Embed Size (px)
Citation preview
International Road Assessment Programme
POSVEĆENI SPAŠAVANJU ŽIVOTA
iRAP SrbijaRezultati 2009
iRAP
3
Medjunarodni program ocenjivanja puteva (iRAP) je neprofitna organizacija, posvećena spašavanju ljudskih života uz pomoć bezbednijih puteva. iRAP se zasniva na partnerstvu sa vladinim i nevladinim organizacijama u cilju:
• ocenjivanja puteva visokog rizika i razvijanja pristupačnih programa ulaganja u infrastrukturu, koji donose veliku dobit, uz pomoć metodologije dosledne na globalnom nivou
• obezbedjivanja obuke, tehnologije i podrške kojima će se izgraditi nacionalni, regionalni i lokalni kapaciteti
• praćenja učinka u pogledu bezbednosti saobraćaja na putevima kako bi agencije za finansiranje mogle da ocene koristi iz svojih ulaganja.
Svake godine, 1.3 miliona ljudi pogine, a više od 50 miliona bude povredjeno ili onesposobljeno u saobraćajnim nezgodama na putevima širom sveta.
4 Uvodna reč
6 Polazne osnove 6 Globalna epidemija 6 Uloga puta 6 Priprema za akciju
8 Bezbedniji putevi 8 Sudari koji ubijaju 9 Formalni programi za bezbedniju
putnu infrastrukturu 9 Upravljanjebezbednošćumreže
10 Programi Ocenjivanja Puteva10 iRAP u Srbiji 11 Mrežaputeva12 Snimanje puteva 13 Ocenjivanje sistemom zvezdica 14 Srbija: Ocenjivanje sistemom
zvezdica
17 Srbija: Program kontra-mera18 Primena18 Brzina21 Broj poginulih i teško povredjenih koji
možedaseizbegneuperioduod20 godina
24 Srbija: Zaključci
25 Zahvalnost
Sadržaj
Miodrag Minić, generalni sekretar AMSS
Auto-moto savez Srbije, kao nosilac projekta iRAP Srbija, izuzetno je počastvovanukazanimpoverenjem
dauRepubliciSrbijirealizujeovajznačajnimedjunarodni program ocenjivanja puteva,ukome,poredSrbije,učestvujeviše od 50 zemalja širom sveta.
Pored toga što je projekat iRAP Srbija predstavljao pravi izazov za sve partnere okupljene oko ovog projekta, veoma je uspešno realizovan u svakom njegovom segmentu.
Rezultati i ocene koji proizilaze iz ovog projekta su iznad očekivanja,aliiporedtoga,oninasopominjudaputeviuSrbijinisusasvimbezbedniidamoramodauložimojošvišenaporadaihučinimobezbednijim,zasvekategorijeučesnikausaobraćaju.Tomožemodapostignemoprimenominženjerskihrešenja
predloženihuizveštaju,čimebiseupotpunostizaokružilaiposlednjafazaiRAPprojektauSrbiji.NatajnačinbiSrbija postalaprvazemljaukojojbibileprimenjenepredloženeinženjerskemere.Takodje,nadamosedaćeovajizveštajpomoćipriizradi
nacionalnestrategijebezbednostisaobraćajanaputevimai utvrdjivanju nacionalnih ciljeva smanjenja poginulih i teško povredjenih na putevima u Srbiji.„Srpskimodel“kojijeproistekaoizprojektaiRAPSrbijaposlužiće
kao platforma za nastavak realizacije programa na preostalom deluputnemrežeuSrbiji,atakodjeiumnogimdrugimzemljamau kojima je planirana realizacija iRAP projekata.
Biljana Vuksanović, Direktor sektora za strategiju, projektovanje i razvoj JP “Putevi Srbije”
Javnopreduzeće„PuteviSrbije“,kaopreduzećekomejepoverenoupravljanjedržavnimputevimau
Republici Srbiji, veoma je zadovoljno što je u našoj zemlji realizovan jedan tako
značajanmedjunarodniprojekat,kaoštojeprojekatiRAPSrbija,odnosno program ocenjivanja puteva. Javnopreduzeće„PuteviSrbije“jedalopunupodrškuAuto-
moto savezu Srbije, kao nosiocu projekta iRAP Srbija, na realizaciji ovogveomaznačajnogmedjunarodnogprojekta.SvipostignutirezultatiioceneodržavnimputevimauRepublici
Srbijisu,sajednestrane,ohrabrujući,jerukazujudasudržavniputeviuzadovoljavajućemstanju,doksu,sadrugestrane,obavezujućiizahtevajudodatneaktivnostinapodizanjunivoabezbednostisaobraćajananjima.Utomkontekstu,očekujemounarednomperioduda
ćemokrenutiuimplementacijupredloženihinženjerskihrešenja,kakobiseupotpunostizaokružilaiposlednjafazaovogmedjunarodnog projekta. Očekujemodaćerezultatiioceneizovogmedjunarodnog
projektapomoćipriizradinacionalnestrategijebezbednostisaobraćajanaputevimaiutvrdjivanjunacionalnihciljevasmanjenjapoginulihiteškopovredjenihlicanadržavnimputevima u Republici Srbiji.
Svake godine, 1.3 miliona ljudi pogine, a više od 50 miliona bude povredjeno ili onesposobljeno u
saobraćajnim nezgodama na putevima širom sveta. Traume koje tom prilikom nastaju predstavljaju ozbiljan i sve gori pojavni oblik krize javnog zdravlja. Ova kriza
pogadja posebno zemlje u razvoju, gde nastaje devet od deset slučajeva sa poginulim i teško povredjenim licima u saobraćaju na putevima. Saobraćajne nezgode na putevima širom sveta su vodeći uzrok smrtnosti mladih ljudi, starosti 10-24 godine, i predstavljaju globalnog ubicu, u rangu sa malarijom i tuberkulozom. U 2006. godini, iRAP je zadobio značajnu podršku FIA Fondacije za ambiciozni program razvoja alata pomoću kojih će zemlje sa niskim i srednjim prihodom biti u mogućnosti da ostvare moguću veliku društvenu i ekonomsku uštedu putem obezbedjivanja bezbednije mreže saobraćajnica. Glavni programi ocenjivanja puteva u razvijenim zemljama (AusRAP, EuroRAP and USRAP) realizovani su u saradnji sa istraživačkim organizacijama, koje se bave globalnom bezbednošću saobraćaja na putevima, i lokalnim stručnjacima, u cilju razvijanja i testiranja tih alata.
iRAP je bio pozvan da realizuje svoje pilot-programe u četiri zemlje: Južnoj Africi, Maleziji, Čileu i Kostarici. Ove zemlje su bile izložene raznim scenarijima bezbednosti saobraćaja na putevima, počev od velike proporcije motociklista u Maleziji, do puteva sa jednom kolovoznom trakom i velikim ograničenjima brzine u Južnoj Africi.
Posle uspeha probnih programa snimanja, iRAP je uspeo
Rezultati u ovom izveštaju obuhvataju tri opcije za program kontra-mera, na tri nivoa ulaganja:
1. Nizak nivo ulaganja: procenjuje se da je cena ovog programa 2.2 milijarde dinara, sa odnosom koristi i troškova (BCR) u vrednosti od 11, što znači da će u periodu od 20 godina, korist iznositi 24.8 milijardi dinara. Procenjuje se da implementacijom ovog programa može da se spasi 4.200 nastradalih lica (poginulih i teško povredjenih).
2. Srednji nivo ulaganja: procenjuje se da je cena ovog programa 4.3 milijarde dinara, sa odnosom koristi i troškova (BCR) u vrednosti od 8, što znači da će u periodu od 20 godina, korist iznositi 32.9 milijardi dinara. Procenjuje se da implementacijom ovog programa može da se spasi 5.600 nastradalih lica (poginulih i teško povredjenih).
3. Visok nivo ulaganja: procenjuje se da je cena ovog programa 11.0 milijardi dinara, sa odnosom koristi i troškova (BCR) u vrednosti od 4, što znači da će u periodu od 20 godina, korist iznositi 44.9 milijardi dinara. Procenjuje se da implementacijom ovog programa može da se spasi 7.600 nastradalih lica (poginulih i teško povredjenih).
Svaki od ovih programa nudi veoma veliku dobit i predstavlja priliku za Srbiju da značajno poboljša svoju statistiku koja se odnosi na bezbednost saobraćaja na putevima. Preporuke iz ovog izveštaja odnose se na prvi program osnovnih unapredjenja bezbednosti, kao što su proširenje bankina, obezbedjivanje pešačkih prelaza sa signalizacijom, obezbedjivanje traka za preticanje, poboljšanje vozne površine i obezbedjivanje raskrsnica sa kružnim tokom saobraćaja.
