Institut

društvenih nauka

Odeljenje za

istorijske nauke

ISTORIJAXX VEKAZBORNIK RADOVA II

B E O G R A D 1961.

Institutdruštvenih nauka

Odeljenje za istorijske nauke

ISTORIJAXXVEKAZBORNIK RADOVAII

REDAKCIONI ODBOR:

Odgovom't urednik: dr DRAGOSLAV JANKOVlC

Clanovi Redakcije: dr SERQÏJE DIMITRIJEVIC

dr BOGUMIL HRABAK

dr JOVAN MARJANOVIC

dr TOMICA NIKĆEVIČ

dr ALBERT VAJS

S K R A C E N I C E :

Državni arhiv F N R J .................................................................. AFNRJĐržavni arhiv NR S r b i j e ............................................................ANRSDržavni arhiv NR H r v a t s k e ........................................ .. ANRHDržavni arhiv NR Bosne i H ercegovine................................. ANRBiHDiplomats id arhiv Državnog sekretarijata inostranih poslova

FNRJ ...................................................................................... DASIPArhiv Vojno istorijskog instituta JN A ........................................AVIIIstorijski arhiv CK S K J ............................................................A-CKSKJIstorijski arhiv CK SK S r b i je .....................................................A-CKSKSIstorijski arhiv CK SK S lo v e n ije .............................................A-CKSKS1.Arhiv za historiju radničkog pokreta NR Hrvatske . . . A—RPHArhiv Srpske akademije n au ka................................................... A—SANCentralni presbiro predsedništva vlade Kralj. Jugoslavije . . СРВDocuments on German Foreign Policy........................................DGFPDocuments on British Foreign P o licy ........................................DBFPI documenti diplomatici ita lia n i.............................................. DDIDocuments diplomatiques fran çais...............................................DDF

Sukob interesa Velike Britanije i Nemačke na Balkanu

uoči drugog svetskog rata

UVOD

Balkansko poluostrvo je, zahvaljujući svojim prirodnim bogat- etvima i geografskom položaju, oduvek predstavljalo podlrucje na kome su se sukobljavali interesi velikih sila. Zbog toga orno nije moglo da izbegne nijedan veliki ratni zaplet u Evropi.

Isprepletanost interesa samih balkanskih đržava zbog teritori- jalnih i manjinskih pitanja, koja nisu mogla bit! rešena usled tenden- cija buržoazija pojedinih balkanskih diržava da se prošire na tuđ ra- čun, uz nastojanja da svoje osvajaeke težnje zaodienu u nacionalno ruho, pogodovala je velikim evropskim silama i omogućavala im da podsticanjem suprotnosti između pojedinih balkanskih dlržava uvek nađu snage, u jednoj ili drugoj zemlji, preko kojih će sprovodlti svoje interese.

Prvi svetski rat je strahovito pogodiio balkanske narode. Suprotnosti koje su dovele do tog rata ne samo što mirovnim ugovorima nisu odstranjene, već su stvorene i nove. Prekrajanje evropsike karte, koje su izvršile velike sile pobednice, dialo je povoda pobedenim zem- ljama dia kao svoj osnovni cilj postave reviziju Versajskog i drugih mirovnih ugovora i „ispravljanje nepravde“ . Neniačka je posle za- vršetka rata ubrzanim tempom росе] a dla povećava industrijsku pro- izvodnju i ponovo uspela da kao industrijska sila dode na drugo mesto u svetu. Ona je počela dta potiskuje svoje konkuirente за svetskih trži- šta, naročito sa evropskih i južnoameričkih. Ojačana Nemačka, oso- bito posle pobede nacionalsocijalizma, postavlja pitanje životnog pro- stora i dominacije u srednjoj i istočnoj Evropi, kao i vraćanje kolo- nija izgubljenih usled poraza u prvom svetskom ratu. Time je pitanje ponovne podele sveta opet postalo aktuelno. Versajsid sistem ulazio je u opštu krizu. Revizianističke težnje nisu mogle biti uspešno suzbi- jane, jer ni u samom taboru sila pobednica nije postojala jedinstve- nost pogleda i interesa. Tu u prvom redu dolazi Italija, koja je sma-

Q - ZIV K O A V E A M O V S K I

trala dia nisu zadovoljeni njeni „opravdani“ i, čak, tajnim London- skim ugovorom iz 1915. godine „priznati“ zahtevi. Zato i ona prihvata politiku revizije ugovora i rušenja versajskog sistema, postavljajući pitanje proširenja svojih kolonijalnih poseda i dominacije u basenu Sredozemnog mora. I drugi saveznik iz prvog svetskog rata, Japan, prišao je taboru agresivnih sila. Prostor Tihog okeana postao je po- prište žestoke borbe izmedu njega, SAD i Engleske. I vašingtonski sistem preživljavao je jedmu krizu za drugom. Ciljevi ko je su pred sebe postavile velike sile koje su težile za revizijom versajiskog, od- nosno vašingtonskog sistema — Nemačka, Italija i Japan — kao i či- njeniea da svaka od njih pojedinačno ni.je bila dovoljno snažna da ostvari svoje ambicije, činili su ih prirodnim saveznicima. To je uslo- vilo formiranje trojnog saveza — osovine Rim—Berlin—Tokio.

S druge strane, sile koje su bile diužne da öuvaju stanje stvoreno Versajskim mirom, nisu nastupale solidiarno. I među njima su posto- jale suprotnosti, koje su ih sprečavale da vode jedinstvenu politiku aktivnog otpora agresiji. Tu se, pre svega, ističu suprotnosti između Velike Britanije i SAD, izražene u konkurentskoj borb: dolara i funte, kao i prodiranje američkog kapitala u zernlje Britanske Imperije. Pored toga, Velika Britanija ni je napustila svoju tradidonalnu politiku ravnoteže sila na evropskom kontinentu. Francuska, kao najveća kontinentalna sila pobednica, imala je najviše interesa za očuvanje status quo-а stvorenog miro^mim ugovorima. U tom cilju ona pristupa stvaranju savezâ država koji su imali da onemoguće reviziju versajskog sistema, kao što su Mala antanta i Balkanski sporazum. Medu- tim, za ovakvu politiku Francuska ni je nalazila podršku u politici Engleske, koja nije želela da vidi francusku hegemoniju na kontinentu. To je doprinelo da se protiv nastupanja Nemačke, Italije i Japana vrlo sporo formira blok zapadnih isila.

S druge strane, pojava SSSR-a stvorila je nove suprotnosti. Pored suprotnosti unutar kapitalističke Evrope između zemalja pobednica i pobeđenih, javila se opšta suprotnost između kapitalističke Evrope, s jedne, i Sovjetskog Saveza, s druge strane. Izgradnja soci- jalističkog društva u najvećoj državi Evrope nije daval.a mira evrop- skoj buržoaziji. Posle neuspele intervencije, borba protiv SSSR-a na- stavila se na svim poljima. Zapadne sile su svim silama nastojale da ga izoluju i ne dozvole njegovu medunarodnu afirmaciju, ekonomsko jačanje i politički i ideoloski uticaj u Evropi. Zato on biva dugo držan van svake evropske političke aktivnosti. U suštini, nikada nije na- puštena nadia da se on, kao opasnost za „demokratsku“ Evropu, imisti. Otuda i popuštanje zahtevima revizionističkih sila, čiju eklspanziju žele da usmere na istok i da likvidiraju Sovjetski Savez. Ovu težnju zapadnih sila obilato su koristile države sa revizionističkim ciljevima da bi ojačale svoju ekonomsku i vojnu moć i prešle na ostvarenje svog programa ekonomske i teritorijalne ekspanzije. Medutim, kada

SU K O B IN T E R E SA V . B R IT A N IJE I N E M A C K E N A B A L K A N U - 7

je ta ekspanzija počela, pokazalo se da ona nije jedino uperena protiv Sovjetskog Saveza. Ona je postala pretnja za najosetljivije interese zapadnih sila u jugoistočnoj Evropi i na Bliskom istoku. Kadia su to osetile, zapadne sile su preduzele mere za suzbijanje ekspanzije u ovom smeru.

Sukob interesa velikih sila na Balkanu, kao deo opšteg sukoba uoei drugog svetskog rata, koji je iz ovoga rezultirao, u prvom redu izmedu Velike Britanije i Nemačke, predstavlja pitanje od prvoraz- rednog interesa za našu najnoviju iistoriju. Bez detaljnog upoznavanja i razrade ovog problema ne može se pravilno shvatiti držanje balkanskih država prema pojedinim pitanjima ko ja su iskrsavala kako u okviru Balkanskog sporazuma i njegovog odnosa за Bugarskom, tako i u odnosima balkanskih dtržava pojedinačno i Balkanskog sporazuma kao celine prema ostaloj Evropi, naročito prema blokovima velikih sila. Rasvetljavanje ovog pitanja je, prema tome, iisto tako važno i za pravilno shvatanje spoljnopolitičkog kursa jugoslovenske vlade.

U našoj istoriografiji nije dosada ovoj problematici posvećen po- seban rad Razlog za to treba tražiti, pre svega, u činjenici što je arhiva Političkog odeljenja Ministarstva spoljnih poslova bivše Jugo- slavije uništena prilikom bekstva vlade iz zemlje и ratu 1941. godine i što ostala grada — arhive Konzulamo-privrednog odeljenja i poje- ddnih poslanstava u inostranstvu — aisled nesredenosti nije bila do- stupna za istraživački rad sve do 1957. godine, kadia je otvoren Diplo- matski arhiv Državnog sekretarijata inostranih poslova u Dubrovniku.

Ni danas dokumentacija za ovo pitanje nije ni blizu potpuna. Za obradu pitanja ko ja se tretiraju u radu služila mi je, pre svega, grada iz Diplomatskog arhiva DSIP-a. Medutim, treba odmah nagla- siti da ovaj arhiv raspolaže zasada samo kompletnom arhivom Jugo- slovenskog poslanstva u Londonu, ko ja je, zbog nepostojanja arhive Političkog odeljenja, dobila centralno mesto. Veliku teškoću predstavlja i nepostojanje arhiva Jugoslovenskog poslanstva u Berlinu, ko ja je takođe uništena 1941. godine, kao i nedostupnost za prou- čavanje, ukoli’ko postoje, arhiva jugoslovenskih poslanstava u bal- kanskim zemljama i grade koje je u toku rata odmeta u Nemačku i posle delimično vraćena, ali još nesređena i nedostupna za istraži- vački rad.

Veliku teškoou predstavlja i to što balkanske zemlje nisu dosada objavljivale svoju arhivsku gradu iz ovog perioda. Taj nedoistatak se nadoknaduje objavljenom engleskom, nemačkom i italijanskom gra- dom u velikim zbirkama: Documents on British Foreign Policy (Third Series, Vol. IV, V, VI); Documents on German Foreign Policy (Series D, Vol. IV, V, VI, VII), I documenti diplomdtici italiani (Ottava serie, Vol. XII); Documents on International Affairs i Do- kumenti i materijali uoči Drugog svetskog rata (I i II). Međutim, ni ove zbirke ne mogu potpuno da zadovolje sve zahteve, kako zbog

g - ZIV K O A V R A M O V S K I

svoje nepotpunosti tako i zbog rezerve koju moramo imati u pogledu izbo-ra objavljene grade.

Pored gore naved'ene osnovne arhivske grade i objavljenih doku- menata, koristio sam i neobjavljenu gradu iz arhiva Vojno istorij- skog instituta JNA, Državnog arhiva FNRJ (fond MiJana Stojadino- vića) i arhiva CK SKJ.

Zbog isprepretenosti zbivanja i teškoća da se hronološki i pa- ralelno prikažu delovanja Nemacke i Velike Britanije, kao i držanje pojeddnih balkanskih zemalja, naistojao sam da problème prikažem tematski, zadržavajući ipak hronološki red. Pritom sam pošao od su- koba ekonomskih interesa, koji su se najpre i manifestovali.

I

A. NEMAČKA PRIVREDNA EKSPANZIJA NA BALKANU

Mesto Balkanskog poluostrva u planovima nacističke Nemačke za s'tvaranje autarhijske privrede

Glavna sila sa revizionističkim težnjama, naročito posle pobede nacionalsocijalizma, posta je Nemačka. U svom programu za izmenu odrediaba mirovnih ugovora, ona je pošla od konsolidiacije svoje privrede i njenog prevodenja na ratni kolosek. Nacionalsocijalizam je došao na vlast u vreme kada se u političkim i privredmim krugovima na Zapadu smatralo da se Nemačka nalazi pred privredmim slomom. Medutim, novi režim je odmah uzeo celokupnu privredu u svoje ruke i zaveo plan.1

U toku pi'vog četvorogodišnjeg plana, koji stoji pod znakorn ekonomskih shvatanja dr Šahta (Schacht), likvidirano je pitanje nezapo- slenosti.2 Ovaj problem rešavan je prvih godlna programom velikih javnih radova. Posle političkih uspeha, a naročito posle uvodenja obavezne vojne službe 16. marta 1935. godine, umesto programa velikih javnih radova zavodi se program ubrzanog naoružanja — Wehrwirtschaft. Time se u nemačkoj privredii javljaju dva osnovna pro- blema — prvo, nedostatak deviza, nastao usled odliva stranog kapi- tala u periodu velike ekonomske krize i, drugo, stalno rastuća potreba za sirovinama potrebnim ratnoj proizvodnji, jer je Nemačka svoje potrebe u mineralnim sirovinama pokrivala sopstvenom proizvod-

1 О tome vidi D. C u t va r i ć,Značenje prvog četvorogodišnjeg plana za nemačko gospodarstvo, Ekonomist, Zagreb 1939, V/2, B. K i e s e w e t t e r , Die wirtschaftliche Erfolge des ersten Vier jahr esplans, Berlin, 1938.

