ISDN Tehnologije

Informacione i Internet tehnologije

Seminarski rad: ISDN Tehnologije Predmetni nastavnik: Student: Goran Radić Mamula Nađa 11/03 Datum predaje: 16. I 2004.

ISDN Tehnologije Mamula Nađa

2/22

Sadržaj:

ŠTA PREDSTAVLJA ISDN TEHNOLOGIJA? ..............................................................................................................4 Koje su moguće aplikacije za ISDN?..................................................................................................................................4 Šta pruža ISDN? ...................................................................................................................................................................4 Basic Rate ..............................................................................................................................................................................4 Primary Rate.........................................................................................................................................................................4 ISDN takođe pruža ...............................................................................................................................................................4 Basic Rate ..............................................................................................................................................................................4 Primary Rate.........................................................................................................................................................................4 ISDN USLUGE .....................................................................................................................................................................5 Usluge mreže .........................................................................................................................................................................5 Usluge donosioca/korisničke, odnosno bearer usluge ......................................................................................................5 B & D KANALI ....................................................................................................................................................................5 ŠTA I KAKO B KANAL RADI?........................................................................................................................................5 ŠTA I KAKO D KANAL RADI?........................................................................................................................................6 KARAKTERISTIKE B I D KANALA ..............................................................................................................................6 Način na koji B i D kanali dele liniju – Basic Rate ...........................................................................................................6 Način na koji B i D kanali dele liniju – Primary Rate......................................................................................................6 DELIMIČAN PRI ................................................................................................................................................................7 PROTOKOLI NA B I D KANALIMA ..............................................................................................................................7 B i D kanal protokoli ............................................................................................................................................................7 Korišćenje 2 B kanala ..........................................................................................................................................................8 ISDN I PBX – 1 .....................................................................................................................................................................9 SPOSOBNOSTI/OPCIJE NOSIOCA, KOJE SU?.........................................................................................................10 Korišćenje Opcija Nosioca.................................................................................................................................................10 VOICE & FAX MODEMI ................................................................................................................................................11 Analogni pozivi i ISDN.......................................................................................................................................................11 Analogni fax i modem preko ISDN-a ...............................................................................................................................11 TERMINOLOGIJA ...........................................................................................................................................................13 GDE SE MREŽA ZAVRŠAVA - NT1 .............................................................................................................................13 Tipovi opreme koju možete prikljućiti ISDN-u: TE & TA ...........................................................................................13 NT1 Plus ili Super NT1 ......................................................................................................................................................13 Lokacija S/T interfejsa.......................................................................................................................................................14 S-bus .....................................................................................................................................................................................14 Lokacija interfejsa U..........................................................................................................................................................14 ARESIRANJE UREĐAJA ................................................................................................................................................14 STATIČKE I DINAMIČKE ADRESE............................................................................................................................15 Dinamički dodeljene adrese...............................................................................................................................................15 TEI dodela – potencijalni problemi..................................................................................................................................15 Emitovanje/prenos adrese .................................................................................................................................................15 PODEŠAVANJE POZIVA................................................................................................................................................16 Mrežni servisi ......................................................................................................................................................................16 USPOSTAVLJANJE POZIVA.........................................................................................................................................16 Više o ulaznom podešavanju .............................................................................................................................................16 Završavanje poziva.............................................................................................................................................................16 Primanje poziva ..................................................................................................................................................................17 Zaustavljanje drugih uređaja da zvone ...........................................................................................................................17 Sukob konekcija..................................................................................................................................................................17 UPRAVLJANJE ULAZNIM POZIVIMA ......................................................................................................................18 Upravljanje analognim ulaznim pozivima.......................................................................................................................18 Upravljanje nadolazećim pozivima ..................................................................................................................................19 Korišćenje MSN-a za pozive koji stižu.............................................................................................................................19 CENA PRILAGOĐAVANJA ILI RATE ADAPTION..................................................................................................20 Sinhroni i Asinhroni Podaci ..............................................................................................................................................20 Enkapsulacija......................................................................................................................................................................20 Bit stuffing ...........................................................................................................................................................................20 Povezivanje GSM podatke sa ISDN-om ..........................................................................................................................21 Konverzija ...........................................................................................................................................................................21


3/22

Slika 1 - Osnovni izgled ISDN kanala ................................................................................................................................6 Slika 2- Jedan B kanal aktivan ...........................................................................................................................................7 Slika 3 - Aktivna 2 B kanala................................................................................................................................................8 Slika 4- 2 B kanala kao jedan korisnik ..............................................................................................................................8 Slika 5- Usmeravanje 2 B kanala........................................................................................................................................8 Slika 6- Jedan korisnik ISDN-a ..........................................................................................................................................9 Slika 7- ISPBX sadrži i mrežu i korisnika.........................................................................................................................9 Slika 8- Neosposobljen PBX port......................................................................................................................................10 Slika 9- Kretanje podatka..................................................................................................................................................12 Slika 10- Terminalni Adapter ...........................................................................................................................................13 Slika 11- S i T Reference Points ........................................................................................................................................14 Slika 12- Dinamički dodeljena adresa..............................................................................................................................15 Slika 13- Prekid poziva ......................................................................................................................................................17 Slika 14 - Odgovor ALERT-om ........................................................................................................................................17 Slika 15- Upravljanje analognim pozivima .....................................................................................................................18 Slika 16- Linija sa više brojeva .........................................................................................................................................19 Slika 17- Enkapsulacija......................................................................................................................................................20 Slika 18– B kanali različitog protoka ...............................................................................................................................20


4/22

ŠTA PREDSTAVLJA ISDN TEHNOLOGIJA?

ntegrated Services Digital Network je skup digitalnih, prenosnih protokola definisanih od strane internacionalnog standarda za telekomunikacije, odnosno ITU-a (the International standards body for

Telecommunications). Ovi protokoli su prihvaćeni kao standardi od zapravo svih telekomikacionih sistema širom sveta. ISDN podržava tradicionalni telefonski sistem tako da je jedan par telefonske žice u mogucnosti da prenosi glas i podatke istovremeno. To je potpuno digitalna mreža gde svi uređaji i aplikacije predstavljaju sebe u digitalnoj formi. Esencijalna razlika između ISDN i konvencionalnog telefonskog sistema je da je ovo digitalna, a ne analogna veza. Informacije putuju u vidu bitova a ne talasa, što omogućava višestruki protok bitova u toku jedne konekcije, dozvoljavajući pri tome prilagodljivost i mnogostranost usluge. Koje su moguće aplikacije za ISDN? ISDN koristi uvrteni par bakarne telefonske linije, koja bi inače prenosila samo glas u toku konekcije. ISDN može prenositi više od jedne konekcije u isto vreme preko ove žice i većom brzinom. Aplikacije uključuju telekominikaciju, glas, faks, podatke i e-mail, jeftine video-konferencije, daljinsko emitovanje i visoko kvalitetne audio prenose, statične i pokretne slike. Podržava više uređaja i više telefonskih linija na istoj liniji. Do osam odvojenih telefona, faks mašina ili kompjutera mogu biti priključeni na jednu Basic Rate ISDN konekciju, zajedno sa različitim telefonskim brojevima koje koriste. Basic Rate ISDN linija podržava do dva poziva u isto vreme. Bilo koja kombinacija glasa, faksa ili PC-ja može biti ostvarena kroz istu ISDN liniju. Mogući su pozivi sa digitalnog ISDN telefona analognom telefonu, kroz PSTN (Public Switched Telephone Network) i obrnuto. Obe mreže su međukonektovane od strane mrežnog prenosnika, slično konekciji između mreže mobilnog telefona i mreže analognog telefona. Korisniku je potpuno svejedno da li zove GSM, konvencionalnu mrežu ili ISDN digitalni telefon. Šta pruža ISDN? Postoje dva oblika kojim je ISDN privržen: Basic Rate:

Pristup mreži pod imenom Basic Rate Access (BRA). On je omogućen kroz Basic Rate Interface (BRI). Ova vrsta interfejsa se takođe naziva i S0 Interface. Postoje dva kanala koji se mogu koristiti.