Ova nova metodologija nudi „vakcine za puteve“ - jednostavne, pristupačne kontra-mere, sa velikom dobiti, kojima će se sačuvati od stradanja desetine hiljada ljudskih života u narednih 20 godina.
da obezbedi finansijska sredstva iz Fonda za dodelu sredstava za razvoj Svetske banke, za programe snimanja puteva i kreiranje programa kontra-mera u Argentini, Peruu i Srbiji, kao i da privede kraju pilot-projekat u Nigeriji i studiju o izvodljivosti u Keniji.
Predmetni alati, koji su opisani u ovom izveštaju, omogućuju ocenjivanje performansi puteva u pogledu njihove bezbednosti, u odsustvu pouzdanih podataka o saobraćajnim nezgodama na putevima. iRAP rezultati obuhvataju sledeće:
• mape sa „ocenama u vidu zvezdica“ kojima se prikazuje bezbednost puteva za putnike u vozilu, motocikliste, bicikliste i pešake
• bazu podataka o inventaru puteva, sa preko 30 zabeleženih atributa kojima se opisuje mreža snimljenih puteva
• procenu broja poginulih i teško povredjenih na svakom od snimljenih puteva
• preporučeni program ekonomski opravdanih kontra-mera za datu mrežu, koji razmatraju lokalni subjekti i finansijske institucije.
Duboko sam zahvalan Auto-moto savezu Srbije, Vladi Republike Srbije i Javnom preduzeću „Putevi Srbije“ na upućenom pozivu iRAP-u da snimi 3,000 km puteva, u okviru svoje putne mreže, na kojima su mnogi ljudi poginuli. Pozdravljam volju ovih organizacija da podele rezultate snimanja, kako bi lekcije koje smo naučili u Srbiji mogle da se primenjuju u regionu i ostatku sveta.
Uvodna reč
Džon Doson, predsedavajućiiRAP-a
54
GlOBAlNA EPIDEMIJASmrtnislučajeviipovredekojinastajuusaobraćajnimnezgodamanaputevimasuglavnaisvevećaepidemijakoja zahvata javno zdravlje. Svakegodine,1.3milionaljudipogineusaobraćajnim
nezgodama na putevima, dok broj teško povredjenih lica dostižeskoro50miliona.Saobraćajnenezgodesutrenutnovodećiuzroksmrtideceimladihljudiuzrasta10-24godine.Teretsaobraćajnihnezgodaporedisesamalarijomi
tuberkulozom, a njegova cena iznosi 1-3% svetskog bruto proizvoda. Skorodevetoddesetsmrtnihslučajevaiteškihpovreda
nastaje u zemljama u razvoju. Dok se u zemljama sa visokim prihodomočekujedabrojpoginulihusaobraćajnimnezgodama na putevima bude smanjen, velika je verovatnoćadaćeuostalomdelusvetatajbrojbitipovećanza više od 80%.1
U zemljama u razvoju, najsiromašnije kategorije stanovništvasuinajranjivijiučesniciusaobraćaju.Mnogojevećaverovatnoćadapešaci,biciklisti,motociklistiionikojikoriste neformalna prevozna sredstva stradaju u nezgodama na putevima, u odnosu na putnike u vozilu.
UlOGA PUTA Najvećibrojsaobraćajnihnezgodanaputevimanastajeusled ljudske greške. Iz tog razloga, inicijative koje se odnose nabezbednostsaobraćajanaputevimasusetradicionalnobavile„popravkom“vozača,uciljusprečavanjanastajanjasaobraćajnihnezgodanaputevima.Takvipristupiobičnoobuhvataju edukaciju, obuku i primenu zakonskih mera i propisa. Ipak, kako je „ljudski grešiti“, psihologija nam govori daćeljudiuvekpravitigreške.Uskorijevreme,inženjerisesvevišebaveposredovanjemu
ishodusaobraćajnihnezgodanaputevimatimeštoprojektujubezbednavozilaibezbedneputeve.Mogućejezaštititiučesnikeusaobraćajuuslučajusudaradizajniranjemvozilaiputevakojićezajednoomogućitidaenergijaoslobodjena prilikom sudara ne nanosi povrede ljudima. Kod ranjivihučesnikausaobraćaju,samdizajnputamorajošiviše
daobezbediodsustvoizloženostisaobraćajukojiseobavljapri velikim brzinama.Uvodećimrazvijenimzemljama,gdejevećnapravljen
velikinapredakupogleduponašanjavozačaibezbednostivozila, nacionalne strategije koje se odnose na bezbednost saobraćajanaputevimapokazujudaseodulaganjaubezbednijuinfrastrukturuočekujedvaputavećibrojsačuvanihživotanegoštobisetopostigloulaganjemuvozilailiponašanjevozača.
Postoji i dalje veliki broj zemalja u kojima nije zastupljeno osnovno obrazovanje koje se odnosi na bezbednost saobraćajanaputevima,kaoniprimenazakonskihmeraipropisa(sigurnosnipojasevi,kacige,vožnjapoddejstvomalkoholaiopštepoštovanjezakonaosaobraćaju).Utimzemljama, osnovna infrastruktura, kao što su jasno postavljeni saobraćajniznakoviioznake(signalizacija)naputu,odsuštinskogjeznačajaukolikokorisniciputevatrebadaznajukakvoseponašanjeusaobraćajuodnjihočekujeiukolikozakonosaobraćajutrebaefektivnodaseprimenjuje.
PRIPREMA ZA AkcIJUOno što nam daje nadu je to što su druge epidemije, zakojejeizgledabilonemogućenaćilek,većeliminisane. Sve do 1967. godine, nekih 10-15 miliona slučajevavelikihboginjaodnosilisudvamilionaživotagodišnje,doksumnogikojisupreživeliovuepidemiju ostali trajno deformisani ili slepi. 1967. godine, Svetska zdravstvenaorganizacijazapočelajesaprogramommasovnevakcinacije,poslečegajeusledilaakcijaVelikeboginje-Operacija0–programčijajevizijabiladaseeliminišesamabolest.Vizija0jeostvarenasaposlednjimslučajemvelikihboginjazabeleženimuSomaliji,1977.godine.Programjeopisankaotrijumfmenadžmenta, a ne medicine. Istotako,znamoštatrebadaseradidabisesprečilo
stradanje na putevima. Ipak, da bismo se borili sa epidemijom,moramodasepostaramodastvorimoodrživi strukturalni pristup cilju vizije nula – moramo da se pripremimodaučinimoputevebezbednim.
Ulaganjem u inženjerska rešenja koja spašavaju živote, poput proširenja bankina, staza za pešake, zaštitnih ograda i saobraćajne signalizacije, putevi visokog rizika mogu da se učine još više opraštajućim – oni mogu da se učine bezbednim.
Jednostavna, pristupačna unapredjenja putne infrastrukture imaju moć da dramatično smanje i rizik od nastajanja sudara i njihovu težinu.
76 1Učinimo puteve bezbednim, Komisija za globalnu bezbednost saobraćaja na putevima.
Polazne osnove
9
SUDARI kOJI UBIJAJU
RANJIVI UčESNIcI U SAOBRAĆAJU Uzemljamaurazvoju,motociklistiivozačimopedamogudaračunajunavelikiprocenatsmrtnihslučajeva;unekimazijskim zemljama, preko 70% poginulih predstavljaju motociklisti. Inženjerske kontra-mere kojima se smanjuje verovatnoća nastajanja teških ili fatalnih saobraćajnih nezgoda ranjivih učesnika u saobraćaju, obuhvataju sledeće:
•izmeštanjesaobraćajaizzonaukojimaseobavljaintenzivnapešačkaaktivnost
•usporavanje(smirivanje)saobraćajauzonamaukojimaseobavljaintenzivnapešačkaaktivnost
• obezbedjivanje staza za pešake i bicikliste, kako se ne bimešalisamotorizovanimsaobraćajem
•pešačkeprelaze/ostrvaidrugainfrastrukturnarešenjakojaispunjavajuzahteveuvezisaprelaženjem,kojapokazujugdeseočekujedapešaciprelazeismanjujusloženostprelaženjaputa
•obezbedjivanje posebnih staza za motocikliste ili drugih infrastrukturnih rešenja za njih.
PUTNIcI U VOZIlUkod putnika u vozilu, fatalne i teške saobraćajne nezgode dele se u tri glavne kategorije:
1. izletanjesputa–tipičnozaovukategorijunezgodajetoštopojedinačnovoziloizlećesakolovozaiudaraufiksiraniobjekat,kaoštojedrvoilistubsaosvetljenjem
Bezbedniji putevi
Strategijomsmanjenjabrojanastradalihusaobraćajnimnezgodama na putevima, u bilo kojoj zemlji, na bilo kom stepenunjenograzvojabezbednostisaobraćajanaputevima,trebadefinisatidoprinoskojimogudadajujednostavna,pristupačnaunapredjenjainfrastrukture.Pešačkestaze,bojazafarbanjeipostavljanjeogradazaistaspašavajuživote.Projektovanje,izgradnja,finansiranje,nabavkaievaluacija
shemaputevanamenjenihsaobraćajumotornihvozilamogućisuskorosvudausvetu.Aliprojektikojimase
unapredjujebezbednostcelogputailimrežesuretki,čakiakooničestonudenajkonkurentnijuekonomskudobitnacionalnom, regionalnom ili lokalnom projektnom fondu. Pristupačnaunapredjenjaputneinfrastruktureimaju
potencijaldasmanjebrojnastradalihuobimuznačajnomna nacionalnom nivou, u kratkom, srednjem i dugom roku. Tojemogućesamoakosenasvimputevimaimrežamasaobraćajnicanakojimasebeleživelikibrojpoginulihiteškopovredjenih, sistematski i ciljno primenjuju efektivne kontra-mere.
