GAF Ni

Seminarski rad iz predmeta Istorija arhitekture I

STARI VEK

Profesor: edomir Vasi Student: Jovana Mitrovi

Ni, jun 2008.

1

UVOD

Stari vek je jedno od najbitnijih razdoblja u istoriji ljudske civilizacije. Po stepenu napredka on je ak i premaio mnoge periode koji su doli kasnije. Arhitektura tog perioda takodje se smatra izuzetno naprednom, i inovativnijom od buduih. Broj naunih, tehnolokih, i arhitektonskih inovacija tog perioda nije bio premaen sve do savremenog doba. Po prvi put u istoriji nauka poinje da utie na arhitekturu, te se matematika i filozofska shvatanja poinju primenjivati i stavljati u praksu. Jedan od tipinih primera je pojava proporcionalnosti i simetrije na gradjevinama. Na razvoj dananjih evropskih civilizacija najvie su uticale kulture koje su se u to vreme razvijale u Sredozemlju. Te su kulture bile teritorijalno vrlo bliske, proimale se i uticale jedna na drugu. Kroz vreme su se smenjivale, ali je svaka bila oreginalna na svoj nain zbog razliitih uslova i uticaja kojima je bila izloena. Radi boljeg razumevanja starog veka, vrlo je bitno osvrnuti se na period praistorije i podeliti ga na njegove faze, paleolit, mezolit i neolit. U doba paleolita arhitektura praktino nije ni postojala. Ljudi su tada birali prirodna sklonista, i to najee peine, da u njima ive. Najlepi primerci takvih oblika stanovanja su peine Altamira u paniji, i Laskou u Francuskoj, u kojima se takodje moze videti i nekoliko likovnih dela ljudi koji su ziveli u njima. to se pak mezolita tie, on se razvio u Dunavskom regionu, gde se razvila i kultura Lepenskog vira, mada se ona vezuje i za poetak neolita. U neolitu se javljaju stambene kue izgradjene od zemlje, kamena ili drveta. Ipak, ove kue imaju prvenstveno upotrebnu vrednost, tako da je estetska i umetniko-arhitektonska vrednost zanemarena. Poeci prave arhitekture u ovom dobu se vezuju za megalitske spomenike. Njih meutim nema iskljuivo na podruju Sredozemlja. Najvee domete u ovom periodu vezujemo za delove Zapadne Evrope. Kod ovih spomenika vidimo tenju za monumentalnou, kako e to biti i u arhitekturi Egipta. Upravo se menhiri mogu smatrati preteama egipatskih obeliska. Dolmeni i kompleksi kao oni u Bretanji i Engleskoj, upotrebom stuba i grede, definiu princip tektonskog komponovanja arhitektonskog prostora. U starom veku najvie tragova arhitekture ostavile su civilizacije Medjureja, Egipta, Grke i Rima.

2

EGIPAT HronologijaHronologija kroz celokupnu istoriju Egipta izvrena je preko dinastija koje se Egiptom vladale: Staro carstvo, I-VI dinastije, zavretak ujedinjenje Gornjeg i Donjeg Egipta: I. 3110-2884 kralj Mena II. 2884-2780 III. 2780-2680 Sneifru IV. 2680-2565 Keops, Kefren i Mikerin V. 2565-2424 VI. 2420-2258 Prvi meuperiod, tamne stranice Egipatske istorijhe ispunjene mahom graanskim ratom i unutranjim razdorom: VII. 2258-2233 VIII. 2233-2225 IX. 2225-2168 X. 2168-2134 XI. 2134-2000 Srednje carstvo: XII. 2000-1786 Drugi meuperiod, vreme upada Hiksa: XII-XVII. 1786-1570 Novo carstvo: XVIII. 1570-1342 Hatepsut Tutankamon XIX. XX. XXI. 1342-1200 Ramzes I 1200-1085 1085-945 predinastikog perioda i

XXII. 945-745 XXIII. 745-718 XXIV. 718-712 XXV. 712-663

3

XXVI. 663-525 XXVII. 525-405 XXVIII. 405-332

XXIX. 332-330,dinastija Ptolomeja koja je na vlast dola kaopredtavnik Grkog osvajaa, a potom samoubistvom Kleopatre prekinuta i potom ula u sastav Rimskog carstva pod carem Oktavijanom Avgustom.

GeografijaStari Egipani su iveli na teritoriji, koju 90% zauzima pustinja, koju su oni zvali Crvena zemlja. Uslovi u njoj doputali su tek postojanje naselja u oazama ili blizu tokova reka. Najpogodnija reka za njihovo obitavanje, bila je naravno reka Nil, prema Herodotu: ,,Egipat je dar Nila. Oblast uz Nil zvali su Crna zemlja, po plodonosnom crnom mulju za uzgoj useva.Od drevnih vremena, pa ak i danas, uspeh civilizacije na tom prostoru je zavisio od toga koliko su blagodeti uspevali da izvuku iz reke Nil. Reka Nil nastaje od Belog i Plavog Nila ,koji se spajaju severnije od Kartuma, u Sudanu (slika 1.). Poplava ove reke je oznaavala poetak plodonosne godine donosei plodonosan crni mulj. Ipak voda je bila preko potrebna i posle poplava, te da bi je doveli do udaljenih podruja primenjivali su izgradnju irigacionih sistema (sistema za navodnjavanje). Ovakvi sistemi zahtevali su udruivanje vee grupe ljudi, i to ne samo jedne naseobine. I danas se u literaturi za nastanak prve drave u svetu vezuje period u Egiptu kada se vie sela udruilo u jednu celinu za potrebe odravanja ovakvih irigacionih sistema.

Slika1.

PopulacijaOd trenutka uspostavljanja drave javila se i potreba za diferencijacijom stanovnitva na voe i podredjeni deo, ali i na deo koji e uspostavljati vezu sa viim silama. Tako se i javila podela, gde je prvi meu najviima bio faraon, zatim su iza

4

njega bili svetenici i vlastela, inovnitvo i zanatlije i poslednji i najponizniji sloj robovi. Stanovnitvo su mahom, po nacionalnosti, inili sami Stari Egipani, zatim Hiksi, a osvajanjima egipatskih faraona u carstvo su uli i narodi Nubije, zemlje Ku.

GradjevinarstvoU Egiptu se u primitivnoj arhitekturi primenjivalo drvo, i to ono najprisutnije palmino drvo. Ono je postalo glavni materijal za stambenu izgradnju, to se moe primetiti po izradi stubova od palminog drveta, a takoe, palmova debla poreana jedno uz drugo inili su tavanicu. Posle nekog vremena primat u primeni materijala preuzima erpi. On e se i zadrati kao glavni materijal kod debelih zidova. Egipat je posedovao dobre vrste gline, dok je drvo morao uvoziti iz Libana. Opeka se stoga nije pekla na vatri, ve se suila na suncu. Od erpia su graene stambene kue, utvrenja, mastabe (grobnice), nasipi i kanali za navodnjavanje. Kao spojno sredstvo upotrebljavan je materijal od gline, mada nisu retki ni primeri kada se erpi polagao u suvo. Ako bismo razmatrali prednosti erpia, svakako bismo naveli njegovu neogranienu primenu u konstrukciji svodova i lukova (Slika 4.15 i 4.16).

Slika 2. Izrada, prenos i upotreba erpia pri izgradnji jedne egipatske kue Obilatost kamenom je uticala na njegovu veu primenu. U dolini Nila bilo je puno peara i krenjaka, dok se u blizini Crvenog Mora granit,diorit,sijenit.Kako u Egiptu nije bilo mermera on je zamenjivan alabasterom. Kamen je zauzimao sve veu primenu sve dok nije postao glavni materijal za gradnju svih vrsta objekata. Interesantno za Egipat, mnogi kameni komadi upotrebljeni su kao monoliti,naruito za izradu noseih stubova ali i horizontalnih greda. To je i uticalo da glavni konstrukcijski sistem postane arhitravni. Primenjivani su zid, stup i ravne grede. Egipatski arhitekti, mada su poznavali sistem luka i svoda, ovim konstrukcijama nisu dali veeg znaaja. Ima meutim i izuzetaka (Slika4.14). Kao seanje na odbrambene zidove od poplava Nila Egipani su esto primenjivali manji nagib kod zidova (Slika 4.13).Tavanice su bile od kamenih ploa koje su bile oslonjene na kamene subove, od ijeg je raspona zavisila debljina ploa.

