1

,

.

.

, . . ,

, .

.

,

, :

N. Gregory Mankiw, , , , 2007.

. , , , , 2006.

. , . , . , . , ,

, ,

2005.

Michael C. Burda & Charles Wyplosz, , , - , 2004.

. , . . , , , , 2001.

. . , , , , 2008.

. , , , , 2003.

2

I

1.

oikonomia

. , , ,

.

: ?

? ? ?

-? , ()

, , .

.

, , ,...

()

(

, , , ...).

, .

.

,

.

,

.

, ,

.

,

:

1.) ?

2.) ?

3.) ?

. ,

3

. , ,

. ,

, ,

. ,

, ,

, , ,

, ,

, ,

,

. ,

.

, ,

, ,

, .

, :

.

, ,

.

, .

.

, , .

, , ,

( ).

,

.

, , .

,

,

(-

) .

4

, :

- , ,

, , ;

- .

,

,

, , ;

- , ,

.;

- .

, ;

- ,

;

-

,

,

;

- , ,

,

;

- , , ,

, ,

.

:

,

. ,

.

:

,

.

5

2.

.

-

,

,

.

.

.

, .

, ,

.

, , ,

, ,

. ,

, ,

.

: -

, . -

.

,

. ,

, ,

,

, .

, , ,

. ,

,

, .

mikros () oikonomia

,

. , (

) ,

, , ,

, , ,

.

6

. ,

,

, , ,

.

.

?

.

macros () oikonomia

,

. ,

, : ,

, , , , , ,

, , , ,

, , IS-LM ,

, , , .

,

. ,

-

, ,

.

,

, -

. ,

, .

, :

.

. , , .

.

: ,

. ,

, . - .

, ,

. ()

, ,

. ,

,

. .

7

. ,

, , . ,

.

,

-

,

, ,

.

?

:

-

.

, .

.

. ,

, .

.

. ,

.

. .

,

.

, ,

- ,

, : () , ()

, ()

, ()

(

),

.

8

3.

. ,

.

3.1. ,

.

,

, . ,

. , ,

.

: , ,

( ) ,

.

. ,

.

, , ...

, .

, , , .

.

,

, , ...

, . :

1. ;

2. , , ,

;

9

3. , .

.

, :

1. , , ...

2. , , ...

,

.

. , ,

, .

10

II

, o

. , ooja

.

, ,

.

1.

, ,

, , , .

.

. , a

.

. ,

, , , ,

...

. .

, ,

,

.

()

.

, . ,

, ,

.

.

.

. ,

11

, .

, .

.

, ,

.

.

. , ,

.

2.

,

. ,

,

.

, , .

. ,

?

, , ;

. ,

, ,

. , ,

.

. .

.

. . ,

. ,

,

. .

, ,

. , . ,

, ,

12

,

.

. NBA ,

,

.

3.

.

-, . . ,

24 ,

,

. ()

.

,

.

( )

. , ()

,

. , ,

,

() .

. , ,

.

,

.

.

( )

( , ).

.

,

.

13

, ,

.

4.

,

. ,

. , ,

, . , ,

,

. ,

,

.

,

,

. , , ,

. ,

, .

.

, ,

. ,

.

,

, -

( - , , )

.

.

, .

.

5.

, .

. .

.

. , ,

3.000 .

14

. , ,

,

, .

1498. ,

, .

,

, . 16.

,

. 16.

, 17. 18.

.

.

. ,

,

. Ford Toyota

. Dell Fujitsu

. ,

. - ,

, . , :

.

, .

,

. ,

. , ,

.

,

. , ,

.

.

, . .

, .

,

.

. ,

.

15

6. -

, , .

,

.

.

. ,

.

, . ,

.

. ,

,

.

1776. ,

:

,

.

.

.

.

,

. ,

, ,

.

,

,

.

: ,

.

, , . ,

.

, .

.

16

7.

.

,

.

,

.

-

,

.

.

.

,

.

.

,

. , .

,

. , , ,

,

. ,

.

, ,

.

.

,

.

,

. , , ,

.

.

, , .

,

.

.

.

17

8.

.

2000. 34.100 .

, 8.790 ,

800.

.

? .

,

.

,

; ,

. ,

.

. ,

:

? ,

,

.

9.

, ,

.

,

.

, .

.

. , ,

1.000% .

1923. ,

, . ,

1993.

1.134% . , ,

. -,

18

, ,

.

,

. : ?

, , ,

. ,

.

10.

, ,

(, .)

, .

.

, .

, ,

,

.

, .

, , .

, .

, ,

.

,

.

.

,

.

.

, ,

.

, ,

, ,

.

19

:

.

20

III

( )

, ,

, , ,

, .

1.

,

. , .

. ,

( ) ,

. ,

() , (

)

( 10% ).

, .

. : 1.)

; 2.) ; 3.)

. ,

,

.

1.1.

.

-, , .

, .

. .

, . , , ,

21

.

. ,

.

, .

. ,

, ,

, , ,

, .

1.2.

.

, -

. -

. -

, , . -

, ,

. , ,

, ,

.

- ? -

,

. , ,

- . .

-.

, - ,

. ,

-,

.

1.3.

.

. ,

. ,

. .

:

(, , ); ,

22

.

, .

. ,

.

,

, .

.

,

. .

,

.

.

.

2.

,

, ,

.

. ,

.

, . ,

, , ,

.

, ,

.

, .

2.1.

.

, : , ,

. .

.

23

2.1.1.

: 1) ; 2)

; 3) ; 4) ; 5)

, . .

. .

.

, .

,

, .

, , ,

.

. -,

,

, . know-how .

,

.

o -

,

, .

. : ,

, . .

.

.

, .

.

, ,

.

know-how-, ,

.

,

, .

, -

,

, .

. .

.

24

.

,

, .

.

,

, .

.

, ,

, .

, ,

, .

.

2.1.2.

,

.

/ . , ,

, , ,

, . ,

, , , .

25% ,

25% .

,

.

:

1. . .

,

, :

, , ,

.

, .

2. . , , , .

.

, .

.

, ,

25

,

. .

, , ,

, , . .

3. . , . .

.

,

.

.

, .

.

3.

,

.

, , .

, ,

. ,

. , ,

. , .

, .

.

.

. ,

.

.

, .

, .

.

3.1.

,

,

26

. .

,

. , ,

, ,

, ,

, , .

,

.

, , ,

.

, - ,

.

. : , , , ,

, , know-how.

, ( )

( ). -

,

, .

-

.

3.1.1.

,

(, , , , , )

, ,

.

. 1)

, 2) , 3) , 4)

, 5) .

.

.

.

.

, ().

.

. ,

. .

-.

27

, ,

, .

,

, .

.

,

,

. ,

e

, .

, , ,

, . ,

, 24

, 7 .

,

- ,

.

, ,

, : ,

, , ,

. ,

.

3.1.2.

.

. , ,

, know-how .

. , , , .

.

.

, .

,

.

.

. ,

28

,

.

3.2.

. ,

, , .

- , ,

.

- ,

.

,

, , .

.

-

, . -

: ,

, ,

, , ,

.

3.3.

,

,

, , . , ,

, , ,

. ,

, ,

. ,

,

, .

,

.

.

,

.

29

, ,

. . ,

. , ,

, , .

3.3.1.

, , ,

, , . ,

,

.

, , .

. :

, .

()

.

.

,

, .

, .

.

, .

?

.

. , ,

,

. , ,

.

()

.

, ,

.

, .

, ,

.

.

()

. ,

30

,

. ,

.

.

3.3.2.

: ,

, .

()

.

. ,

.

, , ,

, .

()

.

,

.

()

.

.

,

.

,

.

,

.

.

, ,

.

,

, ,

.

,

.

31

-

.

3.3.3.

. ,

, , ,

, ,

.

,

.

,

.

,

.

. ,

.

, . .

,

- ,

. - .

3.4.

? ()

. (,

, , , .) .

.

, . (

) ( ).

,

.

( )

.

,

.

32

,

.

,

. ,

.

, ,

. ,

.

,

.

3.5.

,

,

.

.

,

, ,

, .

, .

.

,

.

. ,

, .

,

,

.

3.6.

, . ,

:

33

1. 2. .

,

.

.

.

20%, .

. , 20%,

.

,

.

:

, . ,

.

3.6.1.

:

, ,

. ,

.

.

. ,

.

, ,

.

, , , ,

, , , .

.

. ,

,

,

.

,

.

34

, . ,

,

. , ,

,

. , ,

.