FORMAlNI PROGRAMI ZA BEZBEDNIJU PUTNU INFRASTRUkTURU
Bezbedni putevi su oni putevi koji su izgradjeni tako da smanjuju verovatnoću nastajanja sudara i opraštaju one sudare
koji se ipak dogode. Putevi koji su izgradjeni tako da smanjuju
verovatnoću nastajanja sudara pokazuju svim učesnicima u saobraćaju gde treba da se nalaze i kako da na bezbedan način koriste put. Jasan izgled puta ne samo da objašnjava gde se od učesnika u saobraćaju očekuje da budu, već oni takodje uzimaju u obzir sposobnost učesnika u saobraćaju da obradjuju informacije i donose odluke.
Jednostavno pešačko ostrvo, kao što je ovo prikazano na slici, za koje nije potrebno puno ulaganja, ne samo da pokazuje gde treba da se vrši prelaženje, već čini lakšim sam čin bezbednog prelaska – pešak samo treba da proveri saobraćaj koji mu dolazi s leve, odnosno desne strane. Pešačko ostrvo takodje smanjuje brzinu vozila i ograničava
preticanje na mestu prelaska. Opraštajući putevi su projektovani tako da mogu da zaštite učesnike u saobraćaju u slučaju sudara. Izgled puta mora da prepozna mogućnost da će se sudar dogoditi i da obezbedi minimalni broj poginulih i povredjenih, time što će učesnike u saobraćaju štititi od opasnosti. Inženjerska rešenja, kao što su sigurnosne ograde, mogu da se koriste za odvajanje saobraćaja koji se obavlja pri velikim brzinama od ljudi i da ublaže posledice sudara kada se on dogodi.
Manja je verovatnoća da će se sudari dogoditi na samo-objašnjavajućim putevima, dok su povrede manje ozbiljne na opraštajućim putevima. Mnogi slični primeri unapredjenja puteva koji mogu da pomognu učesnicima u saobraćaju da razumeju kako put može da ih zaštiti od povreda prikazani su u iRAP Kompletu alata za bezbednost saobraćaja na putevima (www.irap.net/toolkit).
Efektivno upravljanje bezbednošću treba da obuhvati unapredjenja infrastrukture na ciljnim lokacijama na celokupnoj mreži puteva i ne treba da se usredsredjuje samo na nekolicinu crnih
tačaka na kojima su, možda u vrlo kratkom roku, beležene saobraćajne nezgode.
UPRAVlJANJE BEZBEDNOŠĆU MREŽE Da bi se efektivno upravljalo bezbednošću postojeće putne mreže, treba uspostaviti tri osnovne aktivnosti:
2 Upravljači puteva moraju da imaju informacije o nivou bezbednosti i protoku saobraćaja
na svojim mrežama. Oni moraju da imaju razumevanja za to kako karakteristike puteva na njihovim mrežama doprinose riziku i potencijalu za nastanak teških ili fatalnih saobraćajnih nezgoda. Snimanjem puteva za potrebe ocenjivanja sistemom zvezdica dokumentuje se ta informacija o karakteristikama puteva, a detaljnije revizije bezbednosti saobraćaja na putevima mogu da se koriste za identifikaciju specifičnih mesta i problema.
3 S obzirom da se koriste tretmani za unapredjenje
bezbednosti, rezultati tih tretmana moraju da se mere, analiziraju i beleže tako da mogu da se uče lekcije o uticaju različitih shema. Baza dokaza treba da ukaže na buduće akcije, obezbedjujući primenu najefikasnijih mera za očuvanje života.
82 Za više informacija o kontra-merama kojima se smanjuje rizik za ranjive učesnike u saobraćaju i putnike u vozilu videti iRAP Komplet alata za bezbednost saobraćaja na putevima, www.irap.net/toolkit
2. sudariuraskrsnici–najtežisudarisedogadjajunaraskrsnicama u obliku slova T ili ukrštanju puteva gde bočniudarinastajuprivelikimbrzinama.
3. čeonisudari–vozilakojasekrećuusuprotnimsmerovimaučestvujuusudarimaprikojimaseoslobadjavelikakoličinaenergije.
Inženjerske kontra-mere pomoću kojih se smanjuje verovatnoća nastajanja teških ili fatalnih saobraćajnih nezgoda, u kojima stradaju putnici u vozilu, obuhvataju sledeće:
•uklanjanjefiksiranihobjekatasaleveidesnestraneputa(kaoštojedrveće,stubovisaosvetljenjem,saobraćajniznakovi),zamenafiksiranihobjekatapasivnobezbednim alternativnim rešenjima (na primer, znakovi i stubovi sa osvetljenjem napravljeni od materijala koji mogudasedeformišu)ilizaštitaučesnikausaobraćajuuzpomoćsigurnosnihograda
•ograničenjebrojamanjihprilaznihputevaglavnimputnimpravcimauzpomoćpovršina(„džepova“)namenjenih skretanju i zamena raskrsnica u obliku slova Tiukrštanjaputevaraskrsnicamasakružnimtokomsaobraćajaipetljama
•odvajanjesaobraćajaizsuprotnogsmerakojiseobavljaprivelikimbrzinamauzpomoćsigurnosneograde ili široke razdelne trake.2
1 Treba prikupljati pouzdane podatke o saobraćajnim nezgodama. Policija i
statističari moraju da rade zajedno kako bi se obezbedilo precizno beleženje teških saobraćajnih nezgoda – u skladu sa medjunarodno prihvaćenim protokolima i definicijama. Uz pomoć tih podataka može da se sačini i mapiranje rizika da bi se pokazalo na kojim mestima se pojedinci i zajednice suočavaju sa visokim nivoima rizika.
Programi ocenjivanja puteva
Tipični iRAP projekat sastoji se od nekoliko faza, kao što je prikazano u donjem dijagramu.
iRAP mRežA
iRAP mreža puteva odabrana je od strane Upravnog odbora i zasniva se na onim putevima na kojima je zastupljen veliki obim saobraćaja, gde nastaje veliki broj saobraćajnih nezgoda i gde je očigledno postojanje niza različitih uslova puta. Nekoliko odabranih puteva je od strateškog značaja za ekonomiju, turizam i medjunarodni saobraćaj.
Broj putaSnimljena dužina/km
Broj putaSnimljena dužina/km
M1 (E70) 103.9 M23 25.5
M1 (E75) 677.2 M24 62.8
M1.12 (E80) 94.8 M25 (E771) 181.3
M1.17 (E660) 58.5 M25.1 164
M1.9 (E70) 101.5 M4 36.1
M17-1 (E662) 10.5 M5 (E761) 184.8
M18 70.2 M5 (E763) 40.1
M19 81.9 M7 108.3
M21 66.1 M7.1 88.2
M21 (E763) 84.9 M8 92.3
M22 108.8 R121 55.2
M22 (E75) 240.4 R200 45.6
M22 (E763) 132.9 R266 29.2
Ukupno 2,945
putnika u vozilu: 59%
biciklista: 10%
Ostali korisnici puta 11%
pešaka: 20%
BezBednOST SAOBRAćAjA nA PUTevimA Broj stanovnika: 7.5 milionaUkupna dužina putne mreže: 40,845km (68% sa kolovoznim zastorom)Dužina snimljenih puteva: 2,945kmBroj poginulih (2007): 968Stopa poginulih na 100,000 stanovnika: 12.9Ekonomska cena: približno 2% bruto nacionlanog proizvodaCiljevi smanjenja broja nastradalih: Nema zvaničnog numeričkog cilja
Poginuli po vrsti korisnika puta
Projektom je rukovodio Upravni odbor sa predstavnicima iRAP-a, Auto-moto saveza Srbije (AMSS), Ministarstva za infrastrukturu, Ministarstva unutrašnjih poslova, Javnog preduzeća „Putevi Srbije“, Svetske banke i Saobraćajnog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
iRAP u Srbiji
Slika 1 Članovi Upravnog/izvršnog odbora iRAP Srbija
zajednička odgovornost
zadatak iRAP-a
zadatak lokalnih aktera
Tabela 1 iRAP mreža u Srbiji
11
Definisanje mreže puteva na kojoj su vrlo verovatno skoncentrisane fatalne i
teške povrede
Snimanje puteva i mapiranje kvaliteta bezbednosti putne mreže
Procena investicionih opcija i preporuka opšteg oblika programa sa
visokim stepenom dobiti
Lokalno razmatranje predloženih shema i lokacija za primenu iRAP kontra-mera
Preliminarna studija istraživanja predložene sheme
Detaljni projekat, troškovnik, finalna evaluacija i primena
Procena prosečnih troškova
predmetnih shema
Procena prosečne vrednosti spašenih
života
iRAP snimanjima obuhvaćeno je skoro 3.000 km puteva, koji čine približno 11% puteva u Srbiji presvučenih kolovoznim zastorom. Snimljena mreža puteva obuhvata 1.200 km auto-puteva i puteva sa dve kolovozne trake (snimljene su obe trake) i 1.800 km puteva sa jednom kolovoznom trakom.
evropska putna mreža je prilično zastupljena u ovom snimanju, sa 1,900 km puteva koji pripadaju toj medjunarodnoj mreži puteva. nesto više od 2,800 km snimljenih puteva predstavlja deo nacionalne putne mreže, a preostali deo od 130 km su regionalni putevi.
