1

1.Pojam krivicnog prava- Krivicno pravo je sistem pravnih propisa kojima se odreduju krivicna dela I krivicne sankcije, kao I uslovi pod kojima se iste primenjuju prema uciniocima tih dela. Krivicno pravo je zakonsko pravo, jer je zasnovano iskljucivo na zakonu. Kao krivicno pravo u objektivnom smislu ono se moze podeliti na opsti I posebni deo. Opsti deo sadrzi odredbe relevantne za sva krivicna dela, a posebni deo predvidja I regulise pojedina krivicna dela. Krivicno pravo u subjektivnom smislu je pravo na kaznjavanje. Ono pripada samo drzavi. Predmet krivicnog prava- Krivicno pravna nauka, za predmet svog proucavanja, ima dva pravna fenomena: krivicno delo I kaznu. Predmet krivicnog prava predstavljaju I instituti saucesnistva, pripremnih radnji, pokusaja, dobrovoljnog odustanka, nuzne odbrane, krajnje nuzde, slozenog I produzenog krivicno delo I drugi. U zizi interesovanja krivicnopravne nauke od proslog veka nalazi se I sam ucinilac dela kao subjekt izvrsenja. Pitanjem krivicne odgovornosti, odnosno uracunljivosti, a time I vinosti kao I njegovim oblicima umisljaju I nehatu, takodje se bavi krivicno pravo kao svojim predmetom.

2.Izvori krivicnog prava- Najvaznije su podele na medjunarodni I nacinoalne, ali postoje I neposredni I posredni, kao I glavni (osnovni)I sporedni (dopunski)izvori. Medjunarodni izvori- medjunarodni ugovori su ratifikovani I objavljeni predstavljaju deo unutrasnjeg pravnog poretka, sto se postize donosenjem, odnosno izmenama I dopunama nacinoalnog krivicnog zakonodavstva, gde se odredjena ponasanja predvide kao krivicne dela I sankcionisu. Nacionalni izvori- Ustav kao najvisi pravni akt sadrzi dve vrste odredaba od znacaja za krivicno pravo. Prve su one koje krivicnopravne principe podizu na rang ustavnopravnih principa(nacela zakonitosti, legaliteta idruge). Druge su one odredbe koje predstavljaju osnov propisivanja odredjenih krivicnih dela. Krivicni zakon je autoritativan pravni akt donet od najviseg predstavnickog tela u zemlji, kojim se regulise odredjena oblast krivicnog prava, a koji je donet kao jedna zakonska celina. Za razliku od krivicnih zakona, krivicni zakonik je kodifikovani skup krivicnopravnih propisa (krivicnih zakona)koji obuhvata celu materiju krivicnog prava. Podzakonski propisi- imaju nizi rang od zakona I zbog toga oni ne mogu propisivati krivicna dela, niti institute opsteg dela krivicnog prava. Oni ne mogu biti dounski izvori kod tzv.blanketnih krivicnih dela kada krivicni zakon upucuje na njih. Sudska praksa- Ona ima veliki znacaj za krivicno pravo. Bez obzira na veliku preciznost krivicnopravnih normi, krivicni zakon ne moze u toj meri biti savrsen da sudskoj praksi ne ostavlja odredjeni prostor koji se krece u granicama tumacenja, ali koji donekle znaci I stvaranje prava. Teorija krivicnog prava- Uticaj nauke- teorije krivicnog prava je daleko veci prilikom stvaranja krivicnog zakona, ali I prilikom pravilnog tumacenja njegove primene. Iako ne predstavlja neposredni izvor krivicnog prava, uticaj nauke krivicnog prava na krivicno pravo je pozeljan, I to kako na nivou stvaranja krivicnog zakona I njegovih izmena I dopuna, tako I prilikom njegove primene.