, , .

,

.

, .

10 20 .

. , .

( ).

, , ,

. ,

, ,

,

.

, , (price takers).

.

.

.

, ,

.

.

, , , .

. ,

. ,

, . ,

.

. ,

,

.

,

, , .

. ,

price takers .

35

3.6.2.

, . :

. , , :

; ;

.

3.6.3.

.

, .

,

. ,

. ,

,

.

.

, ,

.

, .

, . ,

,

. , ,

.

De Bers. De Bers

80% .

,

.

De Bers?

. ,

, De Bers

. , De Bers

36

. ,

, De Bers

.

De Bers . ,

. ,

? De Bersovih

.

,

, . ,

, ,

De Bersu .

3.6.4.

.

. ,

, .

, , .

.

, .

, ,

20 . , ,

.

.

.

.

,

.

,

. ,

.

3.6.5.

, ,

.

37

.

. ,

.

, .

,

.

,

.

,

.

, .

,

.

,

.

,

.

. ,

.

.

,

( )

. , . ,

.

. ,

,

. , ,

.

3.6.6.

.

.

.

. ,

: Vilson, Pen, Danlop Spalding.

.

.

? ,

38

.

,

.

.

. ,

, .

.

.

:

.

. ,

, , .

,

,

.

,

.

. ,

,

.

4.

, , .

.

, , . ,

,

. ,

. ,

. ,

.

.

.

, .

39

, , .

(

) ( ).

,

.

. ,

. ,

. ,

.

.

.

,

.

,

.

5. :

. , ,

. : ,

.

,

.

. ,

(

)

, .

, ,

, ,

.

, .

.

: ,

. , ,

. ,

() , .

40

, .

. ,

. ,

, , .

: .

: ,

, , , , ,

.

.

( ) .

, , , ,

. .

.

41

IV

: (GDP),

(GNP), (NDP), , ,

, , , ,

, , , ,

.

( ) ( )

. ()

, ()

.

, , ,

, , .

,

() .

, . .

, , .

,

. , (

) , .

.

1.

, .

, .

.

: , ,

.

42

.

: , , .

,

(

).

() : (),

, , .

: , ,

.

, .

.

2. ,

, .

.

:

1). .

.

.

,

, ,

. ,

.

10-12 ,

.

. ,

.

.

, . .

, . 5

43

,

.

Berns Michel -

XIX XX .

() .

.

, .

,

.

,

. (1) (2) ,

,

(3) (4)

. ,

, .

, ,

. , 1929 1933. ,

44

,

50% . 1929.

. ,

, , .

,

, .

.

. ,

.

Berns Michel .

. ,

,

. ,

, ;

.

. .

,

. ,

.

, , :

1. , , . ,

. ,

;

2. , ,

;

3. , , .

, j . , ;

4. . ,

( ) ().

, .

.

.

. , , ,

45

, , ,

.,

,

.

. , ,

. ,

. , ,

, . ,

. .

, . ,

, .

2.) .

() () ,

, ,

, .

, ?

.

: ,

.

,

. ,

.

, , ,

, , .

( )

: , , ,

,

.

.

, ,

. , ,

.

3.) .

.

,

. : (1) GDP; (2)

; (3) ; (4) .

46

, ,

,

.

.

,

.

.

, ,

. ,

,

. .

, . , 30 ,

, (

). , .

, , .

:

(1.) GDP-a (GROSS DOMESTIC PRODUCT

).

.

. GDP-a.

,

.

. ()

?

, .

.

GNP (GROSS NATIONAL PRODUCT).

je ,

.

(NDP)

. NDP je . .

(2). , .

.

, . , ,

,

47

. ,

,

.

, .

,

, .

, .

. ,

.

, .

16 , , , . ,

.

.

, , , ,

.

: (1) , (2) (3)

.

15 ,

. ,

, .

. a

,

.

, . , .

.

, .

, . , ,

,

, .

, ,

, . ,

.

,

. .

48

, .

, .

( ) (

). ,

.

.

,

.

.

. ,

. ,

.

.

, , 4-

6%, . ,

,

,

.

,

:

. .

.

,

.

, .

,

.

. .

,

, , .

, . , :

a) . ,

.

, .

49

) .

, ,

.

, ,

, , .

) .

, .

,

. , ,

.

,

.

. , , , ,

, .

.

, , .

,

.

. , .

.

.

, .

, , .

.

.

. .

2.1. (GDP)

GDP-. ( )

, . :

,

50

. . ,

. ,

, :

,

. ,

, .

,

(4-

6%).

2.2.

.

,

, . ,

,

.

.

, . ,

, .

.

.

, ,

, , .

.

, , ( ) .

, , . ,

.

, ,

10% 2%, 9%,

2%. , , ., .

51

.

.

, , ,

.

.

. ,

. .

,

.

.

,

,

. (

)

.

:

, ,

( ), (

).

52

,

.

3.

? .

Bil Gejts , :

. .

, , :

. ,

. ,

Microsoft, Bil Gejts,

, .

, .

,

.

, .

,

. , .

.

,

, .

, .

,

, .

3.1.

, .

.

,

. , ,

.

.

. ,

,

.

53

7. . ,

- , .

. .

7.

. denarius,

.

,

. .

, , ,

. , ,

.

,

. 20.

. ,

.

3.2.

. ,

.

, , , , , ,

, .

. , , .

. , ,

.

. ,

.

.

. . ,

2000 , 20 .

100 , 1/100 ,

.

, . ,

,

.

54

.

.

,

.

, ,

() .

, , ,

,

,

, .

,

.

- .

, .

,

, .

.

. 2003.

- ( )

, , .

- ,

. , ,

.

,

.

.

,

. .

,

.

, .

,

.

, . ,

. , ,

.

.

55

3.3.

,

:

1. . ,

, .

, . .

, .

, .

. .

. ,

,

. ,

,

. , ,

, .

, , fait . Fait

, .

,

, .

2. .

, : , , .

, , ,

.

, ,

.

3. . ,

, ,

, .

.

. , ,

, .

.

4. .

. : ,

( ).

56

3.4. -

.

.

.

. . :

(1) 1 - ;

(2) 2 ;

(3) 3 , ;

(4) 4 .

(1) 1 = + . .

( )

( ,

, , ,

) :

; ,

, .

(2) 2 = 1 + . .

. ,

. , ,

,

. , 2 :

( ,

), ( ),

( ).

(3) 3 ( ) = 2 + . 3 ,

1, 2

( )

, .

(4) 4 = 3 + . 3 -

.

.

57

3.5.

,

. ,

. ,

100 . , , 100 .

, .

, ,

.

. ,

. ,

, . ,

, .

.

, 100 .

, 100

.

, . ,

, .

.

. ?

,

.

,

, .

,

. ,

.

.

.

, .

, ,

,

.

100 ,

. ,

: 10 90 .

:

, 100 . ,

, .

58

, 100 ,

90 . (

) 190 . ,

, .

,

, ,

, .

,

. , ,

. , ,

.

,

, .

3.5.1.

.

90

.

90 . 10

, 9 ,

81 . 81 .

81 ,

10 , 8,1 , 72,90 .

, ,

.

,

.

, 100 1000 .

. , 100 1000 , 10. ,

. R

, 1/R .

, R=1/10, 10.

. 1000 ,

1/10 (10 ) 100

. :

100 , 1000

.

.

59

, ,

.

. ,

.

, , ,

.

.

3.5.2.

.

,

.

, .

,

.

:

1. 2. 3.

(1) .

, .

.

.

.

1 .

,

.

:

.

,

(, , ). ,

, .

, .

. ,

( ).

60

. ,

, .

(2) . .

.

.

,

; , ,

. , ,

, .

,

. , ,

, .

, ,

, .

(3) . , . .

.

. ,

,

.

.

. ,

, , ,

. , ,

.

3.6.

,

. - ,

,

( ).

,

.

:

61

=

, V = P ; ; V

, ( );

,

; P (price) ,

.

:

= ;

V = Y P ; Y P ,

,

. V .

4.

?

, ,

. , ,

. .

.

. .

, , ,

.

.

4.1.

.

,

.

.

5 80 .

? .

. , ,

, , .

62

, je ,

.

.

. ,

.

.

,

.

4.2. ,

? ,

, : .

, . ,

.

,

. ,

. ,

,

.

,

. .

, ,

.

, ,

.

, : .

. , ,

. ,

( ) .

? .

. ,

.

,

63

, .

,

,

. ,

.

4.3.

, , ,

,

( , ,

).

