ISHRANA POSEBNIH KATEGORIJA STANOVNIŠTVA, VIII nedelja

7/30/2019 ISHRANA POSEBNIH KATEGORIJA STANOVNITVA, VIII nedelja

1/48

ISHRANA POSEBNIHKATEGORIJA STANOVNITVA,

VIII nedeljaProf. dr Mirko Rosi


2/48

ISHRANA TRUDNICATrudnoa predstavlja period ekstremno brzog rasta i razvoja tokomkoga se za 9 meseci od jedne jedine elije razvije kompletan ljudskiorganizam teine oko 3 kilograma.

Osnovnu specifinost trudnoe predstavljaju sloene interakcije kojese tokom trudnoe odvijaju izmeu tri posebna bioloka entiteta:

majka fetus placenta (privremeni organ preko koga se ta komunikacija odvija).

Sva tri entitetita funkcioniu sinergistiki u trudnoi inei jedinstvenucelinu!!!

Sva tri entiteta definiu faktore koji utvruju nutritivne potrebe utrudnoi!!!


3/48

Faktrori koji utiu na nutritivne potrebe u trudnoi:

A. Faktori majke koji utiu na nutritivne potrebe u trudnoi su:

starost majke

broj prethodnih trudnoa

broj prethodnih poroaja navike vezane za ishranu

dijetetski reim

svi drugi faktori iz prethodnog ivota majke

faktori koji nastaju kao posledica aktuelnog stanja.


4/48

B. Faktori fetusa koji utiu na nutritivne potrebe u trudnoi su:

broj fetusa

starost fetusa

fizioloko stanje fetusa

brzina napredovanja...

C. Faktori placente koji utiu na nutritivne potrebe u trudnoi su: funkcionalno stanje placente

starost placente

ostali faktori koji se odnose na modulaciju i transfer faktora majke ifetusa ili stvaranje sopstvenih produkata


5/48

Energetske potrebe u trudnoi

Energetski unos u trudnoi mora biti dovoljno veliki da bi omoguiodovoljno energije za:

poveani intenzitet metabolizma majke

formiranje rezervi masti kod majke i fetusa tednju proteina kao osnovnih organskih gradivnih materija uorganizmu.

Da bi se spreilo troenje proteina potreban je minimalni energetskiunos od 36 kcal/kg dnevno.

Tokom drugog i treeg trimestra trudnoe (od 4. 9. meseca) sepreporuuje dodatni unos od 300 kcal dnevno, tako da ukupneenergetske potrebe iznose oko 2200-2500 kcal dnevno (10-15%poveanja).

Ovakav unos ne zadovoljava energetske potrebe izrazito krupnih i fiziki

akltivnih ena, ije potrebe ponekad dostiu i 3000 kcal dnevno.


6/48

Potrebe za unosom proteina u trudnoiPreporueni unos proteina u trudnoi iznosi oko 60 g dnevno (poveanje od

10-15 g dnevno u odnosu na enu koja nije trudna). Smatra se da jedobro poveati unos proteina i pre nego to doe do trudnoe (radizadovoljenja inicijalnih potreba). Povean unos proteina je potreban da

bi se zadovoljile potrebe nastale usled: brzog rasta fetusa uveanja materice, mlenih lezda i placente poveanja ukupne koliine proteina krvi koje nastaje usled poveanja

ukupne zapremine krvi majke i fetusa za 40-50%

formiranja amnionske tenosti

formiranja rezervi potrebnih da se trudnoa iznese do predvienogtermina, obavi poroaj i zapone laktacija (dojenje)

Glavni izvor proteina su namirnice koje sadre kompletne proteine (mleko,jaja, sir, meso). Ove namirnice, istovremeno, obezbeuju i drugenutritiente: kalcijum, gvoe i vitamine grupe B.

Dodatni izvori proteina se mogu obezbediti iz povra (mahunasto povre) i

itarica.


7/48

Potrebe za unosom masti u trudnoi

Rast i razvoj tkiva, naroito formiranje struktura elijskih membrananervnih elija ploda, zahteva odgovorajue poveanje unosa

esencijalnih masnih kiselina.

Doziranje dodatnih koliina esencijalnih masnih kiselina je strogoindividualno i preporuuje se sprovoenje pod nadzorom strunjaka.

Postoje miljenja da je korisno da se poveani dnevni unos esencijalnihmasnih kiselina obezbedi suplementacijom (vetaki preparati) jer toolakava doziranje i smanjuje rizike od velikog poveanjaenergetskog unosa, kao i od unosa neeljenih vrsta masti (zasienemasne kiseline, holesterol).


8/48

Potrebe za unosom minerala u trudnoiU toku trudnoe potrebno je da organizam majke na raspolaganju ima dovoljne

koliine svih minerala i oligoelemenata.

a. potrebe za unosom gvoa u trudnoi

Poseban znaaj u ishrani trudnica ima gvoe. Potrebe za unosom gvoa utrudnoi se poveavaju za jednu treinu i iznose 27 mg dnevno. Ponekad jepotrebno da trudnica, pored hrane bogate gvoem, uzima dodatnepreparate gvoa (suplementacija) u dozama od 30-60 mg. Ukoliko trudnicaima ve prethodni nedostatak gvoa (razliiti tipovi anemija) preparatima sednevna doza podie do 200 mg dnevno. Korienje preparata gvoa semora obavljati uz kontrolu lekara uz redovne hematoloke analize (praenjekoncentracije hemoglobina), zbog rizika od nastanka anemije usled

hemodilucije (zapremina krvi se poveava i do 50%). Obezbeivanjedovoljne koliine gvoa u hrani (jetra, meso, jaja, zeleno povre)omoguava i formiranje rezervi gvoa u jetri fetusa potrebnih za vremenakon poroaja.

