1

Klasicizam – Opšte odlike stila

Pompeja i Herkulanum bila su dva napredna rimska grada uništena 79. godine snažnom erup-cijom Vezuva. Ovom katastrofom vreme je u ovim gradovima zaustavljeno i sve je izvanredno sačuvano ispod naslaga lave i pepela (čitave četvrti grada sa infrastrukturom, hramovima, pozo-rištem i drugim građevinama, dobro očuvani domusi sa kompletnim pokućstvom i raskošnom dekoracijom freskama, mozaicima, gipsanim radovima). Sredinom XVIII veka počinje ponovno otkrivanje ova dva uspavana grada čime se još više pobuđuje inače aktuelno interesovanje za antički svet i kulturu. Joakim Vilkeman piše istoriju starog sveta i daje veliko tumačenje Pompeje. On zaključuje da ne postoji nista savršenije niti lepše od klasične kulture. Smatrao je da klasična umetnost pruža najviše kvalitete i da bi umetnici trebalo da se trude da postignu taj nivo, zane-mare barok i rokoko koji su izbegavali klasične vrednosti. Za sad se još uvek ne govori o antičkoj grčkoj kulturi jer su njeni prostori još pod Turcima. O grčkoj umetnosti znamo samo na osnovu rimskih kopija. U tom periodu vlada mišljenje da su umetnička dela klasično lepa ako poseduju plemenitu jednostavnost, uzvišenu monumentalnost, raščlanjenost i simetričnost, to su univer-zalni kvaliteti.

Umetnici čitave Evrope dolaze u Rim da se dive savršenstvu rimskih ideala. Sama Francuska ima ustanovljenu Akademiju u Rimu još od 1666. u koju dolaze na studijska putovanja najbolji članovi ove pariske ustanove, o njenom trošku. Takođe, na svake dve godine obezbeđen je Salon, gde se prestavljaju novi umetnici koji u svojim delima podražavaju klasične uzore.

Klasicizam uzima maha i u arhitekturi, radi se po uzorima na Rim, koriste se elementi kao što su horizontalni venci, frizovi, stubovi, kolonade, portici, tremovi, ravni arhitravi, zidovi, prozori. Od materijala rado koriste kamen i mermer. Urbanizam podražava rimski uzor: ruše se sred-njovekovni Pariz i Beč, kroz njihove srednjevekovne četvrti uskih, mračnih i zapetljanih uličica prosecaju se novi velelepni, široki bulevari koji se kao kod Rimljana ukrštaju pod pravim uglom. Duž njih se zidaju palate, pozorišta, javne institucije po klasično rimskom uzoru. Branderburška kapija u Berlinu i Trijumfalna na Etoalu u Parizu projektovane su po uzoru Konstantinovog trijumfalnog i ostalih antičkih slavoluka. Neoklasicizam se brzo širi i postaje totalan stil. Od slikarstva, arhitekture do mode. Nose se haljine i frizure „a la gris”. Sve je dosta ozbiljnije od baroka i rokokoa, sve se menja pa se i nameštaj izrađuje po ugledu na onaj iz rimskih domusa. Neoklasicizam je jedan od poslednjih stilova sa totalnim uticajem na sve vidove zivota i u svim civilizovanim zemljama i traje sve do tridesetih godina XIX veka.

2

Žak Luj David i učenici

Žak Luj David

Zakletva HoracijaSlika nastaje tokom Davidove posete Rimu i smatra se manifestom romantizma. Mladi Da-

vid tek iz drugog puta dobija studijsku nagradu Rima. Tamo pravi veliki broj skica i crteža, detalj-no proučava antičku umetnost uopšte. Bio je jedan od najobrazovanijih ljudi toga doba. Ključni likovni element neoklasicizma je linija, linija drži sliku dok je kolorit sekundaran. Kompozicija je obično trouglasto postavljena, tople game a tema mora biti odabrana iz istorije, mitologije antičkog sveta. Za razliku od slikarstva galantnog rokokoa, dela klasicizma vole ozbiljne teme. Slika prikazuje sukob grada Rima i Albe. Naručilac je želeo da se prikaže trenutak kada jedan od braće Horacija ubija svoju sestru. Ali, umesto naručene, David izmišlja scenu zakletve jer zeli da pronađe ključni događaj drame sukoba patricijskih familija Horacija i Kurijatija. Patriotski značaj je iznad subjektivnog stava. Tri luka koji počivaju na toskanskim stubovima u pozadini jasno raščlanjuju celu kompoziciju. Prvi međuprostor je namenjen sinovima, drugi Horaciju a treći že-nama sa decom koje su smeštene u sam ugao slike, gotovo nebitne, što mnogo govori o položaju žene u društvu kako u Davidovo vreme tako i u antici. Scena je zatvorena kocka, pozorišna scena monumentalne kompozicije. Kada je prikazana na Salonu 1784. izazvala je veliko divljenje iako je kasnila par dana dok je dopremljena iz Rima. Otkupio ju je sam Luj Dofan XIV za čiju će se smrt nešto kasnije zalagati David kao važan član revolucionarnog konventa.

Liktori vraćaju mrvtog sina BrutuVeliko Davidovo remek-delo sa scenskim, studioznim svetlom, podelom svetla David je

postigao veliku dramatičnost. Kompozicija se deli na dva sveta – prvi, svet muškaraca, ratnika, junaka koji ginu i drugi svet, svet žena. Brut je u pozi filozofa pomiren sa sudbinom. Cela slika je pažljivo i studiozno proučena, bogata detaljima (autentični kostimi, nameštaj, zavese koje prave hladovinu u antičkim tremovima). I na ovoj slici reč je o važnosti patriotizma i zanemarivanju pojedinca zarad dobra patrije i viših ciljeva (vrlo popularna u vreme francuske revolucije).

Portret Madam RekamijeRađen je po uzoru na Veneru (na slici Parisov sud). Haljina, frizura, odela, nameštaj i visoki

preuređeni svećnjak, sve ovo aludira na doba antike, pravi prizor jedne rimske matrone. Nejasno je zasto je četvrtina slike pripala praznoj pozadini. Po tadašnjim merilima, portret po važnosti dolazi posle velikih istoriskih kompozicija, za njim ide žanr-scena, pa tek onda pejzaž koji je go-tovo i nebitan, ali nesto traženiji od mrtve prirode.

Napoleon je kao i svaki vladar očekivao laskave portrete od svojih umetnika. David radi nje-gov portret na konju koji ga veliča u svoj njegovoj moći i slavi njegove pobede u mnogobrojnim pohodima (Egipat, Španija, Italija, Mletačka Republika, Pruska, Poljska, Rusija). Bivši pobornik revolucije, prvi konzul, postaje samoproklamovani car. Portret je izuzetno uobičajen prikaz vla-

3

dara na konju. David Napoleona stavlja na razigranog konja na sred Pirinejskih Alpa čime ga upoređuje sa antičkim vojskovođom Hanibalom koji je iz Kartagine poveo svoje trupe, koje su činili i slonovi, na Rim preko krševitih Alpa. Kao pravi klasicista pravi komparaciju između an-tičkog junaka i svog savremenika Napoleona. Slika je idealizovana, u uzlaznoj dijagonali koju je David preuzeo od slikara baroka. Sve je vrlo dramatično a sam junak je vrlo smelo decentriran. Konj i Napoleon su gotovo jedno, u simboličkom smislu poseduju nezadrživu snagu a ima i aluzija na mit o kroćenju kentaura. Savršen spoj snage životinje i ljudskog razuma. Dinamično komponovana draperija koja srlja ispred jahača, kao i neobična pozadina koja se razlikuje po svojoj dinamici od mirnih, tamnih pozadina portreta i Zakletve Horacijevih.

Krunisanje Napoleona Scena prikazuje više od 100 portreta francuskog visokog društva iz doba Napoleona. Veli-

čanstvena kompozicija smeštena u katedrali Notr Dam u Parizu. Napoleon, raskošno obučen zaogrnut hermelinovim ogrtačem, kruniše u prisustvu Pape u pozadini, ne baš zadovoljnog, i na silu dovedenog na ovaj veličanstveni skup. Žozefina u pratnji Napoleonovih sestara, prima krunu od Napoleona. Cela kompozicija je u elipsi kao kod starih majstora. Posmatrač ima utisak da i on sam prisustvuje ovom činu. Za potrebe ove monumentalne, hvalospevne kompozicije koja veliča Napoleona kao vladara gotovo cele Evrope, David se ugledao na Rubensov ciklus slika za Mariju Mediči.

Pejzaž luksemburškog parkaNastaje za vreme njegovog zatočeništva nakon pada Napoleona. David je bio zatvoren u luk-

semburškoj palati i sa prozora svoje sobe spontano je naslikao pogled na park i dao mogućnost prirodi da se sama ostvari kao motiv.

Iako je imao svoj atelje, predavao je na Akademiji i bio vrlo slavan i tražen. Imao je nekoliko velikih učenika – Antoan Gro, Fransoa Žerar, Pjer Pridon, Dominik Engr

Antoan GroKao mlad je bio oduševljen Napoleonom, koga prati na njegovim pohodima praveći zna-

čajne skice i studije kao istorijske zabeleške. Još kod njihovog prvog susreta kod Milana nastaje čuveni portret

General Bonaparta na mostu kod ArkolePristup slici je vrlo ličan, Gro slika Napoleona u zamahu tela. Cela slika odiše smeđim „mu-

zejskom tonom”, žutim i crvenim akcentima. Dominacija linije se lagano gubi, a prednost lagano zauzima kolorit. Slika poseduje jedan vrlo emotivan, povišeni način. To će biti novina koju u klasicizam polako uvode Davidovi učenici – emotivnost.

Napoleon kod EjlauaNapoleon koji se prvi put susreće u bitci sa Poljacima i Rusima. Kod Groa se slika širi , ula-

zi u ambijent, prikazuje anonimne junake – učesnike rata. To je novi topografski tip predstave borbe, pred nama je cela panorama bitke. Čitavih deset godina ljudi Davidovog doba ratuju sa

4

Napoleonom od Egipta do Moskve. Gro mnogo ozbiljnije prikazuje celu situaciju, sam Napo-leon je jednak sa svim svojim generalima, izdvaja ga samo beli konj. U prvom planu su mrtvi smrznuti ranjenici – to je nešto novo u odnosu na dotadašnje prikaze velikih antičkih bitaka. Više se ne govori o moćnicima i vođama već o nesrećama rata, ceni i sudbini nesrećnih patriota, to je mračna strana bitke. Kompozicija je horizontalna, horizont je smelo podignut gore, gotovo da je bitka važnija od Napoleona. Planovi su postepeno degradirani što daje utisak dubine slike. Gro slika aktuelne uniforme i oružje (to nisu više antički kostimirani junaci).

Žan-Batist Renjo

Tri gracijeSlikana je po uzoru na antiku, ali u tri vizure i daleko definisanije, daleko novije iako su go-

tovo antičke, zatim

Portret Madam RekamijeTakođe po antičkom uzoru ali sa pejzažem u pozadini u rimskom ambijentu.Postepeno se pojavljuju duh i ideje romantizma.

Pridon

Otmica PsiheNovina je noćni ambijent u sfumatu, nestašni puti nose usnulu Psihu. Pridon je bio poznat

kao klasični Koređo jer je voleo večernje osvetljenje.

Žak Ogist Dominik Engr 1780 – 1867.Jako mlad dolazi u Davidov atelje. Sa velikom posvećenošću pristupa radu i izučavanju naro-

čito antičke kulture. Mladi umetnik uzor traži u slikarstvu Rafaela i svog ucitelja Davida, koji je za njega Bog! Kao pravi klasicist prvenstvo daje crtežu pa tek onda boji („ako je neka stvar dobro nacrtana onda je dobro i naslikana”). U periodu od 1806. pa do 1820. boravi u Rimu. Boravak u Italiji ostaviće veliki uticaj na njega i njegovo delo, što će se videti ne samo iz slika nastalih u ovom gradu za vreme boravka na Akademiji, već i kasnije kada se kao zreo umetnik bude vratio u Pariz. Po povratku otvara svoj atelje i zauzima zavidno mesto u francuskom društvu. Sledi niz nagrada i priznanja pa i mesto direktora Akademije.

Zevs i Tetida, 1811.Zevs je prikazan po antičkom uzoru kao moćni bog neba na svom prestolu sa nesrećnom

Tetidom, Prometejevom majkom, koja kleči pred njim i moli ga da ublaži kaznu njenom sinu koji je bogovima oteo vatru i darovao je ljudima te sada mora da ispašta za svoje grehe. Crtež je savršeno linearan ali bez anatomske tačnosti koju je Engr namerno zanemario u želji da što

5

bolje naglasi emocije lika. Tetida je alabaster bela, dok je Zevs preplanuo, tamniji. Slika je uzor harmonije, ravnoteže, linije i boje.

Sfinga i Edip, 1808.U dijagonalnoj kompoziciji prikazana je Sfinga pitalica i antički junak Edip, gotovo idealizo-

vano prikazan. Dve figure dele se na dva sveta – realni čovečiji onostrani mitski. Slika je malog formata ali izrazito monumentalna. Klučni nosilac slike su dva koplja u Edipovoj ruci koja sliku dele na dve sfere.

