Uvod i osnovni pojmovi Osnovne klase servisa Arhitektura Interneta Specifičnosti TCP/IP protokol

steka i razlozi uvođenja RFC dokumenti OSI referentni model Nivoi TCP/IP protokol steka Primer povezivanja LAN-ova

Računarske mreže danas su najvažniji deo globalnog informacionog sistema Prve računarske mreže su u početku bile korišćene za:

› povezivanje terminala na jednu radnu stanicu› razmenu podataka u okviru organizacije› optimalno korišćenje zajedničkih resursa (štampač, skener)

Digitalizacija savremenih telekomunikacionih sistema dovela je do ujedinjavanja telekomunikacionih i računarskih mreža› telefonske centrale postaju računarski sistemi

Računarske mreže rade na principu komutacije paketa efikasnije iskorišćenje prenosnih puteva –

veza se uspostavlja samo kada postoje podaci koje treba prenetiprincip “store and forward” unosi kašnjenje

Podela računarskih mreža prema veličini› LAN – Local Area Network, lokalne

računarske mreže› WAN – Wide Area Network,

računarske mreže velikih razmera

Želja za međusobnim radom računarskih mreža dovela je do njihovog povezivanju u jednu jedinstvenu mrežu – Internet

Prva istraživanja, početkom 60-tih, sprovedena u okviru ARPA projekta (Advanced Research Projects Agency),

Nastaje ARPAnet, prva WAN mreža› 1969. povezivala 4 LAN-a› 1972. povezivala 15 LAN-ova

Kasnije menja ime u DARPA (Defense ARPA)› Koristi je Ministarstvo odbrane SAD

Za potrebe ARPAnet-a razvijen je TCP/IP protokol stek(Transmission Control Protocol / Internet Protocol)

TCP/IP je trebao da› omogući povezivanje i

komunikaciju različitih mreža› bude modularan

dovelo do podele na zasebne celine

omogućilo veću fleksibilnost TCP/IP je današnju formu

dobio 1978. godine, ali je konstantno razvijan

Danas u upotrebi IPv4 – nastao 1981.

U eksperimentalnoj upotrebi je IPv6

Internet je skup mreža koje koriste TCP/IP protokol stek u međusobnoj komunikaciji› Zbog toga se ARPAnet smatra

začetnikom Interneta

Od 1983. svi računari ARPAnet-a koriste TCP/IP, a TCP/IP se kao otvoren sistem distribuira besplatno sa operativnim sistemom UNIX› brzo širenje među

univerzitetskim i istraživačkim centrima

Danas je TCP/IP najčešće korišćeni protokol stek za komunikaciju između računara

Velikoj rasprostranjenosti TCP/IP-a pomogao je razvoj “killer applications” kao što su:› FTP (File Transport Protocol)

1971. godine› elektronska pošta (e-mail) 1972.

godine› WWW (World Wide Web) 1991.

godine› e-commerce, › voice portals

Procena porasta broja korisnika Interneta

16

102153.5

248.9

442.7

3057

050

100150200250300350400450500

1995 1996 1997 1998 1999 2000 2001

milion

a lju

di

Komunikacione funkcije obezbeđuju učesnicima u komunikaciji da› šalju› primaju› interpretiraju informacije koje žele da razmene

Protokol je skup pravila koja definišu komunikacione funkcije› definiše format i redosled poruka

između učesnika› definiše akcije koje se vrše na

osnovu poslatih i primljenih poruka

Skup protokola (protocol suite) je familija protokola koji rade zajedno i omogućuju komunikaciju između aplikacija, tj. programa

Realizacija skupa protokola naziva se protokol stek, ali se često ova dva termina koriste kao sinonimi

Primer:› TCP/IP protokol stek je naziv za

skup protokola koji se koriste za povezivanje mreža.

› TCP i IP su samo deo tog skupa

Termin učesnik u komunikaciji odnosi se na programe, a ne na računare

Na jednom istom računaru može biti više programa (učesnika) koji komuniciraju › međusobno› sa drugim programima na

drugim računarima.