5

Tamo gde su tavanice nosile vea optereenja,kao i za ulaze u piramide, primenjen je sistem kosih ploa (Slika 4.8-11.), Ovaj sistem sreemo u mnogim grobnicama. Ploe su postavljene ukoso ili u vie horizontalnih redova pa se optereenje prenosi na pune zidne mase (Slika 4.12). Pored pomenutih noseih konstruktivnih sistema, Egipani su dunu panju posvetili i problematici osvetljenja. Pored obinog osvetljenja kroz tavanicu (Slika4.1), u hramovima je primenje i bazilikarni tip osvetljenja (Slika 4.2). Kod ulaza u hram izbegnut je bilo kakav luk ili svod. Primenjena su vrata oblika izduenog pravougaonika (Slika 4.3 i 4.7). Dovratnici su, kao i nadvratnici raeni od jednog kamenog granitnog bloka na kome je esto bilo dekoracija u vidu imitacije listova palmove grane ili sunevog diska sa zmijama uvaricama (Slika 4.4-6).

6

Slika 4. Konstrukcijski sistemi Egipta

7

ArhitekturaPriroda je bila uzor Egipanima za arhitektonske forme. Pored bazinih formi, kao to su danas celom svetu poznate piramide, oni su pokuali da se saive sa prirodnim okruenjem. Tako je dolo do geneze egipatskih stubova (Slika 5.).

Egipatski stub ima uvek stupu,stablo i kapitel. Stopa je plitka sa zaobljenim stranama, krunog oblika i zavrava se krunom ploom u irini samog stupca. Stablo nastaje od stupca i vremenom evoluira u stilizovane forme iz egipatske flore, to se deava i sa kapitelom.Stablo je u osnovi okruglo, mada se prelazilo i na stub oblika snopa stabljika (Slika 6.).Stablo se suava od strope ka kapitelu. Pri samoj stopi stablo je povijeno to je prepoznatljivi deo gde su predstave graviranog ili bojenog lia.

8

Kapiteli stubova su uvek iz dva dela : od samog stilizovanog kapitela i abakusa u obliku kamene kocke. Vrste kapitela su izvedene prema njihovoj dekoraciji (Slika 7.).

Lotosovi kapiteli kapiteli

Papirusovi

Palmini kapiteli Slika 7. Kapiteli Egipatskih stubova

Hatorski kapiel

DekoracijaMoe se rei da su hijeroglifi, kao vrlo slikovito pismo bili dovoljna dekoracija na zidovima samih egipatskih objekata. Najvea dekoracija bila je izraena u primeni skulpture ili graviranih povrina u kamenu. Svi gravirani motivi bili su bojeni i predstavljali su mitoloke,religijske i istorijske teme, mahom iz ivota vladara. Svakako vredna pomena je pojava ritmikih nia na pojedinim mastabama kakva je bila mastaba u Nakadi (Slika 8.).

9

Slika 8. Mastaba u Nakadi-izgled trenutnog stanja i deo osnove

Arhitektonski spomenici Stambena arhitekturaRazmatranjem stambene arhitekture Egipta uvideemo da je ona razliita koliko i stalei u jednoj takvoj despotskoj dravi.Arhitektura je raznovrsna, od robovskih kua nastambi do velikih kraljevskih palata. Kue robova posedovale su unutranje dvorite iz koga se pristupalo malim prostorijama za zajedniko spavanje (Slika 9.) .

Slika 9. Kue robova Arheolokim iskopavanjima u gradovima Kahun i Tel-el-Amarni spoznana je i arhitektura slobodnog stanovnitva i vlastele tj. gradska arhitektura. Kue su graene u pravougaonim blokovima, sa vie prostorija, gde je glavna smetena u centru kue sa veom povrinom (Slika 10.).

10

Naravno, najrazvijeniji plan osnove imaju palate faraona koje su uvek u obliku pravilnog pravougaonika .Centralno mesto zauzima unutranje dvorite na koje su orjentisane prostorije kao to su iroka i Duboka dvorana ,zatim manje prostorije itd. U okviru palate postojale su posebne odaje za poslugu, zatitu,staje za stoku.Pored ovog, palata je bila snabdevena i kupaonicama, klozetima,kanalizacijom (Slika11.).

Slika 11. Palata u Tel-el-Amarni

Nadgrobna arhitekturaKako su Egipani verovali, da bi se obezbedila trajnost due i u zagrobnom ivotu, u koji su verovali, bilo je potrebno ouvati telo. Istovremeno za telo u zagrobnom ivotu, bilo je potrebno obezbediti hranu, odeu i druge stvari teje za njihovo ouvanje, kao i za ouvanje tela bio potreban poseban prostor, u kome bi balzamovano telo ,,obitavalo.Tako se javila potreba za grobnicama. Najstariji oblik grobnica, koje su bile privilegija samo za vladajuu klasu, bila je MASTABA. U prevodu na Arapski mastaba znai klupa . Prve Mastabe potiu jo iz vremena prve dinastije i njihove ostatke danas sreemo u Dauru, Memfisu i AbuRou.

Slika 13. Izgledi i rekonstrukcije egipatskih mastaba Mastabe su graene od erpia. Samo neke, spolja su bile obloene kamenom. Predstavljaju vetaki masiv trapezastih strana. Njihova gradnja se satojala od podzemnog i nadzemnog dela.Grobnica je postavljena 30 m duboko u zemlji i do nje vodi sa vrha mastabe jedno okno. Pored njega radi zatite od pljake, esto je raeno

11

i drugo lano okno. Na severnoj strani mastabe su bila kapelu se ulazilo sa june strane .

vrata za izlazak due,a u

Slika 13. Preseci kroz pojedine mastabe

Slika 14. Rekonstrukcija izgleda mastabe kraljice Merneite Iz mastabe se razvila stepenasta PIRAMIDA, doziivanjem vie manjih mastabi na donjoj. Najstarija stepenasta piramida pripisuje se Ujedinitelju gornjeg i donjeg Egipta - kralju Menesu. Danas najpoznatija i najouvanija takva piramida je Doserova piramida u Sakari. Na njoj se vidi da je raena u dve ili tri faze. Sama piramida nalazi se u okviru kompleksa, u kojem su i palata vladara,kapela i druge prostorije,danas u ruevinama. Velika kompoticija kompleksa je delo prvog nama poznatog graditelja-Imhotepa. piramidu.

Slika 15. Presek kroz Doserovu

12

a) d)

b) e)

c)

f)) Slika 16. a)rekonstrukcija doserove piramide i okoline; b) i c)izgledi dananjeg stanja piramide d) rekonstrukcija kompleksa; e)presek kroz piramidu; f)osnova kompleksa oko Doserove piramide. Prelaskom sa pravougaonika na kvadrat i ukidanje stepenika , prelo se i na klasinu formu piramide. Njoj je , meutim, prethodila forma piramide sa izlomljenim stranicama, kakva je piramida kod Daura (Slika 17.). Manji stepeni prilikom izgradnje su sakriveni oblogom od granita ili krenjaka. Uz piramidu je uvek i prisutni hram izdvojen od piramide, ali s njom povezan svetim putem. Jezgro piramida je od punog zida od krenjaka. Manji prostori u piramidi predstavljaju grobne komore, a povezane su hodnicima.Ulaz je bio zazidan i sakriven ispod granitne obloge. Najpoznatije piramide ovog tipa nalaze se u okviru kompleksa piramida iz Gizea, iz vremena starog carstva. Tri najvee piramide su Keopsova ( 148 m) i nie od nje Kefrenova i Mikerinova. Slika 17. Preseci i osnova , izgledi sadanjeg stanja Piramide u Dauru

a)

b)

c)

13

d) g)

e)

f)

h)

i)