? ?

:

.

,

, 1 2. ,

. ,

64

( ) ( ) , .

. , , 1

, ,

.

4.4.

. ,

:

(1) . . , .

(2) , 20, 100 200 % . , .

(3) . , . .

4.5.

,

? ,

.

. ,

,

. ,

. ,

.

,

. ,

, .

. , , ,

. ,

.

65

4.6.

,

, .

.

,

.

, ,

.

.

.

.

, 7% ,

3% , 4%

.

.

, .

. ,

,

. , .

,

. , ,

.

, (1867 - 1947),

.

. ,

.

5.

a

,

.

.

, .

.

66

. ,

.

?

5.1. ,

. : ,

, .

.

, .

.

. ,

, ,

. .

. ,

. , , ,

, ,

.

. , , , .

, .

, .

:

1. , ; 2. (, ) 3.

. ,

:

1. .

.

. , .

,

67

,

.

2. . . ,

.

(

, )

(

),

.

.

3. .

, , .

. , (

), , , a

. ,

.

4. . ,

.

,

.

5.2. ,

a

. ( , , ,

, .) (, .)

( ).

, .

:

.

, .

. , , .

,

.

. .

68

, .

.

.

.

. .

. ,

,

, .

. ,

(),

, . (),

, .

5.3. :

. ,

, .

200 .

. 50 ,

. ,

,

.

, . .

.

.

.

, ( ).

.

.

.

69

, :

. ,

. .

, .

. ,

, .

.

, .

, , - , ,

.

, .

, , ,

.

.

.

, .

. ,

.

70

5.4. :

.

. ,

, . ,

. , , ,

. ,

,

. :

, ,

, , .

.

.

, .

, .

. , ,

, .

71

:

. , .

,

.

:

. ,

, .

. ,

.

. ,

, .

.

,

.

5.5.

.

.

. ,

.

,

.

. ,

,

. :

.

.

. .

, .

.

72

,

, . .

.

.

,

, .

, , .

,

. ,

.

,

. ,

, . ,

:

.

,

. , .

, , ,

.

, , , ,

73

.

. .

,

, . .

6.

. ,

.

, .

. ,

.

, . ,

, .

, .

,

, .

.

, .

, :

74

.

.

,

.

. ,

,

.

6.1.

() .

. ,

.

?

, (

Y) (), (I),

(G), (NX):

Y = C + I + G + NX

. ,

.

: . , ,

. , ,

. , .

, .

.

: . . ,

, .

. ,

,

.

,

, .

: . ( )

75

. , , ,

, . ,

, .

. ,

( ),

, . .

6.2.

(AD Aggregate, Demanding)

. , ,

. ,

.

.

, ,

.

, (. ). ,

, , .

76

, , .

.

.

,

. ,

.

,

.

, , .

.

. ,

,

, . ,

,

, .

.

. ,

, .

. ,

77

,

, .

6.3.

()

( ) , , .

, ,

. ,

, , .

? ,

( ), ,

,

.

-,

, . , , , ,

, , .

.

78

?

,

,

. , ,

, . ,

(

),

.

,

.

,

, .

,

. , ,

,

.

,

, .

() , .

. ()

( )

(. ).

79

,

. ,

,

. ,

,

. ,

,

,

.

, . ,

, . .

: ,

, .

6.4. (

Aggregate, Supplying)

.

.

,

,

. (.

) ,

.

.

, . .

. , ,

.

.

. (

) : ,

, ,

.

80

6.5.

(-AD )

.

.

.

1) D .

, ,

, , ,

.

2) .

.

3) . ,

. .

: ,

.

.

81

.

Y i P.

6.6. : IS LM

LM. LM

. LM (

) .

. , ,

.

, .

. , .

LM . LM - .

LM, ()

. , , .

, . LM

. LM ,

LM .

82

IS . IS

() .

. IS . . ,

IS

, IS

.

IS . ,

, ,

. ,

. IS

, .

, . IS

. IS

, , IS .

6.7. IS LM

LM

. IS .

. IS LM

. LM

83

. IS

, .

r1, Y1

, .

Y1 ,

r2. r1 r*.

, .

: r2 Y2,

D. , (Dm >

Sm). r2 r*,

, ,

a .

HARTIJE OD VREDNOSTI (HOV)

1. TA SU HOV? Prenosivi dokument odreenog izdavaoca koji svom zakonitim imaocu daje odreena prava regulisana zakonom i odlukom izdavaoca o njenom izdavanju. Moe biti u materijalnoj formi (tampana hov) i u nematerijalnoj formi (elektronski zapis). Hov na ime su takvi vrednosni papiri na kojima ne naznaeno ime vlasnika i koje se, kao takve, mogu prenositi samo putem indosamenta overenog prenosa.

2. TA SU AKCIJE? Vrednosni papir izdat u seriji koja se odnosi na deo osnovnog kapitala odreenog akcionarskog drutva, i kao takav, omoguava suvlasnitvo nad njim. Uee akcionara u suvlasnitvu nad jednim skcionarskim drutvom odreeno je brojem akcija tog akcionarskog drutva koje taj akcionar poseduje.

Vlasnitvo nad akcijama se stie na dva naina: (1) dobijanjem akcija bez naknade u procesu privatizacije preduzea i (2) njihovom novanom kupovinom odnosno ispunjenjem kupovnih obaveza u stvarima ili pravima koje se mogu novano izraziti.

Akcije su predmet kupovine na organizovanom tritu kapitala.

Ovaj vrednosni papir kod nas regulie Zakon o tritu hov i drugih finansijskih instrumenata.

3. HOMOGENIZACIJA AKCIJA Da bi se omoguilo uvoenje u proces trgovanja akcija jednog akcionarskog drutva, koje imaju razliite nominalne vrednosti, neophodno je izvriti njihovu homogenizaciju odnosno sprovesti aktivnost pretvaranja svih akcija, iste vrste i klase, sa razliitim nominalnim vrednostima u druge akcije koje e imati jednu nominalnu vrednost.

4. TA SU OBVEZNICE?

Dunika (zajmovna) HoV izdata u seriji kojom se njen izdavalac obavezuje da e licu koje je naznaeno na njoj ili njenom donosiocu, o roku dospea, isplatiti iznos pozajmljene glavnice uveane za vrednost obraunate kamate za odreeni vremenski period. Ona, dakle, predstavlja priznanje njenog izdavaoca da prema vlasniku obveznice ima odreeni novani dug. Vlasnitvo nad obveznicama se stie ispunjavanjem obaveza u novcu.

Obveznice mogu izdavati preduzea, banke, drava, optine predmet su trgovine na organizovanom tritu kapitala.

5. ZATO PREDUZEA IZDAJU AKCIJE I OBVEZNICE? Da bi preduzee stvorilo osnovu za poveanje svoje dobiti, ono, u nedostatku sopstvenih sredstava za modernizaciju ili proirenje proizvodnje ili izgradnju novih fabrika, izdaje akcije i/ili obveznice i time prikupljaju slobodan novac ili kapital od onih koji ga imaju vie nego ti im je trenutno potrebno, a ele da ga privremeno investiraju.

6. U EMU SE RAZLIKUJU AKCIJE OD OBVEZNICA? Najznaajnije razlike izmeu akcija i obveznica se odnose na sledee:

- Zakoniti imaoci akcija su suvlasnici preduzea dok su zakoniti imaoci obveznica njegovi kreditori

- Akcije nemaju, a obveznice imaju rok dospea, - Dividenda, kao prihod od akcija, predstavlja pravnu a kamata, kao prihod od

obveznica, ugovorenu obavezu. Pravna obaveza podrazumeva da se odluka o isplati dividende prethodno mora doneti i objeviti a da se kamata, u skladu sa ugovorom mora o roku isplatiti, u suprotnom sledi njena prinudna naplata,

- Iznos dividende koji e biti isplaen nije unapred poznat ve zavisi od ostvarenih poslovnih rezultata preduzea, dok je iznos kamate ugovorom preciziran, unapred poznat,

- Dok upravljanje preduzeem i njegova kontrola predstavlja jedno od osnovnih prava akcionara, to pravo nemaju vlasnici obveznica,

- U sluaju likvidacije ili steaja preduzea vlasnici obveznica imaju prednost u odnosu na akcionare u naplati svojuh potraivanja iz likvidacione odnosno steajne mase.