Umesto termina program koriste se i termini› aplikacija› proces

U početku su mreže bile na bazi master/slave modela:› jednostavni terminali – slave › posao je obavljan na radnim

stanicama – master› radne stanice su prozivale

terminale u cilju slanja podataka Kasnije se razvio klijent/server

model mreža, › podrazumeva da su svi učesnici u

komunikaciji međusobno ravnopravni u iniciranju komunikacije

Server je program koji nudi neki servis (uslugu)

Klijent je program koji se obraća serveru za dati servis

PC korišćen za opšte potrebe:• obrada teksta• lokalno skladištenje podataka• jednostavni proračuni, ...

Računar za spec. zadatke:• čuvanje zajedničkih podataka• udaljeno štampanje• udaljeno izvršavanje, ...

Klijent/server model

Host (ili end system) je računar na kome se izvršava klijentska aplikacija

Server› program koji nudi neki servis› računar na kome se izvršava

serverska aplikacija

Program koji omogućuje zajednički rad više udaljenih računara naziva se mrežna ili distribuirana aplikacija (WWW, e-mail, FTP)

Mrežna aplikacija se sastoji iz:› serverskog programa› klijentskog programa

Serverski i klijentski programi mogu biti na› istom računaru› različitim računarima

Postoje dve osnovne klase servisa, tj. načina komuniciranja između mrežnih aplikacija:

› Servis BEZ uspostavljanja veze – Connectionless

› Servis SA uspostavljanjem veze – Connection-oriented

Ne postoji uspostavljanje logičke veze između aplikacija pre slanja podataka

Prenos podataka je jednosmeran, od pošiljaoca ka primaocu:› ne postoji povratna informacija› nema garancije prijema› pošiljaoc ne vodi evidenciju o poslatim

porukama Analogan je slanju pisama u klasičnom

poštanskom saobraćaju Osnovne osobine:

jednostavnost (prenos podataka je jedina funkcija koju ovaj servis vrši)

prenos podataka najvećom mogućom brzinom (pošto nema uspostave veze, nema kašnjenja koje bi ona unela)

› nepouzdanost (ne garantuje se isporuka podataka)

Sastoji se iz tri faze› uspostavljanje logičke veze između

klijenta i servera (handshaking)› prenos podataka› prekid veze

Odgovara usluzi klasične telefonije, gde se pre početka prenosa govora vrši uspostava veze

Pouzdanost (garantuje se isporuka podataka)› potvrđuje se prijem poruke› vrši se retransmisija izgubljenih podatakaDuže vreme prenosa podataka › potrebno je čekati na potvrde o prijemu

podataka pre slanja novih podataka› uspostava veze takođe unosi kašnjenje

TCP/IP protokol stek omogućava obe klase servisa

U slučaju TCP/IP-a ne može se garantovati ni za jedan servis vreme isporuke podataka.

Vreme isporuke u slučaju TCP/IP-a zavisi od:› izbora servisa› udaljenosti računara koji

komuniciraju› broja čvorova mreže između njih› propusnog opsega fizičkih veza

koje ih povezuju› trenutne raspoloživosti i

opterećenja pojedinih deonica mreže

Sve mreže koje pripadaju Internetu se dele na hijerarhijske nivoe:› Internacionalne mreže su na

najvišem hijerarhijskom nivou vrše povezivanje svih ostalih mreža

na nivou više zemalja ili kontinenata ove mreže čine “kičmu” ili okosnicu

Interneta (Internet backbone)› Nacionalne mreže povezuju mreže

na nivou jedne zemlje› Regionalni Internet provajderi

(Regional ISP – Internet Service Provider) – povezuju jedan deo neke veće zemlje na Internet

› Lokalni Internet provajderi (Local ISP) najniži nivo hijerarhije povezuju rezidencijalne korisnike na