Primary Rate:

Pristup mreži Primary Rate Access (PRA). Omogućen je preko Pimary Rate Interface (PRI). Ova vrsta interfejsa se takođe naziva i S2 Interface. Postoje 30 kanala (većina zemalja) ili 23 kanala (North America, Japan) koja se mogu koristiti.

ISDN takođe pruža:

Basic Rate:

Ukupna brzina prenosa podataka preko ovog interfejsa iznosi 144 000 b/s. Ova brzina prenosa podataka je izabrana jer žičano postrojenje ugrađeno od strane telefonske

kompanije podržava baseband, odnosno digitalni prenos podataka pri ovoj brzini. Primary Rate:

Ukupna brzina prenosa podataka preko ove vrste interfejsa iznosi 2 048 000 b/s, odnosno 2Mbita u sekundi u Evropi. U Severnoj Americi i drugim zemljama brzina prenosa iznosi 1 536 000 b/s , odnosno 1.5Mbita u sekundi.

Ovakva vrsta pristupa zahteva ugradnju linije velike brzine u korisničke aparate.

I


5/22

Konačno, Basic Rate se koristi za domaće potrebe, odnosno kancelarije manje razdaljine, dok Primary Rate je tipični primer korisnika koji pristupaju udaljenim serverima, faks serverima i većim kancelarijama. Na primer, većina ISP-a (Internet Services Provider) koristi PRI linije da bi obezbedila analogno uključenje i ISDN konekcije za svoje korisnike. ISDN USLUGE Postoje dve vrste usluga omogućene od strane ISDN-a:

Usluge mreže

Usluge mreže nose akcije između korisnika i same mreže. Na primer – nameštanje poziva i isključivanje istih.

Usluga mreže definiše kako korisnik i mreža komuniciraju međusobno da bi omogućili pozive. Korisnik može da upotrebljava Usluge mreže u svrsi zahteva formatiranja poziva, prenošenja poziva ka drugom korisniku i ostalo. Ova aktivnost je poznata kao signalizranje.

Usluge donosioca/korisnika, odnosno bearer usluge

Ova usluga podržava prenos podataka između dva korisnika. Na primer – informacije glasa ili faksa šifrovane u vidu protoka bitova.

Bearer usluge podržavaju pozive glasa, faxa i modema, takođe i konekcije na Internet. Uopšteno govoreći, postoje dve vrste bearer usluga:

1. Strukturalni Podaci – Informacije koje prolaze preko Usluga donosioca i koje su u formi poznate mreži. Glas je primer struktiralnog podatka, jer mreža prepoznaje konekciju koja prenosi glas, i može glas, odnosno podatak pretvoriti u analogni signal, koji simulira poziv sa običnog analognog telefona.

2. Nestrukturalni Podaci – Oblik informacije je nepoznat mreži, ali je poznat korisnicima na obe strane.

Tu je širok dijapazon proizvoda firme Edicon, pod imenom Eicon DIVA ISDN koji su predstavnici Basic Rate, kao i Primary Rate linija – jedna od jačih strana ISDN jeste mnogostruka primena. I tu je DIVA ISDN da isporuči najveći deo zahteva. B & D KANALI ŠTA I KAKO B KANAL RADI?

B kanal prenosi ISDN Uslugu korisnika preko mreže i time nosi i ceo njen sadržaj (glas, fax ili podatak) između korisnika. Kanal B je zapravo neutralni kanal za bitove. Brzina prenosa podataka iznosi 64 000 b/s (56 000 b/s u nekim Severno-Američkim mrežama). Za ISDN nije obavezno da zna šta bitovi predstavljaju. Posao mreže je da prihvati tok bitova nabavljen od strane korisnika sa jedne strane B kanala i da ih prebaci korisniku sa druge strane B kanala.

U interfejsu, B kanal je označen brojevima. U Basic Rate Interface-u označeni su sa 1 i 2, dok se Primary Rate Interface-u broje od 1 do 30, odnosno 23 u Severnoj Americi. Kada su dva korisnika povezana, ne postoji veza između brojeva kanala na svakom kraju. Jedan korisnik B kanala može imati broj 17 i da bude povezan sa drugim korisnikom B kanala koji je označen brojem 2. ISDN je odgovoran za uređivanje ove veze. Kanal označen brojem 17 je moguć samo pod PRI-om, dok je broj 2 moguć i na BRI i PRI ISDN i ne ograničava se međukonekciju kanala B između ove dve vrste interfejsa.


6/22

ŠTA I KAKO D KANAL RADI? D kanal podržava ISDN Uslugu mreže između korisnika i mreže. On održava vezu sa samom mrežom. To uključuje:

Zahteve i odgovore korišćene primljenom ili obavljenom pozivu Poruka napretka poziva Poruka obaveštenja da je pozvana strana prekinula poziv Poruka greške, takozvane error messages koje obaveštavaju da je poziv nemoguće uspostaviti

D kanal radi na 16 000 b/s na BRI i na 64 000 b/s na PRI. KARAKTERISTIKE B I D KANALA

ISDN kanal ima dva i samo dva kraja. B kanal je ograničen na korisnika, tako da B kanal može spojiti dva i samo dva korisnika. Zbog takvog načina povezivanja B kanal je nazvan konekcijom end-to-end. U slučaju D kanala jedan kraj je povezan za korisnika, dok je drugi kraj povezan sa mrežom. D kanal nije end-to-end. Primećujete kako D kanal (označen crvenom linijom) ne prolazi kroz mrežu. Vidite takođe kako svaki korisnik ima samo jedan D kanal i on nije povezan ni na koji način sa D kanalom drugog korisnika. B kanal (označen plavom linijom) prolazi direktno kroz mrežu.

Slika 1 – Izgled B i D kanala

Način na koji B i D kanali dele liniju – Basic Rate

Dva B kanala i jedan D kanal koji čine Basic Rate ISDN liniju su montirani zajedno unutar interfejsa koristeći tehniku pod nazivom Time Division Multiplexing. Način na koji B i D kanali dele liniju – Primary Rate

EuroISDN Primary Rate Interface sadrži 30 B kanala i jedan D kanal. U Severnoj Americi i pojedinim drugim zemljama PRI sadrži 23 B kanala i jedan D kanal. B kanal radi na 64 000 k/s (56 000 b/s u nekim delovima Severne Amerike i drugim zemljama). D kanal funkcioniše na 64 000 k/s u Primary Rate Interface. Ovaj protok je različit od BRI u smislu da kanal D radi na 16 000 k/s.

PRI potroši jednako vreme šaljući podatke za svaki od B kanala i D kanal jer oni funkcionišu na istoj brzini. Takođe postoji i timeslot kome nijedan kanal nije dodeljen. Timeslot je rezervisan za dobavljače mrežne opreme, koji ga koriste u dijagnostičke svrhe. Kanal D se pojavljuje između B kanala broj 15 i B kanala broj 16.


