IREALNE KONDICIONALNE SI CRNOGORSKOM · Journal of Language and Literary Studies 21 IREALNE KONDICIONALNE KLAUZE UVEDENE VEZNIKOM SI I NJIHOVI PREVODNI EKVIVALENTI U CRNOGORSKOM JEZIKU

Journal of Language and Literary Studies 21

IREALNE KONDICIONALNE KLAUZE UVEDENE

VEZNIKOM SI I NJIHOVI PREVODNI EKVIVALENTI

U CRNOGORSKOM JEZIKU Sonja Špadijer, University of Montenegro, [email protected]

10.31902/fll.25.2018.3 UDK 811.133.1’36:811.163.4(497.16)

Apstrakt: Istraživanje ima za cilj da analizira strukturu francuskih

kondicionalnih klauza uvedenih veznikom si sa neostvarenim uslovom u

protazi i utvrdi njihove prevodne ekvivalente u crnogorskom-srpskom,

bosanskom, hrvatskom jeziku. Metodom kontrastivne analize proučavaćemo

distribuciju glagolskih oblika i načina u ovim strukturama u francuskom i

crnogorskom jeziku, utvrditi o kojim sintaksičkim modelima je riječ i šta

karakteriše njihovu upotrebu. Osim toga, uočili smo da kada se hipotetičke

strukture uvedene veznikom si nađu u okviru indirektnog govora sa slaganjem

vremena, tip kondicionalne klauze ne iščitava se direktno iz formalnog

sintaksičkog modela. Naš cilj je da evidentiramo te strukture i da objasnimo

kako se one prevode na crnogorski jezik. Kada je riječ o savremenim

izučavanjima u oblasti kondicionalnih klauza u francuskom jeziku, želimo da

ukažemo na klasifikaciju kondicionalnih klauza uvedenih veznikom si koju

daju J. Moeshcler i A. Reboul (2001).

Ključne riječi: modeli irealnih kondicionalnih klauza sa veznkom si,

njihovi ekvivalenti u crnogorskom jeziku.

Uvod Tokom razvoja francuskog jezika kondicionalne klauze1

karakterisala je velika raznovrsnost u pogledu glagolskih načina i vremena. Postepeno, došlo je do izdvajanja najkarakterističnijih oblika i struktura koje su svojom savršenom simetričnošću i pravilnošću potisnule druge – komplikovane ili mješovite strukture sa pogodbenim značenjem.

U ovom radu analiziraćemo kondicionalne klauze uvedene veznikom si sa neostvarenim uslovom u protazi.2

1 U ovom radu služićemo se ravnopravno sljedećim nazivima: kondicionalne

klauze, hipotetičke klauze, pogodbene klauze. 2 Rad se djelimično oslanja na istraživanje koje sam realizovala tokom izrade

master rada, 2008.

22 FOLIA LINGUISTICA ET LITTERARIA:

Istraživanje ima za cilj da utvrdi način na koji se pomenute

kondiconalne klauze prevode sa francuskog na crnogorski odnosno na crnogorski-srpski, bosanski, hrvatski jezik.3 Metodom kontrastivne analize proučavaćemo distribuciju glagolskih oblika i načina u ovim klauzama u francuskom jeziku i u njihovim prevodnim ekvivalentima u BCHS jeziku. Koji su to sintaksički modeli i šta karakteriše njihovu upotrebu?

Tokom opservacije primjera u našem korpusu, konstatovali smo da kada se hipotetičke strukture uvedene veznikom si nađu u određenom leksičkom i sintaksičkom kontekstu, kao što je slučaj sa indirektnim govorom i slaganjem vremena, tip kondicionalne klauze ne iščitava se direktno iz formalnog modela i distribucije glagolskih vremena. Naš cilj je da evidentiramo te strukture, da ukažemo na leksički i sintaksičko-semantički kontekst koji utiče na njihove formalne i značenjske odlike i da objasnimo kako se te strukture prevode na crnogorski jezik.

Korpus koji smo izučavali čine originalni primjeri preuzeti iz djela francuskih književnika (Marcel Proust, Antoine de Sent-Egziperi, Linda Lê, Bernard-Marie Coltès, Éric Faye, Tanguy Viel, Antoine Belo) i prevod preuzetih primjera na BCHS jezik.4

Osim toga, kada je riječ o savremenim izučavanjima u oblasti kondicionalnih klauza u francuskom jeziku, postoje novije klasifikacije. U ovom radu osvrnućemo se na podjelu koju zastupaju Jacques Moeshcler i Anne Reboul (2001), na koju se djelimično i oslanja naše istraživanje.

Podsjetićemo kratko na osnovne karakteristike ovih kaluza. Kondicionalna klauza uglavnom se sastoji od protaze, dijela u kome se izriče pretpostavka ili uslov, i apodoze, u kojoj se iskazuje rezultat pretpostavke. Moguće je govoriti o kondicionalnoj klauzi i u okviru sistema koordiniranih klauza, jukstaponiranih rečenica, ali i o drugim tipovima hipotetičkih konstrukcija kao na primjer: „Venir, moi? J'en serais bien fâché” (Chevalier et al. 137). Ako bismo pokušali da transformišemo ovu rečenicu, ona bi mogla da glasi: Si je venais, j'en serais bien fâché.

Kondicionalne klauze uvedene veznikom si imaju semantičke i formalne ekvivalente u mnogim jezicima: se... (italijanski), if...

3 U ovom radu koristićemo sljedeće nazive: crnogorski jezik, crnogorski-srpski,

bosanski, hrvatski jezik, BCHS jezik. 4 Dio prevoda priredila je grupa prevodilaca okupljenih u Prevodilačkoj

radionici koju je pokrenuo ARS, časopis za književnost, kulturu i društvena pitanja u saradnji sa Francuskim kulturnim centrom u Podgorici.


(engleski), ako... (BCHS). Osim veznika, formalna ekvivalentnost očigledna je i na ritmičkom, odnosno intonosintaksičkom nivou (pauza posle protaze):

Si ......................., ........................ . Se ......................, ........................ . If ......................., ......................... . Ako ..................., .......................... . Na semantičkom nivou, hipotetičke klauze i u francuskom i u

BCHS jeziku odražavaju višestruke logičko-semantičke odnose i veze između protaze i apodoze, kao na primjer: pogodbeni, ali i uzročno-posljedični odnos.5

Klasifikacija kondicionalnih klauza u francuskom jeziku Navešćemo jednu od novijih klasifikacija hipotetičkih klauza –

onu koju daju Jacques Moeschler i Anne Reboul (147–167), a koja podrazumijeva dva osnovna tipa ovih klauza, s obzirom na to da kondicional može da izrazi mogućnost ili irealnost. To su:

a) proste kondicionalne klauze (les phrases conditionnelles simples / CS) i

b) kontrafaktuelne odnosno irealne klauze (les phrases conditionnelles contrefactuelles / CC).

Kada je riječ o distribuciji pojedinih vremena u protazi, isti autori smatraju da ona zavisi od aspektualne klase kojoj pojedini glagoli pripadaju, odnosno od toga da li proces u protazi predstavlja stanje ili događaj, i tvrde da se i na taj način potvrđuje već pomenuta podjela kondicionalnih rečenica na CS (proste) i CC (kontrafaktualne odnosno irealne).