Internet preko modema ili LAN-ova

Primer:Internacionalnamreža

Primer:Mreža nacionalnog provajdera

Internet ima “slabo ustrojenu hijerarhijsku” strukturu› skup mnogo nezavisnih mreža, a ne jedan jedinstven strogo uređen sistem› svaka mreža je odgovorna za unutrašnju organizaciju

Decentralizovana organizacija omogućila je lako proširivanje jednostavnim dodavanjem novih mreža Da bi se nove mreže priključile na Internet, moraju:

› koristiti TCP/IP protokol stek› podneti zahtev telu IANA (Internet

Assigned Numbers Authority) za dobijanje Internet adrese› IANA je centralno telo koje vodi računa o Internet adresama

Povezivanje računarskih mreža vrši se specijalizovanom komunikacionom opremom, najčešće ruterima

Ruteri omogućuju komunikaciju mreža koje koriste isti protokol stek

Ruteri su saobraćajni čvorovi Interneta › vrše usmeravanje poruka od

izvora do odredišta› poruka na svom putu može proći

preko velikog broja mreža različitih hijerarhijskih nivoa i njima odgovarajućih rutera

Da bi povezao lokalne mreže TCP/IP mora da zadovolji:› Autonomnost – povezivanje

različitih mreža ne sme uticati na interno funkcionisanje mreža

› Pouzdanost usluge – protokoli će “dati sve od sebe” da ispravno isporuče poruke (best effort service) u slučaju greške ili gubitka neke od

poruka vršiće se njihovo ponovno slanje – retransmisija

› Decentralizovana kontrola – ne postoji globalna kontrola nad međusobnim povezivanjem mreža

› Ruteri bez memorije – ruteri ne beleže informacije o porukama koje prosleđuju

Ono što značajno razlikuje TCP/IP od protokola namenjenih LAN-ovima, jesu problemi koji nisu postojali u LAN-u, a nastaju njihovim povezivanjem:

› Pristizanje poruka u različitom rasporedu od poslatog

› Različita vremena kašnjenja pojedinih poruka

› Različite veličine paketa na različitim mrežama

› Odbacivanje paketa usled preopterećenja rutera

Pristizanje poruka u različitom rasporedu od poslatog• u lokalnim mrežama postoji samo jedan put i poruke stižu redom• u slučaju Interneta poruke mogu putovati različitim putevima - ne stižu redom

Različita vremena kašnjenja pojedinih poruka• u lokalnim mrežama vreme kašnjenja zavisi od propagacije signala (udaljenosti)• u slučaju Interneta vreme kašnjenja zavisi od: opterećenja, udaljenosti, broja rutera

Različite veličine paketa na različitim mrežama• svaka mreža ima definisanu veličinu paketa – na mestu spajanja mreža fragmentacija• može da se desi i višestruka fragmentacija - na prijemu obezbediti spajanje

Odbacivanje paketa usled preopterećenja mreže• u LAN-u do gubitka dolazi samo usled greške na medijumu ili popunjenosti bafera• na Internetu: zbog popunjenosti bafera rutera – odbacivanje paketa bez obaveštavanja

Da bi rešio ove probleme TCP/IP je nasledio i prilagodio mehanizme i tehnike postojećih protokola:

› algoritam “klizajući prozor” – sliding window

› slanje potvrda o ispravnosti prijema poruka (acknowlegement)

› istovremeno slanje podataka i potvrda “piggyback” tehnikom

› CRC tehnike za proveru ispravnosti primljenih podataka

Detaljni opisi svih protokola koji se nalaze u TCP/IP-u dati su u formi RFC dokumenata (Request For Comments):› organizacije ili pojedinci predlažu nove

aplikacije i protokole, a učesnici na Internetu daju komentare

IAB (Internet Architecture Board) je tehničko telo zaduženo za izdavanje RFC dokumenata › IAB je izvršno telo ISOC-a (Internet

Society), profesionalnog udruženja zaduženog za unapređenje, podršku i promociju Interneta i podeljeno je na dve celine: IETF grupa (Internet Engineering Task