Povean unos gvoa (pogotovo suplementacija) moe imati neeljeneposledice poput pojava gastrointestinalnih problema (muka, gaenje,povraanje) i oteane apsorpcije drugih oligoelemenata, naroito cinka

(kompetincija za isti transportni sistem sa gvoem u sluznici creva).


9/48

b. potrebe za unosom kalcijuma u trudnoi

Suprotno ranijim miljenjima, trudnice treba dnevno da unose 1000 mgkalcijuma, to je jednako uobiajenom dnevnom unosu ena u dobu od 19.do 25. godine.

Dnevni unos kalcijuma, koji je ima veliki broj uloga (neophodan za formiranje

kotanog tkiva, za koagulaciju krvi, miine kontrakcije i brojne drugemetabolike funkcije), se ne mora poveavati jer poveane potrebe majkeistovremeno poveaju apsorpciju kalcijuma iz creva.

Kalcijumom bogate namirnice su mleni proizvodi i zeleno lisnato povre.


10/48

Potrebe za unosom vitamina u trudnoiU trudnoi postoje poveane potrebe za vitaminom A, vitaminima B-kompleksa,

vitaminom C i vitaminom D. Ukoliko su poveane potrebe za ovim vitaminimazadovoljene, organizam trudnice e na raspolaganju imati i dovoljne koliinevitamina E i K.

Vitamin A u trudnoi

Dnevne potrebe za vitaminom A u trudnoi iznose 770 g RE (retinol- ekvivalenata).Ova koliina se obezbeuje kvalitetnom ishranom i jednaka je onoj koju obinounose ene.

Slabo uhranjene trudnice i one sa vieplodnom trudnoom moraju poveati unos jervitamin A je neophodan za razvitak elija, razvoj epitelnih tkiva, formiranje irazvoj kostiju i zuba.

Namirnice sa visokim sadrajem vitamina A su jetra, jaja, puter i margarin,

tamnozeleno i uto povre, voe...Vitamin Du trudnoi

Tokom trudnoe se mogu poveavati potrebe za kalcijumom i fosforom neophodnimza formiranje skeleta fetusa (u zavisnosti od izlaganja dnevnom svetlu). Zato sepoveavaju i potrebe za unosom vitamina D koji poveava apsorpciju iiskoriavanje ovih minerala. Dnevni unos unos ne sme biti manji od 5g (200

IU).Hrana bogata vitaminom D je mleko, jetra, jaja i neke vrste margarina.


11/48

Vitamini B-kompleksau trudnoi

Tokom trudnoe su potrebne dodatne koliine vitamina B-kompleksa (mada ih

kvalitetna ishrana obezbeuje u dovoljnim koliinama). Vitamini B-kompleksa su neophodni koenzimski faktori u brojnim metabolikimreakcijama ukljuenim u energetski metabolizam, sintezu tkivnih proteina ifunkcionisanje nervnog i miinog tkiva.

Posebno su poveane potrebe za unosom folne kiseline tokom trudnoe. Da bise spreio nedostatak folne kiseline (posebno kod vieplodnih trudnoa) inastanak malokrvnosti majke (megaloblastna anemija) korinjem preparatase dnevno obezbeuje viestruko vea doza od standadne doze za odrasle(600 g umesto 400 g dnevno). U poslednje vreme se smatra da dovoljnedoze folne kiseline u trudnoi mogu pomoi u prevenciji tekih uroenihnervno-kotanih poremeaja (spina bifidai anencefalija).

Vitamin Cu trudnoi

Dnevne doze vitamina C se u trudnoi poveavaju sa standardnih 75 mg na 85mg dnevno. Na taj nain se organizmu trudnice stavlja na raspolaganjedovoljna koliina ovog vitamina koji je veoma vaan za razvoj vezivnih tkiva ivaskularnog sistema, kao i za poveanje apsorpcije gvoa u trudnoi.

Izvori vitamina C su svee voe i povre.


12/48

nutritient ene 19-50 god. (TM-63kg)

trudnice

kcal/dan 2200 nema promena u prvom trimestru, drugi i treitrimestar se dodaje po 300 kcal

proteini (g) 50 60

kalcijum (mg) 1000 1000

gvoe (mg) 18 27

vitamin A (g RE) 700 770

tiamin (mg) 1.1 1.4

riboflavin (mg) 1.1 1.4niacin (mg NE) 14 18

vitamin C (mg) 75 85

vitamin D (g) 5 5

folna liselina (g) 400 600


13/48

PROBLEMI VEZANI ZA ISHRANU U TRUDNOI

U toku trudnoe mogu nastati brojni funkcionalni problemi gastro-intestinalnog trakta.

Najei poremeaji gastrointestinalnog trakta u trudnoi su:

munina i povraanje (oko 50% trudnica)

opstipacija (zatvor)

hemoroidi nadimanje u elucu...

Veina ovih poremeaja nema ozbiljne posledice te prolaze same posebi, ili uz promene reima ishrane i ponaanja.