Slika 18. a)Aksonometrija Keopsove piramide;b)Situacioni plan kompleksa piramida u Gizi; c)Olakana tavanica sa viestrukim ravnim tavanicama od kamena; d)Oplata od granita; e)Sfinga,u pozadini Keopsova piramida; f) i g) izgled i satelitski snimak kompleksa u Gizi; h) Situacioni plan Kefrenove piramide sa pristupnim objektima; i)Rekonstrukcija Keopsove piramide. Iako se sa zavretkom Starog Carstva nije prestalo sa gradnjom piramida, ona je postepeno jenjavala a javila se potreba za granjom GROBNICA U STENI. Iako se na ovaj sistem preo iz razloga spreavanja pljaki, one su se i dalje deavale. Stoga su i postojali posebni sistemi i elementi za spreavanje pljaki kameni blokovi,lani hodnici i vrata, vestibili i prostorije... Ovakvih grobnica najvie je u Biban-ElMoluhu (Dolini kraljeva ), zapadno od tebe. U neposrednoj blizini postojala je i dolina kraljica. Pored najpoznatije Tut-Ank-Amonove grobnice, panju zavreuju i grobnice Ramzesa II, Seta, Keopsa, Tutmesa .... Poev od najjednostavnije kvadratne prostorije, odmah iza ulaza, osvetljene sa ulaznih vrata, pa do hipostalne dvorane (sa stupcima). Ova kapela je skulptoralno obraena, sa prikazima pokojnikovog ivota u reljefu na zidovima. Sama grobnica je ili ispod kapele ili se u nju dolazilo vertikalnim bunarom. Put, ponegde vodi iz kapele kosinom na nie u grobnicu u masu brda i do 4 km dubine. Svi elementi su u okviru grobnice isklesani direktno stubovi, nie, prolazi,stepenice.

14

Slika 19. Razvoj egipatske grobnice u steni

Slika 20. Aksonometrijski presek Tutmozisove grobnice i odaja u okviru egipatske grobnice u sten

HramoviPoput grobnica u steni Stari Egipani su gradili i hramove u steni. Svakako najpoznatiji takav hram jeste Abu Simbel koji je danas premeten sa prvobitne lokacije usled gradnje brane kod Asuana. Uodnosu na hramove koji su graeni na ravnici, nedostraje samo dvorite. Ovde se nalaze Mali i Veliki hram koje je podigao faraon Ramzes II i njegova ena Nefertari. Mali hram je bio posveen boginji Hator, a veliki bogu Amonu-Ra. Fasada hrama podraava pilone hramova u ravnici. Na njoj su etiri isklesane figure Ramzesa II. U unutranjosti je prva glavna dvorana koja je ravnog plafona i nosi se na 8 kolosa.Sa strane dvorane se nalaze izduene prostorije riznica i magacina .Iz ove prostorije se po osi ulazi u manju na etiri jaka kvadratna stupca odakle se dalje ulazi na tri mesta u vestibil u ijem je produetku prostorija svetilje 4 x 7m. a) b) c)

15

f) d) e)

Slika 20. Abu Simbel: a)osnova kompleksa; b)fasada Ramzesovog hrama c)fasada Nefertarinog hrama d)kolosi Ramzesovog hrama; e)glavna dvorana; f)prostorija ,,svetilje

b) Slika 21. Osnove Hramova u Abu Simbelu: a)Veliki hram Ramzesa II: 1)skulpture Ramzesa II; 2)glavna dvorana; 3)vestibil; 4)manji hramovi; b) Manji hram Nefertari:1)skulpture Nefertari; 2)vestibil; 3) odaje i riznice

a)

Pored hramova u steni znaajni su i TERASASTI HRAMOVI, iz ere Srednjeg carstva.Najpoznatiji hramovi ovog tipa su hram kraljice i boginje Haepsut i njenog mua Mentuhotepa, koji je kombinovane funkcije, a nalazi se u blizini Tebe.Znaaj ova dva hrama je da se po prvi put pojavljuju i rampe i kolonade kao arh. elementi i izraajna sredstva. Hram kraljice Haepsut ima tri terase i rampe , a sam hram je nastavljen na najvioj terasi. Hram Mentuhotepa je sa tri strane okruen tremom i nalazi se na terasama na koje se rampom dolazi sa nie terase. Na krovu hrama je bila kamena piramida. U stenovito brdo je uzidan prostor na stupcima. Oba hrama su iskoristila vertikalnu stenu iza njih za monumentalnost slike.Graditelj (neimar) ovih hramova bio je Senmut.

a)

b)

16

c)

d)

e)

Slika 22. Hram kraljice Hatepsut: a)osnova hrama kraljice Hatepsut; b)izgled hrama faraona Mentuhotepa; c) i d) izgled hrama kraljice Hatepsut ; e) Skulpture uz kolonadu hrama kralji

GRKA HronologijaOvde se moe govoriti o etiri perioda u okvirima hronolokih granica: I period - Geometrijski stil, 1000 - 700. godine p.n.e. II period Arhajsko doba, 700 - 500 g. p.n.e. III period Klasino doba, 500 - 338 g.p.n.e. IV period Helenistiko doba, 338 - 146 g.p.n.e.

Za prvi i drugi period nema znaajnijih ostataka arhitekture, ali i oni malobrojni ukazuju na grko stremljenje ka kompoziciji, proporciji, i poloaju objekata u prostoru. Mnogo vie ova dva perioda su dala u poduhvatima izrada skulptura. Za vreme klasinog perioda je dostignut najvii stepen originalnosti. Istraivanje srazmera u arhitekturi i stvaranje vizuelnih efekata uvoenjem modula je dostiglo svoj vrhunac. Uveden je i kanon poznat pod imenom Polikletov kanon: Glava je sadrana sedam puta u visini oveka, u posebnom hramu uvan je ravan merni tap ije su jedinine mere prihvaene u svim tadanjim grkim zemljama. Helenistiki period je ostao upamen po irenju grkih uticaja pod tutorstvom Makedonske drave koju su osnaili Filip i njegov sin Aleksandar (na Istoku zvani Iskandar) Veliki Makedonski, koji osvaja teritoriju itavog Persijskog carstva i Egipat.

17

Geografija i populacijaGrka je obuhvatala kontinentalnu teritoriju dananje Grke, Egejska ostrva i zapadne obale Male Azije, a potom se iri na severne obale, a potom se iri na severne obala Egejskog mora, u Trakiju. Kasnije se putem trgovakih kolonija Grka iri i na druge teritorije kao to su obale june obale Italije i Sicilije koje su nazvane ,,Velikom Grkom. Njihova trgovina je uslovila i razvoj naselja na nekim mestima istone obale Jadrana. Period ratova i nediferenciranih dravnih teritorija, kao i migracija grkih plemena Doraca i Jonaca biva zaustavljen oko 13. i 12. veka kada bivaju osnivani ,,slobodni gradovi Polisi. Dva glavna polisa koja su diktirala unutranju politiku grkih teritorija bila su Sparta, dorski polis poznat po ozbiljnosti, disciplini vojske i surovosti vladara, i Atina, puna jonske veselosti i demokratije svih, sem robova. Upravo pod velikim ktitorsvom Atine razvie se religija, jezik i umetnost u 5. i 4. veku p.n.e. sa klasinom epohom Jelade. Ovde je arhitektura bila odraz bogatsva i moi atinske zajednice. Osnovni principi na kojima poiva su mera, ravnotea i harmonija. Osnovni principi po kojima je osnovana grka civilizacija bili su temeljeni na religiji. Grci su verovali u vie bogova, koji su za razliku od boanstava drugih civilizacija imali i mane, a likom su bili isti kao ljudi. Slika 1. Politika podela Grke izmeu drava koje su podravale Spartu i onih koje su bile uz Atinu

GradjevinarstvoPrvi period razvoja grke arhitekture, obeleila je gradnja u erpiu i drvetu, dok su krovovi bili slamnati. Stupovi ovog perioda su , ak i kod hramova od drveta. O objektima ovog perioda se , kao to je ve reeno , i dan danas vrlo malo zna. Drvo i slama , kao materijali, u 6. veku bivaju zamenjeni sve veom upotrebom kamena, kojim je i danas Grka , vrlo bogata. Drvo se koristi u manjoj meri i to samo za tavanice koje moraju biti lake. Glina se koristi za izradu pokrivaa i oblaganje. Za cevi vodovoda Grci su upotrebljavali peenu zemlju.