5 P. Piper proučava kondicionalnost u okviru proste rečenice: „Kategorija

kondicionalnosti pripada kompleksu semantičkih kategorija kauzativnosti i ima prevashodno sintaksički izraz. U centru tog kategorijalnog kompleksa je kauzativnost kao posebna semantička kategorija oko koje su grupisane kategorije čiji sadržaj je na ovaj ili onaj način izveden iz uzročno-posledičnog značenja u užem smislu: kondicionalnost, koncesivnost, konsekutivnost, intencionalnost” (41–58). V. Vasić (177–185) citira M. Kravara: „ [...] hipotetičke rečenice i nisu ništa drugo nego specijalni oblici načinskog stupnjevanja hipotetičkog suda kao izraza pomišljene uzročnosti”, i A. Musića, koji analizira hipotetičke klaze na osnovu semantičkog kriterijuma: „ [...] rečenice, u kojima se predložnom rečenicom izriče uzročna radnja, kojoj se vršenje samo dopušta, zovu (se) pogodbene ili uvjetne, hipotetičke, kondicionalne ili supozitivne”.


Ovdje ćemo se kratko osvrnuti na proste kondicionalne klauze

(les phrases conditionnelles simples / CS). Protaza ovih rečenica izražava stanje stvari koje se može ostvariti u nekom trenutku u budućnosti, s obzirom na konkretnu realnu situaciju, tako da kondicional koji se upotrijebi u drugom dijelu strukture – apodozi, opisuje moguću posljedicu pomenutog stanja stvari, pa otuda i naziv le conditionnel potentiel.

Tako, kada je riječ o CS (prostim kondicionalnim klauzama), ukoliko se u protazi nalazi glagol koji označava stanje (l'état), moguća je sljedeća kombinacija glagolskih oblika:

– si prezent (stanje) + futur. Jedino prezent može da predstavi stanje kod ovog tipa

rečenica. To se objašnjava činjenicom da stanja nijesu ograničena pa se podrazumijeva da se stanje i dalje prostire odnosno realizuje u trenutku govora, osim u slučaju kada je to eksplicitno negirano. Sa veznikom si, stanje se ne doživljava kao da je u potpunosti izvjesno, već kao mogućnost.

Ukoliko se u protazi nalazi glagol koji označava događaj (l'événement), u kombinaciji sa veznikom si, događaj se interpretira kao moguć, i tu imamo sljedeće kombinacije:

– si prezent (događaj) + futur, – si imperfekat (događaj) + kondicional prezenta. (Moeschler i

Reboul 147–167) Mi smatramo da se na formalnom planu kod prostih

kondicionalnih klauza (koje smo prethodno u tekstu naveli pod a)) mogu razlikovati dva podtipa:

– prvi tip prostih kondicionalnih klauza sa prezentom ili perfektom6 u protazi (CS) i

– drugi tip prostih kondicionalnih klauza sa imperfektom u protazi (CS).7

6 Perfekat je vrijeme koje se može naći u protazi kod ovog tipa rečenica, kao

što ilustruje sljedeći primjer koji navodi S. Gudurić (365–376): S'il est arrivé, on pourra / on peut le faire ensemble. 7 Ovu podjelu primijenili smo u jednom ranijem istraživanju koje se odnosi na

proste kondicionalne klauze uvedene veznikom si (les phrases conditionnelles simples CS) u francuskom jeziku, a čija recenzija je u toku.


Kontrafaktualne irealne kondicionalne klauze u francuskom

jeziku (les phrases conditionnelles contrefactuelles / CC) i njeni ekvivalenti u crnogorskom jeziku

U ovom radu bavićemo se analizom kontrafaktualnih irealnih

kondicionalnih klauza (les phrases conditionnelles contrefactuelles / CC), koje su prethodno navedene pod b).

Kako navode J. Moeshler i A. Reboul (147–167), kod kontrafaktualnih irealnih kondicionalnih klauza u francuskom jeziku protaza može da se odnosi na neko stanje stvari koje se nije realizovalo u pomenutom periodu, tako da kondicional upotrijebljen u drugom dijelu rečenice – apodozi, opisuje posljedicu takvog nerealizovanog stanja stvari, pa otuda i naziv le conditionnel irréel.

Već smo ranije citirali da isti autori ističu da distribucija glagolskih vremena zavisi od aspektualne klase glagola u protazi. Dakle, kada je riječ o irealnim kondicionalnim klauzama, ukoliko se u protazi nalazi glagol koji označava stanje (l'état), moguće su sljedeće kombinacije:

– si imperfekat (stanje) + kondicional prezenta (stanje nije realizovano u sadašnjosti),

– si imperfekat (stanje) + kondicional prošli (stanje nije realizovano u sadašnjosti),

– si pluskvamperfekat (stanje) + kondicional prošli ili kondicional prezenta (stanje nije realizovano u prošlosti).

Ako se u protazi kontrafaktualne irealne kondicionalne klauze nalazi glagol koji označava događaj (l'événement), moguće su sljedeće kombinacije:

– si pluskvamperfekat (događaj) + kondicional prošli (događaj nije realizovan u prošlosti),

– si pluskvamperfekat (događaj) + kondicional prezenta (događaj nije realizovan u prošlosti).

U ovom radu pokušaćemo da dopunimo sintaksičke modele odnosno strukture koje predstavljaju kondicionalne klauze sa irealnim uslovom.

Kada je riječ o BCHS jeziku, M. Ivić (45–155) objašnjava da kada govornik zna u kakvom je odnosu sa stvarnošću uslov iskazan u protaznom dijelu rečenice, hipotetička klauza uvodi se veznicima da ili kad, i u oba slučaja radnja se može opisati terminom: irealna.8 Veznik

8 U BCHS jeziku, prilikom imenovanja kondicionalnih klauza koriste se nazivi

koji nijesu uvijek usaglašeni. M. Papić (242–243): vjerovatni potencijal, mogući potencijal, irealnost u sadašnjosti i irealnost u prošlosti. M. Ivić (45–155):


da u kombinaciji sa perfektom ili prezentom ukazuje na neostvarivost, a pitanje ostvarivosti se ne može zaobići, bilo da je riječ o sadašnjosti ili o prošlosti. Kada je riječ o vezniku da, budući da on ukazuje na neki neostvareni uslov, bilo u sadašnjosti ili u prošlosti, u protaznom predikatu obavezna je upotreba nekog glagolskog vremena, dok se u apodoznom dijelu nameće obavezna upotreba potencijala. Vremena koja se mogu naći u protaznom dijelu su:

– imperfektivni prezent ukoliko se uslov odnosi na sadašnjost; – perfekat oba vida, kao i pluskvamperfekat (ukoliko se

insistira na neaktuelnosti nekog stanja odnosno da rezultat izvršenja radnje u trenutku govora više nije aktuelan) ako se uslov odnosi na prošlost.

Veznik kad u kombinaciji sa potencijalom ukazuje na zamišljanje nekog uslova, bilo ostvarivog ili neostvarivog, bez obzira na to da li je nepostojeća situacija iz protaznog dijela prihvatljiva ili ne. Potencijal ima svojstvo da uputi na radnju koja se samo priziva u mašti.

