Istorija Starog Istoka - Marija Segan

Xegan Marija

U V O D U S T A R I I S T O K

U modernoj istoriografiji pod Starim Istokom podrazumevamo prostordanaxǌe Male Azije, Jermenije, Mesopotamije, istoqnog zale�a Sredozemǉa idoline reke Nil.Stari Istok obihvata period od 3 000. do 332. godine p. n. e. Naime, za po-qetak je uzeta 3 000. jer se za tu godinu vezuje postanak najstarijih dr�avnihtvorevina, kao i pojava pisma u staroistoqnim zemǉama. Istorija Starog Is-toka zavrxava se 332. godinom, Aleksandrovim osvajaǌem Persije i Egipta.Pomenuti teritorijalni i hronoloxki okviri istorije Starog Istoka dati su,u neku ruku, uslovno. Na primer, kurs istorije Starog Istoka na naxem fakul-tetu1 ne obra�uje postanak i razvoj prvih dr�ava na prostoru danaxǌe Indije,Kine, Egejskog basena, iako su te dr�ave postojale jox u II milenijumu p. n. e.

Doline velikih reka postaju kolevke prvih dr�ava. Zahvaǉuju�i svojimprirodnim odlikama, reqni slivovi omogu�uju br�i razvoj sedelaqke, plu�nezemǉoradǌe. Tako, prve dr�ave �e se javiti u dolini reka Tigra i Eufrata ujugozapadnoj Aziji kod Persijskog zaliva, u dolini reka Inda i Ganga u Hin-dustanu, u dolini reke Honaho u Kini, kao i u dolini reke Nil u severoistoqnojAfrici.

Pre nego xto se pozabavimo postankom i razvojem prvih dr�ava pona-osob, izdvoji�emo opxte karakteristike dr�avnog i druxtvenog poretka sta-roistoqnih zemaǉa; karakteristike po kojima se zemǉe na Starom Istoku raz-likuju od kasnijih dr�avnih tvorevina u staroj Grqkoj i starom Rimu. Odlikedr�avnog i druxtvenog poretka su, izme�u ostalog:

1) Relativno nerazvijen robovlasniqki sistem, kao i dugo oquvaǌe patri-jahalnog, ku�nog ropstva

2) Relativno nerazvijeno pravo privatne svojine3) Jaka kraǉevska vlast, tzv. istoqna despotija.

Vixe o ovome, pixe Kreissig u svom delu Geschichte des Hellenismus:

...sukobit �emo se s qiǌenicom da su na tom prostoru postojaladva razliqita druxtvena ure�eǌa: antiqko u grqko-egejskom,te staroorijentalno u predǌoazijskom i egipatskom prostoru.

Ovdje �emo ukratko ponoviti znaqajnije razlike... U staroori-jentalnim druxtvima vlasnixtvo zemǉe... nalazilo se u ruk-ama jedne maǌine koja je posredno ili neposredno bila vezanauz dvor. Tu je u prvom redu sam kraǉ (despot), te ǌegovi dosto-janstvenici... ali iznad svega bili su to hramovi... obradivazemǉa nije bila vlasnixtvo neposrednih proizvo�aqa, seǉaka,koji su je samo u�ivali, iako najqex�e, de facto, kao nasǉedniposjed... U staroorijentalnom druxtvu neposredni se proizvo-�aqi nisu dijelili od svojih sredstava za proizvodǌu kao xtoje to bio sluqaj s robovima u antiqkim dr�avama... [Seǉaci,zanatlije, trgovci] se nisu mogli ni prodati ni pokloniti,ukratko nije se moglo ǌima raspolagati, prema tome nisu bilirobovi.

Naqin proizvodǌe u antiqkom druxtvenom ure�eǌu razlikovaose od staroorijentalnog, u prvom redu po tome xto je glavno

1 Filozofski fakultet u Beogradu

– 1 –

sredstvo za proizvodǌu, zemǉa, bila raspore�ena kao individ-ualno vlasnixtvo slobodnim i (u formalnom smislu) jednakimqlanovima jedne organizirane zajednice gra�ana organiziranihu autonomni grad (polis)...2

Moramo naglasiti da se pomenute karakteristike ne javǉaju uvek i svuda.O ovim karakteristikama autor teksta nije imao prilike da se upozna na dosada-xǌim predavaǌima iz Starog Istoka kod Danijele Stefanovi�, zatim iz StareGrqke kod Sne�ane Ferjanqi� i napokon iz Starog Rima kod Marijane Ricl iSna�ane Ferjanqi�. Dakle, postavǉa se pitaǌe koliko se u nauci danas2 ovakvovi�eǌe stvari uva�ava.

Na kraju ovog uvodnog izlagaǌa treba odgovoriti na pitaǌe va�nostiprouqavaǌa istorije Starog Istoka. V.I. Avdiev u svom delu Istor� Drevnego

Vostoka, objavǉenog u Moskvi 1948. godine, pixe da je proxlost naroda StarogIstoka va�no prouqavati jer omogu�ava izuqavaǌe jednog od najva�nijeg prob-lema u istoriji qoveqanstva: problema raspada rodovskog poretka i problemapostanka prvih dr�ava.3 S.I. Kovaǉov u svojoj studiji posve�enoj istorijiStarog Istoka pored problema postanka dr�ave na temeǉu klasnog raslojavaǌarodovskog druxtva, istiqe i problem duhovne i materijalne kulture starois-toqnih naroda; kulture koju su preuzeli i prilagodili svojim potrebama stariGrci i Rimǉani, a koja je, u krajǌoj liniji, postala tekovina savremene kulture.

Literatura:— V. I. Avdijev, Istorija starog istoka, preveo Miroslav Markovi�,

Beograd 1952.— V. N. �akov, S. I. Kovaǉov, Stari istok, prevela sa ruskog Miroslava

Pani�— Heinz Kreissig, Povijest Helenizma, prevod s njemaqkog Micheline Popovi�,

Zagreb 1987.

2 Heinz Kreissig, Povijest Helenizma, prevod s njemaqkog Micheline Popovi�, Zagreb 1987,

str. 6 – 72 XX/XXI vek3 V.I. Avdijev, Istorija Starog Istoka, preveo Miroslav Mirkovi�, Beograd 1952, 3.

– 2 –

Xegan Marija

P I S M A S T A R O G I S T O K A

Veruje se da se prvi sistemi pisaǌa javǉaju u III milenijumu p. n. e.u dr�avama Starog Istoka. Razlikujemo tri velika sistema pisaǌa: klinasti,alfabetski i hijeroglifski sistem pisaǌa.

Klinopis

Opxte odlike pisma — Smatra se da je najstariji sistem pisaǌa klinopis. Bioje u upotrebi od III milenijuma do I veka p. n. e. Naziv je dobio po karakteris-tiqnim kosim klinovima. Mada su prvi znaci bili realistiqni, iz praktiqnihrazloga postaju sve vixe nalik klinovima. Znaci su se urezivali na glinenimtablicama pomo�u drvenih xtapi�a, koji su s jedne strane bili zarezani. Tajxtapi� Grci su nazivali stilus.Ovim sistemom pisaǌa koristili su se pojedini semitski, indoevropski i jeziciqije poreklo ne mo�emo precizno utvrditi, na primer, huritski, hatski, ela-mitski.

Semitski jezici — Semitski jezici pripadaju ve�oj grupi jezika, koja se nazivaafro-azijatska ili hamidsko-semitska. Istra�ivaǌima je utvr�eno postojaǌeoko 70 razliqitih dijalekata semitskih jezika. Semitski jezici zastupǉeni suna prostoru koji se prote�e od Kaspijskog jezera na severu do Afrike na jugu iod Mediterana na zapadu do doline reke Tigar na istoku.Razlikujemo tri grupe semitskih jezika: 1) istoqno-semitsku, 2) severozapadno-semitsku i 3) ju�no-semitsku.Od istoqno-semitskih jezika koji su koristili klinopis poseban znaqaj imaakadski sa svoja dva dijalekta — asirskim i vavilonskim. Bio je u upotrebiod kraja XXVI do I veka p. n. e. Aka�ani su svojevremeno naselili severnuMesopotamiju i, po svemu sude�i, preuzeli pismo od Sumeraca, koji su nasta-ǌivali jug Mesopotamije. Sumerci su ili sami razvili ili preuzeli pismo odsvojih prethodnika, tj. naroda koji je pre ǌih nastaǌivao jug Dvoreqja. Trebapomenuti da je akadski jezik na starom Istoku predstavǉao neku vrstu diplo-matskog jezika.Od severozapadno-semitskih jezika koji su koristili klinopis izdvajamo ebl-aidski i ugaritski jezik. Smatra se da je eblaidski jezik najstariji jezik ovegrupe, a naziv je dobio po gradu Ebli, prona�enog na prostoru severne Sirijepoqetkom xezdesetih godina XX veka. U ruxevinama ovog grada prona�ene sutablice sa klinastim pismom. Ovoj grupi jezika pripadao je i ugaritski jezik.Ugarit je feniqanski grad na severu. Samo pismo nastalo je u XIV veku, a ko-ristilo se do XII veka p. n. e., tj. do unixteǌa samog grada Ugarita. Ugaritskopismo jeste klinasti konsonantski alfabet1 i razlikuje 22 konsonantska znaka.Treba pomenuti da, poxto pripada semitskoj grupi jezika, ugaritski klinopisne obele�ava samoglasnike.Od ju�no-semitskih jezika izdvajamo arapski i etiopski, ali koji nisu predmetnaxeg prouqavaǌa.

Indoevropski jezici — Indoevropski jezici koji su se koristili klinopisom bilisu: hetitski, palajski i staro-persijski jezik.Hetiti su jedno od indoevropskih plemena koje se doselilo u Malu Aziju (Ka-padokiju) poqetkom XIX veka p. n. e. Na teritoriji, koju su zaposeli, zatekli

1 Alfabetsko pismo pisano klinopisom.

– 1 –

su doma�e stanovnixtvo, Hate, od koga su preuzeli klinopis i prilagodili gapotrebama svoga jezika. U ǌihovim izvorima taj jezik se naziva nesili ilinesumnili, xto znaqi ,,jezik grada Nexe”2. Hetitski klinopis predstavǉa najs-tariju pisanu formu indoevropskih jezika.Palajci jesu drugo indoevropsko pleme koje se doselilo i nastanilo severno odHetita. Palajski jezik koristio se u periodu od XVII do IX veka p. n. e.Staropersijski jezik i klinopis stvorio je i uveo u upotrebu car Darije I, kojije vladao od 522. do 486. godine p. n. e. Staropersijski klinopis qinili sufonetski i slogovni znaci. Sam jezik govorio se u jz. Persiji i pripadao jeiranskoj grupi indoevropskih jezika.

Alfabet

Opxte odlike pisma — Alfabetski princip pisaǌa podrazumeva princip po komejedna grafema odgovara jednoj fonemi.

Semitski jezici — Od semitskih jezika, taqnije severozapadno-semitskih jezikaizdvajamo feniqanski i hebrejski alfabet.Mada se feniqanski alfabet razvio na prelazu iz XVIII u XVII vek p. n. e.,najstariji danas poznati natpisi, prona�eni u Biblosu, potiqu iz oko 1000.godine p. n. e. Ovaj alfabet qinila su 22 konsonantska znaka (samoglasnici sene bele�e) i svako slovo imalo je svoje ime (alef - vo, bet - ku�a).Hebrejski alfabet qine 22 konsonantska znaka (samoglasnici se ne bele�e) isvako slovo imalo je svoje ime. Hebrejski jezik jeste jezik Starog zaveta.Feniqanski i hebrejski alfabet nazivaju se jox i kananskim jezicima.

Aramejski alfabet — Ovaj alfabet naziv je dobio po Aramejcima, posledǌem nar-odu koji se pojavio na prostorima starog Istoka u XI veku p. n. e. Aramejskialfabet u poqetku su qinila 29, a potom 22 konsonantska znaka. Etniqko porekloAramejaca je pod znakom pitaǌa.

Hijeroglifi

Hijeroglifskim sistemom pisaǌa koristila se civilizacija nastala u doliniNila, ali i Luvijci, indoevropski narod nastaǌen na prostorima Male Azije3.Luvijsko pismo bilo je u upotrebi u gradovima-dr�avama ju�ne Anadolije iseverne Sirije, a koristilo se u periodu od XVI do kraja VIII veka p. n. e.Za zapisivaǌe staroegipatskog jezika korix�ena su tri pisma: hijeroglifsko,hijeratsko i demotsko. Sva navedena pisma nastala su u samom Egiptu. Hi-jeroglifsko pismo bilo je u upotrebi od 3000. do 394. godine p. n. e. Dok jeono predstavǉalo pismo gra�evina, za potrebe svakodnevne komunikacije koris-tila se uprox�ena forma hijeroglifskog pisma, tzv. hijeratsko pismo. KrajemVIII veka nastalo je demotsko pismo, koje se razvilo iz hijeratskog pisma, a kojese koristilo do V veka p. n. e. Poxto hijeroglifskim pismom nisu bele�enisamoglasnici, nije poznata ǌegova zvuqna vrednost.Treba pomenuti da je u Egiptu korix�eno i koptsko pismo, pismo pravoslavnihEgip�ana. Ono je u svojoj osnovi stranog porekla. Predstavǉa grqki alfabet sadodatkom sedam slovnih znakova, kojima je bilo potrebno iskazati sve glasoveu ovom jeziku. Koptski je �iv jezik i koristi se u koptskim crkvama u tokuliturgije, kao i aramejski.

Belexke:— Jankovi� Marine sa predavaǌa Danijele Stefanovi� u toku zimskog

semestra xkolske 2002./2003.

2 Nexa je bila jedna od prvih prestonica3 Heti, Palajaci i Luvijci nastaǌuju ovaj prostor

– 2 –

Xegan Marija

STARA MESOPOTAMIJA

1. H R O N O L O G I J A

1. Apsolutna hronologijaDoga�aj iz proxlosti mo�emo precizno datovati godinom ili datumom koji odgo-vara naxem.Kao izvore za utvr�ivaǌe apsolutne hronologije treba pomenuti one tekstove ukojima se pomiǌu astronomske pojave (pomraqeǌe sunca, prolazak komete), a kojese mogu matematiqki precizno datovati. Na primer, u jednom spisku asirskiheponima se pomiǌe sunqevo pomraqeǌe za koje su nauqnici utvrdili da pada nadan 15. juna 763. godine p. n. e. Ta qiǌenica omogu�ava da taqno datujemoqitav taj spisak eponima (koji zvaǌe vrxe godinu dana) i da konstatujemo da jeprvi eponim, sa qijim imenom spisak poqiǌe, upravǉao 911. godine p. n. e.2. Relativna hronologija

Pridr�avamo se sistema i naqina raqunaǌa vremena kojim se koristila civi-lizacija qija nas istorija zanima.Kao izvore za utvr�ivaǌe relativne hronologije treba pomenuti liste vladara,qinovnika, sinhronu hronologiju...U sargonskom periodu uspostavǉa se datovaǌe godina prema va�nim doga�ajimakoji su je obele�ili i ono je na snazi 700 godina.

Literatura:— V. I. Avdijev, Istorija starog istoka, preveo Miroslav Markovi�, Beograd

1952.

– 1 –

2. A N T I Q K I I Z V O R I

1. Herodot iz Halikarnasa koji je �iveo u V vek p. n. e. U svoje delo umet-nuo je etnografski ekskurs o Mesopotamiji. Pisac je Mesopotamiji dode-lio relativno malo mesta. Verovatno nose�i se mixǉu da Asiriji posvetiposebno delo, koje me�utim nije napisao. Herodot opisuje prirodne usloveMesopotamije. Govori o �ivotu i obiqajima naroda Mesopotamije. Priqao gra�eǌu brodova, vodenom saobra�aju i trgovini. Opisuje odelo, hranu,naqine leqeǌa, pogrebne i svadbene obiqaje. Dosta pa�ǌe posve�uje opisugl. grada Mesopotamije — Vavilona. Pixe o gra�evinskoj delatnosti Semi-ramide i Nitokride, Kirovom zauze�u Vavilona, ustanku Vaviloǌana zavlade persijskog cara Darija, pohod asirskog cara Semaheraba na Egipat.Najslabiji je u podacima koji se tiqu istorije i nepouzdan je po pitaǌuhronologije.

2. Ktesije iz Knida je bio grqki istoriqar koji je �iveo u drugoj polovini V

veka p. n. e. Sedamnaest godina proveo je u persijskom zarobǉenixtvu, gdeje bio liqni lekar persijskog cara Artakserksa. Posle povratka ku�i, izneoje svoje poznavaǌe Istoka u tri dela: Istorija Persije, Istorija Indije iPlovidba. Mada danas Ktesijeva dela nisu saquvana, o ǌima saznajemo izodlomaka datih kod Diodora, Fotija i drugih pisaca. U prvih xest kǌigaIstorije Persije Ktesija je obradio asirsku i medijsku istoriju do osnivaǌapersijske dr�ave. U svom pregledu asirske istorije dosta mesta posvetio jenarodnim legendama, kao xto su legenda o mudrom Ahikaru, legenda o Ninu i

Semiramidi, osnivaqima asirskog carstva. Ktesije, kao dvorski lekar, imaoje pristup u arhive Suze. U ve�oj meri bio je pripovedaq no istra�ivaq.

3. Diodor sa Sicilije je �iveo u I veku p. n. e. Autor je grqke istorije svetaIstorijske biblioteke. U opisivaǌu stare Mesopotamije koristi se delimaHerodota i Ktesija. Pixe o legendarnom �ivotu i delatnosti Nina i Semi-ramide, Vavilonu, haldejskoj astronomiji i astrologiji.

4. Strabon, grqki geograf, �iveo je u I veku p. n. e. U svom delu Geografija

pru�a podatke iz istorije starog Mesopotamije. Opisuje prirodne usloveMesopotamije, pogrebne i svadbene obiqaje Vaviloǌana, odevaǌe Vavilo-ǌana, grad Vavilon, opservatorije haldejskih astrologa u Vavilonu... Pone-kad je sklon preuveliqavaǌu (plodnost tla Mesopotamije, privredna upo-treba urmine palme).

5. Vaviloǌanin Berosos je �iveo na prelazu iz IV u III vek p. n. e. Poxto jebio svextenik Mardukovog hrama, imao je pristup arhivima hrama. Sas-tavio je delo koje obuhvata pregled vavilonske istorije i mitologije nagrqkom jeziku. Saquvani su samo fragmenti u delima Josifa Flavija, JulijaAfrikanca, Eusebija i Aleksandra Polihistora. Ti odlomci sadr�e leg-ende o prvobitnim vremenima, o potopu, o patrijarsima, o Senaheribu iNavukodonosoru. Me�utim, nekdaxǌe, celo, delo razlikovalo je tri kǌige:a. Prva kǌiga se nazivala Mudrost i u ǌoj su bili izlo�eni vavilonskimitovi.b. Druga kǌiga bila je posve�ena istoriji Mesopotamije od legendarnogpotopa do vlade cara Pula (tj. asirskog cara Tiglatpalasara III)c. U tre�oj kǌizi bila je izlo�ena istorija Mesopotamije do smrti Alek-sandra Makedonskog.

Literatura:— V. I. Avdijev, Istorija starog istoka, preveo Miroslav Markovi�, Beograd

1952.— Reqnik grqkih i latinskih pisaca antike i sredǌeg veka, Beograd 1984.— M. �uri�, Istorija helenske kǌi�evnosti, Beograd 1982.

– 2 –

3. D E X I F R O V A ǋ E K L I N O P I S A

Prve kopije klinopisnih natpisa doneo je u Evropu u XVII veku ital-ijanski trgovac i putnik Pjetro dela Vala, koji je te natpise prekopirao sazidova Darijevog dvorca u Persepoǉu. Prve pokuxaje qitaǌa klinastog pismauqinio je Danac Korsten Nibur krajem XVIII veka. Utvrdio je da su klinopisninatpisi pisani pomo�u tri sistema pisma.Velike uspehe u dexifrovaǌu klinastog pisma postigao je profesor getigenskegimnazije Grotefend. Polaze�i od pretpostavki — da kosi klin predstavǉa znakza odvajaǌe i da u alfabetu persepoǉskog natpisa jedna grupa znakova oznaqavacarsku titulu — Grotefend je pretpostavio da qitav natpis predstavǉa titu-laturu dvojice persijskih careva. Grotefend je uspeo da na tom natpisu proqitaimena dvojice persijskih careva iz dinastije Ahemenida, Darija i Ksreksa, kaoi ime Histaspa, Darijevog oca. Tako je Grotefend uspeo da na pravi naqinrazabere 9 azbuqnih znakova staropersijskog klinastog pisma i da time udaritemeǉ dexifrovaǌu klinopisnih natpisa.Za daǉi razvitak nove nauke, koja je dobila naziv asirologija, zaslu�an jeenglez H. Ravlinson. 1835. godine Ravlinson je u Persiji prekopirao qitavniz klinopisnih natpisa, me�u kojima i quveni Behistunski natpis. On je, neznaju�i za Grotefendovo dexifrovaǌe, taqno odredio 18 azbuqnih znakova per-sijskog klinastog pisma. Bogati materijal koji je sakupio omogu�io je da sepristupi analizi i dvaju ostalih sistema klinastog pisma. Ravlinson i Norisuspeli su da odrede oko 200 znakova drugog sistema koji se pokazao slogovnimpismom i koji je slu�io za sastavǉaǌe novoelamskih natpisa. Jezik tih nat-pisa pripada grupi indoevropskih jezika. Tre�i sistem klinastog pisma dex-ifrovali su Ravlinson, Hinks i Opert. Utvrdili su postojaǌe preko 200 slo-govnih znakova i izvesnog broja ideograma1. Prouqavaǌe tih natpisa pokazaloje da su napisani na jeziku koji pripada grupi semitskih jezika.Danas je, na osnovu istra�ivaǌa, usvojeno mixǉeǌe da se klinasto pismo na-jranije javilo kod Sumeraca, zatim su ga od ǌih primili Vavilonci, koji su gadaǉe preneli Asircima, a ovi starim Persijancima.


Beograd 1952.

1 Ideografsko ili pojmovno pismo spada u semasiografska pisma, gde jedan pisani znak

direktno upu�uje na neki pojam ili predmet. Pri ideografskom principu pisani znak

nije vixe slika, kao u piktografiji, nego postaje simbol; R. Bugarski, Pismo, Beograd

1997.

– 3 –

4. P E R I O D I Z A C I J A

Naziv perioda vreme

Rano-dinastiqki 2900 - 2340Sargonski/Akadski 2340 - 2159Neosumerski 2112 - 2007Staro-vavilonsko carstvo 2007 - 1595

– 4 –

4.1. Rano-dinastiqki period

Doline velikih reka postaju kolevke prvih dr�avnih tvorevina. Za-hvaǉuju�i svojim prirodnim odlikama, reqni slivovi omogu�avaju rani i brzirazvoj sedelaqke, plu�ne zemǉoradǌe. Tako u dolini reka Tigra i Eufrata,koja se nalazi u jz. Aziji kod Persijskog zaliva, nastaju najstarije dr�ave.

Prirodne odlike — Dolina reka Tigra i Eufrata u starija vremena nazivana jegrqkim imenom Mesopotamija, xto znaqi Me�ureqje. Mesopotamija se na istokugraniqila sa planinom Zagros, na jugu sa Persijskim zalivom, na zapadu saarabijskim pustiǌama, a na severozapadu sa Sirsko-mesopotamskom stepom. Posvojim prirodnim odlikama razlikujemo ju�nu i severnu Mesopotamiju.Karakteristika ove oblasti svakako su reke. U starom veku i Eufrat i Tigarizvirali su na Jermenskoj visoravni, a obe reke imala su i svoja ux�a. Danasse Tigar i Eufrat ulivaju u reku Xat-el-Arab, a preko ǌe u Persijski zaliv.Mada Tigar nosi ve�e koliqine vode, Eufrat ima pli�e korito, te qex�e plaviokolno zemǉixte. Izlivaǌe zavisi od topǉeǌa snega i nije ustaǉen kalendarplavǉeǌa. Reke nose plodan muǉ i �ubre okolno tlo xto je znaqajno za razvojzemǉoradǌe. U Mesopotamiji nema drvene gra�e, kamena niti metala.

Postanak prvih dr�ava. Rano-dinastiqki period — Prvi stanovnici ju�ne Mesopo-tamije bili su, zbog letǌih suxa i zimskih poplava, prinu�eni napravitikakav irigacioni sistem, koji je vremenom usavrxavan. Odr�avaǌe tog sistemauslovi�e pojavu prvih dr�ava.Postanak dr�ava vezuje se za III milenijum p. n. e. Taj najstariji periodu istoriji Mesopotamije naziva se rano-dinastiqkim ili presargonskim ilistarosumerskim periodom.Ranodinastiqki period obuhvata vreme od 2900. do 2340. godine p. n. e. arazlikuje tri faze:

— Ranodinastiqki period I (RDI), 2900 – 2700. Pratimo razvoj gradaKixa.

— Ranodinastiqki period II (RDII), 2700 – 2500. Pratimo razvoj gradaUruk.

— Ranodinastiqki period III (RDIII), 2500 - 2340. Pratimo razvoj gradovaUr i Lagax.

Navedena podela je izvrxena na osnovu arheoloxkih iskopina velikih gradskihcentara na jugu Mesopotamije. Na osnovu ǌih su arheolozi uspeli da prika�ufaze razvoja gradova.

Izvori — Rekonstrukcija ovog najstarijeg perioda zasniva se na izuqavaǌu ma-terijalnih ostataka gradova, palata, hramova, kao i na prouqavaǌu dokumen-tarne gra�e prona�ene u arhivima Ura, Xurupaka, Eble, Nipura.U Nipuru, koji je bio religijski centar u Mesopotamiji, prona�en je arhivsa preko 3000 ploqica. Na tim ploqicama bele�eni su administrativni pravnidokumenti, medicinske zabelexke i najstarija dela kǌi�evnosti starog Sumera.Kao poseban dokument, koji omogu�ava da pratimo imena vladara starog Sumerai kasnijeg perioda, treba pomenuti Sumersku listu kraǉeva.2 Ova lista sas-tavǉena je na sumerskom jeziku. Navodi vladare Sumera, kao i strane vladare.Kasnije, po uzoru na ovu, nasta�e liste vavilonskih i asirskih vladara. Pos-toji vixe verzija liste, koje ne pru�aju uvek jednake podatke. Ovom prilikompomenu�emo listu, koja se saquvala na jednoj glinenoj tablici. Pisar listenavodi da je tekst sastavio za vreme vladavine Utukegala, vladara Ereha (Uruk).Prema tekstu, poxto je kraǉevstvo sixlo sa neba, osam kraǉeva je u pet razliqi-tih gradova vladalo 241200 godina. Potom je straxni potom izbrisao sve. Nova

2 http://www.csun.edu/ hcfll004/sumking.html; http://www.wikipedia.org/wiki/Sumerian

king list; http://www.earth-history.com/Ancient-texts/Sumer

– 5 –

prestonica kraǉeva postaje Kix. Daǉe pisar navodi imena budu�ih vladara,godine trajaǌa ǌihove vladavine, kao i ǌihove prestonice.

Grad-dr�ava — Na osnovu arheoloxkih prouqavaǌa nauqnici su utvrdili daje stanovnixtvo Mesopotamije �ivelo organizovano u gradske centre. Grad saokolinom predstavǉao je dr�avu u malom. Na qelu grada nalazio se vladarkoji je nosio razliqite titule: lugal — veliki qovek, ensi — upravnik, en —gospodar.Smatralo se da je vladar sumerskog grada izabran od bo�anstva da vlada. On jebo�ji izaslanik na zemǉi i kao takav ima veliku ulogu u odr�avaǌu gradskogkulta. Vladar brine o bo�joj ku�i, hramu, koji predstavǉa preduze�e u malomsa svojim posedima. Vladar nije prvosvextenik. Naime, ako je odre�en od bogada vlada, on ne mo�e biti prvosvextenik, ve� sam bog na zemǉi.Mesopotamsku grad-dr�avu kao politiqku organizaciju saqiǌavali su: narodnaskupxtina — alu, vojska — ummanu i savet starexina — xibatu.Pored vladara, dvorske administracije i hramovnih slu�benika, u sumerskomgradu postojale su zanatlije i trgovci. U gradu i okolini ratari su obra�ivaliposede, koji su bili ili u ǌihovom vlasnixtvu ili pod zakupom. Treba pomenutida su postojali i robovi. U ropstvo se padalo zbog duga. Naime, prilikompozajmǉivaǌa sastavǉan je sporazum koji je ograniqavao i odre�ivao, u zavis-nosti od duga, du�inu ropstva.

Najznaqajniji gradski centri — Videli smo opxte odlike jedne dr�ave u III mileni-jumu p. n. e. Sada �emo se pozabaviti najznaqajnijim gradskim centrima unajstarijem periodu istorije Mesopotamije.U RDI, od 2900. do 2700. godine p. n. e., pratimo razvoj grada Kixa, koji senalazio u severnom delu Sumera, u blizini danaxǌeg Tel-el-Ehemira. Iskopa-vaǌa su potvrdila i va�nost i istoriqnost grada. Kix je bio sedixte prvesumerske dinastije. Tu je otkrivena jedna od najstarijih vladarskih palata.Pretpostavǉa se da je Kix u RDI imao neku vrstu kontrole nad ostatkom Sumera.Do ovakvog zakǉuqka navode:

— polo�aj grada na reci Eufrat. Kix je kontrolisao reku i sistemnavodǌavaǌa. To mu je davalo odre�enu va�nost i qinilo ga prvimme�u ostalim gradovima, jer je poǉoprivreda zavisila od irigacije inavodǌavaǌa.

— qiǌenica da su kasniji vladari drugih gradova uzimali titulu Kixa:,,xar kix tati” ili ,,vladar qitavog sveta”.

U RDII, od 2700. do 2500. godine p. n. e., izdvaja se grad Uruk, koji se nalaziona prostoru ju�nog Sumera, bli�e Eufratu. Ovaj grad se u desetom pevaǌukǌige Postaǌa Starog Zaveta pomiǌe kao Ereh. Jedan od vladara Uruka, Gil-gamex, potvr�en je kao istorijska liqnost (pogledati odeǉak posve�en Epu oGilgamexu).U RDIII, od 2500. do 2350. p. n. e. izdvajaju se gradovi Ur i Lagax. Oba gradasu se nalazila na prostoru ju�nog Sumera, Lagax bli�e Tigrovom ux�u.

Lagax — Jedan od va�nih centara RDIII bio je Lagax. Kao osnivaq prve is-torijske dinastije Lagaxa pomiǌe se izvesni Ur-nanxe, koji je bio poznat posvojoj gra�evinskoj delatnosti. O postojaǌu ove liqnosti svedoqi jedan reǉef,naqiǌen od kreqǌaka, a koji je nastao oko 2500. godine p. n. e. Na samomreǉefu Ur-nanxe je predstavǉen ispred qlanova svoje porodice kako na glavinosi korpu sa ciglama. Natpis na reǉefu imenuje svakog qlana ǌegove porodice,a potom nabraja glavne hramove izgra�ene pod ǌegovim nadzorom. Ovaj reǉefquva se u Luvru3.Lagax je dostigao najve�u mo� za vlade cara Eanatuma. Dokumenti prona�eni uarhivi grada svedoqe o sukobu Eanatuma sa susednim gradom Umom. Uzrok sukoba

3 http://www.bible-history.com/ancient art/urnanshe lagash.html

– 6 –

bilo je pravo na korix�eǌe vode. Svoju pobedu nad Umom Eanatum je ovekovqiona jednom spomeniku koji se u fragmentima saquvao sve do danas i koji je dobionaziv Stela jastreba. Saquvana tre�ina dokumenta govori o granicama Eana-tumove dr�ave koja se prostire od Kixa na severu do Uruka na jugu i od gradaMari na zapadu do Elama na istoku. Neizvesno je da li je ova velika oblastbila pod direktnom Eanatumovom vlax�u ili je on izra�avao samo nominalnopravo na ovu oblast.Vojnu politiku Eanatuma nastavio je Entemena, koji je uqvrstio vlast Lagaxanad Umom, Urom, Eridu i Nipurom, a tako�e odbio i najezdu Elamita. Me�uistorijskim dokumentima ovog perioda treba pomenuti Natpis Entemene4

Vremenom predstavnici dinastije Ur-nanxe sve vixe gube svoj uticaj. Sredi-nom XXIV veka p. n. e. Lagaxem je vladao Urukagina. Kao uzurpator nasledioje Lugalandu, posledǌeg predstavnika I dinastije Lagaxa, i vladao je oko 10godina. Period ǌegove vladavine poznat nam je zahvaǉuju�i saquvanom ediktu5

u kome Urukagina navodi da je vlast dobio od boga i u kome kritikuje svojeprethodnike zbog zloupotrebe polo�aja. Sproveo je socijalne, vojne i adminis-trativne reforme: ustao je protiv eksploatacije sirotiǌe, vratio privilegijehramu, zabranio je starexinama da zlostavǉaju vojnike i nasilno im oduzimajuimovinu pod vidom prodaje.U sedmoj godini Urukaginine vlade Lugal-zagizi, vladar Ume, upao je sa tru-pama u Lagax, opustoxio grad i zbacio sa prestola cara-reformatora. Lugal-zagizi postavio je sebi zadatak da pod svojom vlax�u ujedini prostor Sumera iAkada. Nazivaju�i sebe carem Uruka i carem Ura, proglasio je za prestoniceujediǌenog carstva ta dva grada. Tokom svoje vladavine oslaǌao se na svexten-stvo sumerskih gradova. Lugal-zagizi vladao je 25 godina i taj period poznatje kao procvat Sumera.

Ep o Gilgamexu — U RDII pratimo razvoj grada Uruka. Uruk se nalazio na pros-toru ju�nog Sumera, bli�e reci Eufrat. Proxlost ovog grada rekonstruixemo,pored ostalog, na osnovu Sumerske carske liste i Epa o Gilgamexu.Ep o Gilgamexu posve�en je vladaru grada Uruka — Gilgamexu, i ǌegovoj po-trazi za besmrtnox�u. Priqe o Gilgamexu bile su poznate jox u III milenijumup. n. e. Najstarije predstave ovog vladara na spomenicima i cilindriqnimpeqatima, koji se danas quvaju u Luvru, potiqu iz XXV veka p. n. e. U jednomtrenutku izme�u XXIII i XXI veka p. n. e. te priqe uvrx�ene su u jednu po-emu. Danas postoji vixe verzija poema (na hetitskom, huritskom, akadskom...),ali najznaqajnija je ona ispisana akadskim klinopisom na 12 tablica. Verzijapotiqe iz VII veka p. n. e. a prona�ena je u Asurbanipalovoj biblioteci uNinivi.Naime, pedesetih godina XIX veka Henri Lejard u ruxevinama Ninive pronaxaoje biblioteku asirskog cara Asurbanipala. ǋegov saradnik (Hormuzd Rasam)�e potom otkopati deo biblioteke gde je quvana sporna verzija. Poemu �e prviproqitati i objaviti saradnik Britanskog muzeja �or Smit.U Epu Gilgamex se pomiǌe kao vladar grada Uruka. ǋegov pokojni otac jeLugulbanda, nekadaxǌi vladar Uruka, a majka bogiǌa Ninsun. Lista sumerskihcareva tako�e pomiǌe Gilgamexa. Gilgamex se javǉa kao peti vladar prvedinastije Uruka posle potopa. Mada se u epu Gilgamexov otac pomiǌe kaovladar Uruka, prema listi on je bio vrhovni svextenik u predgra�u Kulab uUruku.Pored imena vladara Uruka, Ep daje podatke jox za:

— imena vladara: Kixa — Etana, legendarni kraǉ, Xurupaka — Ubar-tutu, prepotopski vladar.

— toponomastiku Mesopotamije; pomiǌe se reka Eufrat, qetiri grada:

4 http://campus.northpark.edu/history/classes//Sources/UmmaLagash.html5 http://web.tiscali.it/no-redirect-tiscali/ranesorg/Urukagina.htm, M. Bonechi, Urukagina,

Februar 2000.

– 7 –

Uruk, Xurupak, Lagax i Nipur, imena hramova: Egalmah, hram bogaNinsu u Uruku.

— imena mesopotamskih bogova — Anu (bog neba), Bel ili Enlil (bogzemǉe), Ea (bog vode i znaǌa), Xamax (sunce), Sin (mesec), Adad (olu-ja), Ixtar (ǉubav, plodnost), Aruru (bogiǌa oblikovaǌa), Tamuz (veg-etacija), Erexkigal (bogiǌa carstva mrtvih), Irnini (quvar brega bo-gova), Ninurta (bog rata), Irkala (bog podzemǉa), Sabitum Siduri(bogiǌa stabla �ivota i quvar ulaza u vrt bogova), Ninib (bog borbe),Sumurkan (bog ǌiva i stada), Namentum (bog sudbine), Marduk (zax-titnik Vavilona).

— izvor za istoriju mentaliteta— izvor za pitaǌe religijskog shvataǌa �ivota i smrti. Treba pomenuti

da stari Sumerci ne veruju u zagrobni �ivot i da smatraju da se posmrti telo i duxa pretvaraju u prah.

Do pronalaska Epa o Gilgamexu verovalo se da je biblijska priqa o potopu najs-tarija. U modernoj istoriografiji se smatra da se sliqnost izme�u Gilgamexai Biblije nalazi u slede�im motivima:

— zmija— potop— ukro�ivaǌe Enkidua, odnosno greh Adama i Eve (postaju sliqni qoveku)— sedam gladnih godina (u Bibliji priqa o Josifu).

Motiv potopa, dakle, nalazimo i u Epu i u Bibliji. Kako bi utvrdili sli-qnosti, odnosno razlike u opisu potopa, analizira�emo kazivaǌe jednog i drugogdela. U jedanaestom pevaǌu Epa opisuje se predaǌe o potopu na slede�i naqin:

— kazna ǉudi, bira se jedna osoba — Utnapixtim— Bog daje upustva o la�i— U la�u ulazi porodica, sve �ivotiǌe, zrnevǉe i zanatlije— slatkovodno more (jezero Van)— la�a od kedrovog drveta— 6 dana je potop, a 7.og prestaje— golub, lastavica, gavran (posledǌa ptica se ne vra�a)— zaustavǉaǌe na brdu Nisir— Prinoxeǌe �rtve.

U xestom, sedmom i osmom pevaǌu Starog Zaveta opisuje se predaǌe o potopu naslede�i naqin:

VI odluka o potopu, izdvaja jedna osoba — NojVI Barka od gofera i smole

VII U la�u ulazi porodica, predstavnici biǉnih i �ivotiǌskih vrstaVII Noj ima 600 godinaVII potop �e trajati 7 danaVII Voda ostaje 150 dana na zemǉi

VIII gavran, golubica (posledǌa ptica donosi list masline)VIII zaustavǉaǌe na brdu Ararat (Turska, kod jezera Van)VIII �rtva Bogu.

I u Gilgamexu i u Genezi bogovi se kaju zbog potopa.Sumerske poeme o Gilgamexu kao i sadr�aj Epa dati su u Dodatku.



Pani�Belexke:

— N. N. sa predavaǌa Danijele Stefanovi� u toku xkolske 2002/2003. uBeogradu

– 8 –

4.2. Sargonski period

Akadsko carstvo — U periodu od 2340. do 2159. pratimo postanak i razvoj Akad-skog carstva. Taj period u istoriji Mesopotamije poznat je pod nazivom sargon-ski ili akadski period. Prvi naziv je izveden od imena osnivaqa carstva Sarg-ona I Velikog, a drugi naziv je izveden od imena sargonske prestonice Akada iliAgada.Grad Akad se nalazio na severu Sumera, ali nam nije poznata ǌegova taqnalokacija. Unixten je posle vladavine sargonske dinastije i nikad vixe nijeobnovǉen, makar ne pod tim imenom. Budu�i da grad nije postojao u ranodinas-tiqkom periodu, smatra se da je predstavǉao nov centar, planski podignut sanamenom da bude prestonica.Po gradu qitava oblast koja se prostire severno od Sumera dobila je naziv Akad.Oblast Akada se prostirala od Nipura do danaxǌeg Bagdada. Stanovnixtvo oveoblasti bilo je razliqitog etniqkog porekla od onog na jugu. Aka�ani su Semitii jezik je semitski. Pismo su prihvatili od Sumeraca sa juga, prilagodilipotrebama svog jezika i ono je 200 godina bilo diplomatsko pismo starog Istoka.Proxlost Akadskog carstva rekonstruixemo, pored ostalog, na osnovu dokumen-tarne gra�e prona�ene u arhivima Lagaxa i Ume.

Sargon I Veliki — Smatra se da je osnivaq carstva Sargon I Veliki. �ivoti delatnost ovog vladara poznata nam je samo iz legendi i priqa. Nedostatakdokumentarnih izvora tog perioda objaxǌava se qiǌenicom da prestonica Akad,koju je Sargon sagradio, nikad nije otkrivena niti istra�ena.6.Jedna legenda svedoqi o Sargonovom dolasku na vlast. Sargon je bio nahotqe.ǋegova majka bila je siromaxna �ena i nije imala sredstava za izdr�avaǌe.Zato je dete stavila u kotaricu i sakrila je na obali Eufrata. Jedan vodonoxanaxao je odojqe, vaspitao ga i uqinio baxtovanom. Bogiǌa Ixtar zavolela jeSargona i uqinila ga carem Akada. Sargon tada uzime i ime — Sargon iliXaru-kin xto znaqi ,,istinski, pravi, zakoniti vladar”.Sude�i prema legendi Sargon je bio uzurpator. Poxto je nasilno osvojiodr�avnu vlast i osnovao novu dinastiju, morao je svoja prava na carski prestoozakoniti. Stoga se proglasio izabranikom vrhovne bogiǌe Ixtar i uzeo novoime.Svojevremeno, Sargon je ratovao protiv vladara Ume Lugal-zagizija i vladaraKixa Urza-babe. Pod svoju vlast podveo je prostor Akada i Sumera, stigao doPersijskog Zaliva i u znak pobede okupao oru�je u moru.Da bi uqvrstio svoj polo�aj, organizovao je pohode ka zapadu, odnosno Siriji,i istoku, odnosno Iranu.Sargon je postavio qvrste temeǉe carstvu i svojoj dinastiji.

Rimux i Manixtusu — Sargona I su nasledili ǌegovi sinovi, Rimux i Manix-tusu. Za vreme ǌihove vladavine nije bilo velikih osvajaǌa. Me�utim, teri-torija dr�ave koju je Sargon ostavio, ostala je neokrǌena.

Naramsin — Carstvo Akada naroqito je ojaqalo za vladavine Sargonova unukaNaramsina.Naramsin je preduzeo opse�ne mere da zaxtiti granice dr�ave. Postavio jegarnizone vojske do severne Sirije i do zapadnog Irana. Preduzeo je radove naizgradǌi i obnovi hramova. Sama dr�ava je bila podeǉena na administrativneokruge za qije upravnike su bili postavǉeni vladarevi ro�aci s titulom ,,ensi”.Tri natpisa svedoqe da je Naramsin preduzeo veliki vojni pohod protiv Eble,grada na severu. O borbi sa planinskim plemenima svedoqi stela od ru�iqastogpexqara, koja je nastala krajem XXIII veka, a koja se quva u Luvru. Na steli

6 http://ragz-international.com/sargon the great.htm; http://www.fordham.edu

– 9 –

je predstavǉen Naramsin kao ratnik. On svoju vojsku predvodu uz planinu, apod ǌegovim nogama le�e telesa neprijateǉa. Krajǌe desno predstavǉeni suneprijateǉski vojnici koji podignutih ruku priznaju svoju potqiǌenost. Stelaslavi pobedu Naramsinove vojske nad ratnicima Zagrosa.Veliqinu i snagu Naramsinove dr�ave odra�ava ǌegova vladarska titula. Najednom od peqata iz Akada stoji ,,Naramsin, sna�ni (?), bog Akada, vladar qe-tiri strane sveta”. Caru Akada odaju se sada qisto bo�anske poqasti ne samou tituli, ve� i na likovnim predstavama. Na svim reǉefima lik Naramsina jeve�i od drugih ǉudi. Car nosi karakteristiqan xlem sa rogovima, koji se dotada sretao samo kod bogova.Naramsin je bio najmo�niji i jedan od posledǌih velikih vladara Sargonovedr�ave.

Pad Akadskog carstva — Kao posledǌi predstavnik Sargonove dinastije pomiǌese Sarganixari. Vladao je 25 godina i u toku svoje vlade morao se suoqitisa prodorima Elamita sa istoka i Amorita sa zapada, kao i sa pobunama ugradovima carstva. Na kraju je umro ne ostavivxi za sobom naslednika. Poǌegovoj smrti sa istorijske pozornice nestaje i Akadsko carstvo.Akadski tekstovi, koji su nastali sto godina posle pada Sargonovog carstva,svedoqe da se qitava nekadaxǌa oblast Naramsina nalazila pod uticajem Guta.Prema kazivaǌu Guti su zavladali qitavom teritorijom zato xto je bog Enlil,zbog svetogr�a koje je naqinio Naramsin kada je opǉaqkao Nipur, napustiozemǉu. Tada je bog prestao da xtiti vladara.Prema arheoloxkim istra�ivaǌima Guti su nastanili oblasti koje nisu prela-zile region reke Diale, pritoke Eufrata. Kako su nastaǌivali taj prostor,sami nisu mogli da ozbiǉno ugroze carstvo ili da direktno ubrzaju ǌegov pad.Danas se veruje da je carstvo nestalo usled unutraxǌih nemira i gra�anskih ra-tova. Nekoliko lokalnih gospodara uspelo je izboriti nezavisnost, na primer,gospodari Lagaxa, Kixa i Ura, dok su sami vladari Akada izgubili svojunekadaxǌu upravu i sada su vladali samo gradom i neposrednom okolinom. Teku takvim okolnostima javǉaju se Guti.Mada su Guti bili najamnici u akadskoj vojsci, oni nisu mogli da sruxe car-stvo. Priqe o invaziji Guta nastaju u vremenu vladavine III dinastije iz Ura.

Gudea — Jedan od najznaqajnijih vladara ovog perioda, perioda me�uvlax�a,bio je vladar Lagaxa, Gudea. Sam Gudea uxao je u istoriju kao vladar kojije naroqito forsirao arhitekturu. Natpisi iz tog vremena podrobno govoreo xirokoj gra�evinskoj delatnosti Gudee. Podigao je hram posve�en Ningirsu,rekonstruisao hram Eninu... Saquvana statua, koja se quva u Luvru, predstavǉaGudeu kako sedi, sa rukama sklopǉenim u krilu. Na glavi ima vladarsku kapu,a doǌi deo ode�e je ispisan klinastim pismom (himne Ningirsu).



Pani�Belexke:


– 10 –

4.3. Period sumerske renesanse — tre�a dinastija Ura

Ujediǌeǌe ju�ne Mesopotamije pod Urom — Tokom XXII veka p. n. e. sa istorijskescene nestalo je Akadsko carstvo. Period koji sledi u istoriji Mesopotamijepoznat je kao period me�uvlax�a. To je period unutraxǌih nemira, gra�anskihratova, decentralizacije vlasti. Gradovi kao xto su Kix, Lagax i Ur te�enezavisnosti. Gospodari Akada sada upravǉaju samo gradom i bli�om okoli-nom. U takvim okolnostima pojavǉuju se Guti, narod sa obronaka planine Za-gros, i naseǉavaju oblast reke Diale, pritoke Eufrata. Docnija tradicijasvedoqi da su Guti zagospodarili qitavim prostorom nekadaxǌe Naramsinovedr�ave, ugǌetavali su narod i nisu vodili raquna o irigacionim sistemima.Nezadovoǉni narod se okupio oko nove vladaju�e dinastije Ura i isterao Guteiz zemǉe. Tada nastaje nova, jaka, centralizovana dr�ava na jugu Mesopotamijesa centrom u Uru. Ovaj period u istoriji Mesopotamije se naziva periodomsumerske renesanse ili neosumerskim periodom.Koliko je priqa o invaziji Guta verodostojna i u kojoj meri takva priqa oprav-dava dolazak na vlast nove dinastije predmet je nauqnih rasprava.

Dr�ava III dinastije Ura — Veruje se da je osnivaq novog carstva Ur-nami, pred-stavnik dinastije danas poznate pod imenom III dinastija Ura. Okolnosti ǌegovadolaska na vlast su nejasne. Qetvrte godine svoje vlade je uzeo titulu ,,vladarSumera i Akada” objedinivxi ove teritorije.Ur-namova dr�ava bila je ure�ena po Naramsinovim principima. Naime, poxtojedna liqnost sama nije mogla da kontrolixe veliki prostor, Ur-nami je dr�-avnu teritoriju podelio na administrativne oblasti. Na qelu svake oblastipostavio je sebi odane ǉude, ro�ake i prijateǉe. Upravnici su nosili titulu,,ensi”, a upravne funkcije su bile nasledne. Ovim je umaǌen znaqaj nekadaxǌihupravnika gradova, tzv. patesija. Patesiji postaju carski qinovnici. Mera jedoprinela centralizaciji dr�ave.U vreme Ur-namija pratimo razvoj proizvodne delatnosti, tekstilne industrije,metalurgije.Iz vremena ovog vladara potiqe i poznata verzija Epa o Gilgamexu, kao i na-jstariji saquvani zakonodavni spomenik — Zakoni III dinastije Ura. Saquvanifragmenti su prona�eni u arhivima gradova Ura, Nipura, Sipara. Nisu saquvani u originalu, ve� kao kopije iz starovavilonskog perioda. Predstavǉaju na-jstariji primer pisanog prava. Nisu novi zakoni ve� pisana verziju obiqajnogprava.Izme�u vladara III dinastije Ura najve�e politiqke uspehe postigao je Xulgi.U toku svoje pedesetogodixǌe vlade granice dr�ave proxirio je do Elama naistoku i Male Azije na zapadu. Tako je obrazovano veliko i mo�no Sumersko-akadsko carstvo.Stabilnost dr�ave III dinastije Ura zasnivala se na dobrom administrativnomure�eǌu, dobrim i stalnim komunikacijama, staraǌu i izgradǌi puteva, re-dovnom prikupǉaǌu poreza (nema podataka o pobunama), postavǉaǌu garnizonau tvr�avama na granici, posebnom odr�avaǌu irigacione mre�e od qije je pravi-lne raspodele i ispravne vode zavisila poǉoprivreda i prehrana stanovnixtva.

Pad dr�ave III dinastije Ura — Kao i druga carstva i dr�ava III dinastije Urado�ivela je svoj krah. Posledǌi predstavnik dinastije bio je Ibi-sin. Izkorespodencije ovog vladara i dvojice upravnika ǌegovih provincija saznaje seda su se zalihe jeqma osetno smaǌile, da ih nije bilo ni za potrebe dvora, atamo gde ih je bilo predstavnici ambara, umesto da ih ravnomerno raspodeǉuju,poqeli su da ih prodaju po visokim cenama. U to vreme javila se i nova opasnost— Elam je udru�io snage sa dr�avom Mari radi zajedniqke borbe protiv Ura.U odluquju�oj bici Ibi-sin je potuqen od trupa dr�ava Mari i Elama. SamIbi-sin odveden je kao zarobǉenik u Mari. Tako se sruxila dr�ava III urskedinastije 2007. godine p. n. e.Prema kasnijoj tradiciji Ur je propao jer su se ǉudi osilili i zaboravili na

– 11 –

bogove, koji su ih potom napustili.



Pani�Belexke:


– 12 –

4.4. Starovavilonski period

Starovavilonski period i izvori — Starovavilonski period obuhvata period od2007. godine, od kraja vladavine III dinastije Ura, do 1595. godine, do kraja vla-davine I amoritske dinastije Vavilona. Proxlost ovog perioda rekonstruix-emo, izme�u ostalog, na osnovu dokumenata prona�enih u arhivima gradova Marii Kanex. Mari se nalazio na severozapadu Mesopotamije, a Kanex (Kultepe) naprostoru ju�ne Anadolije7. Sam lokalitet grada Vavilona pru�a podatke zakasniji period, period haldejskog carstva (VII vek p. n. e.).

Amoritske dr�ave — Posle pada dr�ave III dinastije Ura na prostoru ju�neMesopotamije jaqaju dr�ave sa centrima u Isinu, Larsi, Vavilonu, kao i nextosevernije dr�ave sa centrima u Exnuni i Mari. U periodu koji sledi ovedr�avice �e me�u sobom ratovati za prevlast nad Mesopotamijom.Prouqavaǌima je utvr�eno da su imena vladara pomenutih gradova bila amoritska. Req ,,amorit” potiqe od sumerske reqi ,,martu”, odnosno akadske ,,amartu”ili ,,amuru” xto znaqi ,,oni koji su doxli sa zapada”. Otuda pretpostavka dasu Amoriti bili semiti. Na �alost, svedoqanstva na amoritskom jeziku i pismudo danas nisu prona�ena. Sa druge strane, postoje�i izvori ne svedoqe o naqinunametaǌa Amorita.

Vavilon — Ujediǌeǌe znatnog dela Dvoreqja sproveli su carevi malog amoritskog carstva u Vavilonu, osnovanog u poqetku XIX veka p. n. e.Prve vesti o Vavilonu potiqu iz III milenijuma p. n. e., dok je jox taj gradulazio u sastav Sumersko-akadskog carstva i nosio starosumerski naziv Kadini-gir (Vrata bogova). Nalazio se na raskrsnici va�nih trgovaqkih puteva PredǌeAzije. Ime grada je potvr�eno u nekoliko oblika: na akadskom Babilin, premaBibliji Babel8. Danaxǌi poznati oblik ,,Vavilon” izdvojen je od mno�ineakadskog oblika ,,Babilini”. Ovaj oblik su preuzeli Grci i prilagodili svomjeziku i izgovarali kao ,,Babilon”, a unoxeno je uobiqajeno ,,Vavilon”.

Jaqaǌe dr�ave I amoritske dinastija Vavilona. Hamurabi — Kao osnivaq I amoritskedinastije Vavilona pomiǌe se Sumuabum. Svoju vladavinu Sumuabum je po-qeo izgradǌom velikog gradskog zida, koji predstavǉa prvi veliki gradski be-dem. U vreme ǌegove vladavine dolazi do sukoba Vavilona i susednog Kixa.Me�utim, kako je snaga Sumuabuma bila ograniqena, on nije uspeo da pod svojuvlast podvede Kix. Svojevremeno preduzeo je radove na irigacionom sistemu, au gradu su prokopana qak tri kanala.O naslednicima Sumuabuma do Hamurabija, izuzev imena (Sumulajel, Sabium,Apersin...), malo xta da znamo. Svakako najznaqajniji predstavnik dinastijebio je quveni Hamurabi.Hamurabi je xesti car dinastije. Vladao je od 1792. do 1750. godine. Uvreme ǌegova dolaska na presto Vavilon je ve� upravǉao okolnim gradovima:Dilbatom, Kixom, Siparom... Me�utim, na Vavilon veliki pritisak su vrxiliLarsa, qiji je vladar Rim-sin kontrolisao jug, Axur, qiji je vladar Xamxi-adad kontrolisao zapad, i Exnuna. Da bi lakxe otklonio ovu pretǌu Hamurabisklapa savez sa Zimrilimom, mo�nim vladarem grada-dr�ave Mari.U periodu od 1765. do 1759. Hamurabi �e organizovati niz vojnih pohoda dabi uqvrstio svoj polo�aj. Godine 1764. organizuje pohod u oblast istoqno odTigra ka Elamu i zapadno prema Asiriji i Exnuni. U prvom pohodu nije uspeoda se uqvrsti u Exnuni i taj prostor je dugo ostao nezavisan. 1763. Hamurabivodi dugu borbu sa elamskim gospodarem Rimsinom, koji se uqvrstio u Larsi.

7 Kanex je predstavǉao va�nu asirsku ispostavu8 9. stih samo ime grada, izgradǌa vavilonske kule, 11. pevaǌe, I kǌiga Mojsijeva.

Treba pomenuti da se podaci u proroqkim kǌigama Jeremije i Jezekije odnose na Vavilon

mla�eg perioda, tj. govore o vavilonskom ropstvu.

– 13 –

Napokon, Hamurabi je potukao Rimsina i prikǉuqio Sumer svome carstvu. Go-dine 1759. napada svog dojuqeraxǌeg saveznika — Zimrilima. Prema izvorimadolazi do ruxeǌa bedema grada od strane Hamurabijeve vojske. Osvajaǌem Mar-ija, Hamurabi je proxirio i potvrdio svoju vlast. Sada mu je dolina Eufratabila otvorena i ǌegova dr�ava se prostirala od Alepa (Jahmada). Jedini pros-tor koji nije podveo pod svoju vlast bio je Exnuna. Me�utim, taj problem serexio sam od sebe 1755. godine p. n. e. kada je poplava odnela gradske be-deme i kada se, potom, grad dobrovoǉno predao. Posle te predaje Hamurabije bez ograniqeǌa kontrolisao qitavo Me�ureqje, va�ne trgovinske puteve kojisu prolazili kroz Dvoreqje i ixli ka Maloj Aziji i Levantu. Uzeo je titulu,,gospodar qetiri strane sveta”. Dok je kod Naramsina ta titula bila vixesimboliqna, Hamurabi joj daje pun znaqaj.O dr�avnom i druxtvenom poretku Hamurabijeve dr�ave svedoqi Hamurabijevzbornik zakona.

Slabǉeǌe i pad Carstva — Naslednici Hamurabija nisu uspeli da odr�e vlastnad qitavom teritorijom. U vreme Xamsu-Ilune (1749 - 1712) dolazi do us-tanka u Uru. Predstavnik I amoritske dinastije Vavilona je uspeo uguxiti ovajustanak, ali ne i onaj koji je izbio u Larsi. Larsa je uspela povratiti teri-torije na jugu. U ovom gradu uzdigla se nova dinastija — Primorska dinastija— o kojoj se ne zna mnogo.U izvorima iz 9. godine Xamsu-Ilune spomiǌu se Kasiti. Za 150 godinaovo pleme �e se nametnuti i vladati Dvoreqjem qak 500 godina. Kasiti, kojisu nastaǌivali planine istoqno od Tigra, prodirali su u Mesopotamiju kaodoseǉenici, arendatori i najamnici. Nisu bili Semiti. Karakteristike ǌi-hove religije ukazuju da su bili bliski Indoevropǉanima. Ova qiǌenica nav-odi na zakǉuqak da su pre dolaska u Dvoreqje �iveli na teritoriji nastaǌenojIndoevropǉanima ili u ǌihovom susedstvu.Mari je izgubǉen 20. godine posle vladavine Hamurabija. Na prostoru neka-daxǌeg Marija razvilo se kraǉevstvo Hane sa centrom u Terki.Za vreme posledǌe dvojice careva prve vavilonske dinastije propalo je Staro-vavilonsko carstvo. U vreme vladavine Xamsu-Ditane (1625 - 1595) zadat jeudarac carstvu sa krajǌe neoqekivanog prostora. 1595. godine vojska ovogposledǌeg predstavnika I amoritske dinastije Vavilona pretrpela je poraz odvladara dr�ave Heta. Naime, u vreme Hamurabijevog uzdizaǌa uzdi�e se iHetsko carstvo, koje je procvat do�ivelo u XVI veku p. n. e. pod MurxilixemI. Ovaj hetski vladar organizovao je pohod ka Siriji i tom prilikom stigao doVavilona. Naneo je poraz Xamsu-Ditani, osvojio i opǉaqkao grad, a potom sevratio u svoju zemǉu. U sukobu sa Murxilixem I poginuo je Xamsu-Ditana, asa ǌegovom smr�u se ugasila I amoritska dinastija Vavilona.

Kasitska epoha — Sa nestankom amoritske dinastije dolazi do bezvlax�a, kojeje iskoristila vojska, uglavnom sastavǉena od Kasita. Kasiti su se nametnulikao vladari Vavilona, a potom qitavog Me�ureqja. ǋihova vlast je trajala500 godina, a ǌih �e smeniti Asirci. Vavilon �e se ponovo uzdi�i kao mo�nadr�ava i sna�an grad tek u VII veku p. n. e., kada se uspostavi vlast Haldejaca.



Pani�Belexke:


– 14 –

5. Z A K O N I S T A R E M E S O P O T A M I J E

Pravni spomenici su:— spomenici materijalnog prava (zakoni)— spomenici pravne prakse (ugovori)— spomenici pravne doktrine (ubenici, priruqnici).

Spomenici nepravne sadr�ine su:— natpisi vladara.

5.1. Zbornici zakona stare Mesopotamije

Poznati zbornici zakona stare Mesopotamije su:

1. ovalna ploqica

Potiqe iz ranodinastiqkog perioda. Pripisivana je Urukagini, ali pripadavremenu ǌegovog prethodnika Entemene. Osnovni tekst, koji je saquvan u frag-mentima, sliqan je Urikagininom.

2. Reforme Urukagine

Svrha reforme je da se siromaxni zaxtite od samovoǉe bogatih. Urukagina jesproveo socijalne, vojne i administrativne reforme:

— ustao je protiv eksploatacije sirotiǌe— vratio privilegije hramu— zabranio je starexinama da zlostavǉaju vojnike i nasilno im oduz-imaju imovinu pod vidom prodaje.

Ovaj tekst, kao i prethodno navedeni, pripada carskim natpisima.

3. Ur-namov zakonik

Iz perioda vladavine Ur-namija potiqe jedan od najstarijih saquvanih zakono-davnih spomenika — Zakoni III dinastije Ura. Saquvani fragmenti su najstarijiprimeri pisanog prava. Zakoni predstavǉaju pisanu verziju obiqajnog prava.Prona�eni su u vixe verzija u Uru, Nipuru, Siparu i nisu saquvani u origi-nalu, ve� kao kopije iz starovavilonskog perioda. Treba pomenuti da ovaj zakonpredstavǉa prelaz od carskih natpisa ka zakonodavnim tekstovima.

4. Lipit-ixtarovi zakoni

Spomenik delatnosti carske administracije u Isinu su zakoni cara Lipit-ixtara, sastavǉeni na sumerskom jeziku. Istra�ivaǌima je utvr�eno da se uHamurabijevom zakoniku ponavǉa gotovo bez izmene niz qlanova zakona Lipit-ixtara.

5. Exnunov zakon

Ovaj zakon ime je dobio prema nazivu grada. Saquvane su dve tablice koje sequvaju u iraqkom muzeju. Prona�ene su u blizini Bagdada, a potiqu iz XX vekap. n. e.

6. Hamurabijev zakon

Hamurabijev zbornik zakona je najstariji pravni kodeks.

– 15 –

5.2. Hamurabijev zbornik zakona

O zborniku zakona — Najznaqajniji izvor za prouqavaǌe privrednog i druxtvenog�ivota Starovavilonskog carstva jeste Hamurabijev zakonik.Godine 1901. francuski arheolog �an �ak de Morgan pronaxao je u Suzi jednuploqu od bazalta ispisanu arhaiqnim klinastim pismom. Tekst ploqe je proqi-tao izvesni Xeil. To je bio tekst Hamurabijevog zakonika sastavǉen za potrebehrama u Siparu. U XII veku p. n. e. jedan elamski vladar preneo je spomenik izSipara u Suzu kao ratni trofej. Ploqa se danas quva u Luvru.Ploqa je visoka preko 2 m. Na vrhu se nalazi reǉef sa predstavom cara Hamura-bija kako stoji pred bogom sunca — Xamaxom. Xamax sedi na prestolu ipredaje zakonik vavilonskom caru. Ploqa je ispisana sa obe strane. Obuhvatalaje 282 qlana, ali poxto je jedan deo ploqe oxte�en, izgubǉeno je 35 (od 66. do100.). Te norme mogu se rekonstruisati na osnovu saquvanih glinenih tablicasa prepisima spornih odredaba.Zakonik razlikuje tri celine:

1.) uvodU uvodu car nabraja svoje titule i slavi svoju veliqinu. Ukazuje na razlogekoji su ga nagnali da izda jedan ovakav zakonik — zavo�eǌe pravde u zemǉi.

2.) zakonik u u�em smislu— su�eǌe i sudski postupak— imovinski odnosi i svojina— brak i porodiqni odnosi— kriviqno pravo, sankcije za razne vrste telesnih povreda— posao, usluge

3.) zakǉuqakU zavrxnom delu car nabraja svoje zasluge za narod, priziva blagoslov za onecareve koji budu izvrxavali ǌegove zakone i obasipa straxnim prokletstvimaone koji ih se ne budu pridr�avali ili koji se rexe da ih ukinu.Kao osobenosti Hamurabijevog zakonika treba, pored ostalog, izdvojiti da jeuglavnom svetovnog karaktera. Religijske elemente nalazimo samo u uvodu, zak-ǉuqku i dokaznim sredstvima (bo�ji sud). Interesantan je i naqin formulisaǌapravnih normi. Qlan uglavnom poqiǌe kondicionalom Ako neko, a zatim sledisankcija.U modernoj istoriografiji dosta se raspravǉa o pitaǌu odnosa ovog zakonika iobiqajnog prava koje je do tada postojalo. Jedna grupa istra�ivaqa veruje da jeHamurabijev zakonik potpuno nov zakonski kodeks. Drugi tvrde da je Hamurabiorganizovao grupu pravnika da obrade postoje�e zakone gradova i stvore kodekskoji bi va�io za qitavu teritoriju dr�ave. Neki qak smatraju da Hamurabinije odgovoran za stvaraǌe zbornika zakona. Zbornik zakona predstavǉa samozapis obiqajnog prava...