18

1)

2)

3)

4) 5) Slika 2. Stari grki hram:1) poduni presek; 2)popreni presek; 3)osnova 4) i 5) konstruktivni detalj na kome se vidi uticaj na kasniji dorski stil Najprisutnije vrste kamena u Grkoj su bile: krenjak, siga i mermer (mramor). Najpoznatije i najvee grke graevine su graene od pentelijskog mramora. Takvi objekti su bili Erehtejon, Partenon i Propileji. Kameni blokovi nisu velikih dimenzija, sem onih koji su u temeljima graevine. Od davnina se javila potreba za upotrebom paralelopipednih blokova, dok su kiklopski zidovi bili uobiajeni samo za temelje. Zidalo se u suvo, bez upotrebe maltera! Tehnike zidanja koje su najee primenjivane u Staroj Grkoj bile su : Poligonalni slog (grubi slog , sa vrstim naleganjem, zaobljeni slog ); Trapezoidni slog (sa nepravilnim slogom, izodomum- u dva reda jednake visine, pseudoizodomum - ako je visina svakog drugog reda manja); Pravougaoni slog (nepravilan, izodomum, pseudoizodomum). Kameni blokovi su spajani metalnim spojnim sredstvima. Obrada kamenih blokova je samo delimina, da bi se po transportu i ugraivanju u objekat oni doradili. Svakom delu objekta je poklanjana puna panja. Temelji i zidovi su raeni od pravilnih tesanika. Fundiranje se rade ili na ivoj steni ili na ukopanim kamenim temeljima. Kako bi se poveala stabilnost zidova kod visokih objekata upotrebljavana je tehnika izodomuma tj. zidanje dunjacima i vezaima. Dunjaci dopiru do polovine zida dok su vezai postavljeni celom debljinom zida. Odnos debljine prema visini bio je 1:10. Zid je obino celom visinom iste irine, mada se u pogledu dorskog stila oni suavaju ka vrhu. Stopa zida je od dve niske ploe koje stepenasto ispadaju ispred zidne ravni ili su profilisane. Na njih naleu sokl - ploe koje ispadaju iz glavne mase zida za 10 cm. U zidu je spajanje tesanika izvreno drvenim epovima po visini, dok je po duini to uraeno olovnim spojnicama. Ovori vrata i prozori su pravougaonog ili trapezoidnog oblika. Mada su dovratnici mogli da budu i sastavni deo zida, nadvratnici su morale biti jake kamene grede jer su otvori bili iroki i obezbeivali dosta svetla i dobar pogled ka unutranjosti. Stubovi su sastavljeni iz vie delova njihovi tamburu su spojeni po visini raznim gvozdenim ili drvenim epovima, dok su spolja na njima uraene kanelure. Stubovi se suavaju ka vrhu. Tavanica grka arhitektura, kao i egipatska izbegava upotrebu svodova i lukova. Osnovni sistem je arhitravni sistem greda koje su prenete sa drvenih konstrukcija i uklopljene su u nove kamene konstrukcije, tako da se moe rei da je tavanica sastavljena iz dva dela: - Vertikalni, vidljiv na fasadi, sastavljen od elemenata: arhitrava, friza i venca; - Horizontalni deo tavanica. Gotovo po pravilu, krovovi su dvovodni.

19

Kamena konstrukcija Slika 3. Tavanica kod hrama prvog tipa razvoja Dorskog stila

Slika 4. Arhitravna greda, triglife i metope kod dorskog hrama Partenona Kamene grede su kod kamene konstrukcije oslanjane na zid sa jedne i friz ili arhitrav sa druge strane, a poloaji su im ili na osovini ili na sredini razmaka, izmeu stubova.Preko njih je ila neka vrsta kasetirane tavanice, ije su upljine zatvarane kamenim ploama kalimatijama. U visini tavaninih greda na arhitravnoj gredi lei friz koji ih zaklanja. Venac zavrava graevinu i uvruje friz, ograniava krov i zaklanja obimne zidove od slivanja kie. Arhitrav, friz i venac u klasinoj arhitekturi ine Glavni venac. Krov u drvenoj konstrukciji nema horizontalnih vezaa, ve se sve nosi na slemenjau i rogove koji se oslanjaju na zid i sleme. Rasponi preko 14 m se premoavaju tako to se unutranjost delila na tri broda sa dva reda stubova koji nose zidove ili skrauju raspone krova. Podovi su bili kameni u vidu kamenih blokova. Polau se na tlo. Raeni su i mozaici , prvo od sitnog kamena u malteru, a potom i od raznobojnog mermera

DekoracijaZnaajno mesto u istoriji arhitekture Grke imaju profili i oni se javljaju kao : Konstruktivni (podupiranje, noenja, razdvajanje , ...) Neutralni ( ulepavanje, isticanje kontrasta meu celinama, .... ) Dakle, sa dvojnom funkcijom Konstruktivni profili Po obliku i nameni dele se na 1. TRAKE, uloga im je spajanje dva ili vie samostalnih delova arhitekture u jenu celinu. Razlikujemo Teniju, Astragale i Toruse. Tenija se obino ukraava geometrijskim ukrasom npr. meandrom, pletenicom, talasastom linijom, ... (Sl.

20

5.1.).Astragali podseaju na perle i mogu biti plastini ili bojeni i najprimenjeniji su na jonskom i korintskom stilu. (Sl. 5.2.). Torusi se obino javljaju kod stubova, na njihovim stopama. Mogu biti sa ili bez horizontalnih kontura. (Sl. 5. 3.). 2. IZDUBLJENA OBLICA, priomenjuje se kod stope stuba. Karakteristino, ona je uvek bez dekora. Ideja za njenu upotrebu verovatno je proizala iz formacije grkih vaza. (Sl. 5.4.). 3. KIMA, profili stilizovanog lia. Lie moe biti vie ili manje povijeno, vajano ili bojeno. Razlikuju se ehinus, lezbijska i dorska kima. Dorska kima je oblika polupovijenog lista, koji je po obliku i boji jako stilizovan. (Sl. 5. 5.). Ehinus-kima je potpuno povijenog lista, bojenog srcastog oblika ili plstinog jajastog oblika. Bojena se javlja kod kapitela dorskog stuba , a plastina kod kapitela jonskog stuba i kod friza jonskog stila. (Sl. 5. 6.). Lezbijska kima je oblika previe povijenog lia. Moe biti bojena ili plastina i javlja se kod jonskog i korintskog stila. Povija se na gore, na polovini. (Sl. 5.7.). 4. SIMA, ija je namena zavretak krova i oluk za kinicu. Podraava biljku lotosa ili palme. Moe biti bojena ili plastina. (Sl. 5.8.). Na vratu stuba esto se sree ANTEMIJA, u obliku lotosovog cveta. (Sl. 5. 9.). Na vrhu krova ( tj. njegovog venca ) i krajevima javljaju se samostalni ukrasi AKROTERIJA. (Sl. 5.10.). Neutrealni ukrasi Njihovi motivi su oveje figure. Njima se prikazuju motivi iz mitova i legendi. Pored oveijih figure javljaju se i skulpture lava ili bika. Vajarski radovi se izvode u mramoru, a ponekad i u bronzi. (Sl. 5. 11.).

Hramovi jonskog tipaJonski stil se veoma razlikuje od Dorskog stila i to po sledeim sekvencama: Oblik stubova je vitkiji i manje je mase; Stub lei na stopi; Kapitel je sa volutama Arhitrav je izdeljen na horizontalne pojaseve; Friz nema triglife i metope.

