Ipm Malina

UNIVERZITET U KRAGUJEVCUAGRONOMSKI FAKULTET ČAČAK

Integralna zaštita maline od bolesti i štetočina-SEMINARSKI RAD-

Student: mentor:

Nebojša Vučićević 3/2012 prof. dr. Drago Milošević

U Čačku, 2013. godine

S A D R Ž A J

1. UVOD.........................................................................................................................................5

2. Integralna zaštita.........................................................................................................................6

2.1 Principi integralne zaštite.........................................................................................................6

3. Bolesti i štetočine maline............................................................................................................7

3.1. Gljivične bolesti (mikoze i pseudomikoze).............................................................................9

3.2. Bakterijske bolesti maline (bakterioze)................................................................................11

3. 3. Virusne bolesti (viroze)........................................................................................................13

3. 4 Štetočine maline...................................................................................................................14

LITERATURA.............................................................................................................................16

Agronomski fakultet, Čačak Page 2

Integralna zaštita maline od bolesti i štetočina

1. UVOD

Jagodaste voćke, a naročito malina, veoma su značajne za privredu naše zemlje. Plodovi namenjeni svežoj potrošnji traženi su na našem tržištu, dok se, kao smrznuti, uspešno izvoze u mnoge evropske zemlje. Sa ukupnim obimom proizvodnje od 84 507 tona u 2005. godini, Srbija je najveći proizvođač i izvoznik maline u svetu. Od izvoza jagodastog voća, prvenstveno maline, godišnje se ostvaruje prihod od oko 120 miliona evra. U borbi sa oštrom konkurencijom na veoma probirljivom evropskom i svetskom tržištu neophodan je kvalitetan i bezbedan proizvod koji zadovoljava visok standard savremenog tržišta.

Usled intenzivnog porasta i karakterističnog habitusa maline stvaraju se posebni mikroklimatski uslovi koji pogoduju razvoju brojnih štetnih organizama. Tokom višegodišnjeg eksploatacionog perioda (10 do15 godina) dolazi do porasta populacije štetnih organizama u zasadu, kojiotežavaju ili onemogućavaju uspešnu proizvodnju.

U svetu je na malini registrovano preko 80 vrsta štetnih organizama: (patogena, insekata, grinja i korova). Od prouzrokovača biljnih bolesti, najznačajnije su fitopatogene gljive (35 vrsta), zatim virusi(10) i bakterije(5). Takođe, više od 25 vrsta insekata, 5 vrsta grinja i veliki broj korovskih biljaka ugrožava proizvodnju ovih biljaka.

2. Integralna zaštita

Integralna zaštita voćaka predstavlja sistem mera u cilju sprečavanja ekonomskih šteta od štetnih organizama, uz što manji negativan uticaj na njihove prirodne neprijatelje, na čoveka, na druge korisne organizme, a uz minimalno zagađenje okoline.Treba upotrebiti tehnologiju proizvodnje i sve druge mere, a ako se njima ne postigne potrebna zaštita od št. organizama, mogu se primeniti hemijske mere. Njihova primena je opravdana samo ako su iscrpljene druge mogućnosti.Štetni organizmi se ne smeju suzbijati napamet, za svaki slučaj, ili istog datuma svake godine. Posebno, hemijsko suzbijanje primenjuje se tek nakon ocene da je potrebno. Ocena se daje na osnovu poznavanja intenziteta napada št. organizama ili potvrde da su se stvorili povoljni uslovi za pojavu i širenje št. organizama, odnosno hemijskom tretmanu se pristupa ako je pojava št. organizma ili uslov za njihovu pojavu pređu prag (kritičan broj) koji je različit za svaki štetni organizam. Prekoračenje praga opravdava odluku o upotrebi hemijskih sredstava. Donošenje ove odluke je u nekim regionima povezano sa PIS-om. Prognozno izveštajna služba treba da obaveštava proizvođače voća o pojavi, intenzitetu napada uslovima za pojavu zaraze, pragu odluke za stečene uslove kao i optimalne rokove mera zaštite od pojedinih štetočina. Ove preporuke daju se preko sredstava javnog informisanja. Konačan cilj upozorenja PIS-a treba da bude smanjenje šteta od štetnih organizama uz min. primenu pesticida. Integralna zaštita bilja obuhvata pravilan izbor preparata za zaštitu bilja. Od većeg broja preparata dopuštenih za određenu namenu treba odabrati one koji će u konkretnim uslovima postići najveći uspeh, a pri tome imati najmanje negativne posledice. Integralna zaštita može se primenjivati samo ako se dobro poznaju neprijatelj kojeg treba suzbiti i oružje tj. sredstvo koje ćemo upotrebiti protiv tog neprijatelja.