14/48

PROMENE U TELESNOJ MASI TOKOM TRUDNOETokom trudnoe dolazi do poveanja telesne mase koje proseno iznosi 11-16 kg

(uz velike individualne varijacije). Poveanje telesne mase se deava usledpoveanja mase struktura majke i fetusa. Nacionalna akademija nauka SADpreporuuje da se veliina poveanja telesne mase uskladi sa telesnommasom trudnice pre trudnoe po sledeem principu:

ena normalne teine pre trudnoe treba da povea masu za 11.5-16kg ena ispod normalne teine pre trudnoe treba da povea masu za 13-18kg ena iznad normalne teine pre trudnoe treba da povea masu za 7-11.5kg

Analize pokazuju da se poveanje telesne mase tokom trudnoe postie na raunvode (62%), masti (31%) i proteina (7%). Najvei deo vode se nalazi ustrukturama koje su vezane za fetus (oko 2/3). Treina vode koja se nalazi utkivima majke moe se nakupljati u donjim ekstremitetima, ali se i pored toga

ne preporuuju ozbiljne restrikcije unosa vode i soli.Znaajan medicinski problem predstavlja pojava gojaznosti nakon poroaja, jerpostoji rasprostranjeno miljenje da porodilje treba da odravaju istu telesnumasu i nakon poroaja (to predstavlja garanciju da e majino mleko bitikvalitetno, i da e novoroene dobro napredovati!).

Brojna istraivanja su dokazala da postepeno smanjenje teine nakon poroaja(0.5kg nedeljno) ne utie na kvalitet mleka i napredovanje novoroeneta, a

istovremeno ima povoljan efekat na zdravlje majke.


15/48

PRIBLINE MASE STRUKTURA MAJKE I FETUSA KOJE SERAZVIJAJU TOKOM NORMALNE TRUDNOE

Struktura masa (g)

fetus 3400

placenta 450

amnionska tenost 900

materica (poveanje) 1100

dojke (poveanje) 1400

zapremina krvi (poveanje) 1800

energetske rezerve (poveanje) 1800 - 3600

UKUPNO 10850 - 12650


16/48

NAPOMENA:

Dijetetske reime za smanjivanje telesnemase nikada ne treba sprovoditi u toku

trudnoe. U toku trudnoe ne treba konzumirati alkohol,

cigarete i narkotike.


17/48

CLINICAL NUTRITION

NUTRITIVNE POTREBE ZA VREME LAKTACIJE

Laktacija (dojenje odojeta) predstavlja prirodnu ishranu novoroenetamajinim mlekom i obuhvata period od 2-15 meseci nakonporoaja.

Za vreme laktacije postoji kontinuirano poveana potreba za svimosnovnim nutritientima.

Energetske potrebe

Energetski unos u laktaciji je 500 kalorija vei od uobiajenih potreba iiznosi oko 2500-2700 kcal dnevno. Unos hranljivih materija morabiti dovoljno veliki da bi omoguio dovoljno energije za:

sadraj mleka koje u oko 850 ml prosene dnevne produkcije

obezbeuje novoroenetu 700 kcal dnevno; stvaranje mleka za ta je (za navedenu koliinu) potrebno 400-450


18/48

Potrebe za unosom proteina u periodu laktacije

Preporuene potrebe za proteinima (RDA) iznose 65 g dnevno za prvihest meseci laktacije i 62g dnevno za drugih est meseci laktacije.Ove potrebe su za 15-20 g dnevno vee od uobiajenih potreba ene(46-50 g dnevno).

Potrebe za unosom minerala u periodu laktacije

Dnevne potrebe za unosom kalcijuma su jednake kao u trudnoi iiznose 1000 mg. Jedina razlika u poreenju sa trudnoom je da se ulaktaciji kalcijum troi za produkciju mleka.

Gvoe nije osnovna mineralna komponenta mleka pa se potrebe zagvoem ne poveavaju tokom trudnoe.

Preporuuje dodavanje fluora u koliini od 0.25 mg dnevno da bi sepoveao nivo fluorida u majinom mleku.


19/48

Potrebe za unosom vitamina u periodu laktacije

RDA standard za vitamin C za vreme laktacije iznosi 120 mg dnevno(poveanje od oko 35% u poreenju sa odraslim enama koje nedoje - 75 mg/dan). Preporuuje se poveanje unosa vitamina A (jer

je sastavni deo mleka) i vitamina B-kompleksa.

Potrebe za unosom tenostiu periodu laktacije

Tokom laktacije je potrebno uzimati 8-10 aa tenosti (1.5-2 l). Kako jeza stvaranje mleka potrebna i znaajna koliina energije preporuujese zajedniki unos tenosti i energije u obliku sokova i mleka.


20/48

nutritient ene 19-50 god. (TM-63kg)

laktacija 0-6. mes.

(600ml/dan)

laktacija 7.-12. mes.

(750ml/dan)

kcal/dan 2200 2700 2700

proteini (g) 50 65 62

kalcijum (mg) 1000 1000 1000

gvoe (mg) 18 15 15

vitamin A (g RE) 700 1300 1300

tiamin (mg) 1.1 1.4 1.4

riboflavin (mg) 1.1 1.6 1.6

niacin (mg NE) 14 17 17

vitamin C (mg) 75 120 120

vitamin D (g) 5 5 5

folna liselina (g) 400 500 500


21/48

ISHRANA U PERIODU RASTA I RAZVOJARastpredstavlja proces tokom koga se poveavaju dimenzije

organizma. Bioloki rast organizma se odvija kroz umnoavanjeelija.

Razvojje zdrueni proces tokom koga rastua tkiva i organi poveavajusloenost svojih funkcija.Proces rasta i proces razvoja su delovi jedinstvenog i nedeljivog

procesa rasta i razvojatokom koga se novoroene transformie ujedinstvenu nezavisnu odraslu osobu sa svim odgovarajuimfunkcijama.