7/22

DELIMIČAN PRI

Izvršioci usluga ISDN-a imaju mogućnost da snabdeju interfejse gde nisu svi kanali aktivni. U većini zemalja, kada koristite Primary Rate Interface, vršite uplatu po količini kanala. Ako Vam ne trebaju svi kanali koji su Vam dostupni, možete tražiti da se neki od njih isključe. Ova akcija je poznata kao delimičan Primary Rate. Broj kanala koje imate mogućnost da tražite varira od snabdevača do snabdevača usluga. U slučaju da želite da koristite više kanala nego što Vaša pretplata dozvoljava, tada ćete pozvati kroz Vašu ISDN mrežu, poslati upit kroz D kanal mreži. Tada će mreža ili udovoljiti Vaš zahtev ili odbiti.

Slika 2- Jedan B kanal aktivan

Ovaj korisnik je aktivirao samo jedan B kanal u svojoj pretplati. Uspešno će ostvariti prvi poziv, i zatim, ako pozeli da ostvari i drugi poziv dok je prvi jos uvek aktivan, mreža će odbiti njegov zahtev. Delimična BRI konkcija takođe postoji, samo je veoma retka. PROTOKOLI NA B I D KANALIMA

B kanal je neutralni kanal za bitove, zbog čega značenje bitova koji protiču kroz kanal moraju biti shvaćeni od strane korisnika sa svakog kraja. Tako da, ako korisnici ne koriste isti 'jezik' neće se razumeti međusobno i neće biti uspostavljena nikakva smislena komunikacija između njih. Banalan primer jeste telefonski razgovor između ljudi koji govore dva različita jezika, a pri tom ne razumevajući ni reč 'razgovora'. Isto vazi i za D kanale. Postoje različiti dijalekti signaliziranja protokola. Morate koristiti isti dijalekat kao i Vaša mreža da bi uspešno komunicirali međusobno. B i D kanal protokoli

Morate koristiti protokol da biste uspostavili smislenu komunikaciju u kanalu. Bitno je da obe strane koriste isti protokol za komunikaciju. Ovo je posebno važno za D kanal. Vaš signalizirajući zahtev i odgovori moraju biti razumljivi mreži. Čak iako Vaš ISDN uređaj i ISDN linija rade ispravno, nećete biti u mogućnosti da uspostavite poziv ako koristite D kanal protokol koji ne koristi mreža. ISDN zahteva da koristite protokol definisan od strane ITU-T, a nazvan Q.931 za signaliziranje u D kanalu. Međutim, postoji nekoliko protokola za signaliziranje zasnovanih na Q. 931 koji se koriste širom sveta. Na primer, NI-1 i 5ESS se koriste u Severnoj Americi, dok većina trenutno koristi EuroISDN (koji takođe zovemo i ETSI ili DSSI).

Mnogo veći izbor protokola postoji za B kanal, otkako je B kanal neutralni kanal za podatke bilo kog tipa. Možete ga koristiti za odašiljanje bilo kog protokola (npr. SNA ili PPP). Mađutim, ako mreža ne razume protokol, ona Vam ne može dati bilo kakvu pomoć ako Vaš poziv treba biti preusmeren na drugi tip mreže (npr. PSTN), gde je preobraćenje podataka potrebno.

Jako je bitno zapamtiti da ISDN kanali ne mogu biti podeljeni na menje delove. Svaki kanal radi po proncipu 'sve ili ništa'. Dva korisnika koja komuniciraju preko B kanala, imaju brzinu protoka 64 000 k/s. Oni ništa ne mogu uraditi da bi smanjili ovu širinu opsega. Šta ako dva korisnika misle da 64 000 k/s nije dovoljno? Jedino rešenje je da dodaju jos jedan B kanal.Ta opcija im omogućava 128 000 k/s. Sve što radi na brzini koja nije 64 000 k/s nije B kanal. Ovo znači da ta ista dva korisnika istovremeno imaju dva poziva između sebe.


8/22

Slika 3 - Aktivna 2 B kanala

Korišćenje 2 B kanala

U slučaju da ste korisnik koji komunicira sa drugom stranom, koristeći paralelni B kanal, da li je za samu mrežu bitno da li su ova dva B kanala povezana za dva ista korisnika ili povezuju jednog korisnika sa druga dva?

Slika 4- 2 B kanala kao jedan korisnik

Odgovor je ne. Mreža tretira ovo tretira kao dva nezavisna poziva.

Na dijagramu ispod, dva korisnika su povezana koristeći dva B kanala paralelno. ISDN je u mogućnosti da usmeri ova dva kanala odvojeno, jer nije bitno sto oni povezuju isti par korisnika. Brzina dva B kanala je identična. Ono što je različito jeste vreme koje je potrebno podacima da pređu sa jednog kraja na drugi. Jedan korisnik šalje dva podatka istovemeno. Jedan je poslat na B kanal putem satelita, dok je drugi poslat putem B kanala direktno. Da li će oba podatka stići u isto vreme?

Slika 5- Usmeravanje 2 B kanala

Podatak koji putuje direktno će stići prvi. A onaj koji je poslat putem satelita će stići kasnije, jer

prelazi duži put. ISDN se ne trudi da sinhronizuje brzinu protoka podataka na oba B kanala, verovatno jer on ne razume šta protokol koristi. Dva B kanala rade odvojeno – za ISDN nije bitno što su oba povezana za iste korisnike.


9/22

Ako podatak obojen plavom bojom i podatak obojen crvenom bojom sadrže logički smisao (npr. sliku na web strani), korisnik koji prima te podatke ne može primiti ili iskoristiti plavi objekat dok crveni ne stigne. Pregled:

Kanal D prenosi Usluge mreže u vidu signaliziranja. Ovo je način na koji korisnik održava vezu sa mrežom. Svaki kornisnik koristi jedan i samo jedan D kanal.

Kanal B prenosi Bearer usluge koje predstavljaju komunikaciju između dva korisnika. Jedan kanal B ne može povezati više od dva korisnika.

B kanal i D kanal dele vreme na interfejsu. B kanalu ne može biti smanjena širina opsega Veći broj B kanala može biti korišten radi povećanja širine opsega.

ISDN I PBX – 1

Regularni PABX (Private Automatic Branch Exchange) radi samo sa glasovnim pozivima, jer je kao

Integrated Services Private Branch Exchange (ISPBX) povezan sa ISDN-om i kao takav pruža ISDN produženu liniju.

ISPBX ima mogućnost da preokrene dolazeće pozive direktno na svoju ekstenziju. Budući da je digitalan, ima mogućnost da radi ne samo sa glasovnim pozivima, već i podacima, video prikazima, audio snimke visokog kvaliteta. Ovi pozivi mogu takođe biti povezani od ekstenzije do ekstenzije. Postoje specijalne funkcije vezano za vezu između pojedinih korisnika, ISPBX, i javne ISDN veze. Od esencijalne je važnosti razumevanje ove veze u slučaju dijagnostike problema koji se mogu pojaviti kada koristite ISDN uređaje, koji su povezani putem ISPBX, umesto direktno preko javne ISDN linije. Na dijagramu ispod, koliko ima korisnika koji koriste javnu ISDN mrežu?

Slika 6- Jedan korisnik ISDN-a

Tačan odgovor je, iznenađujuće, da postoji samo jedan korisnik javne ISDN mreže. Možete videti da postoji samo jedan ISDN interfejs koji povezuje ISPBX sa javnom ISDN mrežom. Ovo znači da je ovde samo jedan D kanal, što znači da, što se javne ISDN mreže tiče, postoji samo jedan korisnik. A ako se pitate šta je sa realnim korisnicima, ako su oni konektoivani sa ISDN-om, za šta su oni stvarno povezani?