Neke odredbe Hamurabijevog zakona

Slojevi druxtva

1. Muxkenum — Lice zavisno od dvora u ekonomskom smislu. Stepen za-visnosti nije potpuno jasan. Jedna od pretpostavki je da je muxkenumbilo liqno slobodno lice koje je u potpunosti izdr�avano od dvora.

2. Z(ili V)ardum — Robovi koji su ekonomski i liqno zavisni od vlas-nika. Nose �ig.

3. Avalum — Gra�anin (zanatlije, trgovci, qinovnici) koji je ekonomskii liqno slobodan.

4. Biltum — Liqno slobodno stanovnixtvo koje je radilo na dr�avnojzemǉi i pla�alo godixǌi porez dr�avi delom u srebru, delom u poǉo-privrednom dobru.

5. Ilkum — Skup obaveza (npr. vojna) slobodnih gra�ana prema dr�avi.

– 16 –

Novac

Ne postoji novac u danaxǌem smislu reqi, ve� srebro odre�ene te�ine. Dobroima ekvivalent u srebru i drugom dobru i to zavisi od dogovora sa prodavcem.

Vojna slu�ba

Vojna slu�ba je obavezna. Svi muxkeni su vojni obaveznici. Bogatiji moguodbiti da slu�e vojsku tako xto �e iznajmiti sirotiǌu da mesto ǌih ide u rat.Po zavrxetku vojnog pohoda vladar vojniku daruje posed kako bi vojnik pre-hranio svoju porodicu i sebe. Posed nije davan u trajno vlasnixtvo. Sin ga jenasle�ivao samo u sluqaju ako je i on bio veran vojnik.

Polo�aj �ena u porodici

Zakonita �ena, qiji se brak potvr�ivao ugovorom, imala je nasledno pravo nasvoj miraz (xekerta) i, pored toga, na jednak deo sa sinovima, ako joj mu� nebi odvojio poklon (nuduna). K�erke, koje se ne bi udale do smrti oca, imale supravo na jednak deo sa bra�om.

Ropstvo

Rob se postaje:— ro�eǌem od roba— zarobǉavaǌem u ratu— prodajom za nadoknadu xtete.

Smrtna kazna, kazna saka�eǌem, dokazna sredstva

1. Smrtna kazna:— ubistvom— bacaǌem u vodu— spaǉivaǌem— nabijaǌem na kolac— rastrzavaǌe stokom.

2. Kazna saka�eǌem:— odsecaǌe ruku— odsecaǌe grudi— va�eǌe oka— odsecaǌe uveta robovima.

3. Dokazna sredstva:— bo�ji sud— zakletva— svedoci— pismene isprave: poklon, da �ena ne odgovara za dug mu�a, pravniposlovi ortaka.

Najamni rad, preduze�a

1. Najamni rad:— stoqarstvo— zemǉoradǌa— brodogradǌa— zanatstvo.

2. Preduze�a:— gra�evinarstvo— brodogradǌa.

Upravna vlast

— kraǉ — samodr�ac i poslanik bogova

– 17 –

— kraǉevi qinovnici:— guverneri, prefekti— mesne starexine— vojni obveznici.

Kolektivna odgovornost

— nadoknada xtete, npr. posle pǉqke u ataru naseǉa.— paxa.

Hamurabijev kodeks i Biblija

qlan 1. odgovara:— 2. Mojsijeva kǌiga 23:1–3— 5. Mojsijeva kǌiga 5:20, 19:16–21

,,Ne svedoqi la�no”, ,,Siromahu u parnici ǌegovoj ne gledaj xto je siromah”,,,Oko za oko, zub za zub...”.

qlan 8. odgovara:— 2. Mojsijeva kǌiga 20:15— 3. Mojsijeva kǌiga 19:1–3— 5. Mojsijeva kǌiga 5:19, 22:1–4

,,Ne kradi”

qlan 14. odgovara:— 2. Mojsijeva kǌiga 21:16— 5. Mojsijeva kǌiga 24:7

Za kra�u (qoveka) kazna je ubistvo.

qlan 21. odgovara:— 2. Mojsijeva kǌiga 22:2–3

Ako lupe� raǌen tako da umre, da ne bude kriv onaj ko ga bude ubio; lupe� akone plati xtetu, da se proda za svoju kra�u.

qlan 24. odgovara:— 5. Mojsijeva kǌiga 21:1

Nepoznati ubijeni da se sahrani o troxku mesta gde je prona�en.



Pitaǌe ropstva; du�niqko ropstvo u Hamurabijevom zakonu traje 3, a u staro-jevrejskom 7 godina.


Pitaǌe dokaznih sredstava.

qlan 126. odgovara:— Kǌiga o Ruti 3:11, 4:10

Qovek uzima �enu svog pokojnog ro�aka kako bi podigao ime umrlome i ǌegovonasledstvo.



Pani�

– 18 –

Belexke:— N. N. sa predavaǌa Danijele Stefanovi� u toku xkolske 2002/2003. u

Beogradu

– 19 –

6. V A V I L O N S K A K U L T U R A

Znaqaj vavilonske kulture — Pod vavilnskom kulturom podrazumeva se kulturaju�nog Dvoreqja. Ona je nastala u procesu istorijskog razvitka ju�ne Mesopo-tamije, od IV milenijuma p. n. e. do kraja Starovavilonskog carstva. Os-nove te kulture qine kulturna dostignu�a Sumeraca, koje su usvojili i razviliAka�ani i kasnije Vavilonci. Ta kultura je postala osnova poznijih kulturaDvoreqja, asirske i haldejske.

Pismo — (!) Obavezno proqitati deo: Stari Istok, odeǉak: Pisma starog Is-toka.Jedna od kulturnih tekovina sumerskih naroda bio je pronalazak pisma, koje sepojavǉuje u doba Uruka, ve� poqetkom IV milenijuma p. n. e. Prvo sumerskopismo bilo je semasiografsko9. Najstariji natpisi Dvoreqja koji su doprli donas bili su iscrtani na kamenim tablicama ideogramima.Uslovi �ivota, potreba za brzim pisaǌem dokumenata doveli su da se, umestoqitavog predmeta, stanu crtati samo ǌegovi najkarakteristiqniji delovi, poste-peno pretvaraju�i crte� u linearnu xemu. Tako se formira sistem klinastogpisma.Klinopis je bio u upotrebi od III milenijuma do I veka p. n. e. Naziv je dobio pokarakteristiqnim kosim klinovima. Znaci su se urezivali na glinenim tabli-cama pomo�u drvenih xtapi�a, koji su s jedne strane bili zarezani. Taj xtapi�Grci su nazivali stilus. Mada su prvi znaci bili realistiqni, iz praktiqnihrazloga postaju sve vixe nalik kosim klinovima. Razlikujemo qetiri vrste kli-nova (?).Sumersko klinasto pismo sa osnovnim elementima sumerske kulture preuzeli suAka�ani. Zatim je ono prexlo Elamcima, Vaviloncima, Asircima i Hetima.Znacima klinastog pisma delimiqno su se koristili Feniqani pri stvaraǌusvoje prve azbuke. Tako�e su ga pozajmili Urarti — narod koji je �iveo nateritoriji Jermenije. Klinasto pismo su usvojili i prilagodili potrebamasvoga jezika Persijanci, prilikom osvajaǌa Mesopotamije u VI veku p. n. e.

Religija — Vavilonska religija u onom vidu u kojem se javǉa u religioznimtekstovima III i II milenija, predstavǉa sintezu sumerskih i semitskih eleme-nata. Zbog toga se neka bo�anstva javǉaju sa dvojnim imenima — semitskim isumerskim; ostala bo�anstva, koja se pojavǉuju pod jednim imenom, poznata suneka sa sumerskim, a druga sa semitskim nazivima.Vavilonski panteon broji preko 100 razliqitih bo�anstava. Prvo mesto u ǌemuzauzimaju ,,veliki bogovi”, koji su prvobitno bili lokalni bogovi krupnijihcentara Sumera i Akada. Takvi bogovi bili su Enlil, vrhovni bog Sumeraca ibog zemǉe, Anu, vrhovni bog Uruka, i Ea, glavni bog Eridu. Jox u III milenijumusvextenici su sjedinili ta tri boga u trijadu koja upravǉa svetom i odredilaAnuu nebesku vlast, a Eu vlast nad morem i podzemnim vodama.Pored navedene trijade, postojala je i druga grupa bo�anstava. Ona se sasto-jala od boga sunca Xamaxa (bog Xipara), boga meseca Sina (bog Ura) i dvazemǉoradniqka boga — Tamuza i ǌegove supruge Ixtar.Tamuz i Ixtar bili su bo�anstva biǉnog sveta i plodnosti. Svaka godinazavrxavala se praznicima smrti i vaskrseǌa Tamuza. Ti praznici odr�avanisu u vezi sa poqetkom i krajem zemǉoradniqke godine.Kultovi Xamaxa i Sina u seoskim krajevima tako�e su bili povezani sa proizv-odǌom — kult Xamaxa sa zemǉoradǌom, a kult Sina sa stoqarstvom. Me�utim,u zvaniqnom panteonu Xamax je preuzeo ulogu boga pravosu�a.

9 U semasiografskom pismu jedan pisani znak direktno upu�uje na neki pojam ili predmet.

Ovaj sistem se deli na dve kategorije: piktografsko ili slikovno pismo i ideografsko

ili pojmovno pismo, qiji ideogrami bele�e i apstraktne pojmove; R. Bugarski, Pismo,

Beograd 1997.

– 20 –

U zvaniqnoj mitologiji bogiǌa Ixtar je povezana sa planetom Venerom i na tajnaqin svextenici su stvorili prvu grupu astralnih bo�anstava — Xamax, bogsunca, Sin, bog meseca, Ixtar, Venera, i Adad, bog oluje.Posle stvaraǌa Starovavilonskog carstva na qelo panteona postavǉen je Mar-duk, koji je prvobitno bio samo bog Vavilonaca. ǋemu je pripadala titulaBela, tj. gospodara, koja je ranije pripadala Enlilu. Dakle, svextenici su mupridodali funkcije Enlila i Tamuza. U qast Marduka u Vavilonu u prole�ese odr�avao praznik nove godine, koji je nazivan Zagmuk.Vavilonska religija nije obuhvatala samo kultove ,,velikih” i zemǉoradniqkihbogova. U vavilonskom druxtvu negovana su animistiqka verovaǌa i obredi. Odtih kultova treba pomenuti: kult duhova reka i kanala, kult doma�ih duhova— quvara domova i kult duhova umrlih.

Kult vladara — Stanovnici vavilonskog carstva verovali su da svaki qovek, bioon vladar ili najbedniji siromah, ima svog boga zaxtitnika. On se za ǌegazauzimao kod drugih bogova i xtitio ga od zlih duhova i duhova pokojnika. Akoje neko grexan on prestaje da bude ,,bo�ji sin”. ǋegov bog ga napuxta i ostavǉaga na milost i nemilost zloduha.Stanovnici sumerske dr�ave poxtovali su svoje vladare kao bogove (Xulgi,Gimil-sin, Hamurabi). Podizali su im hramove i prinosili �rtve.

Kǌi�evnost — Mesopotamske izreke, kao npr. ,,prijateǉstvo traje samo jedandan, a poslovne veze veqito”, predstavǉaju prapoqetak i koren kǌi�evnosti nar-oda stare Mesopotamije. ǋihovo kǌi�evno stvaralaxtvo bilo je u tesnoj vezisa verskim shvataǌima. Najqex�e su sastavǉali epove — pesme o junaqkim pod-vizima bogova i heroja.Kǌi�evno stvaralaxtvo stare Mesopotamije mo�emo podeliti:

1. Mitologija

— Enuma Elix ili Mit o stvaraǌu svetaStanovnici drevne Mesopotamije spevali su najstariji saquvani ep o stvaraǌusveta. On je dobio naziv po poqetnim reqima ,,enuma elix”, xto znaqi ,,kada jegore”. Ep je prona�en u Asurbanipalovoj biblioteci, ispisan na sedam glinenihploqica. On ih uqi da je na poqetku svega postojao samo vodeni haos. Iz vodenoghaosa se postepeno ra�aju bogovi, Ea i ǌegov sin Marduk. Marduk na sebepreuzima zadatak da se konaqno obraquna sa haosom oliqenim u bogiǌi slatkevode Tiamat. On je pobe�uje u ogorqenoj borbi, a zatim od ǌenog tela pravinebo i zemǉu. Marduk potom stvara qoveka koji �e se brinuti o bogovima dokse oni odmaraju. Zatim bogove deli na nebeske i bogove podzemǉa10.

— Spev o AguxajiOvaj spev nastao je u vreme vladavine Hamurabija (1792-1750). U ǌemu se opisujesuparnixtvo izme�u bogiǌe rata Ixtar i bogiǌe Saltu. Na molbu Aguxaje bogmudrosti Ea miri zava�ene bogiǌe, ali jedino pod tim uslovom da ǉudi saznajuza novu bogiǌu Saltu, da u ǌenu qast podignu hramove i prinose joj �rtve.

— Ep o Gilgamexu

— Spev o AdapiKao i u Epu o Gilgamexu, u Spevu o Adapi provejava misao o veqnom �ivotu,qovekova te�ǌa ka besmrtnosti. Adapa je bio sin i ǉubimac boga Ea, koji muje dao veliku mudrost, ali ne i veqni �ivot. Tako se desilo jednom da se Adapupru�ila mogu�nost da dobije besmrtnost. Bio je pozvan na sud bogu Anuu zbogtoga xto je slomio krila Ju�nom vetru. Ea je upozorio Adapu da ne proba vodu ihranu smrti, koje �e mu ponuditi. Na sudu su se za Adapu zauzeli drugi bogovi,te se Anu smilovao i naredio da se Adapi da voda i hrana �ivota. Me�utim,Adapa, se�aju�i se saveta boga Ea, odbija vodu i hranu, a time i besmrtnost.

10 Nergal je mesopotamski gospodar podzemnog sveta.

– 21 –

— Katabaza (silazak) bogiǌe IxtarIxtar, posle Tamuzove smrti, silazi u podzemni svet kako bi pronaxla samogTamuza. Zatoqeǌe u zagrobnom svetu bogova biǉnog sveta i plodnosti — Tamuzai Ixtar — zaustavǉa qitav proces �ivota na zemǉi. To nagoni bogove daiz ,,zemǉe bez povratka” oslobode Tamuza i Ixtar. Spev se zavrxava opisompraznika vaskrseǌa boga prirode koji umire i ponovo vaskrsava. Ovaj spev sta-jao je u tesnoj vezi sa religiskom dramom, koja je prikazivala smrt i vaskrseǌeboga Tamuza i koja je izvo�ena po hramovima o praznicima toga boga.

2. Dramsko pesnixtvo

— Glavni ciklus vavilonske religijske drame vezan je za kult bogaprirode koji umire i vaskrsava (Stradaǌe boga Tamuza).

3. Religiozno-filozofsko pesnixtvo

— Spev o stradaju�em pravednikuOvo pouqna priqa je je bila veoma poznata u drevnoj Mesopotamiji. Ona gov-ori o qoveku koji se tako texko razboleo da mu molitve vraqeva ne poma�u.Bolesnika napuxtaju svi prijateǉi veruju�i da je grexan. On na kraju ipakozdravi zahvaǉuju�i Mardukovoj milosti. To se dexava dok ulazi u Mardukovhram. Nakon toga on ponovo stiqe imovinu, a prijateǉi mu se vra�aju.

— Razgovor gospodara sa robomGospodar je vodio raspusan �ivot. Na kraju on se u svemu razoqarao — ǌemusu dosadili i rat i lov i ǉubav; dosadilo mu je da gradi ku�e, smixǉa zavere.Qovek se razoqarao i u bogove.

Likovne umetnosti — U staroj Mesopotamiji od likovnih umetnosti bile surazvijene vajarstvo i slikarstvo. Vajarstvo i slikarstvo naroda Dvoreqja biloje neraskidivo vezano sa ǌihovim verskim shvataǌem. Izra�ivane su kamenestatue bogova, vladara, svextenika, velikaxa. Figure su predstavǉene kakostoje ili sede na prestolu. Quvena je statua Gudee, vladara grada Lagaxa, izXXI veka p. n. e. On je predstavǉen kako sedi, sa rukama sklopǉenim u krilu.Na glavi ima vladarsku kapu, a doǌi deo ode�e je ispisan klinastim pismom(himne Ningirsu)11.U muzeju u Iraku quva se jedna statua od bronze. Statua predstavǉa glavukraǉa sa krunom starih sumerskih vladara. Pojedini nauqnici tvrde da statuapredstavǉa Sargona I, pojedini Naram-sina. Mada nedostaju oqi, a ima i maǌihoxte�eǌa na celoj statui, ovaj rad smatra se remek-delom antiqke umetnosti12.Stari Sumerci su qesto vajali i kipove ǉudi koji se mole. Oni obiqno imajuduge brade i ruke sklopǉene na grudima. Na ovim statuama naroqito su is-taknute xiroko otvorene oqi.Izra�ivaǌe reǉefa tako�e je bilo razvijeno. Umetnici stare Mesopotamije nareǉefima su prikazivali scene iz ratnih pohoda ili lova. Jedan od najquveni-jih reǉefa nalazi se na steli sumerskog-akadskog vladara Naram-sina. Naram-sin, koga slede vojnici, peǌe se uz planinu, a neprijateǉi padaju pobe�eni podǌegove noge. ǋegov lik je nexto ve�i od ostalih xto odra�ava ǌegovu vrhovnuvlast13.Osnovne crte arhitekture u staroj Mesopotamiji bila su masivna monumental-nost. Kao glavni materijal za izgradǌu palata, hramova, grobnica vladara ivelikaxa, stanovnici stare Mesopotamije su koristili opeku. Mesopotamskihramovi imali su oblik stepenastih kula i nazivali su se zigurati. Herodotu svome delu opisuje Mardukov hram u Vavilonu. Zigurati su predstavǉalivextaqke planine na qijem vrhu je bilo smexteno svetilixte. Oni su imaliqetvorougaonu osnovu. Spratovi su se su�avali odozgo na gore. Me�usobno subili povezani spoǉnim stepenicama.

11 Pogledati odeǉak: 2.1. Staroistoqni izvori, Statue Gudee.12 http://ragz-international.com/akkad and the arts.htm13 Pogledati odeǉak: 2.1. Staroistoqni izvori, Stela Naram-sina.

– 22 –

Svetilixte na vrhu zigurata slu�ilo je kao opservatorija. Najpoznatiji hramnalazio se kod grada Ura. Podignut je III milenijuma p. n. e. u qast bogameseca. Od ǌega su saquvani samo ostaci, koji pokazuju da je imao 4 sprata.Do svetilixta na vrhu stizalo se jednim dugim stepenixtem sa predǌe stranezigurata. Ono je izme�u prvog i drugog sprata prolazilo kroz monumentalnukapiju. Do prvog sprata moglo se do�i i maǌim stepenixtem sa leve i desnestrane. Na sz. strani zigurata nalazila se kuhiǌa u kojoj su pripremani obrociza boga meseca. Pokraj zigurata nalazilo se skladixte hrane, ku�a vrhovnesvextenice i kraǉevska palata.Narodi stare Mesopotamije nisu stvorili onakva sjajna umetniqka dela kaostari Egip�ani. Ta relativna zaostalost staromesopotamske umetnosti ob-jaxǌava se u izvesnoj meri time xto su na teritoriji Mesopotamije �ivelarazna plemena, koja su me�u sobom vodila stalnu borbu za prevlast nad qitavomzemǉom.

Poqeci nauqnih znaǌa

Astronomija — Temeǉe ove nauke koja se bavi prouqavaǌem svemira postavilisu narodi drevnog istoka, pre svih Sumerci i Vavilonci. ǋihovi svextenicisu sa vrhova zigurata posmatrali i izuqavali kretaǌa nebeskih tela. Qitavonebo podelili su na velike oblasti, tj. puteve, po uzoru na zemaǉska kraǉevstva.Na te puteve smestili su sve zvezde i planete koje su mogli da vide. Sastavǉalisu spiskove staja�ih zvezda i oznaqavali ǌihovu udaǉenost od zemǉe.Poqetkom II milenijuma vavilonski astronomi odvojili su od nepokretnih zvezdapet planeta, koje mi sada nazivamo rimskim imenima — Veneru, Mars, Jupiter,Merkur i Saturn.

Kalendar — Vavilonski kalendar bio je zasnovan na meseqevim menama; jedanmesec trajao je od jednog do drugog pojavǉivaǌa mladog meseca. Svaki mesecimao je trideset dana, a jedna godina dvanaest meseci, tj. 360 dana. Zbog togaje dolazilo do neslagaǌa sunqeve i kalendarske godine. Posle izvesnog vre-mena praznici, vezani za zemǉoradǌu, padali su u pogrexno doba. Razlika jenadokna�ivana ubacivaǌem me�umeseca na kraj prvog ili drugog polugodixta,koji su nazivali imenom prethodnog meseca.Ovom prilikom pomenu�emo da su sunqev qasovnik izmislili Vavilonci. Traja-ǌe dana i no�i Vavilonci su odredili na dvanaest qasova; kasnije su qas poqelida dele na 60 minuta, a minut na 60 sekundi. Herodot svedoqi da su Grcipreuzeli od Vaviloǌana sunqani qasovnik.

Matematika —Narodi drevnog istoka dali su prvi podstrek razvoju matem-atike. Matematika, posebno geometrija, bila im je neophodna za izgradǌu slo-�ene mre�e kanala za navodǌavaǌe, za mereǌe parcela i odre�ivaǌe granicaizme�u poseda nakon poplava. Znali su da sabiraju, oduzimaju, mno�e i dele.Znali su da izraqunavaju povrxine i zapremine geometrijskih tela i slika. Umnogim mesopotamskim tekstovima saquvane su qitave zbirke zadataka, koje suoqigledno slu�ile za ve�baǌe i uqeǌe matematike.Vavilonci su razradili seksagezimalni sistem raqunaǌa.

Medicina — Prvi podstrek razvoju medicine dali su Egip�ani i narodi drevneMesopotamije. Jox u Hamurabijevo doba vavilonska se medicina delila naspecijalne grane — na hirurgiju, leqeǌe bolesti oqiju i na veterinu. Anato-mija, pak, bila je veoma slabo razvijena. Lekari su kod odre�ivaǌa simptoma ipostavǉaǌa dijagnoza razlikovali samo glavne organe, npr., srce, jetru, bubrege.U jednom medicinskom priruqniku iz Mesopotamije, koji je poznat pod imenom,,Ako isterivaq zlih duhova dolazi u ku�u pacijenata”, pored ostalih bolesti,opisani su simptomi �utice.

– 23 –

Leqeǌe pomo�u raznih lekova kombinovano je sa magijom. Na xiroku primenuvode i uǉa u medicini ukazuje to xto je req ,,lekar” u doslovnom prevodu znaqila,,onaj koji poznaje vodu” ili ,,onaj koji poznaje uǉe”, xto je jednim delom vezanoza xiroku primenu vode i uǉa u religiozno-magiskom kultu.Pokroviteǉkom medicine smatrana je bogiǌa Ninhursag, koja je stvorila osamni�ih bogova, koji su smatrani leqiocima raznih bolesti usta, oqiju, rebara...Bolest nastaje zbog zlog uticaja r�avih demona. Radi borbe protiv ǌih pri-begavalo se pomo�i boga Ninurte i ǌegove �ene, bogiǌe Guli, koja o�ivǉavamrtvog. Daǉe, pokroviteǉima medicine smatrani su bog Ninazu i ǌegov sinNingixzida, qiji se simbol — zmija koja obavija �ezlo — saquvao kao medicin-ski ablem sve do naxih dana.

Xkole —U staroj Mesopotamiji xkole su se nalazile pri hramovima i bile surezervisane za mali broj ǉudi. U tim xkolama vaspitavani su i spremani zasvoj budu�i poziv pisari, koji su istovremeno bili i svextenici. Te su xkolepru�ale opxte i specijalno obrazovaǌe. Opxte obrazovaǌe podrazumevalo jeuqeǌe pisma i jezika starih Sumeraca i Semita Akada, elementarna znaǌaiz oblasti aritmetike, geometrije i astronomije, kao i vextinu proricaǌabudu�nosti po zvezdama (astrologija) i vextinu gataǌa po jetri. U sistemspecijalnog obrazovaǌa spadalo je prouqavaǌe teologije, prava, medicine imuzike. Sistem predavaǌa se ograniqavao na nastavnikova pitaǌa i uqenikoveodgovore, prevoda sa jednog jezika na drugi... Prilikom iskopavaǌa u Marina�ena je jedna xkolska prostorija.



Pani�— S. Ferjanqi�, R. Mihaǉqi�, Istorija starog veka, Obrazovni komapkt

disk, Beograd 1999.

– 24 –

D O D A T A K

Ep o Gilgamexu

Sumerske poeme o Gilgamexu

— Gilgamex i Agga od KixaAgga, vladar Kixa, tra�i od Gilgamexa, vladara Uruka, da ga prizna gospo-darom qitavog Sumera. Poxto se Gilgamex nije potqinio zahtevu, Agga je opseoUruk. Premda se u poqetku qinilo da je ratna sre�a nakloǌenija Aggi, Gil-gamex na kraju ipak pobe�uje, a u ǌegovu qast narod peva pohvalnu pesmu.Znaqaj ove poeme za nastanak Epa o Gilgamexu je xto zbivaǌa nisu vezana zabo�anstva i glavnu req vode smrtni ǉudi.

— Gilgamex i zemǉa �ivotaOpisuje Gilgamexov pohod na Humbabu, quvara kedrove xume u planinama Lib-ana. Poema nastaje u vreme kad Sargon I (XXIV vek p. n. e.) i ǌegovi naslednicipreduzimaju pohod u Malu Aziju, Siriju i Palestinu radi dobavǉaǌa kedrovinei srebra.Ova sumerska poema u mnogome je poslu�ila kao predlo�ak II, III, IV, V i VII

pevaǌu akadske poeme o Gilgamexu.

— Gilgamex i Nebeski bikSadr�aj ove poeme je ǉubav bogiǌe Inanne (Ixtar) prema Gilgamexu komeobe�ava sve mogu�e darove i milosti; odbijaǌe ponude i sramota, te borbaGilgamexa sa Nebeskim bikom, koga Inanna xaǉe na grad Uruk.Navedena sumerska poema, uprkos mnogim razlikama, u osnovnom prikazu radǌeveoma je sliqna VI pevaǌu Epa o Gilgamexu.

— Gilgamex, Enkidu i doǌi svetDrugi deo ove poeme, u doslovnom prevodu sa sumerskog na akadski jezik, qiniXII pevaǌe Epa o Gilgamexu, ninivske verzije.

— Predaǌe o potopuSumersko predaǌe o potopu nema veze sa sumerskim legendama o Gilgamexu.Ovo predaǌe deo je pripovesti koja govori o deifikaciji Ziusudre, pobo�nogvladara koji osluxkuje glas bogova. Tako Ziusudri jedan od bogova otkrivaǌihovu odluku da unixte qoveqanstvo savetuju�i mu da sagradi veliku la�u iu ǌu stavi po par od svega �ivoga, xto on i qini.Autor Epa o Gilgamexu u XI pevaǌu preuzima samo priqu o potopu izostavǉa-ju�i uvodni deo poeme u kojoj se govori o stvaraǌu qoveka, biǉaka i �ivotiǌa,postanku kraǉevstva i o prepotopskim kraǉevstvima.

— Gilgamexova smrtOva poema sadr�ajem odgovara delovima IX, X i XI pevaǌa Epa o Gilgamexu ukojima Gilgamex traga za veqnim �ivotom.

Sadr�aj Epa

— Tabla I: sadr�i uvodni deo epa u kome autor Gilgamexa predstavǉakao sveznaju�eg i svevide�eg i pripisuje mu gradǌu grada Uruka14.

14 ,,Veliqina i sjaj Gilgamexova rodna grada poqiǌe se ukazivati sredinom XIX veka

zahvaǉuju�i iskopavaǌima Loftusa, qlana tursko-persijske pograniqne komisije, da bi

punim svetlom zasjala tokom dvadasetih i tridesetih godina dvadesetoga veka kad je Ne-

maqko druxtvo za Bliski istok preduzelo velika iskopavaǌa”. Gilgamex, Sumersko-

akadski ep o Gilgamexu, Istorija Epa, Priredio i preveo, komantare i pogovor napisao

dr Marko Vixi�, Beograd 1998, 104.

– 25 –

U daǉem izlagaǌu saznajemo da je Gilgamex dve tre�ine Bog i jednutre�inu qovek. Svoje dane on provodi u razvratu i ugro�ava slobodudrugih stanovnika grada Uruka. Stoga, narod u pomo� poziva Aruru,majku Bogova, da stvori bi�e dovoǉno mo�no da se suprostavi Gil-gamexu, kojeg je pak ona tako�e stvorila. Tako Aruru, zamislivxi usvom srcu priliku Anua15, iz gline stvara Enkidua. Svoje prve daneEnkidu provodi sa divǉim �ivotiǌama i kako je u pustiǌi dalekood civilizacije, on i usvaja ponaxaǌe �ivotiǌa. Poxto je straxniEnkidu ometao posao lovcima, Gilgamex je k’ ǌemu poslao bludnicukoja je svojim telesnim qarima trebala uvesti Enkidua u civilizovanisvet. Enkidu spoznavxi bludnicu, postaje fiziqki slabiji, ali mu-driji. Sada �ivotiǌe Enkiduu vixe nisu verovale i stale su be�atiod ǌega. Obeshrabren ǌihovim odbijaǌem, pristaje da napusti stepu ida se pridru�i bludnici na ǌenom putu u Uruk. U me�uvremenu Gil-gamexova majka Ninsun16 tumaqi snove svoga sina da �e uskoro na�imo�noga prijateǉa.

— Tabla II: Pevaǌe poqiǌe time kako bludnica nastoji Enkidua uvestiu civilizovani �ivot. Vodi ga pastirima gde se on uqi hraniti hle-bom, napijati pivom, odevati i mazati uǉem telo. Dok je vreme provo-dio kao stra�ar pastirima, doxao mu je qovek iz grada �ale�i se naraspusnost vladara Uruka — Gilgamexa. Napokon Enkidu, zajedno sabludnicom, sti�e u Uruk. Prvi put se G. i E. susreli kada je Gil-gamex �eleo posetiti svoju ǉubavnicu i kada mu je na tom putu Enkiduprepreqio put. Tada su se dograbili ko bikovi i iz ove tuqe, kojabejaxe nerexena, izrodilo se prijateǉstvo. Poxto je jedno vreme be-sposlen �iveo u gradu, Enkidu se stade jadati svome prijateǉu kakomu snaga slabi. Gilgamex predla�e da odu u kedrovu xumu, nasekudrva, ubiju ozloglaxenog gospodara xume Humbabu i da sa sveta izg-naju svo zlo. Enkidu i nije mnogo zadovoǉan zamisli, napomiǌu�i ko-liko je Enlil naqinio Humbabu zaista straxnim: mo�e prouzrokovatizemǉotres, erupciju vulkana, potop, oluju. Gilgamex ne odustaje lakood svoje zamisli. Veruju�i da je qovek kratkoveqan i da je mogu�e os-taviti dubok trag u svesti budu�ih pokoleǌa samo kakvim velelepnimdelom, on se rexava na ubistvo Humbabe. Poxto je Enkidu napokonpristao, sledi kovaǌe dostojnog oru�ja: maqeva i sekira. Pre nego xto�e krenuti pravac Livana, odluqili su da quju savete starexina.

— Tabla III: Ova pesma poqiǌe savetima starexina, koje preporuquju Gil-gamexu da se stavi pod zaxtitu Xamaxa i Lugulbande17 i Enkiduu da,kao poznavaoc puta, bude predvodnik. Poxto ju je sin upoznao sa svojomidejom i zamolivxi je da se zauzme kod Xamaxa, Ninsun se popela navrh svog zigurata i pomolila.

— Tabla IV: Opisuje dugo putovaǌe i zgode xto ih oba junaka do�ivǉavajuna putu do kedrove xume, stanixta Humbabe. Xamax u snovima, kojetumaqi Enkidu, predskazuje Gilgamexu na sre�an ishod ǌihova puta.U jednom trenutku Enkidu se �ali na slabost, ali ga Gilgamex bodrida nastave put.

— Tabla V: Dolazak G. i E. u kedrovu xumu, stanixte bogova, prestobogiǌe Ixtar kao gospodarice mrtvih. Posle kratke opqiǌenosti xu-mom, stali su se�i drve�e xto je naǉutilo Humbabu. Doxlo je do

15 Bog - pokroviteǉ grada Uruka16 Smatrana je bogiǌom mudrosti i �enom heroja Lugalbande. Imala je svoj hram, Egal-

mah (Veliki dvor), u Uruku17 Tre�i vladar prve poslepotopske dinastije iz Uruka, smatran Gilgamexovim ocem i

uzorom.

– 26 –

sukoba u kojem su G. i E. prevladali zahvaǉuju�i vetrovima boga Xa-maxa: pexqani, severni, �arki, studeni... Humbaba je molio da mupoxtede �ivot. Iako je Gilgamex smatrao da najpre treba likvidiratisedam svetlosnih zraka18, posluxao je Enkidua da prvo ubiju gospodaraa tek kasnije slu�inqad. Tako je Enkidu smaknuo quvara xume, kojegsu se bojali i Liban i Sirija. Smaknuvxi Humbabu, junaci nasekukedrove, operu se u Eufratu, preobuku i krenu put Uruka.

— Tabla VI: Po dolasku u Uruk u Gilgamexa se zaǉubǉuje razvratnabogiǌa Ixtar, moli ga da joj bude mu� i obe�ava kraǉevski prestoi bogate darove. Gilgamex odbijaju�i podse�a bogiǌu na brojne ǌeneranije mu�eve, koje je prevarila i proklela: lava, koǌa, quvara koza.Zbog nanesene uvrede, Ixtar u znak osvete na Uruk xaǉe Nebeskogbika, kojeg je na ǌeno navaǉivaǌe nerado stvorio ǌenzin otac, bog Anu.Naime, Ixtar je pretila da �e podi�i mrtve da jedu �ive. Nebeskogbika, koji je harao u Uruku, usmrtili su G. i E. Kada je Ixtar �elelaprokleti Gilgamexa xto ǌenog bika ubi, Enkidu joj u lice baci isqu-pani rep tog bika. Sledi terevenka u gradu. Gilgamex sebe i svogprijateǉa uznosi nad bogovima.

— Tabla VII — Enkidu usnu san. Poxto se probudio, san je prepriqaosvome prijateǉu Gilgamexu: Bogovi su se sastali na ve�u i zahtevaliGilgamexov �ivot jer je ubio Humbabu i Nebeskog bika. Me�utim, kakoje Gilgamex bio zaxti�en od strane boga-sunca Xamaxa, odnosno Utua,bogovi su odluqili da mesto Gilgamexa Enkidu mora umreti. Poxtoje presuda pala na Enkidua, on se texko razboleo. Gilgamex je svojimmolitvama pokuxao da umilostavi bogove da promene svoju odluku, aliod toga ne bexe nixta. Gnevan zbog nenakloǌene sudbine, Enkidu jestao kleti lovca-pastira koji mu bludnicu posla, a zatim i samu blud-nicu koja ga je uvela u civilizaciju, upoznala sa Gilgamexom i dovelado smrti. Me�utim quvxi razumne reqi Xamaxa, Enkidu meǌa svojstav i stade blagosiǉati bludnicu xto ga je upoznala sa Gilgamexom itako ga uqinila sre�nim. Enkidu potom u snu do�ivǉava viziju smrti,odnosno doǌeg sveta, a zatim svom pobratimu Gilgamexu priqa kako je,,u ku�i, iz koje niko ne izi�e, ko u ǌu u�e” video nekdaxǌe kraǉeve,svextenike, Etanu, legendarnog vladara Kixa, Erex-ki-gal, gospodar-icu doǌeg sveta i �enu Nergala, Belit-xeri, jednu od bogiǌa doǌegsveta i zapisniqara bogova u ǌemu... Enkidu poxto je nekoliko danabolan le�ao, umire.

— Tabla VIII — Opisuje se Gilgamexovo oplakivaǌe i obred sahranedruga Enkidua.

— Tabla IX — Sam Gilgamex je zbog gubitka svog najboǉeg prijateǉabio ophrven patǌom i odbijaǌem qiǌenice da je Enkidu zaista mr-tav. Napokon, poxto ga je sahranio ,,s lijeva u domu svom”, napustioje Uruk i obuqen u lavǉu ko�u otixao u stepu. Gilgamex postaje sves-tan da �e i sam jednog dana umreti. Poxto se uplaxio, odluqio je daposeti Utnapixtima19, sina Ubar-tutu20. Da bi stigao do Utnapix-tima, koji �ivi na ostrvu po imenu Dilmun, a koje se nalazi na mestugde Sunce izlazi svaki dan, Gilgamex je morao biti spreman na napornoputovaǌe. Stoga on no�u prolazi kroz planinske prevoje i ubija lavove.

18 sedam svetlosnih zraka jesu sedam duhova quvara xume koji Humbabi daju bo�ansku

snagu19 ,,Onaj koji je naxao �ivot” — spasiteǉ qoveqanstva po akadskoj pripovesti o potopu,

vladar prepotopskog grada Xurupaka; pre�iveo je potop i stekao veqni �ivot na ux�u

reke gde se verovatno nalazio vrt bogova.20 Jedini prepotopski vladar Xurupaka koga navodi Sumerska lista careva.

– 27 –

Dolazi pred planine Maxu. Planine-blizanci Maxu nalaze se na krajusveta pru�aju�i se od zapadnog do istoqnog obzorja. Bog-sunce svakogdana uveqe na ǌenom zapadnom delu zalazi, a na istoqnom delu jutromizlazi21. Gilgamexu prolaz dozvoǉavaju ǉudi -xkorpije22, koji quvajuulaz u planinu. Daǉe Gilgamex se probija kroz dvanaest konaka23 isti�e pred ovozemaǉski vrt bogova.

— Tabla X — Gilgamex sti�e do vrta bogova, koga quva Sabitum Siduri,a koju je Xamax spustio na rang peharnice bogova. Ona mu pru�asklonixte i savetuje ga da prihvati ǉudsku sudbinu i da u�iva u �iv-otu dok jox mo�e. Me�utim, poxto Gilgamax insistira na tome dana�e Utnapixtima, ona mu otkriva da ga la�ar Uxarnabi mo�e pre-vesti preko Mora, Okeana i Vode smrti do ux�a gde �ivi Utnapix-tim. Poxto je po savetu Uxarnabija naqinio la�u od 120 stabala,Gilgamex, zajedno sa Uxarnabijem, se otisnuo na More smrti. Posletri dana uxli su u Vode smrti. Napokon, Gilgamex, klonuo od umora,prǉava tela i rasqupane kose s la�arem Uxarnabijem sti�e do Ut-napixtima �ele�i da odgonetne tajnu �ivota. Susret sa Utnipixtimompoqiǌe govorom u kome Utnapixtim predoqava suxtinu i prolaznostovozemaǉskog �ivota.

— Tabla XI — U jedanaestom pevaǌu opisuje se predaǌe o potopu kojekazuje Utnapixtim. Neko� Utnapixtim je �iveo u Xurupaku, gradu naobali Eufrata. Jednog dana bogovi, pored ostalih Anu, Enlil, Ninurtai Ea, odluqixe da poxaǉu potop. Bog Ea, budu�i nakloǌen Utnapix-timu, otkrio mu je nameru bogova i savetovao ga da sagradi la�u u koju�e smestiti sve �ivo. Da narod24 ne bi prozreo nameru bogova, Ut-napixtim, kao razlog za gradǌu la�e, je naveo da ga pokroviteǉ gradaXurupaka, Enlil, ne voli, te da stoga la�om �eli otploviti u zemǉuEe. Poxto je sagradio barku, u ǌu smestio sve ono xto je �eleo, a potomse i sam ukrcao, sti�e straxna oluja i potop. Odjednom bogovi se up-laxixe svoga dela, te pobegoxe na nebo Anuu. Ixtar, a s ǌome i drugibogovi, stadoxe plakati xto unixtixe ǉudski rod. Posle sedmog danaoluja je prestala. Utnapixtimova la�a pristala je uz planinu Nisir25.Kada je saznao da je Utnapixtim izbegao sudbinu drugih ǉudi, Enlilse sukobio sa bogom Ea. Ipak na kraju, uvidevxi da je pogrexio, Enlilje blagosiǉao Utnapixtima i ǌegovu �enu, podario im veqni �ivot ikao stanixte im izabrao ux�e reka26. Ispriqavxi kako je stekao besm-rtnost, Utnapixtim se nagodio sa Gilgamexom: dobi�e �ivot veqni akoxest dana i sedam no�i ne spava. Me�utim, Gilgamex je istog qasa zas-pao. Da je spavao sedam dana Gilgamexu kao dokaz Utnapixtim pru�asedam hlebova, koje je Utnapixtimova �ena ispekla, jedan hleb za jedandan koji je prespavao. Nije bilo vixe nade da �e Gilgamex postati be-smrtan. Utnapixtim je potom poslao Gilgamexa da se preobuqe, sredii vrati u svoju zemǉu. Sa Gilgamexem je otpravio i nelojalnog la�araUxarnabija. Ali na �enin zahtev, dok jox nisu otplovili, UtnapixtimGilgamexa upoznaje sa cvetom veqne mladosti, koji je le�ao na dnu Vodesmrti. Gilgamex otkriva gde se nalazi cvet mladosti i bere ga. Ali,avaj, jednom prilikom dok se Gilgamex kupao, zla zmija krade cvet, aza sobom ostavǉa samo svoju koxuǉicu. Na kraju Gilgamex spoznaje da

21 Ova planina se qesto predstavǉa na cilindriqnim peqatima.22 Qudovixta koje je iznedrilo pramore oliqeno u bogiǌi Tiamat. To su poluǉudi-

poluzmajevi sa repom xkorpije.23 Uskrsnu�e duxe iz mraka u svetlost.24 Mesopotamsku grad-dr�avu kao politiqku organizaciju saqiǌavali su: narodna skupx-

tina, alu, vojska, ummanu i savet starexina, xibatu.25 Nalazi se na zapadu iranskog lanca planina; ponekad se poistove�uje sa planinom

Ararat, sz. od jezera Van.26 Tajanstveno mesto na kraju sveta gde se u bezdan survavaju vode okeana

– 28 –

je smrt qovekov usud od koga se mo�e izbaviti jedino qasnim, spomenavrednim delima kod budu�ih naraxtaja. Stoga, on, na samom kraju ovogpevaǌa, i pokazuje Uxarnabiju bedeme Uruka, koje je neko� dao da sesagrade.

— Tabla XII — Dvanaesto pevaǌe opisuje Gilgamexovu molbu bogovima dapuste Enkiduovu senku iz doǌeg sveta. Nergal, na posredovaǌe boga Ea,puxta Enkiduovu senku, koja Gilgamexu opisuje prilike u doǌem svetu.

Literatura:— Gilgamex, Sumersko-akadski ep o Gilgamexu, Istorija Epa, Priredio

i preveo, komantare i pogovor napisao dr Marko Vixi�, Beograd 1998.— http://www.nvcc.edu

* Diane Thompson, Gilgamesh Study Guide

— http://www.wsu.edu/ dee/MESO/GILG.HTM

* Richard Hooker, Gilgamesh

— http://www.hist.unt.edu/Gilgamesh on the Web


Beogradu

– 29 –

Xegan Marija

ISTORIJA FARAONSKOG EGIPTA

– 1 –

HRONOLOGIJA

Qitava se istorija oslaǌa na nekakav hronoloxki okvir. Grade�ihronologiju starog Egipta, moderni egiptolozi kombinuju tri pristupa: 1)pristup apsolutne hronologije, 2) pristup relativne hronologije i 3) radio-metrijski pristup.

Apsolutna hronologija — Apsolutna hronologija podrazumeva precizno datovaǌedoga�aja iz proxlosti godinom ili datumom koji odgovara naxem sistemu raqu-naǌa vremena.Apsolutni datumi za Egipat nisu precizni i dobro utvr�eni s obzirom sa kolikomaterijala raspola�emo.

Izvori — Kao izvore za utvr�ivaǌe apsolutne hronologije treba pomenuti onetekstove u kojima se pomiǌu astronomske pojave (pomraqeǌe sunca, prolazakkomete), a koje se mogu matematiqki precizno datovati. Na primer, egipatskisvextenici su u nekoliko navrata zabele�ili taqno pojavǉivaǌe zvezde Sirijus.Ovo je danas osnova za rekonstrukciju egipatskog kalendara. Vixe o tome pixeIjan Xo:

...Saquvani zapisi o posmatraǌu helijaqkog izlaskazvezde Sirijus slu�i... kao osnova za rekonstrukciju egipa-tskog kalendara i kao karika bitna za ǌegovo povezivaǌe shronologijom u celini.

Bogiǌa Sopdet... bila je personifikacija ,,pasje zve-zde”, koju su Grci nazivali Seirios (Sirijus). Obiqno jeprikazivana kao �ena sa zvezdom na glavi, mada je na najstarijojpredstavi, na ploqici od slonovaqe iz doba kraǉa 1. dinastije�era... na�enoj u Abidosu, po svemu sude�i prikazana kao kravakoja sedi, s biǉkom me�u rogovima. Budu�i da je u faraonskompismu predstava biǉke korix�ena kao ideogram qije je znaqeǌe,,godina”, Egip�ani su mo�da jox poqetkom tre�eg milenijumapovezivali izlazak Sirijusa s poqetkom solarne godine...

(Oksfordska istorija starog Egipta)1

Egipatski kalendar — Dakle, poqetak godine u starom Egiptu vezivan je za dvepojave: uzdizaǌe zvezde Sirijus, koja se nalazi u sazve��u canis maior, i poqetakplavǉeǌa reke Nil. Svextenici faraonskog Egipta utvrdili su da se poqetakgodixǌeg izlivaǌa Nila poklapao sa pojavom Sirijusa na nebu. Prema izlivaǌureke Egip�ani su razlikovali tri sezone:

I sezona jeste doba poplava, koje traje od 17. juna do 15. novembra.II sezona obuhvata zimsko doba, koje traje od 15. novembra do 15. marta.

III sezona jeste doba suxa, koje traje od 15. marta do 17/19. juna.Egipatska godina je trajala 12 meseci, tj. 365 dana, a poqiǌala je danom kadaje sopdit izlazio na istoqnom obzorju. Izostavǉaǌem qetvrtine dana, egi-patska godina se nakon qetiri godine pomerala za jedan dan. Zbog ove grexke uraqunaǌu dan poplave Nila se sve vixe i vixe udaǉavao, te se u jednom trenutkuNova godina oqekivala krajem jula, poqetkom avgusta. Nauqnici su utvrdili dase egipatska godina poklapala sa sunqevom na svakih 1460 godina.

Relativna hronologija — Relativna hronologija podrazumeva pridr�avaǌe sis-tema i naqina raqunaǌa vremena one civilizacije qija nas istorija zanima.

1 Ijan Xo, Uvod, prevela Marina Adamovi� Kulenovi�, Oksfordska istorija starog

Egipta, Clio, Beograd 2004, 22 - 23.

– 2 –

Izvori — U starom Egiptu va�ni verski i politiqki doga�aji nisu datovaniprema broju godina koje su protekle od nekog odre�enog istorijskog trenutka.Na primer, u najstarijem periodu egipatske istorije doga�aji su datovani premavremenu koje je proteklo od posledǌeg popisa stoke (hesbet), a sitna i rogatastoka se popisivala na svake dve godine. Datovaǌe prema vladavini faraonausvojeno je tek od vremena pete dinastije. Stari Egip�ani su kraǉevo stupaǌene presto gledali kao nov poqetak. Moderni egiptolozi se prilikom prouqavaǌaove vrste datiraǌa doga�aja suoqavaju sa dva problema. Sa jedne strane, fara-oni su imali nekoliko imena, na primer, jedno su dobijali kada se rode, jednokada do�u na presto... Ni sami Egip�ani ih svojevremeno nisu mogli identi-fikovati. Sa druge strane, u jednoj godini mogla su se smeniti dva faraona.No, kako bilo, osnovni izvori za prouqavaǌe relativne hronologije faraonskogEgipta su tzv. liste kraǉeva i Manetonova Egiptika (Aegyptiaca).

Liste kraǉeva — Poxto su vodili raquna o precima i da se ǌihovi kultovi nebi zaboravili, Egip�ani su sastavǉali spiskove predaka i vladara. U takvimspiskovima bele�ena su imena od mitskih perioda, a negde su se qak i upisivalegodine vladaǌa. Ovom prilikom navex�emo danas najznaqajnije liste vladara.Iz perioda Starog carstva izdvajamo Kamen iz Palerma. Mada ovakvi izvoriiz vremena Sredǌeg carstva do danas nisu prona�eni, period Novog carstvaobiluje: Torinski carski papirus, kraǉevski spisak iz Abidosa, spisak izSakare, spisak iz Karnaka...

Kamen iz Palerma — Kamen iz Palerma je bazaltna stela iz doba V dinastije.Ve�i fragment se danas quva Arheoloxkom muzeju u Palermu na Siciliji, dokmaǌi fragmenti u Egipatskom muzeju u Kairu i u okviru Pitrijeve zbirke nauniverzitetu u Londonu. Prvobitno je stela bila visine preko 2 m i xirinepreko 0,6 m. Budu�i da je tekst urezan na obe strane stele, pretpostavǉa seda je bila postavǉena na vidnom mestu u jednom od hramova. Me�utim, o ǌenomporeklu ne znamo nixta.

Tekst Kamena iz Palerma nabraja letopise kraǉevadoǌeg Egipta, poqiǌu�i od hiǉada godina tokom kojih su, kakose pretpostavǉalo, vladali mitski kraǉevi i sti�u�i do vre-mena boga Horusa, za koga se veli da je darovao presto kraǉu-qoveku Menesu. Potom se navode kraǉevi-ǉudi do pete dinas-tije...


Ve�i fragment, onaj iz Palerma, podeǉen je sa obe strane na trake, od kojihje svaka podeǉena na pravougle odeǉke sa hijeroglifskim podacima. Svakiodeǉak je od prethodnog bio odvojen znakom za godinu. U odeǉku su navedeniime vladara, pra�eno imenom majke i kratak spomen najva�nijih doga�aja. Is-pod svakog od ovih odeǉaka, u maǌem pravougaonom prostoru, bele�en je vodostajNila u jednoj godini, a mere su: lakat, pedaǉ, dlan i palqevi.U prvom redu ve�eg fragmenta navedena su samo devet imena predinastiqkihkraǉeva. Vladari na spomeniku nose crvenu krunu Doǌeg Egipta, xto pokazujeda su u pitaǌu vladari iz vremena pre ujediǌeǌa carstva. Na fragmentu izKaira vladar nosi i belu i crvenu krunu, xto se odnosi na vreme u kome je ve�doxlo do ujediǌeǌa. Naime, spisak poqiǌe vladarima sa belom krunom, potomcrvenom i napokon sa belom i crvenom.

Torinski carski papirus — Torinski carski papirus potiqe iz vremena RamzesaII, predstavnika XIX dinastije. Na ovom papirusu zabele�eno je preko 300vladara. Spisak poqiǌe bogovima i polubogovima, kada zemǉom vladaju Oziris,

2 Isto, 15.

– 3 –

Izida... Imena vladara-ǉudi poqiǌu imenom Menesa, ujediniteǉa carstva.Spisak se nastavǉa imenima vladara sredǌeg i novog carstva. Samo na ovompapirusu pored imena vladara, navedene su i godine vladavine, a negde qak imeseci i dani. Ovaj izvor se danas quva u Egipatskom muzeju u Torinu.

Kraǉevski spisak iz Abidosa — Ovaj spisak, urezan na zidu hrama u Abidosu kojisu podigli Setija I i Ramzes II, sadr�i 76 vladarskih imena. To su imena samovladara VII i VIII dinastije. Kako nisu svi preci slavni niti po�eǉni, nekaimena su izbrisana sa liste predaka (damnatis memoriae).

Spisak iz Sakare — Sakara je nekropola koja se koristila jox od vremena Starogcarstva sve do ptolemejevskog perioda (III vek p. n. e.). Nalazi se u bliziniMemfisa i Gize. U grobnici qinovnika Teneria prona�en je spisak vladarakoji sadr�i 47 imena.

Spisak iz Karnaka — Spisak sadr�i 50 imena vladara XIX dinastije.

Manetonova Egiptika — Maneton iz Egipta je �iveo u III veku p. n. e. On jebio grqki istoriqar i vrhovni svextenik u Heliopolisu. Za potrebe PtolemejaII Filadelfa, sastavio je spisak faraona poqev od mitskih vremena. Mane-ton je vladare grupisao prema dinastijama, a same dinastije u xire celine, nacarstva. Zahvaǉuju�i ǌegovoj podeli na Staro, Sredǌe i Novo carstvo, ovaperiodizacija je i danas aktuelna u Egiptologiji. Manetonova Egiptika danasnije saquvana. Mi je poznajemo zahvaǉuju�i naporima nauqnika koji su je rekon-struisali na osnovu spisa Josifa Flavija i hrix�anskih hronografa, poredostalih, Salvija Julijana Afrikanca i Eusebija.

Radiometrijska hronologija — Radiometrijska hronologija podrazumeva mereǌeradioaktivnosti raspada ili akumulacije kako bi se odredila starost nekogpredmeta ili organskog ostatka. Rezultat ove metode dat je u rasponu datuma.

Hronoloxki problemi

Neki problemi s kojima se suoqavamo u egipatskoj hro-nologiji ve� su pomenuti, poput mogu�e zbrke u pogledu vezeizme�u astronomskih posmatraǌa i pojedinih datuma, nepouz-danog znaǌa o tome koja su se savladarstva zbila (ako ih jeuopxte bilo) i pretpostavke da su Egip�ani u faraonskom raz-dobǉu i kasnije uvek datirali doga�aje prema vextaqkoj ,,lu-taju�oj” gra�anskoj godini od 365 dana, koja se retko poklapasa stvarnom solarnom godinom.

Postoji, naravno, i niz drugih istorijskih problemapoqev od nepouzdanosti izvora... i qeste nesigurnosti u po-gledu du�ine kraǉevaǌa...


Literatura

— Ijan Xo, Uvod, prevela Marina Adamovi� Kulenovi�, Oksfordska is-torija starog Egipta, Clio, Beograd 2004.

— V. Buhvald, A. Holveg, O. Princ, Reqnik grqkih i latinskih pisaca an-tike i sredǌeg veka, Tuskulum leksikon, preveo Albin Vilhar, Beograd1984.

3 Isto, 25.

– 4 –

— S. Ferjanqi�, R. Mihaǉqi�, Istorija starog veka, Obrazovni komapktdisk, Beograd 1999.

— http://www.touregypt.net/ehistory.htm

— Belexke sa predavaǌa Danijele Stefanovi�, letǌi semestar 2002. uBeogradu.

— Belexke Marine Jankovi� sa predavaǌa Danijele Stefanovi�, zimskisemestar xkolske 2002./2003.

– 5 –

IZVORI

Poznavaǌe istorije temeǉi se, izme�u ostalog, na pisanim svedoqa-nstvima o zbivaǌima u proxlosti. Ta svedoqanstva su nam saquvana na tvrdom imekom materijalu. Kao primere na tvrdom materijalu mo�emo navesti natpise nastelama, zidinama grobnica i hramova, statuama, vazama, delovima namextaja...Iz praktiqnih razloga se sa tvrdog prelazi na mek materijal za pisaǌe. Nevoǉasa mekim materijalom, na primer, papirusom, jeste ǌegova propadǉivost4.Postoje dve osnovne grupe pisanih svedoqanstava, bilo na tvrdom, bilo na mekommaterijalu. To su narativni i dokumentarni izvori. Narativni izvori imaju zaciǉ da ostave trag u budu�nosti, a dokumentarni govore o jednom qinu pravnogkaraktera. Dok u narativne izvore spadaju, pored ostalog, izvori religijskogkaraktera, biografije i pouke, dotle u dokumentarne zvaniqna prepiska, vla-darski dekreti i poveǉe.Ovaj odeǉak posve�en izvorima faraonskog Egipta, podeǉen je na dve maǌe ce-line: doma�e i antiqke izvore.

4 Danas najstariji primeri teksta na ovom materijalu potiqu iz vremena Novog carstva

(XVIII, XIX dinastija) i to su uglavnom prepisi.

– 6 –

1. Doma�i izvori

Dexifrovaǌe hijeroglifa — Godine 1822. egipatske hijeroglife je dexifrovaofrancuski nauqnik Fransoa Xampolion, poxto je pa�ǉivo prouqio radove svo-jih prethodnika vezanih za dexifrovaǌe ovog pisma5 kao i mnogobrojne natpisekoji su pribavǉeni za vreme Napoleonove ekspedicije6.Kakvo je bilo znaǌe o hijeroglifima do Xampolionova vremena? Ve� tada seznalo da su za zapisivaǌe staro-egipatskog jezika korix�ena tri pisma: hi-jeroglifsko, hijeratsko i demotsko. Za hijeroglife su se �ivo interesovalijox antiqki pisci: Herodot, Diodor, Strabon, a naroqito Horapolon (IV vek p.n. e.). Oni su tvrdili da su hijeroglifi piktografsko pismo. Istra�ivaqi XIX

veka toliko su bili pod ǌihovim uticajem da su svi ǌihovi napori dexifrovaǌabili bezuspexni. Jedino je engleski arheolog Tomas Jang izneo pretpostavku daegipatski natpisi ne sadr�e samo slikovne, ve� i fonetske znake.Godine 1822. Xampolion preduzima ozbiǉne pokuxaje da dexifruje ,,kamen izRozete”. Ova ploqa prona�ena je 1799. u egipatskom mestu Rexid (Rosette).Bele�i dekret iz 196. godine p. n. e. koji je saqinio sabor egipatskih svex-tenika u Memfisu dodeǉuju�i poqasti Ptolemeju V Epifanu za ǌegova mnogadobroqinstva egipatskim hramovima. Predstavǉa dvojeziqni natpis ispisan nagrqkom jeziku grqkim slovima i na egipatskom jeziku hijeroglifima i tahigraf-skim znacima. Grqki natpis sadr�avao je imena faraona Ptolemeja i Kleopa-tre. Prema tome, ova ista imena trebala su da se nalaze i u egipatskom tekstu.Jox odavno se znalo da su Egip�ani imena kraǉeva stavǉali u ovalne okvire,tj. u kartuxe. Xampolion je pretpostavio da 2 kartuxe, koje su se izdva-jale u moru hijeroglifa, sadr�e oba pomenuta kraǉevska imena. Upore�uju�iegipatske znakove sa grqkim slovima koja su se nalazila u imenima, proqitao jenekoliko hijeroglifa fonetske vrednosti. Koriste�i se dexifrovanim znacima,u drugim tekstovima odgonetnuo je jox imena Aleksandra i nekoliko rimskihimperatora. Ovom metodom je uve�avao ukupan broj proqitanih hijeroglifa.Velika pomo� u rekonstruisaǌu egipatskog jezika bila je ta xto je Xampolionpoznavao koptski jezik.Zahvaǉuju�i otkri�u Xampoliona danas gotovo da ne postoji staro-egipatskinatpis koji struqǌak ne bi mogao da proqita i razume.

Izvori — O svakom znaqajnijem doma�em izvoru za odre�eni period bi�e reqiu tekstu koji sledi.

5 Kirhera, Zege, De Grina i Tomasa Janga. Englezi jox uvek tvrde da je hijeroglife

dexifrovao Tomas Jang, qiji je doprinos u ovome svakako veliki.6 Rezultat ekspedicije Napoleona Bonaparte u Egipat 1789. godine, jeste zbirka Opis

Egipta, koja se sastoji od 24 toma teksta i 24 toma tabela.

– 7 –

2. Antiqki izvori

Najstarije antiqko svedoqanstvo o faraonskom Egiptu nalazimo u Home-rovim epovima. U Ilijadi se peva o bogatstvu Tebe, dok se u Odiseji pomiǌuegipatski lekari. Hesiod, grqki rapsod VIII veka p. n. e., u svojoj Teogoniji

pomiǌe poplave Nila.

Antiqka istorija koja svedoqi o faraonskom Egiptu, deli se onu koja je nastalau vremenu do Aleksandrovog osvajaǌa Egipta i na onu koja je nastala u perioduposle Aleksandrovog osvajaǌa, kada su Egiptom vladali Ptolemeidi. Pisciprvog perioda su Hekatej iz Mileta, Herodot iz Halikarnasa, Helanik iz Mi-tilene i Aristagora. Pisci drugog perioda su: Hekatej iz Abdere, Maneton izEgipta, Diodor sa Sicilije, Strabon, Plutarh iz Heroneje i drugi.

Pisci prvog perioda

Hekatej iz Mileta — Hekatej iz Mileta je �iveo u VI veku p. n. e. Sastavioje jedan logografijski spis pod imenom Opis zemǉe. Napisan je posle Dari-jeva pohoda na Skitiju (512). Sastojao se iz dve kǌige: Evrope i Azije, gde jeposledǌa ukǉuqivala Egipat i Libiju. U ovom spisu zabele�eni su podaci kojeje pisac sakupio na osnovu sopstvenih i tu�ih putovaǌa. Tako vezano za Egipat,gde je i sam boravio, Hekatej pru�a geografske i etnografske podatke. Opisaoje zemǉu, stanovnixtvo i obiqaje. Dosta pa�ǌe posvetio je poplavama Nila,Delti, biǉnom i �ivotiǌskom svetu oko Nila. Svom spisu dodao je i geografskukartu. Hekatejevo delo, osim neznatnih odlomaka, je izgubǉeno. Prepoznajemoga kod Herodota.

Herodot iz Halikarnasa — Herodot je �iveo u V veku p. n. e. Sastavio jejedan spis u devet kǌiga danas poznat pod imenom Herodotova istorija . Drugui deo tre�e kǌige Herodot je posvetio Egiptu. On pru�a geografske, etno-grafske i istorijske podatke. Veruje se da je sam posle 449. p. n. e., biou Egiptu. Herodotova istorija je najcelovitiji i najpoznatiji grqki izvorposve�en Egiptu.

Druga Herodotova kǌiga sadr�i 182 kaputa. Prva celina sadr�i kapute od1. do 37. i posve�ena je opisu zemǉe. Druga celina sadr�i kapute od 37. do98. i posve�ena je obiqajima. Kaputi od 37. do 76. posve�eni su religioznimobiqajima, a od 76. do 98. svetovnim. Tre�a celina sadr�i kapute od 99. do 182.i posve�ena je istoriji starog Egipta. Kaputi od 99. do 146. govore o starijojistoriji, samim Egip�anima, graditeǉima piramida i faraonima. Kaputi od147. do 182. govore o neegip�anima i Egip�anima. Pru�aju podatke o Saiskojdinastiji, vladavini Amazisa. Treba pomenuti da je do sredine proxlog vekaHerodot bio jedini izvor za vladavinu XXVI, Saiske, dinastije.

Tre�a kǌiga posve�ena je vladavini Psametiha III i persijskom osvajaǌu Egipta525. p. n. e. Zatim, opisuje Kambizov pohod na Egipat.

Danas se Herodotu zamera da nije pouzdan u podacima koji se tiqu istorije i uhronologiji.

Helanik iz Mitilene — Helanik iz Mitilene je �iveo od oko 480. do 395. p. n.e. ǋegovo delo Istorija Egipta je najstarija danas poznata istorija posve�enaEgiptu. Helanik je, kao i Herodot, boravio u Egiptu, ali nije, za razliku odsvog prethodnika, pisao samo ono xto je sam video. Naime, kao izvore je koristioi Hekateja i Herodota. Na osnovu saquvanih fragmenta mo�e se zakǉuqiti daje bio zainteresovan za hronologiju. Kao i Herodot i Helanik je imao svojuteoriju o poplavama Nila. Posebno se interesovao za mit o Ozirisu.

Aristagora — Aristagora je �iveo u V veku p. n. e. ǋegova Istorija Egipta

– 8 –

je najdu�i danas poznat spis iz antike o Egiptu. Saquvano je samo deset frag-menta koji govore o gorǌem Nilu, gradu Kinekopolisu, sv. biku Apisu, ishranisvextenika, stale�ima (posebno ratniqkom), piramidama.

Pisci drugog perioda

Hekatej iz Abdere — Hekatej iz Abdere je �iveo od 360. do 290. p. n. e. Boravioje u Tebi za vreme vladavine Ptolemeja Sotera I. Smatra se da je bax u Egiptuzavrxio svoju studiju o ovoj zemǉi. Zanima se stanovnixtvom, naqinom �ivota,obiqajima. Mada nije saquvano, o delu saznajemo na osnovu Diodorove prvekǌige Istorijske biblioteke. Ovo navodi na zakǉuqak da je Hekatej bio osnovniDiodorov izvor po pitaǌu istorije Egipta. Sam Diodor je od Hekateja preuzeoteoriju da je Egipat, zbog same plodnosti Nila, bio prostor na kome se zaqeo�ivot.

Maneton iz Egipta — Maneton je �iveo u III veku p. n. e. On je bio grqkiistoriqar i vrhovni svextenik u Heliopolisu. Za potrebe Ptolemeja II Filade-lfa, Maneton je sastavio spisak faraona poqev od mitskih vremena. Manetonje vladare grupisao prema dinastijama, a same dinastije u xire celine, nacarstva. Zahvaǉuju�i ǌegovoj podeli na Staro, Sredǌe i Novo carstvo, ovaperiodizacija je i danas aktuelna u Egiptologiji. Manetonova Egiptika nijesaquvana. Mi je poznajemo zahvaǉuju�i naporima nauqnika koji su je rekon-struisali na osnovu spisa Josifa Flavija i hrix�anskih hronografa, poredostalih, Salvija Julijana Afrikanca i Eusebija.