13
SNIMANJE PUTEVA
Uzpomoćspecijalnoopremljenogvozila,softveraiobučenihanalitičara,predmetiRAPsnimanjapostajevišeod30različitihkarakteristikadizajnaputazakoje
seznadautičunaverovatnoćunastajanjasaobraćajnihnezgodainjihovutežinu.Ovekarakteristikeobuhvatajuizgledraskrsnica,poprečniprofilputaioznake,opasneobjekteisadržajeporedputa,stazezapešakeibicikliste.
Snimanje se obavlja u dve faze: 1. PosebnoopremljenovozilozasnimanjebeleživideozapiseputevasaiRAPmrežedoksekrećenjima;
2. Videomaterijalkasnijepregledajuanalitičariilionikojivrše ocenjivanje, da bi dali ocenu u skladu sa iRAP protokolima.
Vozilozasnimanjebeleživideozapiseputa(običnourazmacimaod10metara),uzpomoćnizakamerakojimasepostižepanoramskipoglednaput(napred,levo,desno).Glavnaprednjakamerakalibrisanajetakodamožedaobezbedi merenja, kao što su širina trake, širina bankine i udaljenostodopasnihobjekatasastraneputa.Vozilomožedasekrećeputemprigotovonormalnimbrzinamadokprikuplja informacije.
Po prikupljanju video snimaka, svaka relevantna karakteristika puta se meri i ocenjuje u skladu sa iRAP protokolima. Oni
Slika 2 Posebno opremljeno vozilo beleži video snimke putne mreže
OcENJIVANJE SISTEMOM ZVEZDIcATabela u nastavku teksta prikazuje procente dobijene ocenjivanjem sistemom zvezdica za putnike u vozilu, bicikliste i pešake koji koriste iRAP mrežu u Srbiji.
5 zvezdica 4 zvezdice 3 zvezdice 2 zvezdice 1 zvezdica Putevi sa
veoma malim saobraćajnim tokom ili bez saobraćajnog toka nisu ocenjivani.
iRAP ocene za putnike u vozilu
iRAP ocene za pešake
iRAP ocene za bicikliste
OcENJIVANJE SISTEMOM ZVEZDIcA
Kada se završi proces snimanja i ocenjivanja, podaci se unose u pripremljeni on-line iRAP softver. Softver je razvijen uzstručnupomoćvodećihsvetskihagencijakojesebaveistraživanjembezbednostisaobraćajanaputevima,medjukojimasuARRBGroup(Australija),TRL(UjedinjenoKraljevstvo)iMidwestResearchInstitute(SjedinjeneDržave).
Ocenjivanje sistemom zvezdica zasniva se na podacima prikupljenim snimanjem puteva i na faktorima rizika kod dizajnaputeva.Onipružajujednostavnuiobjektivnumerunivoabezbednostikojije“sadržan”uputu,uodnosunaputnike u vozilu, motocikliste, bicikliste i pešake. Ocenjivanje sistemom zvezdica se vrši na deonicama puteva na kojima postojipotrebazakorišćenjemputaodstranesvihtipovakorisnikaputeva.Uslučajevimaukojima,naprimer,biciklistine koriste odredjenu deonicu puta, ocenjivanje sistemom zvezdica tog puta se ne vrši za kategoriju biciklista. Ono štojevažnojetoštoocenjivanjesistemomzvezdicamožedaseobavibezdetaljnihpodatakaosaobraćajnimnezgodama. Najbezbednijiputevi(četiriipetzvezdica)imaju
bezbednosneatributekojiodgovarajupreovladavajućimbrzinamasaobraćaja.3 Oni su verovatno pravolinijski, imaju dve trake u svakom od smerova, odvojene širokom razdelnomtrakom,imajudobroobeleženuhorizontalnusignalizaciju, široke trake i proširene bankine, bezbedne sadržajeporedputaidobrarešenjazabiciklisteipešake,kao što su staze i prelazi, namenjeni njihovoj upotrebi. Najmanjebezbedniputevi(jednaidvezvezdice)nemaju
bezbednosneatributekojiodgovarajupreovladavajućimbrzinamasaobraćaja.Oniverovatnoimajusamojednutrakuukojojsesaobraćajobavljauobasmera,imajupunokrivinaiukrštanja,usketrake,bankinekojenisupresvučenekolovoznimzastorom,neadekvatnoobeleženuhorizontalnusignalizacijuinezaštićeneopasneobjekteporedputa,kaoštosudrveće,stuboviistrminasipiblizuiviceputa.Oni takodje vrlo verovatno nemaju infrastrukturna rešenja namenjena biciklistima i pešacima.
Ove ocene prikazane su i na mapi sa kodovima u boji koji pokazuju koliko zvezdica je dobila odredjena deonica puta.Tamogdesusaobraćajnetrakeodvojenerazdelnomtrakomilisigurnosnomogradom(odvojeniput),ocenjivanjesistemom zvezdica se vrši posebno za oba smera u kojima sesaobraćajobavlja.4
Napomena:procentinečineukupanzbirod100%zbogzaokruživanja.13
3Za potrebe ovog izveštaja, korišćena su propisana zakonska ograničenja brzine. 4Za više informacija vidi Ocenjivanje puteva sistemom zvezdica za bezbednost: iRAP metodologija.
Slika 3 Specijalizovani softver omogućava beleženje preciznih merenja puta
12
36%
1%
5%
28%
67%
6%
9%
85%
30%
30%
3%
koji ocenjuju prikupljeni materijal u laboratoriji rade to tako štoobezbedjujuuslovevirtuelnevožnjemrežomputeva,pregledajućivideozapise,uintervalimaod100m.
Oni koriste specijalan softver za precizno merenje elemenata koa što su širina trake, širina bankine i udaljenost izmedjuiviceputaifiksiranihopasnihobjekata,poputdrvećailistubova.TimzaocenjivanjesastojaoseodčlanovaAMSSiBeogradskoguniverziteta.
Pozavršetkuocenjivanja,mogućejesačinitidetaljanizveštaj o utvrdjenom stanju, u kome su sumirane mnoge karakteristikeputanaiRAPmreži.Izveštajsadržiinformacijekaoštosuproporcijamreženakojojsenalazebankinepresvučenekolovoznimzastoromibrojlokacijakojeimajuadekvatnepešačkeprelaze.Ovipodacičineosnovuzaocenjivanje sistemom zvezdica i program kontra-mera.
Zapodrškuprocesuocenjivanja,iRAPjerazviodetaljnipriručnikza snimanje puteva koji obezbedjuje protokole i uputstva uvezisaocenjivanjemrazličitihkarakteristikadizajnaputa.Budućidadizajnputamoževeomaznačajnodaserazlikujeodzemljedozemlje,iRAPjekreiraopriručnikzasnimanjeputeva koji je skrojen prema potrebama svake zemlje, sa fotografijamaiopisomkarakteristikakojeseocenjuju.