2.1 Principi integralnih mera zaštite

Ovi osnovni principi ne fokusiraju se samo na suzbijanje štetočina, već naglašavaju sve faktore sredine koji utiču na razvoj zasada. Usvajanje ovih principa od strane proizvođača će im omogućiti da:

efikasno zaštite svoje zasade; lakše ispune sa sanitarne i fitosanitarne standarde; poveća svoje prihode po hektaru kroz smanjenje upotrebe inputa (đubriva i pesticida).

Osnovni principi su:

Nаbаvka sertifikovanog sadnog mаterijаlа Biranje plodnih zemljišta i lokаcijа pogodnih zа podizanje zasada Optimalna gustina zasada



Održavanje zemljišta u dobrom stanju Održavanje dobrog vodnog režima Redovno pregledanje useva Održavatnje parcele „čistom“ Poboljšanje populacije tzv. prirodnih neprijatelja štetočina Smanjenje primene pesticida na minimum Upotrebljavanje „čiste“ poljoprivredne opreme Izbor sorti koje su otporne i tolerantne na prouzrokovče bolesti i štetočina

3. Bolesti i štetočine maline

Malina je osetljiva na mnoštvo bolesti i stetocina. Adekvatnom negom zasada moze se suzbiti veliki broj štetočina, ili se može uticati na smanjenje stepena njihove zastupljenosti. Odrzavanje zdravog statusa biljaka kroz dobru prihranu i navodnjavanje, adekvatna rezidba i postavljanje naslona, u cilju poboljsanja ventilacije u zasadu, dobra zaštita od korova, kojom se minimizira pojava eventualnih domaćina bolesti doprinosi smanjenju uticaja bolesti i štetocina. Pri tom, odabirom otpornih sorti i pravilnom primenom pesticida, sa ciljem povećanja otpornosti na ciljane prouzrokovače bolesti, takodje se umanjuje njihov uticaj. Medjutim, kada pri monitoringu prouzrokovača bolesti naznačeni gubici u prinosu prelaze prihvatljiv stepen, hemijski pesticidi, u mnogim slucajevima, mogu da obezbede dobru kontrolu.

3.1. Gljivične bolesti maline

Plamenjaca trulez korena (Phytophthora fragariae var. rubi) . Vrste roda Phytophthora su prouzrokovači plamenjace (trulezi) korena maline. Otkrivene su 1937. godine u Severnoj Americi, a osamdesetih godina XX veka počinju da ugrožavaju gajenje maline u svetu. Dr. S. Milenković otkrio je P. fragariae var. rubi u selu Ostruzanj kod Osečine i selima Vigošte i Virovo kod Arilja u jesen 2002. godine. Plamenjača korena maline predstavlja najdestruktivnije oboljenje, koje dovodi do potpunog propadanja zasada jer nema obnove istog posle zaraze. Matičnjaci maline su osnovni izvor zaraze iz kojih se patogen širi u proizvodne zasade.

Mere za suzbijanje:

Gajenje otpornih sorata maline Korišćenje zdravog sadnog materijala maline i komposta u kome se razvijaju gljive roda

Trichoderma Izbor zemljišta pogodnih fizičkih i hemijskih osobina, sadnja maline na nezaraženom

zemljištu ili njegova fumigacija pre podizanja zasada, kao i gajenje maline na

bankovima mogu da spreče pojavu P. fragariae var. rubi, ili bar da otezaju njeno sirenje.

Slika1. Simptomi na listu maline

Ljubicasta pegavost izdanaka maline (Didymella applanata) . Prouzrokovač Didymella applanata uzrokuje mrke do mrko ljubičaste pege oko pojedinačnih pupoljaka, a javljaju se sredinom, odnosno krajem leta. Pupoljci zahvaćeni ovim oštećenjima ne mogu da se razviju, odnosno imaju usporen rast u toku naredne vegetacije.