(Sfinga, mitsko biće polu-žena, polu krilati lav, živela je na ulasku u grad Tebu i postavljala zagonetku putnicima, ako ne bi znali odgovor Sfinga ih je proždirala. Na povratku u svoj rodni grad Edip je odgovorio na čuvenu zagonetku a zatim ubio Sfingu. Šta to ujutru ide na četiri, u podne na dve, a uveče na tri noge? – pitala je Sfinga)

KupačicaSve je veće interesovanje za Istok i njegovu egzotiku. To je karakteristika romantizma koji

se pojavljuje oko 1830. Engr, iako klasicista, rado je preuzimao nove ideje svojih savremenika ne samo romantičara već i drugih pravaca, glavni suparnik bio mu je Ežen Delakroa čije je novine rado usvajao. Prikazao je ideal klasične lepote, pomalo inspirisan persijskim minijaturama, prika-zuje idealno lepe žene kao haremske lepotice.

Velika Odaliska 1814.U sliku su uneta obraćanja svim čulima. Mlada lepotica iz harema, primamljivog izgleda, puši

nargilu uz kastanjete. Figura je namerno deformisana. Leđa i ruke su izdužene i gotovo kao da nemaju kosti, stopala i udovi su meki kao u orijentalnih plesačica sa minijatura. Slika je mešavina čulnosti i nežnosti lepog tela i skupih materijala i mirisa Istoka.

Engr je radio i portrete ali se u skladu sa epohom ovaj žanr nije mnogo vrednovao. Nama su oni danas značajno interesantniji jer Engr kao sjajan crtač ulazi u analizu ličnosti.

Portret slikaraMladi umetnik sa skicen-blokom u pejzažu Starog Rima, u očima mu se vidi žeđ za znanjem.

Engr ima fantastičnu sposobnost za materijalizaciju što samo potvrđuje njegovo interesovanje za prirodu.

Madam OrsonviMlada predstavnica visoke buržoazije pozira ispred jednog ogledala koje njen portret čini

dvostrukim. Mlada žena je prikazana u raskošnom enterijeru svoga doma, postavljena u pozi zamišljenih gčkih bogova u stanju kontemplacije. Engr je za ovu sliku koristio i dagerotipiju da bi proverio tonske vrednosti svoga dela. On je jedan od prvih umetnika koji koristi fotografiju pri izradi slike.

Portret gospodina BertenaSjajna psihološka studija gramzivog i pohlepnog buržuja sa prstima poput kakvih kandži. U

liku Engrovog modela se ogleda čitav niz novih bogataša i bankara. Model je prikazan kako ne-strpljivo sedi u ateljeu, ostavlja utisak zauzete poslovne osobe u žurbi, ciničnog pogleda, izgleda kao da će svakog trenutka ustati sa stolice i poći na berzu. U jednostavnom tamnom poslovnom

6

kostimu sa velikim teškim lancem za sat kao statusnim simbolom. U klasicizmu i uopšte počet-kom XIX veka, muški kostim je dosta skromniji u odnosu na skupocenu odeću baroka, društveni položaj i bogatstvo reprezentuje žena svojim skupim kostimom i nakitom.

Tursko kupatiloJako zahtevna kompozicija po samom formatu. Engr bira tondo, kružni format koji je dosta

nezgodan zbog lakšeg uočavanja grešaka, za njega su se uvek opredeljivali veliki majstori – Ra-fael, Mikelanđelo, Peruđino. Prikaz je scena iz turskog amama koji je prepun ženskih aktova koji se i ponavljaju. Šetajući po oblinama ženskih tela, Engr pravi savršen krug, sa malim kontrastom u dnu slike – mrtvom prirodom koja razbija monotoniju kompozicije. Delo je nastalo pred kraj Engrovog života.

Neoklasicizam u skulpturi

Misli se da nema ništa srodnije antici jer se skulptura najviše ugleda na Grčku i Rim. Umet-nici izrađuju veliki broj kopija zbog velikog interesovanja i potražnje tržišta za klasičnim idealnim delima. Sama skulptura ovog pravca doživela je degradaciju usled ideja klasičara. Međutim, po-javljuje se nekolicina umetnika koji, iako rade u maniru i proporcijama klasike, ostavljaju svoj-stven pečat svojim delima.

Žan Antoan UdonRadi portrete Napoleona i Džordža Vašingtona, portrete francuskih filozofa prosvetitelja,

po uzoru na portrete rimskih senatora. Radi krajem XVIII i početkom XIX veka.

Antoan Kanova, Italija

Tezej i Minotaur (nalazi se u Beču), Italijan koji studira skupturu antike i helenizma u Rimu. Prikazuje moćnog Tezeja nad po-

raženim Minotaurom, savršena klasicistička muška lepota bez ijednog napetog mišića, dominira nad ovom užasnom zveri. Čovek pobeđuje svojim razumom nad mitskim zlim bićem.

Mars i Venera Mladi i lepi u kontrastu sa dinamikom pokreta i raspodelom masa. Meka elastičnost i perfek-

tni detalji. U klasičnoj skulpturi Mars bi stajao frontalno, za razliku od zaokrenutog Kanovinog stava, u zagrljaju sa komplikovano, koketno postavljenom Venerom. Kanova uvodi dinamičnost u antičku skulpturu.

Grobnica za Mariju Kristinu

7

Izrađena u plitkom reljefu 30 × 40cm, deluje vrlo uverljivo što je postignuto raščlanjivanjem aktera i uvođenjem planova uz pomoć stepeništa. Ceo scenski efekat se kruniše ogradom ispred piramide koja ne odgovara ideji hrišćanstva. Portret umrle je u kameji nad ulazom, uokviren je zmijom koja sebi grize rep, što je simbol večnosti. Ceo prikaz je pun simbolike, lav, anđeli, mladi, stari, (smrt ne bira...)

Napoleon kao bog Mars Mlad, lep, nag kip je postavljen tek nakon jednog veka.

Paolina Borgeze kao VeneraU ležećoj pozi na antičkom krevetu. Njenu božansku lepotu kvari nakit mlade Pauline, teška

grivna oko ruke, a dušek je išpartan borama pod težinom njenog tela što nije svojstveno jednoj prelepoj, vazdušastoj, besmrtnoj boginji. Autor se na ovaj način podsmevao naturalizovanoj plemkinji, Napoleonovoj sestri. Ali naručioci to nisu primetili, materijalizacija skulpture je savr-šena, Paulina je bila oduševljena svojim portretom.

Bertel Torvaldsen, Danska

Jason i argonautiNaslikana za minhensku pinakoteku, radio je kopije grčke plastike sa Partenona, a na ovoj

skulpturi, rađenoj po grčkom uzoru radio je preko 20 godina.

Zevs i GanimedAlegorijske figure

HebaBoginja zdravlja, izvor.

Gotfrid Šadov, Nemačka Habzburške princeze Frederika i Lujza kao atinjanke.

8

Klasicizam u našim krajevima

U Vojvodini se pojavljuju slikari koji rade po uzoru na bečke. U to vreme najveći naručilac je crkva a zatim građanstvo, koje naručuje portrete. Dva su bitna predstavnika srpskog slikarstva u Vojvodini u ovom periodu, to su:

Arsenije Teodorović

Portret Episkopa ŽivkovićaU klasičnom stavu sa stubom u pozadini, na kome odlično vlada linijom.

Dositej Obradović sa svojim atributima

Pavle Đurković

Portret Vuka Karadžića

Portret Miloša ObrenovićaVrlo realno naslikan, Miloš sa svim svojim fizičkim nedostacima , ružnim zadebljanjem kože

na obrazu, možda njegov najtačniji portret.

9

Preteče romantizma

Teodor Žeriko i Vilijam Blejk su autori koji uvode romantizam na scenu, njihovo slikarstvo još uvek poseduje elemente klasicizma, ali ga odlikuje nešto novo i inovativno, izvan njihovog vremena.

Teodor Žeriko

Oficir carske gardeOvu sliku pravi još kao mlad umetnik, platno je monumentalnih dimenzija, on svesno bira

veliki format da bi bio primećen među mnoštvom umetnika na Salonu. Delo je moralo da ima uzor u Davidu, jahač je postavljen u dijagonali, ali sa daleko slobodnijim kolorističkim radom koji zamenjuje liniju. Boja postaje ključni element slike, boje su jarke, žive sa smelom toplom pozadinom (za razliku od Davidovog linearnog crteža), što je preuzeo od baroknih majstora (Rubensova čuvena serija kompozicija za Mariju Mediči u luksemburškoj palati). Sliku izvodi gustom, bogatom pastom sa još napetijom užom dijagonalom. Konj i konjanik opasno klize u drami pokreta, konj je prikazan sa jednom nogom (što će kasnije preuzeti Dega – balerina sva u finim i smelim akcentima koji šljašte sa platna).

Kao uspešan student dobija nagradu Akademije i odlazi u Rim. Za razliku od njegovih pret-hodnika, on ne izučava ruševine grada Rima, njega interesuju karnevali i svetkovine građana, te nastaje slika

Trka konja na ulicama grada RimaŽeriko proučava građu konja i Mikelanđelove figure sa svodova sikstinske kapele a tek u

poslednjem planu spada proučavanje arhitekture stare antike.

Splav MeduzaŽeriko se nalazio u Rimu u trenutku kada je fregata Meduza potonula u vodama kolonijalnog

Senegala. Nesrećni mornari su osuđeni na mali splav nedovoljan za sve nesrecnike. Ova drama je bila velika vest tih dana u celoj Evropi. Od cele skupine na splavu, prezivelo ih je svega osmoro. U neljudskim i necivilizovanim uslovima. Po povratku u Francusku Žeriko temeljno pristupa izradi slike, najpre pronalazi preživele očevidce, bavi se proučavanjem bolesnih i iznemoglih od gladi, putuje na sever Francuske i proučava talase. U svom ateljeu pravi model splava na koji po-stavlja lutke i modele (Ežen Delakroa je u to doba kao mladi učenik radio u Žerikoovom ateljeu pa je verovatno da mu je i on pozirao za ovu sliku koja je na njega ostavila snažan, vrlo potresan utisak). Glavni problem je bio u kom treutku prikazati ovaj događaj. On izrađuje mnoge slike sa različitim situacijama kao predloške i skice za glavno platno. Scena kanibalizma sa jedne slike preuzeta je iz renesansnih Danteovih priča o Ugolinu i njegovim sinovima koji su žrtvovali svoje živote zarad viših ciljeva (države, republike). Ideja da se naslika ovakva scena brodoloma, pa još savremeni događaj, bila je nova i nesvakidašnja. Žeriko prikazuje tragediju običnih ljudi, morna-ra, koju simbolčno postavlja kao borbu dobra i zla. Slika je postavljena po dijagonali sa tri pira-

10

mide (jednom obrnutom u dnu slike) koje komplikuju i uvode dramatičnost u kompoziciju. Slika je monumentalna i po velicini (7m) i po atmosferi koja ostavlja snažan utisak na posmatrača. Vremenom, slika je potamnela, što je dovelo do pravog romantičarskog kontrasta svetlo-tamno.Teodor je pigmente mešao sa asfaltom koji je kasnije počeo da deluje na njih i dao im određen dramatičan ton.

Na kompoziciji uvodi predstavu o slobodi francuske republike. Mladić koji je ugledao brod sa spasiocima, fregatu Auroru, prikazan je kao crnac (koje u to vreme još uvek nemilosrdno love po Africi i prodaju). Crnog roba postavlja na vrh centralne piramide sačinjene od tela, kao simbol spasenja i izbavljenja iz ropstva užasa. On maše maramom. Šalje signal da bi ga primetili, a mara-ma kojom privlači pažnju je francuska zastava što simbolično prestavlja slobodne ideje Republi-ke. Zbog pojačanog efekta drame, perspektiva horizonta je potpuno zanemarena. On je postavlja visoko gore gotovo preko polovine slike. More time ostavlja utisak dubine i veličine i još više dramatizuje ceo prikaz. Fregata Aurora je smestena na sam rub slike, gotovo da je nedostižna. Mikelanđelovski izvajane figure su postavljene tako da pojačavaju dramatičnost koja postepeno raste. Od mislioca u samom dnu slike, koji je postavljen u kontemplativnu pozu, nemoćan da bilo šta učini i pomiren sa sudbinom (gotovo da podseća na Davidovog Bruta kome liktori donose telo mrtvog sina), pa preko eksplozije emocija nesrećnika kada su ugledali brod. Gotovo da se prepliću jedan preko drugog ka vrhu. Jedina zamerka ovom delu je da je brod previše mali, ali on ipak ostavlja optimistički utisak.

Kada je izložena, slika nije izazvala oduševljenje. Događaj je jos uvek bio svež, ljudi se, kao i danas, trude da što pre zaborave greške i katastrofu. Žeriko odlučuje da na neko vreme pređe u Englesku, sliku nosi sa sobom i tamo je izlaže po galerijama. U Londonu se susreće sa potresnom slikom društva. Radnička klasa jos uvek nema nikakva prava. Radi se preko 16 sati dnevno, rade svi, deca, žene, bolesni, stari, žive u bedi bez ikakvih prava (svet kao iz Dikinsovih romana) pod utiskom strašnog života običnih ljudi, radi serijal litografija.

Brodolom Lujze De Melo On slika još jedan brodolom, česta tema u to vreme. Pejzaž je izveden kao samostalni motiv

slike koji zauzima čitavu kompoziciju. Žeriko uvodi temu pejzaža u romantizam. Konji će biti jedna od omiljenih tema romantičara kojoj oni posvećuju veliku pažnju i značaj.

Jahanje Slika rasvetljenog kolorita prikazuje nam mladu plemkinju na konju kako jaše kroz idiličan

pejzaž engleskog sela. Inače, Žerikoova omiljena tema su konji.