Programi ocenjivanja puteva
NIS
Bor
Guca
Uzice
Prizren
Pancevo
SUBOTICA
Pristina
Novi Sad
Kraljevo
Kopaonik
Belgrade
Zrenjanin
Novi Pazar
Kragujevac
M7.1
M7
M25.1
M1 (E70)
M1 (E75)
M24
M21
M4
M22
M8
M5 (E761)
M1.9 (E70)
M22 (E
75)
M19
M1.12 (E80)
R200
R121M25 (E771)
M22
(E76
3)
M5 (E763)
M21 (E763)
M23
M1.17 (E662)
R266
M8
M1 (E75)
M22
M25.1
M18
M22
M25.1
M23
M8
M22 (E763)
M7
M1 (E75)
M19
M25.1
M25
(E77
1)
M5 (E761)
M25 (E771)
M1 (E75)
M21 (E763)
M22 (E75)
M19
RAŠKI
ZLATIBORSKI
BORSKI
SREMSKI
PCINJSKI
PECKI
JUŽNOBACKI
NIŠAVSKI
KOSOVSKI
BRANICEVSKI
RASINSKI
ZAJECARSKI
PIROTSKI
MORAVICKI
JUŽNOBANATSKI
MACVANSKI
TOPLICKI
JABLANICKI
GRAD BEOGRAD
ŠUMADIJSKI
KOLUBARSKI
POMORAVSKI
SREDNJE - BANATSKI
PRIZRENSKI
ZAPADNO - BACKI
SEVERNO - BANATSKISEVERNO - BACKI
PODUNAVSKI
KOSOVSKA - MITROVACKI
KOSOVSKO - POMORAVSKI
M1 (E75)
M1 (E75)
HUNGARY
CROATAA IA
BULGARIA
ALBANIA
BO
SN
IAA
ND
HE
RZE
GO
VIN
A
0 30 6015 Miles
0 50 10025 Km
MACEDONIA, THE FORMER YUGOSLAVAA REPUBLIC OF
ROMANIA
MONTENEGRO
SLIKA5 REZUlTATI OcENE PUTEVA ZA BIcIklISTE
BIcyclIST STAR RATINGS
Verylow/nobicycleflow
NIS
Bor
Guca
Uzice
Prizren
Pancevo
SUBOTICA
Pristina
Novi Sad
Kraljevo
Kopaonik
Belgrade
Zrenjanin
Novi Pazar
Kragujevac
M7.1
M7
M25.1
M1 (E70)
M1 (E75)
M24
M21
M4
M22
M8
M5 (E761)
M1.9 (E70)
M22 (E
75)
M19
M1.12 (E80)
R200
R121M25 (E771)
M22
(E76
3)
M5 (E763)
M21 (E763)
M23
M1.17 (E662)
R266
M8
M1 (E75)
M22
M25.1
M18
M22
M25.1
M23
M8
M22 (E763)
M7
M1 (E75)
M19
M25.1
M25
(E77
1)
M5 (E761)
M25 (E771)
M1 (E75)
M21 (E763)
M22 (E75)
M19
RAŠKI
ZLATIBORSKI
BORSKI
SREMSKI
PCINJSKI
PECKI
JUŽNOBACKI
NIŠAVSKI
KOSOVSKI
BRANICEVSKI
RASINSKI
ZAJECARSKI
PIROTSKI
MORAVICKI
JUŽNOBANATSKI
MACVANSKI
TOPLICKI
JABLANICKI
GRAD BEOGRAD
ŠUMADIJSKI
KOLUBARSKI
POMORAVSKI
SREDNJE - BANATSKI
PRIZRENSKI
ZAPADNO - BACKI
SEVERNO - BANATSKISEVERNO - BACKI
PODUNAVSKI
KOSOVSKA - MITROVACKI
KOSOVSKO - POMORAVSKI
M1 (E75)
M1 (E75)
HUNGARY
CROATIA
BULGARIA
0 25 5012.5 Miles
0 30 6015 Km
HUNGARY
BULGARIA
ALBANIA
BO
SN
IAA
ND
HE
RZE
GO
VIN
A
MACEDONIA, THE FORMER YUGOSLAVAA REPUBLIC OF
ROMANIA
MONTENEGRO
cAR OccUPANT STAR RATINGS
Dualcarriagewayroads Dualcarriagewayroads
Singlecarriagewayroads Singlecarriagewayroads
Otherprimaryroads Otherprimaryroads
District boundaries District boundaries
Srbija: Ocenjivanje sistemom zvezdica Slike 4, 5 i 6 ilustruju rezultate ocenjivanja zvezdicama za putnike u vozilu, bicikliste i pešake na mreži. Ove mape pokazuju rizik za pomenute individualne korisnike puta kada se vozila kreću dozvoljenim brzinama, na mreži snimljenih puteva.
1514
Programi ocenjivanja puteva
SLIKA4 REZUlTATI OcENE PUTEVA ZA PUTNIkE U VOZIlU
17
iRAP obuhvata više od 70 dokazanih opcija unapredjenja puta za kreiranjepristupačnihiekonomskiopravdanihprogramakontra-merakojimasespašavajuživoti.Oveopcijeunapredjenjaputevaprotežuseodmeraobeležavanjahorizontalnesignalizacijeipešačkihostrva,kojekoštaju malo, do mera za unapredjenje raskrsnica i potpunog udvajanja puteva, za koje je potrebno izdvojiti više sredstava. Programkontra-meraserealizujekroztriključnefaze:(vididesno).
Sačinjenesutriopcijeprogramakontra-merauzpomoćprogresivnovećegnivoapragaodnosakoristiitroškova.Tojedovelodostvaranjaplanova na tri nivoa ulaganja, kao što je prikazano u donjoj tabeli. Prvi programobuhvataminimalniodnoskoristiitroškova(BCR)uiznosuod1,drugiprogram-uiznosuod3,atrećiprogram-uiznosuod5.Preporučujeseprogramsaminimalnimodnosomkoristiitroškovauiznosu od 3. Ovaj program ima potencijal da spreči stradanje 5.592 lica, sa fatalnim posledicama ili povredama. Za svaki uloženi dinar u ovaj program, uštedelo bi se osam dinara, po osnovu izbegnutih troškova koji nastaju u saobraćajnim nezgodama na putevima.
Minimalni iznos koristi i troškova (BcR)
1 3 5
Procenjenitroškoviizgradnjeiodržavanja 10,986 din 4,297 din 2,208 din
Broj spašenih nastradalih lica (poginulih i teško povredjenih)(KSI)
7,629 5,592 4,217
Vrednostkoristiodbezbednosnihmera 44,935 din 32,940 din 24,842 din
Cena po spašenom nastradalom licu (poginu-lomiteškopovredjenom)
1.44 din 0.77 din 0.52 din
Odnos koristi i troškova 4 8 11
Tabela 3: Opcije programa kontra-mera (milion dinara, 20 godina)
Srbija:Program kontra-mera
NIS
Bor
Guca
Uzice
Prizren
Pancevo
SUBOTICA
Pristina
Novi Sad
Kraljevo
Kopaonik
Belgrade
Zrenjanin
Novi Pazar
Kragujevac
M7.1
M7
M25.1
M1 (E70)
M1 (E75)
M24
M21
M4
M22
M8
M5 (E761)
M1.9 (E70)
M22 (E
75)
M19
M1.12 (E80)
R200
R121M25 (E771)
M22
(E76
3)
M5 (E763)
M21 (E763)
M23
M1.17 (E662)
R266
M8
M1 (E75)
M22
M25.1
M18
M22
M25.1
M23
M8
M22 (E763)
M7
M1 (E75)
M19
M25.1
M25
(E77
1)
M5 (E761)
M25 (E771)
M1 (E75)
M21 (E763)
M22 (E75)
M19
RAŠKI
ZLATIBORSKI
BORSKI
SREMSKI
PCINJSKI
PECKI
JUŽNOBACKI
NIŠAVSKI
KOSOVSKI
BRANICEVSKI
RASINSKI
ZAJECARSKI
PIROTSKI
MORAVICKI
JUŽNOBANATSKI
MACVANSKI
TOPLICKI
JABLANICKI
GRAD BEOGRAD
ŠUMADIJSKI
KOLUBARSKI
POMORAVSKI
SREDNJE - BANATSKI
PRIZRENSKI
ZAPADNO - BACKI
SEVERNO - BANATSKISEVERNO - BACKI
PODUNAVSKI
KOSOVSKA - MITROVACKI
KOSOVSKO - POMORAVSKI
M1 (E75)
M1 (E75)
HUNGARY
0 30 6015 Miles
0 50 10025 Km
HUNGARY
BULGARIA
ALBANIA
BO
SN
IAA
ND
HE
RZE
GO
VIN
A
MACEDONIA, THE FORMER YUGOSLAVAA REPUBLIC OF
ROMANIA
MONTENEGRO
SLIKA6 REZUlTATI OcENE PUTEVA ZA PEŠAkE
PEDESTRIAN STAR RATINGS
Verylow/nopedestrianflow
Tabela 4 Pet vodećih kontra-mera u preporučenom programu kontra-mera (milion dinara, 20 godina)
Vrsta kontra-mere Broj mesta/dužina
Procenjeni trošak
Broj spašenih nastradalih lica
Vrednost koristi od bezbednos-nih mera
cena po spašenom nas-tra dalom licu
Odnos koristi i troškova
Proširenjebankine(>1m) 174km 531 din 966 5,690 din 0.55 din 11
Prelaz sa signalizacijom 336 mesta 624 din 680 4,005 din 0.92 din 6
Traka za preticanje 50km 624 din 500 2,945 din 1.25 din 5
Poboljšanje vozne površine 279km 392 din 498 2,934 din 0.79 din 7
Raskrsnicesakružnimtokomsaobraćaja
247 mesta 196 din 472 2,778 din 0.42 din 14
Petvodećihkontra-meraidentifikovanihuokviruprogramasaminimalnimodnosomkoristiitroškovauiznosuod3prikazanesuusledećojtabeli:
KSI = poginuli i teško povredjeni. Broj spašenih nastradalih lica (poginulih i teško povredjenih) je zaokružen.