Maneton u svom delu pru�a podatke o Hiksima, psiholoxkim karakteristikamavladara, du�ini vladavine pojedinca. Mada ponekad autor u svom izlagaǌuzbuǌuje (npr. da je jedna dinastija vladala samo 70 dana), utvr�eno je da jeveliki broj datih podataka ispravan.

Diodor sa Sicilije — Diodor Sicilijski je �iveo u I veku p. n. e. Prvakǌiga ǌegove Istorijske biblioteke posve�ena je Egiptu. Sam Diodor je bio uEgiptu i kako je dolina Nila ostavila sna�an utisak, usvojio je tezu da je prviqovek nastao na ovom prostoru. Koristio se delima svojih prethodnika, presvega Hekatejom iz Abdere. U svome delu bele�i egipatsko shvataǌe bo�anskogporetka, mit o Ozirisu. Opisuje zemǉu, egipatske kolonije u Vavilonu, Kol-hidi, Grqkoj. Pixe o Menesu, prvom vladaru ujediǌenog Egipta. U posledǌih 30poglavǉa I kǌige pru�a podatke vezane za biografije vladara, administraciju,pravo i zakone, obrazovaǌe, medicinu, kultu i poxtovaǌu kulta. Od Diodora po-tiqe tradicija da se Bokoris smatra velikim zakonodavcem. Pisao je o grqkimnaseobinama u Egiptu, o Naukratisu. Prva Diodorova kǌiga do danas (2005.godine) nije prevedena na nax jezik. Prevedene su samo kǌige od XVII do XXII:Diodor sa Sicilije, Istorijska biblioteka. Kǌige XVII — XXII (Aleksandar Ve-

liki i ǌegovi naslednici), Predgovor, prevod sa grqkog i komentar MarijanaRicl, Novi Sad 1998.

Strabon — Strabon, grqki geograf, �iveo je u I veku p. n. e. Jedno vremeboravio je u Egiptu, a 17. kǌiga ǌegove Geografije posve�ena je ovoj zemǉi.Pru�a podatke o izvoru Nila, oazi Sivah i Fajumu. Kako je pre svega biogeograf, daje samo sporadiqne napomene o istoriji i spomenicima. Posebno jebio zainteresovan za kult boga-sunca, kult bika Apisa u Memfisu. Uvideo jesliqnost sa keltskim mitovima ,,od sumraka do svitaǌa” (?). Bitan je za opisgradova, npr. Aleksandrije, gde je naveo imena kvartova, Saisa, prestoniceXXVI dinastije.

Ostali pisci — Plutarh u okviru Moralia daje Spis o Izidi i Ozirisu, koji danas

– 9 –

predstavǉa celovitu i najpotpuniju zabelexku o ovom mitu. Platon, Tacit iPlinije Stariji kao autori svetskih istorija nisu mogli zaobi�i Egipat. Na-jqex�e pomiǌu piramide, ali i hijeroglifsko pismo. Amijan Marcelin vladarau starom Egiptu predstavǉa kao pqelu. Vladar mora da je mudar, vredan i radankao pqela, ali vladar mora, kao i pqela, imati �aoku da napadne.

Literatura:

— Z. Kosidovski, Kad je sunce bilo bog, preveo da poǉskog Mr. JovanJovanovi�, Beograd 2002.

— V. I. Avdijev, Istorija starog istoka, preveo Miroslav Markovi�,Beograd 1952.

— Mala enciklopedija prosveta, Beograd 1986.— V. Buhvald, A. Holveg, O. Princ, Reqnik grqkih i latinskih pisaca an-

tike i sredǌeg veka, Tuskulum leksikon, preveo Albin Vilhar, Beograd1984.

— M. N. �uri�, Istorija helenske kǌi�evnosti, Beograd 19823.— Belexke sa predavaǌa Danijele Stefanovi� 16. 04. 2002. u Beogradu.— Belexke Marine Jankovi� sa predavaǌa Danijele Stefanovi�, zimski

semestar xkolske 2002./2003.

– 10 –

PERIODIZACIJA

Istorija faraonskog Egipta prouqava postanak i razvoj dr�ava u slivureke Nil, na severoistoku Afrike, u periodu od III milenijuma do 331. godinep. n. e. Egipat kao deo helenistiqke monarhije izuqava istorija stare Grqke, akao deo rimske provincije izuqava istorija starog Rima.

Periodizacija istorije faraonskog Egipta

Naziv perioda Period Dinastije Dinastija Prestonica

Rano-dinastiqki 3200 — 2686 (-1, 0) I, II

I, II Ineb-he (B. zid)

Staro carstvo 2686 — 2160 III, IV, V, VI

III, IV, V, VI Ineb-he

Prvi me�uperiod 2160 — 2055 VII, VIII, IX, X, XI

VII, VIII Memfis

IX, X Herakleopoǉ

XI Teba

Sredǌe carstvo 2055 — 1650 XI, XII

XI Teba

XII It-tavi

Drugi me�uperiod 1650 — 1550 XIII, XIV, XV, XVI, XVII

XIII (?)

XIV Ksois

XV, XVI Avaris

XVII Teba

Novo carstvo 1550 - 1069 XVIII, XIX, XX

XVIII Teba

XVIII, Amarna Ahetaton

XIX (?)

XX (?)

Tre�i me�uperiod 1069 — 665 XXI, XXII, XXIII, XXIV, XXV

XXI Tanais

XXII Tanais/Teba

XXIII Leontopolis

XXIV Sais

XXV Kunipati

Pozno carstvo 665 — 331 XXVI...XXXI

XXVI Sais

*) Hronoloxki okviri perioda uzeti iz Oksfordske istorije starog Egipta.

Literatura:

— Ijan Xo, Oksfordska istorija starog Egipta, Clio, Beograd 2004.— Belexke sa predavaǌa Danijele Stefanovi� letǌi semestar 2002. u

Beogradu.

– 11 –

POSTANAK NAJSTARIJE DR�AVE

Prirodne karakteristike — Drevni Egipat se nalazio na severoistoku Afrike.Prostirao se od Sredozemnog mora na severu do prvog Nilovog katarakte najugu i od libijskih pustiǌa na zapadu do Crvenog mora na istoku. Ovakva izolo-vanost prostora utica�e na naroqiti razvoj egipatske dr�ave.Egipat se delio na dve maǌe geografske celine: Doǌi Egipat, koji je obuhvataoprostor Delte, i Gorǌi Egipat, koji obuhvatao dolinu Nila. Vremenom ovegeografske celine postaju i politiqke jedinice.Grqki istoriqar Herodot i geograf Strabon imali su obiqaj govoriti da jeEgipat dar reke Nil. Nil je jedna od najve�ih reka na svetu. Dugaqka je oko 5600 km, a xiroka od 15 do 20 km. Nastaje spajaǌem Belog i Plavog Nila. Uperiodu jul/septembar reka se izliva iz korita i plavi okolna poǉa. Budu�i dasobom nosi muǉ i organske materije, zemǉu qini plodnom i pogodnom za obradu.Ovim se stvaraju svi prirodni preduslovi za ǉudski opstanak i za razvitakpoǉoprivrede.Glavno prirodno bogatstvo Egipta bio je kamen.

Predinastiqko doba — Istorija faraonskog Egipta, kao xto smo ve� rekli, prou-qava postanak i razvoj faraonske civilizacije. Mada sam poqetak faraonskecivilizacije vezujemo za vladavinu I dinastije, temeǉ te civilizacije postavǉenje u predinastiqkom dobu.Ser Flinders Pitri, otac egipatske praistorije, prouqavaju�i grobne prilogena prostoru Doǌeg i Gorǌeg Egipta, odredio je hronoloxki okvir predinas-tiqkog doba, koje se jox naziva nakadskim dobom. Predinastiqko, odnosno nakad-sko doba, obuhvata period od 4000. do 3200. godine p. n. e. Razlikuje tri faze:

1) Nakada I (ili faza amraxke kulture prema lokalitetu El-amra)2) Nakada II (ili faza gerzexke kulture prema lokalitetu El-Gerze)3) Nakada III (ili faza severne kulture).

U prvoj fazi pratimo postanak i razvoj ve�ih naseǉa na prostoru Gorǌeg Egi-pta. Dolazi do raspada rodovskog poretka i druxtvo se struktuira, hijer-arhizuje. Kao znaqajniji privredni i kulturni centri se izdvajaju gradovi:Nakad, Hijerakonpolis i Abidos. Grad Nakad, po kome qitavo doba dobija ime,nalazio se na ux�u Vadi Hamamata. O znaqaju ovog grada svedoqi i ǌegovodrevno ime Nubt ili ,,zlatni grad”. Ju�no od Nakada nalazili su se Hijer-akonpolis i Abidos.U drugoj fazi nakadska naseǉa se javǉaju i na prostoru Doǌeg Egipta; dakle, naprostoru Delte. Kao znaqajniji doǌoegipatski grad treba izdvojiti grad Buto.Me�utim, doǌoegipatski gradovi su bili siromaxniji od gorǌoegipatskih. Na-ime, qex�e izlivaǌe reke u Gorǌem Egiptu je omogu�avalo uspexan uzgoj �itar-ica. Vixak proizvoda uslovio je razvoj zanatstva i trgovine. Veruje se da suDoǌi Egipat prvo posetili gorǌoegipatski trgovci, a tek kasnije dolazi domasovnijeg preseǉavaǌa. Bila je to, po svoj prilici, mirna ekspanzija, a nevojno osvajaǌe.U tre�oj fazi Egipat je prvi put teritorijalno ujediǌen u veliku dr�avu.Pitri je bio uvereǌa da se egipatska civilizacija prve dinastije pojavilaiznenada, da ju je donela strana ,,rasa” osvajaqa. Me�utim, iskopavaǌa u Hi-jerakonpolisu i Abidosu jasno pokazuju autohtone, gorǌoegipatske korene ranecivilizacije u Egiptu. Naime, u ovom tre�em periodu grad Nakad gubi svojnekadaxǌi znaqaj, dok Hijerakonpolis i Abidos uspostavǉaju kontrolu nad qi-tavom zemǉom. O ovome svedoqe tri artefakta koja su prona�ena u Horusovomhramu u Hijerakonpolisu: glava buzdovana kraǉa Xkorpiona i paleta i glavabuzdovana kraǉa Narmera. Mada se u nauci dosta raspravǉa, veruje se da jekraǉ Xkorpion ujedinio prostor Gorǌeg Egipta, a kraǉ Narmer qitavu zemǉu.

Glava buzdovana kraǉa Xkorpiona — U XIX veku u Horusovom hramu, u Hijer-

– 12 –

akonpolisu, prona�en je deo kamenog buzdovana. Glava buzdovana sadr�i reǉefeposve�ene vladaru, koga danas prepoznajemo kao kraǉa Xkorpiona. Naime, imeje dato kao piktogram xkorpiona.Glavna predstava je ritualnog karaktera. Kao centralna figura pojavǉuje sesam kraǉ, koji u rukama dr�i motiku. U pratǌi dva dvorjanina sa velikimlepezama, on povlaqi prvu brazdu kako bi obezbedio dobru letinu, a jedan qoveku brazdu baca zrnevǉe iz kotarice. Kraǉ nosi tuniku prebaqenu preko levogramena, a iznad pojasa mu je prikaqen rep bika, kao uobiqejena oznaka kraǉevskevlasti. Na glavi mu je bela kruna gorǌeg Egipta.Posebnog istorijskog znaqaja je scena na gorǌem delu buzdovana. Predstavǉenaje svladana povorka vojnih zastava, koje sadr�e ableme raznih oblasti. O svakuzastavu obexen je mrtav ibis. Nasuprot ovoj sceni stoji povorka zastava o kojesu obexeni lukovi. Istra�ivaqi predstavu tumaqe na slede�i naqin: KraǉXkorpion je pod svoju vlast podveo 9 lukova, tj. narode u i na granicamaEgipta, kao i ,,narod ibisa”. Egiptolozi smatraju da je ,,narod ibisa” qinilopodre�eno stanovnixtvo Delte.Veruje se da je kraǉ Xkorpion pod svoju vlast ujedinio prostor od Hijerakon-polisa do Memfisa.

Paleta kraǉa Narmera — Prvi danas poznati egipatski kraǉ koji se pojavǉujekao vladar Gorǌeg i Doǌeg Egipta jeste Narmer. O tome svedoqi jedna tabla odcrnog bazalta prona�ena u Hijerakonpolisu, gde je predstavǉen kraǉ Narmer,qije je ime ispisano hijeroglifima. Narmer se pojavǉuje dva puta. Jedanputsa belom krunom Gorǌeg Egipta, a potom i sa crvenom krunom Doǌeg Egipta.Upravo ova qiǌenica navela je neke istra�ivaqe da poveruju kako je Narmer ustvari sam Menes. Me�utim, ovo pitaǌe ostaje predmet mnogih rasprava.

Avdijev o procesu ujediǌeǌa Egipta —

U to doba stanovnixtvo Egipta �ivelo je po zaseb-nim maǌim opxtinama, na qijem su qelu stajala opxtinskave�a i starexine. Pored starih grana privrede — lova, sto-qarstva i ribolova — sve ve�i i ve�i znaqaj stiqe poste-peno zemǉoradǌa, koja usled prirodnih uslova dobija oblikirigacione zemǉoradǌe. Godixǌi periodiqni Nilovi izlivizahtevali su od stanovnixtva preduzimaǌe niza mera za toda se vixak vode ravnomerno raspodeli po qitavoj zemǉi...Stoga jox u najstarije doba postojaǌa egipatskog naroda, na-jpre opxtine, a docnije dr�avna vlast uzimaju na sebe funkcijustvaraǌa odr�avaǌa i stalnog xireǌa irigacione mre�e...

...Proces ujediǌavaǌa Egipta u jednu dr�avu objax-ǌava se u prvom redu potrebom za organizovaǌem jedinstvenogsistema vextaqkog navodǌavaǌa u zemǉi i xireǌem spoǉne tr-govine...

(Avdijev)1

.

1 V.I. Avdijev, Istorija starog istoka, preveo Miroslav Markovi�, Beograd 1952, 99 –

103.

– 13 –

Literatura

— Stan Hendriks, Pjer Vermerx, Nakadsko doba, prevela Marina Ada-movi� Kulenovi�, Oksfordska istorija starog Egipta, Clio, Beograd2004.

— Ketrin A. Bard, Postanak egipatske dr�ave, prevela Marina Adamovi�Kulenovi�, Oksfordska istorija starog Egipta, Clio, Beograd 2004.

— V.I. Avdiev, Istorija starog istoka, preveo Miroslav Markovi�, Be-ograd 1952.

— http://www.touregypt.net/ehistory.net

— http://www.reshafim.org.il/ad/egypt.html

— Belexke sa predavaǌa D. Stefanovi� 11.11.2003. u Beogradu

– 14 –

RANODINASTIQKI PERIOD

Ranodinastiqki period obuhvata vreme od 3200. do 2686. godine p. n.e. Pratimo vladavine I i II dinastije. Sam period rekonstruixemo na osnovufunerarnih nalaza u Memfisu, Abidosu, severnoj Sakari, kao i na osnovu arhe-oloxkih otkri�a u Hijerakonpolisu, Buto, Elefantini...

Slika rane dr�ave prema arheoloxkim nalazima — Nauqnici su arheoloxkim is-tra�ivaǌima utvrdili da je u nakada III/ranodinastiqkom periodu Egipat ter-itorijalno ujediǌen u veliku dr�avu. Ta se dr�ava razlikovala od dr�avicakoje su u isto vreme postojale u Nubiji, Palestini, Siriji, Mesopotamiji. Mem-fiska oblast bila je sredixte te dr�ave. Abidos pak, gde su sahraǌivani pred-stavnici I i II dinastije, bio je kultno sredixte.Rana dr�ava nije bila civilizacija bez gradova. Gradovi su verovatno osnivanikao sredixta dr�avne uprave. Kao gradski centri izdvajaju se, izme�u ostalih,Hijerakonpolis, Buto, Elefantina. Pretpostavǉa se da je bilo daleko vixegradova, ali da su oni danas izgubǉeni te je ǌihovo arheoloxko prouqavaǌenemogu�e. Kako bilo, prostorna organizacija gradova u Egiptu razlikovala seod one organizacije u ju�noj Mesopotamiji.Stanovnixtvo rane dr�ave u glavnom je bilo zemǉoradniqko i �ivelo je poselima. Ekonomsku osnovu dr�ave qinilo je gajeǌe �itarica. Primeǌivana jemetoda kasetnog navodǌavaǌa kako bi se pove�ale obradive povrxine i prinos.Velik poǉoprivredni prinos uslovi�e razmenu. Razvoj zanatstva i trgovinedovex�e do procvata ranodinastiqke dr�ave.Druxtvo rane dr�ave bilo je izrazito struktuirano. Kraǉeva vlast je bila jakai mo�na. Kraǉevsko dostojanstvo je bilo veoma va�no za upravǉaǌe dr�avom.Vladarska ideologija otelovǉena je u posmrtnom kultu. Kraǉ je za �ivota sma-tran bogom na zemǉi, a kada umre ǌemu je nameǌen najkomplikovaniji pogreb.Verovalo se da je kraǉ posrednik izme�u sila doǌeg sveta i ǌegovih mrtvihpodanika. U vreme vladavine I dinastije sahrana kraǉa je ukǉuqivala i ǉudske�rtve. Naime, zajedno sa kraǉem su sahraǌivani ǌegovi qinovnici, svextenici,posluga, �ene. Ova praksa se napuxta od poqetka vladavine II dinastije. Kra-ǉevska nekropola u Abidosu svedoqi o velikim izdacima dr�ave za te pogrebnekomplekse. Izgleda da je kraǉ raspolagao ogromnom imovinom, kao i pravom daje svoje podanike nagna na obavezan rad, pa qak i na smrt.Pored kraǉa, znaqajnu ulogu u druxtvu igrali su visoki qinovnici. Ovakavzakǉuqak izvodimo na osnovu zadivǉuju�ih pogrebnih kompleksa qinovnika izvremena rane dr�ave, a koji su prona�eni u severnoj Sakari.U ranodinastiqkom periodu zabele�ena je egipatska ekspanzija u Nubiju, istalno egipatsko prisustvo na Sinaju. Trgovaqe veze odr�avane su sa Palesti-nom.U vreme rane dr�ave pismo je ve� bilo u upotrebi. Koristilo se u dve svrhe: uekonomske i u kraǉevoj umetnosti. Korix�eǌe pisma u ekonomske svrhe pokazujeda je administracija u to vreme dobro funkcionisala. U kraǉevoj umetnostipismo se koristilo da veliqa kraǉeve uspehe, saquva spomen na kraǉa...O uzrocima i posledicama postojaǌa rane dr�ave Ketrin A. Bard pixe:

– 15 –

Procvat rane civilizacije u Egiptu bio je plod krup-nih preobra�aja, kako u druxtveno-politiqkoj i privrednojorganizaciji tako i u ideologiji. To xto su ti preobra�ajibili uspexni u ranodinastiqkom razdobǉu odista je izuzetno,imaju�i u vidu da su tadaxǌe dr�avice u drugim krajevimaBliskog istoka bile i teritorijalno i populaciono znatno ma-ǌe. To xto je ta dr�ava bila uspexna veoma dugo — ukupno oko800 godina, do kraja starog carstva — delimiqno je rezultatogromnog poǉoprivrednog potencijala nilske doline, ali je iplod egipatskog organizatorskog ume�a i sna�ne institucijekraǉa.


Tradicija o ranoj dr�avi

I dinastija

Faraon Poreklo Grobnica Doga�aji

Ahe sin Narmera i Neithotep Abidos osnivaq dinastije

Horus �er Abidos (57) prvi zabele�en pohod na Sinaj

Horus �et Abidos (20) ekspedicija na Crveno more

Merneit �etova �ena Abidos regent Dena, sagradila grobnicu i u Sakari

Horus Den Merneitov sin Sakara (dugo), prvi prikazuje bela/crvena kruna, festivali

Horus Aneib o�enio kraǉevskom princezom Abidos nemiri

Horus Semerhet uzurpator Abidos (9) nemiri

Horus Ka’a Abidos (26) posledǌi predstavnik dinastije

Herodot iz Halikarnasa i Maneton iz Egipta tvrde da je Gorǌi i DoǌiEgipat ujedinio kraǉ Menes, osnivaq prve dinastije. Menes je poreklom bioiz Tina, mesta u Gorǌem Egiptu. Doqepavxi se vlasti, ujedinio je zemǉu ina mestu gde se sustiqu Delta i Dolina osnovao prestonicu ,,Beli zid” iliMemfis. Ju�nu granicu je pomerio do prvog Nilovog katarakte. U periodu kojisledi ratovao je protiv naroda juga, a slao je i legate u Kanan i Biblos radiuspostavǉaǌa trgovaqke veze. Osnovao je grad Krokodilopolis i sagradio prvihram posve�en bogu Ptah. Prema jednoj verziji ubijen je u 63. godini od stranedivǉih pasa i krokodila blizu Fajuma. Maneton svedoqi da ga je ubio nilskikoǌ. Sahraǌen je u Sakari. Danas se kao osnivaq I dinastije pomiǌe Ahe, posvoj prilici sin Narmera. ǋegova grobnica otkopana je u Abidosu.Po smrti Menesa (Ahe) vladao je ǌegov sin �er. Sam �er, kada se domogaovlasti, vladao je 57 godina. ǋegova vlada obele�ena je opse�nom gra�evinskomdelatnox�u, kao i vojnim ekspedicijama na Sinaj i u Nubiju. Natpis sa ǌegovimimenom, koji je prona�en ju�no od prvog katarakte, svedoqi o teritorijalnomxireǌu carstva.�era je po svoj prilici nasledio �et. Vladao je maǌe od 20 godina i o ǌegovojvladavini se malo zna. Stela od kreqǌaka sa ǌegovim imenom prona�ena je blizuAbidosa, gde je sam bio sahraǌen.Poxto je bio dete kada je postao car, mesto Dena vladala je kraǉica Merneit.Kameni sudovi i peqati sa ǌenim imenom prona�eni su u Sakari. Tako�e jeprona�ena i jedna stela sa kraǉiqinim imenom. Ime kraǉice ispisano je uarhaiqnoj formi — prekrxtene strele, koje simbolizuju ime Neit. Ova egi-patska vladarka je sagradila dve grobnice, jednu u Abidosu, gde poqivaju ǌeniprethodnici iz carske dinastije, i jednu u Sakari.

1 Ketrin A. Bard, Postanak egipatske dr�ave, prevela Marina Adamovi� Kulenovi�,

Oksfordska istorija starog Egipta, Clio, Beograd 2004, 133.

– 16 –

Faraon Den, stupivxi na presto, predvodio je vojne ekspedicije na Sinaj saciǉem da ostvari prevlast nad izvorima minerala. Mada je sagradio grobnicuu Abidosu, sahraǌen je u Sakari. Tokom ǌegove vlade poxtovan je kult Apisa.

Izvesni Aneib doxao je na presto poxto se o�enio princezom iz carske poro-dice. ǋegova vlast bila je naruxavana ustancima severnih noma i lokalnihplemena.

Aneiba je na prestolu smenio Semerhet. Semerhet je bio uzurpator i doqepavxise vlasti naredio je da se ime ǌegovog prethodnika izbrixe sa spomenika.Vladao je samo devet godina i ǌegova vlada propra�ena je stalnim nemirima.

Ime kraǉa Ka’a se pomiǌe na peqatima i na dve oxte�ene stele. Na jednoj odstela prikazan je zagrǉaju sa bogom Horusom i kako nosi belu krunu GorǌegEgipta. Prema Manetonu vladao je oko 26 godina. Sahraǌen je u Abidosu. Ne-maqka arheoloxka ekspedicija je 1993. godine ponovo ispitivala ǌegovu grob-nicu i doxla do novih zakǉuqaka. Praksa sahraǌivaǌa pomo�nika, kada susluge ubijane u ciǉu da slu�e vladaru u zagrobnom �ivotu, prekinuta je poslevladavine kraǉa Ka’a.

II dinastija

Faraon Poreklo Grobnica Doga�aji

Horus Hetephemvi Sakara (?) (38) osnivaq dinastije

Horus Raneb (Nebra) Sakara (?) (39) kult Mendesa

Horus Nineqer Sakara (?) (47) svedoqanstvo Kamen iz Palerma, festivali

.................

Horus/Set Peribsen Abidos (17) kult Seta

Horus/Set Hasehemvi Abidos posledǌi predstavnik dinastije

Nemire do kojih je doxlo po smrti posledǌeg predstavnika I dinas-tije, okonqao je Hetephemvi, osnivaq II dinastije. Peqati sa ǌegovim imenomprona�eni su u Sakari u blizini piramide Unas. ǋegova vladavina, koja je tra-jala 38 godina, zavrxila se dr�avnim udarom. Zaveru je skovao kraǉev brat.

Na presto je doxao Raneb koji je vladao 39 godina. Mnogi peqati prona�eni uSakari i stela otkrivena u Abidosu nose ǌegovo ime. Prema Manetonu Ranebje incijator novog kulta — obo�avaǌe svetog jarca Mendes.

Nineqer je vladao oko 47 godina. Kamen iz Palerma svedoqi o brojnim doga-�ajima koji oznaqavaju period od 6. do 26. godine ǌegove vlade. Organizovaoje mnoge festivale koje je posvetio raznim egipatskim bo�anstvima. Unixteǌegrada Shem-Re vezuje se za ǌegovo ime.

Peribsen je odgovoran za radikalne politiqke promene. Sada se uz kraǉevskoime mesto Horusa stavǉa ime ǌegovog suparnika, Seta. Dakle, glavno kraǉevskobo�anstvo postaje Set. Stela sa imenom ovog faraona, koja je prona�ena uAbidosu, svedoqi o navedenoj promeni u lojalnosti. Peribsen je verovatno biouzurpator. Sahraǌen je u Abidosu.

Kada je Hasehemvi stupio na presto morao se pozabaviti guxeǌem ustanka naseveru. Ustanici su uspeli da se probiju do nekdaxǌe prestonice juga, do Hi-jerakonpolisa (Neheb). O pobedi faraona nad ustanicima svedoqe 2 statue. Obapotreta prikazuju cara, koji nosi belu krunu, a pod qijim nogama puze severǌaci.Pretpostavǉa se da je u sukobu faraona i ustanika poginulo vixe od 47 000ǉudi. Faraon se o�enio princezom Nimaathap iz kraǉevske ku�e Doǌeg Egipta.Nimaathap se smatra pretkom tre�e dinastije.

Literatura

— Ketrin A. Bard, Postanak egipatske dr�ave, prevela Marina Adamovi�

– 17 –

Kulenovi�, Oksfordska istorija starog Egipta, Clio, Beograd 2004.— V.I. Avdijev, Istorija starog istoka, preveo Miroslav Markovi�, Beo-

grad 1952.— http://www.touregypt.net/ehistory.net

* Early Dynastic Kings, Part I, First Dynasty By Marie Parsons

* Early Dynastic Kings, Part II By Marie Parsons

– 18 –

STARO CARSTVO

Period starog carstva obuhvata vreme od 2686. do 2160. godine p. n.e. Pratimo vladavine III, IV, V i VI dinastije. Ono xto period starog carstvarazlikuje od ranodinastiqkog doba nije samo promena pojedinca na prestolu,ve� u prvom redu napredak u arhitekturi. Me�utim, ne smemo zaboraviti da zasavremenika navedena podela na rano i staro carstvo nije postojala. Qak je ikraǉevska rezidencija ostala na istom mestu, u Ineb-heu ili Belom zidu.Period starog carstva za Egipat predstavǉa dugo razdobǉe privrednog pros-periteta i politiqke stabilnosti. Dr�ava je brzo centralizovana pod vlax�ukraǉa, za koga se smatralo da raspola�e natprirodnim mo�ima. Zemǉom je up-ravǉala pismena elita, koja je delom birana po zasluzi. Egipat je gotovo biosamostalan i bezbedan u okviru svojih granica. Strane sile nisu ugro�avaleǌegovu vlast nad severoistoqnom Afrikom i zapadnom Azijom. Promene u vladarskom kultu i religiji odra�avane su u umetnosti i arhitekturi.

– 19 –

Staro carstvo u vreme III i IV dinastije

Veliki graditeǉski poduhvati — Period starog carstva odlikuje opse�na gra-diteǉska delatnost. Graditeǉstvo je bilo u slu�bi vladarskog kulta i re-ligije. Naime, kraǉevsko dostojanstvo bilo je veoma va�no za upravǉaǌe dr�a-vom. Smatralo se da je kraǉ izabran i potvr�en od bogova. On je bio posrednikizme�u vixih sila i ǉudi. Smatran je jemcem promena godixǌih doba, redovnogizlivaǌa Nila, bezbednosti od prirodnih nepogoda ili kakve strane sile. Stogasu kraǉu iskazivane poqasti ne samo u toku �ivota, ve� i po smrti. ǋemu jebila nameǌena najkomplikovanija sahrana, a sredixte kulta mrtvog kraǉa bioje ǌegov grobni kompleks. Dobrotvor kompleksa bio je sam kraǉ. Jox za �ivotadarivao mu je zemǉu i ǉude vezane za tu zemǉu. Arhitektonska forma grobnihkompleksa starog carstva razlikuju se od forme ranodinastiqkog doba i pred-stavǉaju uvod u novo istorijsko doba.

�oserova stepenasta piramida — Poqetak starog carstva vezujemo za vladavinu�osera, predstavnika III dinastije. Mada je �oserov prethodnik, Nebka, osnivaqdinastije, u Torinskom carskom papirusu ispred �oserova imena data je rubrikaispisana crvenim mastilom. Naime, �oser je prvi uspexno podigao jednu velikukamenu gra�evinu na svetu, tzv. �oserovu stepenastu piramidu koja se nalazi uSakari.�oserova piramida sastavǉena je od kamena za razliku od prethodnih piramidazidanih od opeka. �oserova piramida broji xest spratova, a visoka je 60 m,osnove 140 x 118 m. Grobna odaja nalazi se pod piramidom, ispod nivoa zemǉe.Grobni kompleks sadr�i jox i druge gra�evine. Qitav kompleks bio je opasanzidom.Gradǌa �oserove piramide, kao i otkri�e zidaǌa u kamenu, pripisuje se Imho-tepu. Imhotep je bio vrhovni svextenik Heliopolisa. Dok se kraǉeva reziden-cija nalazila u Ineb-heu gde je poxtovan bog Ptah, Heliopolis je bio centarboga sunca Rea (Re-Atum). Od �oserova vremena ovaj posledǌi dobija sve ve�iznaqaj. �oser je prvi podigao jedno malo svetilixte u Heliopolisu. Imhotepje po smrti deifikovan i smatran je sinom boga Ptah, kao i zaxtitnikom pisarai lekara. Imhotepova grobnica do danas nije prona�ena.�oserovi naslednici, Sehemhet i Habi, prihvatili su stepenastu piramidu kaostandardnu formu kraǉevske grobnice. Me�utim, budu�i da su kratko vladali(po xest godina), svoje piramide nisu uspeli da dovrxe.

Sneferuove piramide u Dahxuru i Meidumu — Maneton kao osnivaqa qetvrte di-nastije pomiǌe Sneferua. Torinski carski papirus tvrdi da je Sneferu vladao24 godine. Danas se veruje da je ǌegova vlada nexto du�e trajala. Kamen izPalerma pru�a svedoqanstvo o 6 od 24 godina ǌegove vlade.Vladavine Sneferua je obele�ena velikom graditeǉskom delatnox�u. Podigaoje dve piramide u Dahxuru, ju�no od Sakare, i jednu u Meidumu, jox ju�nije.One u Dahxuru danas su poznate pod imenima Kriva i Crvena piramida. Prvadobija ime jer je stepen nagiba piramide na 2/3 visine promeǌen, poxto suutvr�eni konstrukcijski nedostaci, a druga po boji kreqǌaka unutar jezgra pi-ramide. U ovoj posledǌoj nalazila se grobnica kraǉa.Koje su to arhitektonske novine koje uvodi Sneferu. Prvo, on koristi dalekovixe materijala od svojih prethodnika. Osa ǌegovog kompleksa se pru�a pra-vcem istok-zapad, a ne kao ranije sever-jug. Hram piramide se nalazi uz istoqnustranu piramide, a ne kao kod �oserove uz severnu. Hram piramide je uzla-zom povezan sa hramom u dolini. Ove novine verovatno odr�avaju promene uvladarskom posmrtnom kultu.

Hufuova piramida u Gizi — Graditeǉska koncepcija i konstrukcija kompleksapiramide dostigla je savrxenstvo u vreme vladavine Sneferuovog naslednika i

– 20 –

sina Hufuom.

Hufuova piramida u Gizi, visine 146,5 m i osnove 230 m2, najve�a je piramida

u Egiptu. Sastavǉena je od 2 300 000 kamenih blokova, proseqne te�ine 2,5 tona.Grobna odaja se po prvi put nalazi u sredixtu piramide, a ne pod piramidomili ispod nivoa zemǉe. Grobni kompleks obuhvatao je jox hram piramide, hramu dolini i druge gra�evine. Istoqno od piramide pru�aju se tri maǌe, danaspoznate kao piramide kraǉica. Prona�eno je vixe barki kojim je kraǉ trebaoputovati nebom u druxtvu bogova. Qovek zaslu�an za uspexno okonqaǌe gradǌepre isteka Hufuove vladavine bio je ǌegov vezir Hemiunu

Herodotov Keops je u stvari egipatski Hufu. Herodot pripoveda da je Keopsvladao 50 godina. U toku svoje vlade zatvorio je hramove, zabranio Egip�animada prinose �rtve i oterao ih na prisilni rad. Pripovedaq iz Halikarnasatvrdi da je rad na Keopsovoj piramidi trajao 20 godina i da je u svakom trenutkuradilo oko 100 000 ǉudi. Kamen za podizaǌe piramide radnici su dovlaqiliiz Arabijske pustiǌe. Qak je bio izgra�en i poseban put za prevoz kamena.Piramida je bila podignuta kao stepenice, a troxkovi oko izgradǌe iznosilisu 1 600 talenata srebra. Daǉe, Herodot navodi da je Keops bio r�av qovek.Svoju �erku pustio je u promet kako bi mu zaradila dovoǉno novca za zavrxetakpiramide. Ispred velike piramide nalazile su se tri maǌe, gde je sredixǌuizgradila gorepomenuta Keopsova �erka. Posle ǌegove smrti na presto je doxaobrat mu Kefren.

Moderni istoriografi se u mnogo qemu ne sla�u sa Herodotom. Sam kamen jedovlaqen iz kamenoloma u blizini, a kameǌe za oplatu donexeno je iz istoqnepustiǌe. Kako je Keops vladao 25 godina, a ne 50, qini se verovatnijim da je radna piramidi trajao pre nekih deset no dvadeset godina. Tako�e broj radnika jepreuveliqan. Poslovi na piramidi su vrxeni posle poǉskih radova, a svakiradnik imao je nadoknadu u naturi, jer u ta vremena novac nije postojao. Kakonovac nije postojao sumǌiv je i podatak da su troxkovi oko izgradǌe iznosili1 600 talenata srebra. Priqa o Keopsovoj �erki je stvar folklorne tradicije.Kefren nije bio Keopsov brat, ve� sin. Keopsa je na prestolu najpre naslediostariji sin, a tek potom Kefren.

�edefreove piramide u Abu Ravaxu i Zavijet el-Arjanu — Hufua je na prestolunasledio sin �edefre. On prvi uzima epitet ,,sina boga Rea”, koji postajesastavni deo vladarevog imena. �edefre je �eleo podi�i dve piramide, jednu naseveru i jednu na jugu Gize. Me�utim, poxto nije bio omiǉen, ǌegove grobnicenisu zavrxene, a sarkofag je oxte�en.

�edefreu se pripisuje tzv. Pouka princa Haredefa. Ta pouka je najstarijiprimer ovog �anra. Do nas je doxla u vidu prepisa iz vremena Novog carstva.

Hafreova piramida u Gizi — �edefrea je na prestolu smenio brat, Hufuov sin,Hafre. Hafre je sagradio jednu piramidu u Gizi, visine 143,5 m, du�ine stran-ice osnove oko 215 m. To je druga po veliqini piramida u Egiptu.

Hafreov grobni kompleks sadr�i jedan element koji se ne ponavǉa na drugimmestima. Naime, ispred hrama u dolini nalazi se ogroman kip-quvar: figuralava u le�e�em polo�aju sa ǉudskom glavom, du�ine preko 70 m i visine oko20 m. Ova figura je danas poznata pod grqkim imenom ,,sfinga”. Veruje se dasfinga ima lik Hafre. Egip�ani su sfingu nazivali ,,Horemhat” ili ,,Horusna horizontu”.

Kod Herodota se kraǉ Hafre pomiǌe kao kraǉ Kefren. Interesantno je daHerodot ne pomiǌe sfingu. Ovo je navelo pojedine istra�ivaqe da poveruju kakoHerodot nikad nije ni video piramide u Gizi, ve� verovatno one u Abusidu kojesu dosta sliqne. Naime, kako se u vreme Napoleonove ekspedicije (XVIII vek)mogla videti glava sfinge, u Herodotovo vreme sigurno se moglo videti i telo.Pojedini istra�ivaqi smatraju da Herodot nije �eleo da pixe o sfingi izreligijskih razloga.

– 21 –

Menkaurova piramida u Gizi — Hafrea je na prestolu nasledio sin Menkaure,Herodotov Mikerin. Menkaure je, kao i ǌegovi prethodnici, podigao jednu pi-ramidu u Gizi. Piramida je bila sastavǉena prete�no od granita, za razliku odprethodnih sastavǉenih od kreqǌaka. Piramida je po dimenizijama bila maǌa,visine 65 m i osnove oko 105 m

2, i predstavǉa pretequ maǌih piramida V i VI

dinastije.

Xepseskafova mastaba u Sakari — Menkaura je na prestolu nasledio sin Xepses-kaf. On odustaje od forme piremide i u Sakari podi�e ogromnu mastabu u ob-liku sarkofaga, dimenzija 72 m x 100 m. Pravi razlog ove nove forme grobnicedanas nije poznat. Verovatno ima veze sa nekakvom verskom krizom.

– 22 –

Staro carstvo u vreme V i VI dinastije

Peta dinastija

Hramovi sunca i uspon boga Rea — Uspon pete dinastije opisan je u papirusuVestkar. To je zbirka priqa sakupǉenih u periodu sredǌeg carstva, a zapisanihnexto kasnije. Radǌa se odvija na dvoru kraǉa Hufua, predstavnika IV di-nastije. Hufuovi sinovi pripovedaju razne priqe kako bi odobrovoǉili svogneraspolo�enog oca. �edefreova priqa predskazuje Raeti, �eni svextenikaboga sunca Rea, da �e se spojiti sa bogom i roditi trojke — budu�e kraǉeve:Userkafa, Sahurea i Neferirkarea. Ovo je najstariji prototip mita o neporo-qnom zaqe�u. Legenda je za ciǉ imala zasnovati pravo nove, V dinastije, nacarski presto.

U periodu vladavine V dinastije bog sunca Rea postaje dr�avni bog. Smatralose da je bog sunca praizvor �ivota i pokretaq svih prirodnih sila. Veza izme�uboga i kraǉa u zagrobnom �ivotu bio je hram. Stoga predstavnici pete dinastijeu Abusiru grade hramove posve�ene bogu sunca. Hram boga sunca obuhvatao je,uglavnom, hram u dolini koji je uzlazom bio povezan sa gorǌim hramom. Gorǌihram pak odlikovao se velikim postoǉem na kome je bio postavǉen obelisk, sim-bol boga sunca. Kraǉevi su hramu darivali zemǉixne posede, slu�iteǉe i raznepoklone u vreme praznika. Mada je bog sunca bio dr�avni bog, znaqaj lokalnihbo�anstava time nije bio ugro�en. Qak xta vixe lokalno stanovnixtvo je vixecenilo svoje bogove. Stoga kraǉevi bogato darivaju i hramove ovih bogova.

Userkafe se smatra osnivaqem V dinastije. Po svoj prilici bio je unuk �ede-frea, predstavnika IV dinastije. Na �alost, o �ivotu i vladavini Userkafeamalo znamo. Poznato je da je podigao jednu piramidu u severnoj Sakari, kao ijedan hram posve�en bogu sunca u Abusiru, severno od Sakare.

Userkafea su na prestolu nasledili prvo Sahure, a zatim Neferirkare. Uhramu koji je podigao Neferirkare prona�en je korpus administrativnih doku-menata. Ti dokumenti su va�an izvor za prouqavaǌe egipatske uprave starogcarstva. Menkauhor je posledǌi predstavnik dinastije koji je podigao hramposve�en bogu suncu. Menkauhorovi naslednici ne�e vixe podizati hramove,iako kult Rea i daǉe ostaje aktuelan.

Tekstovi piramida. Kult Ozirisa — Posledǌi predstavnik pete dinastije bioje kraǉ Unas. On je podigao jednu piramidu u Sakari, naspram �oserove stepe-naste piramide. Unasova piramida je prva qija je unutraxǌost bila ispisanaTekstovima piramida, tj. magijskim formulama koje su obezbe�ivale kraǉev op-stanak u zagrobnom �ivotu. Kraǉ Unas poistove�en je sa bogom Reom i bogomOzirisom.

Versko uqeǌe o Ozirisu zauzima najva�nije mesto u Tekstovima piramida. Ozi-ris je prvo bio lokalno bo�anstvo u oblasti istoqne Delte; lokalno bo�anstvovezano za zemǉoradǌu i pojavama u prirodi koje su se tokom godina ponavǉale.Takav bog qinio se kao najboǉe rexeǌe za univerzalnog boga mrtvih. Na �alost,faze razvoja kulta o Ozirisu do danas nisu dovoǉno razjaxǌene.

Mit o Ozirisu

Najomiǉenije bo�anstvo u egipatskoj mitologiji, Ozi-ris je u celom Egiptu bio prihva�en kao glavni bog i sudijamrtvih. Umirao je zajedno sa biǉem i rastiǌem i ponovo sera�ao u prole�e, kada je qitava priroda o�ivǉavala. Leg-enda o Ozirisu — sastavǉena iz grqkih spisa i fragmenata izegipatske kǌi�evnosti — potiqe iz vrlo ranog perioda, preStarog carstva.

– 23 –

(Frejzer, Zlatna grana)1

.Legenda ka�e da je Oziris bio dobar i mudar kraǉ Egipta. Egip�anima je daozakone, nauqio ih gajeǌu �itarica, nagnao da poxtuju bogove. Ozirisova sestrai �ena Izida bila je primer idealne supruge i majke. Onda kada je Ozirisovbrat Set skovao zaveru, ubio ga i sanduk sa ǌegovim telom bacio u Nil, neutexnaIzida je lutala Egiptom tra�e�i mu�evǉevo telo.

Sanduk je otplovio Nilom u more i bio izbaqen nasirijsku obalu kod Biblosa. Izida skloni sanduk, ali ga Setprona�e, raskomada telo na 14 delova i razbaca ih. Izidaje potom plovila po moqvarama, tra�e�i razbacane udove isahraǌuju�i ih jednog po jednog na mestima na kojima bi ihzatekla. (U Egiptu zato ima mnogo Ozirisovih grobnica). Ma-xu�i krilima nad telom ubijenog boga koje je Anubis sastavio,Izida je o�ivela Ozirisa

(Frejzer, Zlatna grana)1

.Izida je iz Ozirisova tela izvukla �ivotne sokove, unela ih u svoje i zatrud-nela. Dok Oziris odlazi u podzemni svet, gde postaje kraǉ mrtvih, Izida seskriva u moqvari i ra�a Horusa. Kasnije �e Horus ratovati protiv Seta, ubicesvog oca, i proterati ga u pustiǌu.Mitom o Ozirisu Egip�ani nastoje da objasne umiraǌe i ra�aǌe prirode tokomsmene godixǌih doba, pri qemu smrt starog kraǉa oznaqava poqetak zime, apojava mladog kraǉa poqetak prole�a.

1 �ejms �. Frejzer, Zlatna grana II, Prouqavaǌe magije i religije, preveo sa engleskog

�ivojin V. Simi�, Beograd 1977, 28.1 Isto, 29.

– 24 –

Privredna i dr�avna uprava u doba starog carstva

Izvori — Kao izvore za prouqavaǌe egipatske uprave starog carstva u vremeIII i IV dinastije treba pomenuti, izme�u ostalog, titule qinovnika i tekst bi-ografije qinovnika Meqena. Administrativni dokumenti, prona�eni u hramuNeferirkarea, va�an su izvor za prouqavaǌe egipatske uprave u periodu vla-davine V dinastije.

Biografija Meqena — Tekst biografije je urezan na zidovima grobnice qinovnikaMeqena u Sakari. Meqena je bio savremenik kraǉa Sneferua. Poticao je iz vo-jniqkog stale�a. U svojoj karijeri napredovao je od zvaǌa pisara do upravǉaqavixe gradova Doǌeg Egipta. ǋegova biografija pru�a podatke o institucijama,nomama, graniqnim postajama starog Egipta.

Uprava — U periodu starog carstva kraǉ i kraǉevska porodica nalazili suse na vrhu druxtvene lestvice. Kraǉ je teorijski bio vlasnik svih resursacarstva i raspolagao je sa mo�i koja je bila praktiqno aposolutna.Da bi upravǉaǌe zemǉom bilo lakxe i prikupǉaǌe poreza delotvornije, carstvoje bilo podeǉeno na administrativne oblasti, a kraǉ se oslaǌao na ogromanqinovniqki aparat. Dr�avni qinovnici su u vreme III i IV dinastije birani izredova kraǉevske porodice. Ta praksa se napuxta poqev od V dinastije: qlanovikraǉevske porodice se povlaqe sa najznaqajnijih funkcija.Najve�i autoritet od svih dr�avnih qinovnika u�ivao je vezir, egipatski ,,qa-ti”. Qati je upravǉao spoǉnom ili vojnom politikom i unutraxǌom ili pore-skom politikom. Za ovo mesto kraǉ je birao ǉude od povereǌa. Slu�ba nijebila do�ivotna, ve� izborna.U periodu Starog carstva razvijaju se sve institucije sistema potrebne zarazvoj i funkcionisaǌe jedne dr�ave: dr�avna �itnica, dr�avna riznica, xestvelikih ku�a — sudstvo, provincijska administracija, vojska.Pored vladara i dvora, postojali su ratari, zanatlije i trgovci. Ratari subili obavezni da pla�aju porez dr�avi jednim delom sa poseda, a jednim delomtako xto su radili na posedima velikodostojnika i vladara. Na primer, uvreme izlivaǌa reke Nil kada rad na poǉima nije bio mogu�, ratari su bilianga�ovani oko podizaǌa piramida. Za taj svoj rad pla�ani su u hrani i ode�i.Kao xto vidimo ekonomija carstva se zasnivala na radu seǉaka, a ne na radurobova. Robova je bilo izuzetno malo i to su u glavnom bili ratni zarobǉenici.Sam Egip�anin u sopstvenoj zemǉi nije mogao dopasti ropstva, tj. nije mogaobiti darivan ili prodavan.

Oblici zemǉoposednixtva — U starom carstvu sva zemǉa je pripadala kraǉu.On ju je mogao po svojoj voǉi otu�iti, tj. staviti pod zakup, trajno ili privre-meno darovati... U suxtini, zemǉa se delila na dve kategorije: na kraǉevuzemǉu, koju su obra�ivali kraǉevi zemǉoradnici, i na zemǉu koju je kraǉ mo-gao otu�iti gradovima, hramovima, pojedincima... Zakupci takve zemǉe su bilidu�ni da dr�avi pla�aju odre�ene da�bine.

– 25 –

Spoǉna politika starog carstva

U periodu starog carstva ekspedicije su slate van granica Egipta kakobi se pribavili minerali i drugi resursi kojih u zemǉi nije bilo.Poqetak starog carstva, kao xto smo ve� rekli, vezujemo za vladavinu �osera,predstavnika III dinastije. Danas je poznato da je �oser organizovao jednu eks-pediciju na Sinaj radi dobavǉaǌa minerala i drugih sirovina. �oserovo imeje potvr�eno u rudnicima bakra i tirkiza u Vadi Maghari na Sinaju.Predstavnik IV dinastije, Sneferu tako�e je organizovao jedan pohod na Sinaj.Tirkiz i bakar vadio je iz rudnika u Vadi Maghari. Izvori svedoqe da jeopremio flotu od 40 la�a radi dobavǉaǌa drvene gra�e iz neimenovane stranezemǉe. Kamen iz Palerma svedoqi o ǌegovom pohodu na prostor Nubije, izme�uprvog i drugog katarakte, radi dobavǉaǌa zarobǉenika, stoke i drugih stvari.Kamen iz Palerma bele�i plen od 7 000 zarobǉenika i 200 000 grla stoke.Posledica Sneferuovog pohoda je propast lokalnih naseǉa i depopulacija Nu-bije. Veruje se da u ovom periodu sa istorijske scene nestaje nubijska grupaA.Hufu, �edefre, Hafre i Menkaure organizuju pohode ju�no od drugog Nilovogkatarakte, gde je obrazovano egipatsko naseǉe Buhen. ǋihovo prisustvo naSinaju je stalno. Gnajs dopremaju iz rudnika u nubijskom delu Libijske pusti-ǌe, 65 km severozapadno od Abu Simbela. Kamen za kraǉevske kipove, grauvakai alevrolit, va�en je iz Vadi Hamamata, koji se nalazio izme�u Koptosa i Cr-venog mora. Odr�avaju diplomatske i trgovaqke veze sa Biblosom u Fenikiji iEblom u severnoj Siriji.Predstavnici pete dinastije nastavili su spoǉnu politiku svojih prethodnika.Bakar i tirkiz i daǉe su eksploatisani u rudnicima na Sinaju, Gnajs u rud-nicima sz. od Abu Simbela, Diorit u rudnicima Vadi Hamamata... Sahure jesvojevremeno organizovao jedan pohod u zemǉu Punt, prostor danaxǌe Somal-ije, radi dobavǉaǌa plemenitih metala i zaqina. Predmeti iz vremena petedinastije prona�eni su na lokalitetu Dakla, u blizini Mramornog mora.

– 26 –

Lista kraǉeva

Tre�a dinastija

Faraon Graditeǉstvo Ekspedicije Ostalo

Nebka grobnica u Sakari (?) Vadi Maghara, Sinaj (?) osnivaq dinastije

�oser stepenasta piramida u Sakari Vadi Maghara, Sinaj period starog carstva

Sehemhet nedovrxena piramida u Sakari Vadi Maghara, Sinaj prazan sarkofag

Haba nedovrxena piramida u Zavijet el-Arjanu

Huni grobnica u Meidumu ili Sakari (?) stepenasta piramida na Elefantini

Qetvrta dinastija


Sneferu Dahxur (Crvena p. i Kriva p.), Meidum Sinaj, Nubija osnivaq dinastije

Hufu piramida u Gizi Sinaj, rudnik sz. od Abu Simbela

�edefre nedovrxena grobnica u Abu Ravax epitet sina boga Rea, pouke

Hafra piramida u Gizi Sinaj, Nubija trgovina Biblos i Ebla

Menkaure piramida u Gizi od granita Biblos

Xepseskaf mastaba u Sakari

Peta dinastija


Userkaf piramida u Sakari, hram u Abusiru politika prethodnika Rea — dr�avni bog

Sahure piramida, hram u Abusiru Punt

Neferirkare piramida, hram u Abusiru administrativni dokumenti va�ni za upravu

Xepseskare hram u Abusiru

Raneferef

Niuserre hram u Abusiru

Menkauhor hram u Abusiru posledǌi hram boga sunca

�edkare

Unas piramida u Sakari Tekstovi piramide. Kult Ozirisa

Izvori

— Herodotova Istorija I, preveo sa staogrqkog Milan Arseni�, Novi Sad1980.

Literatura

— Jaromir Malek, Staro carstvo, prevela Marina Adamovi� Kulenovi�,Oksfordska istorija starog Egipta, Clio, Beograd 2004.

— V.I. Avdijev, Istorija starog istoka, preveo Miroslav Markovi�, Beo-grad 1952.

— �ejms �. Frejzer, Zlatna grana II, Prouqavaǌe magije i religije, pre-veo sa engleskog �ivojin V. Simi�, Beograd 1977.

— http://www.touregypt.net/kings.htm

* pogledati qlanke vezane za predstavnike IV i V dinastije od �imijaDana (Jimmy Dunn)

— Belexke Jankovi� Marine sa predavaǌa Danijele Stefanovi� u tokuzimskog semestra xkolske 2002./2003.

— Belexke sa predavaǌa D. Stefanovi� 11.11.2003. u Beogradu

– 27 –

PRVI ME�UPERIOD

Prvi me�uperiod obuhvata vreme od oko 2160. do 2055. godine p. n. e.Pratimo vladavine VII, VIII, IX, X i XI dinastije. Pojam prvog me�uperioda neuvodi Maneton, ve� egiptolozi XX veka.

Prvi me�uperiod razlikuje dve maǌe celine. Prva obuhvata razdobǉe do XI

dinastije, a druga, koja je boǉe dokumentovana, prati borbu Herakleopoǉa iTebe oko prevlasti nad teritorijom Egipta.

Prvi me�uperiod do XI dinastije — Maneton je svojevremeno pisao da je 70 vladaraVII dinastije vladalo 70 dana. Mada je izjava preterana, ona je trebala daprika�e period unutraxǌe nestabilnosti.

Prvi me�uperiod je period decentralizacije vlasti. Kraǉev autoritet slabi,dok uporedo jaqa mo� provincijske aristokratije. Naime, Egipat je razlikovaodve geografske celine (Doǌi i Gorǌi Egipat) koje vremenom postaju politiqkejedinice. Svaka celina je bila podeǉena na maǌe administrativno-teritorijalne okruge, tzv. nome. Na qelu nome nalazio se nomarh. Nomarsi su u svojimrukama dr�ali i civilnu i vojnu vlast: sakupǉali su porez, kontrolisali tr-govaqke puteve, nadzirali irigacione sisteme, komandovali trupama sopstvenenome... Od vremena pete dinastije kraǉevi se sve vixe oslaǌaju na vlast no-marha. Nomarsi jaqaju svoj polo�aj, podra�avaju �ivot na dvoru, porez vixe neupravǉaju na dvor, ve� ga koriste za sopstvene potrebe. Polako se osloba�ajututorstva carske vlasti.

Za vreme vladavine V i VI dinastije situacija je jox bila stabilna, ali pred-stavnici VII i VIII dinastije, koji su zemǉom upravǉali iz Memfisa, izgubilisu kontrolu nad nomarsima. Od vremena pozne VIII dinastije nova vladarskaku�a se javǉa u Herakleopoǉ Magni. Ovaj grad se nalazio na severu Egipta,blizu ulaza u Fajum. Predstavnici herakleopoǉske dinastije, koju Maneton oz-naqava kao IX i X dinastija, po svoj prilici su bili u nekakvim rodbinskimvezama sa predstavnicima memfiske dinastije. Herakleopoǉani su uspeli podsvojom vlax�u ujediniti Doǌi Egipat, ali nikada nisu zagspodarili GorǌimEgiptom. Tamo se, posle dugih me�usobnih sukoba, uqvrstila tebanska ku�a,koju Maneton oznaqava kao XI dinastija. U periodu koji sledi pratimo sukobeHerakleopoǉa i Tebe oko prevlasti nad teritorijom Egipta.

Nedoumice moderne istoriografije o prvom me�uperiodu — Mnogi moderni egip-tolozi pozivaju�i se na takva svedoqanstva kao xto je Proroqanstvo Nefer-

tija, prvi me�uperiod posmatraju kao doba ekonomskog, kulturnog i druxtvenogopadaǌa. Naime, u proroqanstvu Neferti pripoveda o mnogim nesre�ama kojesu pogodile Egipat: suxne godine, neredovno izlivaǌe Nila, glad, me�usobnisukobi lokalnih gospodara... Me�utim, ovaj izvor potiqe iz vremena sredǌegcarstva i do danas nije utvr�eno o kom periodu Neferti taqno pixe.

Egiptolog Xtefan Zajdelmajer prouqavaju�i funerarne nalaze iz prvog me�u-perioda i savremene izvore, daje nexto drugaqiju sliku. On smatra da je za-ista doxlo do decentralizacije vlasti i da je dvor osiromaxio. Me�utim, ru-ralni Egipat postaje ekonomski jaqi i kulturno slo�eniji. Broj stanovnixtvaje pove�an. Materijalno staǌe tog stanovnixtva bilo je daleko povoǉnije nou prethodnim periodima. Ovakve tvrdǌe dokazuju prona�ene grobnice, qiji jebroj u prvom me�uperiodu pove�an i qija je opremǉenost boǉa nego ranije. Xtose tiqe kulture prvog me�uperioda Zajdelmajer se sla�e da ona ne podra�avadvorsku kulturu starog carstva. Kultura prvog me�uperioda se odlikuje novimizrazom, identitetom. To je narodna kultura.

Ne mo�emo re�i da samo izvori sredǌeg carstva svedoqe o nesre�ama koje supogodile Egipat. O tome pripovedaju i izvori prvog me�uperioda, na primer,Anktifijeva biografija. Anktifi je bio upravnik noma Edfua i Hijerakonpolisu gorǌem Egiptu. Svojevremeno je ratovao protiv noma Koptosa i Tebe. ǋegova

– 28 –

biografija je saquvana na jednom stubu ispred ǌegove grobnice u blizini El-Moale, 30 km ju�no od Tebe. Biografija svedoqi, izme�u ostalog, kako je narodgladovao i kako mu je Anktifi pomogao da pre�ivi. Zajdelmajer, prouqavaju�iovaj izvor, izvodi zakǉuqak da je Egipat pogodila kriza, ali da se ta krizanije razlikovala od kriza prethodnih perioda. Novina u prvom me�uperiodu jeta da krizu iskorix�avaju lokalni gospodari da bi opravdali sopstvenu vlast.Naime, neko mora pomo�i slabima i ta uloga uglavnom pripada lokalnim dinas-tima. Naravno, ako se neko suprostavi ovim ,,dobroqiniteǉima” bivao je surovoka�ǌen.

Rat Herakleopoǉa i Tebe oko prevlasti nad Egiptom — U drugom delu prvog me�u-perioda pratimo sukobe Herakleopoǉa i Tebe oko prevlasti nad teritorijomEgipta.

Uspon Herakleopoǉa — U vreme pozne VIII dinastije u Herakleopoǉ Magni, graduna severu Egipta, uzdi�e se nova vladarska ku�a koju Maneton naziva IX i X

dinastijom. Herakleopoǉska dinastija je po svoj prilici bila u nekakvim rod-binskim vezama sa memfiskom dinastijom. Na �alost, ni savremeni epigrafskiizvori, kao ni grobnice predstavnika dinastije, do danas nisu prona�eni. Je-dini izvori su spomenici privatnih lica, na primer, Pouka za sina Merikarea.Tekst svedoqi o sukobu sa ju�nim tebanskim kraǉevstvom, o vladarskom kultui ideologiji, o predaǌu vezano za herakleopolsko stvaraǌe sveta. Me�utim,danas se postavǉa pitaǌe da li ovaj izvor potiqe iz vremena prvog me�uperiodaili pak kasnijeg doba.

Maneton kao osnivaqa herakleopoǉske dinastije pomiǌe kraǉa Hetija. ǋegovokraǉevstvo na severu identifikovano je kao ,,ku�a Hetija”. Na �alost, o samojvladavini i godinama vladaǌa kako Hetija, tako i ǌegovih naslednika ne znamonixta. Veruje se da su Heti i naslednici zauzeli Memfis i pod svojom vlax�uujedinili prostor Doǌeg Egipta. Onda kada su pokuxali zagospodariti GorǌimEgiptom ulaze u sukob sa tebanskom vladarskom ku�om.

Uzdizaǌe Tebe — U vreme starog carstva Teba, kao prestonica qetvrte nome, bilaje tek tre�erazredni provincijski grad. Me�utim, poqev od prvog me�uperiodapolo�aj Tebe jaqa.

Kao osnivaq tebanske, Manetonove XI dinastije, pomiǌe se Mentuhotep I. Vladaoje petnaest godina, a ǌegova grobnica se nalazi u nekropoli El-Tarifa, nazapadnoj obali Nila, naspram hrama u Karnaku. Vixe o ovom vladaru ne znamo.

Mentuhotepa I na prestolu je nasledio sin Intef I. Intef I je u svojim rukamaobjedinio polo�aj ,,velikog upravnika tebanske nome” i ,,upravnika svexteni-ka”. Pretendovao je qak i na polo�aj ,,upravnika Gorǌeg Egipta”. ǋegovagrobnica prona�ena je u nekropoli El-Tarifa. Arhitektonska forma grobnicerazlikuje se od forme vladarskih grobnica starog carstva. To je vrsta grobniceuseqene u stenu, tzv. saf-grobnica. Dakle, Intef I ne podra�ava stil starogcarstva, ve� se radije oslaǌa na lokalnu tradiciju. Za razliku od vladarskihgrobnica starog carstva, Intefova grobnica nije okru�ena samo grobovima ve-likodostojnika, ve� i grobovima obiqnog naroda. Intef I, kao i ǌegovi nasled-nici, istica�e regionalni identitet.

Posle petnaestogodixǌe vlade, Intefa I je na prestolu nasledio brat IntefII. Ovaj je vladao qak pedeset godina i gotovo postavio temeǉe jake Tebe. Podi-gao je grobnicu u nekropoli El-Tarifa, kao i svetilixta na Elefantini. Bi-ografska stela, prona�ena ispred ǌegove grobnice, svedoqi o tebanskoj spoǉnojpolitici. Intef II je pod svojom vlax�u ujedinio ju�ni deo Gorǌeg Egipta.Zatim je na severu zauzeo nomu Abidos, najznaqajniji administrativni centarstarog carstva. U vreme pohoda na nomu Asijut, koja je priznavala vrhovnu vlastherakleopoǉske dinastije, ulazi u sukob sa Herakleopoǉanima.

– 29 –

Rat Herakleopoǉa i Tebe — Sukob izme�u Herakleopoǉa i Tebe trajao je od 90do 110 godina. Kao pobednik je izaxla Teba, koja je pod svojom vlax�u ujedinilateritoriju Egipta. Vixe o ovome bi�e reqi kasnije.

Literatura

— Xtefan Zajdlmajer, Prvi me�uperiod, prevela Danijela Stefanovi�Oksfordska istorija starog Egipta, Clio, Beograd 2004.

— V.I. Avdijev, Istorija starog istoka, preveo Miroslav Markovi�, Beo-grad 1952.

— Belexke Jankovi� Marine sa predavaǌa Danijele Stefanovi� u tokuzimskog semestra xkolske 2002./2003.

– 30 –

NAPOMENA

Tekst koji sledi, a obuhvata istoriju faraonskog Egipta od periodaSredǌeg do perioda Saiskog carstva, zasniva se na starim belexkama koje nepoznaju Oksfordsku istoriju starog Egipta.

M.X.

– 31 –

SREDǋE CARSTVO

Periodizacija prema dinastijama

* Period Sredǌeg carstva (2025 - 1759)U ovom periodu vladaju XI i XII dinastija.

— Osnivaq XII dinastije bio je Amenemhet I. Kao nova prestonica pomiǌese It-tavi, koju je izgradio rodonaqelnik XII dinastije. Po vladaviniAmenemhet, vladao je ǌegov sin Senusret I.

Ujediǌeǌe Egipta

Za ponovno ujediǌeǌe Egipta pojedini nomarsi su bili zainteresovanine samo radi poboǉxaǌa irigacione mre�e i prekidaǌa me�usobnih sukoba, ve�i radi sna�eǌa dr�avnog aparata.Borbu za ujediǌeǌe Egipta povela su dva grada, Herakleopoǉ (IX, X dinastija)i Teba (XI dinastija). Ujediǌeǌe je poqelo oko Herakleopoǉa qiji su vladariuspeli da pokore Memfis. Osnivaq herakleopoǉske dinastije Heti nije samo uje-dinio Egipat, nego je qak pokuxao da obnovi osvajaqku politiku svojih prethod-nika. Me�utim, pod svoju vlast nije uspeo podvesti mo�ne monarhe, naroqitotebanske. Sukob izme�u severa (Herakleopoǉ) i juga (Teba) bio je neminovan.O ovim ratovima svedoqe dva natpisa: Pouka Ipuvera i Pouka herakleopoǉskogcara Hetija III svome sinu Merikaru1. U gra�anskom ratu kao pobednik je iza-xao predstavnik XI dinastije Mentuhotep II. Treba pomenuti da posledǌi sukobnije bio izme�u vladara Herakleopoǉa i Mentuhotepa, ve� izme�u monarha nomeSijut i Mentuhotepa. Sam Herakleopoǉ je pao bez ikakve borbe oko 2046./2040.godine p. n. e.Poxto je Mentuhotep ponovo ujedinio Egipat, postao je rodonaqelnik Sredǌegcarstva.

Unutraxǌa i spoǉna politika Sredǌeg carstva

Postoje dve tendencije vladara Sredǌeg carstva:1. orijentacija na spoǉnu politiku (ratovaǌa)2. orijentacija ka rexavaǌu unutraxǌih problema, tj. pitaǌa prospe-

riteta zemǉe.