Trke u Epsonu I danas čuvene pomodne trke. Prikazuje konje u letu, oni ne dodiruju zemlju u energičnom

pokretu. Ova ideja je opovrgnuta pronalaskom fotografije.Po povratku u Francusku, radi jednu neobičnu seriju portreta 10 mentalno obolelih ljudi,

ovu seriju slika ostvaruje u saradnji sa svojim prijateljem lekarom za potrebe naučne studije. U to doba se počelo humanije gledati na mentalno obolele, počelo im se pristupati ne kao demonizo-vanim već kao bolesnim ljudima.

Nesrećnim slučajem Teodor umire mlad ali vrlo slavan, preminuo je od posledica pada sa konja.

11

Vilijam BlejkSvestran umetnik, slikar i pesnik, kršio je sve konvencije svoga doba i svojim radom osta-

vio je veliki uticaj na umetnike XIX i XX veka. Neizostavan je uzor za slikarstvo nadrealista, simbolista i prerafaelita. Još kao mali imao je vizije, koje je prikazivao kroz svoje slike. Veliku inspiraciju pronalazi u gotici, slikarstvu i minijaturi, kao i u Mikelanđelu čije slikarstvo upoznaje preko grafika.

Bio je vrlo napredan i smeo za vreme u kojem je živeo i stvarao. Podržavao je slobodne ideje, za njega nisu postojale razlike u religiji. Nažalost, zbog ovoga, savremenici su ga smatrali ludim.

Arhanđel Mihailo pobeđuje Satanu Uzor za ovu sliku traži u Mikelanđelu i njegovim delima u sikstinskoj kapeli. Bavio se grafi-

kom, bio je vrstan grafičar (bakropisac i litograf), čak je uveo neke nove grafičke tehnike. Izrađuje grafike i crteže za svoje knjige poezije za koje sam osmišljava korice. Radi uz veliku pomoć žene koja mu je bila veliki saradnik. Na njegovim radovima preovlađuje svetli romantičarski kolorit.Kod njega ne postoji klasična kompozicija već se on služi postavljanjem u nivou odnosno plano-vima što je jako blisko gotičkom slikarstvu.

Starac DanaSliku izvodi u jako smelom Mikelanđelovskom skraćenju.

Crveni zmaj i žena odenuta u sunce Inspirisano pričom iz knjige otkrovenja za koju je radio ilustracije. I Blejk se inspirisao lite-

raturom kao i svi romantičari.

Ežen DelakroaNajveći uzor umetnika XIX veka. Nastanak romantizma se poklapa sa pojavom i afirma-

cijom ovog umetnika, 20tih i 30tih godina XIX veka. Ovaj novi pravac će se razvijati uporedo sa neoklasicizmom kao njemu suprotan. Razum, osećajnost, kontrast svetlo-tamnog kolorita, dramatičnost, to su odlike romantičara. Za razliku od neoklasicista, on ima potpuni otvoren stav ka dramatičnim, živim kompozicijama. Odbacuje klasičnu lepotu antike i traži svoje nove uzore, nov ideal lepote, nestabilan i nesavršen. Ežen koristi baroknu kompoziciju, komešanje masa, Rubensov kolorit i Mikelanđelovo poznavanje anatomije i izražavanje masa. Sama reč romanti-zam potice od reči roman. Ovo je doba pisaca i sentimentalnih romana. Viktor Igo piše Jadnike, Meri Seli i Frankenstajn. Romantičarska imaginacija postaje prisutna u svemu: poeziji, književnosti, slikarstvu, arhitekturi (najviše se ogleda u vrtnoj engleskoj prirodi, kult negovanja prirode, koje odlikuju travnjaci, potočići, vreze i lozice) potreba da se imitira i oponaša priroda. I ovo je totalni stil, obuhvata i muziku: Šuman, Franc List, Šopen, Čajkovski, svima su bila prijemčiva osećanja romantizma. Ovom pravcu je svojstvena razlika od nacije do nacije. Engleski romantizam su obeležili pejzažisti, Nemački melanholični i religiozni doživljaji prirode. Kod nas taj pravac preu-zima epitet nacionalnog. Obeležiće ga slikarstvo Đure Jakšića, Steve Todorovića a u poeziji opet Jakšić, Zmaj i Radičević.

12

Romantičari imaju veliko interesovanje za Istok i egzotiku. Početkom XIX veka kreće velika komunikacija između nepoznatih kontinenata. Doba kada Evropa počinje da izučava etnologiju i antropologiju drugih naroda.

Danteova barka

Pokolj na HiosuNaslov je preuzet iz novinskog naslova, on se inspirisao događajima iz savremenih dešavanja.

U to vreme Grci podižu ustanak protiv Turaka. Kao i njegov učitelj Žeriko, i Ežen bira anonimna lica za junake svojih slika. Kao odmazdu za podignuti ustanak Turci su pobili preko dvadeset hiljada ljudi na ostrvu Hios. Delakroa sliku izlaže 1824. u vreme kada Bajron gine u Misolongiju u borbi za grčku nezavisnost. Evropa se jos uvek ne uključuje u ovaj sukob, ali se dovodi u pitanje koja će od evropskih sila preuzeti uticaj nad ovom teritorijom. Po povlačenju Turaka, Englezi kreću sa masovnim otkopavanjem i čerupanjem Akropolja (tzv. Elginovi mermeri).

Tema slike je Grčka kao kolevka evropske civilizacije u borbi za svoju slobodu. Kompozicija je koncentrisana u dve piramide i vrlo dramatično podeljena u dve polovine bez klasične stabil-nosti i vrlo slobodnog vertikalnog formata 4 × 3,5m kojom dobija zbijenost, agresivnost radnje. Prikazuje užas pokolja majke sa decom, mladići i devojke na umoru, mlade majke i devojke odvedene u roblje. Upravo je ovo potreslo Ežena i njegove savremenike. Horizont je podignut visoko gore, u jedom uglu preseca ga čalma Turčina na konju. Pozadina je smelo komponovana i u koloritu vrlo intezivna, bez crteža, sa rasvetljenim pejzažem po uzoru na Konstejblove, sa otvorenošću slobodnog neba i mora u odnosu na scene borbe i pokolja. Sam centar slike je pra-zan sa siluetom muškarca Turčina u senci.

Saganapalova smrt „Ovo je i previše“ rekoše savremenici! Previše crvene sa negativnom dijagonalom. Sagana-

pal beše Asirski prehrišćanski vladar koji je uništio svoje blago da ne bi palo u ruke neprijatelju. Njegovi evnusi ruše, pale, lome sve sto im padne pod ruke na njegove oči. Palata gori, blago je rasuto svuda po podu, preko koga padaju mrtvi konji i haremske žene u agoniji. Na slici se po-javljuje i crni čovek, u ovo doba postaje zanimljivo proučavati crnog čoveka i njegovu anatomiju.Za Ežena je to duh egzotike, pored materijalizacije aktova, tkanine, posuđa, životinja.

Krstaši ulaze u Carigrad Po uzoru na Velaskezovu Bredu sa venecijanskim koloritom. Rekonstruisao je kako i sam antički

grad tako i krstaše u njihovim srednjovekovnim oklopima. Srednji vek kao tema bio je naročito interesantan za romantičare.

Sloboda na barikadama1830. izbija Julska revolucija, 1848. Građanska, ponovo se postavljaju pitanja ljudskih prava i

prava žena, na čelu sa Žorž Sand (spisateljica, vrlo aktuelna u to doba, bila je u vezi sa Šopenom). U ovoj revoluciji mnogo žena se borilo za svoja prava. Evropska žena ranog XIX veka gotovo da nema nikakva prava a na istoku je još gora situacija. Slika je savremeni događaj sa jednim ale-goriskim prikazom Atine Nike (boginja pobede), koja u ruci nosi zastavu Francuske. Libertina je neidealizovana snažna, jaka gotovo kao žena iz naroda, simbol slobode. Postavljena je na vrh piramide od saboraca i leševa izginulih, kao kod Žerikoa. U toku julske revolucije izginulo je na

13

hiljade građana Pariza, studenti, žene, deca, radnici. Kompozicija je centralizovana sa kadrom slike koji se otvara ka nama, ne postoji više plan posmatrača. Panorama Pariza sa Notr Damom je u pozadini.

1832. Dobija mogućnost da putuje u Alžir u diplomatskoj misiji.

Alžirske žene Scena harema, mlade žene zatvorene daleko od tuđih pogleda, prave istočnjačke žene melan-

holično, puše nargilu, dok ih dvori mlada crnkinja. To je prikaz egzotičnih žena sa Istoka.

Lov na lavove Pokazuje veliko interesovanje za ovakve scene dinamične kompozicije.U Parizu u crkvi Sen ?radio je preko 14 godina na velikim zidnim površinama i u Luvru tava-

nicu sa Apolonom koji ubija pitona. Metafora ubijanja Satane za crkvu Sen...?

Epiodor isteruje trgovce iz hrama na konju

Jakov se hrve sa anđelom Vrlo dragocena za kasnije slikare, Gogena i umetnike XX veka. Radio je dosta crteža por-

treta, Šopen i Žorž Sand (razdvojen na pola). Bio je zaintereovan za fotografiju, pozvao je svog modela i fotografa koji ga je ovekovečio u različitim pozama sa senkama i kontrastima crno belo. Bilo im je interesantno kako to fotografija prestavlja.

Engleski pejzažisti

Vilijam Tarner, Džon Konstejbl i Ričard Bonikton. Oni su svoje uzore tražili u baroknom pejzažu i žanr scenama Kloda Lorena i velikih majstora Holandije. Tu pronalaze osnov za zače-tak engleske škole pejzaža. U ovo doba pejzaž kao tema dolazi do izražaja, stvarni, istiniti predeo je samostalna a ne kao do tada prateća tema slike, kasnije će ga impresionisti preuzeti. Pejzaži i žanr-scene su u baroku u muzejskom tonu, malog formata, sfumatu, kontrastu svetlo-tamno. Prvi plan je taman, pa se rasvetljava ka pozadini. Kod engleskih pejzažista toga nema, oni uvode nešto novo i sveže.

Džon Konstejbl

Dolina Detam Džon Konstejbl naslikao je predeo u kome je odrastao, u boji i bez baroknih planova, sme-

đeg tona i sfumata, sve što je ostalo je ružna zelena boja. On je slikao onako kako vidi, prirodno i istinito. Izlazi u plener i slika jednostavni pejzaž sa valovitom dolinom Detam. Pravio je mnoge skice, pa ih kasnije prenosio na platno u ateljeu, one su mekše i bolje negoli završna dela, pošto-

14

vao je zlatni presek kao i klasicisti, i bogat kolorit kao romantičari sa visokim intenzivnim plavim nebom.

Kola sa senomSlika koja je uticala na Delakroa u Pokolj na Hiosu, nebo je jasno englesko, prikazuje klimu

onakvom kakva jeste, meteorološki tačno beleži pejzaž neba. Piše datume i sate skiciranja i jasno predstavlja ćudljivu ostrvsku klimu. Izvršio je veliki uticaj na Francuze.

Park Vivenho – 1816.Pejzaž bez vazdušne perspektive, išaran refleksima od senke gotovo primitivno, sa planovima

ali bez linearne perspektive. Ne želi da radi po uzoru drugih, sam je i svoj! Slika ono što vidi, slabo se ogledajući na srednji vek i gotske planove u trakama, kao i sami romantičari, planovi se nižu ali potpuno jednako tretirani.

Katedrala u SolzberijuPejzaž sa katedralom gotovo u poslednjem planu. Slikao je više puta u različitim trenutcima.

Potezi su smeli, slobodni, široko rađeni špahtlom, brzo za taj period (1820, 1830). On donosi revolucijonarnu promenu u slikarstvu, osobađa se dotadašnjih stega i smelo kreće samostalno.

Obala Bemuta kod BrajtonaSmeo i rasvetljen kolorit, more, zemlja, nebo slobodno uklopljeni zajedno.

Ričard BoniktonUmro jako mlad. Englez, u Francusku sa sobom donosi englesku tradiciju slikarstava rađe-

nih akvarelom, slobodno, sugestivno u toplom koloritu. On je najveći i najznačajniji prestavnik akvarelista.

Obala Normandije

Vilijam TarnerČudo od slikara, počeo veoma mlad, sa 14 je upisao akademiju, a sa 15 imao prvu izložbu.

Sin berberina i vlasuljara koji u svom izlogu postavlja crteže svog talentovanog sina. Veoma zatvoren i osobenjak, bio je cenjen i poštovan do kraja života, sva dela je zaveštao nacionalnoj galeriji u Londonu. Zajedno hronološki sačuvane slike i grafike u njegovo doba nisu razumeli, njegove slobodnije slike koje najavljuju apstraktnu umetnost (Opsesija svetlom), te ih rasprodaju na aukciji.

PotokPoštuje Lorena i u njemu traži uzor. Prvi plan je taman sa Leonardovim pejzažom u pozadi-

ni. Obična scena u veličanstvenom baroknom maniru iz njegovog ranog perioda. Bio je obrazo-van i dosta je putovao, bio je opčinjen Venecijom kao veličanstvenim raskošnim gradom punim

15

sjaja i svetlosti. Ne pridržava se dotadašnjih kanona i pravila ni uticaja drugih umetnika, iako ih je dobro poznavao. On slika za sebe, sa idejom prikaza 4 elementa svemira: voda, vatra, zemlja, vazduh, a ne prirode.

Požar u Parlamentu Izazvan prilikom spaljivanja starih pločica za glasanje, vatra se otela kontroli i cela zgrada

je izgorela do temelja. Tarner prisustvuje ovom događaju i beleži, prikaz vatre je veličanstven, intenzivan u punom koloritu bez preteranih detalja sa prikazom moći prirodne stihije.

