8/19/2019 Iskra 1251

1/32

God. LXVI 1. avgust 2015.

KINA I NOVI SVETSKI POREDAK Procena moguÊnosti da se u skoroj buduÊnosti moderna Kina

prikloni Zapadu

Шетао сам узбудљивим Забрањеним гра-

дом у Пекингу, вечерао под бљештавим шангај-ским ТВ торњем и посетио мистични Шаолинманастир. Ипак, за мене сигурно најупечетљиви-ја слика Кине нису светски познате туристичкеатракције, већ је једна девојчица која клечећина улици ради свој школски домаћи задатак. Угрозној вреви, прљавштини и буци, у страшнојгужви, окружена смећем и псима луталицама,она упорно сконцентрисана на свој задатак -ради! Њој и хиљадама других упорних и пунихвере припада будућност.

Нисам ни први ни последњи који жилавој

и моћној Кинеској нацији предвиђа кључнуулогу у предстојећим светским геополитичкимпотресима. Стара хладноратовска поделапостала је одавно неприкладна, а економска,војна и демографска снага Кине довољна да онасама постане један блок. Мудрост (стрпљивост)њеног руководства огледа се у констатном,тихом јачању и чекању правог тренутка, даопределивши се за једну страну у већ постоје-ћем ривалитету Запада и Русије, као пресудни„тас на ваги“ побере највише могуће користи засебе.

Динамику, раслојеност по више основа ишароликост кинеског друштва заиста је тешкоописати без опширније анализе. Проблем којемене интересује јесте: да ли ће се Кинези јед-ног дана ипак приклонити западној хегемо-нији или ће остати на страни слободног света,економски удруженог у тзв. БРИКС-у, аоличеног у политици коју активно водиВладимир Путин. Одговор на то питање одре-диће судбину човечанства у ближој будућно-сти. Социјално-духовни концепт управљањасвим (важним) сегментима људског друштва убило ком делу Земље из једног центра, и вођенједним интересом, назван Нови светски поре-

дак, поред одличног плана и организацијењегових твораца и менаџера, захтева и погоднотло – објекат управљања, народне масе спремне

1251

да „прогутају удицу“. Морамо прво видети које

су то собине које морају испуњавати добриподаници НСП-а, а које опет карактеристикедефинишу противнике модерног тоталитарногдруштва.

Савршени поданик НСП-а као прво иосновно има неограничено поверење у структу-ре државне власти, односно некритички при-хвата све што му се кроз масовне медије серви-ра. Друго он мора бити вредан радник (штосамо по себи и јесте једна универзална позитив-на вредност). Радна снага је потребна елити.Трећа, вероватно суштинска особина јесте да је

човек материјалиста, тј. да испуњење својихжеља и снова налази искључиво у материјалномсвету тако да га је могуће нечим једноставно„купити“. Код таквих људи све је на продају, свеима своју цену, чак и сама држава, савест илидуша. Било би пожељно да је тај човек себичниматеријалиста, а чак одлично ако је безосећај-ни себични материјалиста, пошто као такав осимобичног слуге може постати и војник НСП-а.

Тужна, али истинита чињеница је дачовекова инстинктивна потреба да припаданекој широј заједници, у већини случајева недели потенцијалне заједнице по моралнимпринципима већ по њиховој снази и успешно-сти. Веома је мали број људи који су спремни даиз етичких разлога одбију удео у некој моћнојзаједници, а да се укључе у неку слабу, алиморално исправну. Управо овде је вододелница,кључна разлика између оних који улазе „у коло“и постају слуге НСП-у и оних који „мисле својомглавом“ и траже прави пут за себе, било каонароди или као појединци. Ко су ти непоткуп-љиви, истинољубиви и пре свега слободни људикоји мрсе рачуне НСП-у? По логици ствари онису не-материјалисти, људи утемељени у духов-ном животу који не траже награду и победу у

овом свету; људи саосећања према другима(ближњима); људи спремни пре да жртвују себе,него да повреде друге.

http://www.novo-videlo.com/iskra/2015-godina/

8/19/2019 Iskra 1251

2/32

2

Kina i NSP...

Како се у ову поделу уклапају Кинези?Прво, они потпуно верују државној власти!Генерално, многољудне нације су могле створи-ти јаку државу, само уколико су гајиле системчврсте, централизоване власти и беспоговорнепослушности народа, што је у Кини случај веко-

вима. Уз то, сви живи грађани Кине су васпитаниу правом комунизму, и научени да „има комисли“, а да је њихово само да слушају и каопокорни војници испуњавају задатке. Друго, онису заиста вредни радници који не знају заодмор. Треће, Кинези су изразити материјали-сти! Већина њихових жеља и тежњи своде се нателесна уживања и насладе, на поседовање.Друштво у којем скоро никада није постојалаозбиљна религиозност нити неки утицајниморални систем важнији од борбе за опстанак, иу којем се хиљадама година сматра успехомпостати моћан и бити у позицији да употребиш

друге зарад својих интереса или чистог уживањаи дан данас функцонише покретано истиммотивом. За дивљење је мудрост старих кине-ских филозофа, чувених у целом свету, алињихове доктрине нису никада постале основа запрактичну промену начина живота народа којије имао један задатак – преживети у најсурови-јим условима. Чврсто верујем да девојчицу сапочетка текста, на упоран труд мотивише упра-во жеља да она једног дана не буде употребље-на као роба, већ да има могућност да достигневећу позицију у једном суровом друштву.Познато је да у социјалним односима у Кининема много емоција ни милости.

Шта Кинезе спречава да се, као такви,отворено поставе на страну Запада? Под један,директан интерес који се огледа у жељи да онисами остваре хегемонију у областима којеАмерика сматра својом зоном, плус дубоко уко-рењено ривалство са америчким савезникомЈапаном чије ужасне злочине веома добро памтеи сећање на њих упорно негују. Међу кинескимисторичарима постоји и памћење грозота које суенглески колонисти чинили у време својихпохода на Кинеске луке, но оно је млађим гене-рацијама потпуно неважно, у односу на све

„благодати“ које стижу са Запада.

Ипак кључна ствар, колико год то звуча-ло контрадикторно, јесте комунистичка идеоло-гија. Комунизам, на неки начин, чува Кину дапостане прво партнер, па касније и роб НСП-а! Када у кинеском руководству преовладају онимлади политичари школовани по елитним шко-лама и универзитетима у Енглеској и Америци,они који се по улицама Лос Анђелеса бахате усвојим Поршеима, чувају новац у Швајцарскимбанкама и емотивно се празне уз елитне прости-туке, настаће и велика промена у кинеској спољ-

ној политици. Генерације одрасле на партизан-ским филмовима, уз радне акције и порцијуриже на дан, чине једну моралну брану која

задржава бујицу хедонизма и конформизма(иначе толико распрострањених на далекомистоку) да потпуно поплави кинеско друштво.Да ли су ти идеали социјализма и комунизмадовољно јаки да дуже време парирају моћнојзападној машинерији која злоупотребљаваосновне људске нагоне и претвара их у страсти,а преко њих људе у овиснике и слуге? Наравно

да нису! Стара гарда ће, пре или касније, заје-дно са својим системом вредности изумрети, ана власт ће доћи „модерни менаџери“. Тај про-цес увелико траје и по мојој процени завршићесе за неких 10 – 15 година.