Pretpostavimo da nam je svaki od ova tri korisnika 'pokazao' Basic Rate Interface na ISPBX. Sledi da svaki od njih ima D kanal koji se završava u ISPBX-u, sto dalje sledi da je svaki od njih povezan sa ISDN-om. Mreža je unutar ISPBX.

Slika 7- ISPBX sadrži i mrežu i korisnika


10/22

ISPBX funkcioniše kao da sadrži i mrežu i korisnika u sebi. Stvarni/fizički korisnici se povežu sa mrežom unutar ISPBX preko svojih D kanala. Ako žele da komuniciraju sa javnom ISDN mrežom (npr. ako žele da pozovu kuću), 'virtualni' korisnik unutar ISPBX šalje uslužnički zahtev javnoj mreži na njihovu korist. Usluge omogućene od strane ISPBX su često različite od onih koje su omogućene od strane mreže i ova činjenica može da napravi problem nekim korisnicima. Pregled:

Svi ISDN korisnici moraju biti povezani na ISDN mrežu. Ova mreža može biti javni ISDN, ili zasnovana na snazi manje kancelarije digitalnog PABX (ili

ISPBX). ISPBX iziskuje da bude povezan za javni ISDN. Razni javni ISDN-ovi su međusobno povezani. Korisnikovi pozivi mogu biti promenjeni od strane bilo koje aktivne mreže.

SPOSOBNOSTI/OPCIJE NOSIOCA, KOJE SU? Iako ISDN ne mora uvek znati koji je protokol u upotrebi u B kanalu, postoje situacije gde je to potrebno znati. Na primer, ako obavite poziv preko ISDN-a, korisno je reći mreži da je to glasovni poziv, tako da može povezati Vaš glas sa analognim telefonom u PSTN-u. Ako ISDN mreža misli da Vaš ISDN kanal sadrži protokol koji je njoj nepoznat, onda Vas može povezati samo sa drugom ISDN linijom. Postoji mogućnost da obavestite ISDN o protokolu koji koristite unutar B kanala, kada date zahtev za poziv. Ova informacija je dodata signalizirajućoj informaciji poslatoj na D kanalu kada je poslat zahtev za poziv. Ovakva informacija se naziva Sposobnost Nosioca ili Opcije Nosioca.

Primalac poziva takođe može videti tu sposobnost kada mu je mreža ponudi mogučnost poziva. Uvek se morate odlučiti za neku opciju pre slanja zahteva za poziv i ona se ne može menjati u toku uspostavljenog poziva. A poziv neće biti omogućen u slučaju da niste odabrali opciju za poziv i ISDN će odbiti Vaš zahtev. Korišćenje Opcija Nosioca Problemi koji se mogu pojaviti uključujući i fax pozive, koji nisu pravilno primljeni. Postoje 2 tipa Opcija Nosioca vezano za fax, i to su:

3.1kHz analogni poziv – ovo se često dešava kada je poziv pokrenut unutar PSTN-a. Za ISDN ne postoji način da sazna koji tip opreme (telefon, fax, modem...) je započeo poziv, tako da koristi tzv. 'catch-all' (uhvati sve) opciju.

Fax Group 3 call – ovo se često koristi kada se radi sa fax mašinom koja je direktno povezana sa ISDN-om.

Da bi poziv bio uspešan, izabrana opcija korisnika mora biti podržana od strane sve opreme koja se koristi za put ovog poziva kroz mrežu, jer je u suprotnom nemoguće uspostaviti konekciju. Primer: Korisnik ISDN PBX(ISPBX) može imati problem za vreme analognog poziva, odnosno problem sa slanjem faxa. Obavezne Opcije Nosioca za slanje faxa mogu biti:

Osposobljene za port u upotrebi na udaljenom PBX-u. Slobodne kao olakšica na lokalnom i udaljenom PBX-u Podržane od strane lokalnih i udaljenih provajdera Osposobljene za raličite portove na lokalnom PBX-u

Slika 8- Neosposobljen PBX port


11/22

Na slici vidimo zatvoren PBX port zbog koga je nastao problem. Lanac Opcija mora biti kompletno osposobljen da bi bio u funkciji. Na gore prikazanom primeru, PBX će odbiti da prepozna poziv faxa iz lokalnog porta. PBX proizvođači često produže ili poboljšaju pravila za unutrašnju ISDN komunikaciju, tako da razlog vraćanja koda se ne mora poklapati sa razlogom određenim internacionalnim standardom. VOICE & FAX MODEMI Analogni pozivi i ISDN Ključna karakteristika ISDN-a jeste da je to digitalna mreža. Međutim, mnogi uređaji i mreže sa kojima je korisnik prinuđen da komunicira nisu digitalni, već analogni. Da bi ova dva tipa uređaja komunicirala, informacije koje razmenjuju moraju biti promenjene iz jednog oblika u drugi. U stvari, sve sem podataka među kompjuterima koji prolaze preko ISDN mreže, će biti prinuđeno na konverziju iz digitalnog u analogno, svi tipovi poziva – glas, fax, modem. Većina ovih promena će se desiti bez znanja korisnika, dok ce mreža i uređaji uraditi sav posao.

Budući da je ISDN digitalna mreža, sve, uključujući zvukove kao što je glas i modemski signal, se prenosi u vidu protoka bitova. Ovo znači da ISDN telefoni moraju biti sposobni da digitalizuju i 'un-digitise' sve zvukove. Tu operaciju uspevamo putem CODEC-a (Coder-Decoder), koji je lociran unutar telefona. Codec prevodi zvuke u bitove u jednom smeru, i prevodi bitove u zvukove u suprotnom smeru.

Analogni signal koji je nastao u mikrofonu telefona je iskorišten i pretvoren u protok bitova (64 000 bitova u svakoj sekundi) i pušten kroz B kanal.

Slično, nadolazeći tok bitova iz B kanala je konvertovan u analogni signal i poslat slušalici. B kanal je potpuno dvosmeran, što znači da može prenositi podatke u oba smera odjednom.

Mogućnost glasnovnih poziva od jednog ISDN telefona ka drugom preko digitalnog B kanala je zaista korisno, međutim, većina telefona trenutno instaliranih širom sveta jesu analogni uređaji koji nisu povezani sa ISDN-om. Srečom, postoji mogućnost poziva među ove dve mreže. Da bi došli do uspeha, mora postojati konverzacija između protoka bitova u B kanalu i analognog signala koji PSTN zahteva.

Kodeci su locitani na granicama digitalne i analogne mreže. Srećom, omogućeno je vršenje poziva između dve mreže. Da bi to radilo, Codec unutar mreže i telefon moraju koristiti ista pravila pri formatiranju tok bitova koji predstavljaju glas korisnika. S obzirom da oba uređaja vrše iste procese, informacija može biti proobraćena na isti način, samo u suprotnom smeru. Imajući u vidu prisustvo Codec-a na mreži, i istrajnost pravilnih protokola, svaki uređaj može biti korišten na PSTN-u, kao sto su modem ili fax mašina takođe mogu vršiti pozive preko ISDN-a.