Kontrafaktualne irealne klauze u francuskom jeziku sa

uslovom u sadašnjosti Primjeri koji slijede ilustruju pravilo da francuska konstrukcija: Si + l’imparfait, le conditionnel présent, u BCHS jeziku ima ekvivalente u sljedećim veznicima i

konstrukcijama: da + prezent, potencijal kad + potencijal, potencijal.

a) „Si j’étais capitaliste américain, j’achèterais une voiture de douze mètres de long et de trois de largeur, [...].” (Coltès 73)

„Da sam američki kapitalista, kupio bih dvanaest metara dug i tri širok automobil marke ševrolet, [...].” (Koltes 57)

b) „Ah ! Si c’était à moi le château de Guermantes, on ne me verrait pas souvent à Paris.” (Proust 28)

„O, da je taj zamak u Germantu moj, ne bi me često viđali u Parizu.” (Prust 25)

c) „Je n’aurais même, en un mot, rien à faire dans une administration de ce calibre si je n’y assumais pas la tâche qui m’est

eventualno realne klauze i irealne klauze. R. Katičić (339–343): realne, eventualne, potencijalne i irealne. V. Vasić (177–185): hipotetičke klauze sa konsekutivnom apodozom i hipotetičke klauze sa nekonsekutivnom apodozom.


très précisément impartie et qui consiste, cela est très simple, à mettre mes qualités littéraires au service du discours, […]” (Viel 125)

„Jednom riječju, ne bih imao šta da tražim u administraciji ovog obima da nijesam uzeo na sebe zadatak koji mi je precizno dodijeljen i koji se sastoji, to je bar vrlo jednostavno, u tome da svoje književničke sposobnosti upotrijebim na pisanje govora, […]” (Vjel 111)

d) „Si j'étais riche (mais ce n'est pas le cas), je me ferais construire une maison.”9 (Riegel et al. 509)

Prevodni ekvivalent: da + prezent, potencijal. Naredna kondicionalna klauza može se protumačiti na dva

načina: „= malheuresement il n’en est pas question, ou bien, = et cela peut fort bien arriver)” (Riegel et al. 509)

e) „Si j'étais riche (un jour), je me ferais construire une maison.”10 (Riegel et al. 509)

Da postanem bogat / Da sam bogat, podigao bih kuću. Kad bih bio bogat, […] Uprkos ovom objašnjenju, na osnovu smisla izdvojene rečenice

jasno je da je riječ o željama i projekciji koja u momentu govora nije realna. Jedino bi širi kontekst mogao da omogući razumijevanje ove rečenice kao moguće, ukoliko bi postojala realna mogućnost da se osoba koja izgovara ovu rečenicu u jednom trenutku obogati.

Na ovom mjestu podsjetićemo na neke osobine imperfekta, budući da je riječ o glagolskoj formi koja učestvuje u građenju više tipova kondicionalnih klauza. Dakle, imperfekat u kondicionalnim klauzama nema vremensku već modalnu vrijednost.

Kao što smo mogli da primijetimo, imperfekat posle veznika si u kondicionalnoj klauzi uz kondicional u glavnoj klauzi, može da označi mogućnost u budućnosti ili irealnost u sadašnjosti. Kod ove konstrukcije, u apodozi može doći do zamjene kondicionala imperfektom, čime se postižu izvjesni stilski i semantički efekti, poput izražene kauzativnosti:11

Si + l’imparfait, l’imparfait.

9 Da sam malo bogatiji, sagradio bih sebi kuću.

10 Kada bih (jednog dana) postao bogat, sagradio bih sebi kuću.

11 „Pour produire un effet de causalité plus stricte, on emploie aussi l’imparfait

dans la principale […]” (Riegel et al. 309)


f) „S’il avait de l’argent, il achetait une Mercedes 560 SEL.” (Riegel et al. 309)12

Da ima novca, kupio bi […] Kad bi imao novca, […] Prevodni ekvivalent: da + prezent, potencijal kad + potencijal, potencijal. Imperfekat u glavnoj klauzi implicira neostvareni uslov i ima

značenje kondicionala perfekta odnosno gradi kontrafaktualne irealne klauze (CC) uz upotrebu potencijala prošlog (le conditionnel passé) aurait acheté.

Osim toga, modalna vrijednost imperfekta, koja implicira neostvarenost i irealnost u prošlosti, može da ukaže i na sprečavanje nekog procesa koji je neminovno trebalo da se ostvari. Posmatraćemo sljedeći model:

L'ellipse + le complément circonstanciel de temps, l’imparfait

g) „Une minute plus tard, le train déraillait.” (Riegel et al. 309) Samo još jedan trenutak, i voz bi iskočio iz šina. Prevodni ekvivalent: elipsa sa priloškom odredbom za vrijeme,

potencijal. U prethodnom primjeru oblik déraillait odgovara značenju

potencijala za prošlost aurait déraillé. Modalna vrijednost imperfekta odnosi se i na način izlaganja i pripovijedanja događaja. Za razliku od potencijala, imperfekat predstavlja radnju u toku, što omogućava veću dramatizaciju i dinamičnost pripovijedanja.

Ovdje smo pomenuli samo one modalne vrijednosti imperfekta koje su u vezi sa temom ovog rada.

Kontrafaktualne irealne klauze na granici sa drugim tipom

proste kondicionalne klauze (CS)13 Nekada je zaista teško razgraničiti drugi tip proste

kondicionalne klauze sa imperfektom u protazi (CS) i kontrafaktualnu irealnu klauzu (CC), upravo zbog istovjetne distribucije glagolskih oblika.

12

Kupio bi Mercedes 560 SEL da ima novac. 13

Vidjeti prethodni dio: Klasifikacija kondicionalnih klauza u francuskom jeziku.


Sljedeći primjer ilustruje jednu takvu nedoumicu. Dvoumljenje

prevodioca možemo da pratimo u prevodu gdje se konstrukcija: si + l'imparfait, le conditionnel présent prevodi kao prosta kondicionalna klauza prvog tipa: ako + prezent, potencijal.

a) „S’il y avait un gardien, il ne pourrait s’empêcher de penser que mon phare est habité par une gardienne, et alors, le gros malin, il tenterait lui aussi de communiquer, augmenterait la puissance de sa lanterne, en veux-tu en voilà, il ferait la roue dans son costume du dimanche, toute la semaine, la raie de côté, la raie parfaite.” (Faye 91)

„Ako je to stvarno neki čuvar, mogao bi da pomisli da moj svjetionik čuva žena, pa bi i on, prepredenjak, pokušavao da stupi u vezu, povećavao bi jačinu fara, evo ti baš kad hoćeš, šepurio bi se kao paun čitave sedmice u prazničnom odijelu, sa savršenim razdjeljkom po strani.” (Faj 95)

Prevodni ekvivalent: ako + prezent, potencijal. S obzirom na leksičko-gramatički kontekst, možda bi prevod

bio ekvivalentniji ako bi glasio: „Kad (ako) bi tamo stvarno bio neki čuvar, pomislio bi možda

da moj svjetionik čuva žena, pa bi i on, prepredenjak, pokušao da stupi u vezu, povećao bi jačinu fara, [...], šepurio bi se kao paun [...]”.

Prevodni ekvivalent: kad + potencijal, potencijal. Smatramo da bi ovakav prevod navedene hipotetičke strukture

po smislu bolje odgovarao rečenici na francuskom jeziku u kojoj govornik priželjkuje i zamišlja ostvarenje datog pretpostavljenog uslova.

Kontrafaktualne irealne klauze sa neostvarenim uslovom u

prošlosti i nerealizovanom posljedicom u sadašnjosti Si + le plus-que-parfait, (maintenant etc.) le conditionnel

présent V. Stanojević i T. Ašić (155) definišu ovaj tip rečenice kao

irealnost u sadašnjosti koja je posljedica neostvarenog uslova odnosno radnje u prošlosti.