Borbeni Temerer Neustrašivi Nelsonov jedrenjak, ponosita legenda britaske flote odlazi na svoje poslednje

putovanje u luku vučen malim ružnim parobrodom, gde će ga i uništiti. Oličenje novog doba uklanja simbol jedne epohe koja nestaje zajedno sa zalaskom sunca na Tarnerovoj slici.

Trgovci robljemTrgovci robljem bacaju bolesne i mrtve u more, slika izaziva skandal u tadašnjem društvu

1840. Sam Tarner je bio veliki protivnik užasa ropstva. Slika je puna emocija, nevreme, talasi, ajkule, užasi prirode gutaju nemoćne robove ali kažnjavaju bezdušne trgovce. Vlasništvo Džona Raskina, teoretičara umetnosti.

Pejzaž jedva vidljiv, predeo u izmaglici okupan suncem, kasnije će posluziti apstraktnim umetnicima .

Kiša, para i brzinaZec kao komparacija prirodne i tehičke brzine u slici. Tema voza sa Tarnerom ulazi u slikar-

stvo. Kompozicija voza vučena poznatom lokomotivom Svitac (čudo tehnike i brzine). Bilo je jako teško prikazati nešto tako u pokretu, punoj brzini kako ispušta paru. U polju kroz koje jezdi voz je i mali zeka kao poređenje prirodne sa brzinom nezadrživog progresa.

16

Nemački Romantizam i grupa Nazareni

Nemci prednjače u iskazivanju osećanja, Kaspar Fridrih David smatra da je neophodno iskazivati osećanja. Filip Oto Rungen je, kao i Kaspar, rođen na severu Nemačke početom XIX veka i njih dvojica su bili ključni za nemačke romantičare, svaki iz svog kruga interesovanja. U delima Kaspara, osim tananih osećanja ka prirodi ima i nečeg mističnog, čovek je mali u odnosu na trajnost i večnost prirode.

Kaspar Fridrih David

Monah na moruSa idejom da je čovek jedna mala, beznačajna figura, slamka u vihoru u odnosu na prirodu.

Naglašava svoje emocije kontrastima i koloritom. Gotovo celo platno posvećuje velikoj praznoj izmaglici, a posmatrač se stavlja u poziciju majušnog monaha. Kompozicija je smela, nikada do tada i na ovaj način nije prikazana ovakva pojava u prirodi. Nova vizija prirode, daleko izvan nje-govog vremena. Kasnije, proučavaće atmosferu, vlažni baltički vazduh; impresionisti se ugledaju na njega. Agresivno postavlja majušnu bespomoćnu figuru monaha u odnosu na prirodu, zemlju, sneg, vlagu, tamno more, tamno beskrajno nebo. Jedan Francuz, Kasperov prijatelj je rekao da je Kasper pronašao način da iskaže melanholiju na slici. U svojim delima unosi simbolizam kao i svi romantičari. Tretira ljudsku sudbinu kao hladnu pustoš i uznemirujuću tišinu. U ranoj mlado-sti dosta slika pejzaže, topografski tačno prikazuje baltičko primorje. Njegovi crteži postepeno postaju metaforični a često su u parovima sa cikličnim temama. Ta praksa obuhvata njegove rane slike u koje spadaju Monah na moru i njegov par Opatija u hrastovoj šumi.

Opatija u hrastovoj šumiOva slika je pogreb u katedrali, puna simbola i metaforičnih prikaza. Ruševina moćne ne-

mačke gotičke građevine u hrastovom gaju, gotovo zamrznute u zimskom sutonu sa povorkom monaha koji nose telo pokojnika u sanduku kroz pomrčinu zaleđenog pejzaža. Zima, kraj godi-ne, smiraj dana, ogoljeno drveće, ruševine katedrale (omiljena tema nemačkih romantičara) sa činom pogreba u podnožju, cela kompozicija upućuje na to da ništa nije večno, sve ima svoj kraj, te na važnost religije u životu čoveka koji shvata prirodu. Religiska nada prikazana je hristovim raspećem na oltaru, mlad mesec visoko na zimskom horizontu je simbol vaskrsenja. Sumrak vodi noći, posle koje će nastupiti zora a zima ustupa mesto proleću. Tako nam nagoveštava da posle smrti dolazi zagrobni život ili ponovno rađanje. Pa ipak, Opatija u hrastovom gaju je toliko tmuran prizor koji nas navodi da posumnjamo u svoju sudbinu posle smrti.

Devojka i rađanje SuncaGotovo neočekivana kompozicija sa akademskog stanovišta, uvodi fantastiku u svoje slike,

prikaz je gotovo bajkovit. Postavljen u trakama, sa kolosalnom figurom mlade žene u prvom planu potpuno okrenutu leđima posmatraču. Slika je prepuna biljaka i vegetacije što je nesvaki-dašnje baltičkom pejzažu. To nas upućuje na to da je Kasper, koji je do tada svoje slike plenera

17

prikazivao topografski tačno morao izučavati floru južnih krajeva. Sama kompozicija upućuje na kineske crteže.

Dolazak brodova u lukuZanemaruje vazdušnu perspektivu, tačku žiže, neobično decentrirano gradi kompoziciju.

Brodovi u smiraj dana lagano tonu u mrak, opuštaju svoja jedra i daju jasne asocijacije ka zavr-šetku života.

Mračan jelov sumarakPar posmatra izlazak Meseca. Čovek i žena stoje u pomrčini jelovog gaja i posmatraju izlazak

mladog Meseca. U to doba, Kasper se ugleda na ideje tada popularnog propovednika i pesnika Novalisa, velikog vizionara. Figure su ponovo okrenute leđima, oko njih je dinamična šuma, a razgranato čvornovato drvo podseća na istoriju, trajanje vremena i mesto čoveka u protoku vremena.

Tri žene na obaliSlika prepuna simbolike broja 3. Tri žene na 3 kamena, tri broda. Mističan broj 3, po kabali

to je broj sinteze, celine, broj koji govori o savršenstvu, dočarava harmoniju koja vlada u malom svetu, njegove slike u ikonografskom smislu. Sedeti na kamenu znači baviti se kontemplacijom, duboko razmišljati. Direrova Melanholija sedi na kamenu. Tu su još i tri žene, tri parke, tri furije ,tri suđaje, mistična bića, vile koje odražavaju život i tok prirode. Devojke nisu prikazane u antičkim kostimima ni kao seljančice one su u građanskom kostimu sa kraja XVIII veka što odražava dah urbanog u prirodi.

Brodolom NadeDelo je inspirisano savremenim događajem. Istraživačka ekspedicija za Severni pol tragično

strada u velikim santama leda. Sam Fridrih je pažljivo proučavao prirodu, morske glečere i led sa Baltika, te je napravio svojevrstan spomenik ljudskim naporima, pažljivim izučavanjem napravio je gotovo realnu scenu. U doba kada je nastala (1820, 1830) nije shvaćena, bila je daleko izvan svog vremena, biva prihvaćena tek u XX veku.

Filip Oto RungeKasno odlučuje da se bavi umetnošću, nakon dvadesete, u to doba akademije su trajale po

deset godina. Poreklom je iz hamburške trgovačke porodice. Sam se usavršavao, bavio se spek-trom boja. Dolazio je u dodir sa Geteom koji je izučavao kako mi zapravo analiziramo boje. Run-ge je zeleo da sazna što više o boji, kako i zašto mi vidimo boje, kako i gde one uopšte nastaju. Napisao je teorijska i praktična istraživanja o spektru boja, što će kasnije biti od velikog značaja za impresioniste. Inspiriše se srednjevekovnim rukopisima, većina njegovih spisa nije sačuvana.

JutroSlika se sastoji iz dva dela spojenih u jednu celinu, najpre su ih čuvali odvojeno da bi ih

sklopili tek u XX veku. Slika je prepuna simbolike, koristi simbole neoklasicizma i biblijskih uče-nja. Ljiljani kao metafora Bogorodice, rađajuće sunce nove religije hrišćanstva sa Venerom kao

18

bogorodicom. Celu kompoziciju povezuje po vertikali po simboličnoj realnosti; ređa u trakama, kao na srednjovekovnim minijaturama, bojom izdvaja različite sfere. Jutro je parče iz jednog većeg dela koje nije sačuvano. Za njega znamo na osnovu njegovih spisa i velikog broja skica.On je zamislio totalno umetničko delo sa posebnom galerijom. Činile bi ga 4 kompozicije Jutro, Dan, Veče, i Noć; smislio je posebnu muziku i osveljenje koje je na čoveka trebalo da ostavi utisak onostranog. Totalna umetnost za sva naša čula.

Portret Ota Zigismunda Sin Ota Rungena malo, glavato, debelo dete. Jako je voleo da slika decu . Namerno je preteri-

vao u veličini dece, jer je rast smatrao čudesnim. Fascinirao ga je brz prirodni rast male dece. Rast i razvoj kao čudo prirode. Čovek je bepomoćan u odnosu na prirodu i ne moze se suprostaviti njenim zakonima (pokušaj Kineza da zaustave rast stopala malim devojčicama).

Nazareni

Ova grupa umetnika kao pravi romantičari vraća se u gotičku epohu i sebi bira ovaj naziv.Oko 1808. godine grupa mladih studenata bečke akademije odlucuje da se organizuje po uzoru na srednjevekovne gilde. Odlaze u Rim kao sedište katoličanstva. Smatrali su da čovek novog doba mora da se vrati tradiciji.

Predstavnici su Overbek Fridrih i Jozef For. Oni su smatrali da treba preuzimati najbolje iz italijanske renesanse i srednjovekovne germanske umetnosti te upotrebiti iskustva nemačke gotike sa kvatroćentom. Grupa prisutnih bečlija u Rimu organizuje se u bratstvo Svetog Luke.Obnavljaju religiozne scene u kući Bartoli koje će kasnije biti prenete u Berlin.

Overbek

Portret Jozefa ForaOverbek je naslikao Fora kao srednjevekovnog plemića smeštenog u pozadini srednjevekov-

nog nemačkog grada sa motivima religioznosti: Bogorodičinim ljiljanima, mačkom, grožđem. Sve sa dosta amblema i detalja koji aludiraju na njegovu religioznost. Svojim idejama Nazareni su bili prvi eklektičari.

Hristos u kući Marije i MarteU stilu kvatroćenta i Rafaela sa prozorom u pozadini i Direrovim Petrom. Marija je požrtvo-

vana i nastoji da što bolje ugosti Hrista dok Marta pažljivo sluša njegove poruke – metaforično prikazana 2 puta religioznosti.

19

Franc For

Ulazak cara Rudolfa u BriselSlika je raspričana i bogata kao bajka intenzivnih boja: plava i crvena; u to doba kritikovali su

prenapadne boje. Pažljivo je prenosi na atmosfera srednjevekovnog Brisela.

Piter Kornelijus

Josifa prepoznaju njegova braća Slika pravljena po uzoru na Rafaela. U slikarstvu ovog perioda se ugledaju na već viđeno dok

se na njihovom crtežu vidi zainteresovanost za činjenice.

Dimitrije Avramović i Jovan Klajić su dva naša umetnika koji su na skolovanju u Beču nešto kasnije prihvatili manir Nazarena koji je još nekoliko decenija nakon njih ostao kao opšte prihva-ćen pravac na Bečkoj akademiji.

AvramovićSamarićanska brda tavanica saborne crkve u Beogradu

KlajićSolomonov sud

20

Skulptura romantizma

Fransoa RidSkulptura romantizma nije bila široko rasprostranjena kao ostale grane ovog pravca, pa i

sama Nemačka koja je vodeća u slikarstvu, književnosti, poeziji i arhitekturi ne neguje skulpturu. U to doba, umetnici su jos uvek okrenuti neoklasicizmu koji ostavlja dubok utisak na umetnike prve polovine XIX veka. Skulptura gotovo čitav XIX vek ostaje u granicama klasičnih uzora koji su bili po ukusu buržoazije. Rid i Bari se okreću baroknoj skulpturi i srednjem veku. Unose sentimentalnost i povišenu emotivnost romantizma. Rid će prvi početi da uvodi osnovne ideje romantizma u svojoj skulpturi (Karpo, njegov učenik, iako klasicist, preuzeće njegove ideje). Fransoa je u ranoj mladosti bio očaran Napoleonom. Dobija i veliku nagradu Rima ali usled ratova 1812. nije bio u mogućnosti da otputuje što ga nije sprečilo da nastavi proučavanje antike kroz likovni materijal te stvara:

Napuljski ribarMladi dečak u sedećem stavu sa mrežom u času odmora dok se igra sa kornjačom. Dečak

nije antički idealizovan, on je zanet igrom sa sve vunenom kapom na glavi i kožnom ogrlicom oko vrata. Skulptura je komplikovana i razuđena i previše za jednostavnost kakvu poznaje antika.Kretanje i dinamičnost su cenjeni u romantizmu a Rid to primenjuje. Nije imao sledbenika ali njegov ribar ostavlja snažan utisak na potonje umetnike i njihov prikaz žanr-scena.