Faraoni XI i XII dinastije kre�u daǉe na sever, severoistok i xirese ka Siro-palestinskoj obali. Navedena teritorija nije bila trajno osvojena.Na ovim prostorima Egip�ani su ostavǉali garnizone i dovodili na vlast sebiodane ǉude, koji su nosili qinovniqke titule kao i u Egiptu.Preduzimani su i vojni pohodi na Nubiju. U Nubiji nisu postojali razvi-jeni centri, a zemǉa je bila bogata i primamǉiva za eksploataciju. Egip�aniprodiru na jug ne radi trajnog osvajaǌa ovog prostora, ve� radi zlata, slono-vaqe, dijamanata, zaqina, miomirisa, radne snage. Prema starim Egip�animateritorija Egipta prostirala se sve do prvog katarakta. Oblast izme�u pr-vog i drugog katarakta nazivali su Vavat (danaxǌi severni Sudan), dok zemǉuod drugog katarakta Kux. Posebno interesantan za vladare Sredǌeg carstvabio je prostor prvog i drugog katarakta. Da bi obezbedili i osigurali puteve,kontrolisali i spreqili ulazak nubijskih plemena, faraoni su od prvog do dru-gog katarakta izgradili dvanaest tvr�ava2. Tvr�ava Semena, koja se nalazilana samom II kataraktu, bila je jedna vrsta glavnog xtaba svih tvr�ava ovogpodruqja. Osnove tvr�ava su danas saquvane i predstavǉaju remek-delo vojnearhitekture.

1 Pogledati: 2.2. Izvori za sredǌe carstvo2 Ove karaule predstavǉaju vojne baze koje xtite odre�enu teritoriju i trgovaqke puteve

– 32 –

Da bi se stvorila mo�na dr�ava, faraoni Sredǌeg carstva morali suumiriti Azijate na severu, kao i nomarhe, koji su jox uvek imali velika bo-gatstva i privatne vojske. Poxto je zemǉom bilo texko upravǉati sa krajǌegjuga, iz Tebe, faraon Amenemhet I, osnivaq XII dinastije, rezidenciju seli nasever. Nova prestonica nalazila se 30 km ju�no od Memfisa, a nazivala se,,Amenemhet it tavi” ili ,,Amenemhet ujediniteǉ dve zemǉe”. U ǌu je preseǉendvor i nadlextvo centralne i lokalne administracije. Poxto je proterao azi-jatska plemena, koja su doseǉena za vreme prvog me�uperioda, i poxto je zaxti-tio granicu prema Sinaju, Amenemhet je uspeo da se izbori sa problemom Delte.U ǌegovo vreme izgra�en je ,,Vladarev put”, tj. niz utvr�eǌa ka Sinaju.U vreme vladavine XII dinastije sprovedeni su veliki melioracioni radovi naprostoru Fajuma i jezeru Meris. Zahvaǉuju�u isuxivaǌu stvoreno je vixeobradivih povrxina. U to vreme pada i plansko naseǉavaǌa ju�ǌaka, pravihEgip�ana, na sever i prostor Delte. U fajumskom prostoru je izgra�en prvigrad sa urbanistiqkim planom. Dok su ga Egip�ani nazivali ,,Hetep Senusert”ili ,,Sezostrisov spokoj, Grci su ga zvali Krokodilopolis (danaxǌi Kahun). Uhramovima ovog grada saquvao se korpus dokumenata, koji je znaqajan za rekon-strukciju hramovnog �ivota i hramovne administracije3.Mada je Amenemhet I uspeo da uguxi separatistiqke te�ǌe nomarha i stvorimo�nu dr�avu, ipak, nomarsi su saquvali lokalnu autonomiju. Da bi rexiopitaǌe nomarha Senusert III je izvrxio veliku administrativnu reformu iqitavu zemǉu podelio na tri okruga: Severni, Sredǌi i Glava juga. Svakiokrug je imao svoju administraciju, qiji je zadatak bio prikupǉaǌe poreza,rexavaǌe sudskih pitaǌa, odr�avaǌe irigacionih sistema. Ovim su nome kaoadministrativne jedinice izgubile svoj znaqaj i ostala su samo imena teri-torijalnih celina unutar Egipta. Novi qinovnici bili su homonovusi; ǉudikoji na polo�aj nisu dolazili zahvaǉuju�i svom ,,plemenitom” poreklu, ve� za-hvaǉuju�i vladarevoj voǉi. Sama slu�ba nije bila nasledna. Poxto su gubileteritorije i bogatstvo, stare porodice su nestajale. Od vremena Senuserta III

nomarha, kao posebne kategorije qinovnika, u Egiptu vixe nema.

Herodotovo svedoqanstvo o Sredǌem carstvu

Kao jednog od predstavnika XII dinastije treba pomenuti AmenemhetaIII. Amenemhet III vladao je na prelazu iz XIX u XVIII vek p. n. e. Pored ostalog,dao je da se izgradi quveni Lavirint, koji je poznat i kao Piramida Havara.Herodot pixe, poqev od 100. kaputa, da je faraon Meris (Amenemhet III) daoda se sagradi jedno predvorje na severnoj strani hrama boga Hefesta (Ptah)4,iskopa jedno jezero i podignu piramide. Herodot, daǉe, kao o qudu antiqkogsveta, pomiǌe Lavirint, koji je i sam video. Ovaj Lavirint sastojao se od 3000odaja, od kojih je 1500 bilo pod zemǉom, a 1500 iznad zemǉe. U podzemnim oda-jama bili su sahraǌeni faraoni i sveti krokodili5. Opis kod Herodota navodina zakǉuqak da je gra�evina morala biti ogromna. Dugo nauqnici su osporavilipostojaǌe jedne takve gra�evine i mogu�nost da je Herodot nexto tako svojimoqima video. Me�utim, 1911. godine prona�ena je jedna nekropola prilikomarheoloxke ekspedicije, koju je predvodio utemeǉivaq egiptologije FlindersPitri, na prostoru Havara6. Utvr�eno je da je u pitaǌu grobnica AmenemhetaIII. Tu je bio podignut ogroman zaupokojeni kompleks, hram i grobnica, u vidupiramide dimenzija 120∗300 metara. Na osnovu zabelexki Flindersa Pitrijasavremeni istra�ivaqi napravili su trodimenzionalnu konstrukciju tog kom-

3 Tako na osnovu Papirusa iz Kahuna saznajemo da su hram pomagali mesari, pekari,

ǉudi koji su se brinuli za rogatu stoku...4 Herodot pixe, poqev od 99 kaputa, da je faraon Min (Menes) sagradio jedan hram

posve�en bogu Hefestu (Ptah). Kult boga Ptah, qije se svetilixte nalazilo u Memfisu,

naroqito je poxtovan u vreme vladavine XII dinastije.5 Bog Sobek je predstavǉan u liku krokodila6 Havara se nalazi 80km ju�no od danaxǌeg Kaira. To je prostor jugoistoqnog Fajuma.

– 33 –

pleksa. Interesantno je da su se konstrukcija i Herodotov opis podudarali.Antiqki pisci Diodor i Strabon tako�e svedoqe o Lavirintu.

U svom delu Herodot kapute od 102. do 110. posve�uje izvesnom Se-zostrisu III (Senusert III). Ovaj Halikarnaxanin tvrdi kako je Sezostris svo-jevremeno porazio Skite i Traqane, a kao dokaz tome navodi stubove koji slavepobedu egipatskog faraona, a koji se mogu videti i u Herodotovo vreme na pros-toru koji su naseǉavali Skiti i Traqani. Me�utim, danas je utvr�eno da na po-druqje Skitije i Trakije Egip�ani nisu kroqili. Mada je Sezostris III sproveotrenutne pohode na jug, sever i severoistok, najve�i osvajaq bio je Tutmes III,koji je stigao do Eufrata na severu i do qetvrtog katarakta na jugu. U modernojistoriografiji usvojeno je mixǉeǌe da je Herodotovo svedoqanstvo u stvarirevanxizam na Darijev pohod protiv Skita. Naime, Herodot je �eleo pokazatida je i pre Darija bilo velikih osvajaqa, koji su uspeli osvojiti neke oblastikoje ,,veliki kraǉ” nije. Nauqnici su potvrdili Herodotovu izjavu da je praksaegipatskih vladara bila da se po okonqanom pohodu postavi graniqna stela salikovnim predstavama. Zadatak stele nije bio samo da ome�i, ve� i da svo-jim natpisom proslavi bilo osvajaǌe bilo pohod vladara, koji ga je predvodio.Mogu se na�i najvixe na prostoru Sirije i Palestine.

Herodot u jednom delu pixe o etniqkoj vezi Kolhi�ana7 i Egip�ana.Kao dokaz tome, pored ostalog, navodi qiǌenicu da se jedan i drugi narodobrezuju. Me�utim, u pitaǌu je Herodotova impresija i tradicija. Izme�u ovadva naroda nije moglo biti nikakve veze, sem mo�da da su neki umetniqki pred-meti preko Hetita iz Egipta dospeli u oblast Kolhide. Deo o obrezivaǌu mo�ebiti znaqajan da na posredan naqin odredimo etniqku pripadnost Egip�ana.Egip�ani spadaju u hamidsko-semitsku grupu naroda. Postupak obrezivaǌa zaEgip�ane je imao naroqitu va�nost, ne samo medicinsku, ve� i zbog posebneqisto�e koja je vixe zadirala u pojam etike i kulta. U periodu Novog carstvapostojao je obiqaj da se po svrxetku bitke svim neprijateǉima odseqe desnaxaka. Naime, Egip�ani su �eleli sve da zabele�e, a bilo je va�no obele�itikoliko je bilo mrtvih. Vojnici su nosili xake pobodene na kopǉa, kao i nakoǌima. Ovo je imalo za ciǉ da zastraxi potencijalne neprijateǉe. Xake suodsecali samo onima koji su bili obrezani, jer su im bili jednaki. Ostale suevidentirali na drugi naqin. Sama egipatska vojska je bila obrezivana prekakvog pohoda.

Trgovina

U vreme Sredǌeg carstva xaǉu se trgovaqke ekspedicije u Palestinu iSiriju. Tako u gradovima Biblos i Ugarit su prona�eni predmeti sa imenimafaraona XII dinastije. O vezi, tako�e, svedoqi Priqa o Sinuheu8, koja potiqe spoqetka vladavine XII dinastije.Trgovaqke veze odr�avane su sa Vavilonom, Kritom, Nubijom i zemǉom Punt(danaxǌa Somalija u istoqnoj Africi).Kao plovni put koristilo se Crveno more. Koptos sa obalom Crvenog mora,tj. sa lukom Vadi Gasus, povezivao je Vadi Hamamat, u kome se vadio granit.Alabaster se vadio iz kamenoloma u Hatnubu.

Religija, religiozna kǌi�evnost

U vreme Sredǌeg carstva jaqa kult Ozirisa, qiji se kultni centarnalazio u Abidosu. Tako�e neguje se kult boga Amona, tebanskog bo�anstva, ikult boga Monta, boga rata.

7 Naseǉavali obalu Crnog mora8 Pogledati: 2.2. Izvori za Sredǌe carstvo

– 34 –

U ovom periodu meǌa se religiozna kǌi�evnost. Piramide, koje su podizalivladari V, VI i VII dinastije, bile su ispisane raznim bajalicama. U vremeSredǌeg carstva magijski tekstovi se ispisuju na unutraxǌosti kovqega9. Dr-veni kovqeg bio je sa unutraxǌe strane ispisan bajalicama, koje su trebale dapokojnika saquvaju od insekata, bolesti; da mu omogu�e da xto lakxe pre�e izovog u onaj svet. Ucrtavane su geografske karte zagrobnog �ivota kako pokojnikne bi zalutao na svom putu do bo�anstva. Ciǉ ovih tekstova bio je da omogu�ipokojniku da se izjednaqi sa bo�anstvom u zagrobnom �ivotu. Prilikom qinamrtvih, pored ostalog uz pokojnika su stavǉane i uxabti figure. Ove fig-urice imale su oblik mumije i bile su naqiǌene od keramike ili raznih vrstamekog kamena. Prikazane su sa prekrxtenim rukama. Jedna ruka dr�i motiku,druga plug, a preko ramena je prebaqena torbica sa zrnevǉem. Uxabti figuraosloba�ala je pokojnika texkog rada u zagrobnom �ivotu. U jednoj grobniciprona�eno je 365 figurica; za svaki dan po jedna. U ovom periodu nastaju iPisma mrtvima i Klevetni tekstovi.

Materijalni ostaci

Vladari XII dinastije od materijalnih spomenika su ostavili tvr�ave,gradove, hramove u Tebi, Karnaku i Luksoru. Treba pomenuti hram MentuhotepaII u Deir el Bahari. Svojevremeno su gradili piramide.


Beograd 1952.— http://www.reshafim.org.il/ad/egypt.htm



9 Vixe o ovome pogledati: 2.2. Izvori za Sredǌe carstvo, Religijski tekstovi, Tekstovi

kovqega; 2.3. Izvori za Novo carstvo, Kǌiga mrtvih, Uxabti figure

– 35 –

DRUGI ME�UPERIOD

Osvajaǌe Egipta od strane Hiksa

Posle smrti Amenemheta III, posledǌeg znaqajnog faraona XII dinas-tije, dolazi do slabǉeǌa centralne vlasti. Amenenhet IV bio je posledǌivladar XII dinastije. Tokom vladavine XIII dinastije veziri su postavǉalii meǌali vladare, koji su imali samo nominalnu vlast. Vojskovo�e i ratnici,stacionirani u Nubiji, delaju nezavisno od centralne vlasti. Neki od ǌih suse qak za trajno nastanili u Nubiji. Tvr�ave, izgra�ene du� istoqne granice,bile su ili napuxtene ili pak nisu strogo kontrolisale one koji su ulaziliu zemǉu. Kananski nomadi ulazili su u zemǉu potpuno slobodno, gde su senastanili i stali baviti trgovinom, zemǉoradǌom, zanatstvom. Barem jedanod ǌih, Khendjer, je postao kraǉ. Krajem vladavine XIII dinastije sledio jedug period ustanaka i me�usobnih sukoba. Verovatno se na taj period odnosedoga�aji opisani u Proroqanstvu Nefertija i u Pouci Ipuvera10. Koriste�i seslabǉeǌem Egipta nomadska plemena sa Sinaja krajem XVIII veka p. n. e. upalasu u istoqnu Deltu; grupa plemena koju su Egip�ani nazivali ,,hikau-hasut”ili ,,gospodari pustiǌe”. Verovatno je iz toga nastao Manetonov izraz Hiksixto znaqi ,,zapovednici pastira”.

Hiksi su Egiptom vladali 150 godina, taqnije od 1700. do 1550. godine p. n. e.Pripadaju skupini semitskih plemena. U vreme kada su preduzeli kontrolu nadEgiptom nije posvedoqen nikakav rat. Sam ǌihov dolazak bio je tih i gotovo bezikakvog otpora su prodrli na prostor centralne i istoqne Delte, a potom i uunutraxǌost Egipta. Pod svoju vlast podveli su teritoriju koja se prostiralasve do grada Kuze u sredǌem Egiptu; to je bila ju�na granica. Osnovali su dvedinastije, XV i XVI.

Dok su se Hiksi utvrdili na prostoru istoqne, zapadna Delta nalazila se urukama doma�e dinastije, XIV. Prestonica XIV dinastije bio je grad Ksois.Prostor od Kuze do Elefantine (I katarakt) bio je pod vlax�u tebanske dinas-tije, koju Maneton naziva XVII. U ovom periodu Nubija se vixe ne nalazi podvrhovnom vlax�u Egipta. Tu se samostalno razvija doma�a kraǉevska dinastija.

Centar teritorije Hiksa nalazio se u Avarisu. Ovaj grad, poxto se nije taqnoznalo gde se nalazio, bio je enigma sve do 1965. godine. Na osnovu iskopavaǌaaustrijskih arheologa na prostoru istoqne Delte, koje je predvodio ManfredBitak, utvr�eno je da se prestonica Hiksa nalazila gde i danaxǌi grad Tel-el-Daba.

Hiksoski vladari, stupivxi na presto, preuzeli su nasle�e — ideologiju, tit-ulaturu, vladarski kult — od svojih prethodnika. U vreme Hiksa ponovo suprepisana mnoga dela Sredǌeg carstva. Kao primer mo�emo navesti quvenimatematiqki papirus Rind, koji sadr�i razne formule i proraqune. Herodot negrexi mnogo kada tvrdi da su Heleni preuzeli znaǌa iz geometrije od Egip�ana.Sami Hiksi bili su u dobrim odnosima sa Tebancima. XVII dinastije pla�alaje porez Hiksima.

Znaqaj hiksoske vladavine jeste u slede�em:

— Egip�ani pre dolaska Hiksa nisu koristili koǌe. S pojavom koǌajavǉa se i upotreba dvokolica, xto je dovelo do pojave koǌice i drugihvextina ratovaǌa.

— Hiksi su uspeli da otvore Egipat za svet i da poka�u Egip�anima dase teritorije, koje se ne nalaze u sastavu Egipta, mogu ukǉuqiti u sas-tav zemǉe. Hiksi su pored teritorije Egipta nastaǌivali i prostorSinaja i deo prostora prema Palestini. Zaqe�e se ideja o mogu�nostistvaraǌa carstva, tj. velike dr�ave koja se mo�e protezati i vanprirodnih okvira zemǉe.

10 Pogledati: 2.2. Izvori za Sredǌe carstvo

– 36 –

Skarabeji

Treba pomenuti da se u vreme Sredǌeg carstva, naroqito za periodvladavine Hiksa, javǉa nova kategorija spomenika — skarabeji. Skarabeji supeqati gde su ispisana imena i titule qinovnika i znaqajni su za prouqavaǌeadministracije. Prvi skarabeji pojavili su se oko 2500. godine p. n. e., aprona�eni su u grobnicama �ena i deca ni�ih druxtvenih slojeva. Oko 2000.godine poqiǌu da se koriste kao peqati. Dekoracija skarabeja potiqe iz vremenavladavine Hiksa — predstavǉena je ǉudska figura koja stoji i zabele�eno jeime i titula kakvog qinovnika.


Beograd 1952.— http://www.reshafim.org.il/ad/egypt.htm



– 37 –

NOVO CARSTVO


* Period Novog carstva (1550 - 1070)U ovom periodu vladaju dinastije XVIII, XIX i XX.

— Predstavnici XVIII dinastije (1550 - 1292) su Ahmoze, ǌegov sin Amen-hotep I i Tutmes I11. Amenhotep I izgradio je prestonicu u Tebi. Uokviru XVIII dinastije razlikujemo poseban period koji nazivamo ama-rnskim. Predstavnik tog perioda je Amenhotep IV (Ehnaton), koji je zanovu prestonicu uzeo Ehnaton, danaxǌa Tel el Amarna. Kao naslednikeAmenhotepa IV treba pomenuti Smenkaru i Tutankamona.

— Predstavnici XIX dinastije:— Horemheb (1342 - 1338)- administrativne reforme, reforma vojske, poreska reforma- omaǌi pohod na Siriju, pobeda nad Hetima- Nubija (hram Sislu), ekspedicija u Punt.— Ramzes I (1338 - 1337)- daǉa reforma vojske: podela na 3 korpusa sa jednim odredom koǌa,specijalna garda, najamnici, posade quvaju tvr�ave.— Setija I (1337 - 1317)- vojni pohod na Siriju: prodro u ravnicu Megido, potqinio levitskeknezove, zauzeo pristanixte Tir i obezbedio pomorski put za Siriju- operacija protiv ustanika, ujediǌenih knezova Palestine: zauzeo Ha-mat, Bet-Xan, tvr�ave Kanon i Kadex, potisnuo Hete- gra�evinska delatnost: hram Bubastis na Delti, sala sa stubovimau Karnaku, svetilixte u Abidosu, granica u steni u dolini carskihgrobnica.— Ramzes II (1317 - 1251)- delatnost ovog faraona videti u tekstu koji sledi.— Merneptah- branio Egipat od navale pomorskih naroda.

— XX dinastija (1186/5 - 1070), dinastija Ramzeseida, odra�ava periodod Ramzesa III do opadaǌa Novog carstva.— Setnaht- osnivaq XX dinastije- jaqa svextenstvo.— Ramzes III

- reforma vojske: podelio stanovnixtvo da bi ga lakxe koristio u vojnesvrhe- rat protiv pomorskih naroda- prestonica Medinet-Htabu (?).

Isterivaǌe Hiksa iz Egipta

O povodu za konaqan sukob izme�u Hiksa i Egip�ana podatke pru�a,,Priqa o Apopisu i Sekenenreu”. Apopis je bio vladar XVI hiksoske dinastije,a Sekenenre predstavnik XVII, tebanske, dinastije. Prema ovoj priqi Hiksi suna graniqnom prostoru napasali stada. Onda kada je stado prexlo na teritorijuTebe, Tebanci odluquju da povedu rat. U prvom sukobu oba vladara su poginula.Sekenenrea je nasledio sin Kamoze, kome je pripala qast da protera Hikse izEgipta. O Kamozeovom pohodu saznajemo iz dva izvora: Kamoze stela i Karnarvon

ploqa12, koji, po svemu sude�i, potiqu iz vremena Novog carstva.

11 Tutmes I je bio o�eǌen Ahmozevom �erkom12 Karnarvon ploqa prona�ena je poqetkom XX veka u Karnaku. Ploqu je pronaxao Karter,

koji je bio qlan ekspedicije koju je finansirao lord Karnarvon; Hrestomat� po istorii

– 38 –

Konaqnu pobedu nad Hiksima odneo je jedan od slede�ih tebanskih careva, Ah-moze I, koji se smatra osnivaqem XVIII dinastije. Ahmoze je bio visoki vojnizapovednik koji je poticao iz ugledne porodice. O ǌegovoj vojnoj delatnostiobavexteni smo zahvaǉuju�i dobro saquvanoj autobiografiji. Stela faraonaAhmozea I, prona�ena u Karnaku, dopuǌuje svedoqanstvo o borbi sa Hiksima,qiji je poqetak opisan na Karnarvon ploqi13.Po kazivaǌu Manetona 240000 Hiksa je mirno napustilo Egipat u strahu odvladara koji je dolazio s juga. Stvari nisu bile tako miroǉubive. Herodotnije ostavio podatke o XVIII dinastiji.

Unutraxǌa i spoǉna politika vladara XVIII dinastije

Za period Novog carstva karakteristiqna je ekspanzionistiqka poli-tika. Tako Tutmes I, u te�ǌi za daǉim osvajaǌima, na jugu je prekoraqiogranicu drugog katarakta i krenuo u pokoravaǌe Gorǌe Nubije, a na severo-istoku, proxavxi Siriju i Palestinu, sti�e do Eufrata, gde je ostavio grani-qnu stelu. Me�utim, treba imati na umu da su ovi vojni pohodi bili organizo-vani pre svega zbog pǉaqke.Sin Tutmesa I, Tutmes II, ratuje i u Nubiji i u Palestini. Ali, ovaj vladarrano je preminuo, ostavivxi za sobom maloletnog sina Tutmesa III.Kako je u vreme kada je nasledio presto bio deqak, mesto Tutmesa III vladala jeǌegova ma�eha-tetka Hatxepsut. Ova mlada kraǉica bila je veoma ambicioznai za dve decenije vladavine ove �ene Tutmes III je bio baqen u zape�ak. Daopravda svoju vlast proglasila se potomkom boga Amona i qin ǌenog ro�eǌapredstavǉen je u jednom hramu, koji se nalazi u Deir-el-Bahari. Unutraxǌosthrama ukraxena je i reǉefima koji svedoqe o trgovaqkoj ekspediciji, koju jeHatxepsut poslala u zemǉu Punt14. Ovaj hram, koji se naziva ,,beli hram” ikoji je useqen u steni, danas je saquvan u celini. Po smrti Hatxepsut, kojanije u potpunosti razjaxǌena, Tutmes III je unixtio one spomenike koje je onapodigla i stao brisati ǌeno ime. Naime, stari Egip�ani su verovali da ako seneqije ime izbrixe, tome se oduzima i magiqna mo�. ,,Izbrisani” ne�e biti umogu�nosti da se rodi i �ivi u zagrobnom �ivotu. Ono xto bi trebalo da budeprva godina Tutmesove vladavine, bele�eno je kao 21.

U vreme vladavine Tutmesa III Egipat je do�iveo najve�e proxireǌe:na jugu protezao se do qetvrtog katarakta, a na severo-istoku, mada taj prostornije bio trajno prikǉuqen carstvu, do Eufrata. Tutmesova aktivna osvajaqkadelatnost bila je odre�ena jox u ǌegovom detiǌstvu i mladosti. Naime, do21. godine, na incijativu Hatxepsut, bio je prinu�en da �ivi u garnizonustaje�e vojske. Quveni anali, Anali Tutmesa III, daju detaǉan popis Tutmesovihpohoda. Predstavǉaju izvor prvog reda za spoǉnu politiku Tutmesa III i prvisu izvor za staroegipatsku vladarsku analistiku. Pohodi Tutmesa bele�eni suna zidovima dve dvorane Amonova hrama u Karnaku. Dok je prvi pohod opisan ucelini, ostali su opisani sumarno.Tutmes III, kako sam bele�i, 21. godine svoje vladavine krenuo je u pohod pro-tiv pobuǌenika. Naime, glavni protivnik Egipta bila je velika dr�ava koja jenastala oko Kadexa, na reci Orontu (Sirija). Uz pomo� vladara Kadexa poko-reni gradovi i kne�evine na jugu Sirije i Palestine ustali su protiv egipatskevlasti. Do presudne bitke doxlo je kod grada Megido, kada je Tutmes izvoje-vao pobedu. Nedugo zatim, Tutmes osvaja Kadex, pobe�uje mitanske trupe15 kodKarhemixa i prelazi Eufrat. Tutmes III tokom dvadeset godina svoje vladavineorganizavao je qak 16 do 17 pohoda prema Siriji i Palestini.Pored azijskih pohoda, Tutmes III je izvrxio i pohode na zapad, gde je potqinio

drevnego Vostoka, Moskva 1980.13 Hrestomat� po istorii drevnego Vostoka, Moskva 1980.14 Danas se pretpostavǉa da se zemǉa Punt nalazila na prostoru danaxǌe Somalije15 Saveznici vladara Kadexa

– 39 –

deo Libije. Krajem svog carevaǌa preduzeo je pohod u Nubiju i na jugu pomerioegipatsku granicu do IV katarakta.Bez obzira na niz pobeda Tutmes III nije mogao da obezbedi trajnu vlast nad Sir-ijom i Palestinom. Udaǉenost i pustiǌske oblasti, koje su delile Palestinui Siriju od Nilske doline, ote�avale su uspostavǉeǌe qvrste vlasti faraona.Me�utim, u ovim oblastima na vlasti su bili ostavǉeni oni lokalni vladarikoji su bili odani Egiptu. Postojala je i praksa da se u gradovima ostaveqitavi garnizoni vojnika kao zaxtita novopostavǉenih ǉudi.Na jugu u vreme Novog carstva situacija se promenila. Zavedena je qvrx�a iboǉe organizovana uprava. Oblasti izme�u I i III katarakta bile su organizo-vane po uzoru na unutraxǌu organizaciju samog Egipta. Kao upravnik oblastikoje su se protezale izme�u katarakti postavǉen je qinovnik ,,kraǉevski sinKuxa”. Tvr�ave su se i daǉe gradile na prostoru prema III i ju�no, prema IV

kataraktu.

Po smrti Tutmesa III, pored Egipta, nastaju i razvijaju se nove sile.Treba pomenuti dr�avu Mitani na prostoru gorǌeg Eufrata, koja svoj procvatdo�ivǉava u XIV i XV veku p. n. e. U vreme vladavine Tutmesa IV sklopǉenje zalog mira sa carstvom Mitani. Tada su mitanske princeze doxle u Egi-pat. Ovaj ugovor vixe je bio prinudan no dobrovoǉan. Ove dve dr�ave bile suupu�ene jedna na drugu od pretǌe koju je predstavǉalo Novo Hetsko carstvo.Druga velika sila bila je Huritska dr�ava sa prestonicom u gradu Vaxukani.Potom, treba imati na umu i Kasitski Vavilon.Naslednici Tutmesa IV nisu veliki osvajaqi i ǌihova spoǉaxǌa politika osla-ǌa se na diplomatske aktivnosti. Tako Amenhotep III nije izlazio iz granicasvoje zemǉe. Period vladavine ovog faraona naziva se ,,zlatni vek”, pre svegazbog gra�evinske delatnosti, raskoxi i bogatstva. Amenhotep III u�ivao je uonome xto su ǌegovi preci stvorili. Kako vixe nema krupnih osvajaqkih pohoda,egipatski faraon odr�ava svoj politiqki uticaj u Aziji pomo�u diplomatije izlata.

Amarnski period

U vreme Novog carstva zapa�ena je izuzetno velika graditeǉska de-latnost u Tebi. Kao primer mo�emo pomenuti hramovne komplekse u Karnakui Luksoru. Zaxtitnik tebanske nome jeste bog Amon. Kako su vladari XVIII

dinastije poreklo vodili iz Tebe, zaxtitnik ǌihove dinastije tako�e je bioAmon. Vladari su stoga hramove darovali zemǉixnim parcelama i radnomsnagom. Hram je mogao posedovati rudnik, kao i prihode tog rudnika. Hramovniprihodi nisu bili oporezivani. Rudnici zlata na jugu bili su u vlasnixtvuamonovog svextenstva. U jednom trenutku hram i svextenstvo je toliko ekonom-ski ojaqalo da je moglo da predstavǉa i potencijalnu opasnost za samog faraona.Stoga, stupivxi na presto, Amenhotep IV pokuxao je da unixti zavisnost carskevlasti od svextenstva Amona i starog plemstva, kome je kult Amona bio va�anideoloxki oslonac i koje je te�ilo ka odvajaǌu noma od centralne vlasti. Usvojoj borbi, Amenhotep IV oslaǌao se na svextenstvo Heliopolisa i Memfisa,kao i na sredǌe slobodne slojeve stanovnixtva, qiji su predstavnici obrazovalioko faraona novu grupu dvorskog qinovnixtva.

Amenhotep IV nosio se mixǉu da obnovi kult heliopoǉskog boga Ra;kult koji je negovan u vreme Starog carstva. Me�utim, poxtovaoci tog kulta suimali malo ekonomske snage da se nametnu Amonovom svextenstvu u Tebi. Poxtoje propao prvi pokuxaj reforme, faraon je raskrstio sa kultom svih tradi-cionalnih bogova i zaveo lokalni kult boga Atona; kult iz vremena Sredǌegcarstva16.

16 Otkuda Aton? Naime, kako se xirila teritorija Egipatske dr�ave, egipatski bogovi

– 40 –

Faraon je uzeo novo ime Ehnaton, xto znaqi ,,sjaj Atonov”. Napustio je Tebu isagradio sebi novu i raskoxnu prestonicu blizu danaxǌe Tel el Amarne. Novojprestonici dao je ime Ahetaton, xto znaqi ,,horizont Atonov”. Kako je biloneumesno slu�iti slu�bu u starim hramovima, faraon je poqeo da gradi hramoveAtonu po qitavom Egiptu. Tako pored Amonovog hrama u Karnaku, podignut je ihram Atonu.Treba pomenuti da atonizam nije monoteistiqka religija. Amenhotep IV nijeukinuo ostala bo�anstva, ve� su ona postala drugorazrednog znaqaja. Sam Atonbio je uzdignut nad svim ostalim bo�anstvima. Ovakav oblik verovaǌa, kadase jedan bog uzdigne iznad drugih, naziva se monolatrija. Novina se sastoji utome xto sada faraon postaje prvi svextenik boga.Izvor za religijsku koncepciju Amenhotepa IV predstavǉaju himne posve�eneAtonu. Aton, koji je sve stvorio i koji sve posmatra, pojavǉuje se u tri oblika:horarhte (ujutru), hepra (u podne) i atum (u smiraj dana). Svoj dan provodiputuju�i nebom uz pratǌu ni�ih bo�anstava. Xto se tiqe predstave Atona, ovobo�anstvo nikad nije predstavǉeno u obliku ǉudskog bi�a. Aton se predstavǉakao sunqev disk u podne, sa zracima koji se zavrxavaju xapama, u kojima jesimbol �ivota.Himne i likovne predstave nalazimo u grobnicama dostojanstvenika u Tel elAmarni. Pet identiqnih himni posve�enih Atonu, koje se u nauci nazivajukratkim himnama, prona�eno je u pet razliqitih grobnica. Pored kratkih himniu grobnici dostojanstvenika Eje prona�en je znatno du�i tekst poznat po imenuVelika himna Atonu.Amarna je naznaqila i veliku promenu u umetnosti. Amarnsku umetnost karak-terixe veliki realizam i qeste scene iz svakodnevnog �ivota vladarske poro-dice. Kao remek-delo ovog perioda svakako treba pomenuti ne tako davno otkri-venu bistu kraǉice Nefertiti, supruge Amenhotepa IV, koju je izradio dvorskiskulptor Tutmozis. Danas ova bista se quva u egipatskom muzeju u Berlinu.O periodu vladavine Amenhotepa IV znamo i na osnovu dokumenata saquvanih uarhivi Tel el Amarne17.

Nasilne promene u religiji su najqex�e kratkog veka. Tako reformaAmenhotepa IV nije za�ivela posle ǌegove smrti. Prvo ga je nasledio Smenkare,a potom Tutanhaton. Tutanhaton je bio prinu�en da se odrekne kulta Atona, asvoje ime je promenio u Tutankamon. Vratio se u Tebu, a Amarna vixe nijebila prestonica. ǋegova grobnica je prona�ena netaknuta u nekropoli vladaraNovog carstva u Dolini kraǉeva. ǋu je 1922. otkrio Hauard Karter. Otkrivenje i neoxte�en vladarski sarkofag.Tutankamon je bio posledǌi vladar amarnskog perioda. Posle ǌegove smrtipoqeli su dugotrajni unutraxǌi nemiri.

Reakcija pod Horemhebom

Tutankamona na prestolu je nasledio Aja, preobra�eni nekdaxǌi svex-tenik Atona. Ovoga je nasledio Horemheb.Definitivni likvidator verske reforme koju je izvrxio Amenhotep IV bio jeHoremheb. Horemheb je pripadao aristokratskom rodu nomarha Alebastroipo-ǉa. Pod Tutankamonom zauzimao je visok vojni polo�aj. Verovatno se ve� uto vreme stvarna vlast nalazila u ǌegovim rukama. Pomo�u svextenika Amonaon je doveden na presto i smatra se osnivaqem XIX dinastije. Stupivxi na

bili su ti koji su pomagali u ratu. Dolazivxi u dodir sa drugim narodima, Egip�ani

su preuzimali i neke ǌihove kulturne tekovine. Aton jeste �ivotna energija koja sve

obasjava i svima daje �ivot. Ovaj kult zbog svoje jednostavnosti i jasno�e bio je pris-

tupaqan raznim narodima. Dok su ranije egipatski bogovi prikazivani kao zaxtitnici

samo Egipta i egipatskog cara, dotle je sada novi bog Aton proglaxen za boga ne samo

Egipta nego i susednih zemaǉa.17 Pogledati: 2.3. Izvori za novo carstvo, Dokumentarni izvori, Prepiska

– 41 –

presto, Horemheb se otvoreno proglasio pristalicom vixeg tebanskog svexten-stva i uspostavio kult boga Amona. Otpoqeo je potpunu likvidaciju amarnskereforme. Unixtavaju�i kult Atona i progone�i ǌegove pristalice, bacio jeprokletstvo na Ehnatonovu uspomenu. Grad koji je Ehnaton bio podigao, napux-ten je od stanovnika i postepeno je ruxen, a ime Ehnatona i ǌegovog boga Atonaunixtavani su na svim spomenicima i prokliǌani. Godine ǌegove vladavineubrajane su u godine vlade drugih careva. Od Horemheba mo�emo pratiti daǉirazvoj starih porodica, dok sa smr�u Ehnatona nestaju ,,novi ǉudi”.

Novo carstvo u vreme XIX dinastije

Vladavina Horemheba

Od vremena Horemheba mo�emo pratiti jednu posebnu celinu u razvojuNovog carstva. Pojedini autori Horemheba smatraju za posledǌeg vladara XVIII

dinastije, dok ga pojedini dr�e za osnivaqa XIX dinastije. Ono xto je sigurnojeste da Horemheb nije bio u krvnom srodstvu sa svojim prethodnicima XVIII

dinastije.

Za vreme vladavine Horemheba spoǉaxǌa i unutraxǌa politika krenule su udrugaqijem pravcu. Izvrxena je reforma vojske. Vojska je bila podeǉena nanekoliko divizija, koje su bile stacionirane u dva velika centra: na severu uMemfisu i na jugu u Tebi. Tako�e bilo je korpusa stacioniranih u centrimavan Egipta, npr. u Nubiji, Siriji, Palestini. Po potrebi vojska je kretalaiz ovih centara do odredixta, koje je odre�ivao faraon. Krunski princ18 sestarao o vojsci u vreme mira, a u vreme rata bio je prva liqnost do vladara.Dakle, u vreme rata vojsku je predvodio faraon.

Horemheb je izvrxio i poresku reformu, a trebalo je i iskoreniti podmi-tǉivost.

�eleo je da posede u Siriji i Palestini, koji su bili delimiqno ili potpunoizgubǉeni od vremena Amenhotepa III i Amenhotepa IV, vrati u sastav egipatskedr�ave. Ti posedi su se naxli nezaxti�eni od velike sile Novohetskog carstva,koje procvat do�ivǉava u XIV i XIII veku.

Ramzes II

Kao naroqitog predstavnika XIX dinastije treba pomenuti Ramzesa II.Ovaj faraon izdvaja se kao najve�i graditeǉ koji se ikad naxao na prestoluEgipta. Vladao je 66 ili 67 godina. Na osnovu saquvane mumije utvr�eno je daje imao izme�u 95 i 96 godina kada je umro.

Ramzes je za sobom ostavio brojne gra�evine na prostoru qitavog Egipta. Trebapomenuti hram u Abusimbelu, hram, koji se nalazi u blizini Gaze, Rameseum,veliki hram u Abidosu. Dogradio je Amonov hram u Karnaku. Svoju prestonicupremestio je na sever zemǉe. Na poqetku ona se nalazila u Memfisu, a potomje izgra�ena nova vladarska rezidencija na prostoru jugoistoqne Delte — PerRamzes ili Dom Ramzesov (danaxǌi Kantir). Ovo mesto se pomiǌe u Staromzavetu u kǌizi Izlaska. Naime, polo�aj Jevreja u Egiptu se pogorxao upravozbog izgradǌe Per Ramzesa.

Ramzes je sahraǌen u Dolini kraǉeva, koja se nalazi u blizini Tebe, u nekropoliu kojoj su sahraǌivani vladari XVIII i XIX dinastije. Kada je prona�ena,utvr�eno je da je grobnica i ranije imala posetilaca. Numerisana je brojem7.

Bitka kod Kadexa

18 Onaj koji �e naslediti presto.

– 42 –

U vreme vladavine Ramzesa II doxlo je do jednog od najznaqajnijih su-koba Egipta sa stranom silom — bitka kod Kadexa.Egipatski posedi na prostoru Sirije i Palestine bili su u potpunosti ilidelimiqno izgubǉeni. Sila koja se pojavila kao suparnik Egiptu bila je Novo-hetsko carstvo. Kako je oblast Sirije bio jedini prostor kuda su se moglikretati Hetiti, kao i ǌihova spoǉna politika, bilo je neminovno da do�e dosukoba sa Egiptom. Do sukoba je doxlo 5. godine vladavine Ramzesa II kod gradaKadexa na reci Orontu. Protivnik je bio hetitski vladar Muvatali.Egipatska vojska je bila podeǉena na qetiri velike divizije, koje su nosileimena velikih bogova. Prva divizija zvala se Amon i ona je pratila faraona.Druga divizija je nosila ime boga Ra, a tre�a i qetvrta nazivane su imenimabogova Ptaha i Seta. Prvi grad do koga je stigla egipatska vojska, napreduju�idu� obala, bio je Simira. Do Simire vojska je bila nepodeǉena i sve divizijesu se nalazile pod komandom vladara. Slede�a taqka bila je Gaza, stari gradna obali. Tu je vojska podeǉena na dva dela. Obalom su krenule elitne jedinicesamog vladara nazvane ,,Nearim trupe”, a ostatak je krenuo kroz unutraxǌostpreko Kanana, istoqne Galileje, prema severu do Arnana. Arnana je bio gradkoji se nalazio nasuprot Kadexa i iz ǌega se mogao videti Kadex. Divizije suse u toku kretaǌa ovim prostorom razdvojile. Tre�a i qetvrta su zaostajaledan hoda za prvim dvema divizijama. Kod Arnana izvidnica Amonove divizijezarobila je dva beduina, koji su, navodno, Ramzesu otkrili da se Muvatali sasvojom vojskom nalazi kod grada Alepa, priliqno udaǉenog od Kadexa. Ovavest je obradovala Ramzesa, jer je verovao da �e sada imati dovoǉno vremenada pre�e Oront, da podigne logor i da priredi efekat iznani�eǌa hetitskojvojsci. Ramzes II sa Amonovom divizijom prelazi Oront s namerom da sz. odKadexa podigne logor. Izvidnica divizije Ra, koja se tada pribli�avala reci,zarobila je one iste beduine i nakon ,,prijateǉskog” ube�ivaǌa otkrila da sehetitska vojska ve� ulogorila istoqno od Kadexa. Kako su se tre�a i qetvrtadivizija nalazile gotovo na dan hoda od budu�eg poprixta bitke, divizija Rase sama spremala da pre�e reku. Deo divizije Ra, koji je prexao reku, napalisu odredi hetitskih bojnih kola i u potpunosti ga presekli. Ostatak diviz-ije Hetiti su poqeli da gone prema severu, a u isto vreme napali su deloveAmonove divizije, qiji su vojnici podizali logor. Tada je doxlo do rasulaegipatske vojske i u jednom trenutku sam faraon se naxao bez zaxtite. Ono xtoje spasilo egipatsku vojsku bila je pojava Nearim trupa. Zahvaǉuju�i ǌihovomnaporu hetitska bojna kola su odbijena. Egip�ani su povratili samopouzdaǌei uspeli da nateraju Hetite da se povuku na drugu stranu Oronta. U smirajdana na prostoru Kadexa pojavile su se tre�a i qetvrta divizija spremne zaborbu, no borba je ve� bila okonqana. Dakle, bitka je prvog dana bila nerex-ena. Hetiti su se nalazili na zapadnoj strani Oronta, dok su Egip�ani bili naistoqnoj. Do sukoba nije doxlo ni drugog dana. U nauci je ostalo nerazjaxǌenozaxto Muvatali nije iskoristio pexadiju. Tre�eg dana vojske su se uputilesvaka na svoju stranu. Hetiti prema Damasku, a Egip�ani kroz Palestinu premaEgiptu. Kako je sukob bio nerexen, egipatski uticaj u Siriji i Palestini jebio poǉuǉan. Narednih godina Ramzes II je morao da guxi ustanke na ovim pros-torima. Sedme godine ǌegove vladavine izbio je ustanak u Askalonu, a osme naprostoru Galileje.Nerexeno staǌe nije moglo dugo da potraje. Interesne sfere na ovom prostoru sumorale biti razgraniqene. Oqekivala se nova borba. Me�utim, Hetiti su imaliveliki problem unutar dr�ave. Naime, posle bitke Muvatalija je nasledioMuxilix III. No ovaj vladar se nije dugo zadr�ao na vlasti, xest do sedamgodina, i nakon ǌegove smrti pojavila su se dvojica pretendenata na presto:ǌegov sin Uri-Texub i ǌegov brat Hatuxilix. Prinqevi iz vladarske ku�ebili su postavǉeni da vladaju pojedinim oblastima, te je to dovodilo do qestihsukoba. U sukobima pobedu je odneo Hatuxilix, a pora�eni Uri-Texub je najpreotixao na Kipar, a potom najve�em neprijateǉu hetitske dr�ave — RamzesuII. Uri-Texub postao je velika pretǌa Hetitskoj dr�avi, ali i Hatuxilixu.

– 43 –

Svakog trenutka oqekivalo se da do�e do sukoba; do koga, me�utim, nije doxlojer je Hetitskoj dr�avi zapretila opasnost sa istoka, od mlade asirske dr�ave,koja se tek uzdizala. Stoga je Hatuxilix III zakǉuqio mir sa Ramzesom II.Zakǉuqen je sporazum o podeli interesnih sfera ove dve dr�ave. Oblastiju�no od Kadexa nalazile su se u interesnoj sferi Egipta, a prostor severnood Kadexa je bio u rukama hetitske dr�ave. Ugovor je predvi�ao i razmenuzarobǉenika i ne pru�aǌe politiqkog azila protivnicima vladara. Posledǌaodredba bila je upu�ena protiv Uri-Texuba, kome se, nakon sklopǉenog mira,gubi trag. Nakon ovog sporazuma nije posvedoqen sukob izme�u Hetita i Egi-p�ana.O samom sukobu, toku i ishodu znamo na osnovu egipatskih izvora19. Trebapomenuti da je saquvan tekst mirovnog sporazuma u vixe prepisa, koji je prona-�en na prostoru hetitske dr�ave. Sporazum je bio potvr�en diplomatiqkimbrakom Ramzesa II i hetitske princeze.

7.6.4. Narodi sa mora

Prouqavaǌe perioda od 1200. do 1100. godine p. n. e. danas jestvar mnogih diskusija. Navedeni period u nauci je poznat kao mraqni vekStarog Istoka. Ve� u X veku slika Levanta je potpuno nova: zapa�a se proc-vat feniqkih gradova — Tira, Sidona i Biblosa; pratimo razvoj Izraelsko-judejskog carstva; na prostoru Me�ureqja kasitski Vavilon �ivi svoj poseban�ivot; na prostoru Elama, kao i na prostoru Jermenije20, uzdi�u se nove dr�ave;napokon, asirska dr�ava do�ivǉava svoj procvat.Period 1200. - 1100. jeste period seoba. Pojavǉuju se narodi koji ranije nisupomiǌani u izvorima. Posebno interesantan je tzv. ,,narod sa mora”. Ostajepitaǌe da li pod ovim podrazumevamo samo jedan ili pak vixe naroda. Kakobilo, ,,narodi sa mora” jesu uzrok pada mnogih dr�ava. Postoji malo izvorakoji svedoqe o ǌihovim imenima i spoǉaxǌem izgledu. Oni izvori koji postoje,vezani su za mali geografski prostor — za prostor Egipta.Kao izvore treba pomenuti:

— Izrael-stelu iz vremena Merneptaha— tekst na zidinama hrama Medinethabu (?), koji potiqe iz vremena Ram-

zesa III

— veliki papirus Harus, koji potiqe iz vremena vladavine Ramzesa III.Sam termin ,,narodi sa mora” uveden je u XIX veku. Egipatski izvori ove narodenazivaju ,,oni koji su doxli sa velikog zelenog”. Xta ovo posledǌe znaqi ostajepredmet mnogih rasprava.

Merneptahova stela je jedan egipatski spomenik koji slavi pobedu fa-raona Merneptaha, naslednika Ramzesa II, nad Libijcima. Mada je stela bilapostavǉena u Merneptahovom hramu u Tebi, danas se quva u muzeju u Kairu. Naosnovu stele zakǉuqujemo da je u petoj godini vladavine Merneptaha, Egipatbio napadnut sa severa. Neprijateǉ opremǉen sa xlemovima, oklopima, gvoz-denim ili bronzanim maqevima i kopǉima opkolio je utvr�eǌe Per-irt. Poslexestoqasovne bitke, tokom koje je Merneptah prvo iskoristio strelce, a potombojna kola, protivnici su bili pora�eni, hiǉade ubijenih, a 9 000 ih je dopaloropstva21.Na ovoj steli egipatski pisari su zabele�ili imena plemena koja su pomagalaLibijce: Xardani, Ekvexi, Xekelexi, Luke, Terexi. Poxto je naveden broj,,naroda sa mora” zanemarǉiv, pretpostavǉa se da ovi nisu imali nameru datrajno nasele prostor Egipta. Po svoj prilici slu�ili su kao najamnici ulibijskoj vojsci.

19 Pogledati: 2.3. Izvori za Novo carstvo, Opis bitke kod Kadexa20 Urartu21 http://olrcweb.bahm.ac.uk/deryn/merneptah; The Merneptah stela

– 44 –

Izvori iz vremena Ramzesa III daju nexto drugaqiju sliku. Navode se novaimena: Tjekeri, Pelexti, Vexexi, Danuni (ili Denijeni), Ahajivaxi. Sadave�a skupina napada Egipat i to iz dva pravca: sa prostora Libije i sa pros-tora Levanta, preko Sinaja. Postoji svedoqanstvo da su se gotovo istovremenoodigrale dve bitke: jedna na kopnu i jedna na moru. Sam Ramzes III bio jeprinu�en da se povuqe na jug, na prostor Nubije. Nauqnici su uvereǌa da jeciǉ ovih prodora ,,naroda sa mora” bio trajno naseǉavaǌe, bilo na prostoruEgipta bilo negde drugde. Ovakav zakǉuqak je izveden na osnovu predstava gdesu ,,narodi” prikazani sa qitavim poku�stvom.

Ostaje jox da se pozabavimo pitaǌem porekla ,,naroda sa mora”.

— Luke

Luke su bili stanovnici Luka-zemǉe. Na osnovu hetitskih dokumenata danaspretpostavǉamo da se ta zemǉa nalazila na prostoru Likije. Isti izvori sve-doqe da su Luke bili pirati. Luke jesu najamnici Muvatalisa kod Kadexa.

— Xardani

Veruje se da su Xardani stigli sa prostora istoqnog Mediterana, sa prostoraju�ne Turske. Bili su viqni oru�ju i slu�ili su kao najamnici Ramzesa II ubici kod Kadexa. Merneptahova stela svedoqi da su se Xardani nalazili ime�u Egip�anima i me�u doxǉacima.

— Danuni

Jedna grupa istra�ivaqa smatra da ovu grupu naroda treba povezati sa imenimaiz tekstova jednog grada na Levantu — Ugarita. U ranijoj istoriografijiruxeǌe Ugarita oko 1200. godine pripisivano je akcijama ,,naroda sa mora”.U arhivu grada saquvani su tekstovi koji svedoqe o posledǌim danima grada.Tako iz prepiske Ugarita sa Kiprom vidimo da i jedna i druga strana vape zapomo�. Me�utim, od pomo�i nixta i Ugarit i gradovi na Kipru su razruxeni.Mada �e, kasnije, nedaleko od grada biti osnovana jedna grqka kolonija, Ugaritnikad nije obnovǉen.

— Ahajivaxe

Pogledati: Egejski svet, 2. Mikenska civilizacija, 2.5. Nosioci mikenske civ-ilizacije, 2.5.1. Ahajci u hetskim i egipatskim izvorima.

— Pelexti

Me�u ,,narodima mora” Pelexti qine posebnu, ne mnogo veliku etniqku grupu.Iz Biblije znamo da su zauzeli prostor izme�u Gaze i Jafe. ǋihovi gradovi-dr�ave Gaza, Askalon, Azot, Gat i Akaron, stvorili su federaciju koja se nagrqkom zvala penta-polis. Oblast koju su naselili po ǌima je dobila imePilisteja. Od ove reqi je izveden naziv za qitavo zale�e — Palestina.

Belexke:

— sa predavaǌa D. Stefanovi� 24.11.2003. u Beogradu.

Jaqaǌe svextenstva

Proces slabǉeǌa mo�i zemǉe i ǌena decentralizacija poqeo je jox odXIX dinastije, a naslednici Ramzesa III, kako iz XIX tako i iz XX dinastije, svevixe su gubili kontrolu nad zemǉom. U Tanisu, gradu u Delti, vladali su po-tomci vladara XX dinastije. Me�utim, za vlade slabih naslednika Ramzesa III,tzv. Ramesida, znaqaj amonovog svextenstva sve vixe raste. Tako stvarnu vlastu zemǉi nisu imali predstavnici vladarske dinastije, ve� amonovi svextenici.Posledǌeg Ramesida, Ramzesa XII, s vlasti je uklonio, a potom egipatski prestoosvojio, tebanski prvosvextenik Herihor.

U XI veku p. n. e., poxto je postao faraon nove, XXI, dinastije, koja je svoju pre-stonicu imala u Tanisu, vrhovni svextenik Amona Herihor nije mogao zadr�atiu pokornosti Deltu. Egipat, oslabǉen unutraxǌom borbom, uskoro je postaoplen inostranih osvajaqa, Libijaca.

– 45 –



Pani�Belexke:

— sa predavaǌa Danijele Stefanovi�, letǌi semestar xkolske 2001/2002.u Beogradu.

— Jankovi� Marine sa predavaǌa Danijele Stefanovi� u toku zimskogsemestra xkolske 2002./2003. u Beogradu.

– 46 –

TRE�I ME�UPERIOD

Izvori

1. Maneton2. Herodot3. Stari Zavet4. Doma�i izvori, nastali na prostoru Egipta, Nubije, Sirije i Pales-

tine.4.1. Pobedonosna stela Pjankija — Izvor od naroqite va�nosti. Pjankije bio nubijski vladar koji je osvojio Egipat.4.2. Hronika princa Osorkana — Osorkan je bio predstavnik vladarskeXXII dinastije, a bio je i prvi Amonov prorok. Biografija ovog svex-tenika uklesana je na jednom od zidova Amonovog hrama u Karnaku.4.3. Natpisi i biografije iz tebanskih grobnica4.4. Stela Xoxenka I iz Megida — Ovaj spomenik prona�en je na pros-torima Sirije i Palestine.


* Tre�i me�uperiod (1069 - 665)Tre�i me�uperiod, period od 1069. do 665/664.22 godine p. n. e., do uzdizaǌaXXVI dinastije u Saisu, je period libijske i etiopske dominacije u Egiptu. Uovom periodu vladaju XXI, XXII, XXIII, XXIV i XXV dinastija. Izuqavaǌe ovogdoba je komplikovano, jer su Egipat qinila brojna kraǉevstva, koja su bila uvrlo slo�enim me�usobnim odnosima.

— XXI dinastija (1070 - 945) je svoju prestonicu imala u Tanisu, a ǌenivladari su Egip�ani. U to vreme sve je jaqi uticaj Libijaca. Libijcisu nastaǌivali oblasti koje se graniqe sa zapadom Delte i sa severnimdelom nilske doline, kao i sa zapadnim oazama Egipta. U vreme Novogcarstva veliki broj Libijaca se seli u Egipat. Faraoni ih uzimajuu vojnu slu�bu kao najamnike i daju im zemǉixne parcele, u glavnomu Delti, bilo u trajno bilo u privremeno vlasnixtvo. Priliv Libi-jaca u Egipat pojaqao se u doba XX i XXI dinastije, kada Egipat vixenije mogao da xaǉe na bojixte velike vojske i kada u sve ve�oj meripribegava korix�eǌu najamnika. Vo�e Libijaca sklapale su brakovesa princezama iz vladarske porodice. Nekadaxǌi najamnici posegli suza krunom i oko X veka p. n. e. naxli se na prestolu Egipta.

— XXII dinastija (945 - 735), qija se rezidencija nalazila u Tanisu, li-bijskog je porekla. Naziva se jox dinastija Bumbastida, jer su vladariove dinastije poreklo vodili iz grada Bumbastisa. Vladari XXII di-nastije poticali su od libijskog plemena Mexvani. Od Xexonka I

do Osonka, do 837. godine, vlast na podruqju Egipta je jedinstvena.Od Osonka jedna vladarska linija za prestonicu ima Tanis, dok druga,gorǌoegipatska, za prestonicu ima Tebu.

— XXIII dinastija, tako�e libijska, jedno vreme vlada sa XXII dinastijom.Prestonica je bio grad Leontopolis. Postojalo je nekoliko vladarskihporodica koje su istovremeno kontrolisale Egipat.

— XXIV dinastija, tako�e libijska, za prestonicu ima grad Sais. Pred-stavnici ove dinastije su Tefnat i Bohoris. Prema ovom posledǌem an-tiqki pisci veoma blagonakloni, pored ostalih, Maneton i Dionisije.Vladavina XXIV dinastije okonqana je nubijskom invazijom. Nubijci sunastaǌivali oblasti ju�no od I katarakta. U vreme Starog carstva egi-patski faraoni su izvrxili nekoliko pohoda u Nubiju radi dobavǉaǌa

22 Negde stoji do 671., kada su Asirci osvojili Egipat.

– 47 –

plena, robova i osvajaǌa zemǉe. Predstavnici XVIII dinastije osvojilisu prostor Nubije sve do IV katarakta. Carevi XIX dinastije te�e dakolonizuju tu oblast i grade tvr�ave, hramove i gradove. U perioduslabǉeǌa Egipta, pod svexteniqkom XXI i libijskom XXII dinastijom,Nubija je postala nezavisna. Tu se osamostalila doma�a vladarska di-nastija. Jedan od nubijskih vo�a, Kaxta, osvojio je Tebu. ǋegov sinPjanki je krajem VIII veka p. n. e. zagospodario qitavim Egiptom.

— XXV dinastija (747 - 656) jeste nubijska dinastija. Prestonica je bilaNapata, kod IV nilovog katarakta.

Vladavina Libijaca

Pedesetih godina X veka p. n. e. carski presto osvojio je XexonkI, poreklom iz aristokratskog libijskog roda. Smatra se osnivaqem XXII, li-bijske, dinastije. Tebansko svextenstvo, po svemu sude�i, nekoliko godina jeodbijalo da prizna Xexonka za svog gospodara. Tada je Xexonk postavio svogsina za tebanskog prvosvextenika. Taqno je odredio oblast koja se imala nalaz-iti pod kontrolom tebanskog svextenstva: prostor od Elefantine na jugu doAsijuta na severu. Za upravnika oblasti, koja se prostirala od Asijuta na jugudo Memfisa na severu, postavio je jednog od svojih sinova, koji je nosio titulu,,general Herakleopoǉa”. Sam Xexonk I kontrolisao je sever zemǉe. Posledicaovakve reorganizacije bila je ta da je narednih sto godina uprava u zemǉi bilastabilna.

Za prestonicu svoje dr�ave Xexonk I bira Bubastis, grad u Delti, zbog qegaǌegova dinastija i dobija naziv Bubastidi.

Xexonk I se nametnuo i kao znaqajan faktor me�unarodnih odnosa na staromIstoku krajem X veka p. n. e. Ovaj vladar preduzeo je pohod na Palestinu radipomo�i jednom pretedentu na presto. Za vreme svog pohoda u Palestinu, osvojioje gradove u glavnom u Izraelu.

Stabilnost zemǉe bila je naruxena gra�anskim ratom, koji je izbio uvreme Takelota II (850-825), jednog od vladara XXII dinastije. Teba, zajednosa oblax�u koja se nalazila pod ǌenom vlax�u, pokuxala je da se izdvoji iformira samostalnu dr�avu. Mada je u sukobu Takelot II izaxao kao pobednik,stabilnost zemǉe dovedena je u pitaǌe. Po smrti Takelota princip da qitavuzemǉu kontrolixe samo jedan vladar bio je naruxen.

Oko 818. godine p. n. e., za vreme vladavine Xexonka III (825-773),Libijac Petubastis iz Leontopolisa23, grada u centralnoj Delti, posegnuo jeza vlax�u i zatra�io samostalnost svoga grada i oblasti koje su mu pripadale.Petubastis se smatra osnivaqem XXIII dinastije. Mada nije poznato kako jeteklo preuzimǌe vlasti Petubastisa, danas je gotovo sigurno da su oko 804.godine p. n. e. postojala tri faraona: predstavnik XXII dinastije sa sedixtemu Tanisu, predstavnik XXIII dinastije sa sedixtem u Leontopolisu i tre�i sasedixtem u Tebi. Treba imati na umu da vixe ne postoji Amonov prorok, ve�svextenica sa titulom ,,prva Amonova supruga”.

Negde oko 770. godine p. n. e. u zapadnoj Delti uzdigla se novaporodica libijskog porekla sa sedixtem u Saisu. Ova porodica je zahtevalaneograniqenu vlast i nad svojim gradom i nad teritorijom zapadne Delte. Tavlast im je prizanta negde oko 730. godine p. n. e., a Maneton ovu porodicu sma-tra predstavnicom XXIV dinastije. Od vladara treba pomenuti Bakenrenefaili na grqkom Bohorisa i Tefnahta.

XXII, XXIII i XXIV dinastije su bile libijskog porekla i sve tri vladaju uDelti oko 730. godine p. n. e.

23 ,,Grad lavova” jeste danaxǌa Tel-el-Jahudeja.

– 48 –

Vladavina Nubijaca

715. godine p. n. e. qitava zemǉa potpala je pod vlast nubijskihosvajaqa. Osvajaǌe Egipta nije bilo sprovedeno u jednoj akciji, ve� je u pitaǌubio dugogodixǌi proces. Dragocene podatke pru�a Pobedonosna stela Pjankija,koja svedoqi o situaciji u Egiptu oko 730. godine p. n. e.

Nubijsko osvajaǌe krenulo je sa juga. Prvo je osvojena Teba, kao i oblast kojase nalazila pod ǌenom vlax�u. Vladar Nubijaca, Pjanki, postavio je jednuod nubijskih princeza na mesto prvosvextenice boga Amona. Osvajaǌe Tebe jeizazvalo strah u dolini Nila i u Delti. U periodu izme�u 725. i 715. stvarajuse razliqite koalicije, ne bi li se nekako spreqila invazija Nubijaca. Tadasu se vladari Saisa naxli u savezu sa vladarima Memfisa. Sam Memfis bioje od izuzetnog stratexkog znaqaja. Naime, onaj koji je kontrolisao Memfis,kontrolisao je i ulazak u Deltu, kao i ulazak u dolinu Nila. Danas nije poznatokako su se odvijale vojne akcije, ali je presudno bilo osvajaǌe Memfisa odstrane Nubijaca. Kako je sada ulaz u Deltu bio otvoren, sama Delta je pala podvlast inostranih osvajaqa. Postoji mogu�nost da su pojedine oblasti u Deltiostale nezavisne. Antiqki izvori svedoqe, a pre svih Diodor, da je posledǌivladar XXIV dinastije spaǉen na lomaqi od strane osvajaqa. Me�utim, izgledada su vladari iz vladarske ku�e Saisa pre�iveli i nubijsku okupaciju i asirskunajezdu.

Period od 715. do 671. godine p. n. e. jeste period nubijske prevlasti u Egiptu.Prestonica XXV, nubijske, dinastije bila je Napata. Naslednici Pjankija bilisu Xabaka, Xabataka, Taharka i Tantamani. Oni su mirno vladali Egiptom.Mada je ǌihovu vladavinu u Egiptu prekinula 671. godine p. n. e. asirskanajezda, predstavnici XXV dinastije nastavili su da vladaju u Nubiji i nakonasirske najezde. U periodu od 671. do 665/664. godine p. n. e. Egipat senalazio u okviru asirske dr�ave.

Antiqki izvori o vladavini Libijaca i Nubijaca

Mada Maneton svedoqi da je od Mina (Menesa) do vladara XXV dinas-tije vladalo 323 vladara, Herodotova cifra od 330 qini se pouzdanijom.

U svojoj istoriji Herodot pomiǌe izvesnog Azihisa, egipatskog faraona kojije obnovio hram posve�en bogu Ptahu i koji je doneo zakon vezan za du�niqkopitaǌe. Ovaj vladar je, kao uspomenu na sebe, sagradio jednu piramidu od opeke.Nauqnici smatraju da je pod Azihisom Herodot mislio na Xexonka I. Svedo-qanstvo o radovima na Ptahovom hramu stvar su tradicije. Smatra se da Xex-onk nije bio zakonodavac. Naime, u to vreme novac nije postojao, a nisu poznatini nikakvi zakonski potezi Xexonka I. Verovatno je opet u pitaǌu tradicija,jer je preovladavalo mixǉeǌe da dobar vladar mora biti, pored ostalog, idobar zakonodavac. Piramida o kojoj Herodot svedoqi ne postoji. Naime, pi-ramide su prestale da se grade od vremena Sredǌeg carstva. Grobnica Xexonkaprona�ena je u Tanisu.

Diodor vezuje za ime Bohorisa veliku zakonodavnu delatnost. Smatra ga osobomkoja je kodifikovala pravo. Po svemu sude�i i ovo je stvar tradicije, jer nisusaquvani zakonodavni akti faraonskog Egipta.

Izvor:


Literatura:


— V. N. �akov, S. I. Kovaǉov, Stari istok, prevela sa ruskog MiroslavaPani�

– 49 –


semestra xkolske 2002./2003. u Beogradu.

– 50 –

SAISKI PERIOD

XXVI dinastija naziva se jox Saiska dinastija. Vreme vladavine ovedinastije (664-525) smatra se poqetkom Poznog carstva. Predstavnici dinastijesu Psametih I (664 - 610), Nehrua II (610 - 595), Psametih II (595 - 589), Aprije(589 - 570), Amazis (570 - 526) i Psametih III (526 - 525). Vladavina XXVI

dinastije okonqana je u bici kod Peluzija 525., kada je persijski vladar Kambizporazio Psametiha III.