3.Tumacenje u krivicnom pravu-Tumacenje predstavlja odredjivanje preciznog, tacnog I pravog smisla krivicnopravne odredbe na konkretan slucaj. Autenticno tumacenje koje daje organ koji je tvorac zakona(kod nas republicka skupstina). Sudsko tumacenje daju sudovi, resavajuci konkretne slucajeve u vidu obrazlozenja svojih odluka. Doktrinarno(naucno) tumacenje daje krivicnopravna teorija-nauka krivicnog prava. Jezicko(ili gramaticko)tumacenje je najjednostvniji metod tumacenja od koga se uvek polazi. Sistemsko tumacenje polazi od mesta zakonske norme koju ona ima u pravnom sistemu. Logicko tumacenje koristi pravila logike kao nauke o pravilnom misljenju. Komparativno(uporedno) tumacenje nema neki veci znacaj I moze posluziti samo kao dopunski metod I orjentacija uz druge metode tumacenja. Istorijsko tumacenje polazi od toga kako je zakon nastao I dolazi do onoga sta je zakonodavac normom hteo da postigne, ili sta je ona objektivno znacila u vremenu kada je nastala.

4.Analogija u krivicnom pravu- nalogija u savremenim krivicnopravnim sistemima ima dva domena primena: kao nacin stvaranja prva I kao metod tumacenja zakona. Stvaranje prava putem analogije vezano je za pitanje pravnih praznina. Primenjena u ovom obliku analogija znaci stvaranje opisa novih krivicnih dela na osnovu slicnosti sa onim inkriminacijama koje su vec opisane kao takve u zakonu. Kada je rec o tumacenju putem analogije sasvim je druga situacija. Ovo tumacenje u sustini predstavlja jednu vrstu logickog tumacenja. Ovde se radi o zakljucivanju koje polazi od slicnog ka slicnom, za razliku od vec iznetog zakljucivanja od posebnog ka opstem ili opsteg ka posebnom. Bez obzora sto tumacenje putem anologije u krivicnom pravu nije pozeljno, ono je u nekim slucajevima .neophodno. Cak postoje slucajevi kada zakon izricito upucuje na ovaj nacin tumacenja.5.Vremensko vazenje krivicnog zakona- Krivicni zakon kao I drugi zakoni stupa na snagu onog dana kada je u samom zakonu propisano, a to je najcesce osmog dana po njegovom objavljivanju. U vezi sa stupanjem na snagu novog krivicnog zakona jedno od vaznih pitanja jeste koji ce se zakon primeniti ako je krivcno delo ucinjeno u vreme vazenja starog zakona, a u vreme sudjenja vazi novi. Vazi pravilo da se za svako krivicno delo sudi po zakonu koji je vazio u vreme njegovog izvrsenja, jer je taj zakon prekrsen I tim je zakonom propisano kako ce se kazniti onaj koji to delo ucini. Ovo je u skladu I sa poznatim pravilom da retroaktivna primena zakona nije dozvoljena. Rec je o primeni zakona koji je blazi za ucinioca, cime se odstupa od principa retroaktivnosti.

