Ispit Krivicno Pravo Opsti Deo

  • View
    47

  • Download
    0

Embed Size (px)

DESCRIPTION

Krivicno pravo, Opsti deo

Transcript

1

1.Pojam krivicnog prava- Krivicno pravo je sistem pravnih propisa kojima se odreduju krivicna dela I krivicne sankcije, kao I uslovi pod kojima se iste primenjuju prema uciniocima tih dela. Krivicno pravo je zakonsko pravo, jer je zasnovano iskljucivo na zakonu. Kao krivicno pravo u objektivnom smislu ono se moze podeliti na opsti I posebni deo. Opsti deo sadrzi odredbe relevantne za sva krivicna dela, a posebni deo predvidja I regulise pojedina krivicna dela. Krivicno pravo u subjektivnom smislu je pravo na kaznjavanje. Ono pripada samo drzavi. Predmet krivicnog prava- Krivicno pravna nauka, za predmet svog proucavanja, ima dva pravna fenomena: krivicno delo I kaznu. Predmet krivicnog prava predstavljaju I instituti saucesnistva, pripremnih radnji, pokusaja, dobrovoljnog odustanka, nuzne odbrane, krajnje nuzde, slozenog I produzenog krivicno delo I drugi. U zizi interesovanja krivicnopravne nauke od proslog veka nalazi se I sam ucinilac dela kao subjekt izvrsenja. Pitanjem krivicne odgovornosti, odnosno uracunljivosti, a time I vinosti kao I njegovim oblicima umisljaju I nehatu, takodje se bavi krivicno pravo kao svojim predmetom.

2.Izvori krivicnog prava- Najvaznije su podele na medjunarodni I nacinoalne, ali postoje I neposredni I posredni, kao I glavni (osnovni)I sporedni (dopunski)izvori. Medjunarodni izvori- medjunarodni ugovori su ratifikovani I objavljeni predstavljaju deo unutrasnjeg pravnog poretka, sto se postize donosenjem, odnosno izmenama I dopunama nacinoalnog krivicnog zakonodavstva, gde se odredjena ponasanja predvide kao krivicne dela I sankcionisu. Nacionalni izvori- Ustav kao najvisi pravni akt sadrzi dve vrste odredaba od znacaja za krivicno pravo. Prve su one koje krivicnopravne principe podizu na rang ustavnopravnih principa(nacela zakonitosti, legaliteta idruge). Druge su one odredbe koje predstavljaju osnov propisivanja odredjenih krivicnih dela. Krivicni zakon je autoritativan pravni akt donet od najviseg predstavnickog tela u zemlji, kojim se regulise odredjena oblast krivicnog prava, a koji je donet kao jedna zakonska celina. Za razliku od krivicnih zakona, krivicni zakonik je kodifikovani skup krivicnopravnih propisa (krivicnih zakona)koji obuhvata celu materiju krivicnog prava. Podzakonski propisi- imaju nizi rang od zakona I zbog toga oni ne mogu propisivati krivicna dela, niti institute opsteg dela krivicnog prava. Oni ne mogu biti dounski izvori kod tzv.blanketnih krivicnih dela kada krivicni zakon upucuje na njih. Sudska praksa- Ona ima veliki znacaj za krivicno pravo. Bez obzira na veliku preciznost krivicnopravnih normi, krivicni zakon ne moze u toj meri biti savrsen da sudskoj praksi ne ostavlja odredjeni prostor koji se krece u granicama tumacenja, ali koji donekle znaci I stvaranje prava. Teorija krivicnog prava- Uticaj nauke- teorije krivicnog prava je daleko veci prilikom stvaranja krivicnog zakona, ali I prilikom pravilnog tumacenja njegove primene. Iako ne predstavlja neposredni izvor krivicnog prava, uticaj nauke krivicnog prava na krivicno pravo je pozeljan, I to kako na nivou stvaranja krivicnog zakona I njegovih izmena I dopuna, tako I prilikom njegove primene.