Izvori

1. Herodot u svojoj drugoj kǌizi dosta prostora posve�uje ovom periodu.Qak u deset kaputa pixe o faraonu Amazisu.

2. Diodor pru�a korisne podatke za razumevaǌe egipatsko-grqkih odnosai opisuje grqke naseobine u Egiptu.

3. Stari Zavet2.1. Druga kǌiga kraǉeva2.2. Druga kǌiga hronika2.3. Kǌiga proroka Jeremije

4. Vavilonska hronika i Asirski anali pru�aju podatke o egipatskom ra-tovaǌu na Levantu.

5. Egipatski doma�i izvori, kako pisani tako i materijalni.6. Pogledati: 2.4. Izvori za Pozno carstvo.

Ujediǌeǌe Egipta pod saiskim vladarima

Za vreme vladavine nubijske dinastije u Egipat su upali asirski zavo-jevaqi i Asarhadon je 671. godine p. n. e. uspeo da pokori ovu zemǉu. Asircisu se zadovoǉili time da se na egipatskom prestolu na�e ǌima odan qovek i ulokalnu upravu se nisu mexali. Me�utim, vlast Asirije u Egiptu nije bilaqvrsta. Na jugu zemǉe izbio je veliki ustanak protiv zavojevaqa. Tada suAsirci opǉaqkali i sruxili hramove u Karnaku i Luksoru. Od tog doga�ajaTeba se gotovo vixe nije mogla povratiti.Asirska vlast u Egiptu mogla se odr�ati zahvaǉuju�i borbi izme�u nubijskihvladara i kne�eva severnih noma. Najaqa me�u sitnim severnim dr�avama bilaje dr�ava oko grada Saisa. U Saisu je od 665. vladao Psametih I, koji jeporeklo vodio iz libijskog aristokratskog roda, a koji se smatra osnivaqemXXVI dinastije. Psametih je svoju vladavinu zapoqeo kao asirski najamnik.Na �alost jox uvek nema dovoǉno podataka da se precizno prate vojne akcijePsametiha I. Po svemu sude�i poveo je rat protiv Asiraca na severu i protivNubijaca na jugu. Isto tako, unutar same zemǉe, preduzimane su akcije protivlokalnih dinasta koji su kontrolisali Deltu. 656. godine p. n. e. Psametihje potqinio svojoj vlasti Gorǌi Egipat i tako ujedinio zemǉu. Od kampaǌavo�enih u periodu od 664. do 656. godine p. n. e. treba pomenuti osvajaǌeMemfisa; politiqkog centra, koji je imao stratexki i ideoloxki znaqaj.Prestonica ponovo ujediǌene zemǉe nalazila se u Saisu.Veliki znaqaj dobija kult bogiǌe Neit. Hram ove bogiǌe je obnovǉen i dogra�enu vreme vladavine XXVI dinastije. U ǌemu su sahraǌivani vladari saiskedinastije.

Spoǉna i unutraxǌa politika saiske dinastije

Spoǉna i unutraxǌa politika XXVI dinastije nije se mnogo razliko-vala od politike ǌenih prethodnika. Ciǉ svakog vladara bio je oquvaǌe zemǉeu prirodnim granicama i teritorijalno proxireǌe tamo gde je to mogu�e. U VII

– 51 –

veku p. n. e. Egipat se prostirao od Sredozemnog mora na severu do I kataraktaNila na jugu i od Libijske pustiǌe na zapadu do Sinajske prevlake na istoku.Na zapadu prema Libijskoj pustiǌi granica je bila veoma stabilna, a sam pros-tor strogo je nadziran. To dokazuju materijalni ostaci gra�evina prona�enihu oazama tog prostora, pored ostalih u oazi Sivah. Prostor Nubije, gde jevladala doma�a dinastija sa prestonicom u Napati, bio je izgubǉen. VladariXXVI dinastije su pokuxali da povrate nekadaxǌe egipatske teritorije na Lev-antu.

Jedina oblast gde je Egipat mogao proxiriti svoje teritorije bio je Levant. Uvreme vladavine saiske dinastije Levant se nalazio pod asirskom vlax�u. Samaprevlast Asiraca pojaqana je nakon 620. godine p. n. e., ukǉuqivaǌem Judeje usastav ǌene dr�ave. U tom periodu kao protivte�a Asiriji pojavǉuje se Novo-vavilonsko carstvo. Novovavilonski vladar Nabopalasar, poxto je uqvrstiosvoju vlast, preduzeo je pohod protiv Asirije. Uz pomo� Me�ana, koje je pred-vodio Kiaksar, Nabopalasar je uspeo da u potpunosti unixti asirsku dr�avupobedom u bitki kod Ninive 612. p. n. e. Po ovom porazu, Psametih I je podr�aoAsiriju, jer mu je vixe odgovarala slaba Asirija no jak Vavilon. U bitkikod Karhemixa 605. godine p. n. e., u kojoj su se sukobile asirska i novovav-ilonska vojska, Neho je poslao pomo� u trupama Asiriji. Me�utim, Egip�anii Asirci trpe poraz. U povratku prema Egiptu, Egip�ani su pokuxali da za-posednu teritorije na Levantu, ali bili su brzo pora�eni od strane Novovav-ilonskog carstva u bitki kod Hamata. Ovaj sukob oznaqio je kraj svih egipatskihpretenzija ka Levantu. Sporadiqnih borbi sa Novovavilonskim carstvom biloje do 601. godine p. n. e., kada je sklopǉena neka vrsta sporazuma ove dve dr�ave.

Unutraxǌa politika ovog perioda je maǌe-vixe stabilna. Kao izuze-tak treba pomenuti nemirnu 570/569. godinu, kada je izvesni Amazis nasilnopreuzeo vlast.

U periodu vladavine XXVI dinastije dolazi do brojnih kulturoloxkih i li-ngvistiqkih uticaja. Pod ovim prvim podrazumeva se prisustvo i uticaj pripad-nika drugih etniqkih grupa na prostoru starog Egipta. Va�na novina u lingvis-tici je pojava demotskog pisma (VII vek). Ovo pismo je uprox�en hijeroglifskibrzopis. Brzo biva prihva�en u administraciji, hramovima, ekonomiji.

Reforma vojske

Kao i ǌihovi prethodnici, Faraoni XXVI dinastije koriste najamnikekao sastavni deo vojske. Me�utim, predstavnici saiske dinastije unajmǉujupored Libijaca i Grke, Hebreje, stanovnike Karije i Lidije. Odrede najamnikaanga�ovali su na dva naqina:

a. Na odre�eno vreme, gde su po isteku ugovora bili ispla�ivani i umogu�nosti da tra�e drugu slu�bu.

b. Najamnicima je obe�avano da �e im se po isteku vojne slu�be dodelitizemǉa, a dozvoli�e im se i trajno nastaǌivaǌe, kakav je bio sluqaj saHebrejima.

Mada su najamnici mogli ratovati u ode�i i naoru�aǌu zemǉe iz koje su poti-cali, svim odredima su komandovali jedino egipatski oficiri.

Jedna od novina vezana za vojsku i XXVI dinastiju jeste razvoj ratne mornarice,naroqito od vremena Neha II. Do vremena vladavine saiske dinastije egipatskibrodovi su slu�ili kao transportna sredstva, a krstarili su Sredozemnim iCrvenim morem. U vreme vladavine Neh(o)a II poqelo se sa izgradǌom kanalaNil-Crveno more. Po svemu sude�i radove je zavrxio persijski vladar DarijeI. Na poziv Neh(o)a Feniqani su oplovili Afriku.

Filhelenska politika saiskih vladara

– 52 –

Stupivxi na presto Psametih I ne samo da je ujedinio zemǉu, on ju jeotvorio pred Grcima i Feniqanima. Uzimao ih je u vojnu slu�bu kao najamnikei dozvoǉavao im da se trajno nastane i bave trgovinom. Jedna od najznaqajnijihgrqkih naseobina na prostoru Egipta bio je Naukratis, grad koji se nalazio16 km ju�no od Saisa i koji je osnovan 625. godine p. n. e. Poznati centargrqke trgovine bio je i grad Dafne. Sva roba koja je stizala u grad ili koja jeiznoxena, bila je oporezivana, a sav prihod od poreza slivao se u riznicu hramabogiǌe Neit u Saisu. Naslednik Neha, Psametih II, nastavio je filhelenskupolitiku svojih prethodnika.

Dr�avni udar Amazisa

U domenu unutraxǌe politike situacija je bila stabilna do 570. go-dine p. n. e. i uzurpacije vlasti od strane Amazisa.Prema Herodotu, Amazis je bio general i osoba bliska Aprijinom dvoru. Uprvoj polovini VI veka Aprija je preduzeo ekspediciju s ciǉem da pru�i pomo�Libijcima u borbi protiv Grka u Kireni. Poxto su Egip�ani pretrpeli poraz,vojska se pobunila protiv dotadaxǌeg vladara Egipta. Za novog vo�u izabranje vojskovo�a Amazis, koji je sve do tog trenutka bio lojalan Apriji. Amazisje poveo vojsku nazad. Dolazi do omaǌeg gra�anskog rata, posle koga je Aprijaprinu�en da napusti zemǉu i da se skloni na Kipar. Amazis je raselio Dafnei sve Grke koncentrisao u Naukratisu. Aprija, poxto je naxao podrxku me�ustanovnixtvom Kipra, vra�a se u Egipat. Sobom je poveo vojsku sastavǉenuod Grka i Karaca. I ovaj put Aprija prolazi neslavno, a utoqixte nalazina dvoru novovavilonskog vladara Navukodonosora II. Poxto ga je Aprija ube-dio, Navukodonosor organizuje pohod protiv Egipta. Godine 567. doxlo je dosukoba na granici, kada je novovavilonska vojska pretrpela poraz. Sam Aprijaje nestao. Nakon 567. p. n. e. nemamo podataka koji bi nam govorili o sukobuEgip�ana i Haldejaca, xto navodi na zakǉuqak da sukoba vixe nije bilo ili danam izvori nedostaju.Sa XXVI dinastijom ugasila se posledǌa doma�a dinastija.

Umetnost saiskog perioda

Ovaj period naziva se jox i Renesansa umetnosti. Uqeni ǉudi ovogperioda pokuxavaju da oponaxaju svoje pretke Starog carstva. Naime, Starocarstvo bilo je simbol poretka, pravednosti; ideal kome se te�ilo.

Izvor:— Herodotova Istorija I, preveo sa starogrqkog Milan Arseni�, Novi

Sad 1980.Literatura:




semestra xkolske 2002./2003. u Beogradu

– 53 –

EGIPATSKA KULTURA

Uvodna napomena

U tekstu koji sledi predmet je u potpunosti sa�et, ve� samim tim xtose o pojedinim temama ve� govorilo u prethodnim poglavǉima.

Pismenost

Za zapisivaǌe staroegipatskog jezika korix�ena su tri pisma: hi-jeroglifsko, hijeratsko i demotsko. Sva navedena pisma nastala su u samomEgiptu. Hijeroglifsko pismo bilo je u upotrebi od 3000. do 394. godine p.n. e. Dok je ono predstavǉalo pismo gra�evina, za potrebe svakodnevne komu-nikacije koristila se uprox�ena forma hijeroglifskog pisma, tzv. hijeratskopismo. Krajem VIII veka nastalo je demotsko pismo, koje se razvilo iz hijeratskogpisma, a koje se koristilo do V veka p. n. e. Poxto hijeroglifskim pismom nisubele�eni samoglasnici, nije poznata ǌegova zvuqna vrednost.Prema predaǌu stare Egip�ane je pisaǌu nauqio bog Tot, koji je bio nebeskipisar. On im je podario hijeroglife. Sama req znaqi ,,sveto uklesano pismo”,jer su ǌime najqex�e pisani verski tekstovi na zidovima hramova i grobnica.Pre nego xto poqne da pixe, pisar je morao da prinese �rtvu Totu i izgovoriodgovaraju�u molitvu.Uqeǌe hijeroglifa bilo je texko jer se broj znakova pove�avao sa boga�eǌemjezika. Stoga su pisari dugo uqili da pixu i u�ivali su veliki ugled udruxtvu. Svextenici su tako�e poznavali hijeroglife.Kao materijali na kome se pisalo korix�eni su papirus, staklo, drvo, ko�a...a pisalo se sa desna na levo ili pak uspravno: odozgo na dole.

Literatura:— S. Ferjanqi�, R. Mihaǉqi�, Istorija Starog veka, Stari svet, obra-

zovni kompakt disk, Beograd 1999.Belexke:

— Jankovi� Marine sa predavaǌa Danijele Stefanovi� u toku zimskogsemestra xkolske 2002./2003.

Religija

Egipatska religija bila je mnogobo�aqka. O verskim obredima i hramovima starali su se svextenici. Sami hramovi raspolagali su brojnim ze-mǉixnim posedima i predstavǉali znaqajne privredne centre.Svaka noma imala je svog boga-zaxtitnika. Me�utim, nisu sva bo�anstva u�i-vala podjednaku qast. Treba imati na umu da je religija bila qvrsto povezana sapolitikom. Stoga, samo bo�anstva onih noma koje su u�ivale politiqki uticaj,mogla su se nazvati opxteegipatskim. Kad je grad Memfis bio prestonica, ondaje bog Pta(h) bio glavni bog; sa porastom znaqaja Heliopolisa jaqa kult bogaRa; usponom grada Tebe dominantnu ulogu dobija Amon, bog-zaxtitnik Tebe,koji �e potom biti poistove�en sa Ra-om i poxtovat �e se pod imenom Amon-Ra; za vladavine faraona Amenhotepa IV dr�avna religija �e zakratko bitireformisana i vrhovni bog postaje Aton, sunqev disk.Egipatski bogovi obiqno su prikazivani u ǉudsko-�ivotiǌskom ili �ivoti-ǌskom obliqju: Horus sa glavom sokola, Anubis xakala, Apis u liku bika,Hator u liku krave...

Najomiǉenije bo�anstvo u egipatskoj mitologiji, Oziris je u celom Egi-

ptu bio prihva�en kao glavni bog i sudija mrtvih. Umirao je zajedno sa biǉem i

rastiǌem i ponovo se ra�ao u prole�e, kada je qitava priroda o�ivǉavala. Legenda

– 54 –

o Ozirisu — sastavǉena iz grqkih spisa i fragmenata iz egipatske kǌi�evnosti

— potiqe iz vrlo ranog perioda, pre Starog carstva24.Oziris je bio dobar i mudar kraǉ, koji je vladao Egiptom. Egip�anima je daozakone, nauqio ih obo�avaǌu bogova, gajeǌu �itarica. ǋegova �ena i sestraIzida, jedno od najceǌenijih bo�anstva, smatrana je idealnom suprugom i ma-jkom. Ozirisov brat Set, bog pustiǌe, zavideo mu je na ugledu i mo�i. Stoga jeskovao zaveru i na lukav naqin ga ubio, bacivxi sanduk sa ǌegovim telom u Nil.Neutexna zbog smrti svog supruga, Izida je lutala Egiptom tra�e�i sanduk.Sanduk je otplovio Nilom u more i bio izbaqen na sirijsku obalu kod Biblosa. Izida

skloni sanduk, ali ga Set prona�e, raskomada telo na 14 delova i razbaca ih. Izida

je potom plovila po moqvarama, tra�e�i razbacane udove i sahraǌuju�i ih jednog po

jednog na mestima na kojima bi ih zatekla. (U Egiptu zato ima mnogo Ozirisovih

grobnica). Maxu�i krilima nad telom ubijenog boga koje je Anubis sastavio, Izida

je o�ivela Ozirisa25.Potom je Izida iz ǌegova tela izvukla �ivotne sokove, unela ih u svoje i zatrud-nela. Oziris tada odlazi u podzemni svet, u kome je vladao kao kraǉ mrtvih,a Izida se skriva u moqvari gde ra�a Horusa. S ciǉem da osveti oca, Horus,poxto ga je pobedio, Seta proteruje u pustiǌu. Tako Set postaje bog pustiǌe,a Horus bog �ivih.Mitom o Ozirisu Egip�ani nastoje da objasne umiraǌe i ra�aǌe prirode tokomsmene godixǌih doba, pri qemu smrt starog kraǉa oznaqava poqetak zime, apojava mladog kraǉa poqetak prole�a.

Stari Egip�ani su verovali u zagrobni �ivot. O tome svedoqe, poredostalog, religijski tekstovi koji se javǉaju krajem V dinastije na zidovimapiramide faraona Unasa. U Sredǌem carstvu te tekstove zamenili su ,,tekstovikovqega”, a u Novom ,,kǌiga mrtvih”.Ka, kako su nazivali duxu umrlog, odlazila je u podzemni svet. Da bi mogla daprepliva reku koja je delila svet �ivih od sveta mrtvih, bilo joj je neophodnotelo. Stoga su Egip�ani umrle balzamovali. Sahraǌivali su ih sa svimpotrepxtinama neophodnim za �ivot na drugom svetu. U grobnicu su najqex�estavǉani pi�e i hrana. Faraoni i velikaxi sahraǌivani su sa raskoxnomode�om, nakitom i oru�jem. U grob je stavǉana i Kǌiga mrtvih.Kǌiga mrtvih sadr�i magijske formule i molitve koje pokojniku treba da olakx-aju put na drugi svet. Tekst je pisan po poglavǉima na papirusnim svicima.Sama poglavǉa su razliqite du�ine. Tekstovi su pisani posebnim hijerogli-fima i obiqno su ukraxavani crte�ima kao vizuelnim prikazima sadr�aja tek-sta. Tekst je mogao biti ispisan za bilo koga. Na poqetku crvenim mastilom seispisivalo ime i titula pokojnika. U okviru titule bila su navedena razliqitazanimaǌa kojim se pokojnik tokom �ivota bavio.Kǌiga je mogla pokojnika pratiti na dva naqina:

a. tako xto su papirusi pohraǌivani pored mumije u kovqegub. tako xto su papirusi stavǉani ispod leve mixice pokojnika prezavrxnog povijaǌa.

Dok je u vreme XVIII dinastije korpus Kǌiga mrtvih jox uvek u nastajaǌu, uvreme XXVI potpuno je razvijen. U nastanku ovog korpusa mo�e se zapazitipravilnost u nastajaǌu poglavǉa. Danas nam je poznato 192 poglavǉa Kǌigemrtvih. Treba pomenuti da nijedan papirus ne sadr�i sva poglavǉa.Jedno od najva�nijih poglavǉa je 125. poznato pod imenom Su�eǌe umrlom iliPoglavǉe negativne ispovesti. Kada bi dospela na drugu obalu reke Ka jedolazila pred zbor 42 bo�anstva. Pokojnik je trebao da ispovedi sve ono xtonije uradio,: ,,Nisam ubio...”. Proces se odvijao u dvorani istine. Po procesunegativnog ispovedaǌa sledi mereǌe srca pokojnika. Anubis u liku xakala

24 �ejms �. Frejzer, Zlatna grana II, Prouqavaǌe magije i religije, preveo sa engleskog

�ivojin V. Simi�, Beograd 1977, 28.25 �ejms �. Frejzer, Zlatna grana II, Prouqavaǌe magije i religije, preveo sa engleskog

�ivojin V. Simi�, Beograd 1977, 29.

– 55 –

vodi obred vagaǌa duxe. Na jednu stranu vage stavǉa se srce pokojnika, a nadrugu pero bogiǌe Ma’at — bogiǌe pravde i istine. Meri se savest, a potomprincip pravednosti. Srce ne sme biti optere�eno teretom zla. U sluqaju daprevagne jedna strana Ametih, qudovixte koje je bilo pola lav, a pola krokodil,je pro�dirao srce pokojnika. Ako vaga ostane u ravnote�i, pokojnika predvodiHorus u liku sokola da se suoqi sa vladarem podzemnog sveta Ozirisom. Ozirisdaje konaqan sud po pitaǌu da li je pokojnik dostojan veqnog �ivota.Jedan od najquvenijih prepisa Kǌige mrtvih jeste Anijev papirus.Magija i pobo�nost kod Egip�ana nisu bile u suprotnosti. Prilikom qinamrtvih, pored ostalog uz pokojnika su stavǉane i uxabti figure. Ove figuriceimale su oblik mumije i bile su naqiǌene od keramike ili raznih vrsta mekogkamena. Prikazane su sa prekrxtenim rukama. Jedna ruka dr�i motiku, drugaplug, a preko ramena je prebaqena torbica sa zrnevǉem. Na predǌoj strani fig-ure horizontalno i vertikalno bilo je ispisano VI poglavǉe; poglavǉe vezanoza bu�eǌe. Uxabti figura osloba�ala je pokojnika texkog rada u zagrobnom�ivotu. U jednoj grobnici prona�eno je 365 figurica; za svaki dan po jedna.Ni u jednoj civilizaciji nije zabele�ena takva sna�na borba protiv smrti kaou egipatskoj.

Egip�ani su verovali u bo�ansku prirodu cara. Za �ivota car jeprikazivan u liku boga i ǌemu se klaǌalo kao bogu, a posle smrti on je sahra-ǌivan u grandioznu kamenu grobnicu. Jedino je on imao pravo da vrxi najva�nijereligijske cermonije, da prinosi bogu razne darove. Papirus Vestkar, koji po-tiqe iz XVII veka p. n. e., svedoqi o tome kako se carevi na qudesan naqinra�aju iz natprirodnog braka izme�u boga sunca, Ra, i smrtne �ene. Tako nas-taje najstariji prototip mita o neporoqnom zaqe�u, pri qemu se car prikazujekao direktni naslednik i sin boga.

Treba pomenuti jox i da su Egip�ani poxtovali pojedine predmete,biǉke, drve�e, stene, reke... (fetixizam; npr. dve ukrxtene strele — simbolbogiǌe Neit).

Literatura:— V. N. �akov, S. I. Kovaǉov, Stari istok, prevela sa ruskog Miroslava

Pani�— V. I. Avdijev, Istorija Starog Istoka, Beograd 1952.— S. Ferjanqi�, R. Mihaǉqi�, Istorija Starog veka, Stari svet, obra-

zovni kompakt disk, Beograd 1999.— �ejms �. Frejzer, Zlatna grana II, Prouqavaǌe magije i religije, pre-

veo sa engleskog �ivojin V. Simi�, Beograd 1977.— www.bartleby.com

* The Encyclopedia of World History, Sixth edition. Peter N. Stearns, general

editor. Copyright 2001 by Houghton Mifflin Company.

— http://www.egipat.8m.net/zanimljivosti.htm



Kǌi�evnost

Pogledati: Istorija faraonskog Egipta, 2. Izvori. Pa�ǌu posvetitireligijskim tekstovima, himnama, poukama, analima.

Likovne umetnosti

Arhitektura

– 56 –

Kao glavni materijal za izgradǌu palata, hramova, grobnica vladarai velikaxa, Egip�ani su koristili kamen. Najznaqajnije gra�evine u staromEgiptu, a koje su se oquvale do danas, bile su hramovi i grobnice.

Egipatski hram predstavǉao je ku�u bo�anstva. Prilaz hramu, tzv. sveta stazaod obale Nila do kapije, bio je oivqen statuama sfingi ili drugih �ivotiǌakoji su ga xtitili. Ispred velelepne kapije stajala su dva obeliska — visokikameni stubovi sa zaxiǉenim vrhovima, ispisani hijeroglifima. Ulaz u hramqesto je bio ukraxen statuama. U unutraxǌosti hrama nalazilo se dvorixteoivqeno stubovima. Iz dvorixta se ulazilo u jednu veliku dvoranu. Iza ǌebile su riznice u kojima se quvalo blago i u najskrivenijem delu hrama odaja ukojoj se nalazio kip boga. U ovu posledǌu odaju mogli su u�i samo svextenici.Iz razdobǉa Starog carstva nije ostao saquvan nijedan hram, jer su faraoniimali obiqaj za potrebe vlastitih gradǌi koristiti materijal od gra�evinasvojih prethodnika. Ovom prilikom izdvoji�emo Amonove hramove u Karnakui Luksoru, hram kraǉice Hatxepsut i hram Ramzesa II u Abu-Simbelu, ispredkoga se nalaze qetiri kolosalne statue faraona.

Osnovni tip egipatske grobnice u Starom carstvu bila je mastaba, koja je imalaoblik krǌe piramide. Prvu piramidu, koja je bila stepenasta, sagradio jefaraon Zoser u Sakari. Verovalo se da piramide predstavǉaju stepenice doneba. Tri najquvenije piramide izgra�ene su u Gizi — Keopsova, Kefrenova iMikerinova. Pokraj svake piramide obavezno se nalazio i hram nameǌen vrx-eǌu pogrebnog kulta za pokojnog faraona. U podno�ju piramida postojale su imaǌe piramide, na primer, faraonovih �ena, svextenika. Treba pomenuti i dase ispred Kefrenove piramide nalazi sfinga, statua sa lavǉim telom i ǉudskomglavom, visine 20 m. U poznijem periodu faraoni su sahraǌivani u grobnicamauseqenim u stenu. Najquvenija takva grobnica je Tutankamonova.

Vajarstvo i slikarstvo

Vajarstvo i slikarstvo starog Egipta bilo je vezano za verovaǌe u za-grobni �ivot. U grobnice su obiqno polagane statue pokojnika kao zamena zatelo. Duxe umrlih su u ǌima mogle da preplivaju reku koja je podzemni svetdelila od zemaǉskog. Pogrebne statue su klesane od jednog bloka kamena, au glavnom su predstavǉale pokojnika u sede�em polo�aju. Odlikuju se monu-mentalnox�u, masivnox�u i dostojanstvom. Jedna od najpoznatijih je statuaKefrena od crnog granita. Kefren sedi na prestolu sa rukama polo�enim nabutinama i osmehuje se. ǋegovu glavu raxirenim krilima xtiti bog Horus.Egipatske statue qesto su bile bojene. Najpoznatiji primeri su glava kraǉiceNefertiti iz XIV veka p. n. e. i sede�e statue princa Rahotepa i ǌegove �ene.Umetnici starog Egipta vajali su faraone, bogove, sfinge i pisare.

Zidove palata, hramova i grobnica Egip�ani su ukraxavali plitkim reǉefima.Reǉefi su qesto bili bojeni �ivim bojama, a predstavǉali su prizore iz svakod-nevnog �ivota. Na jednom od takvih reǉefa iz Sakare predstavǉeni su radnicikako prave barku slu�e�i se jednostavnim alatkama od bakra i kamena.

U slikarstvu umetnici su se dr�ali odre�enih pravila. ǈudske figure supredstavǉane na slede�i naqin: glava iz profila, telo spreda, noge iz pro-fila. �ensko telo je slikano svetlo-�uto ili ru�iqasto, a muxko crveno-mrko.Pozadina slike bila je bela ili �uta. Zadatak slike je bio da verno prenesesadr�aje ovozemaǉskog �ivota kako bi na isti naqin pokojnik nastavio �ivetina drugom svetu. Osim scena iz svakodnevnog �ivota u grobnicama se prikazujui posledǌi sud, te scene iz rata u kojima se pojedinac istakao, poslove koje jepokojnik obavǉao, porodica, te ono xto bi pokojnik �eleo da mu se dogodi naonom svetu. Slike na zidovima oquvale su se zahvaǉuju�i suvoj klimi.

Egip�ani su posebno razvili vextinu izrade umetniqkih predmeta od zlata,drveta, slonovaqe i dragog kameǌa. O tome svedoqe brojni sarkofazi, posmrtnemaske, delovi namextaja otkrivenih u grobnicama. Jedno od najve�ih dostignu�a

– 57 –

na tom poǉu predstavǉa presto faraona Tutankamona, koji je na�en u ǌegovojgrobnici. Presto je potpuno inkrustiran zlatom, srebrom, vulkanskim staklom,

fajansom i poludragim kameǌem. Stajao je na lavǉim nogama i imao oslonce u

obliku krilate zmije... Na (naslonu trona) je utisnuta u zlatu dvorana dvorca

sa stubovima... Tutankamon sedi... a ispred ǌega stoji figura kraǉice26, koja gama�e mirisnim uǉima.

Literatura:— S. Ferjanqi�, R. Mihaǉqi�, Istorija Starog veka, Stari svet, obra-

zovni kompakt disk, Beograd 1999.— http://www.egipat.8m.net/zanimljivosti.htm

— Z. Kosidovski, Kad je sunce bilo bog, preveo sa poǉskog Mr. JovanJovanovi�, Agencija Trivi�, Beograd 2002.

Pojava nauqnih znaǌa

U starom Egiptu bile su razvijene mnogobrojne grane nauqnih znaǌa, aposebno astronomija, medicina, geometrija i matematika. Egipatski svextenicisu vrlo rano razradili kalendar, koji je bio taqniji nego mesopotamski. Poqe-tak godine u starom Egiptu vezivan je za dve pojave: uzdizaǌe najsjajnije zvezde,,naxeg” sunqevog sistema, Sirijusa, koja se nalazi u sazve��u canis maior, akoju su Egip�ani nazivali sopdit, i plavǉeǌe Nila. Svextenici faraonskogEgipta utvrdili su da se poqetak godixǌeg izlivaǌa Nila poklapao sa pojavomSirijusa na nebu. Prema izlivaǌu reke Egip�ani su razlikovali tri sezone:

I sezona jeste doba poplava, koje traje od 17. juna do 15. novembra.II sezona obuhvata zimsko doba, koje traje od 15. novembra do 15. marta.

III sezona jeste doba suxa, koje traje od 15. marta do 17/19. juna.Godina je trajala 12 meseci, tj. 365 dana, a poqiǌala je danom kada je sopdit

izlazio na istoqnom obzorju. Izostavǉaǌem qetvrtine dana, kalendarska godinase nakon qetiri godine pomerala za jedan dan. Zbog ove grexke u raqunaǌudan poplave Nila se sve vixe i vixe udaǉavao, te se u jednom trenutku Novagodina oqekivala krajem jula, poqetkom avgusta. Na 1460. godina egipatska ikalendarska godina su se izjednaqavale. Tada je grexka iznosila jednu godinu.Geometrija je bila tako�e od izuzetne va�nosti u Egiptu, jer su godixǌe poplaveNila unixtavale me�e i stoga su bila neophodna stalna premeravaǌa zemǉxnihparcela. Isto tako, geometrija i matematika su bile presudne pri gradǌiveliqanstvenih gra�evina kao xto su piramide, hramovi i palate. Matematiqkoi geometrijsko znaǌe bilo je pohraǌeno u posebnim kǌigama koje su slu�ilekao praktiqni priruqnici i ubenici. U ǌima su se redom nabrajali pojediniproblemi s uputstvima za ǌihovo rexavaǌe. Takvi su priruqnici stalno bilidopuǌavani. Egip�ani su bili u staǌu izraqunati povrxine trougla, pravouglaili kruga, kao i zapreminu piramide i dr.Medicina je bila na visokom nivou jer su Egip�ani vrlo dobro poznavali ana-tomiju ǉudskog tela. To su znaǌe stekli balzamuju�i pokojnike i svete �iv-otiǌe. Proces balzamovaǌa bio je vrlo slo�en. Sastojao se od va�eǌa svihorgana utrobe i mozga. Zatim bi se telo namakalo u razne teku�ine, nakon togamazalo uǉima i smolom i napokon umotavalo u tkaninu. Ciǉ ovoga bilo je nas-tojaǌe da se telo oquva od propadaǌa u skladu s verovaǌem Egip�ana27. Herodotpixe da postoji mnogo egipatskih lekara: oqni, zubni, lekari za uxi, stomak ilekari za unutraxǌe bolesti.

26 Z. Kosidovski, Kad je sunce bilo bog, preveo sa poǉskog Mr. Jovan Jovanovi�, Agencija

Trivi�, Beograd 2002, 150.27 Mumija bi se potom spremala u nekoliko sarkofaga i pohraǌivala u grobnu komoru.

Ovakav postupak je bio primeǌivan samo za vladare, velikodostojnike i imu�ne pojedince.

Ostatak stanovnixtva je verovaǌe o zagrobnom �ivotu i potrebi oquvaǌa tela ispuǌavao

simboliqki — uxabti figuricama, koje su bile polagane u grob s pokojnikom

– 58 –

* * *

(Kao odgovor na pitaǌe nauqna znaǌa zemaǉa Starog Istoka trebaobratiti pa�ǌu na slede�e: astronomija, kalendar, qasovnici, matematika,medicina, graditeǉska delatnost)

Literatura:— http://www.egipat.8m.net/zanimljivosti.htm

Belexke:— sa predavaǌa Danijele Stefanovi�, letǌi semestar 2002. u Beogradu.

– 59 –

Xegan Marija

HETITI

1. I Z V O R I

Proxlost hetitskog carstva mo�emo rekonstruisati na osnovu dokume-nata prona�enih 1906. godine u Bogazkeji, nekadaxǌoj prestonici Hatuxax.Pre no xto su ovi dokumenti prona�eni, naxe znaǌe o Hetitima zasnivalo sena xturim podacima egipatskih dokumenata i na biblijskim svedoqanstvima.U arhivu Bogazkeje prona�en je veliki broj glinenih tablica razliqitog sadr-�aja, koje potiqu iz vremena Starog, Sredǌeg i Novog carstva. Jedan brojtekstova ispisan je hetitskim klinastim pismom. Hetiti su jedno od indoevrop-skih plemena koje se doselilo u Malu Aziju (Kapadokiju) poqetkom XIX vekap. n. e. Na teritoriji, koju su zaposeli, zatekli su doma�e stanovnixtvo,Hate, od koga su preuzeli klinopis i prilagodili ga potrebama svoga jezika. Uǌihovim izvorima taj jezik se naziva nesili ili nesumnili, xto znaqi ,,jezikgrada Nexe”1. Hetitski klinopis predstavǉa najstariju pisanu formu indo-evropskih jezika.Pored hetitskih tekstova, u arhivu Bogazkeje prona�eni su i dokumenti ispisaniklinastim pismom na palajskom jeziku i hijeroglifima na luvijskom jeziku.Palajci jesu indoevropsko pleme koje se doselilo na severo-zapadu Anadolije.ǋihov jezik koristio se u periodu od XVII do IX veka p. n. e. Luvijci su tako�eindoevropski narod nastaǌen na prostorima Male Azije. Luvijsko pismo biloje u upotrebi u gradovima-dr�avama ju�ne Anadolije i severne Sirije, a koris-tilo se u periodu od XVI do kraja VIII veka p. n. e.U Bogazkeji su otkriveni i tekstovi ispisani akadskom varijantom klinopisa,koji je predstavǉao neku vrstu diplomatskog jezika Starog Istoka.

Literatura:— http://i-cias.com/e.o/hittites.htm

* Encyclopaedia of the Orient, Hittites

— The Oxford Classical Dictionary, Oxford University Press 1996, 2000.

* A. M. Da., Anatolian languages



2. D E X I F R O V A ǋ E K L I N O P I S A

Prvi pokuxaji prouqavaǌa hetitskih natpisa na spomenicima uqiǌenisu tek u XIX veku. Francuz Teksje, tridesetih godina XIX veka je posetio rux-evine starohetitskog grada u Bogazkeji (to je nekadaxǌi grad Hatuxax) i izdaospomenike koje je tamo naxao. Prva arheoloxka iskopavaǌa su izvrxena tek kra-jem XIX veka. Gijom i Pero preduzeli su 1862. godine jednu arheoloxku ekspedi-ciju u severni deo Male Azije, pregledali ruxevine Bogazkeje i 1872. godine iz-dali na�ene spomenike. Me�utim, osobito krupne rezultate dala su iskopavaǌaVinklera i Makridi-Beja u Bogazkeji 1906/7. godine, gde su otkrili ruxevine

1 Nexa je bila jedna od prvih prestonica

– 1 –

velikog hetitskog grada, ostatke zidina, gradske kapije, keramiku i veoma bo-gat dr�avni arhiv sa oko 20 000 dokumenata pisanih klinastim pismom. U tomarhivu na�en je i mirovni ugovor koji su sklopili hetitski vladar Hatux-ilix i egipatski faraon Ramzes II. Danas se ovaj ugovor nalazi u Istanbulu apisan je klinopisom. U periodu izme�u 1928. i 1931. godine Osten je izvrxioiskopavaǌa na bre�uǉku Alixar, gde je otkrio tvr�avu iz doba novohetitskogcarstva. Tokom razliqitih iskopavaǌa u Kapadokiji, prona�en je veliki brojnatpisa, ali oni nisu odmah dexifrovani. Tek u vreme Prvog svetskog rata toje poxlo za rukom qexkom nauqniku Hroznom. On je utvrdio kako treba qitatihetitske klinaste natpise prona�ene u istoqnom delu Male Azije i u severnojSiriji. Nexto kasnije Hrozni je dexifrovao i hetitske hijeroglifske natpise.

Belexke:— D. Panteli� na osnovu V. I. Avdijev, Istorija starog istoka, preveo

Miroslav Markovi�, Beograd 1952.

3. P E R I O D I Z A C I J A

Hetiti su antiqki narod koji je �iveo na prostoru danaxǌe Anadolijei na prostoru severne Sirije. Bili su, koliko je poznato, osnivaqi dva carstva:Staro-hetitskog carstva, koje je postojalo u periodu od 1680. do 1500. p. n. e.,i Novo-hetitskog carstva, koje je postojalo u periodu od 1400. do 1200. p. n. e.Me�uperiod od 100 godina, od 1500. do 1400., nauqnici imaju obiqaj nazivatiperiodom Sredǌeg carstva.

3.1. O poreklu Hetita i ǌihovoj proxlosti do XVII veka

Prvi pomen prisustva Hetita na prostoru sredixǌe Anadolije saquvanje na onim glinenim tablicama Bogazkeje koje predstavǉaju prepisku asirskihtrgovaca i lokalnih vladara zemǉe Hati. Naime, na pomenutim dokumentimaposvedoqena su indo-evropska imena, a danas se pouzdano zna da ni Hati niAsirci nisu pripadali ovoj grupi naroda.Ovi Indo-evropǉani su svoj jezik nazivali nesili. Poreklo Hetita ostaje pred-met rasprava. Pojedini istra�ivaqi su uvereǌa da su Hetiti doxli iz zemaǉazapadno od Crnog mora poqetkom II milenijuma p. n. e. Kako bilo, nije posvedo-qeno da je pojava Hetita na prostoru Anadolije prouzrokovala kakav oru�anisukob. Hetiti su se izmexali sa doma�im stanovnixtvom, a fleksibilniji,,jezik grada Nexe” postepeno je zamenio jezik Hata.

Mali broj glinenih tablica prona�enih u Bogazkeji, potiqe iz vremenapre XVII veka p. n. e.; pojedini tekstovi ovog ranog perioda saquvani su u viduprepisa, sastavǉenih u XIV i XIII veku p. n. e.Stariji dokumenti arhiva Bogazkeje svedoqe o delovaǌu Pitane i Anite; dvo-jici polulegendarnih vladara zemǉe Kuxar. Mada danas nije poznato gde seKuxar nalazio, prema izvorima, Pitana je pod svoju vlast podveo veliki brojgradova. Pored ostalih, grad Nexu, koji je ǌegov sin Anita uqinio prestoni-com. Arheoloxka otkri�a pokazala su da su Pitana i Anita po svom poreklubili Hati i da su vladali u XVIII veku p. n. e.

3.2. Staro-hetitsko carstvo (1680 - 1500)

Postoji mali broj dokumenata koji svedoqi o periodu Starog carstva.Pored ostalih, treba pomenuti edikt Telepina, koji je bio jedan od posledǌihpredstavnika Starog carstva.Hetiti poqetak svoje istorije vezuju za vreme vladavine Tabarne. O vladavini

– 2 –

ovog qoveka danas se zna veoma malo. Dvojeziqni natpis na hetitskom i akadskomiz XVII veka, svedoqi da je Tabarna bio ,,vladar Hatuxaxa”, ali i ,,gospodarKuxara”. Ovaj podatak navodi na zakǉuqak da je sedixte dinastije bio Kuxar ida je Tabarna, u jednom za nas nepoznatom trenutku, svoju prestonicu premestiou Hatuxax. Tom prilikom uzeo je i novo ime Hatuxilix. Hatuxilix I podveoje pod svoju vlast ve�i deo danaxǌe Anadolije i severne Sirije.

Po smrti Hatuxilixa I presto je nasledio ǌegov unuk Murxilix I. Ovaj hetitski vladar organizovao je pohod ka Siriji i tom prilikom stigao do Vavilona.Godine 1595. naneo je poraz Xamsu-Ditani, posledǌem predstavniku I amoritskedinastije Vavilona, osvojio i opǉaqkao grad, a potom se vratio u svoju zemǉu.Ubistvo Murxilixa I u dvorskoj zaveri oznaqilo je poqetak nemira u carstvu.U ovom periodu Huriti osvajaju Kilikiju. Priobalni pojas koji se protezaoju�no od Taura, poznat kao ,,zemǉa Adana”, preimenovan je u Kizzuwadna i postajesedixte huritske dinastije.

Posledǌi znaqajni predstavnik Starog carstva, Telepin, vodio je mirovnu poli-tiku s ciǉem da oquva carstvo. Xto se tiqe spoǉne politike, sklopio je mirovniugovor sa vladarem Kizzuwadn-e i odrekao se Arzave. Xto se tiqe unutraxǌepolitike, izdao je jedan edikt u kome propisuje da presto nasle�uje najstar-iji sin, a u sluqaju ǌegovog odsustva drugi sin ili mu� najstarije k�erke.Na istom natpisu Telepin odre�uje da aristokratija mora biti lojalna tronu.U sluqaju da nije zadovoǉna vladavinom cara ili jednog od ǌegovih sinova,mesto da pribegne nasiǉu, treba da prona�e odgovaraju�e zakonske mere koje�e omogu�iti poboǉxaǌe. Vrhovni sud koji �e biti zadu�en za ka�ǌavaǌaprekrxioca bi�e pankus (pankux?), tj. aristokratsko ve�e.

Pretpostavǉa se da je Telepin bio posledǌi vladar Starog carstva. ǋegovasmrt oznaqila je poqetak decentralizacije vlasti.

3.3. Sredǌe-hetitsko carstvo (1500 - 1400)

Prva polovina XV veka jeste period slabǉeǌa hetitskog carstva usledunutraxǌih nemira i spoǉne opasnosti. O periodu Sredǌe-hetitskog carstva,koji je trajao od 1500. do 1400. p. n. e., danas znamo malo. Veruje se da je vlastnad hetitskim carstvom prexla u ruke vladara oblasti Hangilbat, koji su biliu savezu sa egipatskim faraonima (Tutmes III).

U ovom periodu vrhunac mo�i dosti�e carstvo na severu — Mitani sa centrom uVaxukani. U vreme vladavine egipatskog faraona Tutmesa IV sklopǉen je zalogmira izme�u Egipta i carstva Mitani. Ovaj savez predstavǉao je opasnost poHetite. Predstavnicima carstva Mitani poxlo je za rukom da pod svoju vlastpodvedu grad Kizzuwadna, kao i da tokom vlade Amenhotepa II povrate vlast nadSirijom.

Poqetkom XIV veka hetitski princ Xupilulium, iskoristivxi period slab-ǉeǌa carstva, doqepao se vlasti, obraqunao sa carstvom Mitani, Asirijom iEgiptom, i postao osnivaq Novog carstva.

3.4. Novo-hetitsko carstvo (1400 - 1180)

Nakon 100 godina poxto je Staro-hetitsko carstvo nestalo, obrazovanoje Novo carstvo. Mada je Staro carstvo bilo veoma jako, predstavnicima Novogpoxlo je za rukom da se nose sa Egiptom, Vavilonom i Asirijom. Carstvo zasve godine svoga trajaǌa, od 1400. do 1180. bilo je u ratu — bilo zbog zemǉevan teritorije carstva bilo zbog odbrane sopstvenih granica. Veruje se daje posledǌih godina svog postojaǌa carstvo bilo naroqito oslabǉeno raznimmigracijama. Nestalo je pod udarom tzv. ,,naroda sa mora”.

Osnivaqem Novog carstva smatra se Xupilulium. Poxto je sredio un-utraxǌe prilike u carstvu i uqvrstio svoju vlast, obraqunao se sa spoǉnim

– 3 –

neprijateǉima; pre svega sa predstavnicima carstva Mitani. To je bilo dobacvetaǌa hetitske vojne mo�i. Asirci i Egip�ani su odbaqeni daleko od hetitskih granica, a zemǉa Mitani pokorena. Sinovi hetitskog cara vladali su uHalpi i Karhemixu.Prostor severne Sirije bio je uzrok mnogih neprijateǉstava Hetitskog carstvai Egipta. Bax zbog ovog prostora oko 1300. godine p. n. e. odigrala se jednaod najquvenijih bitaka antiqkog sveta izme�u hetitskog cara Muvatalija II iegipatskog faraona Ramzesa II. Mada su Egip�ani u svojim dokumentima tvrdilida su izvojevali pobedu, poxto su Hetiti i daǉe ostali na prostoru Sirije,istra�ivaqi su uvereǌa da je bitka bila nerexena2.Nerexeno staǌe nije moglo dugo da potraje. Interesne sfere na ovom prostoru sumorale biti razgraniqene. Oqekivala se nova borba. Me�utim, Hetiti su imaliveliki problem unutar dr�ave. Naime, posle bitke Muvatalija je nasledioMurxilix III. No ovaj vladar se nije dugo zadr�ao na vlasti, xest do sedamgodina, i nakon ǌegove smrti pojavila su se dvojica pretendenata na presto:ǌegov sin Uri-Texub i brat Hatuxilix. Prinqevi iz vladarske ku�e bili supostavǉeni da vladaju pojedinim oblastima, te je to dovodilo do qestih sukoba.U sukobima pobedu je odneo Hatuxilix, a pora�eni Uri-Texub je najpre otixaona Kipar, a potom najve�em neprijateǉu hetitske dr�ave — Ramzesu II. Uri-Texub postao je velika pretǌa Hetitskoj dr�avi, ali i Hatuxilixu. Svakogtrenutka oqekivalo se da do�e do sukoba; do koga, me�utim, nije doxlo jer jeHetitskoj dr�avi zapretila opasnost sa istoka, od mlade asirske dr�ave, kojase tek uzdizala. Stoga je Hatuxilix III zakǉuqio mir sa Ramzesom II.Zakǉuqen je sporazum o podeli interesnih sfera ove dve dr�ave. Oblastiju�no od Kadexa nalazile su se u interesnoj sferi Egipta, a prostor severnood Kadexa je bio u rukama hetitske dr�ave. Ugovor je predvi�ao i razmenuzarobǉenika i ne pru�aǌe politiqkog azila protivnicima vladara. Posledǌaodredba bila je upu�ena protiv Uri-Texuba, kome se, nakon sklopǉenog mira,gubi trag. Nakon ovog sporazuma nije posvedoqen sukob izme�u Hetita i Egi-p�ana.O samom sukobu, toku i ishodu znamo na osnovu egipatskih izvora3. Trebapomenuti da je saquvan tekst mirovnog sporazuma u vixe prepisa, koji je prona-�en na prostoru hetitske dr�ave. Sporazum je bio potvr�en diplomatiqkimbrakom Ramzesa II i hetitske princeze.Posle ovog mirovnog ugovora ojaqale su trgovaqke veze izme�u Egipta i zemaǉaPredǌe Azije.

3.5. Pad carstva (XII - VIII vek)

Prouqavaǌe perioda od 1200. do 1100. godine p. n. e. danas je stvarmnogih diskusija. Navedeni period u nauci je poznat kao mraqni vek StarogIstoka. To je period seoba. Pojavǉuju se narodi koji ranije nisu pomiǌani uizvorima. Posebno interesantan je tzv. ,,narod sa mora”. Ostaje pitaǌe da lipod ovim podrazumevamo samo jedan ili pak vixe naroda. Kako bilo, ,,narodisa mora” jesu uzrok pada mnogih dr�ava. Smatra se da su za pad Novo-hetitskogcarstva odgovorni bax ,,narodi sa mora”.Ipak, neo-hetitske dr�avice oquvale su se na ji. Anadolije i na prostoru sev-erne Sirije u periodu od X do VIII veka p. n. e. Negovale su hetitsku kulturu,a natpise ispisivale hijeroglifima na luvijskom jeziku. Administrativni cen-tar severno-sirske provincije bio je Karhemix. Ali, u VIII veku unixtili suih Asirci, a sami Hetiti nestaju sa istorijske scene.

Literatura:

2 Vixe o ovome pogledati: Istorija faraonskog Egipta, 7. Novo carstvo, 7.6. Novo

carstvo u vreme XIX dinastije, 7.6.3. Bitka kod Kadexa.3 Pogledati: Istorija faraonskog Egipta, 2. Izvori, 2.3. Izvori za Novo carstvo, Opis

bitke kod Kadexa

– 4 –

— http://i-cias.com/e.o/hittites.htm


— http://ragz-international.com/hittites

— The Oxford Classical Dictionary, Oxford University Press 1996, 2000.

* D. F. Easton, Pre-Classical

* J. D. Hawkins, Hittites


Miroslav Markovi�, Beograd 1952.— Jankovi� Marine sa predavaǌa Danijele Stefanovi� u toku zimskog

semestra xkolske 2002./2003. u Beogradu.— sa predavaǌa D. Stefanovi� 24.11.2003. u Beogradu.

4. P R I V R E D A

Osnova privre�ivaǌa bila je poǉoprivreda. Od �itarica gajene supxenica i jeqam, a od stoke goveda i ovce. Veliki znaqaj za Hete imalo jekoǌogojstvo. Koǌi se spomiǌu na jednom od najstarijih hetitskih natpisa, nanatpisu cara Anite.Zemǉa Hetita bejaxe bogata rudama i metalima; posvedoqena su nalazixtabakra, olova, gvo��a i srebra. Pojedini istra�ivaqi uvereǌa su da su Hetitiprvi narod koji se ozbiǉnije pozabavio tehnikom obrade gvo��a.Na osnovu glinenih tablica Kanexa jasno se uoqavaju razliqiti tipovi trgo-vaqkih naseobina formiranih na prostoru Anadolije. To su bile trgovaqkekolonije Asiraca. Me�utim, kod Hetita je trgovina, poxto je zemǉa gotovostalno ratovala, bila nexto slabije razvijena. Isto tako, u sluqaju da su Het-itima bili potrebni posebni prirodni resursi, rexeǌe je bilo osvajaǌe, a nespoǉna trgovina.




Miroslav Markovi�, Beograd 1952.

5. D R U X T V O

Na qelu hetitskog carstva nalazio se car. On je istovremeno bioi glavno-komanduju�i vojske, vrhovni sudija i prvosvextenik. Tokom Starogcarstva postojalo je ve�e plemi�a, poznato pod imenom pankus. Vlast ve�a bilaje inferiornija no vlast kraǉa. Jezgro carstva bilo je podeǉeno na administra-tivne oblasti. Na qelu jedne oblasti nalazio se guverner, koji bexe podlo�ankraǉevoj vlasti. Na qelu udaǉenijih teritorija nalazili su se vazali, koji suse vladali u skladu sa sporazumom sklopǉenim sa hetitskim carem.Hetitsko druxtvo i zakoni bili su ure�eni po obrascima Staro-vavilonskogcarstva. Hetiti su unekoliko modifikovali sistem koji su nasledili od Staro-Vavilonaca. ǋihovi zakoni bili su nexto bla�i no zakoni ǌihovih prethod-nika. Dok je qovek u vreme Staro-vavilonskog carstva mogao biti lixen �ivotazbog neznatnog prekrxaja, kod Hetita ubistvo je ka�ǌavano visokom novqanomkaznom (hm?).



– 5 –

— http://www.crystalinks.com/hittites.html

6. K U L T U R A

Umetnost i arhitektura bila je pod sna�nim uticajem susednih zemaǉa.Za podizaǌe palata i hramova koristili su stubove od kamena, cigli i drveta.Gradili su masivne palate, hramove, utvr�eǌa, qiji su zidovi, kapije i ulazibili ukraxeni reǉefima.Hetiti su usvojili brojne bogove svojih prethodnika — Sumeraca i Staro-Vavilonaca. Smatrali su da je svaki bog istinski bog, te, poxto bi porazilijedan narod, usvajali su i ǌegove bogove.



— http://www.crystalinks.com/hittites.html

– 6 –

Xegan Marija

FENIKIJA

1. P I S A N I I Z V O R I

O postojaǌu i razvoju feniqanskih gradova, kolonizaciji znamo na os-novu arheoloxkih podataka. Me�utim, o istorijatu tih gradova znamo na osnovupisanih izvora.Na teritoriji Fenikije na�eno je relativno malo natpisa. Treba pomenuti nat-pise ispisane alfabetskim klinastim pismom, koji su prona�eni u ruxevinamagrada Ras-Xamre (Ugarit). U pitaǌu su mitoloxki tekstovi. Na prostoruTira i Biblosa prona�eni su feniqanski tekstovi, koji potiqu iz X veka p.n. e. Datuju se za vreme Ahirama, Abiba-i-Ala (?), Elibala i Xiktibala.Za prouqavaǌe politiqke istorije Fenikije znaqajna su pisma iz Amarnskogarhiva1, hetski dokumenti, vavilonski i asirski natpisi. Treba pomenuti spisiz vremena Staroegipatskog carstva Putovaǌe Unamona u Biblos. Spis, kojipotiqe iz XI veka p. n. e., je posve�en trgovini i nabavci drvene gra�e.Glavni izvor za prouqavaǌe proxlosti Tira jeste Stari Zavet. Naime, krajemXI, poqetkom X veka p. n. e. uspostavǉena je �iva veza feniqanskih gradova iIzraelsko-judejske dr�ave, koja se prati od Davidovog vremena, a kulminacijudo�ivǉava u vreme Solomona i gospodara Tira, Ahirama I. Podaci o Fenikijirasuti su po celom Starom Zavetu.Antiqki pisci saquvali su nam dragocene podatke o Fenikiji. Neke vesti oFeniqanima saquvale su se u Homerovim spevovima. Za prouqavaǌe kasnijegperioda feniqanskih gradova korisni su Anali Menandra iz Efesa. Ovaj Grk, jena osnovu doma�ih, feniqanskih izvora sastavio hroniku feniqanskih krajeva.Anali su saquvani u delu Josifa Flavija. Interesantne vesti o politiqkojistoriji i kulturi Fenikije mogu se na�i kod Herodota.


Beograd 1952.Belexke:


2. P O L O � A J I O R G A N I Z A C I J A Z E M ǈ E

Teritorija Fenikije obuhvatala je obalu Sirije i prostirala se u un-utraxǌost prema Libanu. Feniqanski gradovi nalazili su se severnije od fil-istejskih gradova. Dok se filistejska obala prostirala od Gaze na jugu do Javena severu, feniqanska se prostirala od Jave na jugu do Ugarita na severu.Razvoj feniqanskih gradova-dr�ava prati se od vremena dolaska Hebreja u Sir-iju i Palestinu. Godine 1200. p. n. e. poqiǌe razvoj gradova kao xto suSidon, Tir, Biblos... Na mestu ovih gradova su postojala i starija naseǉa.Tako pre 1200. unixten je najseverniji feniqanski centar Ugarit, gde je negov-ana posebna vrsta klinopisa, konsonantski alfabet. Ras-Xamra, za razliku od

1 Pogledati: Istorija faraonskog Egipta, 2. Izvori, 2.3. Izvori za Novo carstvo,

Dokumentarni izvori — Prepiska.

– 1 –

ostalih feniqanskih gradova, nikad potom nije obnovǉen.Mada se ve�ina feniqanskih gradova nalazila na obali i izlazila na Sre-dozemno more, postojali su i gradovi u unutraxǌosti zemǉe. Kao najznaqajnijegradove treba pomenuti: Sidon, Biblos, Ako, Tel Sukos, a kao posebne izdvo-jiti Tir i Arvad, koji su predstavǉali gradove na ostrvima. Tir i Arvadsu vextaqkim nasipima bili povezani sa kopnom, a bili su utvr�eni i opasanisna�nim bedemima.Jedan feniqanski grad je ujedno bio i dr�ava. U X veku vixe feniqanskihgradova bilo je organizovano u neku vrstu saveza na qelu sa gradom Tiromi ǌegovim gospodarom, Ahiramom I. Taj savez, labava federacija, koja nijenad�ivela Ahiramove naslednike, ne mo�e se smatrati dr�avom.


Beogradu

3. S T A N O V N I X T V O

Stanovnixtvo Fenikije pripadalo je grupi severozapadnih Semita isebe nikad nije nazivalo ,,feniqanima”, ve� imenom gradova u kojima su �iveli:Sidonci, Tirci. U feniqanskim izvorima nailazi se na ime Hananejci. Samnaziv Fenikije je grqkog porekla i nikad nije korix�en od strane autohtonogstanovnixtva.Stanovnixtvo je bilo organizovano u gradove-dr�ave.


Beogradu

4. P R I V R E D A

Stanovnixtvo feniqanskih gradova se bavilo zanatstvom i trgovinom.Feniqani su bili prvi veliki moreplovci starog sveta. Treba imati na umuda je prostor obronaka Livana i Antilivana bio bogat drvenom gra�om, kojase izvozila u sve tadaxǌe zemǉe starog Istoka. Feniqani su bili poznatii po izra�ivaǌu obojenog stakla, izra�evinama od bronze, vunenim tkaninamaboje purpura. Samo su Feniqani znali tajnu dobijaǌa purpurne boje, a vunenetkanine su u to vreme bile veoma popularne i na ceni. Oni nisu samo izvozilisvoje proizvode, ve� su kupovali i neobra�ene materijale. Tako slonovaqa jedo feniqanskih gradova stizala neobra�ena, tamo je u zanatskim radionicamaobra�ivana, a potom je izvo�ena i na istok i na zapad, sve do danaxǌe Xpanije.Razvoj feniqanske trgovine na prostoru Mediterana mo�e se pratiti na osnovuprona�enih predmeta feniqanskog porekla:

— Prva faza obuhvata period od kraja XVI do poqetka XV veka i vezuje seza najstarija naseǉa ovog prostora.

— Druga faza obuhvata period od oko 1200. do punog razvoja feniqanskihgradova, dakle do kraja IX veka.

— Na prelazu iz IX u VIII vek p. n. e. feniqanska trgovina se u izvesnojmeri meǌa. Feniqanski brodovi ne krstare sada Mediteranom samoradi trgovine, ve� i radi gusareǌa. Poqev od VIII veka feniqanskibrodovi trajno se zadr�avaju u oblastima do kojih su stigli, tj. dolazido osnivaǌa kolonija.

3.1. Uzrok kolonizacije, trgovaqke kolonije

– 2 –

Poqetak feniqanske kolonizacije treba datovati u vreme VIII veka p. n.e. Do kolonizacije dolazi usled:

1. Relativne prenaseǉenosti na teritoriji Fenikije. Dakle, zemǉa nastupǌu tehnoloxkog razvi�a na kojem se nalazila nije bila u mogu�no-sti da prehrani celokupno stanovnixtvo. Nije bilo dovoǉno obradivihpovrxina, reka...

2. Javǉa se potreba za trgovinom. Fenikija je siromaxna u nekim prirod-nim resursima i otuda potreba za sirovinama drugih zemaǉa. Pret-postavili su da �e razmena dobara sa udaǉenim prostorima biti mnogolakxa, ako osnuju bli�e �eǉenoj teritoriji, naseobinu - posrednika urazmeni.

3. Feniqanima i ǌihovim gradovima preti opasnost od Asirske dr�ave,koja u VIII veku do�ivǉava svoj procvat.

Feniqani su na ji. obali Kipra osnovali naseobinu Kition. Na prostoru sev-erne Afrike osnovali su Utiku, Kartaginu (814), Hipo Regius, Hipo Diarhitos,Hadrumetum. Imali su i dve kolonije na Heraklovim stubovima — u sever-noj Africi Tingis, a na xpanskoj obali Gades. Na Malti su osnovali vixenaseobina. Na podruqju zapadne Sicilije Salunto, Palermo, Motija. Na pros-toru ji. Sardinije Taras, Sulcis, Kalijari. Na Balearskim ostrvima Ibica.O ure�eǌu navedenih naseobina se malo zna. Nije poznato ni koliko su kolonijebile zavisne od matice. Pretpostavǉa se da su kolonije brzo postajale samo-stalne i u ekonomskom i u politiqkom pogledu od grada koji ih je osnovao. One seorganizuju zavisno od potreba svog stanovnixtva. Kartagina je najdu�e �ivelai imala je poseban razvoj i znaqaj.Sada Feniqani, naseǉeni xirom Mediterana, postaju posrednici u trgovini sazemǉama starog Istoka. Poxto imaju svoju flotu i brodove, vremenom postajunajamnici i stavǉaju se na raspolagaǌe onim dr�avama koje su imale potrebuza tim.


Beogradu

4. P O L I T I Q K A I S T O R I J A

Krajem III i poqetkom II milenijuma p. n. e. u Fenikiji je postojalonekoliko sitnih dr�ava, qiji su centri bili krupni trgovaqki gradovi. Me�utim gradovima isticali su se Ugarit i Biblos, koji su le�ali na morskoj obali.Biblos je stajao ne samo pod ekonomskom nego i pod politiqkim uticajem Egipta.Sredinom II milenijuma p. n. e. Fenikija potpada pod vlast Egipta2, a u XIV

veku p. n. e. pod vlast Heta. Onog trenutka kada vlast Egip�ana i Heta slabi,XI/X vek, jaqaju, kako u ekonomskom, tako i u politiqkom pogledu, feniqanskigradovi.Svoj uspon Tir je do�iveo u vreme Ahirama I, koji je bio savremenik izraelsko-judejskog cara Solomona3. Ahiram I vodi xiroku trgovaqku i osvajaqku poli-tiku. On preduzima pohod na Kipar, gde osniva trgovaqku koloniju. Zatimpreduzima pohod protiv zemǉe Utike u Africi. Organizovao je veliku ekspedi-ciju u zemǉu Ofir. Sam Tir se razvija u veliki i bogat grad. Izraelsko-judejsko carstvo bilo je u trgovaqkom pogledu zavisno od Tira i feniqanskihgradova. Solomon je bio prinu�en da Ahiramu preda 20 gradova u Galileji.Za vreme feniqanskog cara Itobaala Tiru pripada qitava feniqanska obala sagradovima Beritom, Biblosom i Sidonom.

2 Pogledati: Istorija faraonskog Egipta, 7. Novo carstvo, 7.3. Unutraxǌa i spoǉna

politika vladara XVIII dinastije.3 Pogledati: Palestina, Solomon

– 3 –

Prvi kontakt feniqanskih gradova i Asirske dr�ave bio je qisto trgovaqkeprirode u vreme Tigalt-palasara I (XI vek p.n. e.). Me�utim ve� od IX veka, uvreme vladavine Asurnarzirpala i ǌegovih naslednika, Asirija vrxi pritisakna Fenikiju. Mada su joj Feniqani pla�ali godixǌi tribut, Asirija je bila presvega zainteresovana za besplatnu drvenu gra�u. 743. godine p. n. e. asirskivladar Tiglat-palasar III pod svoju vlast je podveo prostor severne Fenikijedo Biblosa. Taj prostor kao provinciju ukǉuqio je u okvir Asirije. Za cen-tar provincije je izabran grad Samari, a grad Arvad je, poxto se nalazio naostrvu i bio texko pristupaqan, saquvao autonomiju. 700. godine p. n. e. San-herib je oduzeo Sidon per. kraǉu Luliju i za namesnika postavio Asarhadona.677. godine u Sidonu je izbila pobuna protiv asirske vlasti. Asarhadon jepobunu uguxio i grad unixtio. Tada nastaje druga asirska provincija koja jeobuhvatala prostor Fenikije ju�no od Sidona. 671. godine p. n. e. dolazi dovelike pobune u Tiru. Asarhadon je, poxto je umirio ustanike, oblast gradaTira i teritoriju ju�no od ǌega pretvorio u tre�u asirsku provinciju sa cen-trom u Uxu. Dakle, u periodu od 743. do 671. godine p. n. e. Asirija osvajafeniqanske gradove i podvodi ih pod svoju vlast. Do 612/605. godine p. n. e.teritoriju Asirije, pored ostalih, su qinile navedene tri oblasti sa centrimau Samari, Sidonu i Uxu. Ju�no od ǌih prostirali su se gradovi sa relativnomautonomijom Arvad, Tir (?), Biblos.

Literatura:


Belexke:


5. R E L I G I J A

U feniqanskim gradovima je poxtovan kult prirode, kult vegetacije.Posebno je poxtovana bogiǌa Majka, koja je predstavǉala element zemǉe i bogi-ǌu plodnosti. Pandan ǌoj bilo je muxko bo�anstvo u liku mladog qoveka — bogprirode, bog vegetacije. Imena bo�anstava sa natpisa iz feniqanskih gradovanisu identiqna. Tako u Tiru je poxtovan Melkart i Astarta, a u Sidonu Ex-mur. Feniqanski panteon poxtuje boga oca, tvorca Bala. U Sidonu i Biblosupoxtovan je bog El. To su u stvari bila stara bo�anstva i kultovi prilago�enipotrebama stanovnixtva.

Belexke:


6. F E N I Q A N I — M O R E P L O V C I

Feniqanski moreplovci su bili prvi ǉudi za koje se zna da su oploviliAfriku. Herodot navodi da su to uradili po nalogu egipatskog faraona Neha,u VII veku p. n. e. Oni su poxli iz Eritrejskog mora (Crveno more), oploviliAfriku i u Sredozemno more uxli kroz Heraklove stubove. Putovali su trigodine.

Oko 450. godine p. n. e. Hamilkar Kartagiǌanin je sa svojom ekspedicijomizaxao iz Sredozemnog mora i pretpostavǉa se da je doxao do britanskih ostrva.Inaqe, Feniqani su stizali do britanskih ostrva u potrazi za �ilibarom.

Oko 425. godine p. n. e. izvesni Hanon je plovio du� zapadne obale Afrike

– 4 –

i stigao do Gvinejskog zaliva. Svoje putovaǌe je zabele�io u spisu ? Hanona

Kartagiǌanina.