Force) – razvija specifikacije protokola do nivoa RFC dokumenata

IRTF (Internet Research Task Force) – ima za cilj dugoročno planiranje i istraživanje Interneta

RFC dokumenti nisu zvanični međunarodni standardi, › rasprostranjenost TCP/IP

dovela do toga da neformalno prerastu u standarde

› propisuju uslove koje nove mreže moraju da zadovolje da bi se povezale na Internet

Svi RFC dokumenti mogu se dobiti besplatno u elektronskoj formi na web prezentaciji ISOC-ahttp://www.rfc-editor.org

Za svaki protokol definisan RFC dokumentom se daju:

› Stanje: standard, skica standarda, predloženi standard, ekperimentalni, informacija, istorijski

› Status:obavezno korišćenje, preporučeno korišćenje, opciono korišćenje, korišćenje ograničenog dejstva, protokol čije se korišćenje ne preporučuje

Potreba za povezivanjem LAN mreža je sredinom 70-tih dovela do pojave međunarodnih standarda ISO je u saradnji sa ITU-TSS-om izdalaOSI (Open System

Interconnection) referentni model protokola za komunikaciju u mrežama za prenos podataka Uloga OSI referentnog modela je da omogući komunikaciju bilo kojih računara, sve dok se pridržavaju OSI standarda

1. Pronalaženje zajedničkih logičkih i funkcionalnih celina već postojećih protokola

2. Od uočenih celina formirani su nivoi OSI referentnog modela

3. OSI referentni model formiran na ovaj način služi kao okvir za međusobno pozicioniranje postojećih protokola, pre nego za njihovo direktno poređenje

4. Za svaki od nivoa OSI-ja definisani su protokoli, koji funkcionalno odgovaraju protokolima postojećih mreža

OSI referentni model nije uspeo da se nametne kao jedini protokol stek› danas je u upotrebi i veliki broj

protokol stekova različitih proizvođača

Najvažnija funkcija OSI referentnog modela je njegovo korišćenje kao polazne tačka pri › proučavanju i unapređenju

postojećih protokol stekova › projektovanju novih protokol

stekova

Svaki protokol stek sastoji se od više nivoa› kompleksan i obiman zadatak se deli na

jednostavnije i manje celine

Svakom od nivoa odgovara jedan podskup protokola

Svaki od nivoa karakteriše se funkcijama koje vrši i vezama sa nivoima ispod i iznad sebe

Podela na nivoe obezbeđuje modularnost sistema, a time i fleksibilnost sistema› menjanje unutrašnje realizacije jednog

nivoa ne utiče na druge

Predsednik srpske firme

Faks operater

Predsednik španske firme

Špansko-engleski prevodilac

Faks operater

Telekomunikaciona mreža

Srpsko-engleski prevodilac

Efektivne komunikacije između pojedinih nivoa

Srpska firma Španska firma

e-mail e-mail

Na svakom nivou postoji jedan ili više protokola.Komunikacija između protokola moguća samo za protokole istog i susednih nivoa

Logička veza između protokola se ostvaruje preko standardizovanih interfejsa - SAP tačaka (Service Access Point)

Informacije se prenose samo između susednih nivoa.Direktna veza se ostvaruje na fizičkom nivou.Između istih nivoa različitih sistema ostvarena je samo logička komunikacija

Omogućuje distribuiranoj aplikaciji pristup OSI okruženju› prosleđuje podatke primljene od korisnika

ka nižim nivoima› prikazuje podatke pristigle sa nižih nivoa

korisniku Sadrži upravljačke funkcije i druge

mehanizme za podršku distribuiranim aplikacijama

U klijent/server sistemima na aplikacionom nivou se nalazi klijent aplikacija i ona sa serverom komunicira preko nižih nivoa