KSI = poginuli i teško povredjeni. Broj spašenih nastradalih lica (poginulih i teško povredjenih) je zaokružen.
16
Prikupljanjem podataka koji potkrepljuju ocenjivanje sistemom zvezdica i podataka o obimu saobraćaja prave se procene o broju poginulih i povredjenih na celoj mreži.
Za svaku deonicu puta, testiraju se opcije kontra-mera i njihov potencijal da bi se utvrdilo koliko poginulih i povredjenih može njima da se smanji. Na primer, deonica puta na kojoj postoji visok nivo rizika za pešake, možda može da bude kandidat za pešačko ostrvo, pešački prelaz ili pešački prelaz sa signalizacijom.
Svaka opcija kontra-mere se ocenjuje na osnovu kriterijuma pristupačnosti i ekonomske efektivnosti. kao minimalni zahtev za pokretanje analize često se postavlja “prag” odnosa koristi i troškova. Na primer, prag odnosa koristi i troškova u iznosu od 3 ili većem iznosu znači da svaka predložena kontra-mera mora da postigne odnos u iznosu od 3 ili većem iznosu, kako bi mogla da bude uključena u ovaj program. Time se obezbedjuje da program bude pristupačan, da obezbedjuje dobit iz ulaganja, kao i odgovorno korišćenje javnih sredstava.
TRI klJUčNE FAZE1
2
3
Dualcarriagewayroads
Singlecarriagewayroads
Otherprimaryroads
District boundaries
Programi ocenjivanja puteva
18
PRIMENA
Ukoliko se izabere program sa srednjim nivoom ulaganja, tomožedapredstavljaukupneinvesticijeod1.4milijardidinaragodišnjezaperiododtrigodine.Preporučeniprogram ima potencijal da spasi procenjenih 500 ljudskih životaispreči5.100teškihpovredauperioduod20godina.Tojejednakopribližnomsmanjenjupoginulihiteško povredjenih od 14% na snimljenim putevima. Inicijalni prioritetzafinansiranjetrebadasedakontra-meramakoje manje koštaju, donose veliku dobit i mogu brzo da se primene. Planiranjeiinženjerskikoraciuprocesuimplementacije
programakontra-meraobičnoobuhvataju:• lokalnorazmatranjepredloženihkontra-merauokviru
iRAP programa• preliminarnustudijuoistraživanjupredloženesheme• detaljniprojekatitroškovnik,konačnuevaluacijui
konstrukciju.DetaljnirezultatiprojektaisoftverakojiomogućavajuiRAPanalizudostavljenisuJavnompreduzećuPuteviSrbijezadaljeistraživanjeianalizu.
iRAPćepodržatiprocesdavanjemnajboljihpraktičnihsavetauzpomoćiRAPKompletaalatazabezbednostsaobraćajanaputevima(www.irap.net/toolkit).Izgradjennadecenijamadugimistraživanjimaouzrocimaiprevencijiteških povreda na putevima, iRAP Komplet alata za bezbednostsaobraćajanaputevimanudiinženjerimaiplanerima slobodan pristup izvoru informacija o ceni više od 35 bezbednosnih kontra-mera i potencijalu koji one imaju za spašavanježivota.Ključnakomponentaprocesaimplementacijetreba
dabudeprikupljanjepodatakaoobimusaobraćajaisaobraćajnimnezgodamazaevaluacijupreiposleunapredjenja,kojomćeseprikazatinjihovuspehiomogućitida se razvije drugostepeni program unapredjenja za naredni period, zasnovan na dokumentovanom lokalnom iskustvu.
Slika 7 iRAP softver omogućava lokaciju kontra-mera koje treba razmatrati
BRZINA
Upravljanjebrzinomjenajvažnijiaspektupravljanjasistemombezbednogsaobraćajanaputevima.Rizikodsmrtiiliteškihpovredasesmanjujeprisvakomsudaruuslučajukada:•ranjiviučesniciusaobraćaju(naprimer,motociklisti,biciklistiipešaci)fizičkisuodvojeniodautomobilaiteretnihvozila,ilisesaobraćajobavljabrzinomod40km/hilimanje;
•saobraćajizsuprotnogsmerajefizičkiodvojeniobezbedjena je adekvatna zaštita od opasnosti koje se nalazesastraneputa;
•brzinakojomsesaobraćajobavljaje70km/hilimanjazaputnikeuvozilu,naputevimanakojimasaobraćajizsuprotnogsmeranijefizičkiodvojenilipostojeopasnostisastraneputa;
Glavno pitanje koje se pojavilo pri snimanju puteva u prvim zemljama u kojima je iRAP program realizovan, a takodje i u snimanjima u Srbiji, je pitanje kako regulisati neslaganja koja postojeizmedjudozvoljenih(propisanih)brzinaibrzinakojimasevozačiobičnokreću.Nanekimmestima,naprimer,propisane brzine u Srbiji su veoma male i nema izgleda da se one poštuju bez stalne primene zakonskih mera ili robusnih merazausporavanje(smirivanje)saobraćaja.
Ocenjivanje sistemom zvezdica u okviru iRAP programa,
Sirovi podaci prikupljeni za potrebe iRAP procesa obezbediće dragocene resurse vlastima koje se bave istraživanjima odgovarajućih inicijativa za upravljanje brzinom.
19
Preporučeni program kontra-mera
koje je ovde predstavljeno, zasniva se na propisanim ograničenjimabrzinenasnimljenimputevima.Njimaseimplicitnopretpostavljadasesaobraćajobavljapritimbrzinama.iRAPmodelmožezatopogrešnodaprocenibroj nastaradalih i koristi koje nastaju iz primene kontra-mera naputevimanakojimatipičnebrzineprelazepropisanaograničenja.Štaviše,odgovarajućekontra-merezausporavanjesaobraćajanemogudaseaktiviraju,čakiakoonemogudaponudedobrerezultateukolikoseunjihuloži.
Kod iRAP rezultata, putevi sa veoma malim propisanim ograničenjimabrzinemogudapostignurelativnovisokbrojzvezdica(naprimer,četiriilipetzvezdica),čakiakoinženjerskarešenjamogudabudunižegstandardai/iliokruženjeputanepodržavaograničenjebrzine(naprimer,nedostatakmerazausporavanjesaobraćaja).iRAPanalizejemogućeizvestiuzpomoćprocenabrzine
ili podataka prikupljenih snimanjem kako bi se obezbedili usloviukojimaćerezultatiocenjivanjasistemomzvezdicaodslikavati aktuelne brzine, a najadekvatnije kontra-mere biti aktivirane.TomožedabudeveomavažanposaouSrbiji,ubudućnosti.Kadasejednomusaglasiširiokvirprogramakontra-mera,neophodnojedaprofilibrzinaprikojimasesaobraćajobavljapostanudeodetaljnogplaniranjaprojekta
i procene terena. Sirovi podaci prikupljeni za potrebe iRAP procesa
obezbedićedragoceneresursevlastimakojesebaveistraživanjimaodgovarajućihinicijativazaupravljanjebrzinom.Tomožedaobuhvatidetaljnijuanalizurezultatadabiseispitalislučajeviukojimapostojemalaograničenjabrzine,bezpratećihinženjerskihrešenja,ilimožedaobuhvatipregledprisutnihograničenjabrzinaiinfrastrukturnihrešenjanaputevima koji su dobili niske ocene u pogledu bezbednosti biciklista i pešaka. iRAPrezultatitrebazatodapomognudaseomogući
profesionalnadiskusijaizmedjuSaobraćajnePolicijeiupravljača(auto)puteva,natemunjihovihciljevaiodgovarajućihulogauprimenizakonskihiinženjerskihmera,takodasvakiodovihsubjekatamožedadoprinesenanajboljimogućinačindaseobezbedebezbednebrzine.NaakterimauSrbijijedaodlučedalićeikadaodržatinacionalnudebatukojaćeimatiedukativnikarakterzajavnostuvezisaznačajemograničenjabrzine.Jasnojedatakvadebatavrloverovatnomožedaimavišesmislaukolikose pokrene zajedno sa glavnim programom unparedjenja bezbednihinženjerskihrešenja,sanaglaskomnabezbednojvožnji,bezbednimvozilimaibezbednimputevima.