6. Prostorno vazenje krivicnog zakona- Pravila u prostornom vazenju krivicnog zakona resava pitanje ciji ce zakon u konkretnom slucaju biti primenjen da li zakon jedne ili druge drzave. U krivicnom pravu izgradjena su I prihvacena cetiri principa koja resavaju pitanje prostornog vazenja krivicnog zakona: teritorijalni, personalni, realni I univerzalni. Prema teritorijalnom principu krivicni zakoni se primenjuju na svakog ko ucini krivicno delo na teritoriji drzave gde taj krivicni zakon vazi. Prema personalnom principu vazi srpski Krivicni zakon vazi za drzavljane Srbije I kad u inostranstvu ucine bilo koje krivicno delo. Ovde se radi o tzv. aktivnom personalnom principu. Prema realnom principu krivicni zakon jedne drzave primenjuje se na svakog ko ucini krivicno delo na stetu te drzave ili njenih gradjana ili njihove imovine. Kod nas postoje dve vrste realnog principa I to primarni I supsidijarni realni princip. Primarni realni princip predvidja da nase krivicno zakonodavstvo vazi za svakog naseg drzavljanina I stranca ko u inostranstvu ucini neko krivicno delo protiv ustavnog uredjena I bezbednosti Republike Srbije ili ucini krivicno delo falsifikovanje novca, ako se falsifikovanje odnosi na domaci novac. Supsidijarni realni princip odredjuje da nas krivicni zakon vazi I za strance koji u inostranstvu ucine prema nasoj zemlji ili nasem drzavljaninu bilo koje krivicno delo. Univerzalni princip predvidja vazenje naseg krivicnog zakona I za stranca koji prema stranoj drzavi ili prema strancu ucini u inostranstvu krivicno delo za koje se prema nasem zakonu moze izreci zatvor u trajanju od 5 godina ili teza kazna.7.Odnos krivicnog I ustavnog prava- Medjusobnu vezu ove dve grane prava karakterise, pre svega to sto I krivicno pravo kao I druge grane prava, mora da polaze od odredjenih ustavnih nacela. Ustav kao najvisi pravni akt, pored ostalih drzavnih oblasti uredjuje principe ustavnosti I zakonitosti, osnove organizacije I nacela rada sudova I tuzilastva I obavljanje drugih javih funkcija. Krivicno pravo uzvraca ustavnom pravu tako sto pruza krivicnopravnu zastitu I samom ustavnom uredjenju koje je ustavom utvrdjeno. Istaknute cinjenice da ustavno I krivicno pravo tretiraju jednu te istu materiju I da se u regulisanju iste donekle dopunjuju I preplicu, nije nikakvo stetno I nepotrebno dupliranje, niti tu ima sukoba I konfrontiranja stavova I interesa dve naucne discipline. 8. Odnos krivicnog I medjunarodnog prava- U savremenim uslovima fukcionisanja I saradnje drzava I medjunarodne zajednice I njihove povezanosti I uzajamnosti skoro da je nezamisliva izolacija I zatvaranje jednog nacionalnog krivicnog prava I njegovo uspesno funkcionisanje. Koncept o zastiti ljudskih prava, nacionalnih, etnickih ili verskih grupa, civilnog stanovnistva u oruzanim sukobima, borba protiv terorizma, trgovina ljudima, primernoj proceduri I slicno, jesu dostignuca I koncepti savremene civilizacije I opste prihvacene vrednosti od velikog broja zemalja. Isprepletanost domaceg krivicnog prava sa medjunarodnim krivicnim pravom I sranim krivicnim pravima je nuznost. 9.Odnos krivicnog I gradjanskog prava- Krivicno I gradjansko pravo imaju dosta dodirnih tacaka. Najteznja veza medju njima se uspostavlja preko svih vrsta imovinskih krivicnih dela, kod kojih je objekat zastite privatna I drzavna imovina, a ona predstavlja osnov regulisanja gradjanskog (civilnog) prava. Ove dve grane povezane su preko athezionog postupka, koji se kao sastavni krivicnom postpku, vodi povodom naknade materijalne I nematerijalne stete, koje je prourokovano izvrsenjem krivicnog dela. Krivicno I gradjansko pravo imaju I druge zajednicke ili slicne pravne institute kao sto su deliktna radnj, posledica, uzrocni odnos I primena sankcije. 