7. TA SU AKCIJE BEZ NAKNADE BESPLATNE AKCIJE? Akcije koje se odnose na 30% odnosno 15% drutvenog kapitala preduzea, koje se aukcijsku odnosno tenderski privatizuju i koje se po pravu zaposlenih (sadanjih ili bivih, ako i penzionera, u matinom ili zavisnom preduzeu) na osnovu njihove svake pune godine radnog staa u preduzeu koje se privatizuje (maksimalno 35 godina), besplatno (bez naknade) prenose na njih.

Javni poziv kojim preduzee koje se privatizuje obavetava svoje zaposlene kada, gde i kako mogu da izvre upis besplatnih akcija, ono mora da objavi u jednom dnevnom listu, Slubenom glasniku RS i na svojoj oglasnoj tabli.

Pravo na besplatne akcije ne mogu ostvariti zaposleni ija preduzee se nalaze u procesu restrukturiranja.

8. TA JE TO DEMATERIJALIZACIJA AKCIJA? Izdavanje akcija u elektronskoj formi kao elektronski zapis umesto u materijalnom smislu kao tampani vrednosni papir.

9. DA LI JE POTREBNO IZVRITI REGISTRACIJU AKCIJA KOJE NEKO POSEDUJE U CR I ZATO?

U skladu sa Zakonom o tritu hov i drugih finansijskih instrumenata, prava akcionara nastaju u trenutku upisa tih akcija na njihov raun koji se vodi u CR. To ukazuje da je akcionar potpuno zatien i da u potpunosti moe da ostvaruje svoja prava tek poto je otvorio svoj raun hov i nakon to su njegove akcije upisane na njegov otvoreni raun.

10. KAKO SE MOE OTVORITI RAUN U CR? Akcionar kao izdavalac akcija ne moe direktno da otvori raun hov u CR. To za njega moe uraditi jedan od oko 100 lanova CR iji se spisak nalazi na veb sajtu: www.crhov.rs. Zahtev za upis akcija u CR moe podneti svaki zainteresovani akcionar, s tim to pre toga mora zakljuiti ugovor sa lanom CR, koji e za njega otvoriti raun. Pored zakljuenja ugovora sa lanom CR, zainteresovani akcionar mora mu dostaviti linu kartu ili neku drugu identifikacionu ispravu, iz koje lan CR unosi potrebne informacije u bazu podataka CR i otvara raun akcionaru.

PROCENA VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEA I CENA AKCIJA

Jedini pravi nain da se utvrdi vrednost preduzea je trite. Njegova dananja vrednost nije ona po kojoj je ono kupljeno ili ona koliko je u njega uloeno, ve ona po kojoj se ono moe prodati.

1. TA JE KAPITAL PREDUZEA? Kapital preduzea predstavlja obraunsku kategoriju koja se dobija kao razlika izmeu vrednosti imovine preduzea (objekti, oprema, obrtna sredstva) s jedne i obaveza preduzea (prema dobavljaima, dravi, zaposlenima, bankama) s druge strane.

2. KO JE ODGOVORAN ZA PROCENU VREDNOSTI KAPITALA? KO VERIFIKUJE PROCENJENU VREDNOST KAPITALA?

Savetnik, koji je izabran da pripremi privatizacionu dokumentaciju, izmeu ostalog izrauje i Izvetaj o proceni vrednosti kapitala preduzea koje se privatizuje, a koji verifikuje i za svoje potrebe koristi Agencija za privatizaciju.

iroko rasprostranjeno uverenje u istonoevropskom zemljama o vrlo visokoj vrednosti imovine koju poseduju i sigurnoj navali domaih i stranih investitora na nju, nametnulo je obavezu verifikacije procenjene vrednosti preduzea od strane nadlenih dravnih agencija.

Takvim pristupom, drave su elele da spree obezvreivanje dravne (drutvene) imovine i njenu rasprodaju. Posledica ovakvog pristupa bila je da su pojedine tranzicione zemlje imale izuzetno precenjena preduzea koja nisu nalazila kupca. U tom smislu primer Istone Nemake svakako je najkarakteristiniji. U ovom pristupu ni naa zemlja nije predstavljala izuzetak, uzmimo na primer samo Zastavu ili Kristal iz Zajeara.

3. TA SU OSNOVNA, DONJA I GORNJA GRANINA KORIGOVANA KNJIGOVODSTVENA VREDNOST (KKV)?

Osnovna korigovana vrednost je vrednost dobijena primenom metoda korigovane knjigovodstvene vrednosti tako to je od vrednosti ukupne imovine preduzea oduzeta vrednost njegovog gubitka i ukupnih obaveza (obaveze, odloeni revalorizacioni dobitak, dugorona rezervisanja i PVR)

U odnosu na ovako dobijenu osnovu KKV kapitala utvruje se donja i gornja granina vrednost kapitala to ini njegov raspon vrednosti. Primenom ovog metoda donja granina vrednost kapitala utvruje se u iznosu od 0,5 osnovne vrednosti KKV kapitala, dok je gornja granina vrednost kapitala jednaka njegovoj osnovnoj KKV.

U sluaju kada je KKV kapitala preduzea koje se privatizuje negativna, procena vrednosti kapitala moe se vriti metodama diskontovanja novanih tokova i likvidacione vrednosti.

4. TA JE OSNOVNA, DONJA I GORNJA GRANINA VREDNOST DISKONTOVANJA NOVANIH TOKOVA (DNT) ?

Metod diskontovanja novanih tokova je jedan od metoda koji pripada prinosnom konceptu, a ija se sutina svodi na to da je vrednost kapitala preduzea jednaka sadanjoj vrednosti njegovih buduih rezultata. Vrednost tih buduih rezultata preduzea (realan novani tok posle servisiranja dugova za projektovani period od 5 ili vie godina i procenjena vrednost neto novanog toka u rezidualnom periodu) diskontuje se (svodi se) na njihovu sadanju vrednost. Diskontovanje buduih rezultata preduzea na njihovu sadanju vrednost vri se diskontnom stopom koja predstavlja cenu sopstvenog kapitala preduzea.

Kao i kod metoda KKV i ovde postoji osnovna, donja i gornja granina DNT vrednost. Osnovna DNT vrednost jednaka je zbiru sadanjih vrednosti: neto novanog toka iz perioda za koji je vrena projekcija budueg poslovanja preduzea i neto novanog toka u rezidualnom periodu, dok je donja granica DNT vrednost utvruje primenom poveane diskontne stope za 5% a gornja smanjene stope za 5% u odnosu na diskontnu stopu primenjenu kod obrauna osnovne DNT vrednosti.

5. TA JE LIKVIDACIONA VREDNOST KAPITALA PREDUZEA? Polazei od pretpostavke redovne likvidacije koja podrazumeva prestanak rada preduzea i pojedinanu prodaju njegove imovine po cenama koje se formiraju u zavisnosti od uslova na tritu, likvidaciona vrednost predstavlja vrednost dobijenu tako to je od likvidacione vrednosti imovine preduzea oduzeta vrednost njegovih obaveza uveanih za trokove postupka redovne likvidacije.

6. KOLIKA JE POETNA PRODAJNA CENA KAPITALA KOD AUKCIJSKE, A KOLIKA KOD TENDERSKE PRIVATIZACIJE?

Za preduzea ijih se 70% drutvenog kapitala prodaje aukcijskom metodom poetna cena u prvoj aukciji iznosi 20% od gornje granice raspona vrednosti kapitala. U sluaju kada je prva aukcija neuspela, poetna cena u drugoj aukciji iznosi 20% od donje granice raspona vrednosti kapitala.

Prodaja drutvenog kapitala preduzea tenderskom metodom ne predvia utvrivanje poetne prodajne cene, to znai da ponuena cena od strane uesnika na tenderu za predmetni kapital koji se prodaje moe iznositi 1 evro ili vie.

7. TA SU OBRAUNSKE AKCIJE I KOJA JE NJIHOVA VREDNOST? Predstavljaju obraunsku dogovornu kategoriju u kojoj se iskazuje drutveni kapital. Kao takve, ove akcije kroz koje se iskazivao drutveni kapital nisu HoV i sa njima se ne moe trgovati na berzi.

8. KOJE VREDNOSTI AKCIJA RAZLIKUJEMO? Kod akcija razlikujemo sledee vrednosti: nominalnu, knjigovodstvenu, korigovanu knjigovodstvenu i trinu vrednost.