Literatura:— S. Ferjanqi�, R. Mihaǉqi�, Istorija starog veka, Obrazovni komapkt

disk, Beograd 1999.Belexke:


7. K U L T U R A

Najkrupniju tekovinu feniqanske kulture predstavǉa alfabetski sis-tem pisaǌa, koji se u Fenikiji pojavio u XIII veku p. n. e.Alfabetski princip pisaǌa, po kome jedna grafema odgovara jednoj fonemi,proistekao je iz hiǉadugodixǌe evolucije pisma. Smatra se da je presudnikorak od silabarija ka alfabetu uqiǌen izme�u XVIII i XVI veka p. n. e.na teritoriji danaxǌe Sirije ili Palestine. Najstariji poznati protoal-fabet, severnosemitski, sastojao se od 22 konsonantska znaka, a potiqe iz pe-rioda oko 1700. godine p. n. e. Od ǌega vode koren mnoga pisma ovog tipa,ukǉuquju�i i feniqansko. Najstariji saquvan epigrafski spomenik na kome jetekst ispisan alfabetskim znacima natpis na sarkofagu navodno kraǉa Ahirama,na�en u sirskom mestu �ebeilu4, a koji potiqe ili iz XIII ili iz IX veka.


Beograd 1952.— R. Bugarski, Pismo, Beograd 1997.— V. Novak, Latinska paleografija, Beograd 1980.

4 Grci nazivali Byblos

– 5 –

Xegan Marija

PALESTINA

1. B I B L I J A

1.1. Naziv

Biblija je grqki naziv i znaqi ,,kǌige”. Termin se upotrebǉava zaoznaqavaǌe spisa u Kǌizi proroka Danila; odrednica koja se odnosi na spiseStarog zaveta. Naziv Stari zavet se upotrebǉava od II veka n. e. kao opxtaodrednica za hebrejske i hrix�anske spise. Danas pod Biblijom se podra-zumevaju spisi Starog i Novog zaveta u onom broju koji je kanonizovala crkva.Pored kanonizovanih postoje i nekanonizovani spisi, tzv. apokrifi ili ,,kǌigekoje treba skrivati”.

1.2. Jezik

Jezik Starog zaveta je hebrejski. Poxto je govorni jezik na tlu Pales-tine od XI veka postao aramejski, koji je sredinom III veka p. n. e. sasvimistisnuo hebrejski, Stari zavet je prevo�en na aramejski. Ti prevodi se zovu,,targumi”.

1.3. Sveta kǌiga Hebreja

U danaxǌem obliku Stari zavet sadr�i 39 kǌiga. Rimski autor JosifFlavije, koji je �iveo u I veku n. e., u svom delu Judejske starine svedoqi daje hebrejska sveta kǌiga brojala 22 spisa, onoliko koliko je bilo slova u he-brejskom alfabetu. Obuhvatala je 5 kǌiga zakona, 13 proroqkih kǌiga, psalme,Solomonovu pesmu, propovednikove kǌige i priqe Solomonove. Propovednikovekǌige su obuhvatale one spise koje danas zovu istorijskim: I i II Kǌigu o care-vima, I i II Kǌigu dnevnika.

1.4. Prevodi

Sa xireǌem jevrejske zajednice i izlaskom iz okvira Palestine, javilase potreba za prevodom Starog i Novog zaveta na druge jezike.

1.4.1. Septuaginta

Septuaginta je prvi prevod Starog zaveta na grqki jezik. Ukǉuquje onespise nastale na hebrejskom, ali i one koje su Jevreji sastavili u helenistiqkomdobu, a koji su potom prevedeni na aramejski. Zahvaǉuju�i naporu Josifa Flav-ija danas je saquvana priqa o nastanku Septuaginte.Bibliotekar aleksandrijske biblioteke Demetije Polaronski pokrenuo je pita-ǌe prevo�eǌa hebrejske svete kǌige za vreme vladavine Ptolemeja II Filadelfa(308 - 246). Izvesni Aristej je poslat u Jerusalim Eleazaru da od ǌega zatra�ipomo� oko prevoda Starog zaveta. Eleazar je odgovorio na poziv i u Egipatposlao 72 uqeǌaka. Naime, iz svakog od 12 hebrejskih plemena bilo je poslatopo 6 uqeǌaka. U svojoj poseti od sedam dana, oni su tumaqili princu Bo�iju

– 1 –

vlast na zemǉi. Impresioniran, Ptolomej je dozvolio da se Stari zavet prevedena grqki. Na ostrvu Faros 72 uqeǌaka je za 72 dana prevelo Stari zavet. Da lije navedena priqa istoriqna, nije poznato. Zna se da je Stari zavet preveden uIII veku p. n. e., a 72 uqeǌaka se u jevrejskoj tradiciji pretvorilo u 701.

1.4.2. Vulgata

Kako je najstariji latinski prevod Biblije Itala u IV veku n. e. usledstalnog prepisivaǌa bio u veoma loxem staǌu, a sami prepisi su bili punipogrexaka, papa Damas poverio je latinskom crkvenom uqiteǉu Jeronimu daizvede novi prevod Starog zaveta i to neposredno sa hebrejskog originala. Takonastaje Jeronimova Vulgata. Katoliqka crkva priznaje Vulgatu kao standardnui jedino autoritativnu latinsku verziju Starog zaveta.

1.5. Mojsijevo petokǌi�je, Pentateuks, Tora

Po jevrejskom religijskom shvataǌu, najva�niji, osnovni deo Starogzaveta, qini Tora, tj. Mojsijevo petokǌi�je:

1. I kǌiga Mojsijeva ili Kǌiga postaǌa ili Genesis

2. II kǌiga Mojsijeva ili Kǌiga izlaska ili Exodus

3. III kǌiga Mojsijeva ili Kǌiga zakona ili Leviticus

1. IV kǌiga Mojsijeva ili Kǌiga brojeva ili Numeri

1. V kǌiga Mojsijeva ili Kǌiga ponovǉenih zakona ili Deuteronomium.Dugo se smatralo da je Mojsijevo petokǌi�je najstariji sloj Starog Zaveta.Me�utim, dok je petokǌi�je uobliqeno tek u X veku p. n. e., prva verzija Genezejavila se jox u vreme patrijarha i bila je ispisana na 11 glinenih tablica.

1.6. Hronologija i struktura Starog zaveta

1. Od stvaraǌa sveta do potopaO ovom periodu svedoqi I kǌiga Mojsijeva

2. Od potopa do perioda patrijarhaO ovom periodu svedoqi I kǌiga Mojsijeva i Kǌiga o Jovu. Kao va�ne motivetreba pomenuti:

— Opis vavilonske kule— Ro�eǌe Avramovo— Jovovo stradaǌe— Ra�aǌa Isaka, Jakova i Josifa.

3. Od perioda patrijarha do egzodusaO ovom periodu svedoqi II kǌiga Mojsijeva. Doba patrijarha je vreme kada suJevreji organizovani u rodovske zajednice. Porodice sa vo�ama, poput Avraama,napuxtaju prvobitna mesta stanovaǌa i sele se iz jednog u drugi grad na pros-toru starog Istoka. Jevreji poreklo vode od Avraama. U vreme patrijarha padapreseǉeǌe Hebreja u Egipat. Ovaj period svedoqi i o �ivotu Hebreja u Egiptu,o Mojsijevom ro�eǌu, sve do trenutka izlaska iz Egipta.

4. Od egzodusa do ulaska Jevreja u HananO ovom periodu svedoqe drugi deo II kǌige Mojsijeve i IV kǌiga Mojsijeva. Poizlasku iz Egipta, Hebreji su 40 godina lutali do ulaska u obe�anu zemǉu. Potradiciji ovo vreme se naziva i doba Mojsija.

5. Doba sudija

1 Otuda i naziv Septuaginta.

– 2 –

O ovom periodu svedoqe Kǌiga Isusa Navina, koja se prva nastavǉa na Mojsijevopetokǌi�je, Kǌiga sudija i I kǌiga Samuilova. Pretpostavǉa se da je Debo-rina pesma nekada bila deo Kǌige sudija i da je predstavǉala najstariji deotog spisa. Ovaj period jeste vreme osvajaǌa Hanana, vreme sukoba hebrejskihplemena sa lokalnim stanovnixtvom, vreme plemenskih vo�a, koje se zavrxavaSamuilovim postavǉeǌem za kraǉa.

6. Doba ujediǌene kraǉevineO ovom periodu svedoqi I i II Samuilova kǌiga, I i II kǌiga o carevima i I i II

kǌiga dnevnika. Obuhvata vreme od Saulovog dolaska na presto, preko vladavineDavida, do Solomonove smrti.

7. Doba podeǉenog kraǉevstvaO ovom periodu svedoqe proroqke kǌige. U nauci se smatra da je od proroqkihkǌiga najstarija ona proroka Amosa. Ovo doba obuhvata vreme od sredine X

veka p. n. e. do VI. veka p. n. e. To je vreme posle Solomonove smrti kada seIzraelsko-judejsko carstvo deli na dva dela: na Izrael sa centrom u Samarijii na Judeju sa centrom u Jerusalimu. Obhvata vreme pada Izraela, pada Judeje,Vavilonsko ropstvo i Kirovo osvajaǌe Vavilona kada je Jevrejima dozvoǉenpovratak u zemǉu.

1.7. Biblija kao istorijski izvor

Biblija nije imala za ciǉ da bude istorija ili kritiqka studija. Bib-lija predstavǉa vezu Jehove sa jevrejskim narodom, koji je izabran za sprovo�eǌeBo�jeg plana. Me�utim, Stari zavet mo�e poslu�iti za prouqavǌe proxlostiPalestine, Fenikije, Novohetske dr�ave, Egipta u vreme od 22. do 25. dinastije,Asirije i Novovavilonskog carstva.Najstariji do sada saquvan rukopis Biblije su svici Mrtvog mora ili Kumran-ski rukopisi. To je kulturnoistorijski veoma va�na zbirka izvornih jevrejskihtekstova iz perioda oko 1000. p. n .e., ve�inom pisanih kvadratnim hebrejskimpismom, koje su pastiri sluqajno otkrili u pe�inama uz obalu Mrtvog mora1947. godine.


Beogradu.

2. S T A R A P A L E S T I N A

Palestina se prostirala od Livana na severu do Arabijske pustiǌa najugu i od Sredozemnog mora na zapadu do sirsko-mesopotamske stepe na istoku.

Biblijska predaǌa saquvala su daleke i maglovite vesti o plemenimakoja su u najstarija vremena naseǉavala teritoriju Palestine.

— Teni ili ,,slabi” su prema legendi najstarija plemena koja su nasta-ǌivala prostor Palestine i ǌih su qinili inovi.

— Filistejci su egejsko pleme, koje je �ivelo od XII veka p. n. e. naprimorju Sredozemnog mora i koje je dalo ime Palestini.

— Hananeji je najstarije semitsko pleme koje je nastaǌivalo Palestinu,a delom i Siriju. Ime plemena se saquvalo u Bibliji i ono je dalonaziv qitavoj zemǉi — Hanaan. U Bibliji se Hananeji prikazuju kaoautohtono stanovnixtvo Palestine, sa kojim su stari Jevreji vodiliupornu i dugotrajnu borbu.

— Amoriti qine posebnu grupu zapadnosemitskih plemena, koja je od dre-vnih vremena nastaǌivala sirsko-mesopotamsku stepu, oblast sredǌe

– 3 –

Sirije, Livana i Antilivana.— Habiri je semitsko pleme koje se u Palestini i Siriji pojavǉuje od

XIV veka. Predstavǉaju pretke starojevrejskih plemena.

Osnovu ekonomike Palestine u prvoj polovini I milenijuma p. n. e.qini zemǉoradǌa i stoqarstvo. Na jugu, u stepskim i planinskim oblastima,preovladavalo je stoqarstvo. U severnom delu preovladavala je zemǉoradǌa.Pored �itarica, ovde su se gajila vinova loza, masline, smokve. Za obraduzemǉe ubotrebǉavali su plug sa gvozdenim raonikom, letinu su sakupǉali gvoz-denim srpovima.Zanatstvo se odvojilo od zemǉoradǌe i razvitak zanatstva ubrzan je zahvaǉuju-�i uticaju naprednih feniqanskih gradova.

U Palestini osnovna druxtvena �elija bila je opxtina (eda). U po-qetku je ovaj termin oznaqavao rodovsku opxtinu, ali kasnije on je bio prox-iren i na susedsku opxtinu (ma xta god to znaqilo). Ali i posle formiraǌasusedske opxtine saquvali su se znatni ostaci rodovskog poretka: rodovskisavet, rodovsko grobǉe, obiqaj krvne osvete itd. Na qelu opxtine stajao jestarexina (nasi). Opxtinska zemǉa delila se na individualne parcele pomo�u�reba; deoba se obavǉala na opxtinskom zboru uz naroqite verske obrede.U starojevrejskoj opxtini nije bilo jednakosti. Proces stvaraǌa privatne svo-jine tekao je vrlo intezivno. Opxtinska zemǉa postepeno je prelazila u rukestarexina patrijahalnih porodica. Razvitak privatne svojine povlaqilo je zasobom zelenaxtvo. Siromasi koji nisu bili u staǌu da isplate dug pretvaranisu u du�niqke robove.Qlanovi opxtina bili su vezani nizom obaveza: da otkupǉuju pripadnike opx-tine dospelih u du�niqko ropstvo, da posreduju izme�u ubica i ro�aka ubijenogkako bi se spreqila krvna osveta.U patrijahalnoj porodici deca su bila robovi starexine porodice. Poxtovanoje pravo primogeniture.

Prostor Palestine krajem III i poqetkom II milenijuma p. n. e. nalaziose pod vlax�u Egipta2. Krajem II milenijuma, u vezi sa naletom ,,pomorskihnaroda”, Egipat je izgubio Palestinu, koja je neko vreme postala predmet borbiraznih plemena.



Pani�Belexke:

— N. N. sa predavaǌa Danijele Stefanovi� u toku xkolske 2002/2003. uBeogradu.

3. E G Z O D U S

Jedini izvor za egzodus je Stari zavet, te se stoga texko mo�e utvrditiǌegova istoriqnost. Prema Starom zavetu ovaj period obuhvata slede�e:

— Mojsijevo ro�eǌe— Mojsijevo odrastaǌe u Egiptu— Mojsijevo bekstvo iz Egipta i 40 godina provedenih na Sinaju— Prvo pozivaǌe od strane Jehove— Mojsijev povratak u Egipat

2 Pogledati: Istorija faraonskog Egipta, 7. Novo carstvo, 7.1. Periodizacija prema

dinastijama, XIX dinastija

– 4 –

— Izvo�eǌe jevrejskog naroda iz Egipta i uvo�eǌe u Sinaj— Dolazak u obe�anu zemǉu Hanan nakon 40 godina lutaǌa.

II kǌiga Mojsijeva svedoqi o boravku Jevreja na teritoriji Misira.Interesantno je da ni jedan danas saquvani egipatski izvor, naroqito ne izvremena XVIII i XIX dinastije, ne pomiǌe jevrejsku zajednicu na tlu Egipta.Jedan natpis iz vremena XVIII dinastije pomiǌe plemena Habiru, koja �ive naprostoru Hanona i sa kojim faraoni (Amenhotep III, Amenhotep IV) imaju prob-lema. Ime Habiru zabele�eno je u tzv. amarnskim tablicama3. Od tog vremenapa sve do kraja XIX dinastije, do oko 1200. godine p. n. e., nema nijednog izvorakoji pomiǌe Jevreje u Egiptu. ǋihovo prvo slede�e pomiǌaǌe od strane egi-patskih izvora kazuje da se Jevreji ve� nalaze na prostoru Sirije i Palestine,ali da jox nemaju formiranu dr�avu i da se jox uvek sele iz mesta u mesto. Tajdrugi izvor u kome je zabele�eno ime Izrael, kao ime skupine plemena, jesteMerneptahova stela4.

Ako prihvatimo za taqno da su Jevreji nastaǌivali prostor Egipta, slede�epitaǌe koje se name�e jeste: kada se egzodus dogodio? U I kǌizi kraǉeva, xestopevaǌe, prvi stih, stoji: ,,Qetiri stotine i osamdesete godine po izlasku sinovaIzraiǉevih iz zemǉe Misirske... poqe (Solomon) zidati dom Gospodu”5. Poxtoje danas poznato da je Solomon sa izgradǌom hrama poqeo oko 950. godine p. n.e., sledi da se egzodus zbio 1430. godine p. n. e. Me�utim, u to vreme prostorSirije i Palestine se nalazio pod vlax�u Egip�ana i malo je verovatno da jejedno pleme bilo u mogu�nosti da prodre na ovu teritoriju i formira dr�avu.Za ovo postoje dva objaxǌeǌa:a. Egzodus je neistorijski doga�ajb. Stari narodi vreme su raqunali prema generacijama. Ako se pretpostavi

da je �ivotni vek trajao 25 godina i to se pomno�i sa 12, brojem jevrejskihplemena (?), dobija se da se egzodus dogodio 300 godina pre izgradǌe hrama,dakle oko 1250. (E posle ovakvog objaxǌeǌa nema xta da bude nejasno)

Ako ve� prihvatimo za taqno da su Izraelci boravili u Egiptu i da seegzodus zaista dogodio, muqi nas pitaǌe: za vreme kog faraona se to dogodilo?U II kǌizi Mojsijevoj, prvo pevaǌe, jedanaesti stih, stoji: ,,I postavixe nadǌima nastojnike da ih muqe texkim poslovima; i gra�axe narod Izraiǉev Fara-onu, gradove Pitom i Ramesu”6. Ramesa je bila jedna od prestonica egipatskogfaraona Ramzesa II, koja se nalazila na prostoru Delte. Nije poznato gde senalazio Pitom. Veruje se da je naziv grada preko hebrejskog i grqkog do nasdoxao u iskrivǉenom obliku. Prisetimo se da je Ramzes II vladao od 1292.do 1234. godine p. n. e. Nema sumǌe da je on sagradio gradove Ramesa iPitom i nametnuo Izraelcima kuluk. Ramzes je bio izuzetan vladar, a Egipatse za ǌegove vladavine nalazio na vrhuncu mo�i. Zato treba sumǌati da su seIzraelci uspeli da se oslobode za ǌegovog �ivota. U reqima:,, A posle mnogovremena umre car Misirski...” (Izlazak, 2:23) skriva se sugestija da se Mojsijevratio iz izgnanstva u Egipat nakon stupaǌa na presto faraona Merneptaha,naslednika Ramzesa II. Egipat je za ǌegove vladavine morao da brani zapadnugranicu od napada Libijaca, a sa istoka su dr�avu napali pomorski narodi.Merneptah je iz tih bitaka sa osvajaqima izaxao kao pobednik, ali Egipat je biooslabǉen. Izraelci su verovatno iskoristili tu slabost Egipta da se osloboderopstva. U daǉem kazivaǌu Starog zaveta saznaje se da je Mojsije uspexnopreveo svoj narod preko Crvenog mora, dok su se faraon i ǌegova vojska, kojisu pratili Mojsija, izgubili u moru. Me�utim, mumija faraona Merneptaha


Dokumentarni izvori — Prepiska4 Pogledati: Istorija faraonskog Egipta, 2. Izvori, 2.3. Izvori za Novo carstvo,

Merneptahova stela5 Sveto pismo Staroga i Novoga zavjeta, preveo Stari zavjet �uro Daniqi�, Beograd

1966.6 Sveto pismo Staroga i Novoga zavjeta, preveo Stari zavjet �uro Daniqi�, Beograd

1966.– 5 –

prona�ena je u Dolini kraǉeva i izaxlo je na videlo da se nije utopio u moru,ve� umro prirodnom smr�u u svom dvorcu. Ostaje pitaǌe da li je biblijskapriqa istoriqna, ako jeste, onda koji je to faraon izgubio svoj �ivot progone�iMojsija.

Predmet �estokih nauqnih rasprava ve� odavno je i qudo prelaska prekoCrvenog mora. Pitaǌe je utoliko slo�enije jer je povezano sa topografskimutvr�ivaǌem Mojsijeve marxute. Danas se navode tri mogu�a puta: ju�ni,sredǌi i severni. Pre deset godina su vrxena istra�ivaǌa na ovom prostoru.Otkriven je podvodni greben koji povezuje egipatski deo sa susednom obalomCrvenog mora. Kada su povoǉni meteoroloxki uslovi greben se nazire ispodpovrxine vode i mo�e se pre�i. Mo�da je to naqin na koji je Mojsije izabraoda pre�e na drugu obalu Crvenog mora.

Ono xto je uzdrmalo Egipat za vreme XIX i XX dinastije bila je pojavajedne grupe naroda ili plemena, koja ne samo da je oslabila Egipat, ve� jeprotutǌala istoqnim Sredozemǉem i promenila politiqku sliku ovog prostorakrajem XIII i poqetkom XII veka p. n. e. U pitaǌu su bili ,,Narodi s mora”. Saovima narodima ratovao je Merneptah, sin i naslednik Ramzesa II, a naroqitoRamzes III, vladar XX dinastije.

Ovu skupinu naroda qinili su:

1. Xardani, najamnici Ramzesa II kod Kadexa

2. Xekelexi ili Sikuli

3. Danumi ili Denijeni

4. Ekvexi

5. Vexexi

6. Luke, najamnici Muvatalisa kod Kadexa

7. Turxe ili Tirseni

Neki od ǌih su promenili politiqku kartu Sirije i Palestine. Jedan od narodaPelexti nastanio se izme�u Gaze i Jafe. Oblast koju su naselili po ǌimaje dobila ime Pilisteja. Od ove reqi je izveden naziv za qitavo zale�e —Palestina.

XII vek p. n. e. je vek pomeraǌa i seoba. U XII veku Hebreji se pojavǉuju uKananu, nexto kasnije se doseǉavaju Aramejci, a za ovaj period vezuje se i seobaDorana na zapadu. Krajem XIII i poqetkom XII veka nestaju egipatsko i hetitskocarstvo. Dolazi do uzdizaǌa Asirije i jedne mlade dr�ave, Izraelsko-judejskogcarstva.

Literatura:

— Z. Kosidovski, Biblijske legende, preveo sa poǉskog Jovan Jovanovi�,agencija Trivi�, Beograd 2002.

Belexke:


— Jankovi� Marine sa predavaǌa Danijele Stefanovi� u toku zimskogsemestra xkolske 2002./2003. u Beogradu.

4. D O B A S U D I J A

Doba sudija obuhvata period od 1200., od ulaska Hebreja na prostorSirije i Palestine, do 1050. godine p. n. e., do trenutka Saulovog izbora zakraǉa. To je prelazni period u istoriji Hebreja. O ovom dobu svedoqe KǌigaIsusa Navina, Kǌiga o sudijama i I kǌiga Samuilova. Kǌige se nastavǉaju jednana drugu hronoloxkim redom, prate kretaǌa, osvajaǌa i naseǉavaǌa Hebreja naprostoru Palestine i Sirije. Pored kǌiga Starog zaveta, kao pisani izvor

– 6 –

mo�e poslu�iti i Merneptahova stela7.

4.1. Kǌiga Isusa Navina

Isus Navin, kao naslednik Mojsija, obavezao se da �e narod uvesti uobe�anu zemǉu. Kǌiga Isusa Navina prati, od trenutka ulaska Hebreja u Hanan,ǌihovo doseǉavaǌe i osvajaǌe. Prexavxi reku Jordan, sva plemena u obe�anuzemǉu ulaze iz pravca istoka. Kǌiga opisuje poqetne borbe koje su Hebreji samaǌe ili vixe uspeha vodili sa zateqenim stanovnixtvom, organizovano iliu gradove ili u dr�ave ili u saveze. Ne postoji detaǉan opis bitaka, ve�izvextaj. Kǌiga ne svedoqi o sukobu svih hebrejskih plemena, ve� su najqex�epra�ena osvajaǌa plemena Vanjamina i Jude.Postavǉa se pitaǌe istoriqnosti svih osvajaǌa navedenih u Starom zavetu.Prema Kǌizi Isusa Navina, Hebreji prve gradove koje osvajaju, poxto su prexlireku Jordan, bili su Jerihon i Gaj. Me�utim, na osnovu arheoloxkih is-tra�ivaǌa utvr�eno je da su u trenutku izraelske invazije Jerihon i Gaj ve�odavno le�ali u ruxevinama. Britanska ekspedicija otkrila je ruxevine gradaJerihona na zapadnoj obali Jordana. Iskopani su odbrambeni zidovi, ku�e,bunari i u nekoliko slojeva naslagani grobovi. Utvr�eno je da je Jerihon pos-tojao 7000. godina p. n. e. Dakle, to je verovatno najstariji grad u istorijiqoveqanstva. Britanska ekspedicija utvrdila je da su osvajaqi zaista razo-rili Jerihon, ali zgarixta i zdrobǉeni gra�evinski elementi nalazili su se usloju koji potiqe iz XIV, a ne XIII veka p. n. e. Hananski grad Gaj tako�e je biorazruxen i ve� vekovima nenaseǉen kada ga je navodno osvojio i unixtio IsusNavin. Pretpostavǉa se da je ovaj podatak o osvajaǌu Gaja u Starom zavetu ustvari aluzija na osvajaǌe Betela, koji je le�ao 1.5 km od Gaja.

Prema tome, postavǉa se pitaǌe da li je Isus Navin zaista osvojio Hanan. Ve-lika je verovatno�a da je Isus Navin zaposeo gradove Lahis, Jeglon, Hebron iDavir, koji se pomiǌu u jednom od pevaǌa Kǌige Isusa Navina. Naime, rux-evine ovih gradova su otkopane i svuda su u sloju iz XII veka p. n. e. na�eninesumǌivi tragovi nasiǉa i po�ara. Prema Bibliji trgovaqki grad Gavaon sebez otpora predao Izraelcima. Zanimǉivo je da su otkriveni ostaci ovog gradai da nisu prona�eni tragovi po�ara i pustoxeǌa, xto upravo potvr�uje bibli-jsku priqu. Isus Navin u pevaǌima od 13. do 22. nabraja zaposednute gradoveHanana. Me�utim, pa�ǉivim qitaǌem uvi�a se da nisu u pitaǌu osvojene teri-torije, ve� one koje tek treba osvojiti. Mada stoji da je Isus Navin pod svojuvlast podveo qitav Hanan, osvajaǌe niti je bilo brzo niti jednostavno. PohodIsusa Navina imao je karakter postepenog prodiraǌa u maǌe naseǉene deloveHanana, sa slabijim taqkama otpora. Legendarni vo�a nije osvajaǌe doveo dokraja.Na osnovu arheoloxkih otkri�a i drugih izvora utvr�eno je da se od poqetka XII

veka p. n. e. jevrejska plemena pojavǉuju na teritorijama Sirije i Palestine.Me�utim, pored Starog zaveta, gotovo da ne postoji izvor koji bi posvedoqio odkuda su Hebreji doxli, kako je teko proces ǌihovog nastaǌivaǌa, kada su podsvoju vlast podveli prostor Hanana. Poznato je da na ovim prostorima tek od1000. godine p. n. e. nastaju novi gradovi i dr�ave, ure�eni po sasvim novomsistemu. Tada mo�emo da pratimo doga�aje i na osnovu izvora onih dr�ava sakojim su Izraelci dolazili u dodir.

4.2. Kǌiga o sudijama

Posle smrti Isusa Navina, pojedina izraelska plemena morala su vo-diti texke bitke za opstanak i vixe puta su padala pod jaram Hananaca, a u


Merneptahova stela

– 7 –

periodima mirnog zajedniqkog �ivota, podlegala su uticaju ǌihove vixe kul-ture i religije. O tim dugotrajnim borbama sa neprijateǉskim starosedelaqkimstanovnixtvom govori Kǌiga o sudijama.U vreme kada Hebreji jox nisu bili organizovani u dr�avnu zajednicu, dakle uvreme pre izbora Saula za kraǉa, oni su bili organizovani u socio-ekonomskezajednice, tj. u plemena. Jedno pleme poreklo je vodilo od istog pretka, pokome je nosilo i ime. Plemena su bila povezana jednom vrstom saveza, koji sesastajao, s vremena na vreme na odre�enim mestima, da raspravǉa o zajedniqkimpitaǌima, problemima i radi odr�avaǌa verskih cermonija u qast Jehove. Zav-isno od potreba i broja svetkovina koje su se praznovale, savez se sastajao vixeputa u toku godine. Va�na svrha saveza bila je zajedniqka borba protiv nepri-jateǉa. Posebnu opasnost po opstanak Hebreja predstavǉali su jaki gradovi,dr�ave, savezi, kao xto su oblasti Moab, Amon, Edom, Betel, Gezer, Jerusalim,Filistejci na obali i dr.Kǌiga o sudijama je zapravo zbirka priqa o potqiǌenim izraelskim plemenima,koja su dugi niz godina trpela ropstvo i najzad se dizala u oslobodilaqku borbupod vo�stvom svojih narodnih junaka, zvanih sudijama. Biblija naxiroko priqao xestorici istaknutih sudija i xest maǌe znaqajnih, o kojim nixta osim imenane znamo8.Sudije su se na hebrejskom zvale xofetim od glagola xafat — suditi. Aliǌihove du�nosti nisu se samo ograniqavale na sudske poslove. Bila je toveoma stara semitska titula koja je pripadala najvixim administrativnim qi-novnicima. Izraelske sudije u glavnom su nastupale kao hrabre vo�e ustanakaili hajduci, a samo uzgredno kao gra�anski upravnici. Bila su to lica, kojasu zahvaǉuju�i liqnim vrlinama, sticala veliki autoritet me�u svojim saple-menicima i u povoǉnom trenutku vodila ih u oslobodilaqku borbu. ǋihovavlast najqex�e nije izlazila iz okvira jednog plemena, iako je nekima poxloza rukom da stvore privremene saveze nekoliko plemena za borbu sa Hanancima.Posle sticaǌa nezavisnosti, sudije su kao narodni junaci vladali do kraja �iv-ota, ali posle ǌihove smrti, plemena su ponovo padala pod vlast Hananaca.

4.3. I kǌiga Samuilova

Me�u ,,narodima mora”, protiv kojih su svojevremeno ratovali faraoniMerneptah i Ramzes III, Filistejci qine posebnu, ne mnogo veliku etniqku grupu.Iz Biblije znamo da su zauzeli plodni pojas obale ju�no od planine Karmil.ǋihovi gradovi-dr�ave Gaza, Askalon, Azot, Gat i Akaron, stvorili su fed-eraciju koja se na grqkom zvala pentarhija. Treba pomenuti da su Filistejciznali tehniku obrade gvo��a, koju su ǉubomorno quvali. Gvozdeno oru�je ioru�e bilo je znatno izdr�ǉivije od bronzanog.Usmeravaju�i svoju teritorijalnu ekspanziju u dubinu kopna, Filistejci suuxli u sukob sa susednim izraelskim plemenima. Poxto su pokorili Judeju,iz planinskih oblasti ulaze u ravnicu Jezrael. U bitki kod Afeka porazilisu izraelske snage i zaplenile ,,zavetni kovqeg”. Potom su unixtili Silam,svetilixte Jehove. U sukobu sa Filistejcima nastradao je veliki broj ǉudi.Bilo je neophodno izabrati jednog vo�u koji bi ujedinio izraelska plemena uborbi protiv Filistejaca. Za zajedniqkog vo�u izabran je Saul iz plemenaVenjamin. Prema jednoj verziji, poxto se ve� bio istakao u borbi protiv Fil-

8

01. Juda

02. Gotonil porazio cara Mesopotamije, koji je ugǌetavao Izraelce.

03. Aod (levoruki) usmrtio cara Moava, koji je ugǌetavao Izraelce.

04. Samegar pobio 600 Filistejaca.

05. Proroqica Devora i Varak porazili cara Asora, koji je ugǌetavao Izraelce.

06. Gedeon sa 300 ratnika porazio cara Madijanaca, koji je ugǌetavao Izraelce. Mada je

odbio, nudili su mu da postane car Izraelaca. Centar u Ofri.

07. Avimeleh, koji je pobio Gedeonove sinove, osvojio je Sihen i Teves

– 8 –

istejaca, Saula je narod izabrao za vladara. Prema drugoj verziji sam Jehovase javio jednom od proroka (Samuilu) i oznaqio Saula kao budu�eg vo�u narodaIzraela.Prva Saulova pobeda bila je protiv Amonita. Tada je po drugi put potvr�enSaulov izbor za kraǉa u Galgalu, starom kultnom centru boga Jehove. Dakle,prvi izraelski kraǉ izabran je sredinom XI veka p. n. e. Period vladavineSaula jeste prelazni period od doba sudija do konaqnog formiraǌa Izraelsko-judejskog carstva.Na osnovu I kǌige Samuilove prate se ratovi koje je preduzeo Saul protiv nepri-jateǉa. Pobedu nad Filistejcima odneo je u bitki kod Mihmasa, na teritorijiplemena Venjamina. Ratovao je i protiv Amaliqana, sa kojima su se svojevremenosukobili i Mojsije i Isus Navin. Horde Amaliqana pustoxile su ju�ne obaleHanana. U borbi protiv Izraelaca sklopili su savez sa Filistejcima. Saulje i nad Amaliqanima odneo veliku pobedu. U Karmilu postavio je spomenik uznak pobede nad ǌima. Saul je pod svoju vlast podveo oblast ji. od Hebrona.U 31. pevaǌu I kǌige Samuilove opisan je jedini sluqaj kada Saul nije uspeo po-raziti Filistejce. U tom sukobu sam Saul i ǌegov sin Jonatan su izgubili �iv-ote. Bitka se odigrala kod planine Gilboa (?), na teritoriji danaxǌe Galileje.Pretpostavǉa se da je Saul imao nameru da se proxiri na prostor Galileje,u qemu, pak, nije uspeo. Jerusalim nikad nije bio deo Saulovog carstva, a os-vajaǌe Jerusalima i premextaǌe prestonice u ovaj grad dogodi�e se u vremevladavine Saulovog naslednika po politiqkoj vlasti, Davida.

Literatura:— Z. Kosidovski, Biblijske legende, preveo sa poǉskog Jovan Jovanovi�,

agencija Trivi�, Beograd 2002.Belexke:


5. D A V I D

Prouqavaǌe Davidovog �ivota i vladavine u glavnom se zasniva naStarom Zavetu. O delatnosti Davida svedoqe I i II kǌiga Samuilova i I kǌigakraǉeva.

David je pripadao plemenu Jude i po svoj prilici je bio sudija toga ple-mena. Odnos Davida i Saula je u poqetku bio dobar. Me�utim, kada se Davidistakao kao predvodnik svog plemena u borbi protiv Amonita i Amaliqana,dolazi do zaoxtravaǌa odnosa sa izraelskim kraǉem. Saul je u Davidu videoopasnost na samo za svoj, ve� i za presto svog sina. Prema Starom zavetu Saulje u vixe navrata pokuxao da ubije Davida. Strahuju�i za svoj �ivot, Davidje bio prinu�en da pre�e u ilegalu. ǋemu su prikǉuqilo Judino pleme, alii ona plemena koja nisu bila zadovoǉna Saulovom vladavinom, bilo zbog vi-sokog poreza koji je Saul razrezao gradovima, bilo zbog drugih razloga. David,udru�ivxi se sa Ahixem, gospodarom grada Gata, stavio se u slu�bu Filis-tejaca. Mada Stari zavet kazuje drugu priqu, u vreme bitke kada su Saul iJonatan poginuli, David je ratovao protiv svog naroda na strani Filistejaca.Zbog odanosti Filistejci su mu poverili upravu nad gradom Siklag.Prema Starom zavetu, mada je slu�io Filistejcima, David nikad nije ratovaoprotiv Izraelaca. On je pustoxio naseǉa Amaliqana, a kada je predavao plen

08. Tola

09. Jair

10. Jeftaj, sin bludnice i razbojnik, porazio Amorejce, koji su ugǌetavali Izraelce.

�rtvovao svoju �erku Jehovi. Jefremovo pleme nije uqestvovalo u borbama.

11. Samson sukobio se sa Filistejcima.

– 9 –

Filistejcima, tvrdio je kako ga je zadobio u borbi protiv Izraelaca. Kada muje bio upu�en poziv da uqestvuje u spornoj bitki, David se texka srca odazvao.Me�utim, filistejski velikodostojnici nisu u svojim redovima �eleli nesta-bilne izraelske vojnike i tako se David, sav zadovoǉan izvukao. Vest o pogibijiSaula i Jonatana David je dobio u gradu Siklagu, koji mu je Ahixem dodelio zaneke ranije usluge. Ovakvom verzijom priqe izbegnuta je qiǌenica da je Davidbio izdajica.

Period izme�u Saulove smrti i Davidovog postavǉaǌa za kraǉa Izra-ela i Judeje naziva se period me�uvlax�a.

Posle poraza Hebreja kod Gilboa (?) Filistejci su bili naroqito mo�ni ijaki. Prema II kǌizi Samuilovoj prevlast Filistejaca trajala je 7.5 godina. Ume�uvremenu, u pometǌi posle Saulove smrti, jedan od Saulovih komandanataAvenir uspeo je da na presto dovede Saulovog sina Isvoteja. Tako u jednomtrenutku Hebreji su imali dva kraǉevstva: jedno na teritoriji Izraela na qelusa Isvotejom, a jedno na teritoriji Judeje sa centrom u Hebronu i na qelu saDavidom. Izme�u ova dva kraǉevstva postojao je stalni antagonizam, pre svegazbog razliqitih plemenskih sastava, razliqitog stepena privrednog razvoja ibogatstva. Koliko je taj antagonizam bio jak svedoqi i qiǌenica da su se Izraeli Judeja prve odvojile iz Solomonovog carstva, po smrti Solomona.

Prema Starom zavetu u Izraelu stvarnu vlast je u�ivao Avenir, dok je Isvotejbio samo nominalni vo�. Kako Avenir nije mogao sam da se nosi sa Filiste-jcima i kako je ǌegov ugled stao sahnuti, odluqio je da izda Isvoteja i da sestavi u slu�bu Davida. Naime, Avenir bi u sluqaju prelaska na Davidovustranu, opet u�ivao polo�aj glavnokomanduju�eg vojske. To nikako nije odgo-varalo Joavu, tadaxǌem vrhovnom vojskovo�i Judeje. Joav je bio hrabar ratniki veoma ugledan qovek. Avenira nikako nije voleo, ne samo zato xto je postojalapretǌa da �e mu preuzeti polo�aj, ve� i stoga xto mu je ovaj jednom prilikomusmrtio brata. Na sraman i podmukli naqin Joav je ubio Avenira. Uskoro jeukloǌen i Isvotej, koji je gotovo bio sam i bez zaxtite. Poxto je formiran spo-razum sa Izraelom, David je voǉom svih plemena izabran za vo�u. U Hebronuje miropomazan i krunisan za kraǉa.

Me�u Davidovim osvajaǌima je najznaqajnije osvajaǌe i zauzimaǌe Je-rusalima. Poxto ga je osvojio sam David i zauzeo sa liqnom vojskom, grad jesmatran Davidovom svojinom. Prema Starom zavetu David je nakon osvajaǌaJerusalima postao kraǉ.

David je vladao ukupno 41 godinu. Izvesno je da je u Davidovo vreme zavrxenoosvajaǌe starih hananskih gradova na prostoru Judeje. Pod svoju vlast podveoje dr�ave Moab, Edom i Amon. To su bili nemilosrdni ratovi i David je surovoka�ǌavao pora�ene. Na severu David se sukobio sa aramejskim gradovima.Treba pomenuti sukob sa vladarem grada Gata, Aram-Zabahom. Vladar Gatasklopio je savez sa vixe aramejskih gradova radi borbe protiv Davida. Davidje uspeo da porazi Aramejce, koji su potpali u zavistan polo�aj u odnosu naDavidovo kraǉevstvo. Davidu se pripisuje i zavrxni sukob sa Filistejcima.

Pre proglaxeǌa za kraǉa, David je naqinio dinastiqki savez sa malim kraǉe-vstvom Getura (Gesira), koje se nalazilo istoqno i severno od Galilejskog jez-era. David se o�enio �erkom gospodara ove oblasti. U liqni posed darovan muje Siklag.

U vreme Davida Izrael postaje mo�na i dobro ure�ena dr�ava. Pratise razvoj administrativnog i poreskog sistema. David uvodi staja�u vojsku,a za najamnike uzima Filistejce. Dok je u vreme Saulove vladavine preovla-davao plemenski poredak, to staǌe ne postoji za Davida. Namesto nekadaxǌihplemenskih vo�a sada pitaǌa uprave i administracije rexavaju dvor i dvorskaadministracija.

Izrael je u doba Davida centralizovana dr�ava. Ali, ona je predstavǉala

– 10 –

skup razliqitih oblasti i plemena. Hebreji nisu bili jedini ni u etniqkom niu politiqkom smislu. Stoga, ovakva dr�ava je uspela da istraje samo u vremeDavida i ǌegovog sina Solomona.

Od Davidovog vremena prate se kontakti Izraelsko-judejskog carstva sa sused-nim oblastima. Posebno je znaqajna veza sa vladarem Tira, Ahiramom I, sa ko-jim David sklapa ugovor prijateǉstva. Ahiram je poslao Davidu drvenu gra�ui neimare za izgradǌu nove prestonice carstva — Jerusalima.

U vreme Davida se prati jaqaǌe kulta Jehove. David je vratio iz filistejskezemǉe ,,kovqeg zaveta”, koji je od tada quvan u Jerusalimu.

Sva plemena nisu dobrovoǉno prihvatila nove promene. Stari zavetkazuje o qestim pobunama. Posebno su bila nemirna severna plemena, gradoviIzraela i prostor Galileje. Jednu od pobuna, koja pak nije uspela, predvodio jejedan od Davidovih sinova. Kako bilo, Davidova vladavina okonqana je u miru.

Literatura:

— Z. Kosidovski, Biblijske legende, preveo sa poǉskog Jovan Jovanovi�,agencija Trivi�, Beograd 2002.

Belexke:


6. S O L O M O N

6.1. Solomonov dolazak na vlast

Prema I Kǌizi kraǉeva i II Kǌizi hronika Starog zaveta Solomon jebio osmi Davidov sin i odre�en kao budu�i naslednik prestola od strane oca.Kada je postalo jasno da se Davidov �ivot bli�i kraju, dolazi do pobune Davi-dovog sina Adonija. Adonije se javio kao pretendent na presto i svoje pravona vlast je nalazio u tome xto je bio stariji od Solomona. Ova zavera bilaje xirih razmera nego xto se to opisuje u Starom zavetu. Na stranu Adonijastali su tadaxǌi prvosvextenik Avijatar i glavnokomanduju�i vojske Java. Ujednom malom gradu u blizini Jerusalima Adonije je krunisan za cara. Pristal-ice Solomona, predvo�ene ǌegovom majkom, pritisli su starog cara Davida daispuni obe�aǌe i podr�i Solomona kao svog naslednika. Solomon je u Gionu(Gihen) krunisan za cara. Nakon Solomonova krunisaǌa Adonijeva zavera jepropala. Sada na mesto glavnog vojskovo�e je postavǉen Venaj, osoba koje sepobrinula da svi zaverenici stradaju, a na mesto prvosvextenika Sadok.

6.2. Solomon — diplomata

Solomon je vladao u drugoj polovini X veka p. n. e., taqnije od 960/955.do 930/922. godine p. n. e. O unutraxǌoj i spoǉnoj politici za vreme Solomonazna se na osnovu Starog zaveta. Poxto je stupio na presto, Solomon je nastojaoda svoju vlast osigura sklapaǌem saveza sa susednim dr�avama. U tom ciǉusklapa savez sa Egiptom, koji je potvr�en Solomonovom �enidbom za egipatskuprincezu. Naime, u drugoj polovini X veka p. n. e. Izraelsko-judejsko carstvoje bilo jako i predstavǉalo je va�an politiqki faktor na starom Istoku. Stogaje ponosni faraon XXI dinastije Psusens II odluqio da Solomonu da svoju k�erza �enu. Egipatska princeza, koja je poxla za Solomona, donela mu je u mirazGezer.

Solomon je nastavio saradǌu sa tirskim vladarem Ahiramom I, koju je zapoqeoDavid. U Starom zavetu stoji podatak da je Solomon Ahiramu predao 20 gradovau Galileji. Pojedini istra�ivaqi smatraju da je to uradio iz slede�eg razloga.

– 11 –

Pred kraj svoje vladavine Solomon je pozajmio od Ahirama 120 talenata zlata.Kako bi mu se odu�io, poverio mu je upravu nad 20 galilejskih gradova. Tadaje Ahiram procenio da je u poslu loxe proxao, jer su gradovi bili osiromax-ili usled pla�aǌa velikog poreza Solomonu. Jedna grupa nauqnika zastupamixǉeǌe da je Solomon darovao Ahiramu gradove u ciǉu priznavaǌe sizeren-stva Tira.

6.3. Utvr�ivaǌe gradova, Reforma vojske

U vreme Solomona prati se razvoj gra�evinske delatnosti i ona seogleda u utvr�ivaǌu gradova na teritoriji qitavog carstva. Podizaǌe odbram-benih bedema dovodi do meǌaǌa gradova u arhitektonskom smislu. Od vremenaSolomona nastaje staje�a vojska i garnizoni su bili stacionirani u svim ve�imgradovima carstva. Da li je to bilo radi zaxtite od suseda (Asirija, Egipat)ili radi oquvaǌa sopstvene vlasti, danas nije poznato. Poznato je da je Solomonizvrxio reforme u vojsci. Formirao je sna�ni koǌaniqki korpus od 14000 bo-jnih kola. Unapredio je vojnu komoru uvode�i kola i koǌsku zapregu. Me�utim,Solomon nije vodio nijedan ve�i rat. Nije se obraqunao qak ni s AramejcemRezonom, koji je proterao iz Damaska izraelsku posadu i proglasio se za cara.Tada je to, doduxe, bio doga�aj drugorazrednog znaqaja, ali Solomon nije pred-video da �e nova aramejska dr�avica pod Antilivanom jednom u budu�nostipostati velika opasnost za Izrael9.

6.4. Administrativne i poreske reforme

Izraelsko carstvo je od Saula do Solomona pretrpelo brojne izmene.Treba pomenuti Solomonove administrativne i poreske reforme. Solomon jeqitav prostor kojim je vladao podelio na 12 administrativnih okruga. Svakiokrug imao je centar, a na qelu okruga nalazio se poseban qinovnik. Pod tim qi-novnikom nalazila se qitava lestvica dr�avnih slu�benika zadu�enih za priku-pǉaǌe poreza, organizaciju radne snage i obavǉaǌe svih administrativnih, sud-skih i drugih poslova potrebnih jednom okrugu. Ova podela bila je neophodnada bi se napravila qvrx�a dr�ava. Ciǉ je bio da se stanovnik Izraelsko-judejskog carstva smatra pripadnikom jedne dr�ave. �elelo se izbe�i da sestanovnixtvo deli po poreklu, plemenu kojem je pripadalo.

6.5. Trgovina

U vreme Solomona Izraelsko-judejsko carstvo bilo je jako kao trgov-aqka sila. Hebreji su sa stanovnixtvom Tira organizovali trgovaqke ekspedi-cije. Kako Hebreji nisu imali flote, tu su im pomo� pru�ali Feniqani, kojisu raspolagali drvenom gra�om i koji su bili vexti brodograditeǉi. Sa drugestrane, Sirija i Palestina su bile bogate bakrom, koji je bio veoma tra�en ina ceni u zemǉama starog Istoka. Rudnici bakra, koji potiqu iz Solomonovavremena, prona�eni su u pustiǌskoj dolini Vadi-el-Araba i u blizini rta Ak-abskog zaliva.Solomon ne samo da je bio proizvo�aq bakra, ve� je bio i vext trgovac koǌima.U I Kǌizi kraǉeva pomiǌe se da je Solomon kupovao kola i koǌe. Godine 1925.ameriqka arheoloxka ekspedicija otkrila je u istorijskoj dolini Jezrael rux-evine grada Megidon. U tom Megidonu otkrivene su koǌuxnice, sagra�ene uSolomonovo vreme. Na osnovu istra�ivaǌa doxlo se do zakǉuqka da je Solomonkoǌe kupovao u Kilikiji i, po svoj prilici, prodavao u Egiptu, odakle jeu zamenu dovozio dvokolice, poznate po dobrom kvalitetu, i prodavao ih na

9 Z. Kosidovski, Biblijske legende, preveo sa poǉskog Jovan Jovanovi�, agencija Trivi�,

Beograd 2002, 328.

– 12 –

mesopotamskom tr�ixtu. Ovim se potvru�uje da se Solomon bavio posredni-xtvom u trgovini izme�u zemaǉa starog Istoka.Izraelsko-judejsko carstvo i savez feniqanskih gradova na qelu sa Tirom kon-trolisali su trgovinu koja se obavǉala preko Crvenog mora, naroqito sa dvemazemǉama, za koje se veruje da su bile na Arabijskom poluostrvu, Ofirom izemǉom kraǉice od Sabe. Priqa o kraǉici od Sabe i Solomonu u Starom zavetuza ciǉ ima da istakne Solomonovu mudrost. Prouqavaju�i Stari zavet dolazise do zakǉuqka da se kraǉevstvo Sabe nalazilo u danaxǌem Jemenu. Me�utim,vreme delovaǌa Solomona ne mo�e da se dovede u vezu sa arheoloxkim otkri�imana ovom prostoru. Naime, na osnovu istra�ivaǌa doxlo se do zakǉuqka da ovajprostor poqiǌe da se razvija tek od VIII veka p. n. e.; dakle, vek i po posleSolomonove vladavine. Natpisi prona�eni u Jemenu na sabejskom i katabinskomne svedoqe da je ikada jedna �ena vladala ijednim od ovih plemena. Postojimogu�nost da se kraǉevstvo Sabe nalazilo u Etiopiji. Druga mitska zemǉa jeOfir, poznata po zlatu. Za ovu zemǉu se sa jox maǌom sigurnox�u mo�e re�igde se nalazila. Mo�e biti na teritoriji ju�ne Arabije, ju�no od Jemena, iliu Indiji. U Starom zavetu Ofir se pomiǌe kao zemǉa iz koje se dobavǉalozlato. Jedan spomenik iz komada opeke, prona�en u Tel-el-Kasilehu, koji senalazi severno od Tel-Aviva, tako�e pomiǌe Ofir.

6.6. Gradǌa hrama

Stari zavet stavǉa u prvi plan izgradǌu hrama posve�enog Jehoviu vreme Solomona. Prema Bibliji, Solomon je odluqio da ispuni posledǌuoqevu �eǉu — da sagradi hram u Jerusalimu. Poxto nije imao plemenitogdrveta i vextih gra�evinara, kamenorezaca, vajara i zlatara, obratio se zapomo� tirskom caru Ahiramu, s kojim je bio u prijateǉskim odnosima. Ubrzoje sklopǉen i ugovor. Feniqki car slao je kedrovo i qempresovo drvo morskimputem do Jafe, odakle su ga izraelski nosaqi prenosili u Jerusalim. Za ubrzaǌeseqe u libanskim xumama, Solomon je oformio radnu vojsku od 60000 hananskihkuluqara, podeǉenih na grupe od po 10000. Svaka od tih grupa odlazila je redomna tri meseca u Tir, da poma�e Feniqanima u seqi i tovareǌu drveta na morskesplavove. Solomon se obavezao caru Ahiramu da �e za isporuku gra�evinskogmaterijala pla�ati godixǌe 20000 mera pxenice, 20000 vedara vina i 20000merica maslinovog uǉa najvixeg kvaliteta. Hram je podignut na stenovitombrdu Ofel10.Izgradǌa hrama zavrxena je 11. godine Solomonove vladavine i to je bio prvizidani hram posve�en Jehovi. Postoji mogu�nost da su pripremni radovi nahramu otpoqeli jox za Davida. Pored hrama, Solomon je podigao i svoju palatui posebnu palatu za dame iz svog harema. U gradu je bio postavǉen i velikivojni garnizon, smexten u posebnu gra�evinu nalik kasarni. U hram je biosmexten ,,zavetni kovqeg”. Hram je trebao da simboliqki posvedoqi o ujediǌeǌuhebrejskih plemena. Me�utim, ni hram ni zajednica nisu dugo po�iveli.Po Solomonovoj smrti dr�ava se raspala na dve oblasti: Izrael sa centrom uSamariji i Judeju sa centrom u Jerusalimu. Podeǉena i oslabǉena dr�ava nijeizdr�ala nalete ni asirskih ni novovavilonskih vladara. 586. godine hram jespaǉen do temeǉa11. Nakon persijskog osvajaǌa Vavilona, poxto su oslobo�eniropstva, Hebrejima je dozvoǉeno da obnove hram12. Sa obnovom se poqelo 535.godine p. n. e., a hram je nanovo zavrxen 15. 03. 515. Godine 70. n. e. doxloje do unixteǌa hrama, od koga je ostao samo ,,zid plaqa”. Pod zemǉom se nalazeostaci i hrama iz vremena Solomona i hrama podignitog 515. godine p. n.e., ali arheoloxka iskopavaǌa nisu mogu�a, jer je na mestu nekadaxǌeg hrama


Beograd 2002, 329 - 330.11 Pogledati: Novovavilonsko carstvo, 2. Novovavilonsko carstvo, 2.2. Navukodonosor

II (604-562/561).12 Pogledati: Medija i Persija, 3. Persija u doba Kira Velikog.

– 13 –

sagra�ena ,,kupola na steni”. Kupola na steni je jedna od najva�nijih islamskihsvetilixta, mesto hodoqax�a. Sveto mesto sa koga se Muhamed duhom uzneo nanebo i dobio proroqke vizije. U VII veku po nalogu kalife Abu-el-Malika naovom mestu je podignuta kupola, koja se ubraja u remek-dela islamske umetnosti.Izra�ena je po projektu arhitekte iz Vizantije.




7. R A S P A D I Z R A E L S K O-J U D E J S K O G C A R S T V A

Poglavǉe koje se odnosi na dva jevrejska carstva oslaǌa se na I i II

Kǌigu o carevima, I i II Kǌigu dnevnika, dopuǌeno podacima iz Kǌige Jez-drine, Kǌige Nemijine i kǌiga proroka Isaije, Jeremije i Jezekiǉa, a sadr�ii podatke iz saquvanih svedoqanstava Mesopotamije i Egipta.

Prvi znaci raspada Izraelsko-judejskog carstva javili su se jox zavreme Solomonova �ivota kada je izbila Jerovoamova buna. Buntovnik, jedanod najpoverǉivijih carevih qinovnika, bio je iz plemena Jefremovog. Poslat uoblast svog rodnog plemena da ubira porez, s ogorqeǌem je gledao ugǌetavaǌei tlaqeǌe svojih saplemenika. Ubrzo je zadobio ǌihovo povereǌe i po nagov-oru proroka Ahije digao ih na ustanak. Pretrpeo je doduxe poraz, ali je us-peo da pobegne u Egipat, gde mu je faraon Sisak (Xoxenk I (945-924)) radopru�io gostoprimstvo13. Naime, staǌe u Egiptu se bilo stabilizovalo i Xox-enku jaka judejska dr�ava nije bila po voǉi, te je podr�ao Jerovoamovu �eǉu zaocepǉeǌem14.Solomona je nasledio ǌegov sin Rovoam. Novi vladar je morao oti�i u Sihemda dobije saglasnost severnih plemena za svoj izbor. Sever je bio spreman da sei daǉe potqiǌava judejskoj dinastiji, ali je tra�io da se smaǌi porez koji imje nametnuo Solomon. S ovim zahtevom pred Rovoama je istupio niko drugi dobuntovnik Jerovoam. Rovoam, podstaknut mladom aristokratijom, odbija zahtevdodaju�i da �e porez jox i pove�ati. Nezadovoǉne plemenske starexine odbilesu da Rovoama priznaju za cara i �urno su napustile Sihem. Nedugo zatimdeset severnih plemena otcepilo se od Judeje, objavilo svoju nezavisnost i pro-glasilo za cara Jerovoama. Dr�ava Davidova i Solomonova raspala se na dvazara�ena carstva: Izrael i Judeju. Nekoliko desetina godina vladalo je nepri-jateǉstvo izme�u Judeje i Izraela. Judeja, koja se sastojala iz dva plemena:Jude i Venjamina, nije �elela priznati nezavisnost deset izraelskih plemena.Vide�i da su oba carstva oslabǉena razdorima, faraon Xoxenk, navodno dapomogne Jerovoamu da se domogne prestola, krenuo je na Hanan u pǉaqkaxki po-hod i opustoxio Judeju i deo Izraela. Povukao se tek kad mu je Rovoam platioogromni otkup, lixavaju�i jerusalimski hram i kraǉevski dvorac najvrednijegblaga.

Jerovoam je za svoju prestonicu izabrao Sihem. Ali kasnije, povlaqe�ise pred Xoxenkom, preneo je svoje sedixte u zajordanski grad Fanuli, a na krajuse za stalno nastanio u Tersi15.


Beograd 2002, 336.14 Pogledati: Istorija faraonskog Egipta, 8. Libijska i etiopska vladavina, 8.3. Vla-

davina Libijaca15 Z. Kosidovski, Biblijske legende, preveo sa poǉskog Jovan Jovanovi�, agencija Trivi�,

– 14 –

�ele�i da se verski osamostali od Jerusalima, sagradio je svetilixta u Veti-ǉu i Danu i naredio da se za ǌih izlije zlatno tele kao postoǉe za Jehovinpresto. Ustanovio je i posebnu svexteniqku korporaciju, posebne verske pra-znike i obrede. Bila je to, dakle, verska xizma16.

Kraǉevima i aristokratiji, kako u Judeji, tako i u Izraelu, odgovaralaje religija okolnih naroda; u tim religijama su za uqvrx�ivaǌe svoga polo�ajai nametaǌe svojih shvataǌa nalazili boǉe okvire nego u jehovizmu17. Naime,judejski car Rovoam se odao idolopoklonstvu. Izrael se nije mogao braniti oduticaja susednih dr�ava, Fenikije i Damaska. Kultovi ovih naroda puxtalisu u Izraelu sve dubǉe korene i u pojedinim trenucima izgledalo je da je je-hovizam osu�en na propast. Kao primer mo�emo navesti vladavinu Ahave, sinaAmrije, i ǌegove �ene Feniqanke, kada su Jehovini proroci progaǌani i ubi-jani. Ahav pod uticajem svoje �ene je dozvolio da kult Bala postane dr�avnareligija u Izraelu. Me�utim, jehovizam je u Judeji bio �ilaviji i vremenomkao predvodnici naroda u borbi za afirmaciju jehovizma istupaju proroci.

! (U ovo vreme javǉa se termin Jevrejin. U jevrejskim spisima ter-min se odnosi na stanovnixtvo Judeje pod Rovoamom u vreme rata saIzraelom. ,,Moavistiqki natpis” cara Mise je jedini spomenik kojisem Starog zaveta pomiǌe Jevreje. Moavsku zemǉu pod svoju vlast svo-jevremeno je podveo izraelski vladar Amrije. Za vreme vladavine Am-rijinog naslednika Jorama, moavski vladar Misa se odmetnuo i nije�eleo pla�ati danak Izraelu. Sklopǉen je savez izraelskog, judejskogi edomskog vladara radi borbe protiv Mise. U bici, koja je usledila,texko je odrediti pobednika. U svom natpisu Misa tvrdi da je odneopobedu nad pomenutim savezom.)

7.1. Istorija Izraela

Dok je u Judeji vladala samo jedna, Davidova dinastija, u Izraelu seu toku 230 godina izmeǌalo devet carskih dinastija koje su uzurpatori nasilnoosnivali.Jedan od najve�ih careva Izraela bio je Amrije (876-869), osnivaq qetvrteizraelske dinastije. Treba pomenuti da asirski natpisi nazivaju Izrael ,,Bit-Humri” ili ,,ku�a Omrija”. Omrije ili Amrije je sagradio novu prestonicukoju je nazvao Samarija. U ǌegovo vreme poqiǌu mirniji odnosi Izraela iJudeje. Taj odnos produbio je Amrijin sin Ahav, koji je svoju k�er Gotolijuudao za judejskog cara Jorama.U vreme vladavine Ahava jaqa novoasirsko carstvo pod vlax�u SalamanasaraIII. 853. godine, u ciǉu odbrane od Asirije, Izrael sklapa savez sa sirskimkne�evinama (Tirom, Damaskom, Sidonom...). Na osnovu jednog asirskog natpisasaznaje se da je Salamanasar III odneo pobedu nad savezom dvanaest careva, me�ukojima je bio i Ahav. Pobivxi 25000 neprijateǉskih vojnika, poqeo je opsaduDamaska, ali oqigledno nije zauzeo grad, jer se vratio u Ninivu. Iz tekstaǌegovog natpisa mo�emo zakǉuqiti da je rat ostao nerazrexen. Damask je uspeoda se odbrani, dok se Ahav povukao iz borbe sa velikim gubicima, ali nije biopobe�en.

Posledǌeg predstavnika Amrijeve dinastije, Jorama, zbacio je vojsko-vo�a Juj, koji postaje osnivaq nove izraelske dinastije. Pored Biblije o ovomizraelskom velikodostojniku svedoqi i ,,crni obelisk”, koji je pronaxao en-gleski arheolog Lejard u ruxevinama asirskog grada na brdu Tel Nimrud. Sve

Beograd 2002, 346.16 Z. Kosidovski, Biblijske legende, preveo sa poǉskog Jovan Jovanovi�, agencija Trivi�,

Beograd 2002, 347.17 Andrija Gams, Biblija u svetlu druxtvenih borbi, Beograd 1988, 56.

– 15 –

strane tog qetvorougaonog stuba od crnog bazalta pokrivene su bareǉefima inatpisima sa klinastim znacima. Jedan bareǉef prikazuje u stoje�em stavucara Salamanasara III, a pred nogama mu se ponizno klaǌa neki dostojanstveniku bogato vezenom plaxtu. Natpis je proqitao Englez Ravlinson. Tada se is-postavilo da je taj ponizni lik izraelski car Juj. 842. godine p. n. e. Juj jeuruqio danak Salamanasaru.Biblija pre�utkuje qiǌenicu da je Juj bio asirski vazal. Ali je asirski natpisotkrio da je Juj izdao antiasirijski savez sklopǉen sa sirskim kne�evinamai, kad je izbio novi rat sa Salamanasarom, dobrovoǉno se predao Asircimaplativxi ogorman danak u srebru i zlatu.Po smrti Salamanasara III Asiriju potresaju unutraxǌi neredi. To je isko-ristio car Damaska da se osveti Juju. On upada u Izrael i pustoxi gradove.U nizu ratnih pohoda osvojio je oblasti sa druge strane Jordana. Izraelskadr�ava smaǌila se skoro za tre�inu svoje povrxine. Sin Juja, Joahaz, morao jeda prizna hegemoniju Damaska.

Unutraxǌa nestabilnost Izraela je pove�ana smeǌivaǌem uzurpatoraod 745. do 722. godine p. n. e.Izborivxi se sa unutraxǌim texko�ama Asirija se podigla iz privremene sla-bosti. Na presto je stupio veliki ratnik Tiglat-palasar III. U to vreme Izraelsu potresali dvorski puqevi i unutraxǌi nemiri. Dve stranke, pristaliceEgipta i pristalice Asirije, �estoko su se borile, xire�i anarhiju u Samar-iji. Uzurpator Menajim odr�ao se na prestolu pet godina oslaǌaju�i se na mo�Asirije. Tada je Tiglat-palasar prvi put prodro u Izrael i uqvrstio vlastsvoga vazala. Zatim se vratio u Ninivu, dobivxi haraq od 1000 talenata srebra.Menajim je obezbedio tu sumu uzimaju�i od svakog imu�nog gra�anina novqanudabinu od 50 sikala srebra. To je izazvalo opxte nezadovoǉstvo. ǋegov sinFakija odr�ao se na prestolu samo dve godine. Ubili su ga zavernici na qijemqelu je bio ǌegov vojskovo�a Fekaj. Tako je pobedila stranka koja je podr�avalaEgipat. Fekaj je otpoqeo svoju antiasirijsku politiku sklopivxi savez sa caremDamaska. Ali, saveznici su se ose�ali veoma slabi da zarate protiv Asirije.Zato su pozvali Judeju da pristupi ǌihovom savezu. Judejski car Ahaz, poxtoje odbio da pristupi savezu, naxao se u texkoj situaciji. Dok su dva saveznikaudarila na ǌega sa severa, sa juga su ga napali Edomci, a sa zapada Filistejci.Posle poraza na bojnom poǉu, zatvorio se u zidine Jerusalima, koji je opkolilasirijsko-izraelska vojska18. Ahaz je zatra�io pomo� asirskog cara. Obe�ao muje savez i pla�aǌe danka. 732. godine Tiglat-palasar je opseo Damask i nakondve godine ga osvojio. Teritorija Damaska je pretvorena u asirsku provinciju.Sam Ahaz odlazi na dvor asirskog cara i pola�e zakletvu vernosti. Izrael,osim visoravni na kojoj se nalazila Samarija, postaje asirska provincija, aJudeja asirski vazal.Poxto je Samarija bila sna�na, nepristupaqna tvr�ava, Asirci nisu ni pokux-avali da je osvoje. Car Fekaj zatvorio se u ǌu sa ostatkom svoje vojske, ali senije dugo odr�ao na prestolu. Asirska stranka izrxila je puq i ubila cara.Vlast je prigrabio vo�a zavernika Osija, posluxno oru�e u rukama asirskogvladara. Nekoliko godina pla�ao je svom zaxtitniku danak. Ali vremenom,usled intriga Egipta, antiasirijska stranka stala je na ǌega vrxiti pritisakda se pobuni. Osija se odluqio na taj korak posle smrti Tiglat-palasara III.Sirija se tada digla na ustanak, koji je zahvatio i Samariju. Salamanasar V,naslednik Tiglat-palasara III, smesta je krenuo na ustanike, potukao Izraelcena bojnom poǉu, zarobio Osiju i poslao ga okovanog u Ninivu. Godine 724. po-qeo je opsadu Samarije, ali je ubrzo umro ne ostvarivxi svoju nameru. Tek jeSargon II osvojio i razorio posledǌi izraelski bastion19. Izraelski kraǉ je


Beograd 2002, 362-363.19 Z. Kosidovski, Biblijske legende, preveo sa poǉskog Jovan Jovanovi�, agencija Trivi�,

Beograd 2002, 363.