Celokupan ivotni ciklus ovekase, sa aspekta rasta, moe podelitina sledee periode:

period novoroeneta period detinjstva period adolescencije period odraslog oveka.


22/48

Period novoroenetakarakterie intenzivan rast tokom prve godineivota. U prvih est meseci ivota se telesna masa novoroenetaudvostrui, dok se u narednih est meseci (neto sporiji rast) postietrostruko vea telesna masa u poreenju sa telesnom masom naroenju.

Detinjstvopredstavlja varijabilni period izmeu perioda novoroeneta iperioda adolescencije. Tokom detinjstva se rast usporava i postajediskontinuran. U detinjstvu postoje periodi veoma intenzivnog rasta,ali i periodi kada se rast gotovo zaustavlja (faze platoa rasta).

Promene u intenzitetu rasta u detinjstvu se, po pravilu, podudarajusa promenama u apetitu deteta. Zato su tokom detinstva uobiajeni (i

normalni) naizmenini periodi dobrog i loeg apetita. Perioddetinjstva se (zbog posebnih karakteristika psiho-fizikog rasta irazvoja) deli na:

period ranog detinjstva (od 1. do 3. godine ivota) period predkolskog uzrasta (od 3. do 6. godine) period kolskog uzrasta (od 6. godine do adolescencije).


23/48

Period adolescencijepoinje pubertetom i karakterie se drugimubrzanjem rasta i razvoja (prvo ubrzanje je karakteristika periodanovoroeneta). Usled dejstva odgovarajuih hormona se tokomadolescencije u organizmu deavaju brojne fizike promene.Najznaajnije fizike promene tokom adolescencije su: rast i razvojdugih kostiju, pojava odgovarajuih seksualnih karakteristika ipoveanje mase miinog i masnog tkiva.

Period odraslog oveka (adultni period) predstavlja finalnu fazuivotnog ciklusa i period kada rast i razvoj dostiu svoj apsolutniplato. Nakon toga, u fazi prelaska u stariju ivotnu dob, dolazi dopostepenog smanjenja rasta i razvoja (period regresije).

Rast i razvoj se mogu posmatrati i pratiti sa vie aspekata. U zavisnostiod parametara koje definiemo, proces rasta i razvoja se (samouslovno) deli na:

fiziki, mentalni, emocionalni i

socio-kulturoloki rast i razvoj.


24/48

NUTRITIVNE POTREBE U POJEDINIM PERIODIMA RASTA IRAZVOJA

Energetske potrebe

Iako u periodu rasta i razvoja postoje velike varijacije u energetskim potrebama (uzavisnosti od faze i uslova), moe se generalno rei da su energetske potrebe uovom periodu relativno velike. Ukupne dnevne energetske potrebe petogodinjegdeteta se troe na sledei nain:

50 % dnevnog energetskog unosa je potrebno za bazalni metabolizam 5% predstavlja termogeni efekat hrane (TEF), rad potreban za varenje,

apsorpciju i pokretanje metabolizma hranljivih materija

25% energije se troi na razliite fizike aktivnosti 12% energije je potrebno za rast tkiva

8% hranom unete energije se gubi stolicom.Primarni izvor energije predstavljaju ugljeni hidrati (vani su i zbog tednje proteinakoji se koriste za rast tkiva).

Masti su potrebne kao dodatni izvor energije, ali i kao izvor esencijalnih masnihkiselina (posebno linolinske kiseline) neophodnih za rast i razvoj.

Proteini predstavljaju izvor aminokiselina koje su osnovni gradivni materijal za rasttkiva. Tokom vremena se potrebe za unosom proteina smanjuju (potrebe

novoroeneta za proteinima u prvih est meseci iznose 1.52 g/kg telesne mase,dok potrebe odraslih iznose 0.8 g/kg telesne mase).


25/48

Preporueni energetski unos u periodu rasta i razvojaNovoroena

d

Deca Devojice Deaci

Starost -

godine

0-0.5 0.5-1 1-3 4-8 9-13 14-18 9-13 14-18

Telesna

masa (kg)

6 9 12 20 37 54 36 61

Visina (cm) 62 71 86 115 157 163 157 176

Energija

(kcal)

438-

645

608-

844

837-

1683

1133-

2225

1415-

2762

1690-

2883

1530-

3038

2090-

3804

Proteini (g) 9.1 13.5 13 19 34 46 34 52


26/48

Potrebe za unosom vode

Deca imaju vee potrebe za unosom vode od odraslih. Sadraj vode uorganizmu deteta iznosi 70-75%, a kod odraslih 60-65% od ukupne telesne

mase.

Postoji razlika i u unutranjoj distribuciji vode u organizmu izmeu dece iodraslih. U poreenju sa odraslima deca imaju vei sadraj vode van elije(omoguava laki gubitak tenosti iz organizma).

Potrebe dece za unosom vode zavise od energetskog unosa i koncentracije

mokrae. Generalno, deca dnevno unose vodu u zapremini koja odgovaravrednosti od 10-15% telesne mase, dok ovaj procenat kod odraslih iznosi

svega 2-4%.


27/48

Prosene dnevne potrebe za unosom tenosti

Godine starosti ml / kg

03 meseca 120

36 meseci 115

612 meseci 100

14 godine 100

47 godina 95711 godina 90

1119 godina 50

> 19 godina 30


28/48

Potrebe za unosom vitamina

Usled intenzivnih metabolikih procesa u toku rasta deca imaju relativno velikepotrebe za unosom vitamina.