2 U januaru 1933. godine broj nezaposlenih iznosio je 7 miliona. To jeznačilo da sa članovima njihovih porodica 21 milion i pet stotina hiljada osobaživi od državne potpore, u koju svrhu je izdavano 3 milijarde RM godišnje. Kra-jem 1937. godine broj zaposleniti u odnosu na april 1933. povećao se za 6,5 miliona. (C u t V a r i с, n. n., 86—87).

S U K O B IN T E R E SA V . B R IT A N IJE I N E M A C K E N A B A L K A N U - g

njom 'samo do 32%, a ostalo je morala da uvozi.3 Do nedostatka de- viza došlo je usled preorijentacije eksportne industrije na ratnu pro- izvodnju i smanjenja izvoza, te time i priliva deviza. To je za sobom povuklo prekratu otplata dugova i kamata, cime je Nemačka izgu- bila kreditnu sposobnost i lišila ise mogućnosti da dobije nove ino- strane kredite.4 Ova dva faktora ubuduce će dominirati celokupnom spoljnom trgovinom i, čak, celokupnim privrednim životom Nemacke.

Imajući loša iskustva iz vremena prvog svetskog rata, kadia su, u uslovima ratne autarhijske privrede, Centralne sile osećale vapi- jući nedostatak eirovina i namirnica, Nemacka je posle oporavljanja od rata počela zavoditi elemente autarhije, uspostavljanjem agramih preferencijala u želji da poveća proizvodinju na svom području.5 Uvo- denjem stalne vojne obaveze, ova tendencija se razvija ka ratnoj autarhijskoj privredi. U tom cilju pristupa se proizvodinji mnogih sintetičkih materijala. Ali, u uslovima povećane proizvodnje i utak- mice u naoružanju, potrebe za sirovinama su sve veće, usled čega državno autarhično privredno područje Nemacke postaje suviše usko. Zato se pribegava organizovanju privrede na velikom prostoru — (Grosswirtschaftsraum).6 Der Wirtschaftsrinci od 14. XI. 1941. godine pisao je da Grosswirtschaftsraum treba da obezbedi privrednu autar- hiju, kojoj, kao političkoj nužnosti, moraju dia se potčine svi članovi toga profitera. Veza sa zemljama koje ne ulaze u taj prostor trebalo je dia se sastoji samo u snabdevanju diopunskom i luksuznom robom (Ergenzungs-und Luxushandel)7. „Putern stvaranja velikonemačkog privrednog prostora, pisao je di'žavni savetnik Voltat (Wohltat) 1941, Nemačka teži da stvori moćni centar unutar Evrope1* radi izolacije „evropsikog prostranstva koje je 'sfera životno važnih nemačkih interesa“ .8 Za takav sistem Nemačkoj su bile potrebne teritorije koje će joj kompenzirati nedostatak kolonija. Te teritorije mogla je da nađe na istoku i jugoistoku Evrope. Prema pisanju Rudolfa Bićanića. teritorija na kojoj je Nemačka nastojala da organizuje Groswirtschafts- raum nalazila se izmedu Alpa, Rajne, Severnog mora, linije Riga— Batum—С т о more—Egejsko more—Jadranisko more.0 Ovo područje

я Б р а с л а в с к и й , Внешняя, торговля капиталистических стран па первом этапе обу^его кризиса капитализма, Киев 1958, 183.

* Г о л ь д щ е й н и Л е в и н а , Германский империализм, Москва 1947, 391-2.

8 U proseku od 1928. do 1932. udeo domaće proizvodnje prehrambenih artikala u ukupnoj potrošnji iznosio je 75r/o, a 1936. taj je udeo povećan na 83% ( C u t v a r i ć . n. n., 86).

0 R. B i ć a n i ć , Pogled iz svjetske perspektive г naša ekonomska orijen- tacija, Zagreb 1939, 64. О tome vid. i S. V a s s i 1 i e v, L’Allemagne et le commerce extérieur des Etats Balkaniques, Paris 1939, 73—76.

’ Г о л ь д щ е й н и Л е в и н а , n. d., 440.8 Isto, 437.° В i ć a n i ć, n. d., 69.

10 - ZIV K O A V R A M O V S K I

trebalo je da predstavlja jednru privrednu celinu, pošto ш istočno- evropske i balkanske zemlje, koje prema podeli Fransisa Delezija (Francis Delaisi) pripadaju Evropi „B“ (Europäischer Agrarraum), služile kao dopuna Nemačkoj, koja, opet, pripada Evropi „A “ (Hoch- kapitaliismus).10 Kao takve, ove zemlje su mogle liferovatd rude i poljoprivredne proizvode, a trošiti nemačku indus-trijsku robu. To je pokazivala i struktura njihovog izvoza i uvToza.

Procentualni pokazatelji za uvoz i izvoz balkanskih zemalja u1937. godini su sledeći:11

Sirovine i Finalni Ukupan iznospoluproizvodi proizvodi u milionima RM

UVOZ

Bugarska ?9,3 70,7 140Grcka 59,5 40,5 385Rumunija 19,7 80,3 300Jugoslavija 31,0 69,0 293Turska 16,7 83,3 273

IZVOZ

Bugarska 66,1 3,9 153Grčka 92,9 7,1 225Riununija 98,8 1,2 516Jugoslavija 95,8 4,2 357Turska 97,0 3,0 227

Nasuprot balkanskim zemljama, 83,4% nemačkog uvoza u 1935. godini sastojalo se od sirovina i poluproizvoda, dok su 79,1% izvoza sačinjavali finalni proizvodii.12

Ovakva privredna struktura balkanskih zemalja i njihovog izvoza omogućavali su nacističkoj Nemaökoj dia u njima nade zamenu za Sovjetski Savez, sa kojim je, usled zategnutih političkih odnosa i antdboljševičke kampanje posle 1933. godine, rapidno smanjila trgo- vinske odnose. О tome rečito govori uporedenje godine 1932, kada je na robu nemacke provenijencije u sovjetskom uvozu otpadalo 11%, i 1938. godine, kadia je taj udeo opao na 0,5%.13 Računato u RM ukupan trgovački promet (uvoz i izvoz) izmedu Nemacke i SSSR-a opao

10F. D e l a i s i , Les Deux Europes, Paris 1929. Linija koja je, po autoru, cdvajala Evropu „A“, koja je „industrialisé jusque dans son agriculture“ od Evrope „B“, koja je „agricole jusque dans sa civilisation urbaine“ (n. d., 28), ide od Stokholma, preko Danciga, Krakova, Budimpešte, Firence, Barcelone, Bil- baoa, zahvata Francusku, prolazi izmedu Engleske i Irske i preko Glazgova izbija na Bergen i Stokholm (n. d., 2.4—25).

11 H. B Ö t t n e r , England greift nach Siidost-Europa, Wien 1939, 66.12 V a s s i l i e v , n. d., 21, bel. 1.13 В i ć a n i ć, n. d., 70.

SU K O B IN T E R E SA V . B R IT A N IJE I N E M A C K E N A B A L K A N U - 1 1

je od 1030,2 miliona u 1931. na 29,1 miliona u prvom polugodištu 1939. god.14

Značaj balkanskih zemalja za Nemačku bio je utoliko veći što îe posle uvodenja preferencijalnog sistema u sklopu zemalja Bri- tansike Imperije 1932. godine njeno prodiranje na ta tržišta bilo ote- žano. Tako je nemački udeo u uvozu Kanade 1937. godine ostao na nivou od 1929. U Australiji je on za isto vreme opao od 6,8 na 2,7%, a u Južnoafričkoj Uniji od 6,8 na 5,9%. Nemačka je svim silama po- kušavala da prodre na tržišta Britanske Imperije, naročito poslednjih goddna pred rat, kad je potreba za sirovinama postajala sve akutnija. Ona je u tom cilju prodavala svoje proizvode na ovim tržištima po povoljnijim cenama i nudnla za sirovine koje su joj bile potrebne veće cene od svetskih, ali ipak nije uspela. Engleska je stalno učvršćivala svoje pozicije u zemljama Britanske Imperije. Jedino je uvoz Indije iz Nemačke povećan od 6%} u 1929. na 9% u 1938. godini.15

Sve je to uticalo dia jugoistok Evrope dobije za nemačku pri- vre|du Grosswirtschaftsraum-a veliki značaj. To se jasno ividd1 iz izjave ministra privrede dr Funka (Walter Funk) u Beogradu1938. godine: „Nemačka je za jugoistočne države Е\торе najbolji miušterija koji se može zamisliti i to za sve proizvode bez izuzetka. Jugoistočna Evropa je prirodno tržište za nemačke proizvode, a ta- kođe geografski predluslovi i struktura privrede u svim državama znatno doprinose stvaranju najtešnjih privrednih odinosa sa Nernač- kom“, istakao je dr F^nk.16

14 U tom periodu nemački promet sa SSSR-om imao je sledeći razvoj.-

U milionima RM Nemački izvoz u SSSR Nemački uvoz iz SSSR-э

1931 726,7 303,51932 625,8 270,91933 282,2 194,11934 63,3 209,71935 39,3 2151933 126,1 93,21937 117,4 65,11938 31,8 47,41939 — I polugodište 16,0 13,1

Glasnik Zavoda za unapredenje spoljne trgovine, Beograd 1939, br. 8, 252.

18 Udeo zemalja Britanske Tmperije 1929. godine predstavljao je 29,1% u ukupnom uvozu i 43,5% u ukupnom izvozu Velike Britanije. Taj udeo povećao se 1937. godine na 40,8% u uvozu i 49,8% u izvozu. ( К о ч е т к о в , Англо-германское торговое соперничество накануне второй мировой войны , Межимпериалистические противоречия на первом этапе общего кризиса капитализма, Сборник статьей, Москва 1959, 26—27.

JG Политика, 4. X 1938, 8/4.

1 2 - Z IV K O A V R A M O V S K I

Metode nemačkog privrednog nadiranja

Prilike koje su nastale u utslovima velike ekonomske krize i metode koje je Nemačka primenjivala u svojim trgovinskim odnosima sa inostranstvom učinile su da ekonomska zavisnost balkanskih zemalja od nje postaje sve veća. One su se, usled zatvaranja međunarodnog tržišta, gušile u poljoprivrednim proizvodima, za 'koje su mogle naći kupca samo po vanredno niskim cenama. Na primer, cene duvana u Grčkoj opale su odi 5.302 švajcarska franka po toni u 1929. godini na 1.448 u 1933. godini. U Rumuniji cene pšenici opale su od 7,5 leja u 1929. na 2,52 u 1931. godiini,17 kukuruza od 5,91 u 1929. na 1,73 u 1933. godini i ječma od 4,75 na 1,61 leja. Pored smanjenja cena ži- taricama, za Rumuniju je bitno i smanjenje cena nafti, vaznom eks- portnom artiklu. Do 1929. godine cena jedne tone nafte podigla se do 1358 leja, a 1932. opala je na 398 leja.18 I u Bugarskoj su cene po- îjoprivrednih proizvoda doživele veliki pad. Da bi održala vredlnost izvoza, Bugarska je bila prinudena da povećava količinu izvezenih artikala. Zbog toga je njen izvoz u 1931. godini po količini bio diva i po puta veći od izvoza u 1929. godini, dok je po vrednosti opao za 500 miliona leva.19 Pad cena najvažnijih poljoprivred'nih proizvoda na- stavio se i u toku 1933. i 1934. godine, kadia je dostignut najniži nivo, što se vidi iz sledeće tabele:"0

Srednja cena nekih važnijih Opadanjeizvoznih artikala u levima vrednosti u %

1929 1934

1 kg pšenice 7.30 1,50 801 kg duvana 143 54 631 kom. jaja 3,12 1,25 601 kg ružinog ulja 100.000 30.000 701 kg čaura

svilene bube 270 55 80

S druge strane, cene robi koju su balkanske zemlje uvozile nisu opale u istoj srazmeri, te je nastala vrlo nepovoljna razlika. Procenat

17 Zbog slabe prođe pšenice na svetskoni tržištu Rumunija je naglo sxna- njila proizvodnju pšenice.

1928. godine prinos je iznosio 314.460 vagona1929. „ „ „ „ 271.4801932. „ „ „ „ 151.150(M. Р о л л е р , История Румынии, Москва 1950. 482.)