Kako navodi Le bon usage (1671), može se desiti da radnja glavne klauze slijedi ili prethodi radnji zavisne kondicionalne klauze. Kod ovog tipa konstrukcije radnja glavne klauze vremenski slijedi nakon radnje u zavisnoj klauzi:


a) Si j’avais suivi vos conseils l’an dernier, je serais maintenant

moins malheureux. Da sam poslušao vaše savjete prošle godine, sada bih bio

manje nesretan. Prevodni ekvivalent: da + perfekat, (sada i dr.) potencijal. S. Moderc ističe da se slična konstrukcija može interpretirati

kao obrazac: da si uradio X, sada bi se dogodilo / bilo bi Y (367). b) „S’il avait choisi ce métier, il serait riche.” [i sada] (Papić

242) Pogledajmo ipak i sljedeći primjer: c) „Si le malade n’avait pas pris assez vite les précautions

nécessaires bientôt ses livres et sa montre engloutis émergeraient à peine d’une mer blanche après ce mascaret lacté, il serait obligé d’appeler au secours sa vieille bonne qui, fût-il lui-même un homme politique illustre ou un grand écrivain, lui dirait qu’il n’a pas plus de raison qu’un enfant de cinq ans.” (Proust 81)

„Ali ako bolesnik nije na vreme preduzeo nužne mjere predostrožnosti, uskoro će njegove potopljene knjige i sat viriti iz belog mora posle te džinovske mlečne plime, i moraće da pozove u pomoć svoju staru služavku, a ova će mu, ma bio on i kakav slavan političar ili veliki pisac, reći da nema pameti ni koliko dete od pet godina.” (Prust 80)

Ovdje je zanimljivo da u prevodu kontrafaktualna irealna kondicionalna klauza (CC) iz francuskog jezika poprima formalne karakteristike prvog tipa proste kondicionalne klauze sa prezentom ili perfektom u protazi (CS): ako + perfekat, futur I.

Objašnjenje koje bi se moglo razmotriti u ovom slučaju tiče se dvojake upotrebe glagolskih vremena. Pored svoje deskriptivne14, to jeste osnovne upotrebe, glagolska vremena imaju i interpretativnu upotrebu. Možemo ih posmatrati u odnosu na neku referentnu tačku koja se ne poklapa sa trenutkom govora. U tom slučaju, mogli bismo da pretpostavimo da je čitava konstrukcija koja po svojoj formi odgovara prostoj kondicionalnoj klauzi (CS) upotrijebljena interpretativno,

14

Prezent ukazuje na radnju koja se dešava istovremeno sa trenutkom govora, futur označava radnju koja dolazi nakon trenutka govora, dok perfekat prethodi trenutku govora.


odnosno u značenju kontrafaktualne irealne kondicionalne klauze, budući da je ovdje riječ o zamišljenoj situaciji. Možemo izvesti zaključak da ekvivalentna struktura u BCHS jeziku glasi:

da + perfekat, sada ili neki drugi izraz + potencijal. Semantički, pomenuta struktura odgovara prostoj

kondicionalnoj klauzi prvog tipa sa prezentom ili perfektom u protazi (CS): ako + perfekat, futur I, upotrijebljenoj interpretativno.


sadašnjosti i sa nerealizovanom posljedicom u prošlosti Si + l’imparfait de l'indicatif, le conditionnel passé, može se

interpretirati kao obrazac: da sada uradiš X, bilo bi se dogodilo Y. a) „Si j’abandonnais aujourd’hui mes études, mes parents

auraient dépensé en pure perte bien d’argent.” (Le bon usage 1671) Da sada odustanem od studiranja, moji roditelji bili bi uludo na

to potrošili puno novca. Ako (kad) bih sada odustao od studiranja, moji roditelji bili bi

uludo na to potrošili puno novca. Prevodni ekvivalenti: da + sada + perfektivni prezent, potencijal

prošli, ako (kad) + sada + potencijal, potencijal prošli. U prevodu ovog primjera, zahvaljujući prisustvu potencijala

prošlog, uočavamo jasnu neaktuelnost jedne takve zamišljene pretpostavke. Na osnovu ranije pomenutog objašnjenja koje daje Le bon usage, možemo uočiti da i u ovom slučaju radnja glavne klauze ili apodoze ima odlike anteriornosti u odnosu na radnju kondicionalne klauze.

Prethodna konstrukcija objašnjava se i modalnom upotrebom imperfekta, usljed koje on može da izrazi neostvareni uslov u sadašnjosti, ali i u prošlosti, te je sa njime moguće upotrijebiti potencijal prošli.

V. Stanojević i T. Ašić ističu da su posljedice nastale nerealizacijom datih eventualnosti aktuelne u sadašnjosti (156). Isti autori daju primjer distribucije gorenavedenih vremena odnosno glagolskih načina, gdje se uslov odnosi na budućnost, samo što je mogućnost da se uslov ostvari veoma mala:

b) „Si un jour j’achevais cet ouvrage, j’aurais écrit l’œuvre de ma vie.” (156)


(Kad bih jednom završio [...], to bi bilo [...]) Si + l'imparfait, le conditionnel passé Prevodni ekvivalenti: kad + potencijal, potencijal. Prethodna dva tipa kondicionalnih klauza posmatramo kao

varijante kontrafaktualne irealne kondicionalne klauze (CC) u sadašnjosti i kontrafaktualne irealne kondicionalne klauze (CC) u prošlosti.

Primjer: c) „L’ennui de Françoise avait été vite guéri par Jupien

précisément, car il lui procura tout de suite un plaisir aussi vif et plus raffiné que celui qu’elle aurait eu si nous nous étions décidés à avoir une voiture.” (Proust 24)

„Ta Fransoazina čama bila je brzo izlečena, a izlečio ju je baš Žipjen, jer joj je odmah pričinio isto tako veliko uživanje, samo još prefinjenije, kao i da smo se rešili da kupimo kola.” (Prust 20)

U prevodu sljedećeg primjera, u protazi imamo perfekat

imperfektivnog tipa, dok u apodozi stoji potencijal. Kao što možemo zaključiti, konstrukcija je slična onoj u francuskom jeziku kod koje u protazi imamo imperfekat, a u apodozi kondicional perfekta.

d) „Rien de bien grave, me diriez-vous et, de fait, je n’y aurais sans doute pas prêté grande attention si Frison-Roche ne persistait dans ses erreurs avec une étonnante consistance.” (Bello 182)

„Ništa strašno, reći ćete vi, i stvarno, ni ja sigurno ne bih tome pridavao veliku pažnju da Frizon-Roš nije, sa iznenađujućom upornošću, nastavljao sa svojim greškama.” (Belo 106)

Uzevši u obzir i prethodno navedene primjere, možemo izvesti zaključak o ekvivalentima u BCHS jeziku. Naime, imperfekat iz protaze sa veznikom da može biti supstituiran perfektivnim prezentom ili perfektom, a uz veznike kad ili ako može se upotrijebiti potencijal. U apodozi umjesto potencijala prošlog imamo potencijal, bilo u prostoj ili složenoj formi:

1. da sada + prezent, potencijal prošli kad (ako) sada + potencijal, potencijal 2. da + perfekat, potencijal (sada).