Potrebno je imati u vidu i mogunost prekomernog unosa vitamina koje moedovesti do pojave ozbiljnih poremeaja.

Najee se javljaju znaci hipervitaminoze kod prekomernog unosa: vitamina A (gubitak apetita, usporen rast, suva koa, uveanje jetre i slezine, bol

i laka lomljivost dugih kostiju)

vitamina D (munina, proliv, gubitak teine, pojaano nono mokrenje,kalcifikacije u mekim tkivima...).

Potrebe za unosom minerala

Rast kostiju kod dece zahteva znaajne koliine kalcijuma i fosfora. Kalcijum jepotreban i za rast zuba, miine kontrakcije, koagulaciju krvi, sranu funkciju iodgovarajuu podraljivost nerava.

Gvoe je potrebno i za sintezu hemoglobina (krvnog pigmenta znaajnog zatransport kiseonika u organizmu). Zato je potrebno da se, nakon to se potroefetalne zalihe gvoa (4-6 meseci po poroaju), kod dece obezbedi dovoljanunos hranom koja je bogata gvoem.


29/48

Preporueni unos vitamina u periodu rasta i razvoja

Novoroenad

Deca Devojice Deaci

Starost (godine) 0-0.5 0.5-1 1-3 4-8 9-13 14-18 9-13 14-18

Vitamini rastvorljivi u

mastima

Vit.A ( g) 400 500 300 400 600 700 600 900

Vit.D ( g) 5 5 5 5 5 5 5 5

Vit.E (mg) 4 5 6 7 11 15 11 15

Vit.K ( g) 2 2.5 30 55 60 75 60 75

Vitamini rastvorljivi u

vodi

Vit.C (mg) 40 50 15 25 45 65 45 75

Tiamin

(mg)

0.2 0.3 0.5 0.6 0.9 1.0 0.9 1.2

Vit. B2 (mg) 0.3 0.4 0.5 0.6 0.9 1.0 0.9 1.3

Niacin (mg) 2 4 6 8 12 14 12 16

Vit.B6 (mg) 0.1 0.3 0.5 0.6 1.0 1.2 1.0 1.3

Folati ( g) 65 80 150 200 300 400 300 400

Vit.B12 ( g) 0.4 0.5 0.9 1.2 1.8 2.4 1.8 2.4


30/48

Preporueni unos minerala u periodu rasta i razvoja

Novoroenad

Deca Devojice Deaci

Starost (godine)0-0.5 0.5-1 1-3 4-8 9-13 14-18 9-13 14-18

Kalcijum ( mg ) 210 270 500 800 1300 1300 1300 1300

Fosfor ( mg ) 100 275 460 500 1250 1250 1250 1250

Magnezijum (mg

)

30 75 80 130 240 360 240 410

Gvoe (mg) 0.27 11 7 10 8 15 8 11Cink (mg ) 2 3 3 5 8 9 8 11

Jod ( g) 110 130 90 90 120 150 120 150

Selen ( g ) 15 20 20 30 40 55 40 55

Fluor (mg)

0.01 0.5 0.7 1 2 3 2 3


31/48

SPECIFINOSTI ISHRANE U POJEDINIM FAZAMA RASTA IRAZVOJA

Ishrana novoroneneta

Posle nesmetanog rasta i razvoja u toku trudnoe novoroene se raa saprosenom telesnom masom od oko 3.2 kg. Tokom prve godine ivota rast irazvoj su veoma brzi pa je do kraja prve godine novoroene teko oko 9 kg i

spremno je da hoda. Novoroenad roena u terminu mogu da vare i apsorbujuproteine, pojedine masti i proste ugljene hidrate. Jo uvek nemaju mogunostvarenja skroba jer amilaza (enzim neophodan za varenje skroba) poinje da sestvara tek nakon to zapone unos skroba hranom. Bubreni sistem normalnofunkcionie, ali je ipak potreban vei unos vode nego kod odraslih. Prvi zubi se

javljaju oko etvrtog meseca pa prva hrana mora biti tena ili polutena.U telu novoroeneta postoje ograniene zalihe minerala i vitamina iz perioda

trudnoe (naroito zalihe gvoa). Zato se osnovnoj hrani, majinom mleku ilinjegovim zamenama moraju dodavati minerali i vitamini u obliku koncentrovanihkapi.

Ne postoje potrebe za dodavanjem vrste hrane sve do uzrasta od 4-6 meseci. tavie, prerano davanje vrste hrane poveava mogunost nastanka alergija naodreene vrste hrane. vrsta hrana se u ishranu uvodi postepeno, pojedinano iu malim dozama, u cilju paljivog praenja reakcija na nove vrste hrane. Obinose prvo poinju uvoditi pirina ili druge cerealije pomeani sa mlekom (najree

alergijske reakcije), a zatim voe, povre, jaja, krompir i, na kraju, meso. vrstahrana se obino daje pre mleka.