NIS
Bor
Guca
Uzice
Prizren
Pancevo
SUBOTICA
Pristina
Novi Sad
Kraljevo
Kopaonik
Belgrade
Zrenjanin
Novi Pazar
Kragujevac
M7.1
M7
M25.1
M1 (E70)
M1 (E75)
M24
M21
M4
M22
M8
M5 (E761)
M1.9 (E70)
M22 (E
75)
M19
M1.12 (E80)
R200
R121M25 (E771)
M22
(E76
3)
M5 (E763)
M21 (E763)
M23
M1.17 (E662)
R266
M8
M1 (E75)
M22
M25.1
M18
M22
M25.1
M23
M8
M22 (E763)
M7
M1 (E75)
M19
M25.1
M25
(E77
1)
M5 (E761)
M25 (E771)
M1 (E75)
M21 (E763)
M22 (E75)
M19
RAŠKI
ZLATIBORSKI
BORSKI
SREMSKI
PCINJSKIPECKI
JUŽNOBACKI
NIŠAVSKI
KOSOVSKI
BRANICEVSKI
RASINSKI
ZAJECARSKI
PIROTSKI
MORAVICKI
JUŽNOBANATSKI
MACVANSKI
TOPLICKI
JABLANICKI
GRAD BEOGRAD
ŠUMADIJSKI
KOLUBARSKI
POMORAVSKI
SREDNJE - BANATSKI
PRIZRENSKI
ZAPADNO - BACKI
SEVERNO - BANATSKISEVERNO - BACKI
PODUNAVSKI
KOSOVSKA - MITROVACKI
KOSOVSKO - POMORAVSKI
M1 (E75)
M1 (E75)
ROMANIA
MONTENEGRO
MACEDONIA, THE FORMER YUGOSLAV REPUBLIC OF
HUNGARY
CROATIA
BULGARIA
ALBANIA
0 30 6015 Miles
0 40 8020 Km
5 Koristi od bezbednosnih mera predstavljaju sadašnju vrednost uvećanu po stopi od 4% godišnje za period od 20 godina.
TRAkE ZA PRETIcANJE NA PUTU M21 Trake za preticanje predstavljaju bezbednu opciju preticanja usaobraćajuimogudaunapredesaobraćajnitok.Ukolikosevozačimapružajuregularnemogućnostizabezbednuvožnju,manjejeverovatnodaćeonipokušatidapraveopasne poteze preticanja. Trake za preticanje mogu da smanjebrojsaobraćajnihnezgodanaputevimaza25%. Za više informacija, posetite veb sajt www.irap.org/Toolkit
PRElAZI SA SIGNAlIZAcIJOM NA PUTU M22 (E763)Pešačkiprelazidajuprednostvozilima, a pešaci mogu da ih prelazekadasesaobraćajnomsignalizacijomzaustavisaobraćajvozila.Signalizacijamožedasekoristi na lokacijama van obeleženogpešačkogprelazailimožedabudesadržanaupostojećimsignalimanaraskrsni-cama. Prelazi sa signalizacijom mogudasmanjebrojsaobraćajnihnezgoda na putevima za 30%. Za više informacija, posetite veb sajt www.irap.org/Toolkit
PROŠIRENE BANkINE NA PUTU M22 Bankinekojenisupresvučenekolovoznimzastoromiliuskebankine, koje ne opraštaju ni najprostije greške, mogu da dovedudoizletanjavozilasputailiučinedavozilonaletinasaobraćajizsuprotnogsmera.Proširena/presvučenavoznapovršina obezbedjuje najbolje prianjanje za gume. Proširene bankinemogudasmanjebrojsaobraćajnihnezgodanaputevima za 30%. Za više informacija, posetite veb sajt www.irap.org/Toolkit
RASkRSNIcE SA kRUŽNIM TOkOM SAOBRAĆAJA NA PUTU M25 (E771)Raskrsnicasakružnimtokomsaobraćajapredstavljaputujednomsmeruokocentralnogostrva,kružnogoblika,naraskrsnici. Ovakve raskrsnice dovode do veoma malih zastojauobavljanjusaobraćajaizahtevajumanjeodržavanjaodraskrsnicasasignalizacijom.Raskrsnicesakružnimtokomsaobraćajamogudasmanjebrojsaobraćajnihnezgodanaputevimaza70%,useoskimsredinama, i za 55%, u gradskim sredinama. Za više informacija, posetite veb sajt www.irap.org/Toolkit
UNAPREDJENJE VOZNE POVRŠINE NA PUTU M25.1 Efekat klizanja javlja se u mnogim sudarima, posebno na raskrsnicamaipešačkimprelazima.Neadekvatanotporpriklizanjumožedasejavikadavoznapovršinapostanepohabana. Poboljšanje nivoa trenja u skladu sa standardi-manovepovršinemožedasmanjibrojsaobraćajnihnezgoda na putevima za 35%. . Za više informacija, posetite veb sajt www.irap.org/Toolkit
SLIKA8 BROJ POGINUlIh I TEŠkO POVREDJENIh kOJI MOŽE DA SE IZBEGNE U PERIODU OD 20 GODINA (PO kIlOMETRU)Mapa na slici 8 prikazuje procenjeni broj poginulih iteškopovredjenih(pokilometru)kojimožedaseizbegne u toku perioda od 20 godina, kao rezultat programa kontra-mera u Srbiji, sa minimalnim odnosom koristi i troškova u iznosu od 3. Crni delovi ilustrujusegmenteukojimamogudasedobijunajvećekoristi, dok zeleni delovi ilustruju segmente u kojima nisu predloženanikakvaunapredjenja.
U sledećoj tabeli dat je kratki prikaz preporučenog programa kontra-mera za mrežu puteva u Srbiji, sa minimalnim odnosom koristi i troškova (BcR) u iznosu od 3.5 Tabela 5 Preporučeni program kontra-mera za Srbiju (milioni dinara, 20 godina)
Vrsta kontra-mera Broj mesta/dužina
Procenjeni troškovi
Broj sačuvanih nastradalih lica (poginulih i teško povredjenih)
Vrednost koristi od bezbednosnih mera
cena po spašenom nastradalom licu (poginulom i teško povredjenom)
Odnos koristi i troškova
Usporavanjesaobraćaja 59 km 125.04 din 419 2,469.86 din 0.3 din 20
Poboljšanoobeležavanjekrivina 82 km 57.65 din 150 886.46 din 0.38 din 15
Centralna šrafura 93 km 37.69 din 91 534.78 din 0.42 din 14
Raskrsnicasakružnimtokomsaobraćaja 247 mesta 196.06 din 472 2,777.58 din 0.42 din 14
Neproširenabankina(>1m) 27 km 17.83 din 34 200.06 din 0.53 din 11
Postavljanjesignalizacijenaraskrsnici(4kraka) 3 mesta 6.24 din 12 69.39 din 0.53 din 11
Proširenjebankine(>1m) 174 km 531.09 din 966 5,690.15 din 0.55 din 11
Uklanjanje opasnih objekatasastraneputa(biciklističkastaza)
9 km 1.96 din 3 20.15 din 0.57 din 10
Postavljanjesignalizacijenaraskrsnici(3kraka) 1 mesto 2.08 din 3 18.43 din 0.67 din 9
Dodatna traka 22 km 257.25 din 376 2,214.57 din 0.68 din 9
Skretanjeudesnonapostojećemmestusasignalizacijom(3kraka)
7 mesta 3.15 din 4 26.41 din 0.7 din 8
Traka za skretanje udesno (raskrsnica bez signalizacije, sa 3kraka)
1 mesto 1.75 din 2 14.39 din 0.72 din 8
Biciklističkatraka(naputu) 178 km 80.1 din 109 641.81 din 0.74 din 8
Pešačkoostrvo 481 mesto 240.22 din 315 1,853.54 din 0.76 din 8
Poboljšanje vozne površine 279 km 392.32 din 498 2,934.33 din 0.79 din 7
Poboljšanje kosina sa strane puta – levo 4 km 5.62 din 7 42.03 din 0.79 din 7
Obeležavanjeioznačavanje(naraskrsnici)
25 mesta 17.3 din 21 123.68 din 0.82 din 7
Poboljšanje parkiranja 1 km 1.22 din 1 8.75 din 0.82 din 7
Poboljšanje kosina sa strane puta – desno 4 km 6.76 din 8 47.27 din 0.84 din 7
Skretanjeudesnonapostojećemmestusasignalizacijom(4kraka)
17 mesta 12.94 din 15 87.92 din 0.87 din 7
Regulisanje komercijalnih aktivnosti sa strane puta 8 km 8.83 din 10 59.57 din 0.87 din 7
Prelaz sa signalizacijom 336 mesta 624.39 din 680 4,005.4 din 0.92 din 6
Proširenjebankine(<1m) 88 km 146.37 din 159 938.91 din 0.92 din 6
Neproširenabankina(<1m) 0.2 km 0.1 din 1 0.6 din 0.94 din 6
Prelaz bez signalizacije 93 mesta 79.02 din 80 472.97 din 0.98 din 6
Proširenjetrake(>0.5m) 3 km 21.96 din 22 130.29 din 0.99 din 6
Presvlačenjekolovoza 6 km 30.42 din 30 175.66 din 1.02 din 6
Poboljšanje horizontalne signalizacije 102 km 136.07 din 121 713.12 din 1.12 din 5
Zvučno-vibracionatraka/ogradaodfleksibilnogmaterijala 2 km 2.97 din 2 14.49 din 1.21 din 5
Udvajanje središnje razdelne trake 1 km 20.98 din 17 101.55 din 1.22 din 5
Traka za preticanje 50 km 624.39 din 500 2,944.82 din 1.25 din 5
Ograničiti/kombinovatitačkedirektnogprilaza 0.1 km 0.1 din 1 0.41 din 1.26 din 5
Sigurnosne ograde sa strane puta - levo 43 km 259.23 din 202 1,189.8 din 1.28 din 5
Sigurnosne ograde sa strane puta - desno 42 km 248.92 din 191 1,127.8 din 1.3 din 5
Središnjarazdelnatraka(bezudvajanja) 3 km 29.72 din 21 126.17 din 1.39 din 4
Proširenje trake (do0.5m)
21 km 67.9 din 46 271.74 din 1.47 din 4
Biciklističkastaza(vanputa)
0.2 km 1.25 din 1 4.71 din 1.56 din 4
UkUPNO 4,296.88 din 5592 32,939.54 din 0.88 din 8
20 22
Preporučeni program kontra-mera
kSI SAVED PER kM OVER 20 yEARS
0
0.01 – 1.50
1.51 – 4.50
4.51 – 14.00
> 14.00
DualcarriagewayroadsSinglecarriagewayroads
Otherprimaryroads
District boundaries
24 25
iRAPzahvaljujenasvesrdnojfinansijskojpodršciFonduzadodelu sredstava za razvoj i Fondu za globalnu bezbednost saobraćajanaputevimaSvetskebanke.iRAPtakodjezahvaljujeFIAFondacijinasrdačnojfinansijskojpomoći.