prošlosti i nerealizovanom posljedicom u prošlosti Si + le plus-que-parfait, le conditionnel passé Navedena struktura odnosi se na neostvareni uslov u prošlosti i

nerealizovanu posljedicu u prošlosti: a) „Si Napoléon avait gagné la bataille de Waterloo, Louis XVIII

ne serait pas remonté sur le trône.” (Riegel et al. 509) Da je Napoleon pobijedio u bici kod Vaterloa, Luj XVIII ne bi se

popeo na tron. b) „[…] En tout cas le crime est inexistant, le compatriote de

votre ami aurait commis un crime contre sa patrie s’il avait trahi la Judée, mais qu’est-ce qu’il a à voir avec la France ? ” (Proust 293)

„[…] U svakom slučaju, takav zločin je nepostojeći, jer taj sunarodnik vašeg prijatelja počinio bi zločin protiv svoje otadžbine da je izdao Judeju, ali šta ima on sa Francuskom ? ” (Prust 301)

c) „Si ce matin j’avais seulement pu savoir que M. n’était pas

mort, si j’avais eu le moindre doute là-dessus, le chef de cabinet aurait entendu, pour la première fois peut-être, mais il aurait entendu le son de la rébellion s’élever contre lui.” (Viel 127)

„Da sam samo znao jutros da M. nije umro, da sam gajio i najmanju sumnju u vezi sa tim, šef kabineta bi čuo, možda po prvi put, ali bi čuo kako se glas pobune diže protiv njega.” (Vjel 112)

Prevodni ekvivalent: da + perfekat, potencijal. Varijante kontrafaktualne irealne klauze u prošlosti Si + le plus-que-parfait, l’imparfait a) „S’il ne m’avait pas secouru, je me noyais.” [udavih se]

(Papić 242) (Da mi nisu pritekli u pomoć, udavih se ja ili /sigurno bih se

udavio.) Prevodni ekvivalent: da + perfekat, perfektivni prezent ili

’sigurno’ + potencijal.


Riječ je o stilskoj varijanti ovog tipa kondicionalnih klauza,

veoma prisutnoj u govornom registru. Uloga imperfekta koji zamjenjuje kondicional u glavnoj rečenici jeste da ideju o posljedici hipoteze učini još dramatičnijom tako što će je predstaviti u realnom kontekstu. Taj efekat je još naglašeniji ukoliko se i radnja u zavisnoj klauzi takođe predstavi imperfektom indikativa umjesto pluskvamperfektom:15

Si + l’imparfait, l’imparfait b) „Si ce n’était pas vous, c’était moi qui y passais. (Anouilh)”

(Chevalier et al. 145) Da vi niste svratili, ja bih to sigurno učinio. ekvivalent: da + perfekat, sigurno + potencijal. c) „Si nous étions partis plus tard, nous le manquions.”

(Chevalier et al. 139). Da smo krenuli samo malo kasnije, propustili bismo ga. Prevodni ekvivalent: da + perfekat, potencijal. Glagol u apodozi nije u kondicionalu onda kada se želi istaći da

je radnja glavne rečenice neizostavna posljedica uslova izrečenog u protazi (Le bon usage 1671). Pored imperfekta indikativa, radnja glavne rečenice može biti izražena i futurom:

d) „Si le vendeur avait vendu de mauvaise fois le fonds d’autrui, il sera obligé de rembourser à l’acquéreur toutes les dépenses.” (Code civil, art. 1635)

Iz navedenog primjera izvodimo zaključak o postojanju još jedne kombinacije glagolskih oblika, koja po svojoj semantici odgovara prethodnoj, odnosno:

Si + le plus-que-parfait, le futur simple Prevod prethodne rečenice glasi: Ukoliko je prodavac bespravno ili na prevaru prodao tuđa

sredstva, biće prinuđen da ih obešteti.

15

„Cet imparfait, marquant l’imminence de la réalisation, rend plus dramatique l’idée de la conséquence de l’hypothèse, en l’insérant dans la réalité; l’effet est encore plus vif quand l’imparfait de l’indicatif est introduit aussi dans la subordonnée, à la place du plus-que-parfait: Si ce n’était pas vous, c’était moi qui y passais. (Anouilh)”. (Chevalier et al. 145)


Prevodni ekvivalent: ukoliko + perfekat, futur I. Po svojoj semantici prethodna rečenica bi mogla da se uvrsti u

proste kondicionalne klauze prvog odnosno drugog tipa (CS). U ovom slučaju, u nedoumici smo kojem tipu hipoteze pripada budući da distribucija glagolskih vremena upućuje kako na proste kondicionalne klauze (CS), tako i na kontrafaktualne irealne kondicionalne klauze (CC). Na osnovu prevoda koje smo naveli u prethodnom tekstu, možemo da konstatujemo da se u BCHS jeziku u apodozi može pojaviti perfektivni prezent:

da + perfekat, perfektivni prezent, dok kod ostalih rečenica ovog tipa smisao nijansiramo

leksemom sigurno, a zadržavamo konstrukciju: da + perfekat, sigurno + potencijal, kao i konstrukciju sa futurom I: ukoliko + perfekat, futur I. Varijante kontrafaktualne irealne kondicionalne klauze sa

konjunktivom Veznik si sa pluskvamperfektom konjunktiva dio je književnog

registra i stilski markira iskaz odnosno tekst (Chevalier et al. 144). Kada je riječ o upotrebi glagolskih načina u hipotetičkim

klauzama sa veznikom si, istorijski posmatrano, na morfološkom planu došlo je do zamjene konjunktiva (imperfekta odnosno pluskvamperfekta) glagolskim načinima: indikativom i kondicionalom, što ima za posljedicu da glagol u glavnoj rečenici smješta radnju u prostor pokriven indikativom i utvrđuje vrijeme njene realizacije.

Osim toga, uspostavlja se i vremenska progresija između hipoteze i njene posljedice, budući da vrijeme odvijanja radnje kojom se iskazuje uslov ili pretpostavka najčešće prethodi njegovoj posljedici.

Upotreba konjunktiva u pogodbenim klauzama bila je karakteristična za francuski jezik do XVI vijeka (imperfekat konjunktiva) odnosno do XVIII vijeka (pluskvamperfekat konjunktiva). Ipak, moramo konstatovati da je konjunktiv pluskvamperfekta i danas u upotrebi i to u književnim tekstovima, i uvijek ima stilsku vrijednost.


Si + le plus-que-parfait du subjonctif, le plus-que-parfait du

subjonctif 16 a) Si Anny Hall fût revenue, Alvy eût été heureux. (Riegel et al.) Da se A. H. vratila, Alvi bi bio srećan. Prevodni ekvivalent: da + perfekat, potencijal. b) „Peut-être si vous eussiez connu cette femme plus tôt, en

eussiez-vous pu faire quelque chose (Choderlos de Laclos)” (Chevalier et al. 139)

Možda da ste upoznali tu ženu ranije, mogli ste tu nešto i uraditi.