32/48

Hranljiva vrednost majinog mleka i zamena za majino mleko

Hranljive materije Majino mleko Zamena za majino mleko(standardne formule)

Kilokalorije / dl 73.0 67.0

Proteini ( g / 200kcal ) 1.5 2.2

Vitamini

D (IU / 120 kcal / kg / dan ) 4.0 70 - 75

E (IU / 120 kcal / kg / dan ) 0.3 2 - 3

Folna kiselina (g / 120 kcal / kg / dan ) 8.0 9 - 19

C (g / 120 kcal / kg / dan ) 7.0 10.0

Minerali

Kalcijum ( mg / 100 kcal ) 43.0 66 - 68

Fosfor ( mg / 100 kcal ) 20.0 49 - 66

Natrijum (mEq / 100 kcal ) 0.8 1.01.8


33/48

Ishrana deteta

Nakon veoma intenzivnog rasta u prvoj godini ivota (period novoroeneta),rast se usporava u periodu detinjstva.

Tokom faze ranog detinjstva (1.3. godina) se javljaju karakteristine promeneoblika tela i deca se izduuju i gube masno tkivo (karakteristino za

novoroenad).Smanjuje se udeo vode u organizmu i poveava unutar elija.Energetske potrebe se smanjuju usled smanjenja rasta. Tako, jednogodinje

dete ima energetske potrebe od oko 800 kcal dnevno, dok trogodinje deteima energetske potrebe svega oko 1200 kcal dnevno.

Najznaajnija promena u ovoj fazi je poveanje miine mase zata se troivelika koliina energije. Da bi se ovaj proces nesmetano odvijao neophodan

je dnevni unos od oko 16g proteina (najmanje jedna polovina moraju bitiproteini ivotinjskog porekla zbog visoke bioloke vrednosti). Nakon to deteprohoda javlja se potreba za razvojem novih grupa miia.

U kostima dolazi do intenzivne mineralizacije koja je potrebna radi bolje podrkepoveanoj telesnoj masi. Zbog toga je neophodan odgovarajui unoskalcijuma i fosfora.

Potrebne su i znaajne koliine gvoa da bi se stvorilo dovoljno hemoglobinaza poveanu zapreminu krvi (koja nastaje usled poveanja telesne mase).


34/48

Deca predkolskog uzrasta imaju energetske potrebe od oko 1800 kalorija

dnevno. Nastavlja se i poveanje potreba za unosom proteina (oko 20gdnevno) uglavnom poreklom iz mleka, jaja, mesa i sira. I dalje postojepotrebe za kalcijumom i gvoem. Da ne bi dolo do nedostataka vitamina Ai C, preporuuje se unos veih koliina razliitog voa i povra.

Period kolskog uzrasta se naziva i latentnim periodom u rastu deteta. Rast

se usporava a fizike promene na telu se deavaju postepeno. Organizampriprema rezerve za nagli adolescentski rast koji sledi. Zato se ovaj period

smatra zatijem pred buru u rastu i razvoju. Krajem ovog perioda devojicesu obino rastom i razvojem ispred deaka.


35/48

Tokom adolescentskog perioda (uz poetak puberteta) se odvija finalnistadijum rasta i razvoja. Tokom ovog perioda dolazi do veoma velikihpromena u metabolizmu i potrebama za hranom.

Korenite promene u organizmu koje se deavaju u periodu adolescencije suposledica delovanja hormona koji dovode do razvoja seksualnihkarakteristika. Kod deaka i devojica se deavaju promene karakteristine

za sopstveni pol. Fiziki rast kod deaka je intenzivniji uz poveanje miinemase i rast dugih kostiju. Deaci visinom i teinom brzo dostiu i prestiudevojice.

Dnevne energetske potrebe za devojice iznose oko 2200 kcal, a za deake2500-3000 kcal. Dnevne potrebe za unosom proteina kod devojica iznose34-46g, dok su kod deaka 34-52g.

Potrebe za kalcijumom kod adolescenata se poveavaju na 1300mg dnevno, da

bi se pratio rast kostiju. Kod enskih adolescenata se posebno poveavajupotrebe za unosom gvoa usred menstrualnog gubitka gvoa putem krvi.Adolescenti imaju poveanu potrebu za unosom vitamina. Vitamini grupe B su

potrebni zbog poveanja energetskog metabolizma i (naroito kod deaka)poveanja miine mase. esto se javlja nedostatak vitamina C i A zbogsmanjenog unosa voa i povra. Kod enskih adolescenata je poveanaincidenca megaloblastnih anemija iz dva razloga: povean menstrualni

gubitak krvi i nedostatak folne kiseline.


36/48

ISHRANA OSOBA KOJE SE BAVESPORTOM

I AEROBNIM VEBANJEM

Ukupne dnevne energetske potrebe organizma sportistapredstavljaju zbir koliine energije koja je potrebna za odvijanjeosnovnih metabolikih procesa u organizmu (BMR) i dodatneenergije potrebne za obavljanje miinog rada.Poveana fizika aktivnost kod ljudi koji se bave sportom i aerobnimvebanjem poveava energetske potrebe organizma.Svaki vei stepen fizike aktivnosti dovodi do poveanja energetskihpotreba i apetita.

Osobe koje upranjavaju umerenu fiziku aktivnost mogu imati slabijiapetit od osoba koje su fiziki neaktivne usled pomeranja

"regulacione take" koja kontrolie zalihe masti u organizmu.


37/48

Dnevni energetski unos zavisi od karakteristika fizike aktivnosti

(intenzitet, uestalost i trajanje) i obezbeuje se odgovarajuimunosom hranljivih materija. Najvei deo poveanih energetskihpotreba kod sportista je potreban za obavljanje miinog rada. Deopoveanih energetskih potreba se pripisuje i poveanoj aktivnostidrugih organskih sistema, naroito kardiovaskularnog sistema.