Mere za suzbijanje:

Održavanjem odgovarajućeg razmaka između izdanaka prilikom rezidbe omogucava se slobodan protok vazduha, slobodna apsorpcija sunčevih zraka i umanjuje se mogucnost pojave ljubicaste pegavosti izdanaka maline.

Standardna mera kontrole obuhvata obavezno prskanje izdanaka krečnim sumporom u periodu pojave pupoljaka (neposredno nakon pojave pupoljaka prečnika 6 -12 mm). Da bi ova mera bila efikasna neophodno je poprskati celu povrsinu izdanka. Ovaj tretman nije obavezan kod dvorodnih sorti, jer se izdanci koji prolaze kroz zimski period kose do nivoa zemlje.

Dodatna hemijska kontrola može se postići primenom azoksistobina, piraklostrobina (naizmenično rotirati sa drugim preparatima), mešavina piraklostrobina i boskalida (naizmenično rotirati sa drugim preparatima), ili mešavina kaptana i fenheksamida.



Slika 2. Simptomi ljubicaste pegavosti na izdancima maline

Slika 3. Simptomi na listu

Susenje izdanaka maline (Leptosphaeria coniothyrium) . Sušenje izdanaka ogleda se u slabijem rastu pojedinih ili svih rodnih bočnih izdanaka, a praćeno je uvenućem lišća oko nekroticnih pega. Mrke, odnosno purpurne lezije pojavljuju se na glavnom izdanku, i mogu se prosiriti za nekoliko centimetara.

Zarazenost se uglavnom povezuje sa oštećenjima izazvanim orezivanjem i njime uzrokovanom povredom izdanaka. Ovo oboljenje izazvaće pre potpuno sušenje izdanaka nego antraknozu ili ljubičastu pegavost izdanaka.

Mere za suzbijanje:

Održavanjem odgovarajućeg razmaka izmedju izdanaka prilikom rezidbe omogućava se slobodan protok vazduha, slobodna apsorpcija suncevih zraka i umanjuje se mogucnost pojave ljubičaste pegavosti izdanaka maline.

Rezidbu se obavlja po suvom vremenu (4-5 dana posle rezidbe ne bi trebalo da bude padavina), kako bi se povrede sanirale.

Neophodna standardna mera kontrole obuhvata prskanje izdanaka krecnim sumporom, bakar hidroksidom ili bakar sulfatom u periodu pojave pupoljaka (neposredno nakon pojave pupoljaka prečnika 6 – 12 mm).

Siva plesan plodova maline (Botrytis cinerea) . Kod zaraženosti maline sivom plesni karakteristična je skramna siva masa plesni koja se formira na plodovima. Gljivice se brzo šire i od samo jednog zaraženog ploda moze se zaraziti čitav rod.

Mere suzbijanja:

Suzbijanje sive plesni zahteva integrisan pristup i obuhvata obavljanje svih mera nege i održavanja kojima se omogućava dobra cirkulacija vazduha među izdancima.

Redovno branje zrelih plodova (kao i zaraženih plodova, kako bi se smanjio stepen izazivaca primarne zaraze), kao i primenu fungicida tokom perioda cvetanja sa više padavina.

Višestruki fungicidi, kao sto su fenheksamid, mesavina ciprodinila i fluidoksomila, iprodion, piroklostrobin, mesavina piraklostrobina i boskalida i mesavina kaptana i fenheksamida obezbeđuju kontrolu ovih gljivica.

Slika 5. Siva plesan-simptomi na plodu maline

3.2 Bakterijske bolesti maline

Rak korena i izdanaka maline (Agrobacterium tumefaciens) . Kod ove bolesti stvaraju se izrasline koje se obicno pojavljuju u zoni korenovog vrata ili neposredno ispod površinskog sloja zemlje. Ova zadebljanja se takođe mogu javiti na korenu i izdancima, na mestima ostecenim rezidbom, kao i u pukotinama izdanaka. Abnormalne izrasline se javljaju u proleće i ometaju normalno upijanje vode i hranljivih materija. Zadebljanja obično nestaju tokom zime, ali se ponovo pojavljuju u proleće.