MarseljezaDobrovoljci idu u rat. Izrađena za trijumfalnu kapiju. Duboki trodimenzionalni reljef sa

pažljivo postavljenim planovima. Predstavlja jednu od najpoznatijih skulptura XIX veka. Na malom postamentu Rid postavlja veliki broj figura od malog nagog Efeba do starih ratnika. Oni ne pripadaju istom istorijskom kontekstu. Naime, delo je naručeno u čast dobrovoljaca rata 1792.koji su zaštitili mladu francusku republiku. I sam umetnik je bio učesnik rata te je hteo da što veličanstvenije prikaže ove junake. On je zapravo napravio poređenje dobrovoljaca sa hrabrim Galima i na taj način odao počast patriotama Francuske kroz istoriju. Kapija je na trgu Etoal na kraju avenije Sans Elize. Luk je inspirisan rimskim slavolucima, pravljen je za veličanstven Napo-leonov povratak, koji se nikada nije dogodio. Reljef je kolosalnih razmera sa dva sloja realnosti. U prvom su borci, ratnici a u drugom je duh rata. Žena koja preterano dramatično iskazuje ratni poklič kroz vrisak toliko uverljiv i snažan da ovo ostaje Ridovo najpoznatije delo. Napoleon do-življava poraz 1815. i prvo carstvo pada. Rid kao veliki pristalica Napoleona napušta Pariz i od-lazi u Brisel gde ne dobija naročite narudžbine osim izrade ornamentalne plastike. Po povratku u Pariz, nezadovoljan tretmanom Napoleonovog groba u domu invalida izrađuje skulpturu

Napoleon se budi u besmrtnostiKompozicija je neobična. Napoleon se budi, (Bonaparta je u ležecem polozaju) razotkri-

vajući svoj samrtnički pokrov. U društvu je orla, simbola njegove kraljevske moći i okićen je

21

lovorovim vencem, simbolom dostojanstvenosti rimskih imeratora. Spomenik je postavljen na privatnom imanju.

Antoan Luj Bari Savremenik je Ežena Delalkroa.

Lav gnječi zmijuBari je jedan od najsavršenijih animalista od antičkog doba. On radi životinje iz dalekih egzo-

tičnih krajeva donetih tokom Bonapartinih osvajanja. Pažljivo proučava životinje. Svoje kompo-zicije postavlja u nesvakidašnje situacije prestavlja sukobe potpuno oprečnih životinja. Kao što romantičari slikari u svojim delima prave sukob svetla radi što bolje dramatizacije (kjaroskuro)Luj Bari svojom skulpturom prikazuje sukob snage. Skulptura je alegorična: lav kao simbol me-seca jula; prikazuje Julsku revoluciju kao uzdignutog razjarenog lava.

Tezej i MinotaurKao sin zlatara znao je da izrađuje i tretira skulpture manjeg formata. U čudnom odnosu

čoveka i kompozitnog bića kao sto je Minotaur u isprepletanim formama.

22

Srpski romantizam

Katarina Ivanović 1817 – 1882.Katarina je prva srpska slikarka. Rođena je u Stonom Beogradu (Sekešfehevar) na Dunavu u

Mađarskoj. Potiče iz bogate srpske trgovačke porodice koja je rano shvatila njen talenat i imala razumevanje za njeno školovanje. U to vreme romantizam u Srba vezuje se samo za područje Vojvodine jer na prostoru južno od Save i Dunava je još uvek je Otomansko carstvo sa svojim nazadnim islamskim zakonima i pravilima. Jedini umetnici na ovim prostorima su Zografi čiji je jedini naručilac crkva. Tek nakon 1830. i prvog Hatišerifa (Sultanovog ukaza) u Srbiji dolazi do formiranja prvog građanskog sloja koji gaji interesovanje za umetnost. To su uglavnom familije iz bližeg okruzenja Kneza Miloša i njegove porodice kao i tek obogaćeni trgovački sloj građan-stva. U doba romantizma dolazi do osnivanja prvih kulturnih institucija u nas. Ovaj pravac u Srbiji znatno kasni, formira se tek oko 1830. a traje sve do sedamdesetih godina XIX veka. Kod nas dolazi preko Beča. Njegova preteča je slikarstvo Bidermajera (što u doslovnom prevodu znači mali majstori), ovaj pravac neguje žanr-scene i portret što je naročito omiljeno u društvu mlade buržoazije.

U to doba mladu Katarinu porodica šalje u Peštu na školovanje pod nadzorom grofice Čaki koja će biti i njena velika mecena. Bilo je dosta neobično da se mlada devojka pošalje na ško-lovanje a pogotovo na slikarstvo. Na insistiranje grofice Čaki odlazi na studije u Beč. Katarina upisuje bečku akademiju gde pohađa žensko odeljenje gde je devojkama bilo dopušteno da rade žanr teme, portrete i mrtve prirode. Nije im bilo dozvoljeno da prisustvuju časovima anatomije što je imalo negativan odraz na njihovo slikarstvo.

AutoportretSlika još na skolovanju. Ljupka mlada devojka, kostim i frizura su izvedeni do savršenstva ali

se oseća slabo poznavanje anatomije što se zapaža u načinu prikazivanja njenog golog ramena, dosta nevešto.

Dolaskom u Beč susreće se sa mnogobrojnom srpskom dijasporom čiji je kulturni uticaj u ovom gradu bio daleko veći nego u Pešti. Počinje da uči srpski (koji zna, ali dosta slabo) i usvaja romantičarske ideje. Upoznaje i Simu Sarajliju, Njegoševog vaspitača, svog velikog prijatelja i poštovaoca čiji će portret nešto kasnije izraditi. Dosta je putovala i bila vrlo obrazovana: Beč, Minhen, Holandija, koja će imati snažan uticaj na njeno slikartvo što se vidi na njenim slikama:

Starica se moli pred obed

Korpa sa grožđem Prva srpska mrtva priroda – prva mrtva priroda u duhu savremenog evropskog slikarstva

Vinogradar Sliku radi pod uticajem italijanskog slikarstva, smeo portret i mrtva priroda. Nastala je po-

23

sle studija u Beču. To je spoj portreta i mrtve prirode. Poruka nedorečena, ali je stilski jasno delo. Bazirana na preciznom klasicističkom crtežu i iskustvima holandskih majstora. Modelacija skulptorski čvrsta, osvetljenje je iz ateljea, posebno je zanimljiva senka od šešira na licu. Nema sentimentalizma i sladunjavosti bidermajera.

1840 dolazi u Beograd gde radi portrete kneževske porodice Karađorđević i ostalih uglednih familija. Od broja naručenih portreta jedva stiže da radi njoj naročito omiljene istorijske kompo-zicije, na žalost nije imala dosta obrazovanja pa one izgledaju dosta nevešte. Bila je vrlo pošto-vana i proglašena je za prvu ženu akademika kod nas još u XIX veku. Nije se udavala umrla je u rodnom Stonom Beogradu da bi kasnije bila sahranjena na beogradskom novom groblju.

Nosioci početka građanskog slikarstva:

Jovan Popović (jak kolorista)

Pavle Simić

Ilija Birčanin plaća danakKompozicija sa velikim brojem likova u orjentalnoj nošnji; na slici je prikazan i jedan crnac

kao turski rob. Slika je nastala u doba građanske revolucije 1848.

Novak Radonjić Rođen u Molu u Vojvodini školovan u Beču. Nakon svoje posete Italiji duboko se razočarao

u svoje slikarstvo. Nakon ovog puta slika sve manje, isključivo po narudžbinama, portrete, iko-nostase i žanr-scene. Ipak treba pamtiti dve slike:

Vile krunišu Branka Radičevića Kao apoteoza preminulom mladom pesniku. Branko okružen kolom vila sa amblemom svih

umetnosti kraj njegovih nogu. Dok vile ukazuju put ka planini Parnas drevnom boravištu antič-kih pesnika.

Kraljević Marko na umoruRadio je strogo po stihovima pesme „Smrt Marka Kraljevića”. Iako opisuje smrt legendar-

nog junaka, ostavlja utisak prijatnog događaja u hladovini. Po načinu kompozicije i bez dramskih akcenata ovo deluje kao žanr-scena. Figure je najverovatnije želeo da postavi u vidu nepravilnog trougla koji se sužava ka bunaru. Njihove proporcije nisu tačne. Iza je bunar u kome se Marko ogledao i video kako će umreti.

24

Steva TodorovićRođen u Vojvodini, školovan u Beču, dolazi u Beograd da postane vaspitač vanbračnom sinu

kneza Mihaila Obrenovića, Velimiru Obrenoviću.

Autoportret Mladi slikar u smelom zaokretu glave.

Hajduk Veljko gine na topuInovativna kompozicija iz savremene istorije.

Fiskulturno društvo Jedna od najčudnijih slika, po temi pripada romantizmu. Steva prikazuje sebe sa učenicima

među kojima je i maloletni Velimir, bave se fiskulturom. Kompletno obučeni u građanskom ko-stimu razvlače sprave za vežbanje i fiskulturu. Bio je veoma omiljen i tražen, njegovo slikarstvo je ostavilo uticaj do 80tih godina XIX veka.

Đura JakšićVeliki srpski pesnik i slikar – romantičar, čije slikarstvo nije bilo toliko cenjeno za života,

cenili su ga više kao pesnika. Kao slikar imao je probleme sa proporcijama, anatomijom i savla-đivanjem forme. Slikao je pastuozno, širokim potezima, u jednom dahu, što se razlikovalo od uglađenog stila bidermajera. Bio je pod uticajem Rembranta.

Rođen je u Srpskoj Crnji, malom mestu u Banatu kraj rumunske granice u svešteničkoj porodici. Školovanje započinje kod Konstantina Danila, potom odlazi u Beč. Zbog nedostatka novca prekida školovanje, potom odlazi u Minhen, ali i tamo se kratko zadržava zbog novčanih problema. On je slikar smelog kolorita, radi tipično romantičarske teme: portreti srpskih sred-njevekovnih vladara i junaka.

Knez Lazar

Esse Homo (Eso nomo) Delo sa religioznom tematikom, Hristos pred Pilatom u izrazitoj crvenoj odori na balkonu.

Komponovano na rembrantovski način u dva svetlosna plana.

Crnogorski ustanakSnažna dijagonala koju čini barjak ustanika. Delo je prepuno glorifikacije događaja i patriot-

skih osecanja sa pravom romantičarskom tematikom.

Bakljada kroz Stambol kapijuPrikazuje docek povodom drugog povratka Kneza Miloša.

KaraulaPrikazuje savremen događaj. Nastaje pod utiskom novinskog članka u doba srpsko-turskog

25

rata za oslobodjenje juga Srbije 1876. Prikazao je upad turskih vojnika na slabo, ali junački bra-njenu Karaulu. Turska četa je na granici, kod Niša, napala Karaulu koju je branilo svega nekoliko vojnika. Tim povodom Đura je napisao i pesmu. Slika je svedena na čiste likovne vrednosti, bez detalja i naglašena je suština. Rađena je pod uticajem Rembranta i Ticijana, kompozicija je pira-midalna i završava se masom zida.

Ziveo je skromno zbog službe, stalno se potucajući od Novog Sada do Beograda i Kragujev-ca. Za vreme boravka u Beogradu i Kragujevcu radi seriju građanskih portreta.

Direktor Ćirić

Učiteljica Katarina Protić

Barbizonska škola

Barbizon je mesto kraj Pariza u kome se nastanila i stvarala grupa umetnika ovog pravca.Slikanje prirode je samostalan motiv. Sredinom XIX veka, pod uticajem engleskih pejzažista od-lučuju da napuste atelje i slikaju prirodu kao ambijent, kao engleski slikari koji slikaju slične teme. Pokušavaju da predstave ono sto vide, njihov subjektivni doživljaj motiva. Zato je ova škola pre-lomna u slikanju pejzaža. Barbizon je drevno mesto kraj šume sa istorijskim i mitskim značajem za Francuze. Slikari ove škole povlače se iz napornog i zagušljivog Pariza i beže u prirodu, vraćaju joj se onakvoj kakva jeste.

Ruso Teodor

Izlaz iz fonteblonske šumeBanalni trenutak običnog dana.

U prirodi su radili skice,a kompletno delo u ateljeu. Potpuni rad u prirodi uvešće tek impre-sionisti.

Predstavnici: Teodor Ruso, Dabinji, Žil di Pre, Dela Penja, Anri Mišel. Oni su pokušali da usvoje romantičarske ideje i stavove, ali u njihovim slikama prepoznajemo i početak realizma, nema vazdušne perspektive, samo u minimalnom obimu. Zbog želje da tačno predstave ono sto vide pokušavaju da prikažu specifičan doživljaj prirode bez fokusa slike, samo delo je glavni junak. Zbog dinamičnosti unose pravilo – pratite horizntale, a nasuprot tome vertikale drveće ili čovek.

26

Žil di PreSlika predele sa ključnim pejzažem. Ako prikazuje čoveka, on je minijaturan. Doživljavanje

veličine čoveka u odnosu na prirodu – moramo se vratiti i prilagoditi prirodi. Često biraju ista mesta i motive za slike, pa se lako mogu zameniti. U tom periodu ovakvo slikarstvo je bilo nevaž-no, stoga nisu nigde izlagali. Tek sa pojavom impresionista, prihvataju ovu grupu umetnika kao jako fine umetnike sa idealnom notom stvarnosti. Uvek koriste zlatne tonove kao stari muzejski ton.

Anri Mišel

Oluja Horizontalno bojeni slojevi poređani u gradaciji.

Dela Penja Poreklom Španac, pridružio se Francuskim slikarima, ali podćeca na El Greka, prisutan emo-

tivni naboj, unosi tonsku gradaciju.

Predeo

Dabinji

Zalazak SuncaPošto se ova škola završila impresionizmom, ovaj umetnik je najvažniji. Rado slika obalu

Sene i što je interesantnije, pravi kamen na kome slika. Najveći prostor na slici odvaja za nebo i njegov odsjaj u vodi. Tu je i drveće ali skromnijih dimenzija, priroda kao univerzalni svet, bog se vidi u svakoj slici, božja kreacija. Zadivljujuće miran i spokojan vazduh. Barbizonci zadržavaju taj odnos.