10. Odnos krivicnog I upravnog prava- Izmedju krivicnog I upravnog prava postoje velike slicnosti I u pogledu materijalnopravnih I u pogledu procesnopravnih odredbi. I jedna I druga nauka su javnopravnog karaktera I u jednom delu imaju istu ulogu I zadatak, a to je borba protiv kriminaliteta. Drugim recima, odnos izmedju ovih grana prava zavisi od odnosa koji postoje izmedju krivicnih dela I prekrsaja, mada se mora istaci da upravno pravo samo u jednom svom delu tretira prekrsaje, dok se u ostala dva dela bavi upravnim postupkom u celini I upravnim sporom. Zloupotrebe I moguce nezakonitosti u fukcionisanju upravnog aparata sankcionisu se krivicnim delima kao sto su: zloupotreba sluzbenog polozaja ili ovlascenja, nesvestan rad u sluzbi, protivzakonite naplate I isplate, odavanje sluzbene tajne I sl. To su krivicna dela koja stite upravni aparat od nedozvoljenih radnji samih sluzbenih lica u tom aparatu.11.Odnos krivicnog I porodicnog prava- Sve su brojnije relacije koje se uspostavljaju izmedju krivicnog I porodicnog prava. Svestan znacaja porodice u drustvu, kao I to da je ona preduslov za stabilnost ne samo potomstva, vec I buducnosti drzave, drustva I covecanstva, krivicni zakonodavac je predvideo niz mera na zastiti institucija braka I porodice od nistavosti manljive I devijantne bracne zajednice, pa do krivicnog gonjenja onih koji su te nezakonitosti izazvali. Najnovije mere zakonodavaca propisivanjem novog krivicnog dela nasilja u porodici I krivicnih sankcija za isto-kazne I mere bezbednosti, kao I obezbedjenje njigovog sprovodjenja, jasno ukazuje na nameru krivicnog zakonodavstva da nastavi I prosiri zastitu bracnih I porodicnih odnosa. Najnovijim izmenama Krivicnog zakonika predvidjen je veliki broj krivicnih dela o zastiti maloletnika I porodicnih odnosa I to u glavi protiv braka I porodice I protiv polne slobode, a povecane su I kazne za mnoga od vec postojecih krivicnih dela.12. Odnos nauke krivicnog prava sa drugim naukama krivicnog prava (pravnim, vanpravnim) a) Odnos sa krivicnim procesnim pravom Krivicnoprocesno pravo uredjuje formu I nacin postupanja nadleznih organa, koji postupak mora predhoditi osudi ucinioca za krivicno delo. Prema tome, predmet krivicnoprocesnog prava jeste forma u kojoj se ozivotvoruje krivicnopravni zahtev normiran u materijalnom pravu. Takav medjusobni odnos ovih disciplina uticao je da se u teoriji krivicno pravo naziva materijalnim, a krivicno procesno pravo formalnim pravom, sto naravno nije sasvim tacno jer I jedna I druga grana imaju I svoju formu I materiju. Na bliskost ovih grana prava ukazuju pojedini instituti za koje je I danas u teoriji sporno kojoj naucnoj disciplini pripadaju, materijalnom krivicnom pravu ili krivicnom postupku (zastarelost, amnestija, pomilovanje I sl.); b) Odnos sa drugim krivicnim naukama: 1) Odnos sa kriminologijom- I krivicnom pravu I kriminologiji je cilj suzbijanja kriminaliteta. Kriminologija to cini tako sto se bavi etiologijom (uzrocima) I fenomenologijom (pojavnim oblicima) kriminaliteta. Kriminologija pruza krivicnom pravu saznanja do kojih ova nauka samostalno ne bi mogla da dodje sopstvenim istrazivanjem, posebno ne u obimu I meri u kojoj to cini kriminologija. 2)Penologija se bavi izucavanjem procesa izvrsenja krivicnih sankcija. S obzirom da je izvrsenje krivicnih sankcija uglavnom regulisano odgovarajucim zakonom o krivicnim sankcijama a znatan deo predstavlja predmet regulisanja raznih podzakonskih I drugih propisa I odluka, penologija ima kako pravne tako I vanpravne aspekte. 3)Predmet kriminalistike jeste otkrivanje krivicnih dela I njihovih ucinioca, zbog cega je ona bliza nauci krivicnog procesnog prava, nego nauci krivicnog prava. U meri uspesnosti izvrsenja ovih zadataka kriminalistika daje svoj doprinos krivicnom pravu, ciji je osnovni zadatak sprecavanje kriminalnog ponasanja. 4) Kriminalna politika politika suzbijanja kriminaliteta se bavi izucavanjem svih oblika drustvene reakcije na kriminalitet. Kriminalna politika kao prakticna delatnost jeste racionalna I organizovana delatnost usmerena na suzbijanje kriminaliteta. Za razliku od krivicnog prava, kriminalna politika se nije sasvim jasno izdiferencirala kao prakticna delatnost I kao naucna disciplinam ona je I jedno I drugo.13.Pojam medjunarodnog krivicnog prava Medjunarodno krivicno pravo je ona grana medjunarodnog prava koja obuhvata pravila I propise sadrzanih u aktima medjunarodne zajednice (uglavnom u konvencijama) I ugovorima (bilateralnim I multiliteralnim) zakljucenim izmedju pojedinih drzava kojima se odredjuju medjunarodna krivicna dela I sankcije kao I skup propisa kojima se predvidjaju uslovi o pruzanju medjunarodne pravne pomoci u pogledu primene sankcija u ciniocima krivicnih dela. Ovako odredjeni pojam medjunarodnog krivicnog prava ukazuje da I ova grana prava sadrzi odredbe materijalnopravnog I procesno pravnog karaktera. Za razliku od domaceg krivicnog prava, koje odvojeno regulise materijalno od procesnog prava, medjunarodno krivicno pravo sadrzi I jedne I druge odredbe zajedno. 