Prevodni ekvivalent: da + perfekat, perfekat modalnog glagola

moći. Pomenuta varijanta kondicionalnih klauza sa konjunktivom bila

je u upotrebi do XVIII vijeka, a zamijenila je raniju varijantu koja je imala sljedeću strukturu:

Si + imperfekat subjunktiva, imperfekat konjunktiva. Kombinovani tipovi kondicionalnih klauza sa indikativom,

konjunktivom odnosno kondicionalom Si + le plus-que-parfait du subjonctif, le conditionnel passé a) „S’il eût vécu jusqu’à la Révolution et s’il eût été plus jeune,

il aurait joué un rôle important. (Chateaubriand)” (Chevalier et al. 139) Da je poživio do Revolucije i da je bio mlađi, odigrao bi važnu

ulogu. Prevodni ekvivalent: da + perfekat, potencijal. Le plus-que-parfait de l’indicatif, le plus-que-parfait du

subjonctif .17

16

Sa semantikom kondicionala prošlog ili druge forme kondicionala prošlog: la seconde forme du conditionnel passé. 17

Sa semantikom kondicionala prošlog ili druge forme kondicionala prošlog: la seconde forme du conditionnel passé.


b) „Si Julien était demeuré beau, élégant, séduisant, peut-être

eût-elle beaucoup souffert. (Maupassant)” (Chevalier et al. 139) Da je kojim slučajem Žiljen ostao lijep, elegantan, zavodljiv,

moguće je da bi ona mnogo patila. Na osnovu analize prethodnog primjera i ostalih primjera koji

slijede, zaključujemo da je ekvivalent francuskim strukturama sa konjunktivom u BCHS jeziku sljedeća konstrukcija:

da + perfekat, potencijal. c) „[…]; mais si même j’avais eu le courage de rester deux ou

trois jours sans le faire, peut-être cette abstention qui eût représentée pour moi un tel sacrifice, Mme de Guermantes ne l’eût pas remarquée, ou l’aurait attribuée à quelque empêchement indépendant de ma volonté.” (Proust 73)

„[…]; ali i da sam smogao snage da dva-tri dana to ne radim, možda gđa de Germant ne bi ni primetila to moje uzdržavanje, koje bi za mene predstavljalo toliku žrtvu, a ona bi je možda pripisala nekoj sprečenosti izvan moje volje.” (Prust 71)

d) „Si j’avais vu à ce moment-là quelques-unes des personnes

du monde qui avaient annoncé ce mariage, elles m’eussent fait part de celui de Mlle d’Ambresac avec quelqu’un qui n’était pas Saint – Loup et de celui de Saint – Loup qui n’était pas Mlle d’Ambresac. Je les eusse beaucoup étonnées en leur rappelant leurs prédictions contraires et encore si récentes.” (Proust 109)

„Da sam se u tom času sreo s nekom od onih osoba iz otmenog sveta koje su predskazivale taj brak, one bi me obavestile o skorom venčanju gđice d'Ambresak

s nekim ko nije Sen-Lu i o Sen-Luovom s nekim ko nije gđica d'Ambresak. I veoma bih ih začudio da sam ih podsetio na njihova još tako nedavna suprotna predskazanja.” (Prust 109)

e) „Si on s’était demandé à quel prix il l’estimait, je crois qu’on

n’eût jamais pu imaginer un prix assez élevé.” (Proust 161) „Da se čovek upitao koliko on nju ceni, verujem da nikada ne bi

mogao zamisliti dovoljno visoku cenu.” (Prust 162) f) „Peut-être eussé-je été un peu moins ému si je l’eusse

rencontrée chez Mme de Villeparisis à une soirée, au lieu de la voir ainsi à un des ‘jours’ de la marquise, […]” (Proust 210)


„Možda bih bio manje uzbuđen da sam je kod gđe de Vilparizi

sreo na nekom soareu, umesto što sam je video tako na jednom markizinom 'žuru', […]” (Prust 214)

g) „Heureusement pour moi, si j’avais été dupe de ces paroles,

notre départ, que je croyais imminent, pour Balbec, m’eût empêché d’essayer de revoir Mme de Guermantes, […]” (Proust 281).

„Srećom po mene, da sam se i dao obmanuti tim rečima, naš odlazak u Balbek – jer verovao sam da je on vrlo blizu – sprečio bi me da pokušam da se ponovo vidim sa gđom de Germant, [...]” (Prust 288)

Upotreba perfekta u kontrafaktualnoj irealnoj kondicionalnoj

klauzi Smatramo opravdanim da naglasimo postojanje još jedne

konstrukcije kojom može da se izrazi irealna hipoteza, a ona glasi: Si + le passé composé, le passé composé / le présent Riegel et al. (2007) ističu da je riječ o hipotezi u prošlosti18 koju

je nemoguće provjeriti usljed nedostatnosti argumenata. Ona se može stoga interpretirati i kao koncesivna klauza:

a) „S'il est venu, il est aussitôt reparti.” (Riegel et al. 509) Ako je i došao, istog trenutka je i otišao. Možemo zaključiti da se navedena konstrukcija sa francuskog

jezika može prevesti na BCHS jezik ekvivalentnim glagolskom oblicima i glasi:

Si + perfekat, perfekat. Primjeri kondicionalnih klauza s implicitnom apodozom ili

protazom i njihovi prevodni ekvivalenti Kod kondicionalnih konstrukcija često se dešava da jedan dio

rečenične strukture, protaza ili apodoza, bude implicitan. U prvom primjeru pod a) implicitna je apodoza:

18

Formalno nju odlikuje podudarna distribucija glagolskih vremena i načina kao kod prostih kondicionalnih klauza (CS): Si + le passé composé, le passé composé /ili/ le présent. Kao što znamo, i u BCHS jeziku, perfekat se može naći i u apodoznom dijelu realne hipotetičke strukture.


a) „[...], si l’on avait dans ces temps-là, analysé mon esprit à

quelque minute du jour, et peut-être de la nuit que ce fût, j’étais comme une pile qui développe son électricité.” (Proust 49)

Model sa implicitnom apodozom: Si + le plus-que-parfait. „[...], da je ko u ono vreme analizirao moju dušu u bilo kom

trenutku dana, a možda i noći, ja sam bio kao baterija koja razvija elektricitet.” (Prust 46)

Prevodni ekvivalent: da + perfekat. Apodoza bi trebalo da glasi: [...] on aurait découvert [...]. (le

conditionnel passé) [...] otkrio bi [...]. (potencijal) Kod sljedećeg primjera, implicitna je protaza: b) „Un ami bête eût discuté.” (Proust 106) Model sa implicitnom protazom: Le plus-que-parfait du

subjonctif. „Glup prijatelj bi o tome raspravljao.” (Prust 106) Prevodni ekvivalent: da + potencijal. Ova rečenica mogla je glasiti i ovako: Si mon ami était bête, il

eût discuté. Si + l’imparfait, le plus-que-parfait du subjonctif ili la seconde

forme du conditionnel passé Prevod bi glasio: Da je moj prijatelj bio glup, raspravljao bi o

tome. Prevodni ekvivalent: da + perfekat, potencijal. Uočavamo da su rečenice prevedene ekvivalentno i u pogledu

forme i u pogledu značenja, što se objašnjava time da je implicitnost često odlika ovih struktura i u francuskom i u BCHS jeziku.


Kontrafaktualne irealne kondicionalne klauze u oviru

indirektnog govora U francuskom jeziku dešava se da se struktura uvedena

veznikom si kojom se obilježava irealni uslov nađe u specifičnom leksičko-sintaksičkom okruženju indirektnog govora, gdje se primjenjuju pravila slaganja vremena.

U tom slučaju, naizgled uobičajena hipotetička struktura tipa: Si + le plus-que-parfait de l'indicatif, le conditionnel passé, odstupa svojom semantikom od modela. Prevođenjem takvih rečenica na BCHS, konstatujemo da se njihovi semantički ekvivalenti u pogledu forme poklapaju sa nekim drugim tipom klauza, u ovom slučaju, prostom kondicionalnom klauzom drugog tipa sa imperfektom u protazi (CS) ili kontrafaktualnom irealnom kondicionalnom klauzom u sadašnjosti.