Kamij Koro

Rimski forum Predstavnik pejzažnog slikarstva. Sredinom XIX veka sve više jača realizam. Koro je pred-

stavnik subjektivnog pejzaža. Formirao se postepeno, divio se prošlosti, Rimu čiji je precizan istraživač. Slika forum u Rimu topografski tačno. Delo je zaista naslikano u prirodi, ima speci-fično osvetljenje ranog jutra. Dugačke senke koje tačno prate svaku celinu, slikarstvo plenera nastaje na otvorenom i on je njegov najznačajniji predstavnik.

27

Put do sela Slika na isti način kao i Rim. Kada je izašao iz Pariza ka jugu, slikao je prve topografske pre-

dele (kod nas to prvi radi Đorđe Krstić). Obična mala mesta sa interesantnim motivima. Jer je to simbolična konstrukcija. Predstavljena je mimo konvencija, bez vazdušne i linearne perspektive samo sa proporcionalnim osvetljenjem, samo u trakama i planovima – novi koncept, planimetri-sko prestavljanje prostora. Lišava kuće nepotrebnih detalja da bi došao do suštine forme. Smelo redukuje oblike.

Katedrala u ŠartruBeleži tačnu situaciju u okolini katedrale u duhu romantizma, prikazivanje svakog detalja je

deo realizma. Metalna svetlost, sve je zategnuto, precizno, hladno, difuzno. Sve ukazuje na zale-đenost, večnost scene i glorifikaciju prirode.

Crkva u NantuNajveći deo slike je priroda. U pozadini je crkva, u samom dnu slike je čovek, a u svim pla-

novima prisutna je priroda kao ključni element.

Most u NantuNa nov način organizuje prostor, umesto da se u jednoj tački skupljaju sve linije perspektive,

tačke ili nema ili je izvan slike. Trouglasta perspektiva, most kompoziciono suprotstavljen verti-kalama između otvora na mostu, horizontali same slike. Most je nalik mreži koja drži konstruk-ciju slike. On slika i poetično prikazuje stuacije, intimni pejzaž odnosno lični doživljaj prenosi u samu sliku. Zbog toga su one jedinstvene.

Suvenir sa devojkama kao boginjama prirodeKoro pažljivo definiše kvalitet vode, zelenilo, vazduh, vrlo inspirativno za druge. Pred kraj

života slika portrete

AugustinaNju će kasnije slikati i Van Gog.Slika portrete koji unose inovativnost, podsećaju na manirizam i renesansu. Ženska figura

redukovane forme

Devojka sa biserom Liči na Rafaelove slike i na Monalizu. Svedena, idealizovana figura, smatra se da su njegovi

portreti izraz savremene komozicije.

28

Bratstvo prerafaelita

Pojavljuju se sredinom XIX veka. Ne može se reći da pripadaju ni romantizmu ni realizmu.Oni svoje slikarstvo grade na idejama i jednog i drugog pravca. Svoje uzore traže u srednjem veku, vitražima, minijaturama, knjigama i freskama, te u srednjevekovnim legendama i epovima Engleske. Prihvatajući čitavu plejadu likova na čelu sa kraljem Arturom i čarobnjakom Merlinom. Insistiraju na preciznosti i bogatstvu detalja, u tom smislu najavljuju realizam (činjenice, svet vidljiv golim okom). Oni gotovo spajaju nespojivo. ali to rade uspešno. Smatrali su ih prvom modernom grupom. U doba kada su nastali (1848, London), smatrali su da je engleska umetnost dosadna, sentimentalna, jedan te isti estetizovan pogled na svet. Oni su želeli nesto novo, nesto uzbudljivije, i to traže u Italijanskom kvatroćentu. Bili su vrlo mladi.

Džon Everlet Milaj, koji je imao 19 godina i bio najmlađi član ove grupe čiji su ostali članovi imali oko 20, 22 godine. Oni odbacuju autoritet akademije, izazivaju skandal i odbijaju da se pot-pisuju osim po inicijalima „prb” što izaziva veliko interesovanje kod publike.

Arijel izaziva (zbunjuje) RičardaŠumska nimfa u izrazito bogato, slikovitom, slikanom pejzažu napada mladog viteza.Hant Holmen, Dante Gabrijel Roseti, njima blizak Džon Foks i druga generacija Evard Birn

Džouns i Vilijam Moris. Oko 1850. počinju da se potpisuju na delima, neki dobijaju veliku slavu i bivaju prihvaćeni na Akademiji. Ove umetnike, kao i ostale budućih pravaca, odlikuje pripad-nost određenoj grupi koja podržava određene ideje. Inspiracija srednjim vekom je prenaglašena. Kompozicije su pod uticajem srednjevekovnog slikarstva i vitraža. Karakteristično je i svetlo, jasno, čisto, difuzno svetlo koje najavljuje plenerizam.

Milaj

Hristos u očevoj radnji Mladi Isus pokazuje stigmate pokraj mlade i lepe Bogorodice pune briga za svog malog sina.

Slika je izazvala skandal zbog svog ležernog žanr izgleda. Sveci su slikani bez svojih obeležja ore-ola sto je nesvakidašnje za viktorijansku Englesku. On prikazuje savremenu drvodeljsku radnju u koju smešta scenu iz novog zaveta sto je izazivalo revolt. Čak je i Dikens bio zgranut, sliku je nazvao primitivnom (primitivno slikarstvo). Boje su intenzivne, agresivne, bez dovoljno modela-cije, a figure izdužene bez perspektive. Stvara iluziju triptiha, podelivši sliku na 3 dela po uzoru na kvatroćento. Bavi se skraćenjem tela po uzoru na Mantenju što je za taj period bilo nešto novo, zanimljivo i komplikovano.

Ofelija

29

Naslikana 1852. po Šekspirovom „Hamletu”. Radio je po prirodi, potopio je svog omiljenog modela, Elizabet Sidal, u kadu. Za njega je bilo jako važno da prikupi podatke o izgledu tela, tekstila, kože, bilja u vodi. Kako izgledaju i kako se ponašaju, reaguju u njoj. Ova slika vrši veliki uticaj na kasnije umetničke pravce, simboliste. Prikazuje utopljenu Ofeliju u bogatoj vodenoj biljnoj vegetaciji (Sidalova je bila omiljen model prerafaelita, crvene kose, mlečno belog tena, to je bio njihov ideal ženske lepote; posle ove slike Sidalova se ozbiljno razbolela)

Slepa devojkaMilaj prikazuje dve mlade devojke u polju, sa harmonikom u krilu, verovatno prosjakinje;

na horizontu je duga koju slepoj devojci opisuje njena mala pratilja. Slika je intezivnog kolorita, kontrastnih boja. U svim planovima identičnog kolorita. Želeo je da prikaze kako bi svet izgledao slepom čoveku ako bi progledao.

Portret Džona RaskinaRaskin stoji kao kakav naučnik u prirodi, na slapu, u planinskom predelu. On je bio pozitivan

kritičar rafaelita, pohvalio je njihovo smelo unošenje prirode. Podržavao ih je teoretičarski i rado sakupljao njihova dela.

Holmen Hant

Probuđena savestSlika mladi par u bogatom enterijeru sa mnoštvom predmeta, koji simbolišu brz napredak, i

slave produkte industrijske revolucije (što oni nisu podržavali). To je nov, glanc lakiran nameštaj, tapeti i tepisi, te obavezan klavir kao neizostavni motiv viktorijankih domova. Mladi profesor muzike po svoj prilici neženja, zavodi svoju mladu učenicu koja je prikazana u trenutku probu-đene savesti po pitanju njene časti. Slika je prepuna simbola; na šarenom ćilimu kraj nogu mladih ljubavnika prepredeni mačak vreba bespomoćnu ptičicu koja je slučajno zalutala u sobu. Sat na klaviru otkucava skazaljkama pet do dvanest (krajnje je vreme da se probudi) a na zidu jednim krajičkom vidi se slika „Marijin ulazak u hram” što aludira na nevinost. Pa čak i note koje je mlada devojka nemarno bacila na pod sadrže stihove jedne tada vrlo popularne pesme koja peva o posrnulosti i padu karaktera. A kroz prozor se vidi divan prolećni vrt koji nosi simbol lepote i mladosti, ponovno buđenje. Uzor za ovu sliku bila je Van Dajkova „Porodica Arnolfini”, koja je tih godina stigla u londonsku galeriju i izazvala veliko oduševljenje prerafaelita koji ga rado izučavaju. Imao je nameru da njegove slike govore jezikom simbola. Slikarstvo koje će nas učiti vrlini poput Biblije. Sliku je prodao bogatom industrijalcu koji je tražio izmene. Lice devojke naj-pre je naslikano da je ona preneražena, nesrećna, ali i nakon dorade koja nije uspela lik je ostao neodređen.

Predeo sa ovčicamaLep pejzaž engleskog sela. Kraj strmih litica, na obali mora pasu bezbrižne ovčice. Jedna crna

stoji nad samim ponorom, šta li je slikar želeo da kaze?

30

Gabrijel Roseti

BlagovestiPotpuno atipične, bez simbola, smeštene u tesnu bolničku prostoriju opremljenu namešta-

jem kvatroćenta sa mediteranskim pogledom kroz prozor. Sestra Kristina, pesnjikinja, poslužila je umetniku kao model. Prostor je krajnje konfuzan, on se više bavio teorijom nego slikarstvom u praksi.

Beata BeatriksFatastično biće sa mistično-simboličnom pozadinom. Motive za svoje fantastične slike pods-

stiče drogama. Krajem veka je prešao u potpunu ekscentričnost, dramatična ali uticajna figura.

Astata Siriska

Boginja Istar

Ford Medoks Braun

Poslednji pogled na EngleskuTondo sa prikazom savremenog događaja – emigracije u Australiju. Mladi bračni par (kolega

umetnika), sa tugom i setom oprašta se od engleske obale. Medoks se u svojim slikama bavio socijalnim pitanjem drustva.

Edvard Birn Džouns

Iskušavanje MerlinaDžouns pripada drugoj generaciji prerafaelita, radi po uzoru na Botičelija. Putovao je u Ita-

liju. Na slici nema brige o prostoru i perspektivi, sve je podređeno dekoraciji.

Venerino ogledaloRađena po uzoru na Leonarda i Peruđina, sa pozadinom tipičnom za kvatroćento. Venera i

boginje se gledaju u barici čime se stvara efekat slike u slici.

31

Realizam

Predstavnici su Gustav Kurbe, Fransoa Mije i Onore Domije. Pojavlju je se kao reakcija na prethodni stil – romantizam. Odbacuju se njegove odlike i ideje, i uvodi se novi stil, realizam, sa Gustavom Kurbeom na čelu. Teško je reći koliki je uticaj i trajanje ovog pravca, može se reći od 1850. do 1874. ustvari do pojave imresionista, dok realizam u Rusiji traje znatno duže. Smatra se da je XIX vek obeležen pragmatičnošću realizma, koji nastaje u Parizu, centru umetnosti, a najpre se širi u Nemačku i Italiju, te ostale zemlje. To je internacionalni stil, postaje dominatni stav. Postoje različiti stavovi i definicije realizma. Ono što je najbitnije jeste da on teži da prikaže svet onakvim kakav jeste, a to može biti subjektivno mišljenje. Kurbe je rekao: „Želim da slikam samo ono što vidim, pokažite mi anđela i ja ću ga naslikati.” Smatrao je da slikarstvo mora početi da prikazuje vreme i epohu u kojoj nastaje. Nije podržavao slikanje mitova i legendi, ovo je doba surovog kapitalizma, XIX vek. Neki smatraju da se poklapa sa nastankom socijalizma, komuni-stičkog manifesta i njihovih ideja.

Tucači kamena 1850. Uništena u savezničkom bombardovanju Nemačke. Ideološki je najprovokativnija. Starac

i mladić pripremaju kamen za put. Slika predstavlja položaj nižih društvenih slojeva i njihovu tešku bezizlaznu situaciju, ciklus društvene reprodukcije (starac je počeo sa teškim radom kao mladić, i ceo život radi naporno i teško bez mogućnosti da napreduje). Slika je prepoznata kao poklič na pobunu. Takvom društvu ideja je bila društvo bez klasa, društvo komunizma. Kurbe je smatrao da slikarstvo treba da prikaže svoje stavove o svetu, da prikaže stvarne životne proble-me. On pokazuje do tada nesvakidašnje teme, teme koje do tada nisu bile vredne pažnje.

Odmor posle večere 1848.Veliki format na kojem su prikazani njegov otac i prijatelji za običnim stolom za skromnom

večerom, tipična seoska scena iz Ornana. Kurbe potiče iz bogate seoske porodice iz Ornana, dolazi u Pariz i proučava slike velikih majstora iz Luvra. Smislio je da svakodnevne banalne scene naslika sa velikom preciznošću i realnošću na velikim formatima. Slika ono što jeste brutalno i istinito, zbog čega su ga savremenici i kritičari napadali da uvodi estetiku ružnog. U svojim auto-portretima uvodi prikaze koji laskaju umetniku. Uvodi lokalni ton, boju koja po prirodi odgovara onome što slika. Teži se za fotografski tačnim prikazom stvarnosti.

Sahrana u OrnanuSlika je ogromnih dimenzija 3 × 6m, prikazuje odlazak na sahranu svog rođaka, veliki broj

32

portreta stvarnih ličnosti grada Ornana – presek francuskog društva. U centru su figure iz javnog života, a po obodima niži staleži, seljani, radnici. U sredini je raka, što ima za poruku da sve čeka ista sudbina. Slika je prikaz realnog događaja, slikana na nov način za ovakvu temu (setimo se Sahrane Grofa Orgaza). Zamišljena je tako da se ne završava, sve je otvoreno. Sa velikom posveće-nošću slika svaki portret, gotovo karikaturalno.