Nominalna vrednost akcija je stalna (nepromenljiva) vrednost koja je iskazana na samoj akciji. Utvruje se tako to se u trenutku izdavanja akcija ukupna vrednost emitovanih akcija deli sa brojem emitovanih akcija. Imajui u vidu da jedna akcija uvek ima isto uee u akcionarskom kapitalu preduzea, od broja akcija koje poseduje akcionar zavisie i veliina njegovog uea u upravljanja preduzeem i dobiti preduzea. Nominalna vrednost preduzea je jedino u trenutku izdavanja akcija jednaka njenoj knjigovodstvenoj vrednosti.

Za razliku od nominalne koja ima stalnu vrednost, knjigovodstvena vrednost akcija je periodino promenljiva i ona je u praksi obino via od nominalne. Kao raunska kategorija koja se dobija podelom knjigovodstvene vrednosti akcionarskog kapitala (predstavljen zbirom nominalne vrednosti emitovanih akcija, kapitalnog vika i zadranog profita) i brojem emitovanih akcija, razumljivo je da se sa menjanjem svakog od gore navedenih elemenata akcijskog kapitala dolazi i do promene knjigovodstvene vrednosti akcija.

Da bi sagledali kako poslovanje sa gubitkom utie na knjigovodstvenu vrednost akcija utvruje se korigovana knjigovodstvena vrednost akcija tako to se ukupna imovina preduzea umanjuje za iznos gubitka i iznos ukupnih obaveza i deli sa brojem njegovih izdatih akcija.

Akcionari jednog preduzea najvie su zainteresovani za trinu vrednost akcija. Ona je izraena cenom koja se formira njenim trgovanjem na organizovanom tritu, sueljavanjem ponude te akcije i tranje za njom, a na koje u velikoj meri utiu uspenost poslovanja samog preduzea i opta privredna kretanja. Trina cena jedne akcije je ostvarena cena u njenoj poslednjoj kupoprodajnoj transakciji.

Signal za zabrinutost akcionara se aktivira kada trina cena akcije padne ispod njene knjigovodstvene vrednosti.

9. KUPOVNA I PRODAJNA CENA AKCIJA Kupovna cena akcije je najvia cena, koju je kupac spreman da plati za odreenu akciju u datom trenutku.

Prodajna cena akcije je najnia cena po kojoj je prodavac spreman da izvri prodaju odreene akcije u datom trenutku

10. KOJU CENU ZA SVOJE AKCIJE OEKUJE AKCIONAR KOJI IZDA BROKERU PRODAJNI/KUPOVNI NALOG PO TRINOJ CENI?

Kada akcionar izda svom brokeru prodajni/kupovni nalog po trinoj ceni, to znai da mu je naloio da proda odnosno da kupi, nalogom tano definisanu koliinu odreene akcije, po najboljoj moguoj ceni, koja vai u trenutku kada nalog stigne do pulta za trgovanje.

IZDAVANJE AKCIJA; POSREDOVANJE; TRGOVANJE; INVESTIRANJE

1. KO JE EMITENT ILI IZDAVALAC AKCIJA?

Izdavalac ili emitent akcija je pravno lice koje namerava da uputi, odnosno koje upuuje javnu ponudu u postupku izdavanja akcija, kao i lice koje je izdalo akcije. Izdavalac akcija moe imati status javnog i zatvorenog drutva.

Javno drutvo je pravno lice koje je akcije izdalo javnom ponudom na organizovanom tritu, nad ijim poslovanjem u vezi sa akcijama nadzor vri Komisija za hov i koje je obavezno da obavetava javnost o svom poslovanju u skladu sa Zakonom o tritu hov i drugih finansijskih instrumenata.

Zatvoreno drutvo je pravno lice koje akcije nije izdalo javnom ponudom na osnovu prospekta za distribuciju akcija.

2. POSREDNIK / BROKERSKO DILERSKO DRUTVO / BROKER / AGENT EMITENTA

Lice koje posreduje u trgovini bilo kojom vrstom roba nazivamo posrednikom. Berzanski posrednici su lica ovlaena za sklapanje poslova na berzama. Razlikujemo one dilerskog tipa, koji rade u svoje ime i za svoj raun i svoju zaradu ostvaruju kroz realizovanu razliku u ceni, i one brokerskog tipa koji kao agenti zastupaju interese svojih klijenata na berzi (brokeri) i za to naplauju svoju proviziju.

Brokersko dilersko drutvo je pravno lice koje ima dozvolu od Komisije za hov za obavljanje delatnosti Brokersko dilerskog drutva u skladu sa Zakonom o tritu hov i drugih finansijskih instrumenata.

Oni koji po nalozima investitora prodaju i kupuju hov nazivaju se brokeri. Broker koji u brokerskoj kui prima naloge za kupovinu i prodaju naziva se registrovani predstavnik, dok se broker u sali za trgovanje koji izvrava naloge naziva broker na parketu.

Brokerom berze smatra se lice zaposleno na berzi koje prikuplja, sortira i uparuje naloge za trgovanje koje ispostavljaju berzanski posrednici.

Agent izdavaoca akcije je pravno lice koje na osnovu Ugovora sa izdavaocem akcija, u njegovo ime i raun obavlja administrativne poslove u vezi sa knjigom akcija i priprema trgovanje akcijama izdavaoca na finansijskoj berzi.

3. INVESTIRANJE I INVESTITORI Pod investiranjem se podrazumeva aktivnost ulaganja u kupovinu odreene imovine (npr. hov) dok lice koje ulae novana sredstva u npr. kupovinu akcija sa ciljem da ostvari

dobit njihovom prodajom po ceni vioj od one za koju ih je kupilo, nazivamo investitor,. Lice koje poseduje akcije nazivamo u investitor i akcionar.

4. PROFESIONALNI INVESTITORI / INVESTICIONI FONDOVI / DRUTVO ZA UPRAVLJANJE

Profesionalni investitor je pravno lice koje, zbog vrste delatnosti i raspoloivog strunog profesionalnog kadra, moe da proceni efekte budue investicije u akcije ili druge fon. instrumente. najznaajnijim profesionalnim investitorima smatraju se banke, osiguravajua drutva, investicioni fondovi, penzioni fondovi.

Investicioni fondovi predstavljaju instituciju kolektivnog investiranja u okviru koje se prikupljaju novana sredstva od irokog kruga, najee malih investitora, a zatim ulau u razliite vrste imovine sa ciljem ostvarivanja prihoda i smanjenja rizika ulaganja.

Drutvo za upravljanje investicionim fondovima jeste pravno drutvo koje organizuje, osniva i upravlja s jednim ili vie investicionih fondova.

5. TA JE BERZA? Organizuje trgovanje, a sama ne trguje, obezbeuje kriterijume ulaska i pravila trgovanja koje moraju da ispune ovlaeni uesnici u trgovanju, uspostavlja informatiki podran sistem trgovanja, obavlja kontrolu potovanja pravila i ispunjenja propisanih kriterijuma i o rezultatima trgovanja obavetava javnost.

6. TA JE TO PREDUZEE NA LISTINGU? Preduzee ije su akcije prihvaene na A listingu berze odnosno koje se kotiraju na berzi i kojima se trguje na toj berzi.

7. KADA NEKO POSTANE AKCIONAR, KAKO MOE DA DOLAZI DO INFORMACIJA O PREDUZEU IJE AKCIJE POSEDUJE I UOPTE O HOV DRUGIH IZDAVAOCA?

Kada postanete akcionar, poinjete da pratite kretanje cena vaih akcija, bilo zbog toga to elite da ih u povoljnom trenutku prodate, bilo zato to se moete nai u situaciji da na to budete prinueni. Zbog toga je bitno da budete dobro i pravovremeno informisani. Razliiti su izvori informisanja. To mogu biti finansijski servisi videih novinskih kua, specijalizovani ekonomski asopisi, tampani i elektronski mediji. Osnovne informacije o cenama akcija, moete dobiti pratei berzanske izvetaje na osnovu kojih moete biti upueni u njihovo kretanje.

Ukoliko vam to materijalne mogunosti dozvoljavaju do brojnih informacija moete doi korienjem posebnih veb sajtova na internetu. Pr. Veb sajt Beogradske berze

www.belex.rs na kojem se mogu nai i prospekti kompanija ijim se akcijama trguje, moe biti od velike pomoi prilikom odluivanja za kupovinu odnosno prodaju akcija odreenog preduzea.