Možemo da konstatujemo da indirektni govor sa irealnim uslovom u prošlosti u francuskom jeziku ima sljedeće prevodne ekvivalente u BCHS jeziku:

1. kad + potencijal, potencijal, 2. da + perfekat, potencijal. U primjeru koji slijedi na osnovu konteksta dolazimo do

značenja neopozivosti, beznadežnosti i neostvarivosti, koja bi bila prisutna i kada bismo pokušali, najvjerovatnije bez uspjeha, da preformulišemo rečenicu na francuskom. Veznik da ne dozvoljava nam da pretpostavimo da je riječ o zamišljanju pozitivnog ishoda i mogućeg ostvarenja uslova iz protaze. Uočavamo da ova rečenica djelimično ima i dopusno značenje, što dodatno naglašava ideju beznadežnosti.

Na planu forme, indirektni govor je uveden glagolom opažanja sembler u prošlom vremenu, što implicira i slaganje vremena tako da bi model ove strukture bio sljedeći:

[Sembler que] + [si + le plus-que-parfait], [le plus-que-parfait du subjonctif ili la seconde forme du conditionnel passé]

a) „Il me semblait que si j’avais dans la lumière du salon de

Mme de Villeparisis pris des clichés d’après Bloch, ils eussent donné d’Israël cette même image, si troublante parce qu’elle ne paraît pas émaner de l’humanité, si décevante parce que tout de même elle ressemble trop à l’humanité, que nous montrent les photographies spirites.” (Proust 196)

„Da sam u svetlosti salona gđe de Vilparizi snimio Bloka, činilo mi se da bi se na tim snimcima videla isto takva slika Izrailja – tako uzbudljiva zato što kao da ne potiče od ljudskoga, a i tako


razočaravajuća zato što ipak suviše liči na ljudsko – kakve su spiritističke fotografije.” (Prust 199)

Prevodni ekvivalent: da + perfekat, potencijal. U razumijevanju forme i semantike ovih struktura pomogao

nam je prevod na srpskohrvatski odnosno BCHS, jezik koji nema pravila slaganja vremena, tako da se i na formalnom i na semantičkom planu nedvosmisleno iščitava tip hipoteze. U francuskom jeziku, nasuprot tome, usljed primjene pravila slaganja vremena prvi tip proste kondicionlne klauze sa prezentom ili perfektom u protazi (CS) može poprimiti formu drugog tipa proste kondicionlne klauze sa imperfektom u protazi (CS), a ova potonja formu kontrafaktualne irealne kondicionlane klauze (CC).

U sljedećim primjerima ukazaćemo na neke nedoumice koje se mogu pojaviti prilikom prevođenja ovih struktura zbog činjenice da se veznikom kad i identičnom distribucijom glagolskih oblika (kad + potencijal, potencijal) u BCHS jeziku može izraziti drugi tip proste kondicionalne klauze sa imperfektom u protazi (CS), ali i kontrafaktualna irealna kondicionlana klauza (CC).

Primjeri b) i c) ukazuju na potrebu da se prilikom traženja prevodnog ekvivalenta poseže za kontekstom koji u ovom slučaju upućuje na neke opštepoznate provjerene situacije na osnovu kojih se pretpostavlja da bi i uslov, na osnovu prethodno izvedenih zaključaka, mogao biti potecijalno ostvariv. Na osnovu toga, rečenica u BCHS prevodu pravilno prenosi misao autora francuskog teksta, koji pretpostavlja, izriče svoja očekivanja, zamišlja ostvarenje pretpostavljenog uslova.

Na planu forme, indirektni govor je uveden glagolom govorenja dire u prošlom vremenu, što uvodi pravila slaganja vremena, tako da su modeli koji prikazuju pomenute strukture sljedeći:

[Dire que] + [si + l'imparfait], [le conditionnel présent] [Dire que] + [si + le plus-que-parfait], [le conditionnel présent] b) „Mais comme le voyageur, déçu par le premier aspect d’une

ville, se dit qu’il en pénétrera peut-être le charme en en visitant les musées, en liant connaissance avec le peuple, en travaillant dans les bibliothèques, je me disais que si j’avais été reçu chez Mme de Guermantes, si j’étais de ses amis, si je pénétrais dans son existence, je connaîtrais ce que sous son enveloppe orangée et brillante son nom enfermais réellement, objectivement, pour les autres, puisque enfin le


père de mon ami avait dit que le milieu des Guermantes était quelque chose d’à part dans le faubourg Saint-Germain.” (Proust 34)

„Ali kao kad putnik, razočaran prvim izgledom nekog grada, pomisli da će možda proniknuti u njegovu čar ako bude razgledao muzeje, upoznao se s narodom, išao da čita po bibliotekama, i ja sam u sebi pomišljao da bih, kad bih bio primljen kod gđe de Germant, kad bih bio među njenim prijateljima, kad bih stupio u njen život, upoznao bih ono što njeno ime krije ispod svoga narandžastog i blistavog omotača, što krije objektivno, stvarno, za druge, jer, najposle, onaj prijatelj mog oca rekao je da je društvo oko Germantovih nešto posebno u četvrti Sen-Žermen.” (Prust 30)

c) „Je me disais que si elle le pouvait, elle me mordrait.” (LÊ 14) „Kad bi mogla, ugrizla bi me – pomislio sam.” (Le 87) Prevodni ekvivalent: kad + potencijal, potencijal. Preformulisana u direktni govor prethodna rečenica glasi: […]

s’il me voit, il ne manquera pas de me reconnaître […], odnosno model: Si + le présent, le futur simple.

Primjer pod d) koji slijedi predstavlja ilustraciju kontrafaktualne

irealne kondicionalne klauze (CC) u sklopu složene leksičko-sintaksičke strukture pripovijedanja u prošlosti (le récit au passé) i ima sljedeću sintaksičku strukturu:

Si + le plus-que-parfait, le plus-que-parfait du subjonctif ili la seconde forme du conditionnel passé

d) „Certes, s’il avait su maintenant qu’elles avaient été offertes

à tout le monde pour un louis, il eût sans doute terriblement souffert, mais n’eût pas moins donné un million pour les conserver, car tout ce qu’il eût appris n’eût pas pu le faire sortir – car ce qui est au-dessus des forces de l’homme ne peut arriver que malgré lui, par l’action de quelque grande loi naturelle - […]”. (Proust 164)

„Istina, da je sada saznao da su se one nudile celom svetu za dvadeset franaka, on bi, doduše, užasno patio, ali bi zato ipak dao taj million da je sačuva, jer ni sve ono što bi mogao saznati ne bi ga moglo skrenuti – pošto sve što je važno za čoveka može se zbiti samo protiv njegove volje, dejstvom kakvog velikog prirodnog zakona – […]” (Prust 166)


Prevodni ekvivalent: da + perfekat, potencijal. Gramatičke karakteristike glagolskih oblika, ali i semantika

pojedinih leksema ukazuju na to da je ovdje riječ o kontrafaktualnoj irealnoj kondicionalnoj klauzi (CC). Čak i kada bismo umjesto datog prevoda predložili neko drugo rješenje, kao na primjer:

Istina, ako bi sada saznao da su se [...], on bi, doduše, užasno patio, ali [...],

u kome se radnja zamišlja kao ostvariva ukoliko bi se realizovao

pomenuti uslov, kontekst nam jasno ukazuje na to da on neće saznati istinu, kao ni da zbog toga neće morati da pati. Literatura: Abouda, Lotfi. Recherches sur la syntaxe et la sémantique du

conditionnel en français moderne. Thèse de doctorat. Paris: Université Paris 7 Denis Diderot: 1997.