21

Na Jonski stil su uticali elementi nasleeni iz Male Azije, odakle od Feniana preuzimaju dekoraciju, a od Likijaca konstruktivne elemente. Stil nosi ime po plemenu Joncima koji su ove nasleene oblike uinili lakim, vitkijih proporcija i sa bogatijim ukrasima. Po Vitruviju ovaj stil je lepi i to odgovara enskoj lepoti, dok masivnost dorskih stubova odgovara mukoj snazi. Jonski stil se pojavljuje poetkom 6. veka p.n.e. Vremenom se razvijao kroz tri stila: maloazijski, antiki, i pozni jonski stil. Arhitrav su obino inile tri trake bez ukrasa. Samo ponekad, na njima se nalazi natpis friz. On je esto ukraen figuralnim predstavama ili je reljefno obraen. Venac je zaseen da spreava podlivanje vode na zidovima. Prisutna je promena tri boje plava, crvena i bledo-uta. esta je i pozlata. Kod objekata jonskog stila ivini stub ima tri volute kako bi se isto sagledao sa svih strana. Kanelure su polukrune i u stubu ih je oko 24. Raspored stubova u osnovi je takav da je njihov meusobni razmak oko 3 prenika stuba. Istraujui motive jonski red uvodi i oveije ili ivotinjske konture, kao to je to sluaj sa Karijatidama figurama ena, Atlantima figurama mukaraca. Mada su najpoznatije figure na Erehtejonu na Akropolju, koji je tip jonskog hrama sa Karijatidama, one su prisutne i kod Sifijanske riznice u Delfima. Tipu jonskih hramova u Delfima pripadaju i Korintska i Marsijina riznica.

b) c) Slika 14. a) Sifionska rznica u delfima sa Karijatidama rekonstrukcija; b) Ostaci stuba Korintske Riznice c) Sirena na postamentu u obliku jonskog stuba.

a)

Slika 15. Friz sa Sifionske riznice u Delfima, u sredini friz sa timpanona hrama

RIM Hronologija Ovde se moe govoriti samo o okvirnim hronolokim granicama: Od 640. do 510. g.p.n.e. Rim je bio etrurska provincija, arhitektura je bila slaba

22

Kraljevsko doba nastavak eterurske umetnosti Doba republike, arhitektura se razvija pod grkim uticajem Doba carstva , kada se arhitektura razvija pod uticajima sa orijenta i sopstveni razvoj U pogledu teritorijalnog razvoja znaajni su sledei periodi: 3 2 . vek p.n.e, period razvoja grada Rima na Apeninskom poluostrvu 2.v.p.n.e. 2.v.n.e, period imperije i razvoja rimske kulture 2.v.n.e. 5.v.n.e. raspad cartva Rimljana i pad zapadnog rimskog carstva Ipak, poetak Rima se vezuje za 8.v.p.n.e. , kada je bio etrurska provincija.U 5. v.p.n.e. se on oslobaa od jaih uticaja Etrurije i postaje grad drava. Posle perioda jaanja unutranje ekonomije, Rim u 1.v.p.n.e. kree u osvajanja teritorija oko Sredozemnog mora koje polako pretvaraju u svoje ,, jezero. Rim zauzima teritorije svih napred pomenutih civilizacija i u svoju kulturu usauje njihove tekovine. Za Rim, posebno znaajno je grko naslee. Poredei grku i rimsku arhitekturu mora se naglasiti da je grka arhitektura jaa u skladu proporcija, lepoti oblika, ali je Rimska u pogledu koncepcije i konstrukcije prevazila grku. U Rimu je remek delo itava arhitektonska kompozicija.

Geografija i populacijaPravim Rimljaninom smatrao se , u rimskoj Imperiji , samo onaj ko je roen u samom Rimu. Takav pojedinac je u drutvu imao mnogo povlastica i mogao je znatno da napreduje. Pripadnici drugih regija i zemalja bili su dravljani drugog reda, pa ak i robovi. Eventualno , bilo je pojedinaca vazala kojima su Rimljani ostvarivali posrednu vladavinu nad narodima tih pojedinaca. U rimsko carstvo uli su : Grci, Etrurci, Trakijci, Iliri, Kelti ( Skordisci,Helveti, Briti i Gali),Egipani, Kartaginjani i Feniani, Persijanci, Asiro-Vavilonci, Jevreji itd. Rimsko carstvo bilo je najvee carstvo koje je vladalo civilizovanom Evropom ikada. Ono je u sebi sadralo najvei broj naroda i manjina ikada. Posedovanje ogromne radne snage izraene u robovima, ali i graenje pod upravom drave omoguili su brzu i organizovanu izgradnju. Brzo graenje bilo je osnova za civilozovanje naroda na teritorijama koje su tek osvojene i za njihovo bolje kontrolisanje. Ipak razvrat u rimskom drutvu, brzo je uslovio i njegov raspad. Interesi raznih pojedinaca, od generala pa do carskih porodica, esti ustanci raznih naroda, i robova, upadi varvara uticali su da lagani raspad i postepeno smanjivanje teritorije sa konanim nestankom zapadnog rimskog carstva, i nastavkom hiljadugodinjeg vizantijskog carstva sa veinskim grkim narodom, rimsko carstvo iili sa karti Evrope.

Slika 1. Teritorije Rimske imperije

Gradjevinarstvo

23

Rasprostranjenost Rimske Imperije je omoguila uticajima arhitektura svih naroda prodre u delovanje Rimljana u pogledu granje, kako u vidu arhitekture, tako i same graevine. Meu materijalima bili su najprisutniji: Opeka, koja se koristila u raznim veliinama i oblicima: kvadratna, pravougaona, trougaona,... U upotrebi su ploe od peene gline za oblaganje zidova kupatila; uplje opeke; cevi od peene gline za vodovod i kanalizaciju. Retko se sreu u upotrebi i gleosane i bojene opeke. Kamen , gde su najee koriene vrste: mermer (mramor), bazalt, granit, krenjak, tuf, ... Malter ima veliku ulogu u konstrukciji, posebno svoda i kupole. Pored obinog maltera koristi se i kreni malter. Drvo nalazi mesto u drvenim konstrukcijama krova i tavanica, a u upotrebi su sledee vrste drveta: hrast, brest, lipa, bor, orah,.... Primena metala postaje ogromna kako gvoa, tako i olova. Zlato i srebro bili su samo u funkciji ukrasa ili isticanja moi Imperije. Bakar i bronza su bili veoma . Olovo je korieno za vodovodne cevi koje su se lako pravile od njega oblikovanjem oko drvenog debla. Takva upotreba je od Rimljana nasleena u Evropi sve do XIX veka, kada je upotreba dokazana kao tetna po zdravlje. Staklo se koristi za prozore u vidu ploa ili svodova, za mozaik. Ovo je bila jedna od najveih novina u arhitekturi i njenoj estetici. Posebno interesantna je upotreba liva, veoma slinog dananjem betonu. Ono je omoguilo izradu konstrukcija , posebno svodova i kupola velikh raspona. Liv je u to vreme bio livena masa od ljunka, tucanika koji su bili vezani kranim malterom. Naini zidanja bili su sledei: Opus Kvadratum, kameni zidovi , sa prevezom od tesanika Opus Incertum, sa zupastim ojaanjima uglova od opeke Opus Retikularum, mreasti slog kamena pravilnog oblika Opus Kvaziretikularum, mreasti svod od kamena nepravilnog oblika Opus Siliceum, kiklopsko zidanje kao u Staroj Grkoj Opus Tastaceum, zidanje opekom Opus Latricinum, za zidanje svodova i lukova od kamena, opeke i liva ili maltera Opus Mixtum, za meovito zidanje, kakvo je bilo najee Opus Sektile, za obradu podova oblikovanjem motiva na raznim vrstama kamena Opus Musivim i Opus Signinum, za mozaike to se tie inenjerskih konstrukcija, one se nisu razvile samo pod uticajem grke kulture, ve i pod uticajima Orijenta. Najee konstrukcije su bili: Lukovi, koji su najee bili od opeke, u jednom ili vie slojeva. Nisu retki bili ni svodovi od kamenih tesanika Svodovi, poluobliasti i krstasti. Postizani su i ogromni rasponi koji su upravo zbog upotrebe opeke mogli biti takvi. Krstasti svodovi, bili su konstruisani kao unutranji presek poluoblica. Izvoenje se vrilo pomou drvene oplate, sline kao kod dananjeg betoniranja. Kupole, konstruisane od opeke i kamena, mada redak sluaj nije ni upotreba betona tj. liva koje je svoju vrhunsku mo pokazalo kod konstrusanja kupole Panteona, o emu e napred biti vie rei. Ravne tavanice, koje posebno u stambenoj arhitekturi nisu retkost, rade se od kamenih greda i drveta. Krovne konstrukcije dvovodnog krova su usavrene. Njime su esto zavreni i poluobliasti svodovi, na koje se on naslanja. Pokrivanje krovova je izvreno crepom, retko u ponekim oblastima pod lokalnim graditeljstvom i kamenim ploama.