Mere za suzbijanje:

Suzbijanje ovog oboljenja svodi se na sadnju na nezarazenim parcelama, uz odabir zdravog sadnog materijala.

Treba izbegavati parcele na kojima je u ranijim godinama bilo pojave ove bolesti, ili na kojima su se gajile vrste osetljive na ovu bakteriju, kao što su stabla voćnih vrsta i vinova loza.

Prevencija pojave ove bolesti primenom sredstva A. radiobactor, soj K84, pokazao se perspektivnim, mada se njime bolest ne moze izleciti.

Bakterijsko sušenje (Pseudomonas syringae) . Karakteristični simptomi ovog oboljenja javljaju se u prolece, u vidu mrkih pega na lišću, lisnim peteljkama, internodijama i vrhovima kako jednogodišnjih tako i mladih izdanaka. Pege se šire i dobijaju zagasito mrku boju, i takve se proširuju na vaskularni sistem. Svi izdanci žbuna mogu se zaraziti i propasti. Simptomi se mogu pojaviti i u jesen, narocito kod primene visokih doza azota.

Ovo oboljenje moze se pogresno zameniti virusnim oboljenjem, nastalim usled niskih temperatura i napada insekata, ali se napad bolesti može utvrditi prisustvom curenja i odumiranja provodnih sudova.

Veće doze azota stimulišu rast mladih izdanaka koji su osetljiviji. Stepen suzbijanja bolesti do izvesne mere postize se primenom bakarnog sredstva bordovska corba (1 kg bakar sulfata, 1 kg hidratisanog kreca, 70 l vode) koji deluje na principu odlaganja pojave primarnih izvora zaraze na izdancima.

Slika 6. Simptomi na izdanku

3. 3 Virusne bolesti maline

Virus prstenaste pegavosti maline. Ovaj virus je široko rasprostranjen u Evropi.Prenose ga nematode, polen i seme. Lišće obolelih malina prepoznaje se po svetlozelenim prstenastim pegama. Borba protiv ovoga virusa sastoji se:

U gajenju otpornih sorti Korišćenju zdravih sadnica (izdanaka) za podizanje malinjaka Uništavanju zarazenih biljaka maline i suzbijanju nematode.

Slika 7. RLSV virus-simptomi na lišću

Virus žbunaste kvržljavosti maline. Po posledicama, je najopasniji virus maline. Prenosi se polenom, semenom i kalemljenjem. Osetljiva sorta je sorta miker, a relativno tolerantna je sorta vilamet. Izdanci zaraženih biljaka maline su kvržljavi, lišće zuto, plodovi nepravilnog oblika, a prinosi niski. Osnovne mere za suzbijanje virusa žbunaste kvržljavosti maline su:

Gajenje otpornih (tolerantnih) sorti. Zdravstveno ispravan sadni materijal za podizanje malinjaka.

Slika 8. Normalni plodovi maline sorte miker (levo) i plodovi zaraženi RBDV virusom

Virus hlorotične mrežavosti lišća. Rasprostranjen kako u svetu tako i kod nas. Prenosi ga mala zelena lisna vas (Aphis idaei),oboleli izdanci i korenove reznice.



3. 2 Štetočine maline i mere suzbijanja (kontrole)

Malinina buba (Byturus tomentsus) . Malinina buba napada cvetne pupoljke, cvetove i plodove maline. Insekt prezimljava kao larva ili odrastao insekt u zemljistu na dubini 10-25cm. Odrasli insekti pojavljuju se krajem aprila i početkom maja. Hrane se mladim lišćem, uglavnom na novim izdancima. Kod velikih oštećenja list izgleda poderano, bez lisne mase, i samo sa lisnim zlezdama. Kasnije se malinina buba premesta na cvetne pupoljke i hrani mladim cvetovima.U plodu maline ovaj insekt provodi svoj larveni razvoj i tri puta se presvlaci dok ne odraste. Larva se hrani mladim plodovima, koji se stoga deformisu i zaostaju u porastu. Odrasla larva se zatim ubušuje u zemljiste gde pravi kokone od zemlje. Pocetkom septembra larva se preobražava u lutku, neke lutke se preobražavaju u odraslog imaga u oktobru koji pravi kokone od zemlje u kojima prezimljava.