Тада нас очекује раскидање војних, еко-номских и могло би се рећи пријатељских везаса Русијом, и рушење баланса који тренутнопостоји на светској геополитичкој сцени. Тек утом тренутку, када у односу снага запад будеимао велику предност у односу на Русију, свет-ски мир ће постати озбиљно угрожен. АгендаНСП-а наставља да се остварује, некада спори-јим, а некада бржим корацима. У стари пројекатпридобијања Кине против Русије улази апсолут-но све: од Рокенрол концерата до Холивудскихфилмова. Сваки бесомучно рекламирани бренд,сваки симбол западне културе, све оно што мла-дом човеку може заголицати жеље и позвати гада буде део „слободног света“, са нагласком нателесним задовољствима и уживањима, нијесамо „мека моћ“. Не! То је заправо „тешка арти-љерија“ у борби за умове и душе младих који ћеускоро постати елита која одлучује.

Однос западног човека према кинеским

радницима најсликовитије представљају судби-не Кинеза који су у XIX веку отишли у Америку ирадили на изградњи трансконтиненталнежелезнице. Вредни и скромни радници (понав-љам - без јаког моралног утемељења) били су наразне начине увучени у зависност од опијума.Чак су неке компаније имале посебне уговоре закинеске имигранте који су као бонус на месеч-ном нивоу, уз плату добијали и одређенуколичину опијума. Временом животи тих радни-ка постају једнаки животу робова само уз при-видну слободу. Зачарани круг у којем плату замукотрпан рад дају истим послодавцима да би

IZ SADRÆAJA

21. Vek u oËima Dostojevskog. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5

Kako se boriti protiv propagande Zapada. . . . . . . . . . 9

Ruska lista stranih NVO. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11

VeÊinom Evrope upravqaju pro-SAD elite. . . . . . . . . .13

NATO Srbija. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17

VANUK i Angela Merkel. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .19

Novi svet nasleenih vrednosti. . . . . . . . . . . . . . . . . 21

SvedoËanstvo o samoubistvu Branka ∆opiÊa. . . . . . . . 25

Evropa u snu i na javi. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27

Iskra 1. avgust 2015.

8/19/2019 Iskra 1251

3/32

Iskra 1. avgust 2015. 3

платили нешто што им не само да не треба, већих уништава и чини потпуно зависним од белихгазда јесте један од кругова пакла створеног изчистог рачуна и интереса да се човек потпуноискористи као јефтини алат, а потом одбаци.

Ако се добро замислимо видећемо коли-ко целокупна данашња радничка класа подсећа

на те кинеске раднике са Дивљег запада. Коликосе само тешко стеченог новца троши на модер-не опијате, од цигарета до свих оних бескорис-них статусних симбола, скупих производамодне или ауто-индустрије, разне шљаштећеглупости, за којима рекламама обманиту људижуде. Данас је постало уобичајено да се трошесуме у висини месечних примања на рецимо нај-новији уређај за играње компјутерских игрица -на виртуелну реалност, да се људи задужују даби купили што већи телевизор или уградилисиликонске уметке у разне делове тела, па и даскромног човека неко окарактерише као мањевредног ако баш не купује оригиналну Кока-колу. Говорим само о стварима које човек сло-бодно бира приликом куповине, а где ли су текфармаколошка мафија или банкарски кредиторикоји нам не остављају скоро никакву слободу.

Не би да будем песимиста, али дешавањапоследњих деценија, говоре да цивилизацијаПравославних Словена, чија су Срби истуренастража, не показује да има адекватан одговор наагресију бљештавог хедонизма са запада.Одавно је Џон Ленон изјавио да је популарнијиод Христа. Та реченица је парадигма владавинекрупног капитала у сарадњи са медијским ком-

панијама над душама људи.

Острошки монах Арсеније (Јовановић) усвојим дивним беседама понавља како смо миПравославни Словени позвани да будемо душасвета, а Англо-Саксонци (и Германи) само „тех-ничко особље“, но у модерном времену вредно-сти су изокренуте па човек уместо Творцу служитворевини. У очима савремене младежи, не самоличност типа Џон Ленон или КристијаноРоналдо, већ и мртва машина нпр. Мерцедес илиАјфон, су важнији од живога Бога. Ко ли ћеданас изабрати молитвени подвиг наспрам

понуђеног му чистог уживања, пост уместо све-присутних баханалија или Достојевског поредсладуњавих америчких комедија? Кинеска омла-дина сигурно неће.

Бити Хришћанин у модерном свету значи,у најбољем случају, бити као она кинеска девој-чица – вредно радити у прашини, окруженхаосом, али испуњен вером да ће се труд испла-тити. Радимо због тога, браћо свом датом намснагом, свесни да времена која долазе послеокретања Кине ка западу, доносе за свет новеколичине модерног опијума, а за правеХришћане околности у којима чак ни такав раднеће бити могућ.

Srbija Marko KovaËeviÊ

  zijska investiciona banka

alternativa MMF i Svetskoj banci

U svetlu velike ekonomske krize kojapotresa GrËku i evrozonu, skoro neprimetno je krozmedije prostrujala vest da je u Pekingu osnovanaAzijska Infrastrukturna Investiciona Banka

(AIIB). Banka je osmiπqena zbog finansirawainfrastrukturne ekspanzije πirom Azije.Proceweno je da u azijskom regionu u ovoj decenijipostoji finansijski mawak od osam biliona dolaraza infrastrukturne projekte, a AIIB Êe biti deoreπewa za pokrivawe tog mawka. Ono πto je poseb-no zanimqivo je da je Ruska Federacija postalapredstavnik Azije (dræava koja je od vajkadaneotuivi deo Evrope) u novoosnovanom bordubanke, te da je postala treÊi po veliËini igraË uovom finansijskom projektu koji predvodi Kina.Rusija je dobila 5,92 % glasaËkog udela. Meuzemqama osnivaËima su i Francuska, VelikaBritanija, NemaËka, Australija, uprkos pro-

tivqewu vlade SAD.• Kina ima pravo glasa 20.06% i vlas-niËkog udela 30.34%

• Indija ima pravo glasa 7,5% i vlas-niËkog udela 8,52%

• Rusija ima pravo glasa 5,92% ivlasniËkog udela 7,5%

• Australija ima pravo glasa 3,27% ivlasniËkog udela 4,48%

Ceremonija potpisivawa osnovnog dokumen-ta o osnivawu Azijsko infrastrukturne investi-cione banke (AIIB) odræana je u Pekingu u ponede-qak 29. juna ove godine. SveËanosti je prisustvova-lo 300 delegata iz 57 zemaqa osnivaËa nove

banke... Posebno je interesantno i vaænonapomenuti da Kina nije traæila pravo veta. PoreËima zamenika ruskog ministra finansija SergejaStoraka, posle ceremonije potpisivawa, uËeπÊeRusije u AIIB Êe biti 6,5 milijardi dolara.