Primeri protokola na ovom nivou:› FTP› e-mail› WWW

Aplikacioni nivo

Nivo prezentacije

Nivo sesije

Transportni nivo

Mrežni nivo

Nivo voda podataka

Fizicki nivo

Ima za cilj:› prevazilaženje razlika u predstavi

podataka› obezbeđivanje mehanizama za

prevođenje podataka u formu koju razumeju obe strane u komunikaciji prebacivanje podataka iz jednog

kodnog rasporeda u drugi formatiranje podataka selekcija sintakse

Primeri protokola ovog nivoa su:› kompresija› kriptovanje podataka

Aplikacioni nivo

Nivo prezentacije

Nivo sesije

Transportni nivo

Mrežni nivo

Nivo voda podataka

Fizicki nivo

Obezbeđuje mehanizme za kontrolu i organizaciju dijaloga između dva entiteta prezentacionog nivoa, tako da dijalog bude nezavisan od prekida veze nižih nivoa

Koordinira komunikaciju i obaveštava prvu aplikaciju o statusu druge i obrnuto

Aplikacioni nivo

Nivo prezentacije

Nivo sesije

Transportni nivo

Mrežni nivo

Nivo voda podataka

Fizicki nivo

Obezbeđuje višim nivoima pouzdan prenos podataka između dve aplikacije

Vrši:› kontrolu grešaka› retransmisiju podataka› multipleksiranje› kontrolu protoka

Ne ulazi u sadržaj samih podataka

Uspostavlja, održava i okončava vezu između dve aplikacije

Aplikacioni nivo

Nivo prezentacije

Nivo sesije

Transportni nivo

Mrežni nivo

Nivo voda podataka

Fizicki nivo

Obezbeđuje prenos podataka između entiteta tranportnog nivoa, bez obzira na strukturu mreža kojima pripadaju – obezbeđuje rutiranje

Uspostavlja, održava i raskida veze između korisnika različitih mreža:› koje su povezane direktno› ili indirektno preko neke druge

mreže Primeri:

› X.25› IP

Aplikacioni nivo

Nivo prezentacije

Nivo sesije

Transportni nivo

Mrežni nivo

Nivo voda podataka

Fizicki nivo

Obezbeđuje ispravan prenos podataka, korišćenjem algoritama za detekciju i ispravljanje grešaka

Podatke posmatra samo na nivou bita koji se prenose preko pojedine fizičke veze

Ne obezbeđuje pouzdan prenos – može doći do greške

Primeri:› HDLC› LAPB

Aplikacioni nivo

Nivo prezentacije

Nivo sesije

Transportni nivo

Mrežni nivo

Nivo voda podataka

Fizicki nivo

interfejs prema prenosnom medijumu

definiše:› električne › mehaničke› proceduralne› funkcionalne specifikacije veze

odgovoran za aktiviranje, održavanje i deaktiviranje fizičke veze

RS-232, V.22 bis, X.21

Aplikacioni nivo

Nivo prezentacije

Nivo sesije

Transportni nivo

Mrežni nivo

Nivo voda podataka

Fizicki nivo

• Odnos nivoa TCP/IP i OSI• TCP/IP podeljen u 4 nivoa • TCP/IP nivoi se dele na:

• nivoe pod kontrolom korisničkog programa

• nivoe implemetnirane u operativnom sistemu

• Aplikacioni nivo rešava detalje date aplikacije• Donji nivoi obezbeđuju prenos podataka i ništa ne znaju o specifičnoj aplikaciji

Nivo pristupa mreži sadrži› protokole koji omogućavaju pristup

hosta lokalnoj mreži› protokole koji obezbeđuju prenos

podataka između računara na istoj mreži – istom fizičkom medijumu

Jednostavnom promenom protokola omogućava se povezivanje hosta na različito realizovane LAN-ove

Na ovom nivou se nalaze programi koji omogućavaju komunikaciju operativnog sistema (driver) i hardvera (kartica mrežnog interfejsa)