14. Nastanak I razvoj medjunarodnog krivicnog prava Nastanak medjunarodnog krivicnog prava, pa I nastanak medjunarodnog prava uopste vezan je za pojavu medjunarodnog ratnog prava. Medjunarodno ratno pravo nastalo je kao potreba regulisanja pravila ratovanja I mirnog resavanja sukoba zaracenih strana- drzava. Pojava medjunarodnog ratnog prava znacila je krupan korak ka humanizaciji rata I njegovom postepenom kontrolisanju. Prvi akti koji su sadrzali pocetnu ideju u regulisanju pravila ratovanja pojavili su se za vreme Francuske revolucije. Ova ideja ostala je na nacionalnom planu sve do 1864. Najveci uspeh u regulisanju ratnog stanja I stvaranju pravila ratnog prava radi zastite ranjenika, zarobljenika I civilnog stanovnistva predstavljaju Haske konvencije od 1899 I 1907 godine. Upravo ta ratna pravila utvrdjivanja I pre konferencije u Hagu, znatno zaokruzena u celovit sistem na ovim sastancima I kasnije stalno dopunjavana I usaglasavana novim propisima, predstavljala su osnov za propisivanje medjunarodnih krivicnih dela. Upravo poucene ovim primerom, saveznicke sile su jos tokom Drugog svetskog rata, a narocito pri kraju istog, donekle akte medjunarodnog karaktera na osnovu kojih su formirale medjunarodne vojne krivicne sudove u Nemackoj I Japanu.15. Medjunarodna krivicna dela Medjunarodne zlocine Statut je odredio I definisao zlocine protiv mira, ratne zlocine I zlocine protiv covecnosti. a)Zlocin protiv mira ssastoji se u planiranju, pripremanju, zapocinjanju ili vodjenju napadackog rata ili rata kojim se krse medjunarodni ugovori, sporazumi ili garancije ili u ucestvovanju u nekom zajednickom planu ili zaveri za izvrsenje ma kog od gore navedenih dela; b) Ratni zlocini predstavljaju teze povrede ratnih zakona I obicaja kao sto su: ubijanje, zlostavljanje, odvodjenje na prinudni rad civilnog stanovnistva okupirane teritorije, ubijanje ili zlostavljanje ratnih zarobljenika, ubijanje talaca, pljackanje javne ili privatne imovine, namerno razaranje gradova ili sela, ili pustosenje koje nije opravdano vojnim potrebama. c) Zlocini protiv covecnosti sastoje se u ubijanju, istrebljenju, porobljavanju, deportaciji ili cinjenju drugih necovecnih dela prema civilnom stanovnistvu pre ili za vreme trajanja rata ili u proganjanju na politickoj, rasnoj, nacionalnoj ili verskoj osnovi. Za ove zlocine Medjunarodni vojni sud u Nirnbergu, a kasnije I u Tokiu prvi put u istoriji covecanstva osudio je ratne zlocince, izrekao im krivicne sankcije koje su izvrsene. Smatra se da se ovim cinom rodilo medjunarodno krivicno pravo. 16. Krivicna odgovornost u medjunarodnom krivicnom pravu Danas je usvojeno shvatanje, u zakonodavstvu evropskih zemalja I zakonodavstvu koje je radjeno po njegovom uticaju, da je krivicna odgovornost osnov kaznjivosti I da njene elemente cine svesti volje- dakle princip subjektivne odgovornosti. Ovako odredjena odgovornost u medjunarodnom krivicnom pravu, zbog niza specificnosti nije se mog.o u potpunosti, posebno ne u pocetnom periodu resavati u praksi. Tako je pitanje krivicne odgovornosti I kaznjavanja za ratne I druge medjunarodne zlocine ostalo mrtvo slovo na papiru sve do Drugog svetskog rata- do sudjenja pred Medjunarodnim vojnim sudom u Nirbergu. Ovaj sud je 1. oktobra 1946 doneo Nirbersku presudu u kojoj su prvi put oglaseni krivicno odgovornim I osudjeni za ratne zlocine visoki drzavni I vojni rukovodioci Treceg Rajha. Ovom presudom osudjeno je na smrt 12 lica na celu sa Geringom, 7 je osudjeno na dozivotni zatvor na celu sa Hesom, dok su 3 optuzena krivicne odgovornosti. Tako je prvi put u istoriji covecanstva uspostavljena I realizovana krivicna odgovornost u medjunarodnom krivicnom pravu. 17. Komandna odgovornost u medjunarodnom krivicnom pravu , 1945. , , . , , , , . , : ) , ) (, ) , ) .18. Medjunarodni AD HOC tribunal - () 827 . ad hoc , . . , , , ad hoc . , , .19. Stalni medjunarodni krivicni sud - . , , . , . : , , , , .