– 16 –

zarobǉen, a svo stanovnixtvo Izraela, 27290 ǉudi ili deset plemena, je poslatou progonstvo. Asirci su izraelsko stanovnixtvo rasprxili po qitavoj dr�avi.Ono se utopilo u stanovnixtvo Asirije, te deset izraelskih plemena vixe nepostoji.Na osnovu natpisa na zidu carskog dvorca u Horsabadu (nekadaxǌi Dur-Xaru-kin) zna se da je Salamanasar V zaista otpoqeo opsadu Samarije, ali je umroposle godinu dana. Grad je osvojio ǌegov naslednik Sargon II posle trogodixǌeopsade. Na osnovu tih podataka moglo se utvrditi da je Samarija pala 721.godine p. n. e.20

Pisci I i II Kǌige o carevima i I i II Kǌige dnevnika pad Izraela objaxǌavajuJehovom, koji ka�ǌava ovaj narod zbog nedovoǉnog poxtovaǌa Boga.

7.2. Istorija Judeje

Posledǌi period istorije Judejske dr�ave se odvija u okviru istorijeAsirije, Novovavilonskog carstva i Egipta u vreme XXVI dinastije, taqnije uvreme faraona Nehua.Pad Samarije 721. godine p. n. e., kada je u Judeji vladao Ahaz, jeste prestanakpostojaǌa Izraela i ǌegovo pretvaraǌe u provinciju mo�ne Asirije. SamaJudeja bila je u povoǉnijem polo�aju. Nije bila pretvorena u provinciju, au�ivala je samostalnost. ǋena obaveza prema Asiriji sastojala se u pla�aǌudanka.

7.2.1. Jezekija (715-686)

Posle vladavine Ahaza na presto dolazi ǌegov sin Jezekija. Jezek-ija se u poqetku pridr�avao politike svoga oca. Pokuxavao je da bude u do-brim odnosima sa Asirijom ne bi li oquvao samostalnost i nezavisnost dr�ave.Insistirao je na reformisaǌu kulta i religije. U tom ciǉu vratio je prvo-bitne oblike kulta Jehove i oqistio religiju od stranih primesa — asirskihi feniqanskih bogova. U tome mu je pomogao prorok Isaia. Pokuxao je da kultproxiri i na susedni Izrael, ali u tome nije u potpunosti uspeo.Jezekija je bio razuman vladar i bilo mu je jasno da �e pre ili kasnije do�ido ustanka protiv Asirije. Zato je gomilao blago i oru�je, ve�bao vojsku iutvrdio Jerusalim. Ali je pre svega odluqio da prestonicu snabde vodom. Utom ciǉu naredio je da se u stenu useqe podzemni kanal kojim �e voda sa izvoraGioma te�i pravo u grad. Ovaj kanal prona�en je u XIX veku sasvim sluqajno.Bio je to kanal du�ine pola kilometara koji je zaobilaznim putem vodio krozkreqǌaqku stenu do zapadnog dela grada.

Krajem VIII veka p. n. e. Jerusalim je postao sredixte politiqkih pregov-ora. Rezultat tih pregovora bilo je stvaraǌe saveza protiv Asirije kome supristupili i vavilonski car Merodah-Baladan, egipatski faraon i vladarifeniqkih i filistejskih dr�avica. Najve�e nade saveznici su uglavnom pola-gali u Egipat, ali prorok Isaia je znao da je Egipat oslabǉen unutraxǌimnemirima i da od ǌega ne�e biti neke vajde. Uskoro je buknuo plamen ustanakau vazalnim asirskim dr�avama. Sanherib je muǌevito osvojio Vavilon, uguxioustanak u Fenikiji, a zatim se okrenuo protiv Egip�ana. Egipatska vojska jepretrpela strahovit poraz kod Akarona i povukla se. Sanherib je prodro uJudeju i opustoxio je, odvode�i u Asiriju stanovnixtvo zauzetih gradova isela. Asirski car je opkolio Jerusalim i pozivao Jezekiju na predaju. Me�utim,tada, prema Bibliji, pojavio se an�eo sa maqem i pobio 185000 asirskih rat-nika. Sanherib je naredio povlaqeǌe i vratio se u Ninivu. Jerusalim je bioslobodan.


Beograd 2002, 394.

– 17 –

U jednom od svojih natpisa asirski car Sanherib posredno sam priznaje da nijezauzeo Jerusalim. Hvali se doduxe da je opustoxio Judeju i od Jezekije uzeodanak od 30 talenata zlata i 300 talenata srebra, ali priznaje da je judejskogcara zatvorio u prestonici. Ne iznosi razloge zbog kojih je morao da odustaneod opsade. Xto se tiqe smrti 185000 asirskih ratnika, odgovor je verovatno ukakvoj zaraznoj bolesti.

7.2.2. Manasija (686-642)

Jezekiju je nasledio sin Manasija, koji je preokrenuo politiku svogoca. Bio je u potpunosti odan i lojalan Asiriji. Tokom ǌegove vladavine naasirskom prestolu se naxao Asarhadon, za qije vladavine je 671. godine osvojenEgipat. Manasija napuxta politiku svog oca usmerenu ka qix�eǌu i jaqaǌukulta Jehove i obnavǉa feniqanske i druge kultove u Jerusalimu. Stari zavetna svedoqi ni o kakvoj pobuni stanovnixtva za ǌegove vladavine i Jevreji suboǉe prihvatili ǌegovu mirnu politiku od politike Jezekije.

7.2.3. Amon (642 - 640), Kraj Asirije

Manasiju je nasledio sin Amon, koji je nastavio oqevu politiku. Krajemǌegove vladavine mo� asirskog carstva je u krizi izazvanoj pobunama provin-cija, koje te�e da se osamostale. Dodatno situaciju pogorxavaju indoevropskaplemena, kao xto su Me�ani, koja prodiru na teritoriju asirske dr�ave. Asur-banipalova smrt 628/627. godine jeste poqetak kraja Asirije.

U okviru Asirskog carstva nalazio se Vavilon, kojim je upravǉao carski names-nik Kandalun. Ovaj namesnik umire iste godine kad i Asurbanipal. Premahronici 626. godine p. n. e. Vavilonom je vladao haldejac Nabopalasar. Hronika

ne svedoqi kako je doxlo do prevrata, a kod grqkih pisaca (Josif Flavije)saquvana je Berososova tradicija prema kojoj je Nabopalasar bio jedan od gener-ala Asurbanipala. Poxto su vrhovni gospodar i namesnik umrli, Nabopalasarje iskoristio svoju vojsku, koja je bila stacionirana u Vavilonu, da se doqepavlasti. Godine 616. p. n. e. Nabopalasar je dovoǉno uqvrstio svoju vlast daje bio u mogu�nosti da preduzme pohode i van granica svoje teritorije. Prvipohodi bili su usmereni prema Asiriji. Uz pomo� Me�ana, koje je predvodioKiaksar, Nabopalasar je uspeo da u potpunosti unixti asirsku dr�avu pobedomu bitki kod Ninive 612. p. n. e.

7.2.4. Josija (640 - 609)

U vreme bezvlax�a na Levantu na presto Judeje dolazi Josija. SamJosija je poznat po religijskim reformama i u ǌegovo vreme, 621. godine p. n. e.,ponovo je prona�ena Kǌiga zakona. Josija je dao da se gradovi paganskih kultovaunixte, a stanovnixtvo tih gradova protera. Nastojao je da se centralizujekult Jehove, da se zatvore sva lokalna svetilixta i da se ukoreni praksa da seslu�be vrxe samo u svetom hramu, u Jerusalimu.

U periodu od 612. do 609. godine p. n. e. Judeja je bila slobodna i nikomenije pla�ala danak. Josija ne samo da je nezavisno vladao Judejom, ve� je nasto-jao da bezvlax�e na Levantu iskoristi i proxiri teritoriju Judeje na raqunIzraela. Poginuo je 609. godine u pohodu protiv egipatskog faraona Nehoa, kojije nameravao da preko Hanana stigne u Haran i pru�i pomo� Asircima u borbiprotiv Haldejaca. Posle Josijine smrti na presto je postavǉen ǌegov sin (ilibrat) Joahaz. U me�uvremenu, Egip�ani, zajedno sa ostacima asirske vojske, supretrpeli poraz kod Harana. Neho be�e�i, bez otpora je upao u Jerusalim, sasobom u Egipat poveo Joahaza, a na judejski presto postavio drugog Josijinogsina Joakima. Narednih nekoliko godina Judeja se nalazila pod vlax�u Egipta.

– 18 –

Vreme kraja VII veka okarakterisano je proroqkom delatnox�u: Nauma, kojigovori o padu Asirije i unixteǌu Ninive, Sofonija, koji najavǉuje bo�ji gnevusmeren protiv grexne Judeje, Jeremija, koji najavǉuje ropstvo, i Abakuma, kojinajavǉuje invaziju Haldejaca, tj. Vaviloǌana.

7.2.5. Prevlast Novovaviloǌana

Nakon prvog poraza faraon Neho se ponovo pripremao da povrati Sir-iju. Godine 605. p. n. e. Egip�ani, zajedno sa ostacima asirske vojske, supretrpeli poraz od Novovaviloǌana u bitki kod Karhemixa. Potom neslavno suproxli i u bitki kod Hamata. U bitki kod Hamata istakao se NavukodonosorII, koji je nasledio svog oca Nabopalasara na prestolu. Novovavilonsko carstvonametnulo se kao sila prvog reda.Poraz kod Karhemixa lixio je uticaja proegipatsku stranku u Judeji i Joakimje morao da pla�a danak novovavilonskom caru. Posle tri godine, na podstrekEgipta, pobunio se i odbio da pla�a danak. Tada je Navukodonosor II napaoJerusalim i verovatno ga osvojio. Kao taoce iz grada je odveo brojne plemi�e,me�u ǌima Joakima i proroka Danila. Od tada Judeja se smatra novovavilon-skom provincijom. Na presto je stupio Joakimov sin Joahin.Poxto je i Joahin vodio antivavilonsku politiku, 598/597. p. n. e. Navuko-donosor II je preduzeo pohod ka Judeji. U sklopu pohoda bio je zauzet i Jerusa-lim. Grad je opǉaqkan, a Solomonov hram spaǉen. 10000 Hebreja je iseǉeno izgrada i preseǉeno u Vavilon i Nipur. U pitaǌu je tzv. Vavilonsko ropstvo.Ovaj period hebrejskog robovaǌa bi�e okonqan Kirovim osvajaǌem Vavilona539. p. n. e. Me�u iseǉenicima iz Jerusalima bio je i prorok Jezekij. On jebio preseǉen u Nipur, a ǌegova kǌiga je dragocen izvor.Godine 587. p. n. e. u Jerusalimu je izbio ustanak koga je predvodio namesnikgrada Sadekija, postavǉen od samog Navukodonosora II. Ve� krajem 587. na 586.Navukodonosor II je preduzeo pohod protiv Jerusalima. Sam vo�a pobune je biozarobǉen i oslepǉen, grad spaǉen, a stanovnixtvo raseǉeno. Od 586. p. n. e.Jerusalimom je upravǉao namesnik poreklom Haldejac, a sama Judeja pretvorenaje u provinciju Novovavilonskog carstva.




– 19 –

Xegan Marija

URARTU

1. P R I R O D N I U S L O V I

Dr�ava Urartu obuhvatala je qitavu Jermensku visiju, koja le�i izme-�u Male Azije, sz. periferije Irana i severnog Me�ureqja. Istoqni deoUrartu le�ao je izme�u triju velikih jezera — Vana, Urmije i Sevana1.Teritorija Urartu bila je sa svih strana zaxti�ena planinskim grebenima izato je pru�ala prirodne uslove za obrazovaǌe nezavisne dr�ave i za uspexnuodbranu od mo�nih suseda.Glavna prirodna bogatstva Urarta jesu kamen, xumska gra�a i metali. Osobitznaqaj imala su nalazixta bakra, gvo��a, olova i kalaja.


Beograd 1952.

2. S T A N O V N I X T V O

Urarti su predstavǉali priliqno jednorodan plemenski sloj, koji posvojim antropoloxkim obele�jima, po jeziku, stupǌu kulturnog razvitka i poistorijskoj sudbini bio veoma blizak onome prastarom domorodaqkom stano-vnixtvu Predǌe Azije, koje nauqnici nazivaju aziskom grupom naroda. Urartisu u mnogo pogleda bliski Hetima, Huritima, Subarejcima i Kasitima.


Beograd 1952.

3. P I S A N I I Z V O R I

Glavni izvori znaǌa o Urartu jesu tekstovi ispisani klinastim pis-mom. Me�u tim natpisima treba pomenuti Horhorski natpis Argixte I i natpisSardura II. Oba natpisa predstavǉaju anale svoje vrste. U Horhorskom natpisu

opisuju se politiqki doga�aji, u glavnom vojni pohodi Argixte I, koji se bo-rio protiv Asirije. U velikom natpisu Sardura II opisuju se vojni pohodi toggospodara u toku osam godina.Kao znaqajne natpise za prouqavaǌe proxlosti Urartu treba pomenuti kratketekstove, koji opisuju zidaǌe krupnih zdaǌa od dr�avnog znaqaja — tvr�ava,dvorova, hramova i kanala.Neki natpisi, kao npr. Mher Kapusi ili Vrata Mhera, sadr�e interesantne po-datke za prouqavaǌe religije Urarta.Od velikog su znaqaja za politiqku istoriju Urarta asirski natpisi. Onipru�aju izvesnu predstavu o najstarijoj istoriji Urarta, od XIII do IX veka p.n. e. Na primer, natpisi Salamanasara III bacaju svetlost na istoriju Vanskog

1 Dok su Van i Urmija slana jezera, Sevan je slatko

– 1 –

carstva. Znaqajni su i natpisi asirskog cara Sargona II.


Beograd 1952.

4. U R A R T S K O C A R S T V O

Prvi pomeni plemena Urartu sre�u se u natpisima asirskog cara Sala-manasara I, u prvoj polovini XIII veka p. n. e. Tamo se pomiǌe plemenski savezUrarti, koji se sastoji od osam malih ,,zemaǉa”. Salamanasar je pokorio ovezemǉe, poruxio i popalio naseǉa, odveo zarobǉenike i pretvorio ih u robove.Preostalom stanovnixtvu bio je nametnut te�ak porez. U XII veku nestaje nazivzemǉe Urartu iz natpisa asirskih careva, ali se pomiǌe nekoliko pohoda uzemǉu Nairi, koja se nalazila u oblasti jezera Van.Poqetkom I milenijuma p. n. e. u oblasti jezera Van stvara se niz malih dr�ava:Habuxkia, Musasir i druge. Jedna od tih dr�ava bila je Urartu, qija je pre-stonica — Tuxpa — bila na obali jezera Van. Asirski car Salamanasar III

morao je da sa Urartima vodi dugu i upornu borbu. U svojim analima, Sala-manasar III opisuje svoje pobede nad Urartima. �ive slike tih pohoda saquvalesu se na bronzanoj oblozi Balavatskih vrata i na crnom obelisku, koji potiqu iztog perioda. Me�utim, Asirci nisu uspeli da potpuno potqine zemǉu Urartu.Ujediǌeǌe Urartskog carstva poqeo je gospodar grada Tuxpe, Sardur I. On jeprvi nazvao sebe u natpisu ,,car mnoxtva” kome je prinoxen danak od ,,svihcareva”.Urartski carevi, a naslednici Sardura I, Ixpuina i Menua (810 - 781), udarajutemeǉe budu�oj mo�i Urartskog carstva. Oni vode uspexne ratove sa susednimplemenima i xire granice svoje dr�ave. Trajno osiguravaju sebi teritorijuizme�u jezera Vana i Urmije, osvajaju oblasti koje se graniqe sa ju�nom obalomjezerom Urmije i preduzimaju osvajaqke pohode na sever, u ravnicu reke Araksa.Urartski carevi podi�u gradove, tvr�ave, hramove i grade kanale. Tako Ix-puina je na 7 km od Vana sagradio hram, a na osnovu 101 klinopisnog natpisasaznaje se da je Menua gradio dvorce, hramove, niz utvr�eǌa na prilazima pre-stonici dr�ave — Tuxpa — i sprovodio kanale.Najve�u mo� carstvo Urartu dostiglo je u prvoj polovini VIII veka p. n. e. uvreme carevaǌa Argixte I (781 - 760) i Sardura II (760 - 730). Urartski carevivode qitav niz uspexnih ratova, pokoravaju znatne oblasti Zavkavkazja, osvajajuteritorije na sredǌem toku Eufrata i prodiru u oblast Sirije.Na osnovu Horhorskog natpisa, koji je bio uklesan na visokoj steni, danas supoznati gotovi svi pohodi cara Argixte I. On je izvrxio mnogobrojne pohodena istok. Ratovao je sa Asirijom i potukao asirskog cara Axurdana. Trajno jeuqvrstio svoju vladavinu u Zavkavkazju i u oblasti jezera Sevan. Za vreme caraArgixte izgra�ena je tvr�ava Argixtihinili u dolini Araksa. Svojevremenoova tvr�ava je predstavǉala vojno-administrativni centar urartskih careva zaupravu nad osvojenim oblastima. Tvr�ava je bila okru�ena jakim zidovima odbazalta, qiji su se ostaci saquvali do naxeg vremena.Sardur II nastavio je pobedonosne pohode svoga oca i prethodnika Argixte. Osvojim pobedama, koje je postigao u toku osam godina, saopxtava on priliqnoiscrpno u svojim analima, qiji je tekst prona�en u Vanu. Sude�i po tim anal-ima, Sardur II, poxto je uqvrstio svoju vlast, preduzimao je pohode u zemǉuErah, koja je le�ala sz. od jezera Sevan, ratovao u Zavkavkazju i qak u severnojSiriji. Drugi natpisi istog cara svedoqe o ǌegovoj gra�evinskoj delatnosti:o obnovi hrama, oqigledno blizu Argixtihinila, o gra�eǌu vodovoda u istomkraju i o obnovi dvora.

Literatura:

– 2 –



5. P A D U R A R T U

Kada je u drugoj polovini VIII veka p. n. e. Asirija ojaqala pod Tiglat-palasarom III, Urartu je bio nanet sna�an udarac. Godine 743. p. n. e. SardurII pretrpeo je poraz od asirske vojske i bio prinu�en da se povuqe preko Eu-frata. Posle smrti Sardura II nastali su nemiri i od Urartu su poqele da seodvajaju neke oblasti.

Godine 714. p. n. e. asirskom caru Sargonu II poxlo je za rukom da izvrxi us-pexan pohod protiv Urartu i da potuqe vojsku Ruse I. Iako je Sargon II potukaourartske trupe, opustoxio qitavu zemǉu, osvojio i opǉaqkao bogati urartskigrad Musasir, Urartu je ipak saquvao svoju samostalnost.

Novo jaqaǌe Urartu pada na poqetak VII veka, kada je caru Rusi II uspelo dazakǉuqi savez sa Kimercima, koji su jox u VIII veku p. n. e. prodrli sa severau Zavkavkazje i na Bliski Istok. U to vreme Urarti su zajedno sa Kimercimaizvrxili uspexan pohod u Malu Aziju. Rusa II sproveo je isto tako veliku iz-gradǌu. U ǌegovo vreme bilo je izgra�eno veliko utvr�eǌe Tejxebaini. Odnosisa Asirijom bili su relativno mirni. Poznato je da su Rusa II i asirski carAsurbanipal izmeǌali izaslanike.

Danas nije u potpunosti razjaxǌeno xta je dovelo do pada carstva Urartu.Poznato je da se u VI veku p. n. e. desio ruxilaqki upad Skita. Iskopavaǌatvr�ave Tejxebaini otkrili su jasne tragove ǌenog razaraǌa poqetkom VI vekaod strane Skita. U VI veku Me�ani su konaqno unixtili carstvo Urartu.

Literatura:



6. K U L T U R A U R A R T U

Kultura Urartu stvarala se pod uticajem asirske kulture. Od Asiracaje, pored ostalog, pozajmǉeno klinasto pismo koje su Urarti unekoliko upros-tili i usavrxili.

Najlepxi arhitektonski spomenici su tvr�ave u okolini Ervena na bre�uǉcimaKarmir Blur i Arinberd, a tako�e tvr�ava Tuxpa.

Na osnovu popisa urartskih bogova (Mher Kapusi) poznato je da su glavna bo�a-nstva dr�avne religije bili vrhovni bog Hald, bog rata Tejxeba i bog suncaXivini. Hald je, nesumǌivo, bio prastari urartski bog jednog od plemena kojasu uxla u sastav carstva. Tejxeba, qije je ime sliqno imenu Texuba, boga Hetai Hurita, bio je bog oluje i bure. Xivini je bio bog sunca. Pored ova triglavna boga, zvaniqni panteon brojao je jox oko 20 maǌih bo�anstava. Urartisu poxtovali i biǉke (drvo), �ivotiǌe, planine.

Literatura:


– 3 –

7. P R I V R E D A

— Zemǉoradǌa — u dolini reke Araks i u okolini jezera: irigacija,vodovod, kanalizacija.

— Stoqarstvo — koǌogojstvo: jaha�i i tegle�i koǌi.— Zanatstvo — obrada metala (gvo��e, bronza), kamena.— Trgovina — grade puteve.

Literatura:— Skripta iz istorijske geografije

– 4 –

Xegan Marija

ASIRIJA

1. P O L O � A J I S T A N O V N I X T V O A S I R I J E

Podruqje Asirije se vezuje za severni deo Mesopotamije. Prostiralase izme�u Sirije i Anadolije, a obuhvatala je gorǌi tok Tigra1 i tok ǌegovihpritoka Velikog i Malog Zaba.Najstarije stanovnixtvo nastaǌeno u severnom delu Predǌe Azije bili su vero-vatno Huriti, srodni Urartima. U III milenijumu p. n. e. na teritoriju usredǌem toku Tigra poqiǌu da prodiru Aka�ani. Iseǉenici iz Akada osnovalisu ovde nekoliko naseǉa, a me�u ǌima Axur.


Pani�

2. I Z V O R I

Antiqki pisci saquvali su u svojim delima niz razbacanih, qesto neve-rodostojnih, ali ponekad bitnih podataka iz istorije Asirije. Aristotel sao-pxtava da je postojao poseban Hesiodov ep, u kome se priqalo o razruxeǌuasirske prestonice Ninive. Dragocene vesti o Asiriji pru�a Diodor, kojije iskoristio podatke Ktesije iz Knida i Herodota.Xto se tiqe doma�ih izvora za proxlost Asirije, o ǌima �e biti reqi u daǉemtekstu.


Beograd 1952.

3. S T A R O A S I R S K I P E R I O D

U staroasirskom periodu, periodu od 2000. do 1800. godine p. n. e.,ostvaruje se prevlast Axura, koji se nalazio 100 km ju�no od modernog Mosua.Grad je dao ime xirem prostoru, pa otuda potiqe i naziv Asirije. Razvoj gradamo�e se pratiti od 2000. do 614. godine p. n. e, do ǌegovog razaraǌa.Kao doma�e izvore ovog perioda treba pomenuti saquvane vladarske natpisei korpus tekstova prona�enih na lokalitetu Kanexa (Anadolija) i u arhivugrada-dr�ave Mari. Dragocen izvor predstavǉa i Asirska lista kraǉeva, kojaje saquvana u vixe prepisa, a koji se datuju s poqetka I milenijuma p. n. e.Savremenik i protivnik vavilonskog vladara Hamurabija — Xamxi-adad I,Amorit poreklom, krajem XIX veka p. n. e. nasilno preuzima vlast u Axuru. iznaqajno uqvrx�uje vlast ovog grada.

3.1. Trgovina, Trgovaqke kolonije na prostoru Anadolije

1 Tigar kao Hitekel se spomiǌe u I Mojsijevoj kǌizi, pevaǌe drugo, stih qetrnaesti

– 1 –

Ovaj najstariji period je boǉe poznat u kontekstu trgovine i ekonomijenego politike. Razvitak asirske trgovine u tako ranoj epohi objaxǌava se timexto ju�no Dvoreqje nije imalo svoja nalazixta bakra i dobijalo je metale izAsirije. U vezi s tim brzo se razvio glavni grad tadaxǌe Asirije — Axur.Axurom je upravǉao lokalni dinast, a sam grad je u�ivao samostalnost. Bioje sposoban da razvije razgranate trgovaqke veze i ve� od 1900. godine p. n. e.asirski trgovci su aktivni na prostoru Anadolije. Naime, negovana je aktivnaspoǉaxǌa trgovina usmerena ka Anadoliji, Maloj Aziji...

Na osnovu glinenih tablica Kanexa jasno se uoqavaju razliqiti tipovitrgovaqkih naseobina formiranih na prostoru Anadolije. Trgovaqke zabelexke,koje pru�aju podatke o proizvodima, cenama, o svemu xto je vezano za trgovinu,predstavǉaju i prve zabelexke o Hetitima na prostoru Anadolije.Postojala su dva tipa naseobina:

1. Karum (kej)Req ,,karum” je prvobitno oznaqavala luku, a potom i trg, kvart, koji je bio blizuluke. Sa poqetkom osnivaǌa kolonija van Axura, ova req stala je oznaqavati inovostvorene trgovaqke naseobine.

2. VabartumPredstavǉa drugi tip kolonije. Za razliku od karuma, koji postoji kroz qitavvek postojaǌa Asirije, vabartum je karakteristiqan za staroasirski period.Prevedna na nax jezik req znaqi ,,gost” i ukazuje da su kolonije s ovim imenompredstavǉale trenutna pristanixta, iz kojih se vremenom razvijaju naseǉa itrgovaqki centri. Vabartum po prostoru koji zauzima je maǌi od karuma, a pohijerarhiji ni�i i zavisan od karuma.

3.2. Institucija ,,limu” qinovnika

U staroasirskom periodu uspostavǉa se institucija koja �e trajatikoliko i sama dr�ava — institucija ,,limu” qinovnika. Birani su godixǌe�rebom iz redova qlanova uglednih asirskih porodica. Izabrano lice je prese-davalo zasedaǌem skupxtine i po ǌemu je godina nosila ime (eponimni qi-novnik). U ovom periodu, za razliku od kasnijih, kraǉ nije mogao biti biran za,,limu” qinovnika.

3.3. Mraqni period Asirije

Samostalnost Axura je prekinuta polovinom XVIII veka p. n. e. Periodod kraja XVIII veka pa do vladavine Axur-ubalita, dakle do XIV veka p. n. e.,naziva se mraqni period u istoriji Asirije. Mada asirski gradovi i daǉepostoje, sama Asirija ulazi u sastav dr�ave Mitani i nalazi se pod ǌenomdominacijom.



Pani�Belexke:

— N. N.. sa predavaǌa Danijele Stefanovi� u toku xkolske 2002/2003. uBeogradu

4. S R E D ǋ O A S I R S K I P E R I O D

Period od vladavine Axur-ubalita (1353 - 1318) do 1050. godine p. n.

– 2 –

e. naziva se sredǌoasirski period. Bogat je izvornom gra�om, tj. vladarskimnatpisima i administrativnim, pravnim i privrednim tekstovima, od kojih jenajve�i broj prona�en u Axuru.

4.1. Axur-ubalit (1353 - 1318)

Axur-ubalit je kao namesnik Asirije iskoristio dinastiqke i poli-tiqke nerede u Mitaniji nakon invazije Xupilulima i ubistva mitanskog kraǉaTuxrata. Bezvlax�e mu je omogu�ilo da oslobodi Axur, ostvari nezavisnosti pripoji deo plodnih oblasti oko Ninive, Kilizije i Arbele. Ta nezavisnosti proxireǌe dali su mu mogu�nost da se nazove ,,kraǉem univerzuma”. Samse nije borio sa kasitskim vladarem Vavilona, ve� je bio u dobrim odnosimasa ǌim. Na kraju ǌegove vladavine Asirija se javǉa kao sila prvog reda uMesopotamiji.

4.2. Adad-nirari I (1307 - 1275)

Jedan od naslenika Axur-ubalita bio je Adad-nirari I, koji se usudioda preduzme pohod prema jugu. Pohod je bio uspexan i dolazi do pomeraǌaasirske granice prema jugu do Diale. Ovaj vladar je na zapadu osvojio neka-daxǌu teritoriju dr�ave Mitani, koja se do tada nalazila pod vlax�u Heta.Adad-nirari se zaustavio kod Karhemixa na Eufratu.

4.3. Salamanasar I (1274 - 1245)

Definitivnu kontrolu nad gorǌom Mesopotamijom uspeo je da uspostaviSalamanasar I. On toliko nije insistirao na proxireǌu koliko na uqvrx�i-vaǌu asirskih granica. Od ǌegovog vremena se sprovodi sistem kolonizacije ipreseǉeǌa stanovnixtva.

4.4. Tukulti-ninurta I (1244 - 1208)

Naslednik Salamanasara I bio je Tukulti-ninurta I, koji je prexaogranicu na Karhemixu i uxao u sukob da Hetitima. Poxto ih je pobedio, zaro-bio je 28800 neprijateǉskih vojnika.

Pohodi Tukulti-ninurte prema severu i istoku, pohodi organizovani protivnomada koji su mogli ugroziti asirsku dr�avu, su bili vixe demonstrativnognego osvajaqkog karaktera. Pored ostalog, pohodi su imali za ciǉ obezbe�eǌepotrebnih sirovina i metala (Fe, Cu), kojih nije bilo na prostoru Asirije, kaoi kontrola trgovaqkih puteva, jer je Asirija bila pre svega trgovaqka sila.

Zauzetost Tukulti-ninurte na severu su iskoristili Kasiti da u�u u oblastDiale, koja je bila pod kontrolom Asirije. Ulazak Kasita je bio povod zapredstoje�i rat u koji je Tukulti-ninurta uxao spremno. Kasiti su pretrpeliporaz i bili prinu�eni na povlaqeǌe. U nauci se dugo raspravǉalo o pitaǌuodnosa Asirije i kasitskog Vavilona. Otkri�em novih tekstova omogu�eno jeboǉe razumevaǌe tog odnosa. Nakon rata Tukulti-ninurte i kasitskog vladaraKarkirijaxa V, ovaj posledǌi je bio u kavezu doveden u Axur, postavǉen na trgui izlo�en javnom ruglu. Nakon stvarne i ideoloxke pobede Tukulti-ninurta jeuzeo titulu vavilonskog kraǉa. Mada se prvobitno smatralo da je vlast Asirijenad Vavilonom i ju�nom Dvoreqju trajala 7 godina, danas se zna da je trajala 22godine i da su se na vavilonskom prestolu smeǌivali asirski namesnici zavisniod gospodara Axura.

Krajem vladavine Tukulti-ninurte teritorija Asirije se prostirala od Eu-frata do si. Sirije. Tukulti-ninurta je pokazao veliqinu svoje vlasti takoxto je osnovao novi grad nasuprot Axura na obali Tigra, nazvan kar-Tukulti-

– 3 –

ninurta ili ,,luka Tukulti-ninurta”.

ǋegova vladavina i �ivot okonqani su nasilno. Ubio ga je jedan od sinova.Vladavine trojice ǌegovih naslednika, od kojih su mu dvojica bili sinovi, bilesu kratke i ve� 15. godine posle ǌegove smrti oblasti Vavilona i j. Dvoreqjasu bile nepovratno izgubǉene.

4.5. Tiglat-palasar I (1114 - 1076)

Vreme od kraja XIII veka do uzdizaǌa Tiglat-palasara danas nije u pot-punosti razjaxǌeno. To vreme karakterixu kratke vladavine, dvorske borbe, aAsirija se ograniqava na prostor gorǌe Mesopotamije.

Vladavina Tiglat-palasara je dobro dokumentovana, jer se u ǌegovo vreme ja-vǉaju razvijene forme vladarskih natpisa. Dok su prethodni donosili duge tit-ulature, bele�ili gra�evinsku delatnost, pohode vladara sve bez hronoloxkogreda, od vremena Tiglat-palasara pohodi se navode hronoloxkim redom, aliponovo u okviru izvextaja o gra�evinskoj delatnosti. Takve forme natpisa senazivaju ,,asirski anali”. Na osnovu anala i drugih natpisa precizno se mo�esagledati spoǉna politika Tiglat-palasara.

Pohodi Tiglat-palasara na sever i jug bili su demonstrativnog karaktera radiumirivaǌa nomada i radi obezbe�ivaǌa potrebnog materijala (Fe, Cu, drvo).Jedan od pohoda bio je usmeren ka Mediteranu, ka Levantu. Natpisi bele�e daje asirski vladar primao darove Biblosa, Sidona i Tira. Drugi natpisi govoreo naroqitim poklonima iz Egipta. Egipatski faraon poslao je Tiglat-palasarukrokodila i �enku nilskog koǌa.

Krajem svoje vladavine, Tiglat-palasar je uspeo da uspostavi kontrolu nad sev-ernim Vavilonom, ukǉuquju�i i sam Vavilon i gradove u ǌegovom susedstvu:Opis i Dur-Karigazlu (?).

Dr�avu Tiglat-palasara je ugrozilo pleme Aramejaca, koje je doxlo iz sirskestepe, a koje je pisalo alfabetom. Mada je Tiglat-palasar pru�ao solidan ot-por, posle ǌegove smrti Aramejci sve vixe prodiru na teritoriju Asirije.Oni presecaju puteve i onemogu�uju odr�avaǌe reda i vlasti u Asiriji. U tovreme dolazi do nestaxice hrane. Poxto napadaju asirska sela, Aramejci suprimorali doma�e stanovnixtvo da se povlaqi u planine, koje su se pru�aleistoqno od Arbele. U vreme vladavine Asurnazirpala I (1049 - 1031) Arame-jci uspostavǉaju vlast gotovo nad qitavom Mesopotamijom. Teritorija Asirijeu vreme Asurnazirpala obuhvatala je qetiri grada: Axur, Ninivu, Arbelu iKilizik. Vreme opadaǌa asirskih gradova i dominacije Asirije trajalo je do943. godine p. n. e. kada otpoqiǌe novoasirski period.

Literatura:



Belexke:

— N. N.. sa predavaǌa Danijele Stefanovi� u toku xkolske 2002/2003. uBeogradu

5. N O V O A S I R S K I P E R I O D

Period od vladavine Asurnazirpala II (883-859) do 612. godine p. n. e.naziva se novoasirski period.

5.1. Asurnazirpal II (883-859)

– 4 –

U X veku p. n. e. aramejski pritisak na Asiriju poqeo je da slabi.Deo Aramejaca koji se nalazio u dolini izme�u Eufrata i Tigra postepeno seasimilirao sa tamoxǌim stanovnixtvom. Krajem X veka asirski carevi su ve�sami mogli da pre�u u napad protiv Aramejaca. Car Asurnazirpal II potqinioje aramejske kne�eve i u Asiriju su bile doterane hiǉade zarobǉenika. Ovoje Asurnazirpalu dalo mogu�nost da izgradi velike gra�evine u Kalahu. Tamoje podigao raskoxan dvor ukraxen umetniqkim reǉefima i predstavama scenapobeda iz carskih pohoda i sagradio je niz utvr�enih gradova na granicamasvoga carstva. Asurnazirpal je na taj naqin postavio osnovu budu�e asirskevojne dr�ave.

5.2. Salamanasar III

Delatnost Asurnazirpala nastavio je Salamanasar III, koji je vladao udrugoj polovini IX veka p. n. e. U toku svoje 35-godixǌe vlade izvrxio je 32pohoda. Kao i svi asirski carevi i Salamanasar III je morao da vodi borbu nasvim granicama svoje dr�ave.Treba pomenuti pohod ka severu, gde je asirski vladar naixao na otpor Damaskai sirskih kne�evina2. U bitki kod Karkara 854. godine p. n. e. SalamanasarIII je odneo pobedu nad sirskim kne�evima, ali na ovom prostoru nije uspeo dauspostavi vlast. Me�utim, Asiriji je poxlo za rukom da u znatnoj meri oslabiDamask i da razbije snage sirske koalicije. Izrael, Tir i Sidon potqinilesu se asirskom caru i poslali mu danak. Qak je i egipatski faraon poslaoasirskom caru na dar dve kamile i druge retke �ivotiǌe.Salamanasar III je preduzeo jedan pustox�i pohod na Vaviloniju. Uspeo je poko-riti ovaj prostor.O mo�i Salamanasara III svedoqi jedan crni obelisk na kome su predstavǉeniposlanici stranih zemaǉa sa sve qetiri strane sveta kako donose danak asirskomcaru. Salamanasar je pokazao veliqinu svoje vlasti i tako xto je osnovao novihram i sagradio nova utvr�eǌa u Axuru.Po smrti Salamanasara III Asiriju potresaju unutraxǌi neredi. Sa drugestrane, jaqa carstvo Urartu, koje u ovom periodu do�ivǉava svoj procvat. Za-hvaǉuju�i svojim pobedniqkim pohodima, urartski carevi uspeli su da odsekuAsiriju od Zakavkazja, Male Azije i severne Sirije, xto je zadalo te�ak udaraci xtetu asirskoj trgovini s tim zemǉama i texko se odrazilo na privrednom�ivotu zemǉe. Sve je to dovelo do opadaǌa Asirije, koje je trajalo gotovoqitavo jedno stole�e. Asirija je bila primorana da ustupi svoj dominantnipolo�aj dr�avi Urartu.

5.3. Tiglat-palasar III (745 - 727)

Pravi osnivaq Asirije kao velike dr�ave bio je Tiglat-palasar III,koji je svojim vojnim pohodima udario temeǉ asirskoj vojnoj mo�i. Prvi zadatak,koji je stajao pred asirskim carem, bio je da se zada presudan udarac dr�aviUrartu. Tiglat-palasaru III je poxlo za rukom da izvrxi jedan uspexan pohodu Urartu i da Urartima zada niz poraza. Iako Tiglat-palasar III nije pokorioUrartsko carstvo, on ga je znatno oslabio, uspostavivxi pre�axǌu mo� Asirijeu sz. delu Predǌe Azije.732. Asirci zauzimaju Damask, te je trgovaqki i vojni put ka Siriji i Pales-tini otvoren. Tiglat-palasar konaqno pokorava aramejska plemena i obnovǉavlast Asirije u Siriji, Fenikiji i Palestini3. ǋemu donose danak Hiram,car Tira, knez Biblosa i car Izraela. Judeja, Edom i filistejska Gaza priz-naju vlast asirskog zavojevaqa. Tiglat-palasar III odr�ava veze sa Egiptom.

2 Pogledati: Palestina, Raspad Izraelsko-judejskog carstva, Istorija Izraela.3 Pogledati: Palestina, Raspad Izraelsko-judejskog carstva, Istorija Izraela.

– 5 –

729. godine p. n. e. Tiglat-palasar zauzima Vavilon i prostor Vavilonijeprikǉuquje svojoj dr�avi.Stigavxi na sz. do planine Amana i prodrevxi na istoku u oblasti Me�ana,Tiglat-palasar je osnovao veliku i mo�nu vojnu dr�avu. Kako bi oslabio ot-por pokorenih naroda, Tiglat-palasar je qitava plemena preseǉavao iz jednogdela svoje dr�ave u drugi. Ovaj sistem masovnog preseǉavaǌa pokorenih ple-mena (nasahu) postao je od ovog vremena jedan od metoda za dr�aǌe u pokornostiosvojene zemǉe.

5.4. Salamanasar V (727 - 722)

Naslednik Tiglat-palasara III bio je ǌegov sin Salamanasar V. Sala-manasar V je preduzeo niz vojnih pohoda i sproveo jednu reformu. Osobitu Sala-manasarovu pa�ǌu privlaqili su na sebe Vavilon i zapadne zemǉe — Fenikijai Palestina4.Te�e�i za tim da unekoliko ubla�i preterano zaoxtrene klasne suprotnostiSalamanasar V je ukinuo finansijsko-ekonomske povlastice i privilegija sta-rih gradova Asirije i Vavilonije — Axura, Nipura, Vavilona... Salamana-sarova reforma izazvalo je nezadovoǉstvo onih koji su imali veliki ekonomskiuticaj u Vaviloniji. Zato je skovana jedna zavera i dignut ustanak. Sala-manasar V je svrgnut i na presto je doveden ǌegov brat Sargon II.

5.5. Sargon II (722 - 705)

Osvajaqku politiku Tiglat-palasara III nastavio je sa velikim sjajemSargon II qije ime (,,xaru-kin” — pravi, zakoniti vladar) nagoni na pret-postavku da je vlast osvojio nasilnim putem. Sargon II morao je da preduzmepohod na Siriju i da uguxi ustanak sirijskih kne�eva, koji su se po svoj prilicioslaǌali na podrxku Egipta. U tom pohodu Sargon II je potukao Izrael5, zauzeoSamariju i odveo u ropstvo preko 25000 Izraiǉaca, preselivxi ih u unutraxǌeoblasti i na daleke granice Asirije. Posle texke opsade Tira, Sargon II jepotqinio ovaj grad i naterao ga da pla�a danak. U bitki kod Rafije Sargonje naneo poraz Hanonu, knezu Gaze, i egipatskim trupama, koje je faraon poslaou pomo� Gazi. Pokorivxi Karhemix, Sargon je ovladao qitavom Sirijom, odgranica Male Azije do granica Arabije i Egipta.Sedme i osme godine svoga carevaǌa Sargon II je potukao vojsku Urartu. Zauzeoje i opǉaqkao Musasir na obali Urmije. U tome bogatom gradu Sargon je zado-bio ogroman plen. Urartski car Ruse kada je doznao za razruxeǌe Musasiraizvrxio je samoubistvo.Velike texko�e pru�ala je Sargonu borba sa Vavilonom, koji je u�ivao podrxkuElama. Odnevxi pobedu nad vavilonskim trupama, Sargon je bez otpora uxao ugrad.Sargon II je pokazao veliqinu svoje vlasti i tako xto je osnovao novu i raskoxnuprestonicu Dur-Xarukin, qije su se ruxevine oquvale do danas.

5.5. Naslednici Sargona II

Naslednici Sargona II nisu preduzimali sistematske zavojevaqke po-hode. Oni su samo te�ili da zavrxe prodiraǌe na jz. u ciǉu osvajaǌa Egipta.Senaherib je uguxio otpor Vavilonaca i naredio da se ovaj grad poruxi; on jetako�e nametnuo porez Judejskom carstvu.Asarhadon (681 - 668) je stupio na presto posle jednog dvorskog prevrata, u komeje ubijen ǌegov otav Senaherib. 671. godine stigao je do Egipta i potqinio ga

4 Pogledati: Palestina, Raspad Izraelsko-judejskog carstva, Istorija Izraela.5 Pogledati: Palestina, Raspad Izraelsko-judejskog carstva, Istorija Izraela.

– 6 –

pod svoju vlast.



Pani�

6. P A D A S I R I J E

Osvajaǌe Egipta od strane Asarhadona bio je posledǌi vojni uspehAsirske dr�ave. Ve� za vreme Asarhadonova sina Asurbanipala (sredinom VII

veka p. n. e.) ǌena mo� brzo opada i ona propada, oslabǉena unutraxǌom krizomi ustancima pokorenih naroda.Krajem VII veka stvoreno je novo carstvo Me�ana. Medski car Kijaksar zakǉuqioje savez sa haldejskim carem Nabopalasarom, koji je zauzeo Vavilon. Ujediǌenimsnagama oni su 612. godine osvojili Ninivu, a 605. godine p. n. e. unixtiliostatke asirske vojske kod Karhemixa. Asirija je doxla pod vlast medskog cara,a u Vavilonu se uqvrstila haldejska dinastija Nabopalasara6.


Pani�

7. P R I V R E D N O U R E � E ǋ E

U privrednom �ivotu Asiraca veliki znaqaj ima stoqarstvo. Poredostalih, kao doma�a �ivotiǌa koristi se jednogrba kamila.Pored �itarstva, xirok razvitak steklo je vrtarstvo.Mada je primeǌivano, vextaqko navodǌavaǌe nije imalo u Asiriji onakav ogro-man znaqaj kao u Egiptu i Mesopotamiji.Pored zemǉoradǌe znatan razvitak dostigli su i zanati. Asirci su poznavalitehniku izra�ivaǌa neprozirne staklene smese.Postojaǌe kamena doprinleo je razvoju kamenorezaqkog zanata.Osobito xirok razvitak i tehniqko savrxenstvo dostigla je u Asiriji met-alurgija.U Asiriji prvi put su se pojavili vextaqki napravǉeni i kamenom poploqaniputevi. Tehniku izgradǌu puteva od Asiraca prvo su preuzeli Persijanci, a odǌih je daǉe prexla Rimǉanima. Drumovi su dobro odr�avani. Na odre�enimrastojaǌima postavǉani su putokazi. Puteve su quvali odredi vojnika.Postojaǌe qitave mre�e puteva omogu�avalo je organizovaǌe dr�avne slu�beveze. Specijalni carski glasnici raznosili su carske poslanice po qitavojzemǉi.


Beograd 1952.

8. P O L I T I Q K I P O R E D A K A S I R I J E

Asirski carevi oslaǌali su se pre svega na vojsku i na vojno plemstvo.

6 Pogledati: Novovavilonsko carstvo, 2.1. Nabopalasar (626-605)

– 7 –

Prilikom stupaǌa na presto novi car se pojavǉivao pred vojsku i oqekivao ǌenepozdrave. Asirski carevi uqvrx�ivali su svoj autoritet tako�e proglaxeǌemcarske vlasti bo�anskom. Ipak je to stavǉalo careve u izvesnu zavisnost odasirskog i vavilonskog svextenstva, kao i svextenstva drugih pokorenih naroda.Asirski carevi bili su prinu�eni da daju velike povlastice hramovima kako uAsiriji, tako i u Vaviloniji, osloba�aju�i ih od svih carskih poreza i obavezai qak od carskog suda. Najve�e privilegije imali su hramovi i svextenstvogradova Axura i Vavilona.Upravǉaǌe pojedinim oblastima Asirske dr�ave bilo je prilago�eno razli-qitim uslovima pod kojima su ove ili one oblasti i zemǉe uxle u dr�avu.Huritskim oblastima, koje su bile najbli�e Asiriji, upravǉali su carskinamesnici. Vavilonijom su tako�e upravǉali carski namesnici, naimenovaniili me�u carevim ro�acima ili me�u poverǉivim dvorjanima. Vavilonija jesaquvala svoje zakone i sudstvo, a ǌeni gradovi Vavilon, Sipar i Nipur ko-ristili su se posebnim poreskim povlasticama. U oblastima i zemǉama osvo-jenim izvan Dvoreqja upravǉalo se po drugim principima. U nekim zemǉama,kao npr. u Izraelskom carstvu i u nekim sirijskim oblastima, stanovnixtvose podvrgavalo unixteǌu i iseǉavaǌu. U drugim oblastima, npr. u Tiru,Sidonu, Judeji, bili su ostavǉeni pre�axǌi vladari sa obavezom pla�aǌadanka, opremaǌa vojnika i potpunog potqiǌavaǌa carskim naredbama.


Pani�

9. O R G A N I Z A C I J A V O J S K E

U drugoj polovini VIII veka pod Tiglat-palasarom III i Sargonom II

sprovedene su reforme koje su dovele do razvoja vojske u Asiriji. Asirska vo-jska sastojala se od vojnih kolonista. Ona je popuǌavana i mobilizacijama kojesu vrxene me�u xirokim slojevima slobodnog stanovnixtva. Namesnik svakeoblasti kupio je vojsku na potqiǌenoj mu teritoriji i sam komandovao tim tru-pama. Vojsku su qinila i plemena koja su bila pokorena i prisajediǌena Asir-iji. Postojala je i careva telesna garda, koja je imala za zadatak da quva carevuliqnost.Jednu jedinicu qinili su pexaci, koǌanici i borci na kolima. Postojaǌebornih kola i koǌice pove�alo je pokretǉivost asirske vojske i omogu�avalojoj da preduzima strelovite napade. Glavninu vojske qinila je pexadija kojase sastojala od strelaca, xtitonoxa, kopǉanika. Vojnici su bili naoru�anioklopima, xtitovima i xlemovima. Najraxirenije vrste oru�ja bili su luk,kratki maq i kopǉe.U Asiriji se prvi put pojavǉuju ,,in�eǌerske” jedinice, koje su korix�eǌe zakrqeǌe puteva u planinama, za izgradǌu obiqnih i potonskih mostova i logora.Asirci su razvili fortifikacionu tehniku. Koristili su opsadne sprave.Xiroka osvajaqka politika izazvala je znatan porast ratne vextine. Asirci suprimeǌivali no�ni prepad na neprijateǉa, taktiku iscrpǉivaǌa neprijateǉa,strelovitu brzinu napada...Glavna vojna mo� Asirije sastojala se u brojno, dobro naoru�anoj i za borbusposobnoj suvozemnoj vojsci. Asirija nije imala svoje flote, ve� se oslaǌalana flote pokorenih zemaǉa, u glavnom Fenikije.Asirci su svoje ratove sa susednim narodima vodili radi osvajaǌa zemaǉa,ovla�ivaǌa najva�nijim trgovaqkim putevima, radi sticaǌa plena, u prvom reduzarobǉenika.


– 8 –

Beograd 1952.

10. K U L T U R A A S I R I J E

Istorijski znaqaj Asirije sastoji se u organizovaǌu prve krupne dr�a-ve koja je pretendovala na ujediǌeǌe qitavog tada poznatog sveta.Asirska kultura temeǉila se na kulturnom nasle�u starog Sumera i Vavilona.Asirci su od starih naroda Mesopotamije preuzeli sistem klinastog pisma,tipiqne crte religije, kǌi�evna dela, karakteristiqne elemente umetnosti iqitav niz nauqnih znaǌa. Me�utim, posebna crta asirskog panteona sastoji se utome xto je na ǌegovom qelu bio postavǉen stari asirski plemenski bog Axur.U poqetku su ǌegove funkcije bile zemǉoradniqke, ali s poqetkom asirskihosvajaǌa Axur je postao bog rata.Od starih Sumeraca Asirci su uzeli neka imena i kultove bogova, arhitekton-ski oblik hrama i gra�evinski materijal — ciglu. Od Vaviloǌana Asirci supozajmili dela religijske literature, naroqito epski spev o stvaraǌu sveta ihimne starim bogovima Enlilu i Marduku. Od Vavilona Asirci su preuzelisistem mera i novca, neke crte u organizaciji dr�avne uprave i mnoge elementeprava.O visokom razvitku asirske kulture svedoqi quvena biblioteka Asurbanipala,na�ena u ruxevinama ǌegovog dvora u Ninivi. U toj biblioteci otkrivena jeogromna koliqina religijskih natpisa, kǌi�evnih dela i nauqnih tekstova.Sjajnu predstavu o asirskoj arhitekturi iz doba ǌenog procvata pru�aju namrazvaline dvorova Asurnazirpala u Kalahu i cara Sargona II u Dur-Xarukinu(danaxǌem Horsabadu). Sargonov dvor sagra�en je na vextaqki podignutoj te-rasi. Sastojao se iz 210 odaja i 30 dvorixta. Na ulazu u dvor stajale suogromne statue ,,lamasu”. One su quvari carskog dvora predstavǉene u oblikufantastiqnih �ivotiǌa: krilatih bikova ili lavova sa ǉudskom glavom. Zi-dovi sveqanih odaja asirskog dvora ukraxavani su scenama iz dvorskog �ivota,lova i rata. Sva ta raskox imala je za ciǉ da veliqa cara i mo� asirskogoru�ja. Ti reǉefi, naroqito predstave �ivotiǌa u scenama lova, qine najvixidomet asirske umetnosti.



Pani�

11. T H E C O D E O F A S S U R A

Excerpts from the Code of the Assyrians.

1.02. If a woman, whether the wife of a man or the daughter of a man, utter vulgarity

or indulge in low talk, that woman bears her own sin; against her husband, her

sons, or her daughter they shall have no claim.

1.07. If a woman bring her hand against a man, they shall prosecute her; 30 manas of

lead shall she pay, 20 blows shall they inflict on her.

1.08. If a woman in a quarrel injure the testicle of a man, one of her fingers they shall

cut off. And if a physician bind it up and the other testicle which is beside it be

infected thereby, or take harm; or in a quarrel she injure the other testicle, they

shall destroy both of her eyes.

1.09. If a man bring his hand against the wife of a man, treating her like a little child,

and they prove it against him, and convict him, one of his fingers they shall cut

– 9 –

off. If he kiss her, his lower lip with the blade of an axe they shall draw down and

they shall cut off.

1.12. If the wife of a man be walking on the highway, and a man seize her, say to her

”I will surely have intercourse with you,” if she be not willing and defend herself,

and he seize her by force and rape her, whether they catch him upon the wife

of a man, or whether at the word of the woman whom he has raped, the elders

shall prosecute him, they shall put him to death. There is no punishment for the

woman.

1.13. If the wife of a man go out from her house and visit a man where he lives, and he

have intercourse with her, knowing that she is a man’s wife, the man and also the

woman they shall put to death.

1.14. If a man have intercourse with the wife of a man either in an inn or on the highway,

knowing that she is a man’s wife, according as the man, whose wife she is, orders

to be done, they shall do to the adulterer. If not knowing that she is a man’s wife

he rapes her, the adulterer goes free. The man shall prosecute his wife, doing to

her as he likes.

1.15. If a man catch a man with his wife, both of them shall they put to death. If the

husband of the woman put his wife to death, he shall also put the man to death.

If he cut off the nose of his wife, he shall turn the man into a eunuch, and they

shall disfigure the whole of his face.

1.16. If a man have relations with the wife of a man at her wish, there is no penalty for

that man. The man shall lay upon the woman, his wife, the penalty he wishes.

1.18. If a man say to his companion, ”They have had intercourse with they wife; I will

prove it,” and he be not able to prove it, and do not prove it, on that man they

shall inflict forty blows, a month of days he shall perform the king’s work, they

shall mutilate him, and one talent of lead he shall pay.

1.20. If a man have intercourse with his brother-in-arms, they shall turn him into a

eunuch.

1.21. If a man strike the daughter of a man and cause her to drop what is in her, they

shall prosecute him, they shall convict him, two talents and thirty manas of lead

shall he pay, fifty blows they shall inflict on him, one month shall he toil.

1.26. If a woman be dwelling in the house of her father, and her husband have died, any

gift which her husband settled upon her—if there be any sons of her husband’s,

they shall receive it. If there be no sons of her husband’s she receives it.

1.32. If a woman be dwelling in the house of father, but has been given to her husband,

whether she has been taken to the house of her husband or not, all debts, misde-

meanors, and crimes of her husband shall she bear as if she too committed them.

Likewise if she be dwelling with her husband, all crimes of his shall she bear as

well.

1.35. If a woman, who is a widow, enter into the house of a man, whatsoever she brings

with her—all is her husband’s. But if a man enter in to a woman, whatsoever he

brings—all is the woman’s.

1.37. If a man divorce his wife, if he wish, he may give her something; if he does not

wish, he need not give her anything. Empty shall she go out.

1.40. If the wives of a man, or the daughters of a man go out into the street, their heads

are to be veiled. The prostitute is not to be veiled. Maidservants are not to veil

themselves. Veiled harlots and maidservants shall have their garments seized and

50 blows inflicted on them and bitumen poured on their heads.

1.46. If a woman whose husband is dead on the death of her husband do not go out from

her house, if her husband did not leave her anything, she shall dwell in the house

of one of her sons. The sons of her husband shall support her; her food and her

drink, as for a fiancee whom they are courting, they shall agree to provide for her.

If she be a second wife, and have no sons of her own, with one of her husband’s

sons she shall dwell and the group shall support her. If she have sons of her own,

her own sons shall support her, and she shall do their work. But if there be one

among the sons of her husband who marries her, the other sons need not support

her.

– 10 –

1.47. If a man or a woman practice sorcery, and they be caught with it in their hands,

they shall prosecute them, they shall convict them. The practicer of magic they

shall put to death.

1.50. If a man strike the wife of a man, in her first stage of pregnancy, and cause her to

drop that which is in her, it is a crime; two talents of lead he shall pay.

1.51. If a man strike a harlot and cause her to drop that which is in her, blows for blows

they shall lay upon him; he shall make restitution for a life.

1.52. If a woman of her own accord drop that which is in her, they shall prosecute her,

they shall convict her, they shall crucify her, they shall not bury her. If she die

from dropping that which is in her, they shall crucify her, they shall not bury her.

1.55. If a virgin of her own accord give herself to a man, the man shall take oath, against

his wife they shall not draw nigh. Threefold the price of a virgin the ravisher shall

pay. The father shall do with his daughter what he pleases.

1.57. In the case of every crime for which there is the penalty of the cutting-off of ear or

nose or ruining or reputation or condition, as it is written it shall be carried out.

1.58. Unless it is forbidden in the tablets, a man may strike his wife, pull her hair, her

ear he may bruise or pierce. He commits no misdeed thereby.

2.02. If a man among brothers who have not yet divided the paternal estate commit

a killing, to the avenger of blood they shall give him. If he choose, he may be

spared. His portion in the paternal estate he may seize.

2.06. Before he takes field or house for silver, three times in a month of days the buyer

shall make proclamation in the city of Ashur, and three times he shall have procla-

mation made in the city in which he would buy the field and house. Thus: ”Field

and house of so-and-so, son of so-and-so, situated in the cultivable area of this city

I am buying. Such as are in possession or have no objection, or have any claims

on the property, let them bring their tablets, let them lay before the magistrates,

let them present their claims, let them prove their title, and let them take what

is theirs. Those whl during this month of days cannot bring even one of their

tablets to me, lay them before the magistrates, receive in full what belongs to

him.” If the buyer shall have made proclamation, they shall write their tablets,

the magistrates shall give them to him, saying: ”In this month of days, the buyer

made proclamation three times, ¿He who in this month of days brought not his

tablets to me, did not lay them before me, shall forfeit his claim to share in field

and house.’ To the one making the proclamation, who is a buyer, it shall be free.”

2.08. If a man meddle with the field of his neighbor, they shall convict him. Threefold

shall he restore. One of his fingers they shall cut off, a hundred blows they shall

inflict upon him, one month of days he shall do the king’s work.

3.02. If a man sell the son or daughter of a man, who on account of debt was dwelling

in his house, they shall convict him, he shall lose his money; and he shall give his

minor son to the owner of the property; one hundred lashes shall they inflict upon

him, twenty days shall he do the king’s work.

Literatura:— http://www.fordham.edu/halsall/ancient/asbook.html

* J. S. Arkenberg, Dept. of History, Cal. State Fullerton. Prof. Arkenberg has

modernized the text.

– 11 –

Xegan Marija

NOVOVAVILONSKO CARSTVO

Period u istoriji Mesopotamije od 626. do 539. p. n. e.1 u nauci senaziva Novovavilonsko ili Haldejsko carstvo. Haldeja je mala oblast na juguDvoreqja uz Persijski zaliv. Ime je dobilo po Heldejcima, koji su naseǉavalitu oblast. Smatralo se da je pripadnik ovog plemena, Nabopalasar, osnivaqNovovavilonskog carstva. Sama dr�ava nije dugo trajala, a period Novovav-ilonskog carstva je dobro dokumentovan. Treba pomenuti da je dr�ava odigralaveliku ulogu u me�unarodnim odnosima tadaxǌeg starog Istoka i da je za kratkovreme uspela da se nametne kao vode�a sila.

1. I Z V O R I

1.1. Doma�i izvori

U ovu grupu izvora ubrajamo one vavilonskog i asirskog porekla.Jedan od najva�nijih izvora za izuqavaǌe proxlosti Novovavilonskog carstvajeste Vavilonska hronika. Tekst je pisan na akadskom jeziku. U pitaǌu je izvorkoji pokriva vreme od 744. do 668. p. n. e. Doga�aji su se bele�ili u okviru go-dina. Bele�ili su se doga�aji koji su potresali teritoriju Vavilona i postojeindicije koje se tiqu udaǉenijih oblasti: Levanta i Mala Azije. Vo�ena je naglinenim tablicama i danas nam je saquvana u vidu tri prepisa. Najpotpunijiprepis Vavilonske hronike potiqe iz 500/499. p. n. e.Za prouqavaǌe istorije Me�ureqja u periodu VII i VI veka p. n. e. veliku pomo�mogu pru�iti dokumenti na glinenim ploqicama posve�eni pitaǌima ekonimije,administracije, pravnih i trgovinskih poslova (razliqite zabelexke i priz-nanice). Iz ove grupe izdvaja se arhiv bankarske porodice Egibija. To je bilajedna vavilonska porodica specijalizivana za poslove kreditiraǌa. Postojalisu, tako�e, arhivi u hramovima: Enanin hram u Vavilonu, hram bogiǌe Ixtaru Uruku i arhiv hrama boga Xamaxa u Siparu.Dragocen izvor za prouqavaǌe istorije Vavilona su i starozavetne kǌige, presvega kǌiga proroka Jezekija.

1.2. Antiqki izvori

Drugu grupu izvora posve�enih proxlosti Novovavilonskog carstvaqine antiqke zabelexke koje se odnose na opis Vavilona. Tako Herodot dajeopis grada u I kǌizi, kaputi od 178. do 183., i u III kǌizi, kaputi 155. i 158.Ovoj grupi izvora pripada i Berososova Istorija Vavilona. Vaviloǌanin Bero-sos je �iveo na prelazu iz IV u III vek p. n. e. Poxto je bio svextenik Mar-dukovog hrama, imao je pristup arhivama hrama. Sastavio je delo koje obuhvatapregled vavilonske istorije i mitologije na grqkom jeziku. Svoju kǌigu Berososje posvetio Antiohu Soteru. Danas su saquvani samo fragmenti u delima JosifaFlavija, Julija Afrikanca, Eusebija i Aleksandra Polihistora. Ti odlomcisadr�e legende o prvobitnim vremenima, o potopu, o patrijarsima, o Senaheribui Navukodonosoru. Me�utim, nekdaxǌe, celo, delo razlikovalo je tri kǌige:

a. Prva kǌiga se nazivala Mudrost i u ǌoj su bili izlo�eni vavilonskimitovi.b. Druga kǌiga bila je posve�ena istoriji Mesopotamije od legen-

1 U ovo vreme Egiptom vlada XXVI dinastija, a dolazi i do uzdizaǌa Medije

– 1 –

darnog potopa do vlade cara Pula (tj. asirskog cara TiglatpalasaraIII)c. U tre�oj kǌizi bila je izlo�ena istorija Mesopotamije do smrtiAleksandra Makedonskog.

Kao antiqke pisce, koji su u svojim delima pa�ǌu posvetili i Vavilonu, trebapomenuti Ksenofonta, koji u Kirupediji i u Anabazi spomiǌe grad, zatim Dio-dora, Strabona i Ktesija. Treba imati na umu i Klaudija Ptolemeja, koji usvojoj biografiji daje opis grada i spisak imena vladara Vavilona od 747. p.n. e. do Aleksandrogog osvajaǌa.

2. N O V O V A V I L O N S K O C A R S T V O

2.1. Nabopalasar (626-605)

Krajem II milenijuma p. n. e. u ju�noj Mesopotamiji pojavilo sesemitsko pleme Haldejaca. Na ovom prostoru stvorili su dr�avu pod imenomPrimorske zemǉe. Vladari ove zemǉe su se oslaǌali na Elam i pokuxavali suda obnove nekadaxǌu mo� starog Vavilona. Vavilon je iskoristio slabǉeǌeAsirije 626. godine p. n. e., te se oslobodio ǌene vlasti.Godine 627. p. n. e. preminuo je asirski car Asurbanipal. U okviru ǌegovogcarstva nalazio se Vavilon, kojim je upravǉao carski namesnik Kandalun. Ovajnamesnik umire iste godine kad i Asurbanipal. Prema hronici 626. godine p. n.e. Vavilonom je vladao haldejac Nabopalasar. Hronika ne svedoqi kako je doxlodo prevrata, a kod grqkih pisaca (Josif Flavije) saquvana je Berososova tradi-cija prema kojoj je Nabopalasar bio jedan od generala Asurbanipala. Poxto suvrhovni gospodar i namesnik umrli, Nabopalasar je iskoristio svoju vojsku,koja je bila stacionirana u Vavilonu, da se doqepa vlasti.ǋegov dolazak na presto nije bio odobravan od strane Asiraca i od stranesunarodnika. Nabopalasaru je 10 godina bilo potrebno da uqvrsti kontrolunad Vavilonijom (Sumer i Akad). Vodio je duge i texke ratove sa starim imo�nim centrima kao xto su Uruk i Nipur. Ovi gradovi su bili dugo podopsadom. Tako pod 620. p. n. e. hronika bele�i da su stanovnici Nipura bilitako izmuqeni opsadom da su prodavali svoju decu da bi se prehranili.Godine 616. p. n. e. Nabopalasar je dovoǉno uqvrstio svoju vlast da je biou mogu�nosti da preduzme pohode i van granica svoje teritorije. Prvi pohodibili su usmereni prema Asiriji. Uz pomo� Me�ana, koje je predvodio Kiaksar,Nabopalasar je uspeo da u potpunosti unixti asirsku dr�avu pobedom u bitkikod Ninive 612. p. n. e. Tada su osvojeni i drugi jaki asirski centri: Axur,Tarbisa, Kalha i Haran2.Nakon xto je rexio problem Asirije, Nabopalasar je, u periodu izme�u 609. i607. p. n. e., svu svoju pa�ǌu usmerio na zaxtitu severnih granica carstva.Veliki protivnik novog carstva bio je Egipat. U to vreme Egip�ani su pod svojuvlast ve� podveli Siriju, Palestinu i Fenikiju. Egipatski faraon nametnuoje danak Jerusalimu. Pru�ili su pomo� Asiriji u borbi protiv Haldejaca.Me�utim, godine 605. p. n. e. Egip�ani, zajedno sa ostacima asirske vojske, supretrpeli poraz od Novovaviloǌana u bitki kod Karhemixa. Potom neslavno suproxli i u bitki kod Hamata. Ubrzo nakon ove bitke Nabopalasar je umro i naprestolu ga je nasledio sin Navukodonosor II.