Mrežne tehnologije na kojima je TCP/IP implemetiran:› LAN – definisane IEEE 802.2

standardima: Token Ring Ethernet CSMA/CD HDLC

› Modemske veze (PPP, SLIP) koje pripadaju nivou voda podataka po OSI-ju

› WAN mreže sa komutacijom paketa: X.25 Frame Relay ISDN ATM

Međusobni odnos protokola na nivou pristupa mreži i pozicioniranje unutar OSI referentnog nivoa

Na nivou pristupa mreži se vrši fizički prenos podataka

Mrežni ili Internet nivo› služi za povezivanje računara

na različitim mrežama› odgovoran za kretanje

podataka kroz mreže› ima zadatak da pronađe

optimalni put između izvora i odredišta – rutiranje

› prenos podataka se vrši u skokovima – pojedini čvorovi ne znaju celu putanju

› najvažniji protokol ovog nivoa je IP

Transportni nivo › omogućava prenos podataka između

dve aplikacije na dva udaljena računara › kao i OSI transportni nivo pruža servis

“sa kraja na kraj” Razlika između Internet i

transportnog nivoa je što prvi povezuje računare, a drugi aplikacije

Transportni nivo koristi usluge Internet nivoa kao prenosnog sredstva

Primeri transportnog nivoa su:› TCP – protokol sa uspostavom veze› UDP (User Datagram Protocol) –

protokol bez uspostave veze

Aplikacioni nivo

› bavi se potrebama određene aplikacije (FTP, E-mail, WWW, ...)

› ovom nivou odgovaraju tri OSI nivoa: TCP/IP nije striktno definisao

funkcije protokola pojedinih aplikacija, već je to ostavio projektantu aplikacije

Neki mogući protokoli – centralnu ulogu ima IP

Za razliku od OSI-ja, svaki od protokola može da komunicira sa svim ostalim protokolima

Neke aplikacije ne koriste protokole svakog nivoa, (PING, TRACERT)

Protokoli komuniciraju razmenjivanjem: › podataka i › kontrolnih informacija

Kontrolne informacije definišu operacije koje treba izvršiti nad podacima na nekom od nivoa,› podacima se dodaju u obliku zaglavlja

(header)

Zaglavlje svakog od nivoa namenjeno je samo odgovarajućem nivou drugog učesnika u komunikaciji

Svaki od nivoa podatke i zaglavlje koje dobija od nivoa iznad posmatra kao nove podatke - enkapsulacija podataka

Nivo pristupa mreži – paket (niz bita koji se prenosi fizičkim medijumom)› paketi na Ethernet-u –

frejmovi

Mrežni nivo – IP datagram

Transportni nivo – TCP segment ili UDP datagram

Pri povezivanju računara sa iste mreže postoji direktan fizički put po medijumu zajedničkog LAN-a

Problem: povezivanje računara sa različitih mreža› nema direktnog puta› računari ne koriste iste protokole

nivoa pristupa mreži

Neophodno je izvršiti prevođenje podataka iz jednog formata u drugi

Prevođenje se obavlja specijalizovanim komponetama – ruterima

Povezivanje računara koji koriste različite skupove protokola (npr. TCP/IP i SNA) vrši se na aplikacionom nivou korišćenjem gejtvej-a (gateway)

Pri povezivanju dva LAN-a zasnovana na istoj mrežnoj tehnologiji koriste se uređaji koji rade na prvom TCP/IP nivou› svič (switch)› bridž (bridge)

Ranije je podela računarskih mreža vršena po njihovoj fizičkoj veličini

Po novoj definiciji, pod LAN-om se smatra mreža koja radi na nivou pristupa mreži unutar TCP/IP protokol steka

WAN mreže rade na Internet nivou unutar TCP/IP protokol steka

Ruteri su granice LAN-ova

Pre slanja podataka mora se uspostaviti TCP konekcija između klijenta i servera› strana koja prva šalje segment

(klijent) traži zahtev za konekcijom vrši aktivno otvaranje

› druga strana (server) vrši pasivno otvaranje veze

Prilikom uspostavljanja veze razmenjuju se tri segmenta (three-way handshake)