, .20. Nacelo postupka stalnog suda - ) nullum crimen nulla poena sine lege. , , , , , , ; ) nulla poena sine lege, . ( ); ) (retionae personae). ; ) ne bis in idem . ; ) 18 . 18 ; ) () . , . ) , .; ) , , , .21. Pojam krivicnog dela - , . , , . , : 1) , 2) , 3) 4) ; Elementi krivicnog dela - . . . , , . . , , . , . , .22. Bice krivicnog dela - . , , . , . , , . , . () (). : , , , , , . , , , . 23.Radnja krivicnog dela - . . . , . , . , () . . , . : ) ) . : . . , , , . : ) , ) , ) ) . , . . .24. Posledica krivicnog dela - . , . , . . , . . , , . , . , , . , .25. Uzrocnost - , , , , . . : , , .. . ( sine qua non) . , .26. Mesto izvrsenja krivicnog dela - ) . . , . , , . . , , , . . . : , . , , . , , . , , .

27. Vreme izvrsenja krivicnog dela - ) . , . , : , . , , , . , , . .28. Subjekt krivicnog dela - , , . . , : , , , . , . . , . , , , . ( 14 ) . , , . ( , , , .). . 29. Objekt krivicnog dela- , . . . . , . ( , , ). . . , , .30. Protivpravnost krivicnog dela i njegova odredjenost u zakonu - ) , . ( ), . . , , . . ) . , , . , , . , .31. Osnovi koji iskljucuju postojanje krivicnog dela- opste napomene - , . , . , ( ) , , , , . ( ) . . : , , . , . : 1) , 2) , 3) , 4) , 5) , 6) 7) .32. Delo malog znacaja- . . : ) , ) ) . ( ). . , .33. Nuzna odbrana - , . , . , . : . , , , :1) ( ). . . , , . . . 2) , , . . . . , . , , , . , , , , . 3) . . : , ( ) ( ).34. Krajnja nuzda - , . , : . . , . , , . (. ) , . . , . , . . , , . , , ( ), ( , ).35. Sila i pretnja - , . . , . . , . . . , , , ( , , ). , . , , .36. Neuracunljivost - , . , , , , . , , . , .