Preporuuje se da se dnevni energetski unos kod osoba koje sebave sportom obezbeuje u odnosu:

proteini 10-15% ukupnog kalorijskog unosa (1-1,5 g/kg telesnemase)

masti do 30% ukupnog kalorijskog unosa

ugljeni hidrati 55-60% ukupnog kalorijskog unosa (ili vie ukolikose smanji dnevni unos masti

Oigledno je da se poveanje energetskog unosa neophodnog zasprovoenje fizike aktivnosti obezbeuje iz ugljenih hidrata, kao i dadnevni unos masti i proteina ostaje (gotovo) neizmenjen.


38/48

Proteini u ishrani sportista

Unos proteina hranom u ishrani sportista treba da zadovolji osnovnemetabolike potrebe organizma jer proteini ne predstavljaju (u fiziolokimuslovima) prioritetni izvor energije za obavljanje miinog rada (mada jeutvreno da se pri velikom intenzitetu fizikih aktivnosti smanjujekoncentracija pojedinih aminokiselina).

Preporuuje se da ukupne dnevne koliine proteina ne prelaze RDAstandarde za odreeni uzrast (0.8-1g/kg dnevno). Iako se ranije mislilo da jeneophodno poveati unos proteina u cilju postizanja boljih sportskih rezultata(poveanje miine mase), sada se zna da se ovaj cilj postieodgovarajuim balansom izmeu ishrane (uobiajeni unos proteina i masti,poveani unos ugljenih hidrata) i treninga.

Poveani unos proteina kod sportista moe imati tetne posledice, pre svegapo jetru i bubrege. Razgradnja proteina poveava koncentraciju azota u krvi,dovodi do poveanog stvaranja ureje i njenog posledino poveanogeliminisanja mokraom. Na taj nain se, istovremeno, poveava optigubitak tenosti iz organizma (dehidracija), to znaajno ograniavasposobnost organizma za daljnje obavljanje fizikog rada. Takoe,

primeeno je da dijete sa visokim unosom proteina dovode do poveanoggubitka kalcijuma mokraom.


39/48

Poseban medicinski problem predstavlja korienje preparata nabazi hormona testosterona (anabolici) u cilju poveavanja miinemase i snage. Upotreba ovih lekova je strogo zabranjena od strane

svih medicinskih i sportskih organizacija koje prate regularnost

sportskih takmienja.

Anabolici imaju veoma tetne efekte po zdravlje oveka jer dovodedo brojnih metabolikih poremeaja u organizmu i tekih oteenjajetre (ukljuujui i nastanak malignih tumora). Takoe, upotrebaanabolika izaziva i ozbiljne poremeaje endokrinog i reproduktivnogsistema koji se manifestuju kao izostanak menstruacije i pojava

mukih sekundarnih polnih karakteristika kod ena (izraenamaljavost, gruba koa, dubok glas), odnosno smanjeno stvaranjespermatozoida i smanjena produkcija endogenog testosterona kod

mukaraca. Ovi poremeaji mogu dovesti do razvoja tekih oblikamukog i enskog steriliteta.


40/48

Masti u ishrani sportistaGodinama je vladalo (pogreno) uverenje po kome je idealna hrana za spotriste,pre svega, bogata proteinima i mastima ("idealan" obrok pred takmienje je biosastavljen od mesa i jaja).

Sledeipristup ishrani sportista je preporuivao potpuno iskljuivanje masti izishrane sportista (ili ekstremno mali unos masti). Ovakva ishrana ishrana je bila

jako opasna po zdravlje sportista jer nije omoguavala normalno odvijanjemetabolizma masti. Nedostatak masti, posebno esencijalnih masnih kiselina, jenaroito tetan za srce jer srani mii koristi dosta masti (pogotovu linolinskukiselinu) u energetskom metabolizmu.

Optimalni unos masti, dakle, omoguava normalno odvijanje osnovnihmetabolikih procesa i obezbeuje potencijalni izvor energije za nesmetanoodvijanje fizike aktivnosti. Znaaj masti u energetskom metabolizmu sportista jenaroito izraen u dugotrajnom optereenju (fizika aktivnost koja traje due od

4-5 sati), odnosno nakon to se potroe sve raspoloive zalihe ugljenih hidrata(prvo glukoze, potom glikogena). Posle 3-4 sata fizike aktivnosti veegintenziteta 50% energije potrebne za nastavak fizike aktivnosti ini energijadobijena iz masti (masne kiseline i acetosiretna kiselina). Prema tome, osnovnifaktor koji regulie selekciju vrste hranljivih materija koja e biti koriena kaoizvor energije je duina trajanja fizike aktivnosti.Preporuuje se da ukupne dnevne koliine masti u ishrani sportista ne prelazeRDA standarde za odreeni uzrast.


41/48


42/48


43/48

Ishrana bogata ugljenim hidratima omoguava, takoe, da se zaliheglikogena utroene intenzivnom fizikom aktivnou obnove daleko brenego pri uobiajenoj ishrani. Ipak, treba imati u vidu da je mogunost

ubrzanog popunjavanja rezervi glikogena u miiima (bez obzira na unetukoliinu ugljenih hidrata) jasno ograniena kapacitetima enzimskih sistemaza sintezu glikogena. Takoe, treba imati u vidu i se prilikom sprovoenjadijetetskih protokaola za poveanje rezervi glikogena u miiima, kao prateiefekat, moe nastati prekomerno nakupljanje vode u miiima. Vremeneophodno za popunu rezervi glikogena u miiima ne moe biti krae od 48sati, to se mora imati u vidu pri planiranju trenanog ciklusa i neposrednepripreme za takmienje (nema velikog fizikog optereanja na dva dana pretakmienja!).