Analogni fax i modem preko ISDN-a Bitna ideja koju ćemo predstaviti jeste Terminal Adapter . TA je potreban za povezivanje uređaja sa ISDN-om, koji ranije nisu bili povezani sa njim (npr. serijski port PC-ja). Međutim, TA takođe može sadržati Codec ako je određen da podržava agalogne telefone, fax mašine i modeme. Na dijagramu ispod, modem na vrhu leve strane može da se uključi u POTS portove na TA. TA će tada preobratiti zvukove, izazvane modemom na svom POTS portu, u tok bitova (isto važi i obrnuto). Ovaj protok bitova je identičan protoku stvorenom na ISDN telefonu; takoreći on predstavlja zvukove.


12/22

Slika 9- Kretanje podatka

Krećući se od desnog donjeg ugla, podatak napušta PC kao bit koji je mode konvertovao u zvuk. Ovi zvukovi prolaze PSTN mrežu dok ih Kodek ne skupi u bitove na granici između ISDN-a i PSTN-a. Ovaj protok bitova tada prolazi ISDN mrežu do Terminalnog Adaptera, koji sadrži Codec pomoču koga se ovi isti bitovi pretvaraju u zvuk. Zatim se zvuk šalje modemu na gornjem, levom uglu, i zvuk biva konvertovan nazad u originalne podatke koji ulaze u modem u donjem, levom uglu. Možemo zameniti unutrašnji modem sa unutrašnjim ISDN adapterom i drajverom koji je prikazan na softverskoj aplikaciji kao modem. Zapravo, ovaj drajver kombinuje funkcije i od modema i od Codec-a. Ovakav drajver se naziva soft modem. Soft modem zahteva dosta procesorskog vremena, jer radi u realnom vremenu. Zato PC funkcioniše malo sporije dok je ovaj modem aktivan. Korist ove solucije je da može biti upotrebljen sa skupim pasivnim ISDN adapterom. Krajnji korak u razvijanju ovog scenarija jeste da se koristi ISDN adapter sa DSP-om (Digital Signal Processor). ISDN adapteri sa DSP su, uopšte, mnogo skuplji od pasivnih adatera. Ovo znači da ISDN adapter sa DSP-om na sebi može takođe komunicirati sa bilo kojim uređajem koji sadrži modem. Da bi obavio posao modema i Codeca u isto vreme, zahteva veliki deo procesorskog vremena. DSP je veoma moćan procesor. Ipak, Vama treba jedan DSP za svaki od B kanala za koji zelite da koristite ovu tehniku. Tu , međutim, nema razloga zašto ne biste koristili ISDN adapter koji ima jedan DSP i soft modem drajver da rukuju sa dva modemska poziva u isto vreme.

Pregled:

U ISDN mreži sve se kreče u vidu protoka bitova. Konvertovanje digitalnog telefonskog signala u zvuk, i obrnuto, je postognuto uz pomoć

Codec-a. Konvertovanje podataka u analogne telefonske signale, i obrnuto, je izvedeno uz pomoć

modema. Codec je uređaj koji dopušta telefoniranje među ISDN-a i analogne mreže. Ovaj isti Codec može biti korišten da pomogne modemskim i fax pozivima da prevaziđu istu

granicu. Modemi i Codeci uvek rade u paru – mogu biti ugnježdeni zajedno, ali svaki od njih mora

imati partnera. Terninalni Adapter predstavlja interfejs između ISDN uređaja i bilo kog ne-ISDN uređaja, kao

što su kompjuter ili analogni telefon Ako analogni uređaj zahteva da bude povezan sa ISDN-om, onda će Terminalni Adapter

morati da izvede funkciju Codec-a i sadrži analogne (POTS) portove oslobođene za uključenje modeme i fax mašine.

Unutrašnji ISDN adapteri mogu koristiti rezervisane čipove na karti, ili pokrenuti softver na PC-ju, da sprovedu digitalnu i analognu konverziju, na taj način i uklanjanje potrebe za bilo kakvim analognim fizičkim uređajima kao što su modemi i fax mašine.

Postoje tri vrste uređaja korištena za komuniciranje podataka sa ISDN-om: - Konvencionalni Modemi – Oni zahtevaju Terminalni Adapter da bi se povezali sa ISDN-om - ISDN Modemi – kombinuju funkcionalnost Codec-a i modema


13/22

- Terminalni Adapter – Dozvoljava analognim uređajima da se povežu sa ISDN-om i sadrže Codec u te svrhe - ISDN Adapteri – Propuštaju jedino tok bitova između protokol drajvera i ISDN-a.

TERMINOLOGIJA

GDE SE MREŽA ZAVRŠAVA - NT1

Većina ISDN usluga su omogućene preko uređaja poznatog kao NT1 (Network Termination type 1). Ovaj uređaj je omogućen od strane operatera mreže i predstavlja deo ISDN-a.Ovo je tačka gde na kojoj Vi pristupate mreži. U Severnoj Americi, ISDN operater mreže ne obezbeđuje NT1 za Vas. Obezbeđeno Vam je samo mesto, odnosno, udubljenje gde možete priključiti jedan ISDN uređaj. Ako želite priključiti više njih, morate nabaviti NT1 i priključiti ga u ovo udubljenje. U ostalim delovima sveta, NT1 je obezbeđen od strane ISDN operatera mreže i normalno ima dva udubljenja u koja možete prikljušiti ISDN uređaje. NT1 je aktivan uređaj, sa veoma kompleksnom elektronikom koja obavlja prenos 144kbps podataka od i do ISDN usluga provajdera koji im promeni smer ili ih menja. NT1 ne može vršiti pozive sam. Morate uključiti Terminalnu Opremu (Terminal Equipment) ili Terminalni Adapter (TA) da bi uradili bilo šta smisleno. Neki od NT1 (nekad ih zovu NT1+ ili Super-NT1) takođe imaju analogne portove na sebi tako da možete priključiti obični analogni telefon. Tipovi opreme koju možete prikljućiti ISDN-u: TE & TA Terminal Equipment Type 1 (TE1): razume kako pristupiti ISDN mreži

Može se povezati direktno sa ISDN-om Primer: ISDN interface card ili USB uređaj

Terminal Equipment Type 2 (TE2): ne razume ništa o ISDN-u

Mora koristiti Terminalni Adapter (TA) da bi se povezao sa ISDN-om. Primer: modem, fax, analogni telefon, PS serijski port. (možda čak i TV kamera)

Slika 10- Terminalni Adapter

Terminalni Adapter je potreban za povezivanje TE2 uređaja za ISDN mrežu. Terminalni Adapter je po definiciji oprema potrebna za povezivanje TE2 sa ISDN-om.

NT1 Plus ili Super NT1 'NT1 Plus' ili 'Super NT1' obezbeđuje dodatne usluge korisniku objedinjavanjem jedan ili više

Terminalnih Adaptera (TA) u isti omotač kao i NT1. Primeri: TA napravljen za prekrivanje NT1 može obezbediti jedan ili dva analognia telefonska porta

tako da možete uključiti analogni telefon, modem ili fax mašinu. Serijski ili USB port obezbeđen od drugog tipa TA dozvoljava Vam da priključite Vaš PC preko serijskog kabla.

ISDN servis obezbeđuje mnogo lokalnih imena za ISDN usluge koje uključuju ove mogućnosti zajedno sa istim omotačima kao i NT1.


14/22

Lokacija S/T interfejsa ISDN standard definiše određeni ključne interfejse mreže kao karakteristične tačke (Reference

Points). Reference Point T je na korisnikovoj strani mreže i dozvoljava da bude povezan jedan TE ili TA. Reference Point S dozvoljava da se priključi više od jedne TE ili TA i postoji samo za Basic Rate ISDN-a. U ovakvoj konfiguraciji, Reference Point S i Reference Point T su uspešno na istom mestu. Jedina razlika je u brojevima povezanih uređaja, tako da se ova tačka veze često naziva S/T.