Moj ateljeRealna alegorija o sedam godina mog umetničkog i duhovnog rada On je realista koji koristi savremene motive, slika podseca na Las Menjinjas. On je u centru

za platnom, sa desne strane su mu prijatelji: Bodler i Žorž Sand, a sa leve radnici, seljaci, prosjaci.Nakon propasti Pariske komune biva prognan i umire sam u Švajcarskoj. Ovu sliku kao i Sahranu u Ornanu izlagao je u posebnim paviljonoma, jer su mu obe odbijene za svetsku izložbu. Ljutiti Kurbe postavlja svojih 40 slika u jednu baraku, objavljuje manifest koji će najaviti realizam. Ali ostaje slabo posećen o čemu svedoči i Delakroa. Nagim modelom iza sebe želeo je da prikaže da se on ugleda, ali odbacuje ideale lepote starih majstora, tu je i pas, simbol vernosti, i dete koje je njegova misao da sve treba gledati dečijim očima.

Gospođice iz Ornana daju milostinjuSlika govori o hrišćanskim vrlinama i novim potrebama čoveka iz zagušljivih gradova da

izađe na svež vazduh u prirodu. Odlično razume difuzno svetlo.

Gospođice na obali SeneDve parižanke lakog morala, u odmoru nakon noćnog provoda leže na obali umorne i pos-

pane, nakićene i bogato obučene ne mareći za svoju toaletu, one nemarno leškare u hladu. Čula su im iscrpljena od raznoraznih uživanja, te one obamrle leže bez ikakve svesti o prirodi oko njih.

Skriveni potok Izvršiće uticaj na impresioniste.

ProsejavanjePrikazuje drugu vrstu žena, radnice koje naporno rade da bi prehranile svoju porodicu, voleo

je i pratio fotografiju i radi inspirisan ovim novim medijom.

Fransoa MijeKurbeov savremenik. Mije slika najbezvrednije ličnosti društvene lestvice, seljake koji obra-

đuju tuđu zemlju, uči grčki i latinski, proučava stare pesnike, klasično je obrazovan.

SejačIzložena na Salonu, izazvala veliki skandal, prikazivala je potpuno anonimnog čoveka, na

formatu prevelikom za ovakvu temu. Glorifikuje tu temu, to je čovek koji godinama živi isto, jednolično – Adam, ne vidimo lice. Duboka senka, dinamičan gest ruke ukazuje na dinamičnost, dijagonala, redukuje kolorit, koristi smeđe zemljane tonove.

33

PraljaSeljanka koja pere rublje (Englezi su bili opsednuti pranjem, peglanjem, sapun simboliše

viktorijansko doba). Iscrpljena, umorna, greje se pored kotla, čvornovatih ruku, sa ogromnim drvenim klompama, nogu otečenim od dugog rada. Mije slika kako teški rad ostavlja trag na telu, plus komad sapuna kojim pere velike količine rublja. Uticao je na Van Goga – ljudi koji jedu krompir.

Ove slike nisu kritikovale društvo, iako su tako izgledale, one su prikazivale težak i jednoličan život siromašnih seljaka.

Skupljačice klasjaSirote seljanke sakupljaju ostatke klasja žita i odlažu u pregače. Jednostavna forma koja se

lako pamti, horizont je visoko postavljen, zlatni presek je na vrhu da bi se 3 žene prikazale što niže i na taj način prikazao njihovu povezanost sa zemljom. Figure žena su postavljene u AAB ritmu, poza prve dve žene se istovetno ponavlja, a druge elemente grupiše u istom ritmu – seno. Planine slika kao kolaž, preovlađuju 3 osnovne boje, marame žena. To nisu neke određene se-ljanke već sasvim nepoznate, univerzalne. Pred kraj života napušta Pariz i sarađuje sa slikarima barbizonske škole.

Plakati XIX veka su pričljivi i puni teksta, jednako važni kao i crtež.

Onore Domije Litograf, sa njim karikatura ulazi u polje umetnosti. Kao mlad radi u novinama „Karivari ”,

satiričnog sadržaja. Zbog karikature Luja Filipa XVIII, koji je prikazan kao kruška koja samu sebe jede, proveo je 6 meseci u zatvoru.

Istočno pitanje, karikaturaBavi se pitanjem raspada otomanskog carstava, ni Rusi ni Britanci nisu poželjni ali Francuski

političari čitaju novine zaokupljeni sobom, i nista ne čine.

Dobra stara vremenaGovori o ljudskim manama i brigama, smelo deformiše figuru da bi izrazio pouku. Novope-

čeni bogataš prikazuje svoj prosperitet preko pozamašnog debelog zadriglog stomaka. Domije koristi telesna svojstva da bi izrazio nemoral.

ProgresLinija je dinamična, moderna, nervozna. Radio je preko 4000 litografija i bio uzor za Pikasa

Osmeh pronalazaca igle na topuPrikazan je kao Smrt ili Đavo, smelih linija i deformacija. Utiče na ekspresionizam .

1860. počinje da slika i ostavlja grafiku, ali zadržava grafičku linearnost.

Mlada devojka se kupa

34

Stilizovana zatvorena forma

BremeSlike je radio za sebe jer nije naišao na podršku prijatelja ili kupaca. Prikazuje mladu majku

pod teretom teške košare sa detetom.

Putnici vagona III klaseSlika kao da je u kupeu; nova i aktuelna tema – ženu sa detetom u prvom planu slika kao

Svetu porodicu.

Realizam u Nemačkoj

Realizam se sa svojim smelim revolucionarnim stavovima pojavljuje u Francuskoj. Pod ide-jom Kurbeovog manifesta „slikaj ono sto vidiš i svet onakav kakav jeste”.

Ovaj pravac je rado prihvaćen i u Nemačkoj broji veliki broj slikara, narocito u periodu 70tih i 80tih godina XIX veka. Pojavljuju se i pleneristi (koji ostavljaju veliki uticaj na naše umetnike – Nadeždu, Đorđa Krstića, takozvani „minhenski đaci”). Nemački realizam je u direktnoj vezi sa francuskim, Nemci mu daju svojstveno modifikovano značenje. Oni su tvorci naturalizma, njegove osobine su potpuna pedantna vernost prirodi kao odraz duha naroda i podneblja, to je realizam na višem nivou (veliki uzor bio je Direr, crtež zeca). Smatrali su da bi na tome tre-balo da temelje svoju kulturu i slikarstvo. U ovom periodu u Nemačkoj je još uvek popularno nacionalno, istorijsko, (belgijsko) slikarstvo koje još uvek pripada romantizmu, što se objašnjava važnim istorijskim događajima toga doba. Ujedinjenje Nemačke pod Fridrihom Velikim – prvi rajh. Najznačajniji predstavnici su: Vilhelm Lajbl, Adolf Fon Mencl i Hans Toma.

Adolf Fon Mencl Počinje kao priznati grafičar (uopste u XIX veku u Nemačkoj), radi na 100 grafičkih listova

sa vojnom i istorijskom tematikom. Pažljivo proučava podatke vezane za ove istorijske događaje. Sve to radi vrlo mlad, sa samo 20 godina. Počeo je sa 17 nasledivši očevu grafičku radionicu.Izradio je preko sto listova posvećenih Fridrihu Velikom u cilju njegove glorifikacije, kojima se vrlo proslavio. Njegovi kasniji grafički radovi više nisu tako sveži i ubedljivi. Paralelno radi i slike koje su manje poznate u to doba.

Umetnikova sestra sa svećomMlada devojka na vratima sobe u kojoj je za stolom žena za ručnim radom. Prikaz domaće

atmosfere pod večernjim gasnim osvetljenjem, svećom koju devojka drži i lampom na stolu. Slikar je iz neobičnog ugla uhvatio momenat iz svakidašnjeg života.

35

Svetlost na stepeništu noćuEnterijer stepeništa pod svetlosti gasne lampe, slika suprotno akademskim pravilima istražu-

je stvarnost, život, ambijent. Pokazuje veliko interesovanje za veštačko, večernje osvetljenje.

ŽelezaraMonumentalna kompozicija, prikaz velikog fabričkog prostora krcatog figurama i mašinama

obasjan fantastičnom crvenkastom svetlošću užarenog topljenog gvožđa

PozorišteDosledno i najsmelije prikazuje ono sto vidi. Najavljuje impresionizam i po temi i po treti-

ranju svetla. Glumci su jasno osvetljeni podnim horizontalnim svetlom, dok je publika gotovo groteskno prikazana u polumraku sale.

Voz iz Potsdama1847. Malo se slikara odlučivalo na ovu temu prikazivanja voza pri brzini. Kretanje dočarava viju-

ganjem pruge i magličastom parom. Voz gotovo da bi ispao iz kompozicije da slika nije dijago-nalno podeljena panoramom Potsdama na horizontu.

Vilhelm Lajbl Voleo je da slika običan svet u svojim domovima naročito bavarsku okolinu Minhena (min-

henski okoliš)

Udvaranje u pretsobljuMladi par u trenutku odmora od igre, u ćosku osamljeni mladić joj izjavljuje ljubav, po fan-

tastično slikanoj nošnji zaključujemo da su sa sela. Lajbl pažljivo prenosi stvarnost svaki nabor, faltice kostima mlade devojke, tufnice na njenoj bluzi sve je do poslednjeg detalja prikazano. U doba Kurbeove posete Nemačkoj 1869. dobija stipendiju putuje u Pariz i radi u Kurbeovom ateljeu. Ali, izbijanjem rata vraća se u Nemačku gde ga smatraju izdajnikom, biva odbačen i za-boravljen, povlači se iz zvaničnih tokova i odlazi na selo koje pažljivo i verno prikazuje.

Tri žene u crkviStudija života žena na selu. Tri religiozne žene u različitim životnim dobima. Pouka o njiho-

vom teškom i jednoličnom životu: kao seljanke su se rodile, takve će i ostariti. Šake su deformi-sane i velike od teškog rada, pravi velike kontraste svetlo-tamno, na figurama postavljenim po dijagonali. Žene su bliske gledaocu (poruka: je treba se držati moralnih načela). Lajbl je imao ideju da širi stavove realizma. Iz zajedničkog rada sa jednim mladim sledbenikom nastaje slika:

VoćnjakDve žene u narodnoj nošnji, figure je slikao Lajbl a prolećni pejzaž mladi umetnik. Pred kraj

života posećuje Holandiju ima veliko interesovanje za flamanski barok.

Devojka kraj prozoraMlada devojka pod jakom difuznom svetlošću. Slika plošno i bez mnogo modelacije (ovakav

36

način preuzeće naš Đorđe Krstić).

Hans Toma

Autoportret 1873.Ugledao se na Direra, preuzima stavove predhodna dva umetnika. Rado slika plener u koje

postavlja figure koje vezuje sa biblijskom tematikom.

Begstvo u EgipatPejzaž u okolini Rajne, sveta porodica gotovo minijaturna, jasno difuzno osvetljenje. Vodo-

padi Rajne savršeno realno i lepo

Ruski realizam - Peredvižnjici

Predstavnici: Ilja Rjepin, Vasil Perov, Vasil Surikov, Isak Levitan. Ruski realizam nastaje na specifičan način, kao reakcija i bunt mladih umetnika da odgovore na klasične teme Akademije. Petrogradska carska akademija sa ustaljenim pravilima i kanonima zahtevala je temu iz klasične mitologije kao diplomski rad mladih slikara. Oko 1863. pojavljuje se grupa mladih koji odbijaju da rade na zadatu temu. To je bilo nešto novo i nesvakidašnje, bez diplome ne bi bili priznati u društvu, samim tim ni dvor kao glavni narucilac ih ne bi priznao. Smatralo se da će unapred biti osuđeni na propast. Neprihvaćeni slikari Predvižnjici ipak bivaju rado primljeni. Mlada Ruska buržoazija je njihova omiljena publika. Nalaze mecene van dvora i plemstva. Tretjakov je njihov najpasioniraniji sakupljač, osnivač je Tretjakovske moskovske galerije. Slikari ovog pravca su naj-istrajniji među umetnicima realizma. Predvižnjici neprekidno stvaraju od šezdesetih godina XIX do dvadesetih godina XX veka kad ih boljševici ukidaju i zabranjuju.

Ilja Rjepin

KozaciZaporošci pišu pismo sultanu. Rjepin je uticajan, plodan slikar, radi nacionalne istorijske

teme Rusije, koje prikazuje kao živu stvarnost, potpunu rekonstrukciju događaja. Snažni i bez-brižni kozaci nadaleko čuveni po svojoj hrabrosti, veseli, pišu pismo sultanu i ne haju za moguće posledice koje bi pismo izazvalo. Kadar je potpuno monumentalan, filmski.

37

Kurdska procesijaRjepin prvi prikazuje obične ljude, stanovnike neke daleke gubernije. Slika je kompozicijski i

po formatu kolosalna i bogata, pravi je presek ruskog društva 80tih godina XIX veka. Od mar-ginalnih ličnosti, do vojnih i carskih službenika, pa predstavnika buržoazije. Bogata detaljima, desno su nosači litije, sveštenstvo, bogati građani i seljaci, trgovci, činovnici, a levo siromašni, seljani, bogalji i prosjaci, svi u stepi pod jarkim difuznim osvetljenjem letnjeg prašnjavog dana.

Nisu ga očekivaliOvo delo najavljuje impresionizam. Slikar prikazuje ugao sobe privatne građanske kuće sa

obaveznim klavirom u ćosku, sobarica otvara vrata a na njima je čovek tek pristigao iz sibirskog progonstva. Scena je puna iznenađenih lica, spoj impresije i realnosti. Ilja je dugo živeo i bio vrlo poštovan.