InaËe AIIB je osnovana na inicijativu Kineu oktobru 2014... PoËetni upisani kapital Banke od50 milijardi dolara je poveÊan na 100 milijardidolara. Osnovni kapital podeqen je na 1.000.000akcija (Ruski udeo 65.362 akcije) u vrednosti od100.000 dolara po akciji.

AIIB Êe obezbediti sredstva za razvojputne mreæe, telekomunikacija i drugih infra-strukturnih projekata u siromaπnijim regionima

Azije. U poËetnoj fazi, AIIB Êe se fokusirati nastvarawe „Novog Puta Svile”- sistema trgovinskihputeva koji povezuju træiπta Evrope i Azije.

Struwaci smatraju da je AIIB potencijalnirival MMF-u i Svetskoj banci koje su usmeravaneod strane SAD... Amerikanci tvrde da Êe nova bankapo svoj prilici imati blaæe standarde zaodobravawe kredita u odnosu na Svetsku banku, te

 je smatraju instrumentom moÊi Kine...Sama Ëiwenica da je Kina oformila jednu

ovakvu organizaciju uprkos protivqewu Amerike,te postojawe globalne asocijacije BRIKS (Brazil,Rusija, Indija, Kina i Juæna Afrika), najboqi supokazateqi. To Êe doneti tektonske poremeÊaje u

svetskoj politici...

SIEM, 6.7.2015. Miloπ ZdravkoviÊ

8/19/2019 Iskra 1251

4/32

8/19/2019 Iskra 1251

5/32

Iskra 1. avgust 2015.

Немогуће је вештачки пожуривати нужне и непро-мењиве историјске моменте у животу народа.(Дневник писца 1873, стр. 106-107)

Мајке пију, деца пију, цркве су опустеле,очеви се баве разбојништвом… али какав се радможе организовати са оволиким кафанама?(Дневник писца 1873, стр. 108)

Новцима све могу да купим, почасти,уважења, могу свакога да поткупим, могу изсвега да се откупим. Тешко је представити себиову окорелост срца младог човека који је одра-стао у једном од тих богатих домова. (Дневникписца 1876, стр. 338)

То је нама потребно [освајање Азије] јер

се Русија не налази само у Европи него и уАзији, због тога што је Рус не само Европљаниннего и Азијат. И више од тога: ми имамо вишенаде у Азији него, може бити, у Европи. И још:што се тиче наше будуће судбине Азија је, можебити, наша најважнија исходишна тачка… Требасе ослободити оног лакејског страха да ће насу Европи назвати азијским варварима, да ће намказати да смо више Азијати него Европљани.(Дневник писца 1877-1881, стр. 514)

О Русима и Европи

Пред европским ауторитетима, Рус се

као што је познато, са задовољством и журноклања чак не размишљајући много; посебно утаквим случајевима он се не упушта у размишља-ња. (Дневник писца 1873, стр. 137)

Све то опомиње на нашу, може бити јошдугу, усамљеност у породици европских народа,на оне грешке Европљана у проценама о Русијикоје ће потрајати још у будућности, то говори оњиховој очитој склоности да о нама суде пооном лошем, па можда објашњава ону упорну,општу, на некаквом гадном и снажно непо-средном осећању засновану мржњу којуЕвропљани гаје према нама, то објашњава и ону

одвратност њихову према нама као према нечемугадном, па чак и онај некакав сујеверни њиховстрах пред нама, па и сам онај – вечни, давнаш-њи, стари приговор њихов упућен нама: да ми,наводно, нисмо уопште Европљани… Ми се,разуме се, љутимо, и из све снаге се упињемо дадокажемо да смо Европљани… (Дневник писца1873, стр. 81)

Ево, ту је почетак зла: у том преношењу,наслеђивању идеја, у оном вековном национал-ном гушењу у себи сваке независније мисли, упојму о положају Европљанина који се можедостићи само уз обавезан услов непоштовања

према себи и према руском човеку! (Дневникписца 1873, стр. 150)

Имајте на уму, господо, да сви ти ваши

5

Узмите и то да се данас ратује не самооружјем него и умом, а ова последња околност је,сложићете се са мном, по нас веома неугодна.

(Дневник писца 1873, стр. 105) [1]

Или се коначно пропију или, пак, за десе-так рубаља више остављају све, беже некуда,чак беже без новца у Америку, да тамо „осетеслободу рада у слободној држави“… Тамо, уАмерици, њега некакав гнусни предузимач израб-љује грубим радом, пљачка га, па чак и песница-ма туче, а он после сваког ударца срећно уздише:„Боже, како су овакви ударци песницама уотаџбини груби и назадни, а како су овде пле-менити, пријатни и либерални!“ (Дневник писца1873, стр. 109)

Још је Херцен говорио да Руси у иностран-ству не умеју да се понашају у друштву… (…) А свето због оног дубоко усађеног убеђења да је лицекоје Рус има – обавезно ништавно и до стидакомично лице, па је потребно узети неко друголице, француско или немачко; тако га, верује,неће препознати. (Дневник писца 1873, стр. 136)

Два века се изграђивао такав тип премаобавезном принципу који је тада прокламовану нашем друштву: никада и ни по коју цену не бити свој , узети друго лице а на своје пљунути,стидети се себе и трудити се да не личиш на себе– и резултат је био потпун. (Дневник писца 1873,

стр. 137)

Два века одвикавања и од најмањесамосталности у карактеру, и два века пљувањана своје руско лице, развили су руску савест дотаквих бескраја од којих… но, шта се може очеки-вати, шта ви мислите? (Дневник писца 1873, стр.141-142)

Мучно је видети тамо у иностранству како се извози и колонизира већ двадесетак година наша интелигенција – како се од нашегчистог, свежег и одличног руског материјаластвара бедни међународни олош, нешто без-лично што нема карактера, националног осећа-

ња, нешто што је без отаџбине. (Дневник писца1877-1881, стр. 165)

Но, за сада се наши [земљопоседници]шетају по иностранству, по градовима и бањамаЕвропе, подижу цене по хотелима, вуку за собомкао богаташи своје гувернанте, своје боннес науслугу својој деци коју одевају у енглескаодела. (Дневник писца 1877-1881, стр. 167)

Људе ни за какве новце не можемокупити ни на каквој пијаци; њих векови ствара-ју, а векови – то је време, године, чак и у нас гдевекови одавно ништа не вреде. Човек идеје и

самосталне науке, активан човек ствара се самоу току дуготрајног самосталног живота нације,кроз њен вековни мукотрпни рад – речју, његаствара укупни историјски живот земље…

XXI ВЕК - I SRBIJA DANAS - ОЧИМАДОСТОЈЕВСКОГ

8/19/2019 Iskra 1251

6/32

Iskra 1. avgust 2015.