8. TA JE POTREBNO DA NEKO URADI DA BI MOGAO DA PRODA AKCIJE KOJE POSEDUJE?

Imajui u vidu da su akcije, vrednosni papir, koje svom vlasniku daju odreena prava meu kojima je prinos od ulaganja u akcije jedno od najbitnijih, akcionar se moe opredeliti umesto da proda svoje akcije da ih zadri u svom posedu. Meutim, ako se akcionar odlui da otui svoje akcije, mora znati ta je potrebno da prethodno uradi da bi te svoje namere mogao da ostvari bilo na BB bilo prodajom kroz proceduru javnog preuzimanja zainteresovanim ponuau.

Razumljivo je da e mu najveu pomo pruiti broker kojeg bi angaovao da za njega obavi eljenu transakciju. U tom smisli neophodno je da sa brokerskom kuom za koju se opredelio zakljui Ugovor o obavljanju poslova posredovanja. Pre nego to izda nalog brokeru za prodaju akcija, akcionar bi od svog brokera trebalo da dobije: informaciju o kretanju cena predmeta akcije u prethodnom periodu, oekivanu okvirnu cenu za datu akciju, informaciju o trokovima transakcije kao i budue poreske obaveze, informaciju o potvrenom vlasnitvu u CR na d akcijama za koje se izdaje prodajni nalog, kao i informaciju u kom roku e mu biti preneta sredstva na raun po osnovu akcija koje su bile predmet transakcije.

9. KOJI PREDUSLOVI MORAJU DA BUDU ISPUNJENI DA BI SE AKCIJAMA NEKOG PREDUZEA EMITENTA TRGOVALO NA BB?

Zapoinjanje trgovanja na BB podrazumeva da je registrovano preduzee prethodno angaovalo agenta izdavaoca (preduzea) koji obavlja razliite administrativne poslove u vezi sa postojanjem i trgovinom akcijama, kao to su voenje knjige akcija, saradnja sa CR, Komisijom za hov, BB a ponekad i AF.

Trgovanje akcijama izdavaoca ne moe biti zakazano na BB sve dok njegov agent ili AF ne dostave BB zahtev za zakazivanje trgovanja sa svom prateom dokumentacijom. Izdavalac akcija je duan da, u roku od sedam dana od dana prijema reenja o odobrenju izdavanja akcija, CR podnese zahtev za otvaranje emisionog rauna i upis akcija u taj registar.

Izdavalac akcija koje se izdaju javnom ponudom duan je da, u roku od 3 dana od dana upisa akcija u CR i otvaranja emisionog rauna podnese zahtev za prijem na listing berze ili zahtev za prijem na slobodno berzansko trite. Ako izdavalac ispunjava uslove za prijem na listing berze propisane pravilnikom o listingu i kotacije berze berza je duna da, u roku od 7 dana od dana prijema zahteva, primi na listing akcije izdavaoca. U suprotnom (ili ako je podneo zahtev za prijem na slobodno berzansko trite) berza je

duna da, u roku od 7 dana od dana prijema zahteva, akcije izdavaoca ukljui na slobodno berzanski trite.

10. DA LI JE NEOPHODNO DA DIREKTOR PREDUZEA KOJE JE IZDALO AKCIJE POTPIE PROSPEKT DA BI SE AKCIJAMA MOGLO TRGOVATI NA BB?

Trgovanje akcijama bez prospekta je predvieno Zakonom o Akcijskom fondu tako to akcionari sa ueem veim od 10% imaju pravo da zahtevaju ukljuenje akcija na berzansko trgovanje i u sluaju izostanka saglasnosti i saradnje rukovidioca preduzea.

Ako preduzee izdavaoc akcija i odgovorno lice u njemu na osnovu pisanog zahteva inicijative akcionara preduzea koji imaju najmanje 10% osnovnog kapitala izdavaoca, u roku od 7 dana od prijema zahteva, ne obezbede uslove za trgovanje akcijama na berzi (to podrazumeva izmeu ostalog i dostavljanje prospekta izdavaoca), trgovina akcijama se odvija na berzi bez prospekta. Ovo delo Zakon tretira kao krivino, za koje je odgovornom licu u preduzeu zapreena zatvorska kazna od 3 meseca do 5 godina i novana kazna do 800.000 dinara.

PRAVA AKCIONARA

1. KO JE AKCIONAR I KOJA PRAVA IMAJU AKCIONARI PO OSNOVU VLASNITVA NAD AKCIJAMA?

Akcionar je vlasnik akcija odreenog preduzea, koje je stekao besplatno ili njihovom kupovinom. Akcionari se u odnosu prema preduzeu u treim licima smatra lice koje je upisano u CR u skladu sa zakonom. Stiui obine akcije, akcionari stiu i prava koja proizilaze iz vlasnitva nad njima i neodvojiva su od njih. Osnovna prava akcionara odnose se na:

- Pravo na sigurne metode registracije vlasnitva, - Prodaju ili prenos akcija - Pravo na uee u upravljanju preduzeem - Pravo na uee u dobiti preduzea - Pravo na redovno i blagovremeno informisanje o preduzeu - Pravo na uee u imovini preduzea u sluaju likvidacije - Pravo preeg upisa novoizdatih akcija.

Prava zakonitih imalaca akcija iz samih akcija nastaju upisom akcija na njihov raun koji se vodi u CR.

2. PRAVO NA UEE U UPRAVLJANJU Pravo akcionara na upravljanje direktno zavisi od visine uloga akcionara u akcijskom kapitalu preduzea. Vei broj obinih akcija od uk broja izdatih akcija u posedu jednog akcionara povlai njegovo vee u upravljanju i obrnuto.

S obzirom da se ovo pravo akcionara zasniva na njegovom zakonitom vlasnitvu nad akcijama, prodajom akcija i pravo upravljanja prenosi se na novog akcionara.

3. PRAVO AKCIONARA NA UEE U DOBITI Sve to je navedeno kao pravo akconara na uee u upravljanju vai i kod njegovog prava na uee u dobiti preduzea.

4. PRAVO AKCIONARA NA OBAVETENOST Pravo svakog akcionara na osnovu vlasnitva nad akcijama a koje nije srazmerno broju obinih akcija koje taj akcionar poseduje, odnosi se na pravo na periodinu i stalnu obavetenost o poslovanju, statusu i poslovnim rezultatima preduzea,

Preduzee je duno da svoje akcionare informie o svom poslovanju i finansijskom stanju i da im uini dostupnim informacije i dokumenta saglasno nadlenom zakonu, osnivakom aktu ili statutu.

U sluaju da nadleni organ ili odgovorno lice preduzea ne ispuni ovu navedenu obavezu, ono odgovara za tetu koja je time prouzrokovana akcionarima preduzea. Preduzee moe odrediti da lice koje zahteva pristup dokumentima i informacijama mora prethodno da se identifikuje i dokae status akcionara pre obezbeivanja traenih informacija. 5. PRAVO AKCIONARA NA IMOVINU Pravo akcionara na imovinu odnosi se na situaciju kada likvidacioni upravnik raspodeljuje akcionarima preduzea u likvidaciji, imovinu koja preostaje posle izmirenja poverioca po prioritetu, srazmerno ueu svakog akcionara u ukupnom kapitali preduzea.

6. PRAVO AKCIONARA NA PREI UPIS NOVOIZDATIH AKCIJA Akcionar ima pravo preeg upisa akcija iz novih emisija, srazmerno svom ueu u ukupnom akcijskom kapitalu preduzea, u momentu izdavanja. Ovo svoje pravo akcionari ostvaruju u skladu sa aktom o osnivanju preduzea, njegovim statutom ili odlukom njegovog upravnog odbora.

Pravo preeg upisa moe se ograniiti ili ukinuti osnivakim aktom preduzea njegovim statutom ili odlukom skuptine na predlog njegovog upravnog odbora. Upravni odbor je u obavezi da podnese skuptini preduzea pisano obrazloenje za ogranienje ili ukidanje ovog prava. Odluka skuptine preduzea o ukidanju ili ogranienju ovog prava mora se registrovati i objaviti shodno nadlenom zakonu.

Paralelno da ovim pravom ukazujemo na postojanje prava pree kupovine izdatih akcija od strane postojeih akcionara, srazmerno svom ueu u ukupnom akcionarskom kapitalu preduzea, koje se ustanovljava Odlukom o izdavanju akcija.

7. PRAVO AKCIONARA NA ZASTUPANJE Skuptinu preduzea ine njegovi akcionari. Svaki akcionar koji poseduje obine akcije, u skladu sa statutom preduzea, lino ili preko pomonika ima pravo uestvovanja u radu skiptine preduzea. Zastupanje predstavlja takvu aktivnost, koja proizilazi iz injenice da akcionari ne mogu (zbog neispunjenja potrebnog celzusa za uestvovanje u radu skuptine, ili kod velikih preduzea zbog velikog broja malih akcionara za koje je nemogue obezbediti adekvatan prostor i uslove za glasanje) ili ne ele da glasaju lino, pa svoje glasove prenose na druge zastupnike, koji mogu ali ne moraju biti akcionari presuzea.