18 V a s s i 1 i е V, n. d., 27; Р о л л е р , n. d., 483.19 1929. godine izvezano je 302. hiljade tona robe u iznosu od 6,4 milijarde

'leva, a 1931. godine 762 hiljade tona u iznosu od 5.9 milijardi leva. Н е д ^ л - ч е з ъ , Въпшната търговия на Бъл'сария 1920/1936, София 1937, 13, 14.

2-’ Н е д -Ь л ч е в ъ, n. d., 11.

S U K O B IN T E R E SA V. B R IT A N IJE I N E M A C K E N A B A L K A N U - J 3

opadanja cena do najniže taćke, računajući kao osnovu prose к 1922—1933, bio je sledeći:21

Bugarska Grčka Rumunija Jugoslavijaexp. imp. exp. irnp. exp. imp. exp. imp.

60 47 64 59 62 33 40 40

Približno jednako opadanje cena izvozne i uvozne robe u Grčkoj usledilo je zbog značajne količine pšenice koju je Grčka uvozila. U ta- kvim prilikama balkanske zemlje su bile upućene na Nemačku, koja je, imajući i sama suvišak industrijskih proizvodia, ponudila da otkupi poljoprivredne proizvode, ali d'a ne može plaćati devizama, već izvo- zom industrijskih proizvoda. Na torn principu zasnovan je sistem kliringa. Klirinški obračuni su odgovarali Nemačkoj, koja nije imala dovoljno slobodnih deviza i ona je umela da taj način prometa do maksimuma iskoristd. Ona je postala klasična zemlja u oblasti pri- mene klirinških obračuna u međunarodnoj trgovini. I druge su zemlje primenjivale sistem kliringa, ali nijedna kao Nemačka. Uoci dirugog svetskog rata 80% spoljnotrgovinskog prometa Nemacke otpadalo je na klirinške i valutne sporazume. Klirinški promet nemacke spoljne trgovine bio je, pored prometa sa zemljama Južne Amerike, naročito karakterističan u odnosu na zemlje jugoistocne Evrope.22 Pritom Nemačka je u zemljama jugoiistočne Evrope vise kupovala no što im je liferovala. Porast nemačkih kupovina doveo je do toga da su se na klirinškim računima tih zemalja u Rajhsbanci obrazovale velike sume zamrznutih maraka, koje je nemačka vlada mogla da koristi kao beskamatno kreditiranje svoje privrede. Zamr- zniute sume koje su pripadiale zemljama jugoistocne Evrope dostizale su uoči drugog svetskog rata, prema pisanju londionskog časopiisa Economist od 3. XII 1939. godine, iznos od 160 miliona RM.23 Tako

21 Cene za jednu tonu uvoza i izvoza iz balkanskih zemalja, računato u nacionalnim valutama, kietale su se kako sledi:

Prosek Bugarska Grčka Rumunija Jugoslavijaexp. imp. exp. imp. exp. imp. exp. imp.

1922—30 531,6 617,0 755,6 315,6 121,3 815,8 126,8 424̂ 61931 288,9 591,4 472,4 231,9 68,5 853,9 131,9 386,71932 215,4 498,0 385,3 142,5 57,4 823,4 108,4 276,51933 241,1 346,5 224,4 346,5 49,3 768,5 79,9 257,81934 222,1 329,1 205,4 128,2 46,5 629,6 75,8 286,4

(V a s s i 1 i e V, n. d., 29).

“ К о ч е т к о в , n. n., 32.Bugarska je, na primer, veé 1935 godine 30,7% svoga uvoza i 76,6% svoga

izvoza obavljala putem kliringa, a Rumunija čak 89, 9 odnosno 84,5%. (V a s s i- 1 i e V, in. d., 48).

34 К о ч е т к о в , n. п., 35.

14 - 2IVK O A V R A M O V S K I

su klirinška potraživanja Jugoslav!je počev od 1935. godine stalno prelazila sumu od 200 miliona dinara. Njihovo kretanje je izgledalo ovako: 22. V 1935. godine 234,6 miliona dinara; 2. XI 1935. godine 319 miliona dinara; krajem 1936. godine 520, a krajem juna 1937. godine 480 miliona dinara.24 Résultat kliringa osetio se jako i u Tur- skoj. Ona je do 1934. godine imala pasivan saldo u trgovačkom bilansu sa Nemačkom. Posle 1934. stanje se izmenilo. Njena klirinška potra- živanja u Nemačkoj porasla su 1936. godine na 18,3 miliona turskih lira (oko 600 miliona dinara).26

Nemačka klirinška dugovanja predstavljala su veliki teret za ne- razvijene privrede balkanskih zemalja i one su zato pokušavale da uspostave ravnotežu u robnom prometu sa Nemačkom. Ova je to morala da prihvati, ali je forsirala ravnotežu na više, što znači pove- ćavanjem kupovina u Nemačkoj, a ne smanjenjem liferacija iz balkanskih zemalja, što je imalo da utiče na stalno povećanje obima robnog prometa balkanskih zemalja sa Nemačkom. Tako je ona težila da ove zemlje sve više ucini zavisnim od sebe.

Prostoru evropskog jugoistoka Nemačka nije pristupala prema trenutnim trgovačkim interesima i mogućnostima. Ona je preko spe- cijalnih organizacija tipa „Mitteleuropäisches Wirtschaftsrat“, „Institut für Konjunkturforschung“ i dr. izučavala prirodna bogatstva ovih zemalja, stanje njihove privredie, mogućnosti i potrebe. U cilju koordinacije rada različitih nemačkih društava u balkanskim zemljama formirano je i durustvo „Südosteuropa“ .20

Smatrajući ih svojim proširenim unutrašniim trži.štem, Nemačka je u balkanskim zemljama fonsirala gajenje onih poljoprivrednih kul- tura za kojima je nemačka privreda osećala najveću potrebu. Tu u prvom redu dolaze industrijske biljke. Naročito pamuk u Turskoj, soja u Rumuniji i Bugarskoj i konoplja u Jugoslaviji. Südost Wirtschaft od 25. III 1939. godine doneo je podatke da je uvoz pam.uka iz SAD opao od 3,059. 720 m.c. u 1929. na 451.000 u 1938. godini. U isto vreme forsirana je proizvodmja u Grčkoj i Turskoj odakle se pamuk uvozio putem kliringa. Proizvodnja se naglo povećala. 1927/28. Turska je pro- izvela 188.000 m.c., a 1937/38. 600.000 m.c. pamuka. Grčka je za isto vreme povećala proizvodnju od 31 na 167 hiljada, a Bugarska od 8 na 89.000 m.c.27

s< S. D i m i t r i j ev i ć , Sirani kapital u privredi bivše Jugoslavije, Beograd 1958, 199.

2B Diplomatski arhiv Sekretarijata inostranih poslova (dalje: DASIP), Arhiv Jugoslovenskog poslanstva u Londonu (LP) 1938. god. kutija I, fascikla 14/1/14 pov. br. 946 od 3. X 1938. Mesečni političid izveštaj Ministarstva spoljnih poslova (MIP) za avgust 1938, pov. br. 20091 — II, raz. 17.

ae В. T. Фо м и н , Подготовка немецко-фашистской агресии против Югославии 1937— 1941 год., Вопросы истории, Москва 1957, б, 30.

37 Балканскг земле, Београд 1939, 1/2, 20.

SU K O B IN T E R E SA V . BRITA.NIJE I N LM A Ć K E N A B A L K A N U - J 5

Površina zasejana sojom takođe se naglo povećava. Za ovu kul- turu Nemačka je bila naročito zainteresovana kako bi umanjlla uvoz iz Mandžurije. U tu svrhu date su velike subvencije firmi „I. G. Farbenindustrie“ . Njena akcija naročito je široko bila razvijena u Rumu- niji i Bugarskoj. U Rumuniji je od 1.500 ha u 1934. godini površina zasejana sojom povećana 1937. godine na 110.000 ha. Za isto vreme u Bugarskoj se od 12 ha u 1933. zasejana površina povećala na 38.550 ha u 1935. godini.28 Proizvodnja soje pokazala je izvestan porast i u Ju- goslaviji, ali je najvećim delom trošena u zemlji.2:> Forsiranje proizvodnje soje vršeno je preko jugoslovensko-nemačkog društva „Ulja- rica A. D.“ , koje je osnovano krajem 1935. godine u Beogradu. Tek od 1938. poeinje izvoz za Nemačku. Radi favorizovanja izvoza, Ne- mačka je pristupila diavanju povlastica u transportu, koje su važile poduslovom da se liferuje preko 2.000 tona soje. Medutim, Jugoslavija je sve do izbijanja rata ostala neznatan liferant 'soje Nemačkoj, jer je njen izvoz predstavljao samo oko 10% rumunskog izvoza.30 Mnogo veći značaj imala je proizvodnja konoplje. Površine zasejane ovom kulturom porasle su od 30.775 ha u 1933 na 50.000 ha u 1938. godini. Glavni uvoznik konoplje iz Jugoslavije bila je Nemačka.31

Najzad, svuda na Balkanu forsirana je eksploatacija rudia. Kao primer može da posluži eksploatacija i izvoz boksita iz Jugoslavije.1934. godine izvezeno je u Nemačku 91.820 tona ove rude. Sledećih godina iskopavanje, a i izvoz za Nemačku, naglo raste. Tako je 1935. godine izvezeno 171.248 tona, 1936. — 253.085 tona, 1937. godine 388.388 tona i 1938. godine 379.742 tone. Ranije je jugoslovenski boksit u man jim i većim količinama izvožen i za Švedsku, Holandiju, Italiju, S AD, Englesku i Norvešku, ali ove su zemlje postepeno poti-

*8 V a s s i 1 i e V, n. d., 35; B e u v e - M e г y, К najvećoj Njemačkoj, Zagreb b. g., 47.

29 Na primer, 1934. godine proizvedeno je 7.267, a 1935 — 9.909 me., dok je u isto vreme izvezeno 1.204, odnosno 1.882 m. e. (Die Wirtschaft Jugoslawiens, Beograd 1937, 156). Ukupna proizvodnja soje zabeležila je osetan skok tek u 1938. godini, kada je pod ovom kulturom bilo 4.593 ha, a proizvodnja iznela 4.648 tona. ( Mei ß, Die deutsch-jugoslawischen Beziehungen von Hitlers Regierungsantritt bis zum Ausbruch des 2. Weltkrieges, u rukopisu, 190).

30 K r u g m a n n , Südosteuropa und Grossdeutschland, Breslau 1939, 133, 134.

81 Isto, 135. Pri tome je izvoz za Nemačku stalno povećavan i po vrednostii po količini. Ukupan izvoz konoplje i lana u Nemačku izneo je:

1930 2.187 t. 1,67 mil. RM 1934 5.007 t. 2,81 mil. RM1931 2.781 t. 1,44 ff 1935 7.920 t. 4,52 991932 3.166 t. 1,39 99 1936 11.840 t. 7,8 991933 2.362 t. 1,30 99 1937 16.010 t. 9,9 99

1938 18.980 t. 11,4 99

(M e i ß, n. d., 287).

I ß - 2IV K O A V R A M O V S K I

skivane od Nemacke, koja je 1938. godine apsorbovala celokupan jugoslovenski izvoz.32

Citav privredni isklop balkaniskih zemalja koji je ovim planom forsiran bio je u skladu sa nacistiökim gledištima о „jedinstvu Evrope“, „racionalnom razmeštaju proizvodnih snaga“ i „podeli rada“ , što je u euštini značilo čuvanje industrijskog monopola Nemacke i usporenje industrijalizacije agrarnih i poluagrarnih zemalja na istoku Evrope. Tom cilju služio je i sistem kliringa, koji je balkanske zemlje dovoddo u položaj velike zavisnosti od nemacke privrede.33

Još jedan momenat vredan pažnje, koji je davao prednost Ne- mačkoj nad ostalim konkurentima, koji se, uostalom, nisu mnogo tru- dili da je ugroze34, jeste praksa dugoročnih trgovmskih ugovora ko- jima se za čitav niz godina uređuje izmena dobara.85

Sem toga, Nemačka je pribegavala i carinskim olakšicama za uvoz onih proizvoda koji su naročito deficitami, a koji se, prema analizi koju je izvršio „Institut für Konjunkturforschung“ , nisu mogli pro- izvoditi u Nemaökoj.36

U cilju jačanja ekspanzije u zemlje jugoistoka, Nemačka je po- svećivala veliku pažnju i saobraćajnim vezama. Naroeito železničkim vezaima Jugoslavije sa Bugarskom, Grčkom i Turskom. Veliki značaj pridiavan je i Dunavu. Već 2H. marta 1938. godine prišlo se rekonstruk- ciji dela koji prolazi kroz Austriju, a bio je izrađen i projekat četvoro- goddšnjeg plana za rekionstrukciju Dunava i njegovih pritoka: Save,

32 R. M a k s i m o v i ć , Analizo, proizvodnje г izvoza naših ruda и 1938, Glasnik Zavoda za unapredenje spoljne trgovine, Beograd 1939, X /l, 2.