XXI  ek

узвишени европски учитељи, ваша светлост иваша нада – Мил, Дарвин, Штраус – на зачуђујућезанимљив начин понекад гледају на моралне дуж-ности савременог човека… Може бити да је тотако, можда су циљеви свих тих савремених вођаевропске прогресивне мисли човекољубиви и

величанствени. Али, мени изгледа сигурно и ово:дајте тим савременим, дивним учитељимамогућност да сруше старо друштво и да изгра-де ново – и видећете да ће наступити такавмрак, такав хаос, нешто грубо, слепо и нељуд-ско до те мере да ће се зграда срушити подпроклетствима човечанства и пре него штобуде завршена. Кад једном буде одбацио Христа, људски ум ће стићи до зачуђујућих резултата . (Дневник писца 1873, стр. 150-151)

Но због чега бисмо и тражили некаквоповерење Европе? Зар је Европа некада гледала наРусе с поверењем, зар она уопште може да гледа

на нас с поверењем и без мржње? (Дневник писца1876, стр. 198)

Закључак је: Рус, када заиста постанеЕвропљанин, не може да не буде у исто време иприродни непријатељ Русије. (Дневник писца1876, стр. 204)

Ми смо се учили да волимо Французе,Немце и све друге, као да су сви они нашабраћа, не водећи нимало рачуна што нам ониуопште нису браћа, што нас нису никада воле-ли нити имају намеру да нас и убудуће воле. Утоме се састојала наша реформа, цело Петроводело… (Дневник писца 1876, стр. 208)

Али чак и без тога (хоћу да кажем, чак ибез француског језика), један Рус из образова-нијег сталежа већ сада, и то је најчешће тако,није ништа друго него интелектуални пролетеркоји нема тла под ногама, који је без корена,интернационални хибрид којег носе свиевропски ветрови. (Дневник писца 1876, стр.251)

За Европу, Русија је – неспоразум, недо-умица, и свака њена активност је недоумица, итако ће бити до самог краја. (Дневник писца 1876,стр. 270)

Када би се догодило да и Русија одлучине да нешто нарушава, него само да поведерачуна о својим интересима – одмах би се свеостале „равнотеже“ уједињавале у једну и крета-ле би на Русију: “Ето, нарушавате равнотежу“говорили би. (Дневник писца 1876, стр. 284)

Европљани ни по коју цену нису хтелида нас прихвате као своје, ни у ком случају и низа какве жртве… и то тако траје до данас… И штогод смо ми више, њима угађајући презиралинашу националност, утолико су они више пре-зирали нас. Ми смо пузили пред њима, ми смоскрушено исповедали пред њима наша „европска“

убеђења и наша гледишта, али они су нас гледа-ли с висине, с подсмехом… Но, ми се никако неможемо одрећи Европе. Европа је нама другаотаџбина – ја први то страсно исповедам, и увек

сам то исповедао… Шта учинити, дакле? Прво ипре свега, треба постати Рус… Постати Рус то значи престати с презирањем свог народа. Ичим Европљанин буде приметио да ми ценимосвој народ и своју националност, он ће одмахпочети да нас цени. (Дневник писца 1877-1881,стр. 27)

А није ли и “најблаженији папа, намесникБожји непогрешиви, на земљи” полазећи Богу наистину за време својих последњих земаљскихдана, пожелео победу Турака, гонитеља хриш-ћанства, над Русима који су устали у име Христаи у одбрану хришћанства само због тога што супрема његовом непогрешивом закључку Турциипак бољи од јеретика Руса који не признају папу?(Дневник писца 1877-1881, стр. 150)

Напустити словенску идеју и оставитибез решења проблем о судбини источногахришћанства (Н. Б. – то је суштина источногпитања) – то значи разбити у парампарчадздање Русије и уместо ње измислити нешто

ново што више неће личити на Русију. То чак неби била револуција, него једноставно уништење избог тога се нешто слично не може ни помишља-ти. Ту идеју не виде и не признају само они слепи руски “Европљани” и с њима заједно још и, на њихову срамоту, берзански краљеви и комбинатори. (Дневник писца 1877-1881, стр.303)

Нације живе од великих осећања, њихнадахњује велика идеја јединства, мисао којаобасјава и сједињује народе њих покреће, нацијеживе када људи признају оне највеће као себиравне, и то је оно одакле се рађа национална моћ– да, тако живе нације – не живе оне никако од

берзанских шпекулација и од бриге о вредностирубље. (Дневник писца 1877-1881, стр. 304)

Једном речи, да би смо [Руси „европејци“]остварили свој циљ ми ћемо пре свега употре-бити многобројна и моћна средства која ћеделовати на слабе “живце” његовога [народног]карактера, јер тако је било некада и са нама – итада ће народ бити – наш. Он ће се постидетисвоје прошлости и проклеће је. Ко буде проклеосвоју прошлост биће наш – то је наша формула!(Дневник писца 1877-1881, стр. 434)

Зашто, зашто је наш руски либерал тако

често непријатељ руског народа? Због чега уЕвропи људи који себе називају демократама увекбране народ, или се барем ослањају на њега, анаш демократ који је најчешће аристократа, накрају крајева, увек иде на руку свему ономешто уништава снагу народа и завршава увекнеком господштином… Но да завршимо: наукућемо прихватити, али што се тиче “просвећива-ња” немамо потребе да и њега црпемо иззападноевропских извора. (Дневник писца1877-1881, стр. 456)

Данас сви у Европи држе камен у руци испремни су да се окоме на нас када им се прва

прилика за то буде указала. Због чега та мржња,због чега они не могу да схвате једном заувекда смо ми безопасни за њих, због чега неће дасхвате да смо њихове добре слуге и да се наша

6

8/19/2019 Iskra 1251

7/32

Iskra 1. avgust 2015.

европска мисија састоји у томе да послужимоЕвропи и њеном благостању? (Дневник писца1877-1881, стр. 516)

Европа је спремна да нас похвали, да нас ипо глави помилује, али нас неће признати за своје,презираће нас и потајно и отворено, сматраће насза људе нижега реда, ми смо њој одвратни, да,одвратни смо јој посебно када јој се вешамо оврат и када је братски љубимо. (Дневник писца1877-1881, стр. 517)

О Словенима и њиховом односупрема Русима

Србија је [1876] изашла на бојно пољеуздајући се у своје моћи али, разуме се, она зна дасамо Русија може да је сачува од пропасти услучају велике невоље – она зна да ће јој Русијасвојим огромним утицајем помоћи, у случају успе-ха, да сачува максимум добитка. (Дневник писца1876, стр. 206)

Ослобођени и захвални Словени би,природно, требало да пригрле Енглеску каосвоју спаситељку и ослободитељку, и она би им тада „отворила очи што се тиче Русије“:  „Ево“,рекли би тада, „то је ваш љути непријатељ, она је,под изговором да брине о вама, једнако сањалакако да вас прогута и како да вас лиши вашенеминовне и славне политичке будућности“.(Дневник писца 1876, стр. 286)

Но, ипак, главни разлог те њихове сурев-њиве мржње према њему [генералу Черњајеву] биоје, у то нема сумње, онај о којем сам већ био уприлици да говорим, дакле оно предубеђење

веома великог броја Срба да, ако Словени ибуду ослобођени уз помоћ Руса, то ће бити самокорист по Русију – Русија ће њих освојити илишити оне „толико славне и несумњиве поли-тичке будућности“. (Дневник писца 1876, стр.331)

Постоје две Србије – Србија виших кру-гова, нестрпљива и без искуства, која још нијеживела правим животом и која и која још нијепоказала своју акцију, али која већ страсно маштао будућности, она већ има своје партије и зна заинтриге које понекад добијају такве размере (збогсвог помањкања искуства) какве не можемосрети ни у нацијама које су много старије, већ и

кудикамо самосталније него што је Србија. Али,упоредо са том „горњом“ Србијом, која тако журида живи животом политичке нације, постоји и онанародна Србија која једино Русе сматра својимизбавиоцима, својом браћом, она руског царагледа као своје сунце, она воли Русе и верује им.(Дневник писца 1876, стр. 331)

Да, то је вечна неслога међу Словенима!Они све то чувају у својим предањима, све то пре-носе својим песмама, и без Русије као великогцентра који их може ујединити – не може битислоге међу Словенима, без Русије се Словени немогу одржати, нестаће с лица земље потпуно –

без обзира шта о томе мислили представницисрпске интелигенције или некакви тамо циви-лизовани и европеизирани Чеси… Има у њихпревише сањара. Готово сви су они сањари.

