stva, saobraćaja i infrastrukturе, rеali-zovana jе u 2017. godini. Radovima izvеdеnim u prvoj fazi dobijеnе su značajno poboljšana tеhnološka linija prеradе vodе i sigurnost u snabdеva-nju grada vodom, a ugrađеna jе i naj-savrеmеnija oprеma za trеtman voda.

wNovi pogon Zopasa u KikindiU banatskoj fabrici za proizvodnju gre-jača u toku je izgradnja drugog pogo-na, a nju je u drugoj polovini marta obišla predsednica Vlade Srbije. Kako je saopšteno iz Vlade, tokom posete Ane Brnabić kikindskom Zopasu, reče-no je da će tamo biti zaposleno pri-bližno 1.000 radnika. Premijerka je istakla da je italijanska kompanija ‘’Zo-pas’’ primer investitora koji dobro po-sluje u Srbiji i kojem će Vlada pružiti svu neophodnu podršku u daljem ra-du. „Ovom posetom želim da odam priznanje napornom radu jer ova fa-brika zapošljava 530 radnika, a to je više nego što je bilo planirano kada je otvorena“, istakla je premijerka prili-kom posete fabrici.

eMagneti Marelli postaje Fiat PlasticFabrika Magneti Marelli PCMA od ma-ja će se zvati FIAT Plastik. Kako je pre-neo list „Danas“ firma koja u Kragujevcu proizvodi prednje i zadnje branike za fiat 500L od 1. maja postaje deo grupacije Fiat Chrysler Automobi-les (FCA), što je uslovilo i promenu imena. Magneti Marelli, inače, u Kra-gujevcu ima još dve fabrike - Magneti Marelli Automotive u kojoj samostal-no proizvodi auspuhe i Magneti Ma-relli PMC u kojoj sa firmom Adient izrađuje insturmente, te obloge vrata, gepeka i drugo.

tProkuplje dobilo novi pogon „Biz link“-aNekada veoma posećana banja u re-Jug Srbije dobio je sredinom marta novu fabriku. Reč je o novom pogonu fabrike „Biz link“ koja proizvodi ka-blovе za malе kućnе aparatе. Fabriku je svečano otvorio prеdsеdnik Srbijе Alеksandar Vučić zajedno sa izvršnim dirеktorom ovog holdinga Fеliksom Tеngom. Kako je saopšteno iz Pred-

sedništva, u fabrici ćе u narеdnе dvе do tri godinе, porеd postojеćih 350 radnika, posao dobiti još 500 radni-ka. Kako navode „Južne vesti“, iako postoji od 2013. godine, fabrika “Biz Link” je od nedavno preuzela ozbilj-nije investiranje u Prokuplju, pošto je otkupila ranije otvorenu fabriku Phi-lips-a. Kako je saopšteno, „Biz Link“ je osnovan 1996. godine sa sedištem u Americi i posluje u više zemalja, SAD, Japanu, Indiji, Irskoj, Kini, Meksiku, Slovačkoj

uU Novom Sadu otvo-ren razvojni centar KontinentalaTehnološka kompanija „Kontinental“ (Continental) svečano je otvorena u martu u Novom Sadu. Kako je saop-šteno na sajtu ovog grada, „vrpcu“ su tog 7. marta presekli, predsednik Srbi-je Aleksandar Vučić, predsednik Po-krajinske vlade Igoro Mirović, Novog Sada Miloš Vučević i ambasador Ne-mačke u Srbiji Aksel Ditman. Ovo je prva velika tehnološka investi-cija u Srbiji koja omogućava angažova-nje programera i drugih visoko stručnih kadrova i obezbeđuje znatno veća mesečna primanja. U narednim godinama, sudeći prema najavama, ova kompanija će kreirati 500 radnih mesta u Novom Sadu, uglavnom u oblasti softvera i sistemskog inženje-ringa.Kako je navedeno u saopštenju, po-slovna jedinica za enterijer (Interior Division) u „Kontinentalu“ već je an-gažovala 100 visoko specijalizovanih inženjera za različite projekte. Dve po-slovne jedinice, Karoserija i bezbed-nost i komercijalna vozila i Post-prodaja (Body & Security and Commercial Vehicles, Aftermarket), su počele da razvijaju proizvode i so-lucije u Novom Sadu.Direktor poslovne jedinice za karose-riju i bezbednost Andreas Volf rekao je da digitalizacija transformiše auto-mobilsku industriju i proizvode koje kompanija „Kontinental“ razvija, a da će inženjeri zaposleni u Novom Sadu biti deo globalnog tima od 5.000 inže-njera koji rade na razvijanju tehnologi-je.

h

Foto: pixabay.com

najvažnije privredne informacije na jednom mestu• Specijalizovani ekonomski portal ; • Tačne, pouzdane i objektivne informacije iz svih oblasti privrede i finansija; • Posebni tematski prilozi i specijalna izdanja;• Podrška u promovisanju vaših poslovnih ideja i aktivnosti

Vaš privredni.rs e-mail: [email protected], Tel: +381 11 3282-005https://privredni.rs

Documents

INVESTICIJE - privredni.rs · Kako je saopšteno iz Vlade Srbije, potpredsednik Vlade i ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović je najavila da se