“Ishrana – Strategija za budućnost”

W e l c o m e

“Ishrana – Strategija za budućnost”

Robert Pottgueter - Lohmann Tierzucht Cuxhaven

Dobro došli

Odgoja živine i veterinarske laboratorije

GODINA

Ishrana: Sadašnjost - Budućnost

„Feeding - Strategies for the Future“

• Salmonella i Hrana?• Mikotoksini

• Optimalna ishrana amino-kiselinama

• Elementi u tragu

• Uticaj ishrane na zdravlje creva

• Nutrigenomika

• Sirovine i cena hrane

• Ishrana u toku genetskog poboljšanja proizvodnih karakteristika

• Proizvodnja jaja pod pritiskom sistema za održavanje kvaliteta i oznake

Salmonella – Hrana?

Ovo nije primarno “Tema o hrani” – ali hrana mora da doprinese ovoj temi i podrži je

• Hrana nije najvažniji razlog za pojavu Salmonelle u jatu, ali Salmonella ne sme biti prisutna u hrani – posebno u hrani za roditeljska jata

•=> proizvodnja brašnaste hrane – toplotnom obradom

•=> upotreba organskih kiselina – kao zaštita od rekontaminacije

•=> mora se pomenuti cela logistika u proizvodnji hrane

•=> kompanije za proizvodnju hrane i domaće mešaone: imaju istu odgovornost!!


Nema “dobrih” ili “loših” sirovina:

• sve sirovine koje se koriste za proizvodnju hrane moraju biti podvrgnute monitoring programu za proveru kvaliteta

• “kvalitet sirovina” – u smislu higijene – je osnovni preduslov!

• => podrazumeva se i posebno naglašava u “domaćim mešaonama”

• u sistemima za praćenje kvaliteta žitarice i uljarice se tretiraju na isti način – na pr. u Nemačkoj


Salmonella – Hrana?

Da li je moguće proizvesti hranu bez prisustva Salmonella 100%?

Da!!• Pomoću veoma dobre opreme i troškova

• korišćenjem samo nekoliko “vrhunskih” sirovina

• toplotnom obradom brašnaste hrane

• zaštitom od rekontaminacije pomoću tečnih kiselina

• ceo lanac/logistika mora 100% biti čista!!

Lohmann Feed Mill


Salmonella i ishrana

• što su stabilnija creva i varenje, to su manje mogućnosti da se salmonela nastani i raste/preživi

•=> uticaj hrane na zdravlje creva

• što je bolji rad želuca, to je manja mogućnost nastanjivanja u digestivnom traktu

•=> grubo mlevena hrana je optimalna hrana

•=> fino mlevena hrana i peletirana hrana su manje pogodne

•=> hrana bez prisustva salmonele iz proizvodnje – to je osnov

•=> podržavanje/povećavanje otpornosti životinja ishranom – kao glavni cilj


Mikotoksini

• 25% žitarica u svetu redovno pokazuje znake kontaminacije

• analizirati sve mikotoksine je teško i skupo

• Mikotoksini se javljaju mestimično – nisu podjednako raspoređeni,

•=> od kakve je koristi 1 uzorak/1 analiza?

• Ukoliko treba analizirati uzorke, izvršite analizu sirovina, zbog veće koncentracije mikotoksina

• Na raspolaganju su brzi testovi, za raspoznavanje”dobrih” i “loših” sirovina i njihovo odvajanje

• kod pomešane hrane, skoro je nemoguće izvršiti analizu “na sve”


Mikotoksini

• navodni niski nivoi pojedinačnih mikotoksina mogu delovati sinergetski – i ipak naneti štetu živini

• simptomi u jatu su vrlo često nespecifični

• upotrebu miko-fiksatora treba analizirati i diskutovati o njoj

•=> smanjivanje kontaminacije mikotoksinima počinje primenom određenih mera u toku rasta žitarica

•=> primena postupka čišćenja u toku žetve – logistika – i skladištenja => sigurno će smanjiti kontaminaciju!