24

1. 2. 3. 4. 5.

Posebno izraeni crepovi bili su namenjeni provetravanju. Vrata i prozori su bili oivieni kamenim profilisanim grdama, dok su krila bila izraivana od stakla, metala, drveta ili njihove kombinacije Stepenita su od kamena sa pravim kracima i odmoritem, a lee na svodovima ili zidovima. U svojoj delatnosti Rimljani su uveli i mnoge nove motive: Uvoenje postamenta kod stubova Stubovi bivaju izraivani neposredno uz zidove ili se grade kao pilastri Arhitrav, friz i venac lome se ka ispadu stuba Razvija se bogata profilacija venca i friza Pored starih uvode se i novi redovi tj. stilovi Profili preuzeti iz Grke su znatno preciznije izraivani. Razlog je bio to se prilikom izrade i planiranja ovih arhitektonskih elemenata crtanje vrilo pomou instrumenata kao to su bili estar, lenjir, konac, itd. U rimskoj arhitekturi se , za razliku od grke, esto sree i preterani dekor koji ne odgovara tematici samog objekta. Motivi su : cvee, list, trake, figure, natpisi, ... Polihromija u objektu je postizana pomou raznobojnog prirodnog kamena. Vrilo se i malterisanje zidova, kako obinim, tako i malterom u boji. Jedan od najlepih primera rada malterom u boji, koje e se zadrati na hrianskom Istoku tokom srednjeg veka je freska. Boja je oita i u mozaicima. Radi se i pozlata i oblaganje metalima. Najpoznatije graevine kod kojih je oita upotreba inenjerskih konstrukcija su i do dan danas ostale sauvane. One su imale odreenu ulogu i namenu u rimskom carstvu. To su bile: Akvadukti, za perenos pitke vode do gradova, sa nizovima lukova. Najlepi primerci su u Francuskoj i u Italiji, danas Mostovi, graeni po slinom sistemu kao i akvadukti za prenos robe,ljudi i dobara. Fortifikacije, sa znaajnim udelom graevinskog ininjerstva u njihovoj razradi i novinama

ArhitekturaI pored toga to su Rimljani osvojili mnoge druge zemlje i to su sebe smatrali mnogo boljim narodom kako u pogledu civilizovanosti, tako i u inenjersko tehnolokim inovacijama, nisu mogli da negiraju savrenstvo i originalnost tri stila koja se javljaju u grkoj arhitekturi. Ipak, Rimljani su pokuali da na bazi grkih stvore svoje stilove i to dodajui nekoliko novina u njima i pri tom vezujui ih za svoje rimsko naslee. Samo jedan stil koji je novina je ustvari, izveden iz najsavrenijeg grkog stila . Stilovi u arhitekturi Rima su sledei: 1. Dorski stil je prema regionu Toskane, gde je stvorena etrurska kultura, i odatle preuzet ovaj stil dobio ime Toskanski stil. Osnovna razlika izmeu klasinog grkog Dorskog i Toskanskog stuba jeste u tome da rimski ima i bazis. Rimski tip dorskog stila je mnogo ukraeniji. Venac na vrhu postaje zupast i dobija jo i vegetabilne

25

motive na vrhu. Stablo stuba moe biti izvedeno sa urezani kanelurama, mada pod uticajem Etrurije esto sreemo i stabla koja su isto okruglog preseka, bez kanelura. Friz ima i triglife i metope, po ugledu na grki. Stubovi Dorskog rimskog stila su dosta vitkiji u odnosu na grke, pa verovatno iz estetskih razloga oni imaju i bazu.

2. Jonske volute su bile vrlo inspirativne za Rimljane, ne samo u pogledu rimskog jonskog stila, odnosno njegovog stuba, ve i za korintski i kompozitni stil. Kod rimskog jonskog stila arhitrav je ravan i zavrava se kapljicama koje vise sa friza. Ono to je karakteristno za jonski stil u rimskoj Imperiji je da on ponekad poseduje i triglife i metope, koje su esto dekorisane. Stablo moe biti prfilisano kanelurama, mada retkost nisu ni glatka okrugla stabla. Za razliku od grkih pokazuju veu slobodu i odstupanje od pravilnih oblika. Rimski oblici su konstruisani estarom , pa se zato svode na delove kruga, a ne na pravilnu volutu koja se jednako uvija. Upravo je ona karakteristina jer je sama po sebi tvrda svojim oblicima i bez unutranje napetosti, koja karakterie grku arhitekturu.

3. Rimsko korintski stil je, takoe, preuzet od Grke. On je potom usavravan i menjan tokom vremena. Na mestu voluta se kasnije javljaju glava ovnova ili figure. Arhitrav je iz tri pojasa, friz je iste visine kao i arhitrav ukraen figurama i natpisima. Sima je bogato ukraena sastoji se iz vie delova. Korintski stil je po svom bogatsvu, upravo odraavao imustvo i mo same Imperije. Rimljani su, za razliku od Grka uveli vrsta pravila za organizovanje kapitela na stubu. Tenja za bogatstvom oblika dovela je i do promena na gredniku, koji je na frizu imao vrlo bogatu dekoraciju. Njegova spoljna povrina je esto bila zakrivljena, tako da u tome nema nikakvog loginog opravdanja.

4. Kompozitni red je jedina novina u arhitekturi Rima. Ipak, on bi vrlo lako mogao i da se smatra

26

samo kao jedna bogatija varijanta ionako bogatog korintskog stila. Razlika je jedino u kapitelu, koji je sastavljen od jonskih voluta na gornjem delu i korintskih stilizovanih listova akantusa na donjem delu u obliku ae. Oblik abakusa je prilagoen samo kapitelu. Po nekim istoriarima umetnosti, ova nova kompozicija nije uspela.

SpomeniciNaravno, najlepi spomenici rimske arhitekture izgraeni su u samom Rimu. Ipak, to ne treba da znai da se samo na osnovu spomenika i arheolokih ostataka u Rimu treba pratiti arhitektura Imperije. Ostaci poput grada Pompeje, Herkulanima i dananjeg Splita, Gamzigrada, Pule, itd. svedoe o iroko rasprostranjenoj arhitekturi istog tipa u celom carstvu. Glavni ostaci rimske arhitekture, ali i urbanizma su: Forumi Forumi su bili nekada mesta javnog ivota u jednom gradu , njih su obino ograniavale bazilike i slavoluci, dok su u njihovom centru stajali trijumfalni stubovi koji su bili glavni reperi. Forumi su pogotovu u kolonijama bili pravougaoni ili kvadratni i poploani. Oko njih su tremovi sa kolonadama stubova. U njegovoj blizini su graeni i drugi objekti javne namene. U poetku su funkcije okupljanja i trgovine bile obe prisutne na jednom trgu, ali se kasnije one odvajaju. Najpoznatiji trg je RIMSKI, koji je ujedno i najstariji. Izgraen je postepeno delatnostima najvie Julija Cezara, Oktavijana Avgusta i cara Trajana. Objekti su graeni uz put koji se zavrava koloseumom. (Slika 7.)

a)

b)

Slika 7. Forum Romanum: a)Osnova; b)Reconstrukcija Bazilike Bazilike su velike graevine pravougaonog tipa koje e postojazi jo due nego li sama Imperija. Posedovale su mnotvo stubova unutar i okolo same graevine. Ipak funkcija bazilike nije onakva kakvom je mi danas znamo.Njena funkcija bila je prvenstveno sudska, mada je mogla biti i trgovaka ili administrtivna. Ipak i ona je grki pronalazak. Osvetljenje se postie izdizanjem srednjeg broda preko niza stubova i stupaca. Otada je i poznat naziv bazilikarno osvetljanje. Mogle su biti sastavljene iz tri broda, to je i bio najei sluaj, mada ih je moglo biti i pet ili da su jednobrodne. Neke su u dnu imale polukrunu apsidu za sudije koja e kasnije posluiti oltaru sa dolaskom hrianstva u periodu tetrarhije.