Slika 11- S i T Reference Points

S-bus

Pasivna sabirnica(bus) primer je za Reference Point S. Zbog ovoga, često se naziva S-bus. Ovo je normalna konfiguracija za EuroISDN. Čak osam uređaja mogu biti privezana za S-bus, bilo koja dva mogu biti aktivna istovremeno.

Lokacija interfejsa U U Severnoj Americi ( i jos nekim zemljama), gde NT1 nije obezbeđen od strane ISDN provajdera

usluga, Reference Point U je korištena da definiše kraj žica obezbeđenih za korisnike od provajdera usluga. Ne postoji internacionalni standard koji definiše Reference Point U. Samo Terminal Equipment može biti prikačen za Reference Point U. TE mora biti dizajniran da radi na Reference Point U.

Zbog toga je potrebno da korisnikov NT1 bude priključen za Reference Point U. Ovo će biti potrebno ako korisnik želi da prikači više od jednog uređaja. Morao bi da koristi opremu napravljenu posebno da radi na Reference Point S i T. Reference Point U jasno nije definisana u EuroISDN-u , jer je NT1 uvek omogućena i konstantno spojena sa žicama servisnog provajdera.

Pregled:

ISDN oprema se zove Terminal Equipment Postoje dve klase TE-a : TE1 i TE2. TE1 je svestrana (aware) oprema ISDN-a (na primer – ISDN telefon) TE2 nije ISDN aware equipment (na primer – analogni telefon) Terminalni Adapter je oprema potrebna za konekciju TE2 sa ISDN mrežom NT1 je kraj mreže. Reference Point S/T je na korisničkoj strani NT1 Reference Point U je na mrežnoj strani NT1 U EuroISDN, korisnik se povezuje sa Reference Point S/T i mreža obezbeđuje opremu za

NT1 U Severnoj Americi, korisnik se povezuje sa Reference Point U i mora da obezbedi NT1

ARESIRANJE UREĐAJA


15/22

Basic Rate Interface (BRI) linija najviše može imati osam uređaja priključenih. Svi ovi uređaji mogu koristiti običan D kanal u isto vreme. Na primer, jedan uređaj može pokušati da zove u isto vreme kada drugi uređaj primi i odgovori na poziv. ISDN mreža zato mora biti sposobna da upravlja 'konverzacijama' sa svakim uređajem posebno. Da bi to uspešno odradila , svaki uređaj zahteva svoju jedinstvenu adresu, nazvanu Terminal Endpoint Identifier (TEI). Ova adresa nije telefonski broj. Broj telefona pripada liniji, a ne uređaju priključenom za liniju. STATIČKE I DINAMIČKE ADRESE PRI linija može imati samo jedan uređaj prikačen. Ovaj uređaj će imati jednu, već definisanu adresu, koja je, iz iskustva, uvek nula. Kada je ISPBX prikačen za PRI liniju, on će usavršiti svoju direkciju poziva i trasiranje poziva za uređaje povezane za sebe. BRI linija može imati do osam uređaja konektovanih za sebe. Adrese uređaja mogu biti već konfigurisane ili dinamično dodeljene.

U dinamičkom adresiranju svaki uređaj mora dati zahtev za adresu od mreže pre nego što izvrši bilo kakvu aktivnost signaliziranja.

Sa nameštenom adresom, adresa svakog od uređaja mora biti kofigurisana da se slaže sa već određenom adresom te linije.

ISDN servis snabdevači ne dopuštaju da obe adrese budu unapred određene ili dinamički dodeljene u jednoj liniji. U primeni, ISDN linija gde je adresa uređaja već nameštena dozvoljava samo jedan uređaj. Ne postoji konvencija da opiše ovaj tip konfiguracije, ali ISDN servis provajderi nekada daju ovome ime koje opisuje tip konfiguracije. Dinamički dodeljene adrese Kada su adrese dodeljene dinamički znači da uređaj mora pitati mrežu za adresu pre nego sto izvrši bilo kakvo signaliziranje. Q.921 standard (takođe nazvan LAPD) koji definiše link nivo protokola korišćenog na D kanalu ugrađuje mehanizam kojim uređaj može tražiti adresu.

Slika 12- Dinamički dodeljena adresa

U ovom slučaju, uređaj koji trenutno nema adresu je u mogućnosti da je zatraži od mreže. Mreža odgovara sa adresom za uređaj koju će koristiti za sve budeće komunikacije.

TEI dodela – potencijalni problemi Problemi će stići ako je linija konfigurisana da očekuje već određenu adresu za uređaj, i uređaj

priključen očekuje da mu bude pridodata adresa. Emitovanje/prenos adrese U dodatak već dodeljenim adresama i dinamičkim adresama, takođe postoji i univerzalna adresa.

Ovaj prenos je korišćen kada poruku moraju čuti svi uređaji koji dele dat D kanal. Poruku poslatu od strane mreže do prenosnika adresa čuće čak i uređaji kojima trenutno nije dodeljen TEL. Prenosnike uglavnom koristi mreža i koristi je za signaliziranje svih poziva koji stizu, na taj način, svaki uređaj povezan sa linijom može preuzeti odgovarajuće mere – ISDN telefon može pozvoniti, TA može osposobiti priključene analogne


16/22

telefone da zazvone, ili uređaj može odlučiti da odgovori na poziv. Međutim, pre nego što uređaj bez TEI-a može da odgovori pronosniku, mora zatražiti i primiti adresu na regularan način.

Pregled:

ISDN uređaji moraju imati jedinstvenu adresu Ove adrese su poznate preko TEI-a. Adresa nema ništa sa telefonskim brojem PRI linija dopušta samo jedan uređaj na adresi TEI 0 BRI linije mogu imati do osam već određenih ili dinamički dodeljenih adresa Unapred određene adresne linije dozvoljavaju samo jedan uređaj Dinamički dodeljene linije mogu imati do osam TEI-a. Mešanjem TEI zadatih tipova može rezultirati do neuspeha u komunikaciji.

PODEŠAVANJE POZIVA Mrežni servisi Akcije između korisnika i mreže su nošene porukama u D kanalu. One mogu biti kategorisane u različite grupe.

- Call Establishment - Call Clearing - Call Information - Miscellaneous / mešoviti

Korisnik na jednom ili drugom kraju potencijalnog poziva pregovara sa mrežom preko svog D kanala.

Uspešna struktura poziva između dva korisnika ce normalno uspostaviti end-to-end vezu preko mreže na B kanalu. Nakon završetka razgovora prekid procedure će se takođe desiti na D kanalu. Razumevanje ovih koraka esencijalno je za analiziranje problema koji su se desili tokom uspostavljanja poziva.

USPOSTAVLJANJE POZIVA

Podešavanje ili SETUP je zahtev za kreiranje konekcije od strane korisnika sa leve strane korisniku sa desne. Podešavanje poruke obično uključuje najmanje sledeće informacije:

Pozvani broj Tip poziva (Korisničke Opcije) Takođe može sadržati druge informacije, kao što je broj za pozivanje

Mreža odabira B kanal za ovu polovinu B kanala i koristi SETUP_ACK da bi obavestila korisnika koji B kanal je u pitanju. Mreža šalje korisniku SETUP_ACK i time obavesti SETUP, i ne nosi nikakve informacije o ishodu poziva.