Da bi zastupnici mogli da uestvuju u radu skuptine presuzea umesto vlasnika akcija, neophodno je da ih vlasnici akcija ovlaste putem davanja punomoja da glasaju na skuptini na osnovu njegovog prava iz akcija. Nova zastupnika izjava se mora davati za svaku skuptinu akcionara.

U praksi, za glasove malih akcionara posebno su zainteresovani direktori i predstavnici rukovodstva preduzea, koji ele da se nau u ulozi njuhovih zastupnika, zato to tako jaaju svoje pozicije i imaju vei uticaj u odluivanju. Posebno su interesantni sluajevi kada doe do borbe zastupnika odnosno situacije kada se manje grupe akcionara udruuju u borbi protiv direktora ili postojeeg rukovodstva sa ciljem da promene kontrolu i upravljanje u preduzeu.

8. JEDNAK TRETMAN AKCIONARA Korporativno upravljanje u preduzeu trebalo bi da se sprovodi na nain koji omoguava jednak tretman svih akcionara, ukljuujui i manjinske i strane, pri emu bi akcionari trebalo da imaju mogunost da ostvare efikasnu zatitu u sluaju naruavanja njihovih prava. Svi akcionari koji su vlasnici akcija iste klase trebalo bi da budu podjednako tretirani . To znai da bi u okviru iste klase akcija, svi akcionari trebalo da imaju ista glasaka prava, svim investitorima bi trebalo omoguiti da sepre kupovine upoznaju sa glasakim pravima koje nose akcije, odluke kojima se menjaju glasaka prava akcionara moraju biti izglasane od akcionara, preocedure po kojima se odrava skuptina akcionara treba da omogui jednak tretman svih akcionara, kao i da omogue primeran i trokovino racionalan postupak glasanja.

9. PROSPEKT I NJEGOVO OBJAVLJIVANJE Prospekt je osnovni dokument izdavaoca akcija kojim se preduzee predstavlja investicionoj javnosti pruajui potpune i jasne onformacije potencijalnim investitorima za donoenje odluke o ulaganju. On omoguuje potencijalnom investitoru da ostvari uvod u pravni i finansijski poloaj izdavaoca akcija, kao i u njegove poslovne rezulatate. On se objavljuje u nedijima tampa, televizija, internet.

Kao prikaz osnovnih podataka o preduzeu prospekt se objavljuje kako prilikom distribucije akcija i upuivanje javnog poziva za upis i uplatu akcija, tako i u sluajevima privatizacije preduzea.

Izdavalac moe da pripremi i skraeni prospekt. Za istinitost i potpunost podataka objavljenih u prospektu za distribuciju akcija i skraenom prospektu, odnosno za tetu, solidarno su odgovorna lica koja su uestvovala u njihovoj pripremi, organizator distribucije akcija, revizor i idavalac ako su znali, odnosno mirali znati da su ti podaci neistiniti ili nepotpuni. Prospekt za distribuciju akcija i skraeni prospekt moraju se staviti na raspolaganje svim zainteresovanim licima na mestima odreenim za upis u uplatu tih akcija. Izdavalac akcija i berzanski posrednikkojeg je ovlastio izdavalac, duni su da svakom zainteresovanom licu, na njegov zahtev, urue primerak prospekta za dostribuciju akcija ili skraenog prospekta.

10. VAENJE UPISA BESPLATNIH AKCIJA U SLUAJU RASKIDA UGOVORA O PRODAJI

Raskidom ugovora o prodaji drutvenog kapitala zbog neispunjenja ugovorenih obaveza od strane kupca predmetnog kapitala preduzea koje se privatizovalo, zaposleni tog preduzea ne gube steena vlasnika prava nad besplatnim akcijama, dakle zadravaju sve zakonom steene besplatne akvije, dok se kapital koji je bio predmet prodaje kupcu koji nije ispunio ugovorene obaveze prenosi Akcijskom fondu.

PRIHODI OD KAPITALA I OPOREZIVANJE AKCIONARA

1. TA JE PRINOS OD HOV? Ostvarivanje prinosa po osnovu posedovanja hov jedan je od najvanijih razloga koji motivie svakog investitora da ulae u njih. U zavisnosti od hov razlikujemo i vrste prinosa koje one donose svojim vlasnicima. Tako vlasnici akcija ostvaruju dividende i kapitalni dobitak a vlasnici obveznica kamatu.

2. TA JE DIVIDENDA? Predstavlja prihod koji akcionari ostvaruju po osnovu vlasnitva nad akcijama a koji se raspodeljuje akcionarima iz ostvarene dobiti. Iznos dividende utvruje se na godinjoj skuptini preduzea uz istovremeno donoenje odluke i o tome kako e ona biti isplaena. Naplata dividende vri se po isteku fiskalne godine, a akcionar da bi ostvario svoje pravo na naplatu dividende mora da isplatiocu pokae ili akciju ili pripadajui joj kupon.

3. U EMU SE DIVIDENDA MOE ISPLAIVATI AKCIONARIMA? Odlukom akcionara na godinjoj skuptini preduzea utvruje se iznos koji e biti isplaen akcionarima po osnovu dividende kao i nain na koji e se ona isplatiti. Najei oblik isplate je u novcu ali se ona moe isplaivati i u akcijama (putem nove emisije) kao i u imovini.

4. DA LI SE ISPLATA DIVIDENDE AKCIONARIMA MOE VRITI PREKO CR I ZATO JE TO DOBRO?

Na zahtev izdavaoca akcija, praen njegovom odlukom o isplati dividende, koji se CR podnosi posredstvom lana CR, vri se isplata dividende, ime se uprava preduzea dovodi u situaciju kojim e akcionarima isplatiti dividendu a kojima nee, ve sve akcionare mora jednako tretirati. Primljena novana sredstva za isplatu dividende, CR prenosi lanu CR kod koga je akcionar otvorio vlasniki raun, a lan CR ta sredstva prenosi na raun akcionara u njegovoj poslovnoj banci.

5. DA LI SE KOD OBVEZNICA ISPLAUJE DIVIDENDA? Kod obveznica se, njenim vlasnicima, kao prihod, isplauje ugovorom definisana kamata. Poto je kamata kao ugovorena obaveza unapred poznata, izdavalac obveznice mora da je

o roku dospea isplatiti. U sluaju da izdavalac obveznice ne izvri svoju obavezu isplate kamate, kroz zakonom regulisanu proceduru, sledi prinudna naplata kamate.

6. TA JE TRGOVINA NA BERZI PRIVILEGOVANIH INFORMACIJA? Situacija da neka lica (insajderi) obavljajui svoje poslove dou u posed poverljivih informacija, koje se odnose na jedno preduzee, njegove sadanje i budue poslove, namere, buduu poslovnu i trinu poziciju koje nisu javno objavljene i dostupne irokom krugu investitora a po prirodi stvari mogu znaajno da utiu na cene akcija tog preduzea, i te informacije upotrebe ukljuujui se u trgovanje akcijama tog preduzea u cilju sticanja protivpravne dobiti, smatra se trgovinom na berzi privilegovanih informacija.

Spreavanje korienja privilegovanih informacija u cilju pribavljanja protivpravne imovinske koristi je aktivnost koja se regulie zakonom a odnosi se na mnoge poslove na berzi, izmeu ostalih i na trgovinu akcijama. Privilegovana informacija je svaka informacija koja nije dostupna javnosti, a znaajna je za utvrivanje cene akcija.

Niko ne moe da stie, kupuje, prodaje akcije na bazi korienja privilegovanih informacija. Zabrana korienja ovakvih informacija odnosi se posebno na lica koja su u obavljanju svojih poslova saznali za privilegovane informacije (zaposleni kod izdavaoca, lanovi rukovodstva, revizor, broker, raunovoa, advokat, procenjiva).

I na Zakon o tritu hov i dr. fin. instrumenata sankcionie trgovinu na bazi privilegovanih informacija, tretirajui je kao krivino delo, a dobit koja se u njoj ostvari kao protivpravnu imovinsku korist.