2.2. Navukodonosor II (604-562/561)

Navukodonosor II se istakao u sukobu kod Hamata. Predvodio je vojsku,a pobeda mu je osigurala presto. Nakon krunisaǌa odluqio se za pohod na Sir-

2 Bitka kod Harana se odigrala 610. godine p. n. e.

– 2 –

iju. Nakon pet meseci uspeo je da teritoriju Sirije stavi pod kontrolu svojeadministracije. Poxto Egip�ani nisu odustajali od Levanta, NavukodonosorII preduzeo je i pohod protiv ǌih. Herodot navodi da su obe strane pretrpelevelike gubitke i da je doxlo do sklapaǌa mirovnog ugovora. Poxto je rexioproblem sa Egiptom, slede�i na udaru je bio Levant.598/597. p. n. e. Navukodonosor II je preduzeo pohod ka Judeji. U sklopu pohodabio je zauzet i Jerusalim. Grad je opǉaqkan, a Solomonov hram spaǉen. 10000Hebreja je iseǉeno iz grada i preseǉeno u Vavilon i Nipur. U pitaǌu je tzv.Vavilonsko ropstvo. Ovaj period hebrejskog robovaǌa bi�e okonqan Kirovimosvajaǌem Vavilona 539. p. n. e. Me�u iseǉenicima iz Jerusalima bio je iprorok Jezekij. On je bio preseǉen u Nipur, a ǌegova kǌiga je dragocen izvor.Hronika pomiǌe poqetak Navukodonosorove vladavine i opsadu Tira koja je tra-jala 13 godina i neslavno se zavrxila. No, malo je to verovatno. U pitaǌuje verovatno vixe pohoda na ovaj grad. Daǉe, prema hronici jedan od pohodaNavukodonosor II uputio je ka jugo-istoqnim granicama svoje dr�ave. Podacinisu precizni. U pitaǌu je bila 596. p. n. e. kada je pohod bio usmerenprotiv Elama. Vavilonska hronika se prekida 594. p. n. e., no zahvaǉuju�iStarom zavetu i dokumentima u arhivima hramova mo�emo pratiti i vladavinuNavukodonosora II do ǌenog kraja i vladavinu ǌegovih naslednika.Godine 587. p. n. e. u Jerusalimu je izbio ustanak koga je predvodio namesnikgrada ostavǉen od samog Navukodonosora II. On se zvao Sadekija. Ve� krajem587. na 586. Navukodonosor II je preduzeo pohod protiv Jerusalima. Sam vo�apobune je bio zarobǉen i oslepǉen, grad spaǉen, a stanovnixtvo raseǉeno. Tadaje unixten Solomonov hram. Od 586. p. n. e. Jerusalimom je upravǉao namesnikporeklom Haldejac, a sama Judeja pretvorena je u provinciju Novovavilonskogcarstva.Posledǌi doga�aj Navukodonosorove vladavine je akcija usmerena protiv Egi-pta. Godine 570. p. n. e. doxlo je do nasilnog preuzimaǌa vlasti u Egiptu.Dotadaxǌi vladar Aprija je zbaqen, a na vlast je doxao Amazis. Aprija jezatra�io pomo� od Kiprana. Potom je zatra�io pomo� od Navukodonosora II iubedio ga na pohod protiv Egipta. Godine 567. doxlo je do sukoba na granici,kada je novovavilonska vojska pretrpela poraz. Sam Aprija je nestao. Nakon 567.p. n. e. nemamo podataka koji bi nam govorili o sukobu Egip�ana i Haldejaca,xto navodi na zakǉuqak da sukoba vixe nije bilo ili da nam izvori nedostaju.

2.3. Naslednici Navukodonosora II

Kao naslednike Navukodonosora II treba pomenuti:— Amel-Marduk (561-560)— Neriglisar (559-556)— Labaxi-Marduk (556 nekoliko meseci)— Nabonid (555-539)

Naslednici Navukodonosora II morali su se nositi sa kontrolom velike teri-torije. Dr�avom su upravǉali namesnici provincija, koje je vladar postavǉao,a koji su uspevali da se osamostale. Drugi problem bile su dvorske intrige,spletke, u kojima su gubili svoje �ivote.Neriglisar je poveo pohod u oblast severo-zapadne Kilikije (jug Male Azije).ǋegova vladavina bila je ispuǌena graditeǉskim delatnox�u u samom gradu.U ovo vreme velika teritorija bila je izgubǉena. Samo nekoliko gradova blizuVavilona su prihvatala vlast Neriglisara.Labaxi-Marduk vladao je oko tri meseca. Pao je kao �rtva dvorske zavere kojuje predvodio vojnik Nabonid, koji �e ga naslediti na prestolu.Od trenutka Nabonidovog dolaska na presto o�ivǉava hronika. Nabonid nijepredvodio znaqajne pohode. Vladavina je bila posve�ena pokuxaju da se saquvanaruxeno jedinstvo dr�ave za vreme prethodnika. Sama hronika bele�i da je,iako nije bio kraǉevske krvi, bio prihva�en. ǋegova vladavina okonqana je 539.

– 3 –

p. n. e. Kirovim osvajaǌem Egipta. Ova godina oznaqila je kraj Vavilonskogcarstva koje je pretvoreno u provinciju.

2.4. Vavilon

Slika Vavilona kao najlepxeg i najve�eg nastala je u ovo vreme. Svenalaze sa lokaliteta ovog grada arheolozi datuju u vreme Novovavilonskog car-stva. Grad se prostirao na povrxini od 850 hektara. Okru�ivali su ga bedemiogromnih razmera. Kroz grad je proticala reka. U gradu je postojao zigurat, naqijem vrhu se nalazio hram posve�en bogu Marduku i nosio je ime Etemenaki-ku�a; ku�a koja se nalazi na granici izme�u neba i zemǉe. Centralni hrambio je posve�en Marduku i zvao se Egasila. Iz Mardukovog hrama vodio jesveti put koji se zavrxavao velikom kapijom posve�enoj bogiǌi Ixtar. Put jebio zaxti�en zidovima koji su bili poploqani opekama plave boje i ukraxenipredstavama krilatih bikova i naroqitom vrstom stvoreǌa — Muhxuxu, svetizmajevi posve�eni bogu Marduku. Haldejci su nastojali da xto je mogu�e vixesagrade i obnove gra�evine.

Belexke:— Jankovi� Marine sa predavaǌa Danijele Stefanovi� u toku letǌeg


– 4 –

Xegan Marija

MEDIJA I PERSIJA

1. I Z V O R I

1.1. Uvod

Kada govorimo o persijskoj dr�avi, u glavnom, mislimo na Ahemenidskocarstvo. To je u stvari ime dinastije koja je upravǉala dr�avom 200 godina;od oko 550. do Aleksandrovog osvajaǌa 334. godine p. n. e. Dinastija je nazivdobila po imenu osnivaqa kraǉevske ku�e — Ahemena. Vremenom dinastiju Ahe-menida smenile su druge dve vladarske ku�e, tj. dr�ave: Par�anska kraǉevinai Sasonidsko carstvo.Kir II Veliki (559-530) je prvi vladar Persijskog carstva. U trenutku najve�eguspona ovo carstvo obuhvatalo je teritoriju koja se prostirala od Helespontana zapadu do granice danaxǌeg Kazahstana u centralnoj Aziji na istoku i doEgipta na jugu. Teritorijalno, ovo je bilo najve�e carstvo starog Istoka.

1.2. Antiqki izvori

O Persijskom carstvu znamo na osnovu pisanih i materijalnih spo-menika. Relevantni pisani izvori za izuqavaǌe Ahemenidskog perioda nastajalisu na razliqitim jezicima i u razliqitoj formi. Do dexifrovaǌa staroper-sijskog pisma i velikih arheoloxkih istra�ivaǌa u Iranu sredinom XIX veka,antiqki pisci su bili jedini i osnovni izvor za izuqavaǌe istorije Persije.Ote�avaju�a okolnost je xto antiqke pisce interesuju samo sz. oblasti Per-sijskog carstva, te, na osnovu ǌihovih svedoqanstava, gotovo nixta ne mo�emosaznati o istoqnim delovima carstva. Kao znaqajne antiqke pisce za izuqavaǌeproxlosti starog Irana treba pomenuti:

1. Herodot iz Halikarnasa koji je �iveo u V vek p. n. e. On je I i II kǌigusvoje Istorije posvetio istoriji Persije i Medije.

2. Ksenofont iz Atine koji je �iveo od oko 430. do 355. godine p. n. e.Bio je Sokratov uqenik. 401 – 399. godine uqestvovao je, s ostalimgrqkim najamnicima, u pohodu Kira Mla�eg protiv ǌegovog brata, per-sijskog cara, Artakserksa II. Autor je dela Kirovo vaspitaǌe, gde jepokuxao da osnivaqa Persijske dr�ave Kira I Velikog prika�e kao ide-alnog vladara qije su nasle�e iskvarili ǌegovi naslednici. Ovo deloje istorijski roman (prvi uopxte saquvani) sa pedagoxko-politiqkomtendencijom.

3. Ktesije iz Knida je bio grqki istoriqar koji je �iveo u drugoj polovini V

veka p. n. e. Sedamnaest godina proveo je u persijskom zarobǉenixtvu,gde je bio liqni lekar persijskog cara Artakserksa. Posle povratkaku�i, izneo je svoje poznavaǌe Istoka u tri dela: Istorija Persije, Is-

torija Indije i Plovidba. Mada danas Ktesijeva dela nisu saquvana, oǌima saznajemo iz odlomaka datih kod Diodora, Fotija i drugih pisaca.U prvih xest kǌiga Istorije Persije Ktesija je obradio medijsku is-toriju do osnivaǌa persijske dr�ave. On je u ve�oj meri bio pripovedaqno istra�ivaq.

4. Plutarh iz Heroneje koji je �iveo u periodu od 46. do 120. godine n. e.Ostavio nam je biografiju Artakserksa III, poznog persijskog vladara.

– 1 –

Mada sam �ivotopis nije toliko dragocen, pomiǌe obred persijskogkrunisaǌa, o kome ne svedoqi nijedan drugi izvor.

Prilikom vrednovaǌa podataka koje nam pru�aju antiqki pisci treba imati naumu da su ǌih pre svega zanimale spletke, zabave i dvorske intrige. Persi-jski vladar je najqex�e prikazivan kao slab i neodluqan qovek, koga je luksuzrazmazio i qije odluke su zavisile od dvorskih dama i evnuha.

Izvor za izuqavaǌe proxlosti Persije su i Starozavetne kǌige. Ra-zlika izme�u onih Starozavetnih kǌiga nastalih pre Helenistiqkog perioda,kao xto su Jezdrina i Nemijina kǌiga, naspram onih koje nastaju kasnije je xtose Persijanci prikazuju u pozitivnom svetlu. Postoji vixe razloga tome:

— Nakon osvajaǌa Vavilona 539. godine p. n. e. Kir Veliki je omogu�iopovratak Hebreja u Jerusalim.

— Persijanci su podr�ali obnovu unixtenog Solomonovog hrama.— Persijanci su bili tolerantni prema svim verskim i religijskim uqe-

ǌima.U kǌizi o Jestiru, za koju se zna da je nastala u II veku p. n. e., Persijanci suve� prikazani kao u grqkim tekstovima.

1.3. Doma�i izvori

U Persiji ahemenidskog perioda govorilo se ranim oblikom danaxǌegpersijskog jezika (?). Taj oblik nazvan je staropersijski jezik i pripada grupiindoevropskih jezika. Staropersijski tekstovi ispisivani su jednom vrstomklinopisa. Rad na dexifrovaǌu staropersijskog jezika i klinopisa vezuje seza Henrija Raulinsona, koji je bio arheolog i obavextajac britanske (tajne?)slu�be. U jednoj od svojih misija radio je na Behistunskom natpisu.Sam natpis, nastao u vreme Darija I, predstavǉa va�an izvor za istoriju Per-sije. Uklesan je na litici koja se nalazi na putu koji spaja Ekbatanu i Behistan.Tekst natpisa nam svedoqi o okolnostima Darijevog dolaska na presto. Natpisna staropersijskom pratili su identiqni tekstovi na druga dva jezika — vav-ilonskom i elamskom — s ciǉem da ovaj tekst mogu da proqitaju svi stanovnicivelikog carstva. Zahvaǉuju�i ovoj okolnosti, Raulinson je bio u mogu�nostida dexifruje tekst na staropersijskom.Ovim pismom ispisivani su natpisi na monumentalnim spomenicima. Natpisisu bili posve�eni veliqini i mo�i cara i carstva. Politiqki doga�aji, ad-ministrativne zabelexke, sve ono xto se tiqe svakodnevnog �ivota, nikada nijebilo zabele�eno staropersijskim pismom. Behistunski natpis svedoqi da je samDarije uveo u upotrebu novo pismo. To pismo je, po svemu sude�i, bila dvorskakreacija naqiǌena da bude zvaniqno pismo careva. Istra�ivaǌima je utvr�enoda se nikad nije koristilo van javnih proklamacija. Daǉe, natpisi na staroper-sijskom klinopisu nisu na�eni van granica Irana1. Gotovo svaki tekst ispisanstaropersijskim pratio je tekst drugog jezika (elamski, vavilonski, staroegi-patski). Dakle, staropersijsko pismo bila je jedna vextaqka tvorevina.

U starom Iranu jezik svakodnevne komunikacije bio je aramejski2. Pi-san je alfabetom i zbog xirine rasprostraǌenosti Persijanci su ga veoma brzoprihvatili kao svoj adminitsrativni jezik. Koristio se u qitavom carstvu.Tekstovi su pisani i na elamskom i na vavilonskom.

Najva�niji izvori na osnovu kojih se mo�e sagledati unutraxǌa orga-nizacija carstva su dve grupe glinenih ploqica, prona�enih u Persepoǉu, kojesu ispisane na elamskom jeziku.

1 Izuzetak qini jedan Ksreksov natpis prona�en izvan teritorije jezera Van.2 Plemena Aramejca nadiru na prostor Mesopotamije u periodu od XII do XI veka p. n.

e.

– 2 –

Jedna grupa tekstova nastala je u periodu od kraja vladavine Darija I do poqetkavladavine Artakserksa I; izme�u 492. do 458. godine p. n. e. Predstavǉa priz-nanice koje su se odnosile na isplate radnika3. Poxto je preko 1000 prona�enou riznici Persepoǉa, nazivaju se Tekstovi riznice.Drugu grupu tekstova qine zabelexke na glinenim ploqicama prona�enih kodseveroistoqnih bedema Persepoǉa. Predstavǉaju potvrde svih vrsta davaǌahrane radnicima, svextenstvu i visokim dostojanstvenicima dvora. Na osnovuǌih saznajemo da su radnu snagu qinili i muxkarci i �ene i deca. Zatim, daje postojalo centralno skladixte hrane iz koga se vrxila raspodela, ne samoradnicima, ve� i pripadnicima kraǉevske porodice. Arheolozi su pronaxli5000, xto qitavih xto fragmentarnih, ploqica u depou. Do danas je objavǉenooko 2200 ovih dokumenata.

Za prouqavaǌe proxlosti Persije va�an je arhiv, pisan na akadskomjeziku, koji je prona�en u Vavilonu, a koji potiqe iz druge polovine V veka p.n. e. Korisna su dokumenta vezana za poslovne transkripcije velike vavilonskeporodice Muraxu.Ova porodica bila je zadu�ena za kontrolisaǌe zemǉixǌih poseda, koji su da-vani vojnicima na korix�eǌe. Nadzirala je posede koji su pripadali vladarevojporodici i radnu snagu. Starala se o privredi i administraciji.

O podeli Persijskog carstva na satrapije svedoqe nam slede�i izvori:— Herodot u svojoj III kǌizi— Behistunski natpis— Suetski natpis; klinasti staropersijski natpis prona�en kod Sueckog kana-la, u kome se govori o Darijevoj izgradǌi kanala koji bi spajao Nil sa Crvenimmorem.— Nakxe Rustamski natpis

Za prouqavaǌe proxlosti Persije pomo� nam mogu pru�iti i natpisikoji su se oquvali na teritoriji Egipta. Ti tekstovi nastaju u vreme kad itekstovi porodice Muraxu, a dele se na tri grupe:

1. ElefantinaU pitaǌu su tekstovi pisani aramejskim pismom na papirusu i ostraki4, koji supripadali jevrejskoj zajednici u Elefantini. To su natpisi vojnika, graniqnepatrole. Mogu se pratiti liqne istorije, prepiske, raquni, �albe. Posebnotreba pomenuti Zenonov arhiv.

2. HermupolisDruga maǌa grupa dokumenata je prona�ena u Hermupolisu (Hermesov grad),gde su tako�e �iveli vojnici. Natpisi su u glavnom pisma vojnika svojimporodicama na jugu.

3. SakaraU Sakari je prona�en deo persijskog arhiva, koga su qinili dokumenti na arame-jskom i demotskom jeziku i pismu. Dok je broj aramejskih dokumenata iznosio202, demotskih ima mnogo vixe. Do danas nisu publikovani. Predstavǉajuprepisku persijskog satrapa Egipta Arsamesa sa svojim upravnicima posedaxirom Egipta.

Za prouqavaǌe proxlosti Persije korist pru�aju i arheoloxka isko-pavaǌa. Najva�niji centri ahemenidske dr�ave jox uvek se iskopavaju: Pasar-gade (maǌa rezidencija Ahemenida), Persepoǉ, Suza, Nakxe Rustam. Va�na sui iskopavaǌa na teritorijama koje su se nalazile pod persijskom vlax�u: MalaAzija, Sard, lokalitet na prostoru Levanta i u Centralnoj Aziji.

3 Naime, radnici su ispla�ivani u srebru iz dvorske riznice. Quvar riznice morao je

imati pokri�e za maǌak srebra.4 Predstavǉa komadi�e keramike koji su mogli da otpadnu u grnqarskim radionicama.

Poxto se osuxe, na ǌima se moglo pisati mastilom ili urezivati.

– 3 –

Arheoloxka iskopavaǌa ote�ava xto se na negdaxǌim velikim gradovima nalazenovi gradovi: Damask, Ekbatana (prestonica Medije).

IV vek p. n. e. je u velikoj meri neotkriven. O Indiji, koja je zbog svog bogatstvadavala najve�i porez Persijskom carstvu, gotovo da se nixta ne zna.

2. M E D I J A D O K I R O V O G O S V A J A ǋ A

2.1. Medija do 660. godine p. n. e.

Osim Herodota o istoriji Medije svedoqe asirski, novovavilonski ipersijski izvori.

Sami Me�ani nastaǌivali su sz. deo Iranske visoravni, tj. oblast planineZagros kao i plodne ravnice istoqno od ǌe. Zemǉa ove teritorije bile je delim-iqno plodna i pogodna za uzgoj koǌa. Treba pomenuti da Me�ani nisu odvajkadanastaǌivali ovaj prostor. Pojavili su se, zajedno sa drugim plemenima, oko1000. godine p. n. e.

Prvi o Me�anima svedoqe Asirci i to u IX veku p. n. e. Tada Me�ani jox uveknisu bili organizovani u jedinstvenu dr�avu. To su bila plemena sa kojima suAsirci dolazili u dodir.

Danas nisu saquvani izvori medskog porekla. Pretpostavǉa se da su se slu�ilinekom vrstom klinopisa. Osim da je bio indoevropski, o ǌihovom jeziku malose zna. Poxto se u staropersijskom razaznaju tragovi drugog jezika, veruje seda su u pitaǌu tragovi Me�anskog.

Prvi precizniji podaci o Me�anima potiqu iz VIII veka p. n. e. Oko 740. godinep. n. e. asirski vladar Tiglatpalasar III preduzeo je pohod na jug, prema teri-toriji koju su nastaǌivali Me�ani. Sukob je bio neminovan. TiglatapalasaruIII je poxlo za rukom da jedan deo teritorije stavi pod svoju kontrolu. Zarobioje oko 65000 ǉudi. Mada ni tada Me�ani nisu bili organizovani u jedinstvenudr�avu, predstavǉali su opasnost za Asiriju. Stoga je Tiglatpalasar organi-zovao pohod.

Me�ani se pomiǌu i za vreme vladavine asirskog cara Sargona II Velikog (721-705), koji je tako�e preduzeo jedan pohod protiv ǌih. Izvori svedoqe da jeSargon uspeo da zarobi ǌihovog vo�u Dajanakku. Poxto je vo�u proterao uSiriju, na osvojenoj teritoriji Sargon je nastanio Hebreje.

Gotovo 30 godina, od kraja VIII veka pa do osamdesetih godina VII, asirskiizvori ne spomiǌu Me�ane niti za to pitaǌe pokazuju ikakav interes. Situacijase promenila osamdesetih godina VII veka kada dolazi do invazije Skita iKimeraca sa severa. Poxto su bili pritisnuti sa severa, Asirci su se svevixe povlaqili ka jugu. 672. godine asirski vladar Asarhadon, stigavxi dodanaxǌeg Teherana, pod svoju vlast podveo je ona plemena koja su nastaǌivalaprostor na jugu. Asirci su se potrudili da zabele�e sva ta plemena. Pora�enisu morali da pla�aju neku vrstu poreza.

Poqetkom VII veka Me�ani jox uvek nemaju dr�avu. Oko 660. godine p. n. e.asirski vladar Asurbanipal je preduzeo pohod na jug radi borbe sa Me�anima.Ovom godinom se za du�e vreme prekidaju asirski izvextaji o staǌu na jugu.O periodu do 615/616. godine p. n. e., kada ve� postoji organizovana Medskadr�ava, obavextava nas Herodot.

2.2. Medija od 660. do vladavine Astijaga

Herodot navodi qetiri medska vladara: Dejoku, Fraorta, Kiaksara iAstijaga. Dok su Dejok i Fraort samo plemenske vo�e, Kiaksar je vladar za qijese vreme vezuje osamostaǉeǌe Medije i najve�i uspon ove oblasti.

Prema Herodotu Dejoka je ujedinio xest medskih plemena i znaqajno uqvrstio

– 4 –

svoju vlast kao vladar. On je odgovoran za izgradǌu prestonice medske dr�ave,Ekbatanu. Pojedini istra�ivaqi Dejoku poistove�uju sa gorepomenutim Da-janakkom ili sa izvesnim Kaxtaritu. Ovaj posledǌi je poznat kao plemenskivo�a koji je zadavao nevoǉe Asircima i smatralo se da je pohod iz 672. godinebio uperen protiv ǌega. Me�utim, sada pojedini istra�ivaqi tvrde da je pohodiz 672. godine bio uperen protiv Fraorta, koji je bio savremenik Asarhadona.

Dejoka je nasledio sin Fraort. On se nije zadovoǉio da vlada samo Medi-jom, ve� je ratovao protiv Persijanaca, te ih, kako navodi Herodot, ,,naqiniorobovima Me�ana”. Fraort se sukobio i sa Asircima. Me�utim, nakon 22 go-dine vladavine, u jednom sukobu sa Asircima, koje su pomagali Skiti, Fraortje pretrpeo poraz i izgubio �ivot. Posle ǌegove smrti na vlast je doxao ǌegovsin Kiaksar.

Zahvaǉuju�i Herodotu, asirskim i vavilonskim izvorima, o Kiaksaru znamovixe nego o ǌegovim prethodnicima. Poqetak Kiaksarove vlasti obele�ilaje nova invazija Skita sa severa. Poxto su Asirci bili oslabǉeni, Kiaksarje iskoristio priliku da povede nekoliko pohoda protiv ǌih. 616/615. go-dine opǉaqkao je Axur, jedan od centara asirske dr�ave. Potom se preporuqionovovavilonskom caru kao saveznik u borbi protiv Asirije. Savez je potvr�enbrakom izme�u Kiaksarove �erke i novovavilonskog princa Navukodonosora. Za-jedniqkim snagama saveznici su porazili Asirce u bitki kod Ninive 612., kodHarana 610., kod Karhemixa 605. godine p. n. e. Kiaksar je �eleo da svojuvlast proxiri prema severu, na teritoriju Male Azije, ali na tom putu stajalisu mu Li�ani. Herodot u svojoj Istoriji navodi drugi razlog rata Me�ana iLi�ana. Naime, Kiaksar je veoma cenio Skite i qak im davao svoje sinove napoduqavaǌe. Skiti, kad god bi dolazili iz lova, donosili su nexto vladaruMe�ana. Jednom prilikom vratili su se praznih xaka, te ih je Kiaksar hladnodoqekao i maltretirao. Poxto su bili uvre�eni dogovorili su se da mu jednogod sinova ispeku, da ga time poslu�e, a potom da pobegnu kod Alijata u Sard.Xto su naumili to su i uqinili. Mada je Kiaksar zahtevao, Alijat nije �eleoda isporuqi Skite. Tako dolazi do rata izme�u Me�ana, koji su saveznike naxliu Kiliqanima, i Li�ana. Rat je trajao xest godina. U toku borbe doxlo je dopomraqeǌa Sunca, koje je predskazao Tales iz Mileta. Kako su i jedna i drugastrana ovo protumaqila kao lox predznak, prestaje se sa ratom i 28. 05. 585.godine p. n. e. potpisuje se mirovni ugovor. Kao granica Medije na sz. uzetaje reka Halis. Nedugo zatim Kiaksar je preminuo, a nasledio ga je sin, in-aqe posledǌi vladar Medije, Astijag. Astijagova �erka Mandana bila je majkaKira.

2.3. Arheolozi o Mediji

Na prostoru Medije otkrivena su tri lokaliteta, tj. tri grada: GodinTepe, Tepe Nux-i-Jan, Baba Jan. Istra�ivaǌima je utvr�eno da potiqu iz VII

veka p. n. e. Gra�evine u sva tri grada su identiqne. Veruje se da su gradovipredstavǉali sedixta lokalnih gospodara (plemenskih vo�a). Mada Herodotnavodi da Medija svoj uspon do�ivǉava u VI veku, ve� od ovog perioda ovigradovi postepeno bivaju napuxteni. Nauqnici kao razloge tome navode:

— Onog trenutka kada je Ekbatana postala prestonica, nadle�nosti loka-lnih centara premextaju se u prestonicu i gradovi se napuxtaju.

— Navedena tri grada su se razvijala pod asirskim uticajem. Vremenomkako je Asirija slabila i povlaqila se sa ovog prostora tako je opadaointezitet razvoja tih gradova.

Citadela Ekbatane se poklapala sa povrxinom Atine. Ne zna se izkog perioda potiqe gra�evina. Pojedini istra�ivaqi smatraju da Herodot nijeopisao citadelu u Vavilonu, ve� najverovatnije ahemenidsku Ekbatanu. Na pros-toru nekdaxǌe Ekbatane nalazi se savremeni grad.

– 5 –

Literatura:— Reqnik grqkih i latinskih pisaca antike i sredǌeg veka, Beograd 1984.

Belexke:— Jankovi� Marine sa predavaǌa Danijele Stefanovi� u toku letǌeg


3. P E R S I J A U D O B A K I R A V E L I K O G

Herodot obavextava da su Persijanci bili organizovani u qetiri sto-qarska i xest zemǉoradniqka plemena. Kao persijske plemenske vo�e, koji pore-klo vode iz porodoce Ahemenida5, treba pomenuti Pispesa ili Tespija, koji jevladao od 650. do 620. godine, Kira I, koji se u hronici Asurbanipala pomiǌekao vo�a persijskih plemena i koji je vladao od 620. do 590. godine, Kambiza I,koji je vladao od 590. do 559. godine p. n. e. Ovog posledǌeg nasledio je Kir II

Veliki, koji je vladao od 559. do 530. godine p. n. e. Vavilonska hronika dajetaqan datum ǌegove smrti, avgust 530., a antiqki pisac Herodot, koriste�i seKtesijom, navodi da je ovaj persijski vladar stolovao 29 godina. Pre no xto jeosvojio Mediju, Lidiju i Vaviloniju i naqinio Persiju vode�om silom Starogsveta, Kir II je upravǉao elamskim gradom Axnan.

Oko Kirovog �ivota ispredane su mnoge legende o kojima pripovedaHerodot. Medski kraǉ Astijag udao je svoju �erku Mandanu za Persijanca Kam-biza. Poxto je usnio qudne snove vezane sa svoju �erku, Astijagu su vraqeviprorekli da �e mu presto preoteti Mandanin sin. Uplaxivxi se, naredio jesvom vernom prijateǉu i dvoraninu Harpagu da usmrti dete. Harpag se prihva-tio zadatka. Me�utim, iz predostro�nosti da ga ubudu�e ne optu�e za ubistvocarskog deteta, Harpag je zadatak poverio jednom od svojih pastira. Pastir sesa�alio na dete i odgajio ga kao svoje. Me�utim, stvar se razotkrila kada jebudu�i Kir II imao deset godina. Mada je Astijagu, poxto ga je grizla savest zanaruqeno ubistvo unuka, sada laknulo, rexio je da kazni neposluxnog Harpaga.Naime, pre no xto je Kira poslao kod oca i majke u Persiju, ubio je Harpagovogsina jedinca i Harpaga time poslu�io na jednom ruqku. Od tada i Kir, zbogtoga xto ga je Astijag �eleo usmrtiti, i Harpag, koji nije mogao pre�alitiubijenog sina, qeka�e svoj trenutak osvete.

O Kirovom osvajaǌu Medije, osim Herodota, gotovo da nemamo izvora.Prema Herodotu, poxto je ujedinio persijska plemena, 553. godine p. n. e.,Kir je krenuo u Mediju da se obraquna sa vladarom Astijagom. Rat je trajaokojih tri godine i zavrxen je pobedom Persijanaca, pre svega zahvaǉuju�i bo-gatim Me�anima koji su se odmetnuli od Astijaga. Moderna isotriografijasmatra da je do rata doxlo poxto je Kir osvojio Elam sa prestonicom Suzom.Treba pomenuti da, mada su imali svoju vladarsku dinastiju, Persijanci su senalazili pod vrhovnom vlax�u Me�ana. Samostalno delovaǌe Kira isprovoci-ralo je Astijaga da povede vojsku protiv ǌega. Da je do pobune doxlo u Med-skoj vojsci svedoqi i Vavilonska hronika. U hronici Nabonida, vavilonskogvladara, saznajemo da su Persijanci opeǉexili Ekbatanu, qime Medija zvaniqnoprestaje da postoji. Mada je Astijag pre�iveo, porazom iz 550. Medija je pot-pala pod vlast Persijanaca. Sada Persija na zapadu se prostirala do rekeHalis, a na istoku zadirala je duboko u prostor centralne Azije.

Herodot, daǉe, svedoqi da su druga carstva bila vixe nego uznemirenajaqaǌem Persije, te je na zahtev Kreza, vladara Lidije, oformǉena koalicija:Lidsko carstvo, Novovavilonsko i Egipat, za borbu protiv Kira. Krezov planje bio da vrati Kapadokiju6, zarobi Kira i osvoji Persijsko carstvo. U tom

5 Ime je dobila po mitskom osnivaqu kraǉevske ku�e Ahemenu.6 Treba se setiti da je svojevremeno Kiaksar ovaj prostor preoteo Li�anima

– 6 –

ciǉu prelazi reku Halis i prodire u me�anski deo Male Azije. Kir radijenapada nego da qeka udar udru�enih snaga. Oko 546. p. n. e. izme�u Kirai Kreza doxlo je do nerexene bitke kod Pterije, u blizini najstarije grqkekolonije Sinope na obali Crnog mora. Kako je Krez bio nezadovoǉan jaqinomsvoje vojske, imao je maǌe vojnika nego Kir, i kako Kir nije napadao, rexio jeda raspusti vojsku i sam se povuqe u Sard. Herodot objaxǌava da je Krez �eleoda saqeka pomo� saveznika, kojima Krez i xaǉe poruke, pa da sa zavrxetkomzime napadnu Kira udru�enim snagama. Naime u ta vremena ratovalo se shodnovremenskim prilikama, u periodu april/novembar, pa se Krez ose�ao sigurnimda raspusti vojsku, jer niko nije ratovao zimi. Suprotno Krezovim oqekivaǌimaKir napada Sard u zimu, jer nije �eleo qekati da Krez ponovo okupi vojsku. Donovog sukoba izme�u Persijanaca i Li�ana dolazi na ravnici pred Sardom.Kir se uplaxio li�anske koǌice te je po savetu Me�anina Harpaga, koji jesvojevremeno izdao Astijaga, svoju vojsku organizovao na slede�i naqin: u prveredove je stavio tovarne kamile, iza kamila pexadiju, pa tek onda koǌicu. KoǌiLi�ana su se uplaxili kamila, pa su stali be�ati. Krezovi koǌanici kada suuvideli u qemu je stvar, sixli su sa koǌa i daǉe su se borili kao pexadija.Kir je uspeo da nadjaqa Li�ane, koji su bili primorani da be�e i da se zatvoreu tvr�avu. Opsada Sarda je trajala qetrnaest dana. Jox na poqetku opsade Krezje poslao poruku saveznicima da xto hitnije xaǉu pomo�. Lakedemonci su bilispremni da poxaǉu la�e, kada je stigla vest da su Sard osvojili Persijanci.Prema legendi Persijanci su uspeli da upadnu u Sard sa jedne strane kojaje smatrana neosvojivom. Poxto su videli jednog Li�anina kako sa te strmestrane silazi i uzima svoj xlem koji mu je ispao, a potom se ponovo vra�a ugrad, Persijanci su zapamtili put i sa lako�om uxli i opustoxili Sard. Kirje zauzeo prestonicu Lidije, a zatim i samo carstvo, ostavivxi Kreza u �ivotui uzevxi ga za savetnika.Osvajaǌe Lidije za posledicu je imalo presecaǌe trgovaqkog puta Egipat-Vavi-lonija-Lidija. Mada vavilonska hronika pomiǌe pohod Kira II 547./546. godinep. n. e., ne navodi protiv koga je pohod bio organizovan. Danas je usvojenomixǉeǌe da se osvajaǌe Lidije zbilo 540. godine p. n. e.

Nakon osvajaǌa Medije i Lidije na putu se naxlo Novovavilonsko car-stvo. Kir je 539. godine p. n. e. u bici kod Opisa porazio Nabonida, vladaraNovovaviloǌana, koga je zarobio. Sami Vaviloǌani su se povukli u grad Vav-ilon, koji je imao jak fortifikacioni sistem. Dok je sam ostao kod Opisa, Kir jesvog generala Gobriju poslao s vojskom u Vavilon. Poxto je grad bio neosvojiv,Persijanci su vixe od godinu dana pregovarali sa vavilonskom aristokratijomo uslovima predaje. Po svemu sude�i je doxlo do izdaje unutar zidina grada. Dase vrata grada otvore podsticalo je Mardukovo i Hebrejsko svextenstvo, koje jebilo nakloǌeno Persijancima. Napokon, Gobrija je s vojskom uxao u grad, kojinije pru�ao otpor, a Kir je priznat za vladara.Po ulasku u grad Kir je izdao proklamaciju kojom se obavezao da �e poxtovatiprava tog stanovnixtva, da ne�e dirati u ǌihova verska ube�eǌa, da �e pox-tovati ǌihove bogove, da �e se starati o ǌihovim hramovima i svetilixtima.Tekst ovog dokumenta bio je ispisan na jednoj vrsti cilindriqnog peqata, tzv.Kirov cilindar. Nastao je odmah po osvajaǌu Vavilona 538. godine p. n. e.Po osvajaǌu grada Hebrejima je dozvoǉeno da se vrate u Jerusalim. Sam Kirobe�ao je materijalnu pomo� za obnovu unixtenog Solomonovog hrama.

Poxto je u Sardu postavio namesnika da se stara o jonskim gradovimai poxto je u Vavilonu 538./537. kao namesnika postavio svoga sina Kambiza7,Kir je svu pa�ǌu usmerio ka oblastima na istoku zemǉe. Herodot i Ktesijasvedoqe da je Kir posledǌe godine svog �ivota proveo u osvajaǌu na istoku ukojima je izgubio �ivot.

7 Iz jox uvek neobjaxǌenih razloga Kambiz je smeǌen sa ovog polo�aja, gde ga je nasledio

namesnik Gobrija, koji nema veze sa onim Gobrijem koji je uveo vojsku u Vavilon

– 7 –

Danas se ne zna taqno dokle se protezelo Kirovo carstvo na istoku. Poznato jeda je pokuxao i da je uspeo da pre�e Sir-Darju i da je pod svoju vlast podveoveliki deo Avganistana, Turkmenistana, Uzbekistana i Taikistana. Poznatoje i da je pokorio Baktriju. Osnovao je grad Kirexata (Kirov grad) i novu pre-stonicu Pasargade, koji se nalazio 75 km sz. od elamskog grada Axnana. Kirovnaslednik Kambiz u teritorijalnom pogledu proxirio se na severno-afriqkuobalu i dolinu Nila. Ekbatana je bila zvaniqna rezidencija Persijske dr�ave,a nakon osnivaǌa Pasargade imala je stratexki polo�aj. Zvaniqna rezidencijado Darija I bi�e Pasargade, a potom Persepolis.

Izvori:— Herodotova Istorija I, preveo sa staogrqkog Milan Arseni�, Novi Sad

1980.Belexke:

— Jankovi� Marine sa predavaǌa Danijele Stefanovi� u toku letǌegsemestra xkolske 2002./2003.

4. P E R S I J A U D O B A K A M B I Z A

Na persijski presto nakon Kirove smrti stupio je Kambiz, koji je vla-dao Persijom od 529. do 523. godine p. n. e. O �ivotu ovog vladara svedoqekazivaǌa grqkih istoriqara, pre svega Herodota, i egipatski natpisi. Pre-ciznije podatke u persijskim dokumentima ne nalazimo.

Herodot svedoqi da je Kambiz, stupivxi na presto, pre no xto �e sepozabaviti osvajaǌima, morao uqvrstiti svoj polo�aj u dr�avi. Utvrdivxisvoju vlast odluqio se na pohod u Egipat8. Kambiz je, kako bi bezbedno proxaokroz arabijsku pustiǌu, koja je predstavǉala jedini put ka Egiptu, i kako biobezbedio zalihe vode, sklopio savez sa Arabǉanima. Prilikom pohoda na Egi-pat, Persijanci su sklopili savez i sa Feniqanima. Jox na poqetku vladavineKambiz je dao da se sklope trijere. Mada su mornari mahom bili Feniqani,zapovednici brodova su bili Persijanci.Poxto su osvojili Kipar, Persijanci su onemogu�ili napad sa mora. U me�u-vremenu, Amazis umire nakon 44 godine vladaǌa, a presto preuzima PsametihIII, koji je odluqio da Persijance doqeka kod Peluzija, zapadnog rukavca Nila.Mada Herodotu u nekim stvarima ne mo�emo verovati, danas je utvr�eno daje u Kambizovo vreme Persiji pripojen jedini tadaxǌi slobodni deo sveta —Egipat. Osvojen je nakon poraza egipatske vojske kod Peluzija 525. godine p.n. e. Tada su Persijancima, pored ostalih, pomagali jonski i eolski Heleni.Egip�ani ne samo da su pretrpeli poraz, ve� je dosta vojnika poginulo, velikibroj pobegao, a jedan deo se povukao i utvrdio u Memfisu. Nakon desetodnevneopsade i grad je bio osvojen. Tom prilikom Psametih nije ubijen, jer se kodPersijanaca ustalio obiqaj da se vladari pokorenih naroda ne pogubǉuju, ve�kasnije kada je uqestvovao u pobunama protiv Persijanaca.

U svom delu Herodot navodi da je Kambiz, po osvajaǌu Egipta, �eleo dasvoje teritorije proxiri daǉe na zapad. Nosio se mixǉu da povede rat protivKartagiǌana i Amoǌana. Dok su Kartagiǌani naseǉavli grad koji se nalaziona severnoj obali Afrike, Amoǌani su nastaǌivali prostor zapadne pustiǌe,gde se nalazila oaza Sivah i svetilixte posve�eno bogu Amonu. Herodot navodi

8 Po Herodotu iz slede�ih razloga: da se osveti tadaxǌem faraonu Amazisu (570-526)

xto mu je za �enu mesto svoje, poslao �erku prethodnog vladara; da ispuni voǉu svog

najboǉeg oqnog lekara iz Egipta, koji Amazisu nije mogao oprostiti xto ga je, poslavxi ga

u Persiju Kiru, odvojio od �ene i dece; da ispuni voǉu nekdaxǌeg Amazisovog pla�enika,

Faneta iz Halikarnasa, koji je, naǉutivxi se na Amazisa, prebegao na stranu Persijanaca

i svoje usluge ponudio Kambizu.

– 8 –

da je protiv Kartagiǌana Kambiz nameravao da poxaǉe flotu, koju su qiniliFeniqani, a protiv Amoǌana deo pexadije, oko 50000 ǉudi. Feniqani su odbilida ratuju protiv svojih sunarodnika tako da je sa te strane Kambizov planpropao. Mada postoje izvori koji tvrde da su Persijanci u vreme Darija I

kontrolisali oaze koje su nastaǌivali Amoǌani, Herodot svedoqi da persijskavojska nikad nije stigla na konaqno odredixte i da je zatrpana u pustiǌskojoluji.U vreme pohoda na zapad, Kambiz je organizovao i jedan pohod na jug, ka Etiopiji,s ciǉem da osigura ju�nu egipatsku granicu. Naime, na prostoru Nubije jaqaloje kraǉevstvo sa centrom u Napati, tzv. Kraǉevstvo Moroje. Posle neuspexnihpregovora sa predstavnicima tog kraǉevstva, Kambiz se sa vojskom uputio ju�nood Tebe. Uskoro uvidevxi da raspola�e malom vojskom i ograniqenim zalihamahrane i vode i da se pred ǌim pru�a ogromno prostranstvo, odustao je od pohoda.

Treba pomenuti da se u egipatskim i grqkim izvorima psiholoxki pro-fil Kambiza i ǌegov odnos prema pokorenom stanovnixtvu ne podudaraju. Hero-dot tvrdi da se Kambiz nedoliqno ponaxao prilikom svog boravka u Egiptu:da je oskrnavio Amazisov lex, svetilixta i hramove, ubio svetog bika Apisa.Sasvim drugaqiju sliku pru�a nam �ivot Uahoresneta9 Ovo je jedna od na-jva�nijih biografija iz vremena persijske dominacije u Egiptu. Tekst je ispi-san na anafornoj statui10 Uahoresneta od zelenog bazalta, koja se danas quvau Vatikanskom muzeju. Uahoresnet, u vreme saiske dinastije, bio je zapovednikflote. Persijski car Kambiz postavio ga je za glavnog lekara Persije, a bio jei svextenik bogiǌe Neit u Saisu. Mada antiqka tradicija Kambiza predstavǉakao netolerantnog vladara, ova biografija svedoqi samo o Kambizovim dobro-qinstvima. Sam Uahoresnet upoznao je Kambiza sa kulturom Egipta, tako da jeovaj mogao preuzeti egipatsku vladarsku titulaturu. Uahoresnet je pratio ipersijskog cara Darija u ǌegovom pohodu na Elam. Jox uvek ne znamo sa kakvimzadu�eǌima. Ovaj izvor baca novu svetlost na istoriju Egipta i pru�a novovi�eǌe persijskih vladara, koje opovrgava i samog Herodota.

Danas je utvr�eno, na osnovu dva epitafa, da nije bilo nikakvog ubistva Apisau Kambizovo vreme. Prema jednom epitafu jedan Apis propisno je sahraǌen 524.godine p. n. e. Qak je saquvan i sarkofag u kome je sahraǌeno bo�anstvo. Drugiepitaf se datuje u 4. godinu Darijeve vladavine. Te je godine preminuo sv. bikkoga je sam Kambiz uveo u tu du�nost 524. godine p. n. e. Treba re�i da zaKambizovu bolest imamo dokaza za i protiv.

Danas se ne znaju okolnosti pod kojim je Kambiz zavrxio �ivot, semda je to bilo u Siriji. Priqa o raǌavaǌu u butinu na koju nailazimo kodHerodota ne mo�emo smatrati u potpunosti taqnom.

Izvori:


Belexke:


5. P E R S I J A U D O B A D A R I J A I

5.1. Pitaǌe porekla Darijeve vlasti

9 http://www.touregypt.net/ehistory.htm; Jimmy Dunn, Cambyses II, the Persian Ruler of

Egypt (27th Dynasty) And His Lost Army10 Statua ǉudske figure, u stoje�em ili sede�em polo�aju, koja u ruci dr�i hram gde je

predstavǉen bog.

– 9 –

Po smrti persijskog cara Kambiza, kao pretendent na presto pojavilo selice koje se predstavǉalo kao ubijeni Kambizov brat, Smerdis11. Dok na Behis-tunskom natpisu stoji da je Kambiz ubio brata pre pohoda na Egipat, Herodotsvedoqi da je ubio brata po osvajaǌu Egipta. U svakom sluqaju, Smerdis jebio mrtav jox za Kambizova �ivota. Me�utim, kako se pojedini izvori sla�upo pitaǌu sliqnosti Smerdisa i Bardije, to je navelo jednu grupu nauqnika dapoveruju da Bardija nije bio nikakav samozvanac, ve� sam Kambizov brat. Akoovu pretpostavku prihvatimo kao taqnu, sledi da su priqe koje svedoqe o Kam-bizovom ubistvu brata i o Kambizovoj neruavnote�enosti, nastale u Darijevovreme kako bi pomo�u ǌih sam Darije opravdao uzurpaciju prestola.

Da postoji mogu�nost da Darije nije na legalan naqin dobio vlast, tj. da je biouzurpator, svedoqi nekoliko qiǌenica.

— Herodot tvrdi da Darije nije imao prava na presto.

— Na poqetku Behistunskog natpisa Darije istiqe svoje poreklo sa jasnimciǉem: da poka�e da ǌegova porodica, kao i Kirova, vodi poreklo odistog pretka, odnosno od Ahemena.

— Sumǌu o legitimitetu Darijeve vlasti budi i slede�a okolnost: naBehistunskom natpisu spomiǌu se i Darijev otac i Darijev deda, kojisu bili �ivi u trenutku ǌegovog stupaǌa na presto. Ako je ǌegovaporodica imala zakonito pravo oqekivalo bi se da mesto Darija pre napresto do�e ǌegov otac ili ǌegov deda.

— Period od 522. do 520. god. obele�en je brojnim pobunama koje su potre-sale veliko carstvo. To je period i Darijevog uzdizaǌa. Nauqnici,koji smatraju da je Darije bio uzurpator, u ustancima vide reakcijuzbog nasilnog preuzimaǌa prestola.

5.1.1. Herodot o Darijevom dolasku na presto, (III, 61 – 88)

Herodot svedoqi da su protiv Kambiza, dok je ovaj boravio u Egiptu,zaveru sklopila dva brata maga, od kojih je Kambiz jednom poverio dvor naquvaǌe. Jedan od zavernika nosio je ime Smerdis. Ovaj ne samo da se zvao,ve� je i likom bio sliqan pokojnom Kambizovom bratu. Zavernici su �elelida iskoriste sliqnost da navedu Persijance da se odreknu Kambiza i da prih-vate vrhovnu vlast navodnog Kambizovog brata, a Kirova sina. Desilo se da jeKambiz prozreo plan zavernika. Kako bi se obraqunao sa svojim neprijateǉima,Kambiz je po�urio u Suzu. Me�utim, dok je skakao na koǌa, go maq mu se zaboo ubutinu. U ovome Herodot vidi osvetu egipatskog bo�anstva Apisa, koga je Kam-biz svojevremeno na sliqan naqin ranio. Pre no xto �e umreti, Kambiz je baciodve kletve na svoje sunarodnike: pozitivnu, ukoliko sa prestola uklone mage, inegativnu, ukoliko ne povrate presto. Prvi protiv maga zaveru je organizovaoOtan, najugledniji me�u Persijancima. Ubrzo ǌemu se prikǉuqilo jox xestuglednih zemǉaka, me�u kojima je bio i sam Darije, sin persijskog satrapa His-taspa. Veliqanstvena sedmorka organizovala je dr�avni udar u kome su ubijeniuzurpatori. Poxto su povratili presto, Persijanci su se stali dogovarati kozaslu�uje da postane nov vladar. Otan je predlo�io demokratiju, Megabiz, jedanod sedmorice, oligarhiju, a Darije monarhiju. Ostala qetvorica odluqila suse za Darijev predlog. Poxto se Otan odrekao vlasti, pod uslovom da ni onniti ǌegova porodica ne do�e pod vlast budu�e izabranog monarha, vladar seimao izabrati izme�u preostalih xestorice. Odluqeno je da car postane onajqiji koǌ na predstoje�oj trci prvi zar�e. Darije, poslu�ivxi se lukavstvom,postao je car.

5.2. Svedoqanstvo Behistunskog natpisa

11 To je bio izvesni Bardija ili Gaumata.

– 10 –

U slavu pobede nad pobuǌenicima negde oko 520. godine p. n. e., Darijeje naredio da se ure�e reǉef na visokoj litici Behistana. Natpis je ispisanna tri jezika: staropersijskom, elamskom i vavilonskom. Deli se na dve velikeceline. Prvu qini tzv. osnovni tekst, gde su ispriqane okolnosti Darijevogdolaska na presto i razraqunavaǌe vo�a pobuna. Ovaj tekst pokriva vreme od522. do 520. p. n. e. Drugi, kra�i deo teksta, daje spisak imena vo�a pobune.Na poqetku uvodnog dela glavnog teksta navedena je genealogija Darijeve poro-dice od Ahemena. Sledi priqa o Kambizovom ubistvu brata. Natpis, potom,bele�i ustanak Gaumate i ǌegovo proglaxeǌe za kraǉa Persije. Sledi priqao zaveri qiji je uqesnik bio i Darije, o zbacivaǌu pretendenata, osloba�aǌudr�ave i restauraciji pod Darijem.Nakon ovog uvodnog dela natpis donosi spisak pobuna koje su izbile u carstvupoqetkom Darijeve vladavine. Jedna od prvih izbila je u Suzi, potom u Vav-ilonu, Mediji, Jermeniji, Asiriji.Pobunu u Vavilonu predvodio je namesnik Vavilonije, Navukodonosor III. Nat-pis navodi da je vojska Navukodonosora III bila pora�ena u dva sukoba. Jedanse odigrao na Tigru, a drugi na Eufratu. Darije je morao da krene na Vavilonne bi li ukrotio pobuǌeni grad.Vo�a pobune u Ekbatani u Mediji zvao se Fraort i tvrdio je da vodi poreklood posledǌeg me�anskog vladara Astijaga. Ova pobuna bila je velikih razmera,te je Darije bio primoran da napusti Vavilon i da ode u Ekbatanu. Darijeje uspeo da porazi Fraorta. Poxto ga je zarobio i razapeo na krst, tako ga jeostavio da skonqa u Ekbatani.Behistunski natpis svedoqi da je izbila i pobuna u Jermeniji i da su Persi-janci u tri sukoba pobedili pobuǌenike. Tako�e je izbila pobuna i u Asiriji.Ustanak su podigli i Par�ani i brojne druge provincije i plemena. Intere-santno je da su se protiv Darija pobunili i Persijanci.Za vreme Darijevog boravka u Ekbatani ponovo je izbila buna u Vavilonu, te jeDarije bio primoran da se vrati u ovaj grad. Vo�a ove druge bune Arah zavrxioje �ivot na isti naqin kao i Fraort.Ostatak glavnog teksta posve�en je Ahuramazdi uz qiju je pomo� Darije uspeoda do�e na presto i da porazi sve pobuǌenike. Ostatak Darijeve vladavine do486. p. n. e. protekao je u miru (unutar dr�ave), sem velikog ustanka u Egiptu518. p. n. e.

5.3. Spoǉna i unutraxǌa politika

Darijeva spoǉna politika nije bila u razmeri Kira i Kambiza. Trebapomenuti da je svom carstvu Darije pripojio severo-zapadnu Indiju, koja sepomiǌe na natpisima iz ǌegovog vremena kao i kod Herodota. Skitski pohod iz512. p. n. e. i dva pohoda na Heladu, koji su zavrxeni 490. p. n. e. velikimporazom na Maratonu, bili su neuspexni.

Poznata je ǌegova velika graditeǉska delatnost, pre svega izgradǌanove vladarske palate u Suzi i poqetak radova na novoj prestonici u Perse-polisu. Kao novo mesto vladarskih grobnica postaje Nakxe-Rustam u bliziniPersepolisa. Sama Darijeva grobnica je uklesana u steni.

Staǌe u Egiptu i u Libiji bilo je mirno u prvim godinama Darijevevladavine. Uahoresentov natpis12 svedoqi da je u nomi Sais u Egiptu izbilapobuna, koja se brzo proxirila na qitavu zemǉu. Me�utim, Uahoresent ne pixekada se to dogodilo i za vreme qije vladavine. Herodot navodi da je krajemDarijeve vladavine doxlo do pobune u Egiptu, ali ne i na poqetku. Na osnovu

12 Uahoresnet (Uahoresent) je bio savremenik i u slu�bi Amazisa, Psametiha III i Kam-

biza. Slu�io je i Dariju na poqetku ǌegove vladavine. Vixe o Uahoresnetu pogledati:

Istorija faraonskog Egipta, 2.2. Izvori za Sredǌe carstvo.

– 11 –

izvora prona�enih u samom Egiptu poznato je da je do pobune doxlo 518., ali nei ǌen uzrok.

Do pobune je moglo do�i usled nezadovoǉstva Darija i stanovnixtva Egipta sapolitikom satrapa Arijanda, qija se ekspedicija, koju je poslao prema Zapad-noj pustiǌi (Barki i Kireni), zavrxila neslavno. Isto tako jedan od razlogadizaǌe bune moglo je biti satrapovo samoincijativno kovaǌe novca, na koje nijeimao pravo.

Darije je odluqio da se pobrine za satrapa koji je imao nameru da oslobodi Egi-pat od Persijske vlasti. 518. Darije dolazi u Egipat, uspeva da uguxi pobunu ida zarobi odmetnutog satrapa. Sproveo je qitav niz mera vezanih za poboǉxaǌesaobra�aja i trgovine, s ciǉem da se ostvari xto br�i priliv bogatstva uPersiju. Uahoresent i satrap su bili prognani iz Egipta u Persepolis. Zarazliku od satrapa, koji se izgubio u Persepolisu, Uahoresent se vratio uEgipat i Darije ga je postavio na nove du�nosti.

518. godina i Darijev boravak u Egiptu su va�ni zbog jedne stvari: iste tegodine Darije je izdao nare�eǌe da se otpoqnu radovi na prokopavaǌu Sueckogkanala. Naime, Darije je stigao u Egipat kada je Delta bila pod vodom i kadase u Egipat nije moglo u�i kroz Peluzijski rukavac. Jedino kuda se moglou�i u zemǉu bilo je kroz Vadi Tumulat, koji se nalazio istoqno od Nila. Natom mestu Darije je dao da se prokopa kanal, koji �e spojiti Nil sa Crvenimmorem. Otvaraǌe plovnog puta bilo je va�no radi veze sa Indijom; put, koji jebio kra�i i jeftiniji, je ovu bogatu provinciju spajao sa Persepolisom. Ko-rix�eǌem Crvenog mora izbegavalo se pla�aǌe tributa arabǉanskim xeicima.Du� trake kanala bile su podizane stele ispisane i egipatskim i persijskimpismom koje su bele�ile vladarevu odluku o izgradǌi kanala. Ove suetske steleva�ne su zato xto govore o radovima na kanalu. One poput Behistunskog nat-pisa, Herodota i Nakxe-Rustamskog natpisa donose popise persijskih satrapija.Trasa kanala ixla je od Peluzijskog rukavca preko Vadi Tumulata, zaokretalaje ju�no pravcem danaxǌeg Sueckog kanala i izbijala na obalu Crvenog morau blizini danaxǌe Kubre. Du�ina kanala bila je oko 45km, a bio je dovoǉnoxirok da se dve la�e sa tri reda vesala mimoi�u. Sa obe strane kanala subili izgra�eni putevi kojima su se mogli vu�i brodovi. Pre poqetka radovaDarije je uputio inspekciju da pregleda teren. Tada su persijski graditeǉibili zabrinuti zbog sastava zemǉixta koje je bilo peskovito i koje se moglouruxavati i time ote�avati poslove.

5.4. Darijeve reforme

Darije je ostao upam�en i zbog svoje unutraxǌe politike i reformskedelatnosti. Xto se tiqe reformske delatnosti mislimo na administrativno-upravnu podelu dr�ave na satrapije, na monetarnu reformu i na gra�evinskudelatnost (izgradǌa puteva).

Persijsko carstvo u vreme Darija je jedna velika teritorija sastavǉenaiz razliqitih dr�avnih zajednica, razliqitih naroda, religija, kao i sistema ukojima su �iveli. Veliki prostor je trebalo kontrolisati uz pomo� satrapija,koje su postojale xirom carstva.

Dr�ava je bila podeǉena na 20 ili 22 satrapije. Satrapija je administrativno-upravna jedinica, qija je teritorija bila jedna prirodna zaokru�ena celinaidentiqna sa teritorijom dr�ave koja se nekad nalazila na prostoru same satra-pije. Tako nekadaxǌi prostor Vavilona qinila je satrapija podeǉena na dvemaǌe. Dok su neke deǉene, druge su nestajale radi boǉe kontrole.

Req satrapija znaqi ,,na dobro kraǉevstvu” ili ,,iz qega �e nastati nexto do-bro”.

Postojale su celine koje su nominalno bile u sastavu satrapija, a u stvari,�ivele su svoj �ivot bez ikakavog uticaja; npr. Obronci Zagrosa koji su se u

– 12 –

teritorijalnom pogledu nalazili u sastavu persijske satrapije.

Satrap Persije se zadovoǉavao pla�aǌem tributa Arabiji. Persijski karavanisu pla�ali ni�u putarinu i bezbednije su prolazili kroz Arabiju.

Teritorije satrapije nisu bile ujednaqene (postojale su ve�e i maǌe). Vavi-lonija je u poqetku bila jedna satrapija, a docnije zbog lakxe uprave se podelilana dve satrapije.

Na qelu satrapije nalazio se satrap ili namesnik koji je po pravilu bio Per-sijanac ili Me�anin (Iranac). U vreme Darija i ǌegovih prethodnika vodilose raquna da se satrap ne ukoreni u satrapiji. Da slu�ba ne bude nasledna i dase ne provede qitav �ivotni vek u jednoj satrapiji. U vreme Darijevih nasled-nika odustajalo se od ovoga, te su se satrapi na obodu carstva osamostalili isatrapije pretvarali u samostalne dr�ave (Egipat). Me�utim, ima i izuzetaka.Naime, u provinciji Kilikiji je ostavǉena doma�a lokalna dinastija, koja jebila verna i na du�nosti sve do Aleksandrovih osvajaǌa.

Centar satrapije bili su gradovi koji su bili prestonice pojedinih dr�ava ilioblasti; Sard centar Lidije; Memfis centar Egipta; Ekbatana centar Medije;Vavilon centar Vavilonije. Bilo je gradova koji su se izdigli kao novi centri:Helespontske Frigije centar je bio Deskilion. Drugi grad koji se izdigao bioje Damask centar satrapije Iza Reke.

Svaki satrap imao je svoju palatu koju je preuzimao od negdaxǌeg vladaradr�ave. U okviru palate nalazile su se dve institucije: riznica (trezor) iarhiv.

U prestonicu satrapije slivali su se svi porezi koja je morala da da svakasatrapija vladaru ili satrapu. Dobra su mogla biti: namirnice ili plemenitimetali (srebro ili zlato). Dobra koja su bila prikupǉana u namirnicama bilasu pod upravom satrapa. Koristili su ih za sopstvene potrebe, za potrebe vojskeu svojoj satrapiji, za radnike, a jedan deo ixao je vladaru. Sve ono xto jestizalo u plemenitim metalima quvalo se u riznici. Vo�ena je evidencija.Plemenite metale satrap nije smeo dirati bez carskog odobreǌa.

Arhiv je tako�e bio bitan zato xto su se svi dokumenti, koje je vladar slaosatrapu, quvali u ǌima.

Unutraǌu politiku satrapije rexavao je satrap, dok su sva pitaǌa spoǉne poli-tike bila rexavana na dvoru, qak i u sluqajevima na obodu carstva. ProvincijaIza Reke bila je sastavǉena iz razliqitih okruga od kojih je svaki �iveo svo-jim �ivotom. Jedan od okruga bila je Judeja sa Jerusalimom. Ovde su va�ilicrkveni zakoni, kanonsko pravo. Drugu oblast qinio je Izrael sa centrom uSamariji. Tre�a oblast bila je oblast Amona istoqno od Jordana koja je imalasvoju upravu. Situaciju je regulisao satrap sa centrom u Damasku. Ovakvihprimera bilo je na drugim mestima: Baktriji, Sogdijani. Favorizovaǌe arame-jskog jezika bio je naqin proxirivaǌa persijske vlasti. U vreme ArtakserksaII u svim ve�im gradovima bile su podignute statue bogiǌe Anahite jednog odstarih persijskih bo�anstava (bogiǌa rata).

Da bi se dr�ava jox boǉe povezala izgra�ena je mre�a puteva. Putevikoji su se gradili u Darijevo vreme nisu imali za ciǉ razvoj trgovine, ve� suto bile trase kojima su se kretali glasnici, satrapi koji su imali da prenesuvest, obave posao. Najznaqajniji je bio Carski drum koji je vodio od Sardado Suze. Du� trase bilo je predvi�eno postojaǌe odmorixta na svakih 20km.Postojale su stra�e na va�nim taqkama prelaza i imale su dvostruki zadatak daosiguraju bezbednost putnika i da kontrolixu one koji putuju (morala se imatiputna isprava: gde se putuje i sa kojim ciǉem). O stra�i brinuo se satrap nateritoriji one satrapije u kojoj se stra�a nalazila. Obiqan qovek nije mogaoputovati i nije se mogao slu�iti odmorixtem. Morala se imati putna isprava:ko xaǉe, dani na putu, koliko mu hrane mo�e biti dato. Satrap snosi troxkoveraquna u odmorixtu. Saquvana je jedna putna isprava koju je izdao Arsames.

Jedan deo reformi bio je posve�en ujednaqavaǌu sistema mera. Svakoj

– 13 –

provinciji bio je razrezan porez, koji je morao biti pla�en. Provincija jepla�ala u onome xto je posedovala (�itarice, vino, braxno). Najve�i porezpla�ala je Indija (zlato, slonovaqa). Egipat je davao jeqam i ribu.Uveden je jedinstven monetarni sistem. U pitaǌu su dve monete. Darik 8,4gzlata (kovao ga je sam vladar). Na predǌoj strani nalazio se persijski vojniksa lukom i strelom, a na zadǌoj strani nalazila se predstava grada (Suze iliPasargade). Kasnije u vreme Darijevih naslednika satrap je preduzimao na sebeda kuje zlatan novac i doga�alo se da se umesto vojnika na�e ablem satrapije.Druga moneta bio je srebrni novac-xekel, 1/10 darika. Xekel su mogli da kujui satrapi.

Izvor:— Herodotova Istorija I, preveo sa staogrqkog Milan Arseni�, Novi Sad

1980.Belexke:


6. R E L I G I J A S T A R I H P E R S I J A N A C A

Verski zbornik starih Persijanava Avesta sastavǉen je na osnovu star-inskih predaǌa u poznija vremena. Persijanci su poxtovali sveta brda, svetuvodu, svetu vatru. Bog vatre Atar smatran je dobrim bogom. Persijanci sutako�e poxtovali svete �ivotiǌe (bik, krava, koǌ) i svete biǉke.Od vremena Darija I za vrhovnog boga proglaxava se Ahumarazda (Uzvixenamudrost), koji je mahom prikazivan u obliku nebeskog cara koji se nalazi ukrilatom sunqevom disku13. Dok se Ahumarazda (grqki Ormuzd) smatra blagimbogom svetlosti i dobra, dotle se za ǌemu suprotno naqelo mraka, smrti i zlasmatra Anhra-Majnju (grqki Ariman).Za Kserksove vlade zaveden je jedinstven kult vrhovnog boga Ahuramazde, carevogzaxtitnika, pobednika nad snagama smrti, mraka i nad svim neprijateǉima carai dr�ave. Kasnija predaǌa pripisivala su osnivaǌe tog verskog sistema pro-roku Zaratuxtri (Zoroastri). Otuda se staropersijska religija naziva zoroas-trizmom.Kultura Persijanaca zasniva se na tekovinama starog Sumera, Egipta, Asirijei Novovavilonskog carstva. Persija predstavǉa most koji je daleki istoqnisvet i zemǉe Predǌe Azije spajao sa svetom antiqke kulture.


Beograd 1952.

13 Tako je prikazivan i asirski bog Axur.

– 14 –

Documents

Istorija Starog Istoka - Marija Segan