Više o ulaznom podešavanju Ulazno podešavanje koje govori da je poziv moguć, sadrži tip poziva (Bearer Sposobnosti). Pozvani

broj (destinacija) i broj koji poziva su promenjivi i ne moraju biti određen. Ako pozvani broj nije određen u setup poruci onda je implikacija da na poziv može odogovriti bilo koji

uređaj sa linije. Periodično, isporuka pozvanog broja je posebna usluga od vašeg servisnog provajdera za koju morate posebno da platite. Ova poruka se često naziva CLIP (Caller Line Identification Presentation) ili samo CLI. Na završnoj destinaciji ISDN uređaj sposoban za primanje dolazećeg poziva odgovara sa ALERT porukom. Alert je poslat pozivaču. U slučaju ISDN telefona, Alert znači da je uređaj počeo da zvoni da obavesti korisnika o pozivu. Kada uređaj odgovori na poziv, on šalje CONN (connect) poruku mreži. CONN je onda poslat pozivaću koji onda to primi k znanju sa CONN_ACK. Na kraju ovog procesa B kanal je uspostavljen između dva korisnika i podaci mogu slobodno cirkulisati među njima.

Završavanje poziva Prekidanje poziva takođe se vrši preko poruka poslatih preko D kanala. Poruka koja prenosi ovu informaciju je DISC, koji takođe nosi suštinski kod. DISC se može pojaviti jer je jedan od korisnika prekinuo poziv


17/22

(spuštanjem slušalice, na primer). Prouzrokovani kod će tada biti 'normal call clearing'. Prekid se takođe može desiti pre nego što je poziv dovršen, na primer sa uzročnim kodom 'destinacija je zauzeta' , ili neki drugi razlog.

Slika 13- Prekid poziva

Primanje poziva Kada je više od jednog uređaja umešan u primanje poziva na destinaciji, mehanizam se trudi da samo jedan uređaj odgovori. Setup je prenošen svim uređajima na destinaciji, i oni odgovaraju ALERT-om.

Slika 14 - Odgovor ALERT-om

Trenutno, oba uređaja 'zvone'.

Zaustavljanje drugih uređaja da zvone Od kada je mreža svesna koji uređaji uspešno odgovaraju na pozive, takođe koji su uređaji 'zainteresovani' da odgovore na poziv, moguće je poslati REL poruku svim uređajima koji pošalju ALERT, ali ne odgovore. To zaustavlja ove uređaje od zvonjenja (ili bilo koja ekvivalentna aktivnost za dat tip uređaja). Interesantna tačka vezano za ovu priču je da uređaji dele istu liniju sa mrežom. Oni ne komuniciraju među sobom. U stvari, oni nisu svesni postojanja drugih uređaja. Sukob konekcija Šta se desi ako više uređaja krene da odgovori na poziv istovremeno? CONN poruka se sudari u D kanalu. Ne zaboravite da postoji samo jedan D kanal i svi uređaji koji žele da prenose moraju da se bore za to i tu pomaže NT1. NT1 pošalje signal jednom ili drugom uređaju (ili oboma) da je sukob primećen. Nije predvidivo koji će uređaj biti informisan o sukobu ili da li će oba biti. Uređaj koji nije obavešten o sukobu će nastaviti da uspešno šalje kroz D kanal, dok će drugi uređaj prestati. Onda će urešaj koji je stao sačekati da se D kanal


18/22

oslobodi i tada pokušati ponovo. Do tada, biće prekasno jer je mreža dodelila poziv uređaju koji je dobio sukob. Pregled:

Svi pozivi su izvršeni setom proceduralnih poruka između korisnika i mreže. Svi pozivi se nose preko D kanala na svakom kraju. End-to-end konekcija za poziv je nameštena na B kanalu. Najvažnije poruke su SETUP i DISC. Prekidi su ujedinjeni od strane uzročnog koda koji će otkriti zašto je poziv prekinut. Procedure takođe postoje za upravljanje većeg broja uređaja koji pokušavaju da odgovore na poziv. Urešaji koji dele BRI ne sarađuju međusobno, već komuniciraju sa mrežom.

UPRAVLJANJE ULAZNIM POZIVIMA ISDN linija ima telefon, fax mašinu i PC priključen na sebe. Treba postići sledeće:

- Kada neko pozove telefon, da samo telefon zvoni. - Kada neko pozove fax mašinu, da samo fax mašina odgovori. - Da PC nikad ne odgovara na pozive.

Upravljanje analognim ulaznim pozivima Sa tipom analognog poziva podataka, takođe možete razlikovati Group 3 fax i Glas. Sledeći filteri mogu biti postavljeni tako da telefon odgovara samo na glasovne pozive, ukazane od strane Bearer Sposobnosti, da fax odgovori samo na pozive Fax Group 3, ukazane od strane Bearer Sposobnosti. Da PC ne odgovori jer ne postoje aktivni programi koji osluškuju nadolazoće pozive. Međutim, tu je potencijalna zamka u ovoj soluciji. A to je zbog ograničenja da samo filter može biti dodeljen setup poruci. Fax uređaj, na primer, može biti konfigurisan da prihvati pozive čiji Bearer Capability je baš Fax Group 3. Međutim, fax poruke koje vode poreklo iz analogne mreže ne stižu sa ovim veoma preciznim informacijama o tipu poziva. Oni su jednostavno klasifikovani od ISDN-a kao 'opšte analogni', kao i glasovni pozivi. Zbog toga, fax uređaj, koji traži samo fax pozive, će odbaciti važeće fax pozive od fax mašina povezanih za PSTN. Slično tome, ako je fax mašina konfigurisana da primi 'opšte analogne' pozive, tada će fax poruke koje vode poreklo direktno od ISDN mreže, i samim tim imaju određeno 'fax poziv' tip, će biti ignorisane. Proučimo sledeći slučaj: Fax mašina na analognoj mreži pozove fax mašinu sa ISDN mreže. SETUP stvoren sa primljenog poziva sa ISDN mreže odredi da je tip poziva Generic Analogue. Tu mora postojati tip poziva u SETUP poruci, ali ISDN ne može tačno znati koja vrsta uređaja uzrokuje ovaj SETUP, i zato pogađa. Međutim, ako je poziv izazvan fax mašinom na ISDN liniji, SETUP poruka će opisati tip poziva kao da je posebno od 'G3 Fax'.