Odrastao insekt je slamasto crne boje sa ovalno izduzenim telom duzine 4- 4.5 mm. Godisnje ima samo jednu generaciju. Malinina buba godišnje ošteti 80-95% cvetnih pupoljaka, cvetova i plodova maline. Najviše štete ovaj insekt pričinjava u malinjacima koji se nalaze u pri planinskim i planinskim reonima.

Mere borbe obuhvataju:

mehaničko sakupljanje i okopavanje malinjaka, kako bi se lutke izbacile na površinu zemlje i uništile.

hemijsko prskanje zasada kada brojnost štetočine predje prag tolerancije.

Od hemijskih srestava kojima treba prskati malinu protiv ovog insekta najcesce se primenjuje rastvor zoralina, etiola, malationa, toksafena i dr.

Slika 9. Malinina buba (imago) Slika 10. Larva malinine bube

Malinin cvetojed (Anthonomus rubi) . Ovi insekti odsecaju cvetne pupoljke u rano proleće, i ako su zastupljeni u većem stepenu mogu znatno da umanje prinose. Zenka polaze jaja u cvetni pupoljak, a potom pravi zarez na cvetnoj drsci koja se lomi, cvetni pupoljak vene i otpada.

Postoji nekoliko opcija za suzbijanje ove štetočine i odnosi se na primenu hlorpirifosa, befentrina, malationa i fenpropatina. Vreme tretiranja je od primarnog znacaja, jer ova stetocina razvija samo jednu generaciju godisnje. Potrebno je cesto nadgledati zasad i pratiti pojavu ove stetocine.

Slika 11. Malinin cvetojed (Anthonomus rubi)



Malinina mušica (Thomosiniana theoboldi ) . Malinina musica, sićusna muva, retko uzrokuje ozbiljne štete, ali cecidoidno sušenje maline koje se sa njom povezuje, i koje prouzrokuju gljivice koje se u velikom broju nastanjuju na mestima na kojima ima malinine mušice, mogu znatno redukovati prinose. Malinina musica polaze jaja u pukotine kore izdanka koje se stvaraju tokom zime i proleća. Posto se hrane plutastom prevlakom izdanka, razne patogene gljive mogu se nastaniti u tim delovima izdanka, stvarajući lezije na tim mestima, nekada do te mere da se izdanak nabora.

Suzbijanje malinine musice podrazumeva:

Uklanjanje prve serije mladih izdanaka. Druga serija izdanaka ima manji broj naprslina u koje zenka polaze jaja, tako da se umanjuje razvoj narednih generacija štetocine.

Kao alternativa, nanosenje hlorpirifos ili fenitrotiona pri dnu izdanka može biti efikasno u suzbijanju odraslih insekata kada se pojave u proleće.

Neophodna su dva do tri intenzivna prskanja da bi se u potpunosti ispunile pukotine, i da bi pesticid sisao do osnove izdanka. Primena preparata spinosad takodje moze biti efikasna mera kontrole ove štetočine.

Slika 12. Malinina musica(larve) Slika 13. Cecidozno sušenje izdanaka maline

Malinina muva galica (Lasiopthera rubi) . Malinina muva galica, sićusna muva, formira gale (guke), ili neznatna zadebljanja na izdancima koja se teze uočavaju. Zenka polaže jaja u cvetne pupoljke maline u vreme odvajanja krunicnih listica. Ispiljene larve se ubušuju u izdanak, gde se obrazuje gala koja se pogresno moze identifikovati kao ostecenje nastalo usled mraza. Zasadi kod kojih je tokom ranijih vegetacija bila zastupljena muva galica mogu se tretirati bifentrinom ili malationom, neposredno pre cvetanja, a sredstvo se nanosi pri dnu izdanka, da bi se suzbili odrasli insekti po pojavljivanju u prolece. Novije hemijsko sredstvo spinosad takodje može da obezbedi suzbijanje ove štetočine.

Malinin prstenar (Agerilus rubicola) . Razvija jednu generaciju. Larva prezimljava u srzi izdanka. Imago u junu polaze jaja na koru mladih izdanaka, larve prave hodnike, zadebljanja i vrhovi izdanaka se lome. Sprecava se upotrebom:

zdravih sadnica orezivanjem tretiranjem hemijskim preparatima.

