1. Zato i kako se kompenzuje uticaj temperature i sleganja oslonaca pri ispitivanju konstrukcije probnim optereenjem?Zato to nam treba samo zeleni (parabolini deo) kako se konstrukcija ponaa pod optereenjem, a imamo zbir crvenog i zelenog.

Kada imamo npr obostrano ukljetenu gredu, ako stavimo mernu traku na nju, itanje e biti 0 usled delovanja temperature, jer se ona ne pomera ali postoje sile u presecima. Da bismo ipak izmerili uticaj temperature, pored grede stavimo ploicu od istog materijala i na nju zalepimo mernu traku i izmerimo irenje, te razlikom itanja sa ploice i grede dobijamo vrednost pomeranja (razlika razlike).

2. Kakve su posledice nekompenzovanog uticaja temperature i pomeranja oslonaca pri ispitivanju probnim optereenjem?Pogrean utisak o naponskom stanju u konstrukciji.

3. Kako se odreuje naponsko-deformacijsko stanje usled optereenja koje ve deluje (sopstvena teina npr)?Postoje dva naina.

I ) Zalepimo mernu traku na neugraeni element, oitamo nulto stanje, ugradimo element i oitavamo stanje posle ugradnje. II ) Ako npr imamo plou debljine 10 cm, postavimo merne trake u obliku rozete i onda se cilindar izvue iz betona oko tih traka i uporede se rezultati tako rastereenog betonskog cilindra sa stanjem pre vaenja iz betonske mase.

4. Koje uslove za tehniki ispravnu konstrukciju propisuje tehnika regulativa?max. registrovani ugibi su manji ili jednaki raunskim pri kratkotrajnom optereenju max. registrovani zaostali ugibi su manji od max. registrovanih (15% za eline i spregnute, 20% za prethodnonapregnute, 25% za AB, 30% za drvene i 40% za ostale konstrukcije)irina prslina je manja od max. doputene prema PBABmax. registrovani ugibi su takvi da ne utiu na upotrebljivost ili estetski izgled konstrukcije

5. Opisati postupak za odreivanje dinamikih parametara konstrukcija!Postoje 2 naina. Slobodnim vibracijama za fleksibilne zgrade, antenske stubove i uopte vitke konstrukcije. Prinudnim vibracijama za krute konstrukcije.6. Kako se odreuju sile u kablovima za prednaprezanje i zato ?Iz eksperimenta sa oscilovanjem kabla na odreenom razmaku. To vai samo za spoljanje prednaprezanje. Kad su kablovi u betonu, ne moe ovo da se primeni.

Sile u kablovima se odreuju da bi: 1. Utvrdili da li su vrednosti u skladu sa projektovanim 2. Da li je dolo do gubitka sile u kablovimaAparatura kojom se odreuju sile u kablovima prikazana je na slici.Prvo se odredi sopstvena frekvencija f, pa zatim se odredi napon i preko napona dobijemo silu.

7. Dati opis klinometra?- promena ugla se registruje na osnovu merenja odstupanja libele od horizontalnog poloaja- podatak instrumenta: p=1.06"/pod- opseg merenja: do 1.0- mala osetljivost na spoljanje uticaje (osetljivost libele na neravnomernu temperaturnu promenu) - jednostavna primena

8. ta su osnovne karakteristike instrumenata za registrovanje fiziko-mehanikih veliina kod ispitivanja brana?Instrumenti koji zbog toga to su ugraeni u telo brane moraju imati robusnost. itanje sa daljine (teledeformetar, teledilatometar, telepresmetar, teletermometar...)9. Objasniti princip rada, namenu, postavljanje i korienje mernih traka!

Kroz provodnik tee struja (promena otpora i promena duine).Postavljanje pripremi se povrina (skine se boja ili korozija kod metala, mora biti omirglano, ostrugano, da bi traka dobro uhvatila), izvri se odmaivanje (trihlor etilenom npr) i nanesemo neki od lepkova.

10. Navesti instrumente za registrovanje fiziko-mehanikih veliina kod ispitivanja brana!Teledeformetar, teledilatometar, telepresmetar, teletermometar.Za praenje fizikog stanja tela brane - piezometar, telehidrometar, telehimetar, ultrazvuna dijagnostika.Instrumenti za registrovanje pomeranja tela brane (geodetski instrumenti, sonde, koordimetar, obrnuti visak, klinometar tap.

11. ta je karakteristino za registrovanje mehanikih veliina pri dinamikim dejstvima i koji instrumenti se koriste?Karakteristino je registrovanje brze promene u jedinici vremena i trebaju nam akcelerometri koji mogu da prate to.

12. Kako se i zato odreuju svojstvene frekvencije i parametri priguenja kod objekata visokogradnje?

Po prof Kovacevic:Povue se ue i naglo pusti, ali ne sme da ugrozi integritet zgrade (da je ne srui ili oteti). Eksperiment sa slobodnim priguenim vibracijama ili sa prinudnim vibracijama. Priguenje se odreuje iz krivih ili iz logaritamskog dekrementa.