SYN J

SYN K, ACK J+1

ACK K+1

aktivno

otvaranje

potvrdaprihvatanja

konekcije

pasivnootvaranje

prihvatanjekonekcije

konekcija jeuspostavljena

TCP konekcija je full-duplex, tako da je potrebno ostvariti prekid konekcije u svakom od tih smerova

Strana koja je prekinula vezu u jednom smeru (half-closed)› više ne šalje segmente sa

podacima› sposobna je da nastavi primanje

podataka

Prilikom potpunog raskida konekcije koriste se 4 segmenta

FIN

ACK FIN-a

ACK FIN-a

zahtev za prekidom

veze

half-closedconnection

prihvatanjeprekida veze u jednom smeru

veza je u potpunostiprekinuta

FIN

prihvatanjeprekidaveze u

drugom smeru

zahtev za prekidom veze

Za uspostavljanje veze sa nekim računarem potrebno je poznavati njegovu IP adresu

Način zadavanja Internet adrese kao niza brojeva nije prirodan čoveku

Uporedo sa IP adresama uvedena su odgovarajuća simbolička imena ili samo imena, kao npr. www.ftn.ns.ac.yu

Aplikacija koja omogućava preslikavanje imena u IP adrese i obrnuto naziva se DNS› pri svom radu koristi TCP/IP

protokol stek

DNS je realizovan kao decentralizovan i distribuiran sistem datoteka, jer › nije moguće na jednom mestu

držati informacije o celom Internetu › niti je moguće uspešno pretraživati

tako veliki sistem

Za svaku lokalnu mrežu uveden je DNS server (Name server) koji sadrži datoteku sa imenima i IP adresama računara te mreže

Svaki od DNS servera može pristupiti bilo kom drugom DNS serveru sa upitima o › imenima računara njegove mreže› IP adresama računara njegove

mreže

Aplikacija koja želi da uspostavi komunikaciju sa računarom kome zna samo ime mora pre uspostave same veze pokrenuti program pod nazivom resolver

Resolver se obraća odgovarajućem Name serveru i kao rezultat aplikaciji vraća IP adresu traženog računara

Imena računara koja se koriste u Internetu sastoje se od više labela ili indeksa razdvojenih tačkama (stp219.ftn.ns.ac.yu)

Ime jednoznačno određuje računar na isti način kao i njegova IP adresa i naziva se Potpuno određeno domensko ime

Labele su organizovane u DNS stablo› svakom čvoru stabla odgovara

jedna labela

Domensko ime čvora u stablu sastoji se od

•labela svih čvorova na putu od posmatranog čvora do korena stabla

•pojedine labele su razdvojene tačkama

Domen označava skup imena sa istim krajnjim labelama

arpa, specijalizovan domen koji se koristi prilikom preslikavanja iz imena u Internet adresu

sedam domena datih sa tri slova koji se često nazivaju domeni organizacija (com, edu, gov, int, mil, net, org)

nacionalni (ili geografski) domeni dati sa dva slova za svaku od zemalja članica Ujedinjenih Nacija

de2%

ostali18%

mil 2%

edu6%

jp4%

ca2%

uk2%

us3%

com33%

net28%

DNS zona (ili samo zona) je podstablo DNS stabla

•administrira se nezavisno

•obuhvata područje jednog ili više Name servera

•DNS stablo određuje put između bilo koja dva Name servera

DNS stablo daje •samo logičke veze između pojedinih zona i domena

•ne i fizičke veze između odgovarajućih Name servera

Preko njih se vrši povezivanje najviših Name servera u hijerarhiji DNS stabla

Svaki od Name servera ne mora poznavati celo DNS stablo, ali mora znati kako da kontaktira neki od Root Name servera

Name serveri koji se nalaze niže u hijerarhiji DNS stabla› ne obraćaju se direktno Root

Name serveru› put do njega preko njima

nadređenih Name servera