(Дневник писца 1877-1881, стр. 45)

Ја бих тим високообразованим Србима,који су овог лета гледали с толико неповерењана Русе, указао, на пример, на песму А. С.Пушкина – “Песма о Црном Ђорђу”, или на ону “Бојпод Зеницом великом”… А кад би Срби прочиталите “песме”, они би коначно схватили шта мимислимо о њиховој слободи, да ли ми поштује-мо и радујемо се њиховој слободи или не – схва-тили би да ли ми желимо да их зграбимо подвласт или не, да ли желимо да им узмемо слободуили не. (Дневник писца 1877-1881, стр. 46-47)

Међутим, и сада се могу сигурно знати двествари: 1) словенска племена читавог Балканскогполуострва ће се брзо – можда и не тако брзо-ипак ослободити турског јарма и почеће да живеновим слободним и може бити и независнимживотом и 2) … Да, управо ово друго је оно штоће се обавезно десити и о чему сам ја одавножелео да кажем своје мишљење. То “друго” се, помом најдубљем уверењу, састоји у томе што

Русија неће имати, и никада није ни имала,такве непријатеље, завидљивце, клеветнике иотворене хулитеље него што ће бити та словен-ска племена када их Русија буде ослободила икада Европа буде признала да су ослобођена!(Дневник писца 1877-1881, стр. 363)

Они ће свој нови живот након ослобође-ња започети тако – то понављам – што ће издеј-ствовати гаранције и покровитељство за својуслободу од Европе, од Енглеске или одНемачке, па ако у савезу држава буде и Русија ониће све то чинити управо да се заштите од Русије.Они ће започети обавезно тако што ће себе

убедити да не дугују Русији никакву захвалностнего, напротив, да су се једва некако спасли одруског властољубља – они ће тврдити да су сеспасили захваљујући интервенцији европскогконцерна држава… (Дневник писца 1877-1881,стр. 364)

О вери, нацији и хуманизму

Тешко друштву које нема религиозногосећања! (Дневник писца 1873, стр. 158)

Затим у папином писму (Пије IX) следе нај-чудније речи од свих које се могу очекивати од

поглавара римских католика: „Говорим тако“,пише папа, „зато што сматрам својом дужношћуда говорим истину и некатолицима, јер свако ко јепримио крштење припада, мање или више – овдене могу детаљније да објасним због чега – припа-да, понављам, у већој или мањој мери, папи“.(Дневник писца 1873, стр. 236)

Можда је Христос једина љубав рускогнарода, и он воли његов лик на неки свој начин,кроз неку патњу. (Дневник писца 1873, стр. 42)

Где је правда, је ли могуће да је свет јоштолико далеко од ње? Када ће престати несугла-

сице, хоће ли се људи икада збратимити, и шта јесметња томе? Хоће ли икада правда бити такомоћна да ће моћи да савлада људску искваре-ност, цинизам и егоизам? Где су оне истине до

7

8/19/2019 Iskra 1251

8/32

Iskra 1. avgust 2015.

Zaoπtrava se situacija izmeu

Rusije i SAD

Godinama su iz Vaπingtona dolazilaobjaπwewa kako se ameriËki antiraketni πtit uEvropi, u Poqskoj i u Rumuniji, postavqa zbog sev-ernokorejskih i iranskih balistiËkih raketa s

atomskim glavama. Niko iz Vaπingtona da objasniameriËkim saveznicima u Evropi tu geografiju pokojoj bi oboæavaoci Kim Xong Una lansirali raketena SAD preko kineske i ruske teritorije.

Godinama ama baπ niko od ameriËkihsaveznika u Evropi da barem stidqivo zapita... dali bi to Kinezi i Rusi dozvolili da kroz wihovvazduπni prostor lete severnokorejske rakete; iπto bi iπle tim putem, kad im je jednostavnije dalete preko Pacifika i kada su sve dosadaπweraketne probe drugovi iz Severne Koreje vrπiliupravo tim putem. Na uæas Japanaca.

Kada je reË o Iranu, niko da odgovori zaπto

taj ameriËki πtit protiv iranskih raketa nije

podignut u Saudijskoj Arabiji ili u Turskoj?

Saudijska Arabija nije u nekoj velikoj qubavi sIranom - naprotiv.

Od prvog dana priËe o πtitu Rusi su nudili

Amerikancima da ga grade zajedno, te da koriste

veÊ postojeÊu rusku radarsku mreæu. Odbijeno.

Zatim je Moskva ponudila da ruski struËwaci

povremeno dou u baze ameriËkog antiraketnog

πtita i uvere se da πtit nije uperen protiv Rusije.

Odbijeno. Onda su Rusi zatraæili da im

Amerikanci barem nekim dokumentom garantuju da

taj πtit neÊe biti iskoriπten protiv Rusije.

Odbijeno.

Godine 2009. predsednik SAD Barak Obama

izjavio je da Êe ameriËki antiraketni πtit u

Evropi postati nepotreban ako se reπi problem

iranskog atomskog programa. Ovih dana u BeËu jepostignut istorijski sporazum oko kontrole iran-skog nuklearnog programa, Teheran je pristao naveliku demontaæu svojih centrifuga za obogaÊi-vawe uranijuma, pristao je na 24-satne meunarod-ne inspekcije svih svojih vojnih postrojewa i baza,u zamenu za ukidawe ekonomskih i delom i vojnihsankcija koje je Zapad nametnuo Iranu.

I πta sada? Ruski ministar spoqnihposlova Sergej Lavrov veÊ je pozvao Vaπington da

odustane od postavqawa antiraketnog πtita, Stejt

department je odmah odgovorio da nema odustajawa.

To znaËi da je ameriËki antiraketni πtit, kao πto

sam nekoliko puta pisao na ovim stranicama, od

prvog dana bio uperen protiv Rusije i da je to πto je svojevremeno izjavio predsednik Obama znaËajnokoliko lawski sneg. ©tit sa bazama u Rumuniji iPoqskoj direktno je uperen protiv ruskog arsenalaprvog i uzvratnog nuklearnog udara. To Moskvudovodi u straπnu situaciju kada nema dovoqnovremena za odluku, jer rakete iz Poqske i Rumunijelete do ciqeva u evropskom delu Rusije mawe odsedam minuta.