Iz skripte:Svojstvena frekvencija i parametri prigusenja su osnovni pokazatelji ponasanja k-je pri dinamickimopterecenjiem, zbog toga ih i odredjujemo. Svojstvenom frekvencijom mozemo da dokazemo i kvalitet k-je a nje samo njeno dinamicko ponasanje jer zavisi od krutosti i mase.Kod visokih fleksibilnih zgrada za vrh zgrade vezemo kabal za prednaprezanje koji pricvrstimo za dobro utemeljen betonski blok i zategnemo ga. Ovim izvedemo zgradu iz ravnoteznog polozaja i potom pustimo da osciluje. Zatim merimo pomeranje u toku vremena pa iz logaritamskog dekrementa =ln(y/yk+1) odredimo (koef. prigusenja), a zatim i frekvenciju i prigusenje.Yk-amplituda u tacki kYk+1 - amplituda u tacki K+1Kod krutih niskih obj. pomeranje kroz vreme merimo pomocu rotirajucih masa koje su ekscentricno vezane za osovinu. Kada mase rotiraju izazivaju pomeranje k-je napred-nazad, to pomeranje merimo kroz vreme i na osnovu njih merimo svojstvnenu frekvenciju i prigusenje.

13. Kako se definie lom konstrukcije prema tehnikoj regulativi o ispitivanju probnim optereenjem? - prirast pomeranja ili deformacija koji je u poslednjoj fazi probnog optereenja jednak ili vei od zbira pomeranja u prethodnih 5 faza - ugib >L/50 - ukupna irina prslina >1.5mm na duini 200mm - naruavanje veze beton-armatura

14. Obrazloiti potrebu registrovanja dilatacija pri ispitivanju probnim optereenjem!Izmerena pomeranja nisu dovoljan pokazatelj ocene tehnike ispravnosti konstrukcije pa je potrebno registrovati dilatacije. Primer je obostrano ukljetena greda izloena temperaturi, ona nema pomeranja, ali merenjem dilatacije moemo utvrditi naponsko stanje.

15 .ta su osnovni elementi za ocenu rezultata ispitivanja konstrukcije probnim optereenjem?Oblik dijagrama optereenje-napon ili optereenje-ugib i veliina zaostalih pomeranja (da li je dolo do plastifikacije).

16. Kako se odreuje naponsko-deformacijsko stanje kod visokih nosaa malih raspona?Kod takvih nosaa dominantno je smicanje. Deformetre kod ovakvih nosaa moramo staviti pod uglom od 60 stepeni u odnosu na osu nosaa (inae se stavljaju pod 45 stepeni), jer je to pravac glavnih napona.

17. Objasniti koncept instrumenata za registrovanje dilatacija!Ti instrumenti vrlo precizno mere pomeranja.Izmerimo pomeranje pre i posle nanoenja optereenja i razlika je dilatacija.

18. Navesti razloge za ispitivanje konstrukcija probnim optereenjem!Potreba za nadogradnjom, sumnja u pogledu nosivosti, krutosti,trajnosti, sanirane konstrukcije, konstrukcije nepoznate nosivosti. 19. Koji su ciljevi ispitivanja konstrukcija probnim optereenjem?Utvrditi upotrebljivost, nosivost, trajnost.

20. ta su kriterijumi za definisanje probnog optereenja?Ako ispitujemo da proverimo nosvost optereenje do loma intenzitetAko ispitujemo da proverimo tehniku ispravnost eksploataciono optereenjeOdreivanje na osnovu realnog stanja u eksploataciji konfiguracijaUglavnom se sve ispituje jednakopodeljenim optereenjem, a kranske staze se ispituju koncentrisanim silama.

21. Koje se veliine registruju u postupku ispitivanja probnim optereenjem?Pomeranja i dilatacije uglavnom.Sile u kablovima, svojstvene frekvencije takoe.A mnoge druge se raunaju.

22. ta je numeriki model i koji su kriterijumi za formulisanje numerikog modela konstrukcije?Idealizovana predstava o ponaanju konstrukcije. Krutost, masa, priguenje, dejstva.Model treba da bude to jednostavniji i da to vie odgovara stvarnom ponaanju k-je.

23. ta su osnovni elementi za ocenu rezultata ispitivanja konstrukcije probnim optereenjem?Isto kao za tehn ispravnu k-ju.Dakle, - max. registrovani ugibi su manji ili jednaki raunskim pri kratkotrajnom optereenju - max. registrovani zaostali ugibi su manji od max. registrovanih (15% za eline i spregnute, 20% za prethodnonapregnute, 25% za AB, 30% za drvene i 40% za ostale konstrukcije) - irina prslina je manja od max. doputene prema PBAB - max. registrovani ugibi su takvi da ne utiu na upotrebljivost ili estetski izgled konstrukcije

24. Zato se registruju dilatacije pri ispitivanju probnim optereenjem?Zato to nekad nije dovoljno samo izmeriti pomeranja.

25. ta je sutina registrovanja dilatacija pri ispitivanju probnim optereenjem?Vrlo precizno izmerimo pomeranje pre i posle nanoenja optereenja i razlika je dilatacija.