7. KAKAV JE PORESKI TRETMAN AKCIONARA? Izmenama Zakona o porezu na imovinu ukinuta je obaveza akcionara da plaaju porez na imovinu po osnovu vlasnitva nad akcijama izdatim na ime, to znai da akcionari vie nemaju obavezu plaanja poreza na imovinu po osnovu akcija koje poseduju.

Jedno od poreskih oslobaanja plaanja poreza na prenos apsolutnih prava odnosi se na sluaj kada se prenosi apsolutno pravo na akcijama sa preduzea koje se privatizuje na sticaoca akcija u procesu privatizacije preduzea, a po odredbama Zakona o privatizaciji. Dakle, akcionar nije u obavezi da plaa porez na prenos apsolutnih prava.

8. KAKAV JE PORESKI TRETMAN DIVIDENDE? Obveznik plaanja poreza na primljenu dividendu je akcionar vlasnik akcije, koja je predstavljala osnov za primanje dividende. Ukupno primljena dividenda nije osnova za obraun poreza ve se uzima polovina bruto dividende i na taj iznos se primenjuje poreska stopa od 20% za utvrivanje poreza, koji akcionar mora da plati.

9. KAKO JE PORESKI REGULISANA PRODAJA AKCIJA? U sluaju kada akcionar izvri prodaju akcija, on postaje obveznik plaanja poreza na prenos apsolutnih prava.

Osnovica poreza na prenos apsolutnih prava je ugovorna cena u trenutku nastanka poreske obaveze, ukoliko nije nia od trine. Ukoliko nadleni poreski organ oceni da ugovorna cena nia od trine, ima pravo da u roku od 20 dana do dana prijema poreske prijave, odnosno do dana njenog saznanja za prenos, utvrdi poresku osnovicu u visini trine vrednosti ili, ako ne iskoristi tu mogunost, poresku osnovicu e initi ugovorena cena.

Stopa poreza na prenos apsolutnih prava kod akcija je proporcionalna i iznosi 0,3%. Ova stopa je privremeno ukinuta poetkom 2009. godine, do daljnjeg. Kod prenosa apsolutnih prava na akcijama uz naknadu u novcu, u CR se istovremeno sa saldiranjem novca od strane CR, vri obraun poreza na prenos apsolutnih prava i njegovo plaanje po odbitku od trine vrednosti prenetog apsolutnog prava u ime i za raun poreskog obveznika.

10. TA PREDSTAVLJA KAPITALNI DOBITAK KOD AKCIJA I KAKO SE ON OPOREZUJE?

Prilikom prodaje akcija, vlasnik akcija moe da ostvari kapitalni dobitak. Ukoliko je prilikom prodaje akcija njen vlasnik ostvario cenu koja je vea od cene po kojoj je stekao akciju, na dan prodaje, onda se moe rei da je u ovoj transakciji ostvario kapitalni dobitak i kao takav postaje poreski obveznik za ostvareni kapitalni dobitak. Dakle, pozitivna razlika izmeu cene akcija i njene revalorizovane nabavne vrednosti, na dan prodaje,vlasniku akcija donosi kapitalni dobitak, a negativna kapitalni gubitak. Tako ostvareni kap. dobitak poreski se tretira stopom od 20%.

Za svrhu odreivanja kapitalnog dobitka, prodajnom cenom se smatra ugovorena cena, odnosno trina cena koju utvruje nadleni poreski organ ako oceni da je ugovorna cena nia od trine, pri emu se uzima cena bez poreza na prenos apsolutnih prava. Za iste svrhe, nabavnom cenom smatra se ona po kojoj je poreski obveznik stekao akciju, odnosno cenu koju je utvrdio poreski organ.

Postoji razlika u utvrivanju nabavne cene akcija koje se kotiraju na berzi u odnosu na one koje se ne kotiraju. Tako se kod akcija koje se kotiraju na berzi nabavnom cenom smatra cena koju poreski obveznik dokumentuje kao stvarno plaenu, odnosno ako to ne uini, najnie zabeleena cena po kojoj se trgovalo u periodu od godinu dana koji predhodi prodaji akcija. Kod akcija koje nisu kotirane na berzi nabavnom cenom se smatra cena koju poreski obveznik dokumentuje kao stvarno plaenu, odnosno ako to ne uini njena nominalna vrednost.

INSTITUCIJE

1. MINISTARSTVO EKONOMIJE I RAVNOMERNOG REGIONALNOG RAZVOJA VLADE REPUBLIKE SRBIJE

Obavlja poslove dravne uprave koji se izmeu ostalih odnose i na korenitu privrednu reformu kroz okonanje procesa privatizacije, stalno poveanje direktnih stranih investicija u dravi, razvoj malih i srednjih preduzea i stvaranje stimulativnog poslovnog ambijenta, a sve sa ciljem uspostavljanja dominantnog privatnog vlasnitva, jaanja ekonomije kroz ozdravljenje i promenu privredne strukture sa izvozno konkurentnim preduzeima, otvaranje dobro plaenih radnih mesta na kojima zaposleni stvaraju profit, to za posledicu treba da ima obezbeivanje boljeg ivota graana,

U skladu sa Zakonom o privatizaciji, Ministarstvo ekonomije i ravomernog regionalnog razvoja vri nadzor nad poslovima prodaje akcija iz postupka privatizacije, koja se obavlja preko finansijske berze, kao specijalizovane institucije finansijskog trita na kojoj se prodaju i kupuju hartije od vrednosti.

Ono takoe vri nadzor nad primenom Zakona o privatizaciji i podzakonskih akata koji se donose na osnovu njega. Radi potpune javnosti postupka privatizacije, kontrolu rada Agencije za privatizaciju, Ministarstva ekonomije i ravomernog regionalnog razvoja i Vlade RS vre nadleni odbori Narodne skuptine RS. Ovim odborima meseno se dostavljaju izvetaji o stanju postupka privatizacije, zakljuenim ugovorima, pokrenutim postupcima i radu subjekata nadlenih za sprovoenje postupka privatizacije.

2. AGENCIJA ZA PRIVATIZACIJU(AP) Dravna institucija koja ima zadatak da promovie, pokree, sprovodi, obezbeuje i kontrolie sprovoenje privatizacije. ine je sledee organizacione celine Centri za: tendere, aukcije, restrukturiranje, trite kapitala, steajeve, kontrolu.

3. AKCIJSKI FOND REPUBLIKE SRBIJE (AF) Specijalizovana dravna finansijska institucija na koju su prenete preostale akcije iz ranijih privatizacija, a koja ima obavezu da te akcije proda na sekundarnom tritu HoV, najdue u periodu od 6 godina. Zadatak i cilj AF je prodaja akcija koje su mu prenete uz maksimiranje prihoda i priliv investicija u preduzea ije akcije prodaje.

4. REGISTAR BESPLATNIH AKCIJA Registar pri Ministarstvu za ekonomiju i ravomerni regionalni razvoj u kome se evidentiraju akcije koje e se besplatno preneti na graane, koji prethodno nisu uestvovali u besplatnoj podeli akcija. Akcije NIS-a su ve prenete.

5. CENTRALNI REGISTAR DEPO O KLIRING HOV RS Dravna institucija od izuzetnog znaaja za efikasno funkcionisanje finansijskog trita, ije postojanje i rad obezbeuje sigurnost svim postojeim akcionarima kao i buduim investitorima, koja vodi jedinstveni evidenciju o vlasnicima svih akcija (kao i drugih hov) koje su izdate u Republici Srbiji. Po zakljuenju kupoprodajne transakcije vri sravnjenje rauna uesnika u transakciji kao i saldiranje obaveza tako to vri prenos vlasnitva akcija sa rauna prodavca akcija na raun kupca akcija istovremeno sa prenosom novca sa rauna kupca na raun prodavca akcija time spreavajui situaciju u kojoj bi prodavac akcija ostao od novca od prodaje, a kupac bez kupljenih akcija.

6. BERZA Institucija finansijskog trita koja organizuje trgovanje a sama ne trguje. Da bi uesnici u trgovanju na berzi imali jednake i fer uslove za trgovanje, propisana su odgovarajua pravila trgovanja.

Beogradska berza, kao organizovano trite neprofitnog kapitala, je pravno lice koje ima dozvolu Komisije za hov i koje organizuje trgovinu akcijama i drugim hov u skladu sa Zakonom o tritu hov i drugih finansijskih instrumenata.

U tano odreenom prostoru i u standardnom radnom vremenu, akcijama i drugim vrednosnim papirima, po propisanim pravilima i jasno definisanim uslovima, trguju samo ovlaeni posrednici koji imaju pravo zakljuenja poslova na berzi, do