3.Tumacenje u krivicnom pravu-Tumacenje predstavlja odredjivanje preciznog, tacnog I pravog smisla krivicnopravne odredbe na konkretan slucaj. Autenticno tumacenje koje daje organ koji je tvorac zakona(kod nas republicka skupstina). Sudsko tumacenje daju sudovi, resavajuci konkretne slucajeve u vidu obrazlozenja svojih odluka. Doktrinarno(naucno) tumacenje daje krivicnopravna teorija-nauka krivicnog prava. Jezicko(ili gramaticko)tumacenje je najjednostvniji metod tumacenja od koga se uvek polazi. Sistemsko tumacenje polazi od mesta zakonske norme koju ona ima u pravnom sistemu. Logicko tumacenje koristi pravila logike kao nauke o pravilnom misljenju. Komparativno(uporedno) tumacenje nema neki veci znacaj I moze posluziti samo kao dopunski metod I orjentacija uz druge metode tumacenja. Istorijsko tumacenje polazi od toga kako je zakon nastao I dolazi do onoga sta je zakonodavac normom hteo da postigne, ili sta je ona objektivno znacila u vremenu kada je nastala.

4.Analogija u krivicnom pravu- nalogija u savremenim krivicnopravnim sistemima ima dva domena primena: kao nacin stvaranja prva I kao metod tumacenja zakona. Stvaranje prava putem analogije vezano je za pitanje pravnih praznina. Primenjena u ovom obliku analogija znaci stvaranje opisa novih krivicnih dela na osnovu slicnosti sa onim inkriminacijama koje su vec opisane kao takve u zakonu. Kada je rec o tumacenju putem analogije sasvim je druga situacija. Ovo tumacenje u sustini predstavlja jednu vrstu logickog tumacenja. Ovde se radi o zakljucivanju koje polazi od slicnog ka slicnom, za razliku od vec iznetog zakljucivanja od posebnog ka opstem ili opsteg ka posebnom. Bez obzora sto tumacenje putem anologije u krivicnom pravu nije pozeljno, ono je u nekim slucajevima .neophodno. Cak postoje slucajevi kada zakon izricito upucuje na ovaj nacin tumacenja.5.Vremensko vazenje krivicnog zakona- Krivicni zakon kao I drugi zakoni stupa na snagu onog dana kada je u samom zakonu propisano, a to je najcesce osmog dana po njegovom objavljivanju. U vezi sa stupanjem na snagu novog krivicnog zakona jedno od vaznih pitanja jeste koji ce se zakon primeniti ako je krivcno delo ucinjeno u vreme vazenja starog zakona, a u vreme sudjenja vazi novi. Vazi pravilo da se za svako krivicno delo sudi po zakonu koji je vazio u vreme njegovog izvrsenja, jer je taj zakon prekrsen I tim je zakonom propisano kako ce se kazniti onaj koji to delo ucini. Ovo je u skladu I sa poznatim pravilom da retroaktivna primena zakona nije dozvoljena. Rec je o primeni zakona koji je blazi za ucinioca, cime se odstupa od principa retroaktivnosti.