Treba napomenuti da je V a s s i 1 i e v, (n. d., 54) pogrefrio prikazao na- vedene podatke. On je izneo tačne brojke (zaokrugljene), ali je pomerio godine za jednu unapred, tako da je izvoz od 1935. stavljen u 1936. godinu itd.

” Г о л ь д щ е й н - Л е в и н а , n. d., 388/9.34 E. W a g e m a n n . Der Neue Balkan, Hamburg 1939, 119, konstatuje da

su zapadne sile prestale potpomagati svoje spoljnotrgovinske operacije kredi- tima i eksportom kapitala u balkanske zemlje.

U listu Republique, 4. juna 1939. godine, pišući о ekonomskoj aktivnosti Nemaöke и Jugoslaviji, Emil Ros konstatuje: „Mi smo dopustili da ta siromašna zemlja, koju je kriza uništavala, padne pod privredno tutorstvo a da nismo uči- nili ni jednu gestu da kupimo od nje proizvode njenog tla. Danas nije vise mo- guće, bez pomoći da se Jugoslavija oslobodi mreže nemacke privrede, koju smo dopustili da se obavije oko nje.“ (Centralni presbiro (dalje: СРВ), Bilten IV, 6. VI 1939, 158).

35 U članku Pred ogromnim naporom Reicha u Republique od 11. I 1939. direktor lista Ernil Roš, govoreći о potrebi stvaranja jednog organa, pored mi- nistarstva trgovine, koji bi imao ovlašćenje da kupuje i prodaje na spoljnim tržištima, kaže između ostalog: ..nemački ministar trgovine ima mogućnosti da odmah kupi velike količine proizvoda. Još bolje, on može da ih kupi za više godina unapred sa utvrđenim cenama ne starajuéi se šta će biti od evolucije svetskog tržišta.“ (СРВ, II, januar 1939, 81).

:,e Vid. К r u g m a n n, n. d., 74-87.

SU K O B IN T E R E SA V. B R IT A N IJE I N E M A C K E N A B A L K A N U - ^ 7

Morave i Pruta, kao i za spa j an je Dunava sa glavnim nemačkim rekama.37

Pored spoljnotrgovinskog prometa, Nemačka jo jacanje svog uti- caja u balkanskim zemljama nastojala da postigne i pojaeanim pla- smanom svoga kapitala. Ova njena nastojanja su deo opšteg plana о uspostavljanju nemačkog finansijskog monopola, prema kome je tre- balo da se Berlin pretvori ,.u finansiski centar Evrope koji u svojim ru- karna koncentriše celokupno snabdievanje evropskih zemalja kapitalom, tj. faktički punu kontrolu kretanja kapitala i investicija u tim zemljama.“38 Tačno je da nemački kapital u balkanskim zemljama nije mogao da ugrozi prvenstvo engleskog i francuskog kapitala, ali od1935. godine njegov udeo stalno raste. On poslednjih godina pred rat predstavlja najddnamičniji deo stranog kapitala i stalno osvaja nove pozicije. Najpoznatije nemacke kompanije dobijaju velike koncesije u svim balkanskim zemljama i Nemačka počinje da igra sve značajniju ulogu u industrijskom i finansijskom životu balkanskih zemalja.39

Tokom posleratnih godina u zemljama naslednicama Austro- Ugarske i njihovim balkanskim susedima kao najozbiljniji konkurent Nemačkoj na području spoljne trgovine javlja se Italija. Ona je 1931. i 1932. godine bila na prvcm mestu u njihovom ispoljnotrgovinskom prometu. Medutim, dolazak nacionalsocijalizma na vlast i uloga koja je data jugoistoku u njegovim planovima imala je presudnu ulogu na ishod ove konkurentske borbe. Odi 1933. godine Nemačka je konačno potisla Italiju i učvrstila se na prvorn mestu i kao kupac i kao life- rant balkanskim zemljama.40

Najveéi udar italijanskoj konkurenciji zadala je Nemačka u pe- riodu primene sankcija protiv Italije zbog rata u Etiopiji. Ona je sankcije sjajno iskoristila. Tako, na primer, dok su Engleska, Francuska i Cehoslovačka, i pored povlastica koje je Engleska odobrila za uvoz jugoslovenske robe, preuzele zajedno jedva 25% jugoslovenskog izvoza u Italiju, Nemačka je sama preuzela 60%.41 To je, pored osta- log, jedan odi razloga da Grčka, Turska i Jugoslavija zauzmu odlučan

87 Ф о м и н , n. d., 31.19 Г о л ь д щ е й н — Л е в и н а , n. d., 439.89 О tome vid. V a s s i l i e v , n. d., 64—67, naročito M. L a m e r , Die

Wandlungen der ausländischen Kapitalanlagen auf dem Balkan, Weltwirtschaftliches Archiv, Kiel, November 1938 i M. L a m e r , Razmatranje о kretanju internacionalnog kapitala (s osobitim obzirom na najnovije tendencije kod nas), Ekonomist, Zagreb 1938, 5.

4,1 V. P e r t о t, Einige Entwicklungstendenzen im Aussenhandel der Balkanländer, Weltwirtschaftliches Archiv, Kiel, März 1939. Heft 2, 369. Uporedno kretanje trgovinskih odnosa balkanskih zemalja kao celino sa velikim silama vid. kod W a g e m a n n , n. d., 120.

41 V a s s i 1 i e V, n. d., 50.

2 Isturija X X vek a , II k n jiga

i g - ŽIV K O A V R A M O V S K I

ßtav protiv francuskog zahteva da se primene ekonomske sankcije prema Nemačkoj u slučaju kršenja Lokamskog sporazuma i remilita- rizacije Rajnske oblasti 7. marta 1936. godine.42

Rezultati nemačkog privrednog nadiranja na Balkan i položaj balkanskih zemalja (pokušaji balkanskih zemalja da umanje zavisnos't od Nemacke)

Nemačka nastojanja ka privrednoj domlnaciji na Balkanu nisu ostala bez rezultata. То se najbolje vidi iz sledeće tabele, koja po- kazuje povezanost balkanskih zemalja sa Nemačkom u spoljnotrgo- vinskom prometu:43

Procentualno učešće Nemačke u ukupnom UVOZU balkanskih zemalja

Zemlja 1929 *1932 1933 1934 1935 1936 1937 1938Rumunija 24,1 23,2 18.6 15,5 24,4 36,2 29,5 36,8Jugoslavija 15,6 17,7 17,2 13,9 16,2 26,7 32,4 39,4Bugarska 22,2 25,9 28.2 40,1 53,5 61.0 54,8 51,9Grčka 9,4 9,7 10,2 14,7 18,9 22.7 27,1 30,3Turska 15,3 17,1 25,3 34,0 40,0 35,6 41,6 47,5

Procentualno učešće Nemačke u ukupnom IZVOZU iz balkanskih zemalja

Zemlja 1929 1932 1933 1934 1935 1936 1937 1938Rumunija 26,7 12,3 10.6 16,6 16,5 17,6 19,8 26,5Jugoslavija 8,5 11,3 13,9 15,4 18,7 23,5 21,7 42,0Bugarska 20,9 26,0 36,0 42.7 48,0 47,6 43,1 59,0Grčka 23,2 14,5 14,S 23,0 29,0 36,4 20,5 38,5Turska 13,3 18,9 17,8 37,0 41,0 51,0 35,4 43,0

42 U instrukciji jugoslovenskom predstavmku na sednici Društva naroda u Londonu Stojadinović je precizirao: ..Ako bude reči о ekonomskim sankcijama protiv Nemačke kažite Franouzima da smo gotovi braniti njihovu teritoriju u slučaju nemačkog napada kao svoju sopstvenu... ali da sankcije iscrpljuju i uni- štavaju. То ne može biti ni interes Francuza. Pored obaveštenja koja već imateо teškom dejstvu sankcija Italije protiv* na našu privredu, mi u takvoj situaciji podneti ne možemo jedan nov udar koji bi bio za nas ekonomski smrtonosan. Nemačko tržište je još značajnije za nas i mi tamo imamo već 500 milijona dinara zamrznutih.“ (DASIP LP, 1938, 1/13, pov. br. 348 od 14. III 1938. godine. MIP, str. pov. br. 865 od 12. III 1936. godine).

* Red reči umesto ..protiv Italije“ izvrnut je u originalu.43 B eu v e - M er y. n. d., tabela 1; Podaci za 1938. godinu prema W a g e

ma nn, n. d., 128, Б р а с л а в с к и й , n. d., 336 i Гласник Завода за уна- npeiyeme cnojbue трговипе,' 1939, 1, 23-24. Treba napomenuti da su podaci za1938. godinu obuhvatili ukupan izvoz u Nemačlcu i Austriju. Pri tome, Braslav- ski je dao podatke koji sc, uz manja odstupanja, slažu sa podacima koje daje Wagemann, sem u slučaju Jugoslavije, u kome je Braslavski, prema M. S. G o r do n u, Barriers to World Trade, N. Y. 1941, 163 dao podatke samo za izvoz i uvoz u Nemačku. 'Го je usledilo otuda sto se u jugoslovenskim statističkim podacima promet sa Austrijom u 1938. godini joë uvek prikazivao odvojeno.

SU K O B IN T E R E SA V. B R IT A N IJE I N E M A C K E N A B A L K A N U - j, g

Ovako visoki procenat nemačkog učešća bio je povoljan za bal- kanske zemlje samo sa gledišta mogućnosti plasmana proizvoda. Me- đutim, on je imao negativne strane, jer je sve ove zemlje lišavao slo- bodnih deviza za nabavku proizvoda u neklirinškim zemljama i činio ih sve vise zavisnim odi Nemačke kako u ekonomskom tako i u politič- kom pogledu. Zato se kod balkanskih zemalja oseća tendendja da isko- riste svaku mogućnost dia se oslobode dominirajućih metoda klirinške razmene i da se ova transakcija vrši sa što man je štete po njih.44 To ]e obično činjeno putem uvođenja kontrole nad uvozom i ograniče- njem izvoza izvesnih artikala putem kliringa. Tako je, na primer, Jugoslavija marta 1937. godine, usled povećanja engleskih kupovina koje su plaćane u funtama, zavela nadzor nad uvozom. Jugoslovenska na- rodna banka donela je uredbu о devizama kojom se izvoz za Nemačku reducira za 50%. Međutim, ta je uredba odmah stavljena van snage. Nemačka je ipak prihvatila da se njen uvoz iz Jugoslavije smanji za jedno vreme na 10 miliona maraka mesečno. Sem toga. Jugoslavija se obavezala da izvozi u Nemačku 50 hiljada tona žita i kukuruza u ukup- noj vrednosti od 6 miliona rajhsmaraka.45 Dirigovani uvoz išao je za tim da se smanji jugoslovenska pasiva prema neklirinškim zemljama, koja je 1935. godine iznosila 415 miliona dinara, pri udelu ovih zemalja od 17% u celokupnom jugoslovenskom izvozu. U 1936. godini udeo jugoslovenskog izvoza u neklirinške zemlje povećan je na 24%, a pasiva smanjena na 104 miliona dinara. U 1938. godini udeo neklirin- skih zemalja povećao se na 34 u izvozu i 32% u uvozu.40 To je ujedno učinilo da se jugoslovenska klirinška potraživanja u Nemačkoj smanje krajem 1938. godine na 225 miliona dinara.47

Bugarska je isto tako pokušavala da obezbedi veći priliv potrebnih deviza. U tom cilju vlad'a je naredbom od 4. VI 1935. godine izvršila kategorizaciju izvoznih artikala, odredujuci da se za izvezene cerealije mora uplatiti 50%, a za du van 30% ukupne vrednosti u devizama. Uvedena su i ograničenja za izvoz ja ja u Nemačku, a stimuliran izvoz u neklirinške zemlje. Medutim, i tu je dr Saht našao načina da Bu- garsku priveže uz Nemačku. On je, naime, pristao da se jedan deo blokirane marke na račun Bugarske narodne banke unese na jedan na- ročiti konto — „Freikonto“ . U obimu ovoga konta nemački izvoznici su bili ovlašćeni da u inostranstvu nabavljaju proizvode i sirovine po-

** Г о л ь д щ е й н - Л е в и н а , n. d., 394.,s V a s s i 1 i e V, n. d., 60.40 Ekspoze ministra industrije i trgovine u budzetskoj debati 9. marta

1939. godine. (Гласпик Завода за унапреЬетьв спол,не ттовине, 1939, 2, 67)Napominjemo da ovde ne dajemo kao izvor stenografske beleške NS, jer je

ekspoze ministarstva trgovine prethodno odštampan i podeljen poslanicima, pa je о njemu samo vodena debata, a u stenografske beieške nije uneta njegova sadržina.