27

Najpoznatija bazilika iz perioda rimskog carstva je graena upravo u ovom periodu. Moda je zato neki istoriari arhitekture vezuju za Konstantina (roenog u dananjem Niu) koji ju je zavrio, dok je drugi vezuju za Maksencija koji ju je zapoeo. Graena je u lunom sistemu. Graena je po ugledu na prostore u termama i ima devet traveja (Slika 8.).

Slika 8. Faze u izgradnji bazilike Maksencija i Konstantina Terme Terme su bile jo jedna vrsta javnih graevina, koje su bile namenjene kupanju, masai i rekreaciji Rimljana. Vremenom su proireni sadraji unutar ovih zdanja i one su u sebi imale i vrt , biblioteke, prostor za skupove itd. Pored Dioklecijanovih termi, jako poznate su bile i Neronove, Konstantinove, Trajanove, Karakaline terme (Slika 9.), itd. Glavni elementi termi bili su: bazen sa hladnom i bazen sa toplom vodom, malko kuptilo, centralnu dvoranu, garderoba, prostorije za atletiku.

Slika 9. Terme Titusa, Trajana, Karakale, Dioklecijana Pozorita Rimska pozorita se ne razlikuju od Grkih u osnovnij koncepciji. Glavna razlika je bila u tome to se rimska pozorita uopte ne prilagoavaju terenu. Zato se gledalite izdie na na jake zidne konstrukcije u okviru kojih se ostvaruje komunikacija. Glavni dogaaji se odvijaju na skeni. U poetku su pozorita bila drvena, a potom se rade i od kamena. Najpoznatija pozorita su Marcelijusovo, Pompejevo (Slika 10.) i u Aspendusu, Atini, Pompeji, u Puli, itd.... a) b) c)

28

Slika 10. Pompejevo pozorite: a)Presek; b) Plan; c)Izgled. Amfiteatri Za borbe ivotinja i gladijatora u Rimskom carstvu su bili namenjeni Amfiteatri. Oko izduene arene se reaju stepeni za gledaoce, ispod kojih se nalaze hodnici za komunikaciju i pomone prostorije. U samoj areni je moglo stati oko 50 000 gledalaca. Sedita su se delila prema drutvenoj hijerarhiji. Na vrhu se nalazila galerija. Radi zatite od Sunca i kie nad gledalitem su razapinjana platna. Obino su amfiteatri bili na tri nivoa gde su fasade prizemlja bile u dorskom, prvog sprata obraene u jonskom stilu, fasade drugog u korintskom. Dok je fasada izraena od mermera, zidovi su graeni od opeke, i krenjakih blokova. Arena je bila prekrivena drvetom, iznad koje je nasipan pesak. Najpoznatiji amfiteatar i dan danas u svetu jeste Koloseum i Rimu. Glavni arhitekt Koloseuma je Gaudencije i graen je u periodu 72. 82. god.n.e. Cela konstrukcija se nosi na stupcima i zidovima, sistem prenosa optereenja je izvren preko svodova i lukova. Izmeu stupova i zidova su hodnici, pomoni prostori i ulazi u gledalite kojih ima 78. Na vrhu Koloseuma je galerija, a u dnu, ispod same arene su graeni podrumi i skladita, za smetaj hrane za ivotinje, kao i njih same, i za gladijatore i njihove spavaonice, kao i teretne dizalice. U najviem nivou fasade koloseuma nalaze se pilastri , a fasada se zavrava ukrasnom antikom. (Slika 11.) a) b) c)

Slika 11. Koloseum: a) Osnova; b)Dananji ostaci arene; c)Presek kroz amfiteatar Cirkusi Sluili su za odigravanje konjskih trka. Slini su grkim potkoviastim hipodromima, ali sa spinom srednjim zidom ukraenim skulpturama, stubovima i drugim ukrasima, kojima se usmeravala trka na bokove. Ispod sedita u prizemlju su tremovi, a na spratovima ak i stanovi i radnje. Najpoznatiji cirkus je Maksimus koga je zapoeo Neron a zavrio Trajan. Dimenzija je 635 x 150 m (Slika 12.). a) b)

29

Slika 12: Cicus Maximus: a)Osnova; b)Rekonsruisani izgled Slavoluci i poasni stubovi Ostaci koji su ostali do naih dana su oni od kamena, dok su prvobitni nestali u mnogobrojnim poarima u Rimu i drugim gradovima. Graeni su u ast pobednika generala ili najee rimskih cezara. Kasnije se grade sa jednim ili sa tri prolaza gde je srednji najvei i najiri, dok se ceo slavoluk po celinama deli stubovima sa visokim postamentima po vertikali i vencima i dekorisanim frizevima po horizontali, ali i sa natpisima kome su posveeni (Slika 13.a)). Poasni stubovi po ideji prate egipatske, ali su ta razliku od prethodnika smeteni u centru trga. Namena im je da veliaju cara, graeni su od kamena. Graeni su u obliku velikog stuba sa postamentom i dorskim kapitelom, iznad koga je kugla na kojoj je careva statua. Najpoznatiji je stub cara Trajana (Slika 13.b)). a) b)

Slika 13.:a)Konstantinov slavoluk b) Trajanov stub Stambena arhitektura Rima Najznaajniji tipovi gradkih kua bile su: Insule su viespratni objekti sa 5 6 spratova i vie stanova koji su davani u zakup porodicama. Bile su graene od opeke, ali i od liva. Kvadratnog su oblika pa su po analogiji dobile i ime (insula - ostrva), jer se u bloku nalaze izmeu ortogonalnog sistema ulica. Domusi su porodine kue poreklom iz etrurske i grke arhitekture. Imaju ili samo prizemlje, mada mogu biti i sa jednim spratom, ali obavezno imaju i atrijum.Ostaci su sauvani u Pompeji i Herkulanumu. Kua je zatvorena ka spolja. Nasuprot ulaza nalazi se tablinum soba za prijem gostiju. Objekat je pokriven etvorovodnim krovom, sa otvorom u sredini kroz koji je prolazila kia, koja se poto slivala u otvor na podu impluvijum. Oko dvorita su odaje, dok su mnoge atrijumske kue imale i vrt iza, sa peristilom, a ka ulici trgovake radnje - taberne. Bogatije kue Vile raene su u dva oblika : Rustika i Suburbana. Rustika je graena na imanjima, odnosno velikim gazdinstvima. Suburbana predstavlja kuu za uivanje u blizini naselja. Najpoznatije vile su Havoria u Tivoriju, dok je kod nas znaajna vila u Medijani kod Nia (tadanjeg Naissus-a). U koncept stambenih objekata svrstavamo i raskone palate utvrde. Ovo je bio redak sluaj gradnje u arhitekturi Starog Rima. Pretpostavlja se da je u Rim doao kao uticaj sa Orijenta. Najpoznatiji primer je Dioklecijanova palata u Splitu opasana debelim zidovima i kulama na bedemima.Svaka kapija bila je flankirana sa po jednom kulom sa svake strane, to je bio nain fortifikacije u antikom Rimu. Osnova je pravougaona sa dve ulice po osi simetrije i upravljene ka stranama sveta,a to su Kardo (pravca sever - jug) i Dekumanus (istok - zapad). Postoje tri kapije za ulazak u palatu i etvrta na strani ka moru. Kombinacija je rimskog logora orijentalnog utvrenog grada. Poseduje magacine sa tremom ispred koji su zadnjom stranom pripijeni uz bedeme,

30

kasarne za vojsku i administrativnu upravu sa dvoritem i tremom na ulicama, mauzolej koji je kombinacija krunog i oktagonalnog tipa, u njegovoj blizini vrt, kapelu,stambene i sveane prostorije sa vestibilom na ulazu u dvorska odeljenja. U Srbiji se nalazi i poznata Galerijeva palata grad Gamzigrad odnosno Felix Romuliana. Poseduje hramove, palate, administrativne zgrade, mauzolej i utvrena je bedemima sa dvadeset kula. Godine 1996. poela su i iskopavanja u selu ar-kamen, gde je utvreno postojanje jo jedne ovakve palate koja je bila manja ali je sadravala sve sadraje vezane za ovaj tip palata, ukljuujui i terme.