. , .37. Stvarna zabluda - (eror) . , . : . , . , , . , . . , , . . . , . , , . (error in objekto) , . (error in persona) . (aberatio ictus) , . 38. Pravna zabluda - , . . . , . , . , . , . .39. Stadijumi izvrsenja krivicnog dela (donosenje odluke za izvrsenje krivicnog dela i pripremanje krivicnog dela) - Donosenje odluke za izvrsenje krivicnog dela- . , . . , , . Pripremanje krivicnog dela - , , . , . . , , . , , , . 40. Pokusaj krivicnog dela - . , . , . . , , . . . , . . . , . , , . , ( ), .

41. Dobrovoljni odustanak od izvrsenja krivicnog dela - . , . ( , , , .). . , . , ( , ), , , . . . , , ( ) . 42. Pojam i vrste sticaja krivicnih dela - . ( ) . ( ) ( ) . : . : , . 43. Prividni odealni sticaj krivicnih dela - , . , , , . ) , , , . ) , , , . ) , , , (lex consumes derogat legi consumptae). . ) , , , , . , , , , . 44. Privredni realni sticaj krivicnih dela - , . . , , . , : 1) , 2) 3) . , . , . , .45. Slozeno krivicno delo- , . . , , , , . , , , , , . . . , , , , , , , . , .46. Kolektivno krivicno delo - , , , , () . : , . (, , , .). , : . , . . . 47. Produzeno krivicno delo- , . () () . ( ). , , . 48.Pojam i oblici saucesnistva- , . , . ( ) . , . . .49.Izvrsilastvo i saizvrsilastvo- . , . , . , , . , ( ). . , . . : . -. , . , , . . () . , . () . , , . . , , . , , .50.Podstrekivanje- , . . , . . , . . , . . 51.Pomaganje- . . , , , . , . () ( ) . , , , , , , . , , , . , . , . , . , , ( ) , . 52.Granice odgovornosti i kaznjivosti saucenika- . , . , , . , . , . . , ( ) , , . ( ). () , , . ( ) , . 53.Pojam krivicne odgovornosti i krivice- . , . , - . , , ( ) . , : , , . 54.Pojam uracunljivosti i neuracunljivosti- . , . , -. , . , : ) , ) ) -.) , : , . ) ( ) . ) - , , . .55.Bitno smanjena uracunljivost- , , , , . , , , , . , .56.Actiones liberae in causa (skrivljena neuracunljivost)- . , , , , , . , . , , ( ) .57.Pojam i oblici vinosti (krivice)- . , , . , . , , . , . . , , . , , . 58.Umisljaj- (dolus) . , . : . . , , , , , . (dolus directus) . (dolus eventualis). , . , : ) ( ) ( ), ) ( ) ( ), ) ( ) ( ), ) ( ) ( , ).

59.Nehat- (culpa) , . , . , . : . , . . . , . , , . . . , ( , , ).60.Odgovornost za krivicna dela kvalifikovana tezom posledicom- , . . , , . ( ) ( , ). , . . . . , , , , , , , .61.Odgovornost za krivicna dela ucinjena putem stampe i drugih sredstava javnog informisanja- . . , , , , , , . . , . , , , , , , .62.Krivicna odgovornost pravnog lica- . , , , . , , . , . , : , nula poena sine cupula, . - . 63.Pojam i vrste krivicnih sankcija- . , . .

ante delictum . Vrste krivicnih sankcija- : , , . . . . , . , .

, . .64.Pojam i vrste kazni- . . , . . . , (. ) - . , , . . , . , . . . .65.Kazna zatvora- . . , . , . . , . , , , , . , , .

66.Uslovni otpust- . . , , , (1/3) . (). . , . , 6 , , . . . , , . .

67.Novcana kazna- . . : 1) , 2) () . , . . . , . , . , , , . , , , . 68.Rad u javnom interesu- . . . , . , , . . . .

69.Oduzimanje vozacke dozvole- , . , . . . . , . . , .70.Odmeravanje kazne- , . , , , , . , . , . . , . , ( ). 71.Olaksavajuce i otezavajuce okolnosti- , . . , , . . ( ). . , , ( ) , , ( ), ( , , , ).