47 S. D i m i t r i j e V i ć , n. d., 199.

2*

20 - 2IVK O A V R A M O V S K Î

trebne Bugarskoj. Tako se 1936. godine 40% nemačkog izvoza u Bu- garsku sastojalo od engieskih, francuskih i belgijskih proizvoda.48

Rumunija je pokazala najviše otpora prema nemačkoj ekonom- skoj penetraciji. Najveći napor dia se uvreži u rumunskoj privredi Nemačka je učinila 1935. godine kada je 7. IX potpisan klirinški spo- razum. Medu ostalim kombinacijama za prodor u Rumuniju, dr Saht je ponudio rumunskom poslaniku u Berlinu Konmenu (Comnen) da rumunskim petrolejskim kompanijama stavi na raspoloženje kredite sa vrlo primamljivim uslovima.40 Petrolejske kompanije au pokazale interes za takav kreddt iz Nemacke. Međutim, ta je kombinacija u licu ministra spoljnih poslova Tituleskua (Titulescu) našla odlučnog pro- tivnika. Stampa je skoro jednodiušno podržala frankofilsku politiku Tituleskua,. ističući da bi vezivanje glavnih arterija privredne i finan- sijske organizacije sa državom koja pripada taboru suprotnom onim državama prema kojima je orijentisana rumunska spoljna politika dio- velo u opasnost i sam politički poredak u zemlji. Opozicija je bila tako jaka da je projekat morao biti napušten. Sem toga, Rumunija je izvoz- nicima koji su plaćali u devizama davala premiju od 38%- Sve je to dovelo do zaoštrenja odmosa i do pravog carinskog rata. Nemačka je, sa svoje strane, na о va rumunska ograničenja odgovorila zavodenjem takse od 44% za rumunsku robu pri ulasku na nemačku teritoriju, kako bi nadoknadila premije za kupovinu u devizama. Ovo je trajalo od 27. juna do 7. septembra 1935. godine. Sto se tiče petroleja, za koji je Nemačka bila najzainteresovanija, rumunska vlada je odredila da ovaj proizvod ne sme da ude u nemacke nabavke po sistemu kliringa sa više od' 25%, a sva količina preko te imala se plaéati slobodnim devizama.50

Medutim, ovaj privremeni neuspeh nije sprečio Nemačku da na- stavi svoj napor i da sistematski prelazi sa privrednog na političko polje. Već je ranije bilo reči о proizvodnji soje u Rumuniji. I taj mo- menat Nemačka je koristila za jačanje svoje političke propagande u Rumuniji. Ona je za organizaciju gajenja ove kulture, preko „I. G. Farbenindustrie“ , vrbovala na hiljadie agenata (1936. godine 2.084), koji su, po pravilu, poticali iz krajnje desničarskih sredina, bliskih ideolo- giji nacionalsocijalista.51

** B e u v e - Me r y , n. d., 41—43,40 Krediti bi se do 80% iznosa utrošili u Nemačkoj za kupovinu materijala

u cilju povećania proizvodnje nafte, a ostatak za otkup nemačkih potraživanja u Rumuniji. Na ovaj način oslobodene sume bile bi na licu mesta korišćene za isplatu radne snage i domaćeg materijala. Kao naknada, dobiveni višak nafte isporucio bi se Nemačkoj ( B e u v e — Me r y , n. d., 44, 45).

50 B e u V e — M e r y, n. d., 42.51 Isto, 48.

SU K O B IN T E R E SA V . B R ITA N IJE I N E M A C K E N A B A L K A N U - 2 1

„Anschluss“ Austrije i jačanje nemačkog uticaja na Balkanu

Aneksija Austrije u potpunosti je izmenila strategijsku i političku eituaciju u centralnoj i jugoistočnoj Evropi u korist Nemacke.

Na prvom mestu, Nemačka je uključenjem 6,5 miliona Austrija- naca povećala svoje stanovništvo za oko 10% i tako postala „Rajh od 70 miliona“ — jedna solidna celina u centru Evrope.

Ovim aktom definitivno su uništeni svi projekti dunavske kon- federacije i ekonomske uni je. To je ujedno i kraj rimskog protokola (trougla: Italija — Austrija — Mađarska). Kao najznačajniju posledicu anšlusa, Siton-Vatson (R. W. Seton-Wateon)52 ističe ogromno poja- čanje nemacke strategijske pozicije. Njene granice na jugu sada su bile zaštićene velikom prirodnom barijerom alpskih planinskih la- naca, a na jugoistoku ona je dobila širok pristup u Panonsku niziju. S druge strane, pripajanjem Austrije, Nemačka je sa tri strane čvrsto uklještila češki četvorougao i time olakšala svoju budtuću akciju protiv ove zemlje. Postavši sused Jugoslavije, Italije i Mađarske, odnosno došavši u neposrednu blizinu Balkangkog poluostrva, Nemačka je dobila mnogo veće mogućnosti da primeni politički pritisak na zemlje dunavskog basena, gdle je njen privredm uticaj već bio dominantan. Govoreći о tome u parlamentu 14. marta, Cerčil (Churchill) je istakao da posedovanje Веса, kao saobraćajnog centra svih onih država koje su bile sastavni deo Austro-ugarske Monarhije, kao i zemalja koje se nalaze na jugoistoku Evrope. „pruža nacističkoj Nemačkoj mogućnost privredne i vojne kontrole nad svim saobraćajnim putevima jugoistocne Evrope: nad cestama, rekama i železničkim prugama.“63

Pored velikog značaja za jačanje strategijskog položaja Nemačke, anšlus je imao i ne manje važne posledice i na ekonomskom polju. Tu u prvom redu treba imati u vidu dva osnovna momenta: prvo, koliko je anšlus koristio nemačkoj privrednoj autarhiji i, đirugo, kakav je uticaj imao na privredine odnose Nemacke sa drugim zemljama, po- glavito sa balkanskim.

Anšlus je za Nemačku značio umanjenje uvoza nekih deficitarnih sirovina. Tu pre svega treba pomenuti drvo. Nemačka je godišnje uvo- zila oko 9 miliona kubnih metara, a austrijski prirodni prirast drveta iznosio je oko 9,5 miliona kubnih metara. Kako je Austrija trošila go- dišnje 5—6 miliona kubnih metara, preostala količina značila je odigo- varajuće smanjenje uvoza drveta u Nemačku. Zbog ovoga je, medu prvim merama, posle aneksije zabranjen ^zvoz drveta iz Austrije. Austrija je Nemačkoj dala najbogatije rudnike magnezita u Evropi. Sa proizvodnjom od' 200.000 tona, ona je drzala jedno od prvih mesta u svetu i gotovo monopolski po'ožaj u Evropi. To je uticalo na smanjenje

82 S e t o n — W a t s o n , R. W., Britain and the Dictators, Cambridge 1938, 440.

г,я С h u г с h i 1, V Orage approche, Pariz 1948, 277.

22 - Z lV K O A V R A M O V S K 1

nemačkog uvoza magnezita iz G-rčke. Sem toga, treba pomenuti zalihe visokokvalitetne gvozdene rude, procenjene na 220 miliona tona, sa godišnjom proizvodnjom od 1,3 miliona tona rude. Dobijanje austrij- skih zaliha gvozdene rude imalo je posebnog znacaja za Nemačku, koja je uvozila velike količine ove rude iz Svedske i Francuske. Zato je, nakon anšlusa, osnovano veliko državno metalurgijsko preduzeće za eksploataciju austrijske gvozdene rude. Najzad, ogromno bogatstvo Austrije u hidroenergiji likvidiralo je ozbiljan nedostatak Nemacke u pogonskoj energiji. 1937. godine Austrija je proizvela 3 milijarde ki- lovat-časova električne energije, što je predstavljalo mali deo ukupne snage njenih reka, jer je moguća proizvodnja procenjena na 25 mili- jardi kilovat-časova.54

Pripajanjem Austrije postala je „Veiika Nemačka“, čime je pove- ćan ionako dominantan udeo u spoljnotrgovinskom prometu balkanskih zemalja. To povećanje je naročito bilo značajno kod Jugoslavije i Rumunije, koje su imale žive trgovačke veze sa Austrijom.55 Nemački udeo u izvozu balkanskih zemalja, uzetih zajedmo, iznosio je 1938. godine 39,7%, prema 26,7% u 1937. godini. Njen udeo u uvozu ovih zemalja povećao se za isto vreme od 34,1 na 40%.56

Sem toga, nasledivši sve austrijske kapitale u inostranstvu, Ne- mačka je naglo povećala svoj značaj i kao krediitor tih zemalja. Austrijske banke su, bilo sopstvenim ulaganjima bilo kao posrednik, kontro- lisale mnoga indiustrijska preduzeća i osiguravajuća društva u balkanskim zemljama. Ta su ulaganja naročito bila značajna u Ju- goslaviji i Rumuniji. U Jugoslaviji, na primer, nemački udeo u ukupno uloženom stranom kapitalu od 0.88% u 1934. povećao se na 6,77. Tako je Nemačka izbila na treće mesto kao kreditor Jugoslavije, odmah iza Francuske i Engleske.67

Aneksijom Austrije Nemačka je dobila potpunu kontrolu nad Du- navom, koji postaje najvažniji put nemačke privredne ekspanzije

Bi N. M i r k o v i ć , Privredne posledice aneksije Ausirije i Sudetske oblasti, Jugoslovenski ekonomist, Beograd, 1938, 111/10, 769; M. L a m e r , Eko- nomski odraz „Auschlussa“ u medunarodnoj trcovini, Ekonomist 1938, 5, 225-226.

55 Učešće Austrije u spoljnotrgovinskom prometu balkanskih zemalja iz- nosilo je 1937. godine:

Uvoz u Au- striju u %

Izvoz iz Austrije u %

Jugoslavija 13,5 10,3Rumunija 16,9 9,3Bugarska 4,0 3,4Grčka 1,7 2,5Turska 2,0 1,6

( La me r , Ekonomski odraz..., 226). 50 W a g e m a n n , n. d., 120.57 K r u g m a n n , n. d., 69.

SU K O B IN T E R E SA V. B R IT A N IJE I N E M A C K E N A B A L K A N U - 23

prema jugoistoku. U toku novembra 1938. godiine država je, preko kompanije „Hermann Göring“, otkupila sve akcije Prvog dunavskog parobrodskog društva (Estre Donau Dampfschifsfahrt Gesellschaft) sa seddštem и Beču, koje je imalo povlašćeni položaj za plovidbu na Du- navu još u bivšoj Austro-uganskoj Monarhiii, a i docnije u Austriji. Ono je kontrolisalo niz drugih prediuzeća (na primer, Bugarsko paro- brodsko društvo „Dunav“, rudmike uglja u mađarskoj Baranji, Južno- nemačko parobrodsko društvo). Istovremeno se pristupilo izgradnji kanala Dunav — Majna — Rajna i pristaništa u Beču. Novo bečko pri- stanište trebalo je da postane kapija Nemačke za jugoistok Evrope — „istočni Hamburg“ .58

Anšlus je imao i velike političke posledice. On je uticao na jačanje fašističkih i profašističkih elemenata u svim podlunavskim zemljama, a isto tako revizionizma u Madarskoj i Bugarskoj. On je uticao da se konačno poljuljaju temelji Male antante, što ie našlo izraza u stremlje- njima jugoslovenske i rumunske vlade da političkim. i ekonomskim ustupcima obezbede naklonost Nemačke. Stojaddnović je požurio da pozdravi uspostavljanje zajedničkih granica Jugoslavije sa novim su- sediom, ističući Hitlerovo svečano obećanje da će poštovati granice Jugoslavije, koje su mu svete i da je dezinteresovan u pitanju jugoslo- venskih i rumuniskih nemackih manjina.59 Ovakav stav je logična posledica politike zbliženja sa Nemačkom, koju je Stojadinović vodio od 1935. goddne. On je, uostalom, već ranije dao svoj pristanak za ovaj nemački potez. To mu je pitanje bilo postavljeno priiikom posete Berlinu 17. januara 1938. godine. On je tada izjavio Hilleru da jugoslovenska vladia gleda na austrijsko pitanje kao na „čisto unutrašnju stvar nemačkog naroda“ .60 I Cincar-Marković je 4. marta ponovo uve- ravao Ribentropa (Ribbentrop) da je jugoslovenska vlada mišljenja dia austrijsko pitanje predstavlja čisto unutrašnju nemačku stvar i da jako polaže na dobre ođnose sa nemačkim Rajhom.61

21. januara 1938. godine francuski poslanik u Beogradu postavio je Stojadinoviću pitanje da li bi se Jugoslavija pridHTižila jednom pro- testu zajedno sa francuskom i engleskom vladom protiv eventualne povredie austrijske nezavisnosti. Stojadinović je odgovorio da ne može odigovoriti na takvo pitanje pre isastanka Stainog saveta Balkanskog sporazuma u Ankari, kada treba о tako važnom pitanju da se konsul-

вя N. M i r ko v i ć, n. п., 770.59 Vid. Политика, od 17. Ill 1938. god.60 Državni arhiv FNRJ (dalje: AFNRJ), Fond Milana Stojadinovića

(A—I—MS) fascikla (F) 24. Beleška Cjncar-Markovića о razgovoru Hitlera i Sto- jadinovića. U memorandumu fon Herenu о razgovoru Hitlera i Stojadinovića о tom pitanju stoji: „The Austrian question was for Yugoslavia a purely domestic German question. Yugoslavia would never fight because a people wished to be united“ (Documents on German Foreign Policy, Serie D, Vol. V, 228 (dalje: DGFP, D, V).