44/48

Modifikovani program za poveanje zaliha glikogena kodsportista u pripremnom periodu

Dan Trening Ishrana

1. 90 minuta vebanja pri VO2 maxod 70%-75%

Meovita ishrana, 50% ugljenih hidrata (350g/dan)

2.-3. Postepeno poveavanje trajanja iintenziteta vebanja

Isto kao i prvog dana

4.-5. Poveavanje trajanja vebanja uzisti intenzitet

Meovita ishrana, 70% ugljenih hidrata (550g/dan)

6. Potpuni odmor Isto kao etvrtog i petog dana

7. Takmiarski dan Ishrana sa visokim sadrajem ugljenihhidrata na dan takmienja

Dijeta koja obezbeuje dnevni unos od 600g ugljenih hidrata *


45/48

Dijeta koja obezbeuje dnevni unos od 600g ugljenih hidrata*Ova dijeta obezbeuje 4000 kcal , od kojih su 60 % ugljeni hidrati (628 g), 14 % su

proteini (139 g), i 26 % su masti (118 g).

Odnos ugljeni hidrati/belanevine /masti od 60/15/25 je dobar kada se planira dijeta zasportske aktivnosti


46/48

Uticaj vrste ishrane na brzinu obnove miinih rezervi glikogenaposle dueg miinog rada


47/48

Znaaj vode u ishrani sportistaZa vreme tekog miinog rada u toploj i vlanoj atmosferi sportista moe gubiti prekoznoja 2.5-5 kg telesne mase na sat. Smanjenje telesne mase od 3% znojem moeznaajno da smanji efikasnost miinog rada, dok je smanjenje od 5-10% opasno poopte zdravlje oveka (grenje miia, povraanje, gubitak svesti).Dehidracija smanjuje sposobnost organizma da poveano odaje viak toplote kojinastaje u toku tekog miinog rada jer se smanjuje isparavanje i znojenje. Usled togamoe doi do pregrejavanja organizma (telesna temperatura raste do 41-42C) i

nastanka toplotnog udara sa tekim oteenjima CNS-a (modane elije su posebnoosetljive na visoku temperaturu). Zbog toga kod sportista koji pokazuju znaketoplotnog udara (munina, povraanje, malaksalost, glavobolja, gubitak orijentacije,kolaps i gubitak svesti) treba hitno pristupiti rashlaivanju tela da bi se sauvao ivot ispreila trajna oteenja CNS.Koliina vode koja treba da se unosi u organizam tokom produene teke miineaktivnosti sa obilnim znojenjem (pogotovu u nepovoljnim uslovima okruenja toplotai vlaga) se precizno odreuje merenjem smanjenja telesne mase tokom fizike

aktivnosti istih karakteristika (merenje se obavlja pre i posle fizike aktivnosti).Rehidracija sportista tokom takmienja se obino vri tako to se jedan kilogramtelesne tenosti izgubljen tokom miinog rada nadoknauje unosom 200-250 mltenosti(odnos 1:4 ili 1:5). Unos tenosti tokom miinog rada mora biti dobrokontrolisan i ne sme se prepustiti subjektivnom oseaju ei koji esto kasni zastvarnim potrebema organizma.

Preporuuje se da se tenost (voda ili niskokoncentrovani rastvori glukoze do 6% isoli) unosi rashlaena (oko 4C) jer se na toj temperaturi najbre resorbuje izdigestivnog trakta.


48/48

Znaaj minerala i vitamina u ishrani sportista

Treba objektivno proceniti neophodnost korienja minerala i vitamina. Smatrase da je opravdano unositi so (NaCl) tokom fizike aktivnosti samo ako je onadugotrajna i visokog intenziteta (pogotovo u toplim i vlanim uslovima), odnosnokada postoji veliki gubitak soli i vode znojem. Nadoknada soli treba da bude uobliku hladne tenosti sa niskom koncentracijom soli. Kada se sprovodi miinirad slabijeg intenziteta i kraeg trajanja (manje znojenje i manji gubitak soli ivode) nadoknada izgubljenih elektrolita se obavlja njihovom resorpcijom posle

sledeeg obroka. Istovremeno, treba imati u vidu da ponovljeni dugotrajni teakmiini rad koji se sprovodi u nepovoljnim uslovima moe dovesti do velikoggubitka kalijuma (K) koji je potrebno nadoknaditi. Mehanizam koji dovodi dopoveanog gubitka kalijuma za vreme miinog rada je hormonske prirode.Hormon aldosteron poveava koncentraciju natrijuma u organizmu tako topojaava njegovu resorpciju iz mokrae i znoja uz istovremeno poveanjeizluivanja kalijuma (sekrecija u mokrau i znoj). Kalijum se tokom fizike

aktivnosti obino unosi konzumiranjem namirnica bogatih kalijumom (voe i vonisokovi).Smatra se da regularna ishrana sportista omoguava unos ostalih minerala ivitamina u koncentracijama koje su optimalne (prema RDA standardima) zapostizanje dobrih sportskih rezultata. Iako je u ishrani sportista "moderna"upotreba multivitaminskih i multimineralskih preparata, jo uvek ne postojeznaajni dokazi da njihova primena (pogotovo za vreme samog takmienja)omoguava postizanje veih sportskih dostignua. Istovremeno, zabeleeni su

Documents

ISHRANA POSEBNIH KATEGORIJA STANOVNIŠTVA, VIII nedelja