6. Prostorno vazenje krivicnog zakona- Pravila u prostornom vazenju krivicnog zakona resava pitanje ciji ce zakon u konkretnom slucaju biti primenjen da li zakon jedne ili druge drzave. U krivicnom pravu izgradjena su I prihvacena cetiri principa koja resavaju pitanje prostornog vazenja krivicnog zakona: teritorijalni, personalni, realni I univerzalni. Prema teritorijalnom principu krivicni zakoni se primenjuju na svakog ko ucini krivicno delo na teritoriji drzave gde taj krivicni zakon vazi. Prema personalnom principu vazi srpski Krivicni zakon vazi za drzavljane Srbije I kad u inostranstvu ucine bilo koje krivicno delo. Ovde se radi o tzv. aktivnom personalnom principu. Prema realnom principu krivicni zakon jedne drzave primenjuje se na svakog ko ucini krivicno delo na stetu te drzave ili njenih gradjana ili njihove imovine. Kod nas postoje dve vrste realnog principa I to primarni I supsidijarni realni princip. Primarni realni princip predvidja da nase krivicno zakonodavstvo vazi za svakog naseg drzavljanina I stranca ko u inostranstvu ucini neko krivicno delo protiv ustavnog uredjena I bezbednosti Republike Srbije ili ucini krivicno delo falsifikovanje novca, ako se falsifikovanje odnosi na domaci novac. Supsidijarni realni princip odredjuje da nas krivicni zakon vazi I za strance koji u inostranstvu ucine prema nasoj zemlji ili nasem drzavljaninu bilo koje krivicno delo. Univerzalni princip predvidja vazenje naseg krivicnog zakona I za stranca koji prema stranoj drzavi ili prema strancu ucini u inostranstvu krivicno delo za koje se prema nasem zakonu moze izreci zatvor u trajanju od 5 godina ili teza kazna.7.Odnos krivicnog I ustavnog prava- Medjusobnu vezu ove dve grane prava karakterise, pre svega to sto I krivicno pravo kao I druge grane prava, mora da polaze od odredjenih ustavnih nacela. Ustav kao najvisi pravni akt, pored ostalih drzavnih oblasti uredjuje principe ustavnosti I zakonitosti, osnove organizacije I nacela rada sudova I tuzilastva I obavljanje drugih javih funkcija. Krivicno pravo uzvraca ustavnom pravu tako sto pruza krivicnopravnu zastitu I samom ustavnom uredjenju koje je ustavom utvrdjeno. Istaknute cinjenice da ustavno I krivicno pravo tretiraju jednu te istu materiju I da se u regulisanju iste donekle dopunjuju I preplicu, nije nikakvo stetno I nepotrebno dupliranje, niti tu ima sukoba I konfrontiranja stavova I interesa dve naucne discipline. 8. Odnos krivicnog I medjunarodnog prava- U savremenim uslovima fukcionisanja I saradnje drzava I medjunarodne zajednice I njihove povezanosti I uzajamnosti skoro da je nezamisliva izolacija I zatvaranje jednog nacionalnog krivicnog prava I njegovo uspesno funkcionisanje. Koncept o zastiti ljudskih prava, nacionalnih, etnickih ili verskih grupa, civilnog stanovnistva u oruzanim sukobima, borba protiv terorizma, trgovina ljudima, primernoj proceduri I slicno, jesu dostignuca I koncepti savremene civilizacije I opste prihvacene vrednosti od velikog broja zemalja. Isprepletanost domaceg krivicnog prava sa medjunarodnim krivicnim pravom I sranim krivicnim pravima je nuznost. 9.Odnos krivicnog I gradjanskog prava- Krivicno I gradjansko pravo imaju dosta dodirnih tacaka. Najteznja veza medju njima se uspostavlja preko svih vrsta imovinskih krivicnih dela, kod kojih je objekat zastite privatna I drzavna imovina, a ona predstavlja osnov regulisanja gradjanskog (civilnog) prava. Ove dve grane povezane su preko athezionog postupka, koji se kao sastavni krivicnom postpku, vodi povodom naknade materijalne I nematerijalne stete, koje je prourokovano izvrsenjem krivicnog dela. Krivicno I gradjansko pravo imaju I druge zajednicke ili slicne pravne institute kao sto su deliktna radnj, posledica, uzrocni odnos I primena sankcije. 10. Odnos krivicnog I upravnog prava- Izmedju krivicnog I upravnog prava postoje velike slicnosti I u pogledu materijalnopravnih I u pogledu procesnopravnih odredbi. I jedna I druga nauka su javnopravnog karaktera I u jednom delu imaju istu ulogu I zadatak, a to je borba protiv kriminaliteta. Drugim recima, odnos izmedju ovih grana prava zavisi od odnosa koji postoje izmedju krivicnih dela I prekrsaja, m