Slika15. Napad malininog prstenara

Velika (Amphorophora idaei) i mala (Aphis idaei) vaš. Vaši mogu da prouzrokuju uvijanje listova, a izrazena zaraženost maline vasima utice na smanjenje prirasta biljke. Medjutim, veća ostečenja nanose kao prenosioci virusnih oboljenja, kao sto je npr. mozaik virusa i žbunaste krzljavosti maline. Ukoliko se u junu ustanovi prisustvo više od 2 vaši na vrhu izdanka, mora se primeniti insekticid. Za suzbijanje ove štetocine mogu se koristiti disulfoton, koji deluje sistemski, ili namenski malation sprej, kao i kalijumovi sapuni kao nepisticidna alternativa.

Slika 16. Velika (Amphorophora idaei) i mala (Aphis idaei) vaš

Tetranihidna grinja maline (Tetranychus urticae ) . Grinja se hrani na naličju lista, što šprouzrokuje pegavost gornje povrsine lista. Oštecenja se uglavnom javljaju u delovima parcele



sa nedovoljno vlage, narocito kada je leto vrlo toplo i sa malom količinom padavina. Primena visokih doza azotnog đubriva moze stimulisati rast mladih izdanaka sa sočnim liscem koje je meta pregalja.

Mere za suzbijanje:

izbor zemljista sa povoljnim vodno-vazdušnim rezimom pravilna ishrana,bez visokih doza azotnih djubriva prskanje koloidnim sumporom Heksitiazoks je usmeren na eliminisanje jaja i mladih pregalja, a moze se primeniti u

ranoj fazi razvoja zaraze. Bifenazat se takođe primenjujeu kontroli ove stetocine, nakon berbe.

Slika 17.Tetranihidna grinja maline

Eriofidna grinja maline ( Phyllocoptes gracilis) . Najbrojnija vrsta grinja u našim malinjacima. Razvija više generacija godišnje. Kalamitet se javlja u sušnim godinama. Pri jakom napadu ove grinje, listovi maline žute i na njima se obrazuju neravnine, biljke slabe, a mnogi plodovi propadaju. P. gracilis se u proslosti nekontrolisano širila sadnim materijalom iz rodnih zasada. Tome je doprinela primena dimetoata u dužem periodu. Efikasni pesticidi protiv P. gracilis su fenazakvin i endosulfan.

Slika 18. Oštećenje od grinje na listu maline

LITERATURA

1. Mišić, P., Tešović, Ž., Stanisavljević, M., Milutinović, M., Nikolić, M., Milenković, S. (2003): Malina u Srbiji i Crnoj Gori – prošlost, sadašnjost i budućnost. Jugoslovensko voćarstvo, 38, 145-146, 5-22.

2. Petrović S., Milošević T. (2005): Raspberry from Serbia. Faculty of Agronomy, Čačak.

3. Bulatović, S.,: Savremeno voćarstvo, Nolit, Beograd

4.Journal of Pomology, 41,160(2007), 165-172

5. Mišić P., Nikolić M. (2003): Jagodaste voćke. Institut za istraživanja u poljoprivredi SRBIJA, Beograd, pp.

6. Mišić P. (2003): Malina.Poljoprivredna biblioteka Draganic,Beograd

7. Brzica,K.(1982): Prakticno vocarstvo za svakoga.''Glas'',Banja Luka

8. Milosevic,T(2002):Specijalno vocarstvo.Agronomski fakultet,Cacak

9. Milošević, T. (2002) Novija dostignuća u stvaranju sorti maline. u: Zimska škola za agronome, Agronomski fakultet, Čačak, zbornik radova, 6, 6: 109-116

10. Petrović, S., Milošević, T. (2002) Malina - tehnologija i organizacija proizvodnje. Čačak: Agronomski fakultet

11. Leposavić, A., Blagojević, M., Milenković, S., Petrović, S. (2003) Osetljivost nekih sorti i selekcija crvene maline na niske temperature. Zbornik naučnih radova Instituta PKB Agroekonomik, vol. 9, br. 2, str. 53-58

12. Kazakov, I.V. (2001) Malina-Eževika. Moskva: Folio


Documents

Ipm Malina