Rusi su najavili odgovor, wihova raketa„iskander” leti od Kaliwingrada do Varπave

taËno dva minuta i 27 sekundi...

Politika, 16.7.2015 Miroslav Lazanski

XXI  ek

којих се стизало са толико мука, где је човеко-љубље? (Дневник писца 1876, стр. 226)

Без највише идеје, међутим, не може дапостоји ни човек ни нација. А на земљи постојисамо једна највиша идеја, и то је идеја о бес-

мртности људске душе – све остале „више“идеје живота проистичу из ове једине. (Дневникписца 1876, стр. 393)

 Jа тврдим (засад опет без доказа) да сељубав према човечанству не може замислитинити схватити, да је она апсолутно немогућна безвере у бесмртност људске душе. (Дневник писца1876, стр. 395)

Уосталом, нису Христа тамо [на Западу]науке помрачиле, како то тврде либерали, то седесило и пре наука када је западна црква унака-зила Христов лик, када се претворила у Римско

царство и када се поново оваплотила у обликуПапства. Заиста, на Западу нема више хришћан-ства, нема цркве мада има још много хришћана ињих никада неће сасвим нестати. Католицизамније више хришћанство, он прелази у идолопо-клонство, а протестантизам се гигантским кора-цима приближава атеизму и колебљивој, несталној(не вечитој) науци о моралу. (Дневник писца1877-1881, стр. 454)

На почетку код сваког народа, код свакенационалности морална идеја је претходилазачетку националности, јер она је ту национал-ност стварала. А та морална идеја потицала јеодувек из мистичних идеја, из уверења да јечовек вечан, да није једноставно земаљскаживотиња – него да је у вези са другим свето-вима и са самом вечношћу… И имајте на уму, чимсе после извесног броја векова (јер и ту постојизакон који нама није знан) почне да колеба и даослабљује у некој нацији њен духовни идеал, сњим одмах почиње да пада и читав њен гра-ђански поредак, потамне сви грађански идеаликоји су до тада успели да се у њој образују.(Дневник писца 1877-1881, стр. 470)

Чим морално-религиозна идеја код јед-ног народа дође до свог краја, иживи се, насту-па панична и кукавичка потреба да се људи

уједине ради “спасења стомака” – свако грађан-ско уједињење у таквом случају других циљева неможе имати… Али то спасавање стомака је најне-моћнија и најбеднија идеја међу свим идејамакоје могу да уједине човечанство. То је пред-осећање краја – почетак краја. (Дневник писца1877-1881, стр. 471)__________Напомена:[1] Сви цитати су преузети из три књигеДневника писца  Достојевског, у издању ИРОПартизанска књига из Љубљане, издање из 1982.године. Дневници су објављени у оквиру више-томног издања под насловом Достојевски као

мислилац.

Intermagazin,RS, 8.7.2015. Небојша Катић Podvukla - Iskra )

8

8/19/2019 Iskra 1251

9/32

Iskra 1. avgust 2015. 9

Andre VltËek

КАКО СЕ БОРИТИ ПРОТИВПРОПАГАНДЕ ЗАПАДА

Време је за креативну револуцију

Прво произведу монструозне лажи, а онданам кажу да треба да будемо објективни!

Да ли је љубав објективна, или страст?Да ли су наши снови нешто што се може

бранити, логички и филозофски?Када кућу нападну пљачкаши или село

преплаве банде, када дим, ватра и крици запомоћ долазе са свих страна, да ли ћемо себидозволити луксуз и посветити време израчунава-њу, анализи и тражењу потпуног, логичког, етич-ког, свеобухватног и објективног решења?

Чврсто сам уверен да је одговор – не! Мисмо дужни да се боримо против оних који нампале домове, да ударимо свим силама на оне којипокушавају да силују наше жене и да ватрисупротставимо ватру, када се масакрирају неви-ни.

Када најмоћнија и најдеструктивнија силана кугли земаљској ангажује сву своју моћ убеђи-вања, користећи све, од мејнстрим медија дообразовних установа, да оправда своје злочине,када шири своју отровну пропаганду и лажи даби потлачила цео свет и угушила наду, да литреба да се повучемо и почнемо бескрајно идетаљно да радимо на прецизном и објективномдефинисању нашег становишта? Или ћемо лажи-ма и пропаганди супротставити своје ставовезасноване на нашој интуицији, страсти и сновимаза остварење бољег света?

* * *Империја лаже без престанка. Лаже ујут-

ру, током дана, увече чак и током ноћи, док људимирно спавају. То је радила деценијама и веко-вима. Да би остварила велике обмане, ослањасе на безбројне пропагандисте који се пред-стављају као академици, експерти, новинари и„друштвени радници – интелектуалци“.Савршенство уметности дезинформисања једостигло врхунац. Западно рекламирање (које сутолико поштовали и користили нацисти уНемачкој) има неке заједничке корене са пропа-гандом – иако је пропаганда много старија и„потпунија“.

Изгледа да чак и неки лидери Империједанас верују у већину својих измишљотина, док је већина грађана сигурно убеђена. Какоби иначе мирно спавали?

Пропагандна машинерија Запада јеенормно ефикасна. На бриљантан начин имполази за руком да измишљотине усмеравају,шире и да буду прихваћене широм света.Систем кроз који се шире дезинформације јеневероватно сложен. Поданички локални меди-ји и академска заједница на свим континенти-ма улажу напоре да обезбеде да само једномстановишту буде дозвољено да продре у главе

милиона људи.mИ тако данас имамо интелек-туални кукавичлук и незнање широм света, анарочито на Западу и у његовим марионетскимдржавама.

* * *Шта је нама, који се супротстављамо овак-

вом режиму, чинити?Пре свега, ствари нису тако безнадежне

како је било пре.Ово није морбидан униполарни свет какав

смо доживели раних деведесетих. ДанасВенецуела, Русија, Кина и Иран подржавајувелике медијске изворе који се супротставља-ју Империји. Моћне ТВ станице су се појавиле,RT, Press TV, TeleSUR i CCTV. Интернет издањаи сајтови која покривају широко енглеско говор-но подручје и који разоткривају лажи западнихпропагандиста су се појавили у САД, Канади иРусији. Counterpunch, Information ClearingHouse, Global Research, Veterans News, StrategicCulture, New Eastern Outlook су само неки којими у тренутку падају на памет, а има још стотиневредних сајтова који се баве истом проблемати-ком на шпанском, кинеском, руском, португал-ском и француском језику.

Борба је у току, борба за разуман, мулти-поларни свет. То је тешка морална борба! То јепресудна битка јер је метастаза канцера запад-не пропаганде захватила све, загадила свеконтиненте, чак и неке од најхрабријих нацијаи умове који су се искрено борили противимперијализма и фашизма Запада! Нико нијеимун. Да будем до краја искрен, сви смо зара-жени.

Ако нам не пође за руком да ову биткудобијемо, а прва фаза је да покажемо и дока-жемо да је њихово „становиште“ превара , акасније да понудимо хуману визију, ми неможемо ни да сањамо о револуцији или било как-вим значајнијим променама у организацији светаданас.