•=> higijensko i optimalno skladištenje gotove hrane – na kratak period


Mikotoksini

Nikada sa stavom:=> “Koji su dodaci potrebni za proizvodnju dobre hrane od/sa lošim sirovinama?”

=> To će prouzrokovati samo troškove – a nikada uspeh!!


Nosiljama je potreban “dobro izbalansiran” profil amino-kiselina


Optimalna ishrana amino-kiselinama

Koncept “idealnog proteina”:

• dobro poznat i dokazan na ishrani brojlera• naučna osnova: optimalan odnos najvažnijih amino-kiselina je konstantan – kao uslov hranljivosti

- promenom ovog odnosa u hrani, može se predvideti intenzitet rasta i produkcije

• za optimalnu proizvodnju, potrebe za lizinom moraju biti određene – sve druge amino-kiseline moraju se odrediti u idealnom odnosu prema lizinu

• u optimizaciji hrane, jedino se koristi određivanje lizina


Amino-kiselina

Bregendahl et al.

NRC CVB Leeson and Summers

Degussa/ Evonik

2008 (1) 1994 (2) 1996 (3) 2005 (2) 2009 (3)

Lizin 100 100 100 100 100

Metionin 47 43 50 51 50

Metionin + Cistin

94 84 93 88 91

Treonin 77 68 66 80 70

Triptofan 22 23 19 21 21

Arginin 107 (max) 101 - 103 104

Izoleucin 79 94 79 79 80

Valin 93 101 86 89 88

Koncept “idealnog proteina”

1) zasnovan na stvarnim svarljivim potrebama 2) zasnovan na ukupnim potrebama 3) zasnovan na svarljivim potrebama Izvor: Evonik, Amino News 01+02/2009„Feeding - Strategies for the Future“

• Ove amino-kiseline će se u budućnosti nalaziti u tabelama za ishranu u svim uputstvima za odgoj LTZ

• kao ukupne amino-kiseline – i kao svarljive amino-kiseline

•=> optimalan odnos – zasnovan na svarljivim amino-kiselinama:

svar

ljivi

liz

in

svar

ljivi

m

etio

nin sv

arlji

vi

met

ioni

n+ci

sti

n

svar

ljivi

tr

eoni

n

svar

ljivi

tr

ipto

fan

svar

ljivi

ar

gini

n sv

arlji

vi

izol

euci

n

svar

ljivi

va

lin

Optimalan odnos prema Lizinu

100 50 91 70 21 104 80 88


Koncept “idealnog proteina”

Idealne amino-kiseline u ishrani nosilja prema Degussa/Evonik


svarljivi lizin

svarljivi

metionin

svarljivi metionin+cistin

svarljivi

treonin

svarljivi

triptofan

svarljivi

arginin

svarljivi

izoleucin

svarljivi

valin optimalni odnosi prema lizinu

100 50 91 70 21 104 80 88

unos, mg/dnevno

831 415 756 582 174 864 665 731

Svarljive amino-kiseline u ishrani u g/kg

Unos hrane, g/dnevno

95 8.75 4.37 7.96 6.12 1.84 9.10 7.00 7.70 100 8.31 4.15 7.56 5.82 1.74 8.64 6.65 7.31 105 7.91 3.96 7.20 5.54 1.66 8.23 6.33 6.96 110 7.55 3.78 6.87 5.29 1.59 7.86 6.04 6.65 115 7.23 3.61 6.58 5.06 1.52 7.51 5.78 6.36 120 6.92 3.46 6.30 4.85 1.45 7.20 5.54 6.09

Primena koncepta “idealnog proteina” od strane LTZ

• Preporučeni sadržaj amino-kiselina u tabelama LTZ biće malo niži ( cena-efikasnost )

• Stvarni nivo svarljivog lizina biće zadržan!!