iRAPzahvaljujeAuto-motosavezuSrbije(AMSS)navodjenjuprojekta u zemlji.
iRAP zahvaljuje Upravnom odboru i Izvršnom odboru na njihovoj podršci i predanosti projektu. Upravni i Izvršni odbor obuhvataju predstavnike iz:
•Auto-motosavezaSrbije(AMSS)•Javnogpreduzeća„PuteviSrbije“•UpravesaobraćajnepolicijeMinistarstvaunutrašnjih
poslova Republike Srbije •Odeljenjazaputeveibezbednostsaobraćajana
putevima Ministarstva za infrastrukturu •Svetske banke •SaobraćajnogfakultetaUniverzitetauBeogradu
iRAP posebno zahvaljuje:•VioletiMaksimovićizAMSS-aiDemiruHadžićuizOdeljenjazaputeveibezbednostsaobraćajanaputevimaMinistarstvazainfrastrukturu,zapraktičnupomoćipodršku
•Saidu Dadau iz Fonda za globalnu bezbednost saobraćajanaputevimaSvetskebanke,zatehničkupomoćisavete
•SvetlaniVukanovićizSvetskebanke,zavodjenjeprojekta u zemlji
•Toniju Blisu, za rukovodjenje pri realizaciji projekta •MiodraguMiniću,generalnomsekretaruAMSS,zaomogućenurealizacijuprojektauSrbiji,posebnozapodrškumenadžerimaprojekta.
Glavni tim iRAP-a bio je odgovoran za koordinaciju u okviru projekta.iRAPjeposebnozahvalanRACC-uzamogućnostkorišćenjavozilaiopremezasnimanje,atakodjezanjegovtehničkidoprinosprojektu,itoposebnoLuisuPuertuiHozeuTironu.OvajizveštajnapisalisuipripremiliDrSuziČarmaniDžejmsBredford,apriredilisugaDrStivLoson,GregSmitiGrejs Doson.
ZahvalnostOvaj program ima potencijal da spreči stradanje 5.592 lica, sa fatalnim posledicama ili povredama. Za svaki uloženi dinar u ovaj program, uštedelo bi se osam dinara, po osnovu izbegnutih troškova koji nastaju u saobraćajnim nezgodama na putevima.
©AutorskapravaMedjunarodnogprogramaoceneputeva2009.Sadržajizovogizveštaja,izuzevfotografi-ja,mapaiilustracija,možedasereprodukujeunekomercijalnesvrhe,poduslovomdasenavedeizvorinformacija.
Izuzećeododgovornosti:ovajmaterijalnetrebasmatratisavetodavnimiautoriiizdavačiposebnonepri-hvataju odgovornost za gubitak ili štetu koju pretrpi bilo koja osoba kao posledicu, neposrednu ili posrednu, biločegaštojesadržanouovomizveštaju.
Metodologija snimanja puteva u okviru iRAP projekta uspešnojeprimenjenauvelikombrojuokruženjaupilot-projektimauČileu,Kostarici,MalezijiiJužnoj
Africi. Posle toga, snimanje manjeg obima realizovano je u Nigeriji. Projekat snimanja puteva u Srbiji je prvo kompletno snimanje koje je završeno kao deo drugog talasa projekata snimanja puteva.
Uspeh u svakoji od zemalja u kojoj se realizuje iRAP projekat u velikoj meri zavisi od formiranja tima sastavljenog odentuzijastaivisoko-stručnihakteraizvišeagencija,čijajeulogadaupravlja,rukovodiipomažeurealizacijiprojekta.UpravniodboriRAPprojektauSrbijipružiojeizvrsnu
praktičnupodrškuprojektuinjegovoangažovanjeuprojektu,odsamogpočetka,obezbedilojeusloveukojimaćeserezultatidobijenisnimanjemputevamaksimalnokoristiti u Srbiji.
AMSS je vodio i realizovao unutrašnje aspekte projekta u Srbiji i postarao se da se ciljevi projekta efektivno saopštavaju u medijima. AMSS je izvrsno predstavio civilno društvo i obezbedio povezanost sa ostalim akterima, uključujućivladinezvaničnikeiostalelokalnestručnjakeuoblastibezbednostisaobraćajanaputevima.
Posao koji je odradjen u okviru ovog projekta
predstavljaćeznačajandoprinosbezbednostisaobraćajanaputevima,nesamouSrbiji,većucelomsvetu.Okvirza neprekidno unapredjenje je ugradjen u arhitekturu proračunazaocenjivanjezvezdicama:štovišesnimanjaseobavi,višelekcijamožedasenaučiiunapredisistemocenjivanja zvezdicama.
U ovom izveštaju dat je rezime podataka, iako iRAP rezultati koji su dostupni akterima obuhvataju detaljni prikaz programa kontra-mera, kao i precizne lokacije na kojima bi ihtrebaloprimeniti.KljučnimomenatnastajekadaseiRAPtimilokalniinženjerisastanu,posleobavljenihsnimanja,dapregledaju,provereioplemenepreporučeniprogramkontra-mera koje su nastale upotrebom predmetnih alata.
Blagovremena akcija podrazumeva i sticanje prvih koristi.PostojinadadaćeprogramiulaganjazaSrbijubitidogovoreniupredstojećihnekolikomeseci,usaradnjisaJavnimpreduzećemPuteviSrbije,Ministarstvomzainfrastrukturu i Svetskom bankom.
Zajedno sa medjunarodnim partnerima iz iRAP inicijative, timćenastavitidadoprinosipoznavanjubezbednostisaobraćajanaputevima,naglobalnomnivou,idapomažeupokretanjuprogramaulaganjakojimaćesesvakegodinespašavatimnogiživoti.
23
Srbija: Zaključci
iRAP is grateful for the support of ��������������������������������������������
Medjunarodni program ocenjivanja puteva (iRAP) je neprofitna organizacija posvećena spašavanju života uz pomoć bezbednijih puteva. Projektom je rukovodio Upravni odbor sa predstavnicima iRAP-a, Auto-moto saveza Srbije (AMSS), Ministarstva za infrastrukturu, Ministarstva unutrašnjih poslova, Javnog preduzeća „Putevi Srbije“, Svetske banke i Saobraćajnog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
Ovaj izveštaj predstavlja ocene u vidu zvezdica i program kontra-mera za skoro 3.000 km strateški važnih puteva u Srbiji. Njime se identifikuju mogućnosti za spašavanje više od 5000 nastradalih lica (poginulih i povredjenih) u saobraćaju na putevima, u periodu od 20 godina. Projekat iRAP Srbija finansiraju Fond Svetske banke za globalnu bezbednost saobraćaja na putevima, FIA Fondacija za automobilizam i društvo i iRAP
iRAP supports
April 2009 iRAP502.09 v1.0
iRAPWortingHouse,Basingstoke,Hampshire,UKRG238PXTelephone:+44(0)1256345598Email:[email protected]
www.irap.org