a)

b)

Slika 14. Insule u Ostiji: a) Osnova; b) Rekonstrukcija insula

a)

Slika 15. Forifikacija u Rimu: nain uklapanja bedema, kula i kapije b)

c)

31

Slika 16: Dioklecijanova plata u Splitu: a)Osnova kompleksa; b) Rekonstrukcija kompleksa; c) sadraji u okviru palate a) b)

c)

Slika 17: Gamzigrad - Felix Romuliana: a)Osnova; b)Rekonstrukcija kompleksa; c)Mozaik sa predstavom lavirinta a) b)

c)

Slika 18. Gamzigrad - Felix Romuliana: a) Detalj nie na rekonstruisanoj kapiji palate-grada b) Ostaci atrijuma; c) mozaici Gamzigrada

ZAKLJUAKEgipatska arhitektura je bila verni odraz egipatskog drutva. Ona je odraavala njegovu strogu podeljenost izmeu voa, slobodnih ljudi podreenim voi i robova. Stvaranje egipatske arhitekture nije bilo produkt samo drutvene strukture, ve i posredni produkt irigacionih sistema Nila usled kojih nastaje i cela civilizacija. U mnogim karakteristikama egipatska umetnost je ne kroz vekove, ve i kroz milenijume nepromenljiva. Tektonska arhitektura je podrazumevala stub, ravnu gredu i zid. U spoljanjem izgledu u takvoj arhitekturi dominira horizontala, dok u planu dominira aksijalnost i simetrija. Egipani u svojoj tenji za besmrtnou, kako

32

ivota, tako i njihove slave trae materijale koji bi zadovoljili objekte sa karakteristikama njihove religije. Zato oni i poklanjaju panju tekim kamenim blokovima od 500 tona koji su preiveli milenijume i danas nama svedoe o kulturi i arhitekturi Starog Egipta. Tenja i smisao za kolosalnim su i doveli do monumentalnih spomenika. Svaki od njih je spoj ne samo arhitekture, ve i slikarstva i skulpture, takoe monumentalnih razmera. Vrlo talentovan narod za umetnost je tako stvorio arhitekturu koja je primala malo uticaja sa strane, a puno je uticala na druge. Najinovativnija i oveku prilagoena arhitektura je grka. Klasina grka arhitektura vue korene iz egejskih kultura. Kritska, mikenska i trojanska arhitektura su bile osnova za dalji napredak i inovacije u klasinoj grkoj arhitekturi. Jedan od najboljih primera kritskih uticaja je preuzimanje megarona i njegovo prilagoavanje raznim namenama u grkoj arhitekturi, a ne samo da je stambene funkcije, kao to je to u kritskoj. ovekova veliina je ta kojoj je u velikoj meri podreena i javna i stambena arhitektura. Stub je glavni konstruktivni i dekorativni elemenat. Javljaju se i stilovi koji razliito tretiraju ljudske polove u svojoj dekoraciji. Dorski odraava muku snagu, dok jonski i korintski stil sa svojom vitkou i ukrasima odraavaju ensku lepotu. U reavanju problema podupiraa i tereta Grci su pribegli tektonskom principu koji regulie i komponovanje arhitektonskog prostora. U tome su postigli savrenstvo. Jedan od osnovnih ciljeva u grkoj arhitekturi je da se posmatrau vizuelno doaravaju sve unutranje sile koje deluju u svakom glavnom elementu objekta.Svi delovi tog objekta su izraeni relativnom veliinom donjeg i srednjeg poluprenika stuba, koja je time postala modularna mera. Stopa nije imala nikakvog udela u proporcionalisanju graevine. Jedini stalni arhitektonski element u grkoj arhitekturi. Njima se i tei ka postizanju arhitektonskog izraza, ali je upravo i tu slabost - monotonija i nemogunosti znaajnijih varijacija kojima se ne bi naruila celina. Stilski radovi grke arhitekture e biti zadrani i u arhitekturi Rima koji e pokuati i da ih unapredi. Drava koja je bila nemilosrdna prema narodima na osvojenim teritorijama, ali je imala dovoljno dovitljivosti da sve elemente arhitektura tih nacija apsorbuje u svoju je drava kojom je upravljalo drutvo jednog grada Rima. Apsolutno sve poznato i na Istoku i na Zapadu ( podrazumevajui pod tim Grku i Etruriju ), oni preuzimaju s obzirom da se centri najveih teritorija nalaze u okviru osvojenih teritorija rimskog carstava. Ne samo stilski redovi, za koje su osnova bili grki, oni preuzimaju i konstruktivne sklopove, tehnika reenja od tih civilizacija. Takav sistem je nametala dravna uprava. Naime, moralo je biti zadovoljeno naelo po kojem se vrlo brzo gradilo, a da pri tome svaki novoizgraeni objekat odraava silu i mo Rima, ali i lepotu ,, njegove civilizacije. Helenistika arhitektura, koja je bila samo ,,produetak grke stvorila je preduslove za rimsku. Njenim posredstvom Rimljani i pre osvajanja Meureja i Iranske visoravni, dolaze u kontakt sa konstrukcionim i stilskim reenjima koje nude civelizacije dananjeg Bliskog Istoka. Do tada, Rim je pod uticajem Etruraca i Grka gradio iskljuivo u kamenu, preuzimajui njihove stilske redove i na osnovi najrazvijenijeg u okviru njih korintskog, oni stvaraju novi kompozitni. Ali dolaskom u kontakt sa civilizacijama Istoka oni shvataju odreene prednosti opeke, maltera i liva. Tada se poinje i sa napretkom u konstruktivno tehnolokom smislu, jer je upotreba takvih materijala omoguila izgradnju objekata sa lukovima i kupolama. Ipak, na zidove takve materijalizacije, oni stavljaju oblogu. Najee je od mermera, odraavajui pri tom bogatstvo. Ovaj cilj je postignut uvek kada se upotrebljava mermer razliitih boja, kada je postignuta polihromija.Rimljanima je ovo bilo izuzetno lako da rade s obzirom da je njihova carevina obuhvatala iroko prostranstvo, te da je razliite vrste mermera bilo lako nai. Jedno od najoriginalnijih reenja Rimljana je primena arkada u arhitekturi,ali i u urbanizmu, kada treba da se naglase forumi kakav je forum Septimija Severa u gradu Leptis Magna. Ipak, i njihovo reenje treba traiti u okviru helenistike arhitekture. Ali Rimljani mu daju dominantan znaaj.

33

Iako neoriginalna, arhitektura Rima je objedinila sve one ranije. Ona se ipak mora posmatrati kao celina. Uticae kasnije na arhitekturu svih drava u srednjem veku. I ne samo drava. Rano hrianska arhitektura je u potpunosti preuzela princip rimske bazilike. Ona e se puno razviti na Zapadu, gde e se tek razviti primena arkada, lukova i svodova. Pravi naslednik rimske arhitekture, malo u pogledu stila, ali puno u pogledu konstrukcija je vizantijska arhitektura, prisutna na naem prostoru ceo milenijum. Prava arhitektura Grke i Rima ostae, meutim, zakopana sve do pojave humanih htenja i vraanja panje na merilo oveka u arhitekturi. Sa druge strane arhitektura Egipta e zamreti, dok e persijska imati uticaj samo u pogledu uticaja arhitekture pod dinastijom Sasanida na objekte islamskog karaktera.

Literatura

Rizzoli E.,Kako prepoznati umetnost, Egipat, Vuk Karadi, Beograd, 1980. Rizzoli E.,Kako prepoznati umetnost, Grka, Vuk Karadi, Beograd, 1980. Rizzoli E.,Kako prepoznati umetnost, Rim, Vuk Karadi, Beograd, 1980. Lloyd S., Fedden R.,Kidson P., Velike arhitekture svijeta, Mladost, Zagreb, 1975. Gek R., Sva uda sveta, Mladinska knjiga , Ljubljana, 1977. www.wikipedia.com www.historyoftheworld.com/earlyages.html www.alluneed2know.com/history.html

34