Béchade, Hervé-D. Grammaire française. Paris: PUF, 1994. Béchade, Hervé-D. Syntaxe du Français Moderne et Contemporain.

Paris: PUF, 1986. Belo, Antoan. Aktualite. Podgorica: Atelier de traduction, ARS, časopis

za književnost, kulturu i društvena pitanja, (2003): 101–107. Belo, Antoine. L’actualité. Onze, un recueil de nouvelles publié par le

magazine Les Inrockuptibles (une anthologie de jeunes écrivains des années 90). Editeur Grasset, 1999.

Charaudeau, Patrick. Grammaire du sens et de l’expression. Paris: Hachette, 1992.

Chevalier, Jean-Claude et al. Grammaire du français contemporain. Paris: Larousse, 2002.

Coltès, Bernard-Marie. sans titre (Prologue). Paris: Editions de Minuit, 1991.

Čirgić, Adnan, Ivo Pranjković i Josip Silić. Gramatika crnogorskoga jezika. Podgorica: Ministarstvo prosvjete i nauke Crne Gore, 2010.

De Saint-Exupéry, Antoine. Le Petit Prince. Edition poche de Gallimar, 1999.

De Sent- Egziperi, Antoan. Mali princ. Beograd: Alnari print MIBA, 2000. Dendale, Patrick. “Les problèmes linguistiques du conditionnel

français.” (Dendale,


Patrick et Liliane Tasmowski (éds). “Le conditionnel en français.”

Université de Metz. Recherches linguistiques 25, (2001): 7–18. Dubois, Jean et René Lagane. La nouvelle grammaire du français. Paris:

Larousse, 1993. Faj, Erik. Čuvar svjetionika. Podgorica: Atelier de traduction,

ARS, časopis za književnost, kulturu i društvena pitanja, (2003): 93–100.

Faye, Eric. Je suis le gardien du phare. Paris: Editions José Corti, 1997. Gosselin, Laurent. “Relations temporelles et modales dans le

conditionnel journalistique.” [Dendale, Patrick et Liliane Tasmowski (éds), Le conditionnel en français. Université de Metz] Recherches linguistiques 25, (2001): 45–65.

Grevisse, Maurice. refondue par Goosse, André. Le bon usage, grammaire française. Paris: Duculot, 2006.

Gudurić, Snežana. „Modalne vrijednosti prezenta i imperfekta u francuskom jeziku; njihova upotreba u protazama sa si i ekvivalenti u srpskom.” Godišnjak filozofskog fakulteta u Novom Sadu, Knjiga XXXII, (2007): 365–376.

Ivić, Milka. „O srpsko-hrvatskim pogodbenim rečenicama.” Lingvistički ogledi. Beograd: Prosveta, (1983): 45–155.

Katičić, Radoslav. „Vrste pogodbenih rečenica u standardnom jeziku srpskom ili hrvatskom.” Zbornik Matice srpske za filologiju i lingvistiku XXVII-XXVIII, (1984–1985): 339–343.

Koltes, Bernar-Mari. Podgorica: Atelier de traduction, ARS, časopis za književnost, kulturu i društvena pitanja, (2003): 57–60.

Lê, Linda. La mouche. Paris: Editeur Christian Bourgois, 2002. Le, Linda. Muva. ARS, časopis za književnost, kulturu i društvena

pitanja, (2003): 85–87. Moderc, Saša. Gramatika italijanskog jezika; Morfologija sa

elementima sintakse. Beograd: Udruženje nastavnika italijanskog jezika Srbije, 2004.

Moeschler, Jacques et Anne Reboul. “Conditionnel et assertion conditionnelle.” [Dendale, Patrick et Liliane Tasmowski (éds), Le conditionnel en français. Université de Metz] Recherches linguistiques 25, (2001): 147–167.

Musić, August. „Rečenice s konjunkcijama 'ako, neka, li'.” RAD JAZU, CXXXIV, (1898): 1–79.

Papić, Marko. Gramatika francuskog jezika. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, 1984.

Piper, Predrag. „O kondicionalnosti u prostoj rečenici.” Južnoslovenski filolog LIV, (1998): 41–58.

Proust, Marcel. Le côté De Guermantes. Paris: Gallimard, 1921.


Prust, Marsel. U traganju za iščezlim vremenom III, knjiga šesta – Oko

Germantovih I i II, Matica srpska – Nolit – Narodna knjiga – Novi Sad – Beograd, preveo s francuskog Živojin Živojinović, 1983.

Riegel, Martin, Jean-Christophe Pellat et René Rioul. Grammaire méthodique du français. Paris: Quadrige/PUF, 2004.

Stanojević, Veran i Tijana Ašić. Semantika i pragmatika glagolskih vremena u francuskom jeziku. Kragujevac: Filološko-umetnički fakultet, 2006.

Špadijer, Sonja. Hipotetičke klauze uvedene veznikom SI i ekvivalenti u srpskom jeziku. Master rad. Novi Sad: Filozofski fakultet, 2008.

Tanasić, Sreto. Sintaksa savremenog srpskog jezika – prosta rečenica u redakciji Milke Ivić. Beograd: Institut za srpski jezik SANU, Beogradska knjiga, Matica srpska, 2005.

Vasić, Vera. „Kondicionalne klauze sa nekonsekutivnom apodozom.” Južnoslovenski filolog LVI/1-2 (2000): 177–185.

Viel, Tanguy. Oraison funèbre. Onze, un recueil de nouvelles publié par le magazine Les Inrockuptibles (une anthologie de jeunes écrivains des années 90). Paris: Editeur Grasset, 1999.

Vjel, Tangi. Posmrtni govor. Podgorica: Atelier de traduction, ARS, časopis za književnost, kulturu i društvena pitanja, (2003): 111–114.

LES PROPOSITIONS SUBORDONNÉES HYPOTHÉTIQUES FRANÇAISES À

L’HYPOTHÈSE IRRÉALISABLE INTRODUITES PAR SI ET LEURS ÉQUIVALENTS EN LANGUE MONTÉNÉGRINE

L'objectif de ce travail est d'analyser la structure des propositions conditionnelles françaises introduites par la conjonction si avec l’hypothèse irréelle dans la protase, et de déterminer leurs équivalents de traduction en langues monténégrine-serbe, bosniaque, croate. Par la méthode d'analyse contrastive, nous étudierons la distribution des formes verbales et des modes verbaux dans les structures en question, en français et en monténégrin afin de décrire les modèles syntaxiques respectifs. Outre cela, lorsque ces propositions conditionnelles se trouvent dans le contexte du discours indirect avec la concordance des temps, nous avons observé que le type de la proposition conditionnelle ne se décode pas littéralement et directement de la structure formelle du modèle syntaxique. Notre objectif est de noter ces structures en vue de leur traduction en monténégrin. En ce qui concerne les études contemporaines dans le domaine des propositions conditionnelles en


français, nous souhaitons citer l'une des nouvelles classifications avancée par J. Moeshcler et A. Reboul (2001). Mots-clés: les modèles de propositions conditionnelles irréelles introduites par la conjonction si, leurs équivalents en monténégrin.

Documents

IREALNE KONDICIONALNE SI CRNOGORSKOM · Journal of Language and Literary Studies 21 IREALNE KONDICIONALNE KLAUZE UVEDENE VEZNIKOM SI I NJIHOVI PREVODNI EKVIVALENTI U CRNOGORSKOM JEZIKU