01 DGFP, D, V, 242.

24 - Z IV K O A V R A M O VSK T

tuje sa saveznicima. Međutim, odmah je dodao „nezv-anicno“ dia mu ,.licno“ izgleda da je nemoguće, da Jugoslavija protestuje kadia takav protest ne ulaže Italija, jer bi je to izložilo ujedinjenom pritisku Italije i Nemačke i pogoršalo njen položaj. Dalje je naglasio dia sama Austrija ne pokazuje volju da brani svoju nezavisnost i da se radi о pitanju koje se pokreće na principu nacionalnosti i prava naroda da sami raspo- lažu svojom sudbinom.62

Na sastanku Stalnog saveta Balkanskog sporazuma u Ankari 26. februara turski ministar spoljnih poslova Ruždi Aras (Rüstü Aras) složio se sa Stojadinovićevim stavom, koji se ogledao u sledećem: :,1) čekati razvoj događaja; 2) vidieti prvo šta misli Italija; 3) ne izja- šnjavati se pre vremena, 4) ne činiti ništa što bi ubrzalo anšlus“ . Me- taksas se složio sa Arasom i Stojadinoviôem.03

Rumunska vlada, svesna da posle Austrije dolazi na red Čehoslo- vačka, i da bi njen oružani otpor značio rat, a s druge strane, bojeći se da Mađarska i Bugarska ne istaknu svoje revandikacije u odnosu na Transilvaniju i Dobrudžu, zadržala je svoju rezervisanost. Rumunski ministar spoljnib poslova iziavio je na sastanku Stalnog saveta Balkanskog sporazuma dia se ceo problem tiče velikih sila. „Položaj Čeho- slovačke je vrlo delikatan — rekao je Komnen — i zato je nama teško dia se izražavamo.“64

U Bugarskoj su demokratski elementi videli u anšlusu mogućnost jačanja nemačke propagande i intenziviranja poli tike ekonomiskog potčinjavanja balkanskih zemalja, kao i novog naleta fašizma u Bugarskoj. U to vreme zvanični krugovi su pozdraviü anslus kao nesta- nak Austrije, koja je bila centar destruktivne akcije protiv Jugoslavije i večiti casus belli za Malu antantu u slučaju restauracije Habsburga. U suštini, vlada Kjoseivanova, i sama germanofilska, bila je solidarna sa stavom Stojadinovića, ističući da taj akt Scim po sebi ne znači ništa, jeer bi Nemačka u slučaju mobilizacije i onako okupirala i anektirala Austriju. U stvari, vlada Kjoseivanova je, kao i Madarska, gledala u anšlusu presedian, koji će u perspektivi omogueiti zadovoljenje i nje- nih revizionističkih ciljeva.66

63 AFNRJ, A—I—MS/F—24. — koncept šifrovanog pisma M. Stojadinovića poslaniku u Parizu od 21. II 1938. (nezavedeno).

Posle razgovora sa francuskim poslanikom, Stojadinović je to saopštio He- renu, istakavši svoje kategoričko odbijanje, jer bi se to kosilo sa principom pra- va naroda da sami sobom raspolažu, na kome je i jugoslovenska država postala. Sem toga izjavio mu je da ne vidi zašto bi protestovao „protiv zaključenja sporazuma trećih sila a koji ne zadiru u jugoslovenske interese“ (isto).

63 AFNRJ, A—I—MS/F—24. — Rukopisne beleške Stojadinovića sa sednice Stalnog saveta Balkanskog sporazuma 26. II 1938. god.

ei Isto.05 DASIP LP, 1938, 1/4, pov. br. 406 od 25. IV 1938 godine. Politički izveštaj

MIP-a za mart 1938. godine — MIP pov. br. 7820/III — raz. 17 od 19. IV 1938; DASIP, Refuz Političkog odeljenja (PO), paket „Politička arhiva pre 1941, VII“, bez broj a.

SU K O B IN TE R E SA V. B R ITA N IJE I N E M A C K E N A B A L K A N U - 25

Jugoslovenska vlada je 14. marta objaviia zvaničmu izjavu povo- dom anšlusa, u kojoj se kaže:

„1. Ujedinjenje Austrije sa nemačkim Rajhom posmatra se od' strane Jugoslavije kao jedno čisto unutrašnje pitanje nemačkog na- rodia, u koje se ona ne meša.

2. Jugoslavija je uvek bila pobornik načela ujedinjenja svih ple- mena jedinog naroda. Ona ostaje verna ovom načelu.

3. Jugoslavija se nalazi u prijateljskim odnosima sa nemačkim Rajhom. Ovo određuje njeno držanje sada kad je Rajh postao njen direktan sused.“66

Posle izvršenog anšlusa, Stojadinović je odbacio zahtev čehoslo- vačke vlade za odiržavanje vanrednog sastanka Stalnog saveta Male antante u Bukureštu, koji bi trebalo da razmotri novonastalu si- tuaciju.67

U razgovoru sa nemačkim ambasadiorom u Beogradu fon Herenom 17. marta Stojadinović je čestitao nemačkoj vladii u vezi sa vraćanjem Austrije u Rajh i brzinom kojom je to izvršeno. „Jugoslavija po- zdravlja prijateljsku Nemačku kao svog suseda“ , naglasio je Stojadi- nović. Jedino je napomenuo da se u Sloveniji javlja izvesna zabrinu- tost za sudbinu slovenačke manjine u Koruškoj i strah od eventualnog nemačkog prodora u pravcu Jadirana. Tom prilikom Stojadinović je naglasio dia je i Korošec potpuno saglasan sa nj ego vim držanjem prema austrijskom problemu.68

Za ovakvo držanje Stojadinovićeva vlada nije imala nikakvu po- diršku kako buržoaeke opozicije u skupštini tako i u široj javnosti. Mada je Stojadinović preko Centralnog presbiroa izdao direktivu da se zabranjuje svako pisanje protiv Hitlerovoga poteza u Austriji, ipak je u javnosti došlo do otvorene manifestacije neslaganja sa Stojadi- novićevom politikom. Tako, na primer, prema pisanju praškog lista Ceské slovo odi 2. aprila, samostalni demokrata Većeslav Vilder celu nedelju dlana putovao je po Dalmaciji i odtrzavao mitinge na kojima je objašnjavao značaj anšlusa za Jugoslaviju i evropsku demokratiju. Prema istom listu, u Zagrebu su samostalni demokrati odiržali veliki zbor protiv anšlusa, a za solidarnost sa Čehoslovačkom.09

Najodlučniji stav protiv ovakve politike Stojadinovićeve vlade zauzela je Komunistička partija, koja je u svom proglasu „Za mir, nezavisnost i slobodu“ , izdatom povodom anšlusa, ukazivala na pred-

00 Dokumente zum Konflikt mit Jugoslawien und Griechenland, Berlin 1941, 70. Nq 21.

'vr DGFP, D, I, 604.68 Treba napomenuti da je praški list Ceské Slovo pisao da u vladi nije

bilo jedinstva u pitanju anšlusa, ciljajući baš na Korošeca, jer ukazuje na pi- sanje njegovog lista Slovenec, koji je nekoliko puta donosio napise о velikoj opasnosti koja preti usled pritiska 75 miliona Nemaca na Karavankama, sa ko- jih se vidi Jadransko more. (СРВ, IV, 5. aprila 1938, 60).

69 СРВ, IV. 5. april 1938, 60.

26 - Z lV K O A V R A M O V S K I

stojeću opasnost. „Hitlerove trupe su na gramci Jugoslavije! Faši- stička i osvajačka Nemačka postaje granična država sa Jugoslavijom! Hitlerizam ni je „prijatelj i dobar sused“ , već zakleti neprijatelj slo- bode i nezavisnosti Jugoslavije. Njegove izjave о neutralnosti i prijatelj stvu prema nama lažne su kao i dojučerašnja njegova obećanja prema Austriji. Juče je Hitlerova soldateska zgazila slobodu austriskog narodia, danas već udara protiv Čehoslovačke a sutra će Hitlerove čete d'a provale preko Karavanki u Jugoslaviju. Hitler obnavlja staro ne- mačko carstvo i Viljemov plan „Drang nah Osten“ . Taj put vodi preko Jugoslavije na Jegejsko more U tome ga pomaže Musolini, koji sebi traži Dalmaciju i Bosnu“ .70

B. JACANJE ENGLESKOG INTERESA ZA POLITICKE I PRIVREDNE PRILIKE NA BALKANSKOM POLUOSTRVU

1. POKUŠAJI ZA SMANJENJE NEMAČKOG PR1VREDNOG UTICAJA

Pojačanje spoljnötrgovinskog prometa sa balkanskim zemljama

Nastala konstelacija u srednjoj i u istoenoj Evropi podrila je osnove ekonomskog i političkog uticaja Velike Britanije i Francuske i oslabila njihove strategijske pozicije. Politika ravnoteže je očito bila poremecena na njihovu štetu. Povećani privredni i finansijski uticaj Nemacke u zemljama jugoistocne Evrope pretio je da ona te oblasti potpuno potčini i u političkom pogledu, a to bi značilo stvaranje jednog privredno-političkog bloka od svojih 160 miliona ljudd. Ovakvim blo- kom Nemaöka bi mogla ugroziti britanske i francuske interese u Sre- dozemlju i na Bliskom istoku. Zato su Engleska i Francuska odlučile da putem jačanja svoje ekonomske i finansijske saradnje sa balkanskim zemljama oslabe nemački uticaj u ovoj sferi. Pitanje pojačanja francusko-britanske ekonomske saradnje sa zemljama Podunavlja bilo je raspravljano i na sastanku predsednika vlada i ministara spoljnih poslova Velike Britanije i Francuske 28—29. aprila 1938. godine u Lon- donu. Tom prilikom ministar spoljnih poslova Francuske Bone (Bonnet) podneo je engleskoj vladi jedan memorandum sa razrađenim predlogom za intenzificiranje razmene dobara sa zemljama Male antante, kako bi se ove izvukle ispod nemačkog dfominantnog privred- nog uticaja.71

70 Arhiv CK SK J — Fond između I i II svetskog rata, dok. 14523—II, 1—3 (1938). Proglas CK K PJ od marta 1938. godine. Vid. i I. R ib ar, Politički zapisi, IV, Beograd 1952, 55.

DASIP PO, paket „Politička arhiva pre 1941 — III Politički otsek“ do- kument pov. br. LP 454 od 6. V 1938 — Izveštaj poslanika Kasidolca za april1938; Documents on British Foreign Policy, Third Series (dalje: DBFP, III. s.) Vol. I, 198.

SU K O B IN T E R E SA V. B R IT A N IJE I N E M A C K E N A B A L K A N U - 27

Britanska vlada je preduzela hitno izučavanje ekonomskih struktura balkanskih zemalja, njihovih potreba za uvozom i mogućnosti izvoza. U tom cilju ona se služila sistemom specijalnih emisara, koji se u ličnim kontaktima sa državnim i privrednim funkcionerima u balkanskim zemljama upoznaju sa potrebama i mogućnostima pojedinih zemalja i daju mišljenje о metodima ekonomskog nadiranja u dotičnu zemlju.