• Primenjen je “idealan odnos” zasnovan na Evonik/Degussa

• LTZ je novčano podržao stvarne probe (Kitzingen)

•=> prvo, procenite sadržaj svarljivih amino-kiselina za sve sirovine

•=> ponudite sintetičke amino-kiseline kao dodatke u recepturi: metionin, lizin, treonin, triptofan, (valin?)

•=> promenite odnos svih amino-kiselina u odnosu na svarljivi lizin

•=> počnite sa pravljenjem optimalne kombinacije samo za svarljivi lizin

•=> za kontrolu kvaliteta, analizirajte ukupnu količinu amino-kiselina u hrani slučajnim uzorkom

Prednosti primene koncepta “idealnog proteina”

• boljom i poboljšanom ishranom naših koka, bliži smo stvarnim zahtevima

• smanjivanje sirovog proteina moguće je bez gubitka u produkciji

• manje sirovog proteina – uzrokuje manji output azota

• manje sirovog proteina – veoma blagotvorno kod stresa zbog visoke temperature

• manje sirovog proteina – donosi olakšanje crevima i poboljšava stabilnost creva

•=> manje amonijaka u objektu – zdravije koke, suvlja podloga, čistija jaja

•=> manji troškovi!!


- Najnovije naučno istraživanje odnosi se na proučavanje preporuka o amino-kiselinama kod nosilja.- S obzirom da je metionin prva limitirajuća amino-kiselina u ishrani nosilja, meta-analiza je otkrila da je optimalni unos svarljivog metionina 415 mg/po koki/na dan.- U literaturi se predlaže optimalni svarljivi metionin, metionin+cistin, treonin, triptofan, arginin, izoleucin i valin prema svarljivom lizinu u odnosu od 50, 91, 70, 21, 104, 80 i 88%.- Ukoliko treba smanjiti metaboličku energiju u ishrani, treba takođe smanjiti i bitne amino-kiseline, ali u manjoj meri.- Usklađivanje profila amino-kiselina u ishrani sa smanjivanjem cene hrane može se jedino postići kompletnom grupom amino-kiselina koje su dostupne na tržištu.


Produktivnost nosilja se bitno povećala poslednjih decenija (Elliot, 2006.). Ne samo da se povećao broj jaja, jajčana masa i konverzija hrane, već se popravila i trajnost nosivosti. Prema tome, ovo mora imati uticaja na optimalni nivo amino-kiselina u ishrani nosilja. Jednostavno rečeno, povećani output jajčane mase po koki, znači i povećani output amino-kiselina koje se moraju obezbediti hranom. Štaviše, kriterijumi koji se odnose na proizvodne karakteristike nosilja su se podizali, a telesna težina se smanjivala (Elliot, 2008.). Prema tome, to je uticalo i na potrebe nosilja za amino-kiselinama. Pored toga što se menjaju kvantitativne potrebe za amino-kiselinama kod nosilja, takođe je moguće da se menjaju i kvalitativne promene, pošto se optimalni sastav amino-kiselina za proizvodnju jaja razlikuje od onog za čuvanje nosilja.

Elementi u tragu

Sve je otrov,

ništa nije bez otrova.

Samo količina otrova određuje,da li je nešto otrovno.

Paracelsus

(1493 - 1541)


Elementi u tragu

• ovo je takođe slučaj za sve elemente u tragu u čistom obliku

•=> oni su toksični, kancerogeni... – u čistom obliku

•=> ukoliko su u čistom obliku, moraju biti obeleženi etiketom kao “opasni”

• to je razlog zbog koga moraju biti rastvoreni i pomešani u premiksima za proizvodnju hrane

• već postoji dokument iz EU da se svi “opasni” proizvodi moraju koristiti samo “u najmanjoj mogućoj meri”

•=> elementi u tragu – opasan proizvod – minimalna doza??


Documents

“Ishrana – Strategija za budućnost”