* * *Како можемо да победимо? Како да убе-

димо масе, милијарде људи? Како да им отвори-мо очи да виде да је режим Запада без части,отрован и деструктиван? Већина човечанства јеовисна о пропаганди Империје која се шири несамо кроз мејнстрим медије већ и кроз поп музику, сапунске опере, друштвене медије,рекламе, конзумеризам, „модне трендове“ имногим другим прикривеним начинима, кул-турним, религиозним и медијским отпадом који доводи до потпуне емоционалне и инте-лектуалне обамрлости и која се узима попутнеког подмуклог, јаког наркотика, редовно инепрестано.

Ми се боримо против тактике и стратегиједеструктивне и немилосрдне Империје нашом

8/19/2019 Iskra 1251

10/32

Kako se boriti...

искреношћу, нашим истраживањима и објављива-њем прецизно истражених чињеница.

Империја изврће чињенице. Понавља лажи путем својих гласноговорника и каналахиљаде и хиљаде пута док се не утисну дубо-

ко у подсвест људи, уђу под кожу и обузмусвест.Простодушност, наивна искреност, „борба

да се властима саопшти истина“ – може ли ово дапромени свет и моћнике? Искрено, не верујем.

Империја и њена моћ немају легитими-тет и они су злочиначки. Има ли икаквог смислаговорити истину гангстеру? Тешко! Истина требада буде саопштена људима, масама, а не онимакоји тероришу свет.

Разговор са зликовцима, молбе да пре-стану да муче друге само дају легитимитет

њиховим злочинима, а ми прихватамо њиховувласт. Покушајима са попуштањем гангстерима,људи себе стављају на њихову милост и немилост.

Апсолутно не прихватам да се ставим утакав положај!

* * *Да бисмо освојили милијарде људи, треба

да их инспиришемо, да пробудимо њиховуенергију, да пробудимо бес у њима, да ихзагрлимо, да осете и срамоту и да се смеју и даплачу, да се најеже када гледају наше филмове,читају наше књиге и есеје, слушају наше говоре.Ми треба да детоксикујемо људе, да могупоново да осећају, да пробудимо природне

инстинкте у њима.

Једноставна истина у функцији агенсадетоксикације не врши посао. Отров наших про-тивника дубоко је продро. Већина људи је суви-ше летаргична и имуна на једноставну, тихосаопштену истину!

Покушавао сам, као што су и други поку-шавали. Мој познаник (никако и мој друг) ЏонПеркинс, бивши амерички апаратчик којег јеоднеговао Стејт департмент, детаљно је описаосвоја страшна непочинства у Еквадору,Индонезији и другде, у својој књизи Исповест 

економског убице . То је до детаља прецизанопис како Запад дестабилизује државе кори-стећи корупцију, новац, алкохол и секс.Милиони примерака су продати широм света. Иништа! Није покренута народна револуција уСАД. Нигде није било протеста, захтева за про-меном режима у Вашингтону.

Не тако давно, објавио сам два академска(или бар полуакадемска) рада, са много детаља,навода и хиљадама фуснота. Индонезија –aрхипелаг страха је књига о Индонезији,земљи која, након војног пуча извршеног 1965.под покровитељством САД, Западу служи као

модел сценарија ужаса за остатак света. Пуч јеоднео између два и три милиона живота, уби-јен је сваки интелектуализам и „лоботомизова-на“ је земља – четврта у свету по броју станов-

ника. Друга књига је јединствена јер обухватаогроман простор Полинезије, Меланезије иМикронезије Океанија – неоколонијализам,атомске бомбе и кости, у којој се описује какосу САД, В. Британија, Нови Зеланд и Францускабуквално поделили и уништили људе и великекултуре јужнопацифичких острва. Данас се овекњиге користе као школско градиво, али су изне-те чињенице утицале на веома мали број људи.Елите Индонезије и Океаније су се побринуле дасе те књиге не шире претерано.

Провео сам године и године повезујућичињенице, истражујући и испитујући.Револуционарни ефекат мог академског ангажо-вања је – морам да признам – скоро раван нули.Насупрот томе, када напишем добар есеј, са пуноемоција и у којем захтевам правду и оптужујемИмперију за убиства и крађу, добијем милионечиталаца на свим континентима и превод надесетак језика!

Зашто ја ово пишем, зашто ово делим сасвојим читаоцима? Зато што мислим да треба дабудемо реални. Треба да видимо, да разумемошта људи желе – шта захтевају. Људи сунесрећни и уплашени. Већина њих и не зназбог чега. Мрзе систем, усамљени су, фрустри-рани, свесни да су обасути лажима и виде да суексплоатисани, али они не могу да дефинишуте лажи, а академски радови који их разоткрива-ју су сувише комплексни и тешки за читање, јербројни људи немају времена да се посвете хиља-дама страна тешко схватљивог текста или едука-цији која им је неопходна да схвате шта читају.

Наша је обавеза да посветимо пажњутим људима, већини њих, иначе какви смо миреволуционари? На крају крајева, ми треба дастварамо за наше сестре и браћу, а не за неко-лицину истраживача на универзитетима,посебно када схватамо да је већина универзи-тета у служби Империје и да без смисла обнав-љају званичну номенклатуру и подржавају дема-гоге.

* * *Империја изговара, пише, а затим

понавља неке од најодвратнијих лажи о својимдобрим намерама и изузетности своје влада-вине или о „злим“ Совјетском Савезу, Кини,Ирану, Венецуели, Северној Кореји или Куби. И торади свакодневно. У ствари, пројектовано јетако да готово сваки човек на планети добијесвоју дозу отрова најмање неколико путадневно.

Ми осећамо потребу да се реагује –почнимо да проводимо године својих животадоказујући до најситнијих детаља, корак покорак, да је пропаганда Империје или великалаж или велико претеривање или обоје. Наконшто сложимо аргументе, објавимо резултате унекој малој издавачкој кући, најчешће у формитанке књиге, али готово нико то не прочита јер сене дистрибуира или је материја обично сувишекомплексна, тешко се чита и једноставно збогтога што данас чињенице никога не шокирају –још милион људи је убијено негде у Африци, на

(Kraj na str. 12)

10 Iskra 1. avgust 2015.

8/19/2019 Iskra 1251

11/32

Iskra 1. avgust 2015.

Савет Федерације обнародовао је пат-риотску „стоп-листу“ која обухвата 12 странихорганизација осумњичених за антируско делова-ње. Међу њима су Freedom House и фондације

„Мек Артур” и „Сорос“. Списак може бити про-ширен, упозоравају сенатори.

Савет Федерације је 8. јула упутиоДржавном јавном тужилаштву, Министарствуправде и Министарству спољних послова РФпатриотску „стоп-листу“. Она обухвата 12страних организација (8 америчких, 3 укра-јинске и једну пољску). Ове организацијеуглавном финансирају владе других држава, тесенатори сматрају да се преко њих „врши прити-сак на вредности и институције у Русији“.