Da bi organizovanije i efikasnije pristupila saradnji sa balkanskim zemljama, britanska vladia je početkom jula 1938. goddne pristupila formiranju specijalnog vladinog odbora od predlstavnika ministarstva inostranih poslova, ministarstva trgovine i stručnjaka iz drugih zain- teresovanih ministarstava. Ovom odboru stavljeno je u zadatak prou- čavanje ekonomskih i finansijskih prilika u balkanskim zemljama i elaborisanje jednog racionalnog plana za saradnju sa njima.72

Obrazovanje engleskog vladinog odbora izazvalo je u Nemačkoj, što je razumljivo, veliko interesovanje i žive komentare. S nemacke strane ovaj britanski korak cenjen je kao privredno-finansijska „ofan- ziva“ Engleske u srednjoj Evropi i na Balkanu, uperena u prvom redu protiv interesa Nemacke. Pritom se podvlačilo da je to veštačko suzbi- janje prirodnog i sve jačeg uticaja Nemacke, koja, s obzirom na geo- grafski položaj i mogućnosti transporta, predstavlja prirodno i stalno tržište za prodzvode ovih zemalja. Nasuprot tome isticano je da za- padne sile samo u izvesnim momentima — iz odredenih aktuelnih po- litičkih razloga — pokazuju interes za pojačanje svoje ekonomske saradnje sa jugoistokom Evrope.73

Jačanje privrednog angažovanja zapadnih sila na Balkanskom po- luo&trvu počinje nešto ranije — od vremena ekonomskih sankcija protiv Italije zbog rata u Etiopiji. Medutim, one nisu preduzimane jednako od strane oba saveznika. Francuska. od dolaska nacional socijalizma na vlast u Nemačkoj, nije učinila veći napor da svoju trgovinu sa balkan- skim zemljama poveća ili bar održi na određenom nivou. Naprotiv, ona je od 1933. do 1937. konstantno bila potiskivana sa ovog tržišta. Pored toga, i njen kapital počeo je da ustupa pred prodorom nemačkog kapitala.74

Engleska je mnogo aktivnije pristupila akciji za suzbijanje ne- mačkog privrednog nadiranja. U toku 1936. godine ona je zaključila platne sporazume sa Rumunijom (2. maja), trgovački sporazum sa Ju- gcslavijom (27. novembra), trgovački i klirinški sporazum sa Turskom (2. septembra). Sem toga, zaključila je i sprorazum sa Madanskom 1. fe- bruara. Rezultat njenog nastojanja bio je porast udela britanske robe

73 DASIP LP 1938, 1/13, pov. br. 646 od 12. XII 1938, Izveštaj poslanika Ka- sidolca predsedniku vlade Stojadinoviću.

TS DASIP LP 1938, 1/14, pov. br. 784 od 1. IX 1938, Politički izveštaj MIP-a za juli 1938, godine — pov. br. 17266 — II, raz. 17.

74 Vid. P e r t ö t , n. n., 369 i S. D i mi t r i j e vi ć, n. d., 194—195.

23 - ZIV K O A V R A M O V S K I

u ukupnom uvozu balkanskih zemalja i Mađarske od 6,9 na 9,7 miliona funti sterlinga. Za isto vreme izvoz balkanskih zemalja u Englesku povećan je od 9,3 na 12,3 miliona funti sterlinga.75

Računato u nacionalnim monetama pojediinih balkanskih država, kretanje engleskog udiela u spoljnotrgovinskom prometu balkanskih zemalja bilo je sledeće:76

Rumunija Jugoslavija Turska Bugarska GrčkaGod. mil.

leja% mil.

dinara■7o mil.

f. t.

S U K O B IN T E R E SA V. B R ITA N IJE I N E M A C K E N A B A L K A N U - 29

Wireless Telegraph Co“ pod imenom „Radio a.d.“ Beograd; „The Yugoslav Goldfield Ltd“ i dr. Sem toga, engleske kompanije kupile su 15 rudarskih polja u Jugoslaviji. Sredinom 1938. godine iznos engleskog kapitala u jugoslovenskoj privredd povećao se na oko 1.100 miliona dinara, što u odnoisu na 1937. godinu predstavlja povećanje od 25%. Betner (Böttner) ceni da je Engleska sledeće godine sa kapitalom od 1.400 do 1.500 mihona dinara izbila na prvo mesto.77

U Rumuniji je engleski kapital prvenstveno bio zainteresovan za izgradnju saobraćaja kroz petrolejski revir, za preuzimanje zlatnih rudnika na rumunsko-čehosiovačkoj granici i za izgradnju silosa u lukama na ušću Dunava. Prema pregledu koji daje Site&ku (Sitescu), od 22 industrijska preduzeća koja su osnovana uz pretežno ili jeddno učešće engleskog kapitala 11 je osnovano u vremenu posle 1935. godine. Tako je jedna britanska finansijska grupa na čelu sa „Westminster Bank Ltd“ uložila 1938. godine 100 miliona leja radi povećanja svoga kapitala u trustu „N. Malaxa Societate Anonimä Romänä“ . Time je ova grupa dobila kontrolu nad fabrikom lokomotiva, vagona i mašina u Bukureštu i jednom fabrikom municije. 1939. godine osnovana je fabrika „N. Malaxa fabrica din Tohanul Veclii Soc. Anonimä“ u Bu- kureštu, sa kapitalom od 20 miliona leja uz 40% učešća britanskog kapitala. (Fred Pow i Douglas J. Stewart). Ista grupa (u saradnji sa Charles Haas) uzela je udela u dva nova preduzeća koja je osnovao koncem „Malaxa“ početkom 1939. godine. Januara 1939. osnovana je „N. Malaxa Uzine de Tuburi si Oteluri Soc. An. Româna“ sa osnovnim kapitalom od 100 miliona leja, od čega 44 miliona engleskog, a u februaru „N. Malaxa, Fabrica de Masini Societate Anonimä Romänä“, sa 80 miliona leja, od čega je udeo pomenute grupe iznosio 35 miliona.

Sem toga britanski kapital je ovih godina uzeo učešća i u dru- gim novoo&novanim preduzećima. Tu treba pomenuti „Textila Ploesti Societate Anonimä Romänä“ u Bukureštu, sa kapitalom od 20 miliona leja, od čega 8,8 miliona britanske kompanije „Adair Wigthon & Co Ltd“ ; „Gestetner S.A.“ osnovanom 1937. (miiion leja); „Nitra- monia S.A.“ osnovana 1936. sa kapitalom od 35 miliona leja, od čega je 2,5 miliona otpadalo na „Imperial Chemical Industries Ltd“ zatim „Saroidar“ S.A.“ . ..Anglo-Balcanica de Cereale S.A“, „Safico S.A.“ i dr.78

77 M. L a m e r , Razmatranje о kretanju internacionalnog kapitala, 199, B ö t t n e r , n. d., 31 i 140 — tabelle I. *

7Я P. M. S i t e s c u , Der Rumänische Wirtshaftsraum, Bukarest 1939, 67—'74. Prilikom odlaska Tatareskua (Tatarescu) u London, engleski poslanik u Bukureštu Ног (Hoare), koji je putovao zajedno s njim, izjavio je jugosloven- skom poslaniku Dučiću da će raditi na tome da što više engleskog novca dode u Humuniju, nazivajući ga „politički novac“, koji nema za cilj zaradu, već politiku, te da treba biti spreman i da propadne. (DASIP LP, 1938, 1/6, pov. br. 610 od 2. VII 1938 - pismo MIP-a pov. br. 12790 od 25. VI 1938).

30 - 2IVK O A V R A M O V S K I

Naročito veliki udeo irnao je engleski kapital u tzv. Erdeljskoj industriji.

Greka je područje na kome je engleski kapital učvrstio svoje po- zicije još krajem XIX veka. On je u periodu između dva svetska rata držao u Grčkoj dve trećine svih stranih uloga. To je naročito bilo u bankarstvu i rudarstvu (nikl, magnezit, mermer).70

U Turskoj je engleski kapital bio najvećim delom plasiran u saobraćaj i tekstilnu industriju. Nove industrijske grane uvodene su u državnoj režiji, uglavnom uz robne kredite iz Sovjetskog Saveza. Medutim, 1936. godine počinje preorijentisanje turske spoljne, pa i privredne politike i sklopljen je izmedu turske vlade i engleske firme „H. A. Brassert Co Ltd“ sporazum о isporuci radionice čelika u vrednosti od 27 miliona turskih funti. Temelji ove radionice postavljeni su maja 1937. godine u Karabiku.80

Bugarska je bila zemlja sa najslabijim udelom engleskog kapitala. Ukupan iznos stranog akcionog kapitala u bugarskoj industriji, saobraćaju i bankarstvu iznosio je krajem 1936. godine 2.298,4 miliona leva. Od toga, na engleski kapital otpadalo je svega 45,8 miliona leva, ili 2%. Od ukupnog kapitala, 24 miliona leva bilo je uloženo u bu- garskom bankarstvu. U industriji engleski kapital ueestvuje svega u tri preduzeća. Najzriačajniji je njegov udeo u fabrici za proizvodnju konca „Волгариja а.д.“ , koji je iznosio 20 miliona leva. Sem toga, engleski kapital je učestvovao u osiguravajućem društvu „Feniks“ (1 milion leva) i „Alians“ (1 milion leva). Pored ovoga, engleski kapital je učestvovao sa 500.000 leva i u petrolejskom društvu „Болгарски Шел“.81

Otvaranje zajma Turskoj

U posleratnom periodu Engleska je balkanskim zemljama dala zajmove u ukupnom iznosu od 24.420.000 funti sterlinga. Najveći iznos dobila je Grčka — 16.670 000 funti sterlinga, zatim Rumunija— 4.5 miliona i Bugarska — 3,25 miliona funti.82 Turska, koja je inače primila 51,7% celokupnog iznosa zajmova koje je Engleska dala balkanskim zemljama u toku XIX veka i u početku XX veka do prvog svetskog rata, računajući tu i Madarsku, nije između dva svetska rata dobijala zajmove od Engleske zbog svoje političke i ekonomske saradnje sa Sovjetskim Savezom. Medutim, posle zaokreta njene spoljne politike prema Engleskoj, a s obzirom na njen strategijski

7i> B ö t t n e r , n. d., 37—38.80 B e u V e —M e r y, n. d., 97; B ö t t n e r , n. d, 37.81 Ж а к На т а н , Стопапска история на България, София 1957, 512;

B ö t t n e r , n. d., 36.82 B ö t t n e r , п. d., 14, 17, 23. 26 i 27.

SU K O B IN T E R E SA V. B R IT A N IJE I N E M A C K E N A B A L K A N U - 3^

položaj, ona je prva zemlja kojoj je otvoren engleski zajam posle an- šlusa. Sporazum о zajmu potpisan je 27. maja 1938. godine. Ukupan zajam iznosio je 16 miliona funti sterlinga. Od' toga je 10 miliona dobijeno na osnovu sporazuma zaključenog izmedu turske vlade i engleskog Departmana za garantovanje inostranih kredita. Ova suma bila je namenjena nabavkama u Engleskoj u cilju gradenja prista- ništa, saobraćajnih objekata i podizanja industrijskih preduzeća. Drugi deo zajma, koji je iznosio 6 miliona funti, zaključen je poseb- nim sporazumom potpisanim izmedu turske i engleske vlade, a na- menjen je bio nabavci ratnoga materijala, poglavito ratnih brodova. Sem toga, zaključen je i treći sporazum. koji je, u stvari, dopuna klirmškom ugovoru od 1936. godine. Ovim sporazumom predvidaju se mere za likvidaciju turskog klirinškog dugovanja Engleskoj. Turska je, naime, imala jedan i po milion funti sterlinca klirinškog duga. Zbog toga je Engleska imala ili da ograniči svoj izvoz u Tursku ili da s njom zaključi sporazum о postepenoj isplati dugovanja. Pregovoriо zajmu omogućili su ovu drugu soluciju.83

Prema mišljenju jugoslovenske vlade, Engleska je odobrila ovaj zajam Turskoj sa ciljem da poveća njen ratni potencijal s obzirom na ulogu koju bi ona mogla da odigra u eventualnom sukobu u istočnom delu Sredozemnog mora. Pritom su isticana tri razloga kojima se engleska vlada rukovodila: 1) suzbijanje nemacke finansijske prevla- sti u Turskoj i njena delimična emancipadja od nemačkog tržišta, 2) dobijanje prava upotrebe turskih luka od strane engleske ratne flote u slučaju potrebe i 3) pristanak Turske da ne pokreće pitanje mosulskih Turaka.84

Stojadinović je prema dodeljivanju britanskog zajma Turskoj zauzeo prilično negativno diržanje. Na sastanku sa Ćanom (Ciano) u Veneciji 18. juna on je izjavio da Velika Britanija namerava da pojača svoje pozicije u Mediteranu, zbog čega i dodeljuje ovaj zajam. „U Jugoslaviji smatraju, da je zajam odobren Turskoj očita gesta u tom pravcu i zbog toga u njegovoj zemlji nije izazvala povoljan dojam“, piše grof Cano. On dalje konstatuje da su veze izmedu država Bal- kanskog sporazuma, naročito izmedu Beograda i Ankare, prilično ohladnele. Tu u prvom redu ubraja neslaganje Jugoslavije sa Grčko- turskim sporazumom, koji je od strane Stojsdinovićeve vlade cenjen kao orude upereno protiv Jugoslavije zbog njenih uskih veza sa Itali- jom i politike saradnje sa Bugarskom.85

8S DASIP LP, 1938, 1/14, pov. br. 552 od 9. VI 1938 - Politički izveštaj po- slanika u Londonu za maj 1938; LP pov. br. 611 od 2. VII 1938 — Politički izve- štaj MIP-a za maj 1938, pov. br. DASIP PO, paket „Polit, arhiva pre 1941, IH“, pov. br. 12218 od 1938. B ö t t n e r , n. d., 114—116.

8,1 DASIP LP, 1938, 1/14, pov. br. 602 od 28. VII 1936, Politički izveštaj MIP-a za juni 1938, pov. br. 14663 od 21. VII 1938.