Slika 15- Upravljanje analognim pozivima

U ovom slučaju, destinacija fax mašine neće odgovoriti na poziv jer je konfigurisan da prihvata samo analogne pozive. U primeni, uređaj može dodeliti samo jedan filter svakom parametru dolazećeg SETUP-a. Filter "CallType=G3Fax OR CallType=Analogue" nije moguć. Iz ovih razloga, ovo rećenje nije preporučljivo. Radilo bi veoma pouzdano u slučaju da je cela mreža na ISDN-u, i da su sve Fax mašine nameštene na G3


19/22

Fax tip poziva, i da su konfigurisane da odgovore na takve pozive. Srećom, postoji alternativni metod za usmeravanje dolazećih poziva na odgovarajući uređaj -Multiple Subscriber Numbering, ili MSN. Upravljanje nadolazećim pozivima Kada uređaj dobije Setup poruku, može priložiti filter toj poruci. Taj filter pregleda informaciju koja stigne u SETUP poruci tako da ona može proći ili biti ignorisana. Odaziva se samo na poruke koje pređu filter. Oprema je u mogućnosti da primeni samo po jedan test na svaki parametar. Informacija koja može biti filtrirana u SETUP poruci mora da sadrži: pozvani broj (destinaciju), broj sa kog je pozvan broj, tip poziva (Bearer Capabilities). ISDN pozivi mogu biti podeljeni na dve veće kategorije: analogni podaci i nestrukturalni podaci. SETUP mora da uključiti i tip poziva (Bearer Capabilities). Bez ovih informacija, SETUP nije vazeći i mreža će istog trenutka prekinuti zahtev za poziv tog tipa, rečima '' Obavezne infomacije nedostaju''. Kada je SETUP polat od mreže ka destinaciji, tip poziva je obavezan. Korišćenje MSN-a za pozive koji stižu Koristeći Multiple Subscriber Numbering (MSN) je najbolji način da usmerite pozive željeom uređaju ili softverskoj komponenti. ISDN liniji moraju biti dodeljeni pretplatnički brojevi od strane provajdera mreže, i svaki filter za uređaje mora biti na jedinstvenom broju. Pozivi koji stižu MSN-u, stižu na istoj ISDN liniji, ali SETUP će imati različite pozvane brojeve. Svaki uređaj će odgovoriti za drugi pozvani broj.

Slika 16- Linija sa više brojeva

Na ovoj slici na treba linija sa najmanje dva pretplatnička broja. Ovaj primer ima tri broja; treći broj može korititi PC radi identifikacije sebe za pozive koji koji izlaze. Broj pripada liniji, ali ga koristi uređaj u svrhu filtriranja. Ovaj primer takođe pokazuje tehniku zaustavljanja uređaja da odgovori na dolazeći poziv. U vom primeru u PC-u ne radi nijedan program koji bi odgovorio nadolazećem pozivu. Pretpostavimo da u PC-ju postoji program koji bi odgovorio na poziv, i mi ne želimo da ga zaustavimo, već samo ne čekamo da on odgovori na poziv. Ako kažemo PC-u da odgovori pozivu 9999, on nikada neće odgovoriti jer ovaj broj nikada neće biti ponuđen. U stvarnosti, ako ne konfigurišete filter za pozvane brojeve, uređaj neće dodeliti nijedan filter ovoj informaciji. Pregled:

SETUP poruke mogu imati dodeljen filter Tip poziva može biti korišten da filtrita pozive Ograničenje na jedan filter znači da korišćenje Call Types ili tipova poziva nije praktično Najkorisniji filter poziva je Pozvan Broj ili Called Party Number Da bi Called Party Number bio koristan potrebno je da jedna ISDN linija bude dodeljena razlišitim

brojevima Ovaj sistem je poznat kao MSN ili Multiply Subscriber Numbering


20/22

BRZINA PRILAGOĐAVANJA ILI RATE ADAPTION Sinhroni i Asinhroni Podaci Protok podataka na analognom modemu je isprekidan jer je promet asinhron – takoreći, on ide pa stane. Ako gledate svetla na modemu kada je priključen na ISP, na primer, primetićete da je svetlo koje označava prenos i dolazak podataka većim delom vremena ugašeno.Sa druge strane, aktivnost B kanala na ISDN liniji nikad ne staje. To je zato što je on sinhron. To znači da tu podaci uvek cirkulišu. Postoje dva pristupa koja su korištena za rukovanje prenosa između ovih različitih tipova podataka:

Encapsulation – asinhroni podaci se nose preko digitalne mreže, i onda se ponovo konvertuju nazad u asinhrone podatke na drugoj strani mreže.

Conversion ili pretvaranje – asinhroni podaci su nepovratno konvertovani u sinhrone podatke. Ovo je pogodno gde uređaji na destinaciji mogu upravljati sinhrone podatke; ovaj metod zavisi od odgovarajućeg visokog nivoa kao što je PPP.

Enkapsulacija Dijagram ispod pokazuje asihroni protok koji prolazi preko ISDN mreže do uređaja koji razume asinhrone podatke.

Slika 17- Enkapsulacija

Da bi asinhroni protok mogao da prođe preko ISDN-a, Terminalni Adapter (TA) između PC serijskog porta i mreže mora popuniti sve praznine u protoku asinhronih podataka sa nečim. Kao dodatak, mora popuniti u razlici između brzine serijskog porta i brzine B kanala. Ovaj proces nekad naziva bit stuffing, odnosno dopunjač bitova, jer su ovi dodatni bitovi ubačeni u protok da dopune 64kbps. Bit stuffing Bitovi potrebni za dopunjavanje 64kbps kanala moraju biti dadati na sistematičan način tako da uređaj koji prima može ukloniti bitove koristeći istu metodologiju da bi održao protok informacija. Postoje dva protokola često korišćena i koja definišu sisteme koji ubacuju i uklanjaju dodatne bitove.

V.120 V.110

Koristi se isključivo jedan ili drugi, u zavisnosti od toga koji protokol traži servis koji pozivate. Rate Adaptation je obično alat u Terminalnom Adapteru. Ova aktivnost se desi u B kanalu i ona je end-to-end protokol. ISDN je zbog toga ovoga nesvesan i tip poziva će biti Nestrukturalni Podaci. V.120 protokol je takođe korišten sa nestrukturalnim podacima gde povezujete B kanal, koji ima drugačiji protok podataka.

Slika 18– B kanali različitog protoka


21/22

Povezivanje GSM podatke sa ISDN-om V.110 protokol je često korišten kada je mobilni telefon (GSM) povezan sa ISDN-on radi pristupanja servisu podataka, kao što je WAP gateway. Ova konverzija je nevidljivo upravljana od gateway podataka koji povezuje GSM mrežu sa ISDN mrežom. Neki od GSM do ISDN gateway preobrate poziv u format modema male brzine. Vrsta formata zavisi od funkcije koju izaberu dva operatera mreže. Korisnik sa ovim nema nikakve veze. Rukovanje oba tipa poziva neprimećeno je izazov za korisnika koji prima poziv. Za glasovne pozive između GSM i ISDN mreže, drugačija konverzija je izvođena za konvertovanje GSM formata. Konverzija Ako želite da napravite Internet konekciju koristeći serijski port Vašeg PC-ja, ali Vaš ISP ne podržava V.110 ili V.120, Vi ćete morati da koristite protokol konverzije. Mnogi Terminalni Adapteri podržavaju protokol konverzije između sinhronog PPP-a i asinhronog PPP-a. Ovi protokoli nosi identični i zahtevaju konverziju. Serijski port PC-ja je asinhron tkao da ovo određuje tip PPP-a korištenog između PC-ja i Terminalnog Adaptera. ISP, međutim, prirodno podržava ISDN i zahteva sinhroni PPP. Pregled:

Asinhroni protoci sadrže rupe Sinhroni protoci su u kontinuitetu Asinhroni i sinhroni protoci podataka zahtevaju konverziju protokola između sebe V.110 ili V.120 protokoli se koriste za dopunjavanje neispunjenu širinu opsega Ovaj proces se naziva Rate Adaptation V.120 je takođe korišten za prilagođavanje protoka između 56kbps i 64kbps ISDN linija Mnogi Terminalni Adapteri takođe izvode kovertovanje protokola između sinhronih PPP-a i

asinhronih PPP-a.


22/22

Literatura:

1. Nova unutrašnjost PC-ja – Peter Norton, 2002. godina 2. http:\\www.eicon.com/support/training/slideshow2.asp?i=10&go=next&c=ISDNTheory

Documents

ISDN Tehnologije