Сами сенатори су у више наврата нагла-шавали да је списак отвореног карактера и да јеформиран уз учешће представника Грађанскекоморе РФ, Министарства спољних послова,Федералне сужбе за финансијски мониторинг,Државне думе и других структура.

Представници горњег дома руског пар-ламента кажу да је овај списак организацијазасада само „упозорење“, тј. нема правну силу идонет је са циљем да јавно тужилаштво провериподпада ли њихово деловање под закон о„непожељним организацијама“.

«Нисмо баш толико наивни»

У Сједињеним Америчким Државамафункционише 15 хиљада невладиних органи-зација у сфери спољне политике, истакла јепредседница Савета Федерације ВалентинаМатвијенко, и буџети појединих међу њимавећи су од буџета Министарства спољнихпослова Руске Федерације. „Јасно је какваогромна средства се усмеравају преко њих,наводно са циљем да се усаврши демократи-ја, али јасно је какви су њихови правициљеви. Ми нисмо баш толико наивни“, дода-ла је она.

Како је за „Руску реч“ објасниоКонстантин Косачов, иницијатор стоп-листе ипредседник Комитета Савета Федерације замеђународна питања, на листу су доспеле орга-низације „које су познате по својој политичкојангажованости“, и које су се „већ показале усуседним земљама, а у многим случајевима и коднас у Русији“. „Формално се у статуту таквихорганизација декларишу позитивни циљеви:подршка развоју демократије и институцијаграђанског друштва, поштовању људскихправа и слобода...“, набраја сенатор. Међутим,

у могим случајевима, како је рекао, њиховаделатност се своди на ширење „необјективнихи исполитизованих информација, као и на

распиривање протестног расположења“.Сигнали о политичкој активности страних НВОили активности која је блиска политичкој долазенам, пре свега, из различитих региона, каже

Косачов. Раније, 3. јула, на отвореном саветова-њу Савета Федерације речено је да су те податкесенатори добијали, између осталог, и одФедералне службе безбедности и Државног јав-ног тужилаштва.

Сами сенатори су у више наврата нагла-шавали да је списак отвореног карактера и да јеформиран уз учешће представника Грађанскекоморе РФ, Министарства спољних послова,Федералне сужбе за финансијски мониторинг,Државне думе и других структура.

Вук у јагњећој кожи

У фондацији „Мек Артур” је вест о став-љању ове организације на патриотску стоп-листу дочекана „са великим жаљењем“. „Ми сморазочарани“, речено је у обраћању председникаовог фонда Џулије Сташ које је достављено„Руској речи“. Фондација још увек очекује кона-чан закључак у коме ће се констатовати да суњихове активности „увек биле усклађене саруским законима“. „Фондација ’Мек Артур’ јепотпуно независна од америчке владе и недобија никаква средства од ње. Ми нисмоукључени у политичке активности нити их по-

државамо“, каже Џулија. Она истиче да се узподршку овог фонда у Русији појавиломноштво независних универзитета . „У областиљудских права наши грантови подржавајунезаштићене руске грађане и грађанске сло-боде читавог руског народа”....

Игор Минтусов, председник Руске асоци-јације политичких консултаната и члан саветадиректора Европске асоцијације политичкихконсултаната, жали се да је избор организацијакоје су стављене на стоп-листу искључиво поли-тичке природе. „Савет Федерације хвата сигналекоје му шаље руководство државе, тј. председ-ник и његова администација“, изјавио је он уразговору за „Руску реч“. Чињеница је да су овестране организације финансирале рад рускихневладиних организација које закон третира каостране агенте, и то је, по мишљењу ИгораМинтусова, могло утицати да се оне нађу на овојлисти...

Минтусов је уверен да је сада одсеченважан канал финансирања руског некомерцијал-ног сектора, а да су фондације са листе добилеетикету на којој пише: „Руски грађани, обрати-те пажњу! Будите опрезни, јер се у вашој бли-зини може налазити вук у јагњећој кожи“...

Ruska reË,15.7.2015. Јекатерина Синељшчикова Podvukla i skratila - Iskra )

11

РУСКА „СТОП-ЛИСТА” СТРАНИХ НВО

8/19/2019 Iskra 1251

12/32

Iskra 1. avgust 2015.

Блиском Истоку, у Азији, добро, и шта још иманово?

Истраживање и покушаји да се саопштиистина, потпуно и искрено, пружају нам осећај даобављамо важан, професионалан и научни посао.Истовремено, пропагандисти Империје се ваљају

од смеха гледајући нас! Ми за њих не представ-љамо никакву опасност. Они односе победу безнапора!

Зашто је то тако? Има ли до детаљасаопштена истина икаквог значаја?

Наравно да има. Са тачке гледиштавиших принципа, има значаја. Етички имазначаја. Морално има значаја. Филозофски имазначаја.

Али са стратешке тачке гледишта, када јенеко у идеолошком рату, нема велики значај!

Истина да, увек, истина је увек важна! Алипоједностављена, лако објашњива истина,представљена снажн о и емотивно!

Када неморал хара светом, када ударанемилосрдно, када милиони невиних умиру,важно је да се покољ заустави, прво иденти-фикујући смртоносну силу, а затим је обузда-вајући. Језик треба да је јак, а емоције извор-не.

У суочавању са смртоносним хордама,поезија, емоцијама набијене песме и патриотскеоде су увек биле ефикасније од дубоких академ-ских студија. Такође и политички романи и фил-

мови, страсни документарци, чак и јасне карика-туре и плакати.

Неко би поставио питање: „Да ли, збогтога што они лажу, и ми треба да лажемо?“ Не!Треба да се  држимо истине свом снагом , алинаша порука треба често да буде сажета на начин да је разумљива милијардама људи, а несамо неколицина изабраних. Ово не значи даквалитет нашег рада треба да трпи.Једноставност је често много теже остваритинего енциклопедијски рад са хиљадама фусноти.Књига Сун Цуа Умеће ратовања је кратка, пам-флет, директно у материју. Као и Комунистички

манифест или Оптужујем!Наши радови о револуцији не треба да

буду обавезно кратки, али треба да буду пред-стављени на начин да га велики број људиразуме. Ја непрестано експериментишем саформом, али никада на уштрб материје. Књигакоја је недавно изашла Откривање лажи Империје има више од осам стотина страна, алисам се потрудио да садржи фасцинантне приче,сведочења људи из свих кајева света, са живо-писним описима и тирана и жртава. Не желимда моје књиге скупљају прашину у универзитет-ским библиотекама. Ја желим да оне покрену

људе. * * *Искрено верујем да нема много времена

за „објективност“ у било којој борби, укључујући

и идеолошке, посебно ако се ради о борби заопстанак човечанства!

Лажима непријатеља треба стати на пут.То су отровне, монструозне лажи! Једног дана,када се разарања зауставе, престане жртвовање

милиона невиних људи, жена и деце, можемо дасе вратимо нашим комплексним филозофскимконцептима са свим детаљима и нијансама.

Али пре коначне победе над империја-лизмом, нихилизмом, фашизмом, „изузетнош-ћу“, себичњаштвом и похлепом, ми треба докраја и ефикасно да користимо наше најмоћ-није оружје, нашу визију бољег света, �