72.Povrat- . . . . . . ( ) ( ) . . . . .73.Ublazavanje kazne- . , , . . , . , . , , . . , , , .74.Oslobodjenje od kazne- . , . , , . . . , , .

75.Poravnanje ucinioca i ostecenog i stvarno kajanje- . . . ( ) . . Stvarno kajanje- . , , . . , , . .76.Odmeravanje kazne za krivicna dela ucinjena u sticaju- ( ) ( ) . . , . , . , , . . , , . 77.Odmeravanje kazne osudjenom licu- . , . , , . , . . , . . . .

78.Uracunavanje pritvora i ranije kazne- , , , , , . . , , . , , , , . , ( ) , , - . 79.Pojam I vrste mera upozorenja- . XX , . , . , , , , . . ( ) ( ) ( ) . . : 1) ; 2) 3) , , . 80.Uslovna osuda- . - . . . , , . . . . . . . () . , , .81.Opozivanje uslovne osude- . , . , . , , . . . , , .82.Uslovna osuda sa zastitnim nadzorom- . , . , , , . , , . , . . . . 83.Sudska opomena- . . , , . - . - , , . . , . . . . , , . 84.Pojam i vrste mera bezbednosti- , . , . . . , . . : ; ; ; ; , ; ; ; ; ; ; .

85.Obavezno psihijatrijsko lecenje I cuvanje u zdrastvenoj ustanovi- , . : , . . . , , . , . , , . 86.Obavezno psihijatrijsko lecenje na slobodi- , . , , . , , . , .87.Obavezno lecenje narkomana- , . , , . . . . , , , , .88.Obavezno lecenje alhoholicara- . , . , , . , , . , , .89.Zabrana vrsenja poziva, delatnosti i duznosti- , . , . . , . , , , . . . , . 90.Zabrana upravljanja motornim vozilom- . . , . , . , , , , . . . , .91.Oduzimanje predmeta- , . . , , . . , , ( , ). 92.Proterivanje stranca iz zemlje- , . . . , . , . , , .93.Javno objavljivanje presude- . , . . . - , . . .94.Uslovi I nacin oduzimanja imovinske koristi- , . . . . , . , , , . , , . , . 95.Zastita ostecenog izvrsenim krivicnim delom- , . . . - . , , .96.Krivicnopravni status maloletnika u nasem krivicnom pravu- , . . , . , . . . . . . , , , , , . .97.Vaspitni nalozi- , . . . , , , . . , , , . , . . .98.Krivicne sankcije prema maloletnicima- , . , , . , , , , . , . 99.Vaspitne mere(pojam I vrste)- , , . . . : , .

. . , . , , , . : , .

100.Sudski ukor- . . , , , . , .101.Posebne obaveze- . , , . . .102.Pojacan nadzor od strane roditelja, usvojioca ili staraoca, u drugoj porodici i organa starateljstva- , , , , . . . , , . . , . , , , . , , , . . . , . . , , . , , , , . . ( ) . .

103.Upucivanje u vaspitnu ustanovu, vaspitno-popravni dom i posebnu ustanovu za lecenje i osposobljavanje- . , . , . , , . . - . - . . - . , , , , , . . , , , , . (, , , .). . - , , . , . .104.Maloletnicki zatvor- . , , . . . , , . . , . , , , . . - , - .

105.Izricanje krivicnih sankcija punoletnim licima za dela koja su ucinila kao maloletnici- . , ( , - ) , . , , . , , , . , , .

106.Primena vaspitnih mera prema mladjim punoletnim uciniocima krivicnih dela- . , . , . , , , - , , , , . . , , . ( ) , .107.Zastarelost- . . . , , - . , , . , , , . , , , . , . : .108.Amnestija- , (), , , , . . , . , , (: ). () , . , , , , .

109.Pomilovanje- , () , , . (), , , , . : , , . - . , , ( ) . , , , .

110.Pravne posledice osude- , . , , , . , ( ). , , , . , (ex lege), , , .

111.Rehabilitacija i davanje podataka iz kaznene evidencije- . . , , . , , , . . , , , , , , . , , , .

, . , , , , , .

, . . .

.