85 Tajni arhivi grof a Ciana, Zagreb 1952, 227.

32 - 2IV K O A V R A M O V S K I

Zaključenjem ovih sporazuma Velika Britanija je odnela veliku političku pobedu, jer je to značilo odnošenje prevage u borbi za uticaj koja se na ovom području vodila izmedu nje, Nemacke i Sovjetskog Saveza. Prilika za prvi oštriji zaokret turske spoljne politike prema Zapadu ukazala se u vreme ekonomskih sankcija protiv Italije. Italija ie izgradila moćnu bazu na Rodosu i zapretila Turskoj. To je iskori- stila Engleska dia se prikaže kao jediina sila koja može da zaštiti Tunsku u slučaju italijanskog napada. Ovo je uticalo da Turska u je- sen 1935. godine sklopi sa Engleskom „Džentlmenski sporazum“, po kome je obećala podiršku Engleskoj u slueaju rata sa Italijom. Za uzvrat, Engleska je dala pristanak da Turska pokrene pitanje revizije ugovora о moreuzima od 1923. godine i pružila joj je podršku na konferenciji u Montreu jula 1936. godine, kada je Turskoj vraćen suverenitet nadi Moreuzima i pravo da ih utvrduje.80

Istovremeno je i Nemačka pojačala svoje napore da uključi Tursku u svoju orbitu. Budući da je već 1936. godine držala skoro polovinu njenog spoljnotrgovinskog prometa, Nemačka je siondirala teren i za političko zbliženje. То je došlo do izražaja prilikom posete dr Sahta Ankari u novembru 1936. godine87.

Medutim, sve do jeseni 1937. godine glavni oslonac Turske u spoljnoj politici bio je Sovjetski Savez, do čijeg je prijateljstva ona još uvek mnogo držala.88 Ali, sledeće godine odnela je prevagu ten- denciia krupne trgovačke buržoazije za odvajanje od Sovjetskog Saveza i pristupanje zapadnim silama, koja se naročito ispoljila posle konferencije u Montreu. Rezultat izmene kursa je i smenjivanje Ismeta Inenija (Ismet Inônü) sa položaja predsednika vlade 20. sep- tembra 1937. godine, jer nije želeo da dozvoli potpuno kidanje sa Sovjetskim Savezom.89 Slabljenje tursko-sovjetskih odnosa produbilo se za vreme vlade Dželala Bajara (Celai Bayar), koji je, kao poslovan

15 Ми л л е р , Очерки новейшей истории Турции, Москва 1948, 174;R e n ou vi n, Les crises du X X e siècle II. de 1929 à 1945, Paris 1958, 162;К. В. Б а з у л е в и ч , О черноморских проливах, Москва 1946, 25.

47 DASIP LP, 1936, 1/5, pov. br. 1582 od 28. XI 1936 - Pismo jugoslovenskogposlanika u Ankari Lazarevića pov. br. 1152 od 18. XI 1936, upućeno london-skom poslanstva.

88 Povodom posete Ismeta Inenija Londonu, državni savetnik u Ministar- stvu spoljnih poslova Miloje Smiljanić pisao je jugoslovenskom poslanstvu u Londonu da se Sovjetima ne može dopasti sve tešnji kontakt Turske sa Engleskom. „Oni znaju da su još uvek glavni oslonac Turske — piše Smiljanić — ali strahuju da se sadašnje veze ne razlabave. Turci, sa svoje strane đrže mnogo do sovjetskog prijateljstva ali su, posle konferencije u Montreu, videli da imaju potrebu i mogućnost za naiaženje oslonca i na drugoj strani i zato čine sve što rïiogu da se što više približe Engleskoj, kako bi na taj način bili što manje za- visni od Sovjeta“. (DASIP LP, 1037, 1/13, pov. br. 1145 od 3. VII 1937 - Pismo MlP-a pov. br. 11337 od 28. maja 1935).

8P DASIP LP, 1937, 1/5, pov. br. 1639 od 19. X 1937 - Cirkularno pismo MIP-a pov. br. 20572 od 5. X 1937; Ми л л е р , n d., 196.

SU K O B IN T E R E SA V. B R IT A N IJE I N E M A C K E N A B A L K A N U - 3 3

čovek i ekonomski i finansijski stručnjak, uživao poverenje krupne buržoazije. Hlađenje ovih odnosa manifestovalo se i u činjenici dia dvadesetogodiišnjica oktobarske revolucije, za razliku od ranijih go- dina, nije u turskoj štampi uopšte notirana.00 Sem toga, Bajarova vlada je pomagala emigraciju sovjetskog Azerbejdžana, preko koje je vršena propaganda među stanovništvom. Ona je finansijski pomagala i izdavanje časopisa emigracije Kafdag.01

Da bi ojačala svoj uticaj u Tuirskoj i otklonila smetnje za njeno zbliženje i sa Francuskom, britanska vlada je radiila na tome da ova popusti turskim zahtevima u pitanju sandžaka Aleksandrete (Hatay), koje je dugo bilo uzrok tursko-francuskih zategnutih odnosa. Januara1937. godine potpisan je sporazum kojim je data autonomija Hataju, što je otvorilo put. poboljšanju fr ancusko-turakih odnosa i potpisiva- nju ugovora о prijateljstvu 25. jula 1938. godine.02

Nesumnjivo je da ie Turska od svoje politike približenja Engles- koj izvukla velike finansijske koristi i koncesije u Hrtaju, ali je to, u stvari, bila cena koja je plaćena da Engleska obezbedi svoje stalno instaliranje na turskoj teritoriji. Tako je luku Češme, u blizini Smime, koja je diobila na privremenu upotrebu na osnovu Nionskog sporazuma, pretvorila u stalnu bazu, što je izazvaio opoziciju jednog dela oficira turskog generalštaba.03

Posle zaključenja englesko-turskog sporazuma о kreddtima pri- stupilo se sondiiranju terena za slične pregovore sa Grčkom. Medutim, tu je postojala jedna teškoća koja u 1938. godini nije mogla biti otklo- njena. Ona se sastojala u tome što se politički ciljevi države nisu slagali sa interesima pojedinaca — kapitalista. Naime, Grčka je imala rani je zajmove u Engleskoj. 1937. godine vodeni su pregovori о isplati kupona grških dugova, koji su prekinuti, jer su engleski porteri tražili 60%, a grčka vlada nudila 50%. Posle prekida pregovora, kadia je dospeo rok isolate narednom kuponu, grčka vladia je ponu- ddla samo 40%. To je u engleskim finansijskim krugovima izazvaio jako negodovanje, koje se nije stišalo ni 1938. godine. To je, ujedno,

00 DASIP LP, 1937, 1/5, pov. br. 1947 od 15. XII 1937 - Pismo MIP-a pov. br. 23639 od 17. XI 1937.

91 Isto, 1938, 1/5, pov. br. 505 od 26. V 1938 - Pismo MIP-a pov. br. 8851 od 5. V 1938. О tome se u pismu kaže: ,.1938 g. se očekivao nered u Sovjetskom Savezu i eventualan pad Staljinovog režima na osnovu mižljenja turske obave- Štajne službe da je vojna snaga SSSR-a oslabila i da je kompaktnost SKP(b) rastrojena. U takvom očekivanju Turska je pokazivala pretenziju na Azerbej- džan, bogat naftom i bakrom. Engleska je podupirala ove pretenzije Turske zbog velikih kapitala uloženih u Azerbejdžanu.“

92 R e n o u v i n , n. d., 162; о tome vid. i Л е б е д е в — П о л я н с к и , Страны Ближнего и Среднего Востока, Москва 1944, 74—75.

9* DASIP LP, 1938, 1/5, pov. br. 792 od 1 IX 1938. godine - Pismo MIP-a pov. br. 16457 od 22. VIII 1938.

8 Istorija XX veka, П knjiga

34 - 2IV K O A V R A M O V S K 3

jedan od glavnih razloga zbog' čega ni je đošlo do otvaranja zajma Grčkoj u toku 1938. godine.04

Septembra meseca 1938. godine Véiika Britanija je ponudila jedan sličan kredit i Jugoslaviji. Medutim. jugoslovenska vlada, mada je naglasila da nema ništa protiv jednog takvog kredita, odbila je ponudu sa motivacijom da trenutno ne postoji potreba za kreditom.95

2. TEŽNJA ENGLESKE DA IZJEDNAČI BUGARSKU SA ZEMLJAMA BALKANSKOGSPORAZUMA

Akcija Džordža Rendela и Bugarskoj

Uporedo sa akcijom u Turskoj, britanska vladia je sistemateki raddla i na jačanju svog uticaja u Bugarskoj. U toku 1936, a naročito1937. godine, Bugarska je bila predmet osobite pažnje Velike Brita- nije i Nemačke. I jedna i druga upućuju veliki broj emisara koji rade na ekonomskom, političkom i kulturnom zbliženju sa Bugarskom. Kao kruna tih kontakta došlo je do posete nemačkog ministra spoljnih poslova fon No j rata (von Neurath), a s druge strane, do pompeznog dočeka cara Borisa u Londonu i Parizu oktobra 1937. godline.96 Naro- čito živa aktivnost Velike Britanije u Bugarskoj posle anšlusa vezuje se za naimenovanje Džordža Rendiela (Georg Rendell) za poslanika u Bugarskoj. Rendel je u Sofiji naišao na već ranije pripremljen teren, sondiran, kako izgleda, prilikom posete koju je britanski ambasador u Ankari učinio Sofiji sredinom januara 1938. godine. Međutim, en- gleski kora ci za stvaranje povoljnije atmosfere u Bugarskoj preduzi- mani su, kao što je rečeno, i putem poseta pojedinih engleskih istak- nutih ličnosti. Tu u prvom red'u treba pomenuti posetu pukovnika Džordža Krosfildia (Georga Crosfield), sekretara Medunarodnog sa- veza ratnika i, naročito, poznatog političara i književnika Haroldia Nikolsona (Harold Nicolson), koji je posetio Sofiju sredinom aprila1938. godine i imao razgovore sa mnogim uticajnim političkim lično- stima u Bugarskoj i bio primljen kod cara Borisa.97 Najznačajniju pak

e‘ DASIP PO, MIP pov. br. 12515/38.1,8 Keesings archiv, 1938, 373.5; Karakteristično je da je 4 meseca kasnije,

prilikom Canove posete beogradu januara 193Э. godine, prihvaćena italijanska ponuda za kredit u iznosu od 500 miliona lira (око 60 miliona RM). (Meiß, n. d., 194).

04 История, na България, II, София 1955, 716—717.®‘‘ Nikolson je, pored audijencije kod cara Borisa, о kome je dao najlaska-

viju izjavu, imao i razgovore sa vodećim ljudima pojedinih stranaka i grupa, medu kojima i sa prvacima grupe „Pladne“ i „makedonstvujuščih“. Ovi poslednji su to protumačili kao spremnost Engleske da se angažuje u rešavanju pitanja nacionalnih manjina. О tome je počela mnogo da piše celokupna bugarska štampa, naročito posle pokretanja pitanja nemačkih manjina u Čehoslovačkoj. (DASIP PO, paket „Politička arhiva pre 1941, III Politički otsek“, strogo pov. br. M1P 1102/1938. i DASIP LP, 1939, L'13 pov. br. 304 od 5. IV 1939 - izveštaj poslanika u Sofiji Jurišića str. pov. br. 255 — MIP pov. br. 4362 od 17. marta 1939).

SU K O B IN T E R E SA V. B R IT A N IJE I N E M A Č K E N A B A L K A N U - 3 5

ulogu primila je na sebe Turska (preko svog ministra spoljnih poslova Arasa), koja je, kao engleski politički eksponent, radila na sondiranju terena za uvlačenje Bugarske u sferu engleskog uticaja.

Sve ove pripreme učinile su da i sam dolazak Rendela bude u bugarskoj javnosti zabeležen na neuobičajen način. Priređen mu je svečani doček, a svi listovi posvetili isu mu izuzetnu pažnju. Izmedu ostalih, i poznati revizionistički list „Zora“ pozdravio ga je sa „Dobro došli“ . Otvoreno se pisalo da je njegov zadatak da otrgne Bugarsku od nemačkog uticaja i stvoii mogućnost za plasman bugarske robe na englesko tržište. О tome je i on sam davao javne izjave.98 S druge strane, Balkanski komitet u Londonu proširio je vest da je Rendelu stavljeno u zadatak da pokrene pitanje bugarskih manjina, zbog čega su revizionistički i „makedonstvujušči“ krugovi polagali velike nade u njega. Najvažniji, рак, Rendelov zadatak nesumnjivo je bio izjed- načenje Bugarske sa ostalim zemljama članicama Balkanskog sporazuma. То se jasno da zaključiti i iz izjave koju je Rendel dao jugo- slovenskom poslaniku u Sofiji Jurišiću. On je naglasio dia „imperijalni engleski interesi zahtevaju d