Vasil Surikov

Boljarina MorozovaRekonstrukcijsa scene iz srednjovekovne Rusije. Staru knjeginju Morozovu smeštenu na

poljskim kolima šalju u izgnanstvo zbog staroverstva i paganskih običaja. Monumentalno platno prikazuje srednjevekovnu Moskvu. Verno prikazuje arhitekturu i kostim toga doba. Surikov je bio impresioniran slikarstvom renesanse.

Vasil PerovJedan od najznačajnijih portretista Rusije

DostojevskiPsiholoska studija, ne prikazuje ga kao uglađenog i elegantnog već kao dostojnog nosača

velikih drama. Ruke su napeto ukrštene a lice je hipnotičko.

Isak LevitanTvorac je ruskog pejzaža. Slike su mu početkom XX veka toliko popularne da su reprodu-

kovane kao razglednice. Običan i spontan pogled na prirodu u okolini Moskve, skoro impresio-nistički, bogatog kolorita. Umro je mlad i ostavio veliki uticaj na mlade slikare. Njegov pejaž je čist, spokojan, bez traga bilo kakve industrije.

38

Skulptura realizma

Bilo je problematično i ograničeno vajarima u koncepciji realizma. Imali su velike ideološ-ke probleme. Kako prikazati ono što zaista vidiš a ne načiniti puku kopiju predmeta? Izraz su možda pronašli u veličini i postamentu. Tada neki kritičari skulpturu smatraju nižom zanatskom umetnošću zbog njene trodimenzionalnosti. Oni su smatrali da je skulptura dostigla svoj vrhunac u doba antike.

Antoa KarpoSmatrao je da skulpturom ne treba puko prikazivati građansko društvo već da se treba držati

određene tradicije ali ujedno i pratiti aktuelnosti. Želeo je da studira kod Rida, ali po njegovom predlogu odlazi kod jednog manje poznatog ali liberalnijeg umetnika. Upisuje akademiju, tek nakon 10 godina odlazi na studijsko putovanje u Rim.

Ugolino jede svoje sinovePo uzoru na kasnog Mikelanđela pravi složenu kompoziciju grupisanu kao Laokonova grupa.

Vrlo komplikovan splet, figure gotovo zaustavljene u jednom stravičnom trenutku. Realizovao je srednjevekovnu Danteovu priču. Utiče na Rodena svojom robusnom frakturom. Izazvao je veliku pažnju. Uzor mu je Rid, te izrađuje skulpturu dečaka sa školjkom. Delo po temi vrlo su-protno Ugolinu.

Igra Najpoznatiji reljef sa pariske opere, oko 1860. na pilastre nove Opere trebalo je smestiti

reljefe sa po tri figure koji bi metaforično prikazale muziku i igru. Karpo radi slobodno i u svoju kompoziciju smešta 8 smelih cikličnih figura sa Apolonom u centru, što je šokiralo savremenike. Tako smela i nova da su odbili da je postave. Zamerali su da izgleda kao orgija i da su figure više provokativno golišave nego nage. Nakon francusko-pruskog rata mišljenje se menja i igra se postavlja na zgradu Opere. Reljef je korak dalje, gotovo trodimenionalan, planovi se preklapaju, laviraju, nestabilan razuzdani doživljaj zvuka i igre. Ugledao se na barokne skulpture.

Četiri strane sveta kontinentiSamo četiri kontinenta jer Australija tada još nije dovoljno istražena. Karpoovi naručioci,

iako obrazovani, nemaju dovoljno poznavanja za ovaj novi kontinent i Aziju. Predstavio je 4

39

različita akta kao predstavu 4 različita kontinenta. Model Evrope i Afrike je pronašao vrlo lako. Afrika ima lanac oko noge, ona nije slobodna (robovlasnički kontinet), što se tiče Amerike, u Parizu nije mogao da pronađe nijednu Indijanku, te je radio po domaćim modelima a na glavu joj je postavio raskošnu perjanicu, što je bilo pogrešno. Aziju je pronašao u modelu jedne mlade kineskinje, što je bilo vrlo teško i zahtevno za to vreme. Namera je vrlo smela, 4 akta drže veliku sferu, loptu, danas je u luksemburskom parku. Radi veliki broj portreta, vrlo je popularan sve do do pojave Rodena.

Srpski realizam

Dve su ključne struje Srpskog realizma. Prva, koju predstavljaju Miloš Tenković, Đorđe Krstić i Đorđe Milovanović, te akademski realizam Paje Jovanovića i Uroša Predića. Realizam se u Srbiji formira kasno, tek u doba prvih impresionista. Usvaja ga grupa mladih Srba na minhen-skoj Akademiji. Miloš Tenković je naš prvi slikar koji upisuje ovu školu zahvaljujući stipendiji srpske Vlade. Srbija nema ovakvu instituciju sve do posle II svetskog rata, do tada samo nekoliko privatnih zavoda i nižih škola. Više znanja umetnici su mogli steći samo u inostranstvu: Beču, Minhenu. Beč dosta kasni za pariškim novotarijama u umetnosti; usled političke situacije, monar-hija ipak ostaje uzdržana prema slobodnoj francuskoj republici. I Minhen je osamdesetih godina centar uzdržanog realizma, ne previše radikalnog kao u Francuskoj ali dovoljnog da Miloš Ten-ković prihvati osnovne ideje i stavove ovog pravca pre nego što zbog spletki izgubi stipendiju. Za vreme boravka u Minhenu on odbacuje teme iz nacionalne prošlosti što se srpskoj vladi ni malo ne sviđa. Njemu više prijaju jednostavne obične teme.

Prodavačica cveća

Krave na pojiluSlika je pleneristička, prvi put uvodi difuzno osvetljenje u srpsko slikarstvo. Gotovo da je

ovaj postupak novina i za Nemačku.

Đorđe Krstić Naš prvi diplomirani minhenski đak, miljenik kralja Milana koji je bio veliki ljubitelj impresi-

onista. Za svoja rana dela koja izrađuje još za vreme školovanja dobija nagrade. To su:

UtopljenicaSlika nije do kraja realizam, više sugeriše na naturalizam. Inspirisana je hercegovačkim ustan-

kom, nakon propasti ustanka srpske žene su se bacile sa decom u vodu da ne bi bile odvedene u ropstvo. Pažljivo studira hercegovački teren i kostim. Slika je vrlo inovativna, dobija bronzanu medalju minhenske akademije. Problem njegovih slika je bitumenska smola koja se koristila za osnovu i davala taman ton njegovim slikama; bitumen vremenom agresivno deluje na pigmente i uništava sliku te su njegove slike danas bespovratno tamne.

40

AnatomSrebrna nagrada minhenske akademije za portret sa bogatom mrtvom prirodom. Po dolasku

u Srbiju radi pejzaže.

Panorama grada Čačka.

BabakajStena u Đerdapu blizini golubačke tvrđave. Žanr-scena, pejzaž sa ribarima.

Đorđe Milovanović

Mrtva prirodaObična, svakodnevna.

U srpskoj umetnosti realizam se završava sa dvojicom slikara i dvojicom skulptora koji pri-padaju poslednjoj akademskoj varijanti ovog stilskog shvatanja.

Uroš PredićRođen u Orlovatu u Banatu, odlazi u Beč i 1876. upisuje Akademiju. Studije dopunjava

vrednim kopiranjem starih majstora. Vrlo talentovan, plodan slikar, radio je kao asistent svom profesoru i na dekoraciji bečkog parlamenta, slikajući antičke motive u maniru klasicizma.

Izradio je portrete svih istakutih ličnosti kulture i političkog života, oko 1000 ikona, istorijske kompozicije i žanr-slike. Zamerali su mu da je isuviše akademski suv i hladan.

Hercegovački begunciNaslikana je u Beču povodom Nevesinjskog ustanka. Za modele su mu poslužili rođaci i

članovi porodice. Obučeni su u lepa odela pa izgledaju kao da idu na slavlje a ne u beg. Crtež, materijalizacija, svetlost, izrazi likova su dovedeni do savršenstva. Pravi dokumentarni pristup istorijskom slikarstvu a dramatika događaja je potpuno zanemarena, popularnost je stekao mo-ralističkim kompozicijma.

Vesela braća (jadna im majka)Posvećuje je svojim sugrađanima, orlovatskim seljacima. Pažljivo je prostudirao banatsko

selo sa kraja XIX veka. Po kaljavom razlokanom sokaku pored seoskih kućica od ćerpiča sa krovovima od trske idu pijani veseli bećari koje predvodi gajdaš. Predić je želeo da ovom slikom prikaže sve njihove mane i da ih osvesti ali bez uspeha, kada su je videli toliko su bili oduševljeni da su se u to ime napili. Ovom slikom je uspeo da postigne najviši nivo u psihologiji, atmosferi i materiji. Po povratku u Srbiju za stalno se nastanjuje u Beogradu gde radi do kraja života 1953.

41

Paja JovanovićIz porodice fotografa iz Vršca studirao je u Beču. Na raspustima obilazi Balkan i na nagovor

svog profesora pravi veliku studiju čitavog poluostrva (beleži nošnje, arhitekturu, običaje) koje pažljivo prenosi na svoje slike za rekonstruisane žanr-scene sa orijentalnom tematikom. Već tada postaje poznat i dobija nagrade na značajnim izložbama. Već 1880. potpisuje ugovor sa jednom londonskom galerijom koja mu otkupljuje sva dela.

Mačevanje Ova slika ga je proslavila

Kićenje neveste Postao je portretista svetskog glasa. Radio je uglavnom portrete i to po ukusu svetske bur-

žoazije, hladno ali majstorski, a zatim žanr-motive. Imao je osećaj za zapažanje detalja, ali je to ponekad bilo na štetu celine. Ponekad su grupe

figura nepovezane. Težio je materijalizaciji, ali ga uopšte nije zanimalo svetlo. S druge strane paleta je bogata, inspirisana narodnim folklorom.

Seoba SrbaRađena je po narudžbini srpskog društva i Patrijarha, povodom Mađarske milenijumske

izložbe 1896. Trebalo je da uradi seobu Srba pod Arsenijem Čarnojevićem 1690, slici je pristupio vrlo studiozno. Kasnije započinje novu verziju slike tako da ih danas imamo dve.

Proglašenje Dušanovog zakonikaPo narudžbini srpske države, za svetsku izložbu u Parizu 1900. Za ovu sliku je dobio zlatnu

nagradu izlozbe.

Portret Mihaila Pupina

Skulptura Srpskog realizma

Petar Ubavkić, Đorđe Jovanović, Simeon Roksandić su tri najbitnija predstavnika srpskog realizma, počeci srpskog modernog vajarstva. Sa pojavom novog stabilnog drustva u Srbiji kreće i potreba za naručivanjem umetničkih dela.

Petar UbavkićRođen u Beogradu, već rano ispoljava sklonost ka modelovanju. 1875. dobija stipendiju za

Minhen. Po izbijanju srpsko-turskog rata 1876. se vraća u Beograd i stupa u službu kao učitelj modeliranja na Realci. 1878 opet dobija stipendiju i nastavlja studije u Rimu. Kao skulptor bio je pod jakim uticajem italijanskog verizma. Ostalo je njegovih 20 radova, a isto toliko je nestalo. Radi savršenom tehnikom i sa podjednakim osećanjem za materiju u kamenu i bronzi, a sva nje-gova dela svedoče o nesumnjivom osećanju za monumentalnost, međutim svoj jedini spomenik

42

Takovski ustanakZamišljen da bude u velikim razmerama, nije uspeo da ga završi.Radio je poprsja poznatih ličnosti koja se danas nalaze na Kalemegdanu:

Portret Vuka KaradžićaVrlo realno prikazan. Ovo je njegovo najbolje delo. Ima sve karakteristike realizma. Prati pri-

rodne oblike, forma je klasično modelovana. Stoji na postamentu od knjiga, pesmarice i rečnika koje su atributi reformatora srpskog jezika.

Kraljica Natalija ObrenovićU mermeru, vrlo lep i realan portret, danas se nalazi u Narodnom muzeju.

Đorđe JovanovićStudirao je prvo arhitekturu u Beogradu, a zatim skulpturu na akademijama u Beču i Min-

henu, Parizu. 1903 se vraća u domovinu kao najznačajniji predstavnik akademskog realizma. Radio je velike monumentalne spomenike bez pravog osećanja za monumentalnost. Bio je vešt u zanatu, ali hladan u osećaju.

Ističe se skulpturom:

OstavljenaTo je rani akt srpskog vajarstva. Akt kao tema sporo osvaja naše prostore, postaje popula-

ran tek u dvadesetom veku. Izuzetan akt u duhu secesije, vanredna kako psihička tako i fizička studija.

Simeon RoksandićTeško se školovao zavisio od državne stipendije. Bio je pod uticajem nemačkih realista, he-

lenističke skulpture. Imao je smisao za pokret i temperament. Radio je portrete i memorijalnu plastiku

Spomenik kod Čukur česmeNjegova najbolja skulptura, rađena sa odličnim poznavanjem zanata i iskrenim osećanjem za

monumentalnost je:

Ribar sa zmijomRađena za konkurs u Italiji povodom izlozbe u Rimu. Rađen je sa idejom naturalizma vrlo

pedantno. Nesretnim slučajem brod koji je prevozio skulpturu je potonuo. Simeon na brzinu izliva još jednu i ponovo šalje za Rim. Prvi rad se nalazi u Zagrebu a drugi je otkupila beogradska opština i danas se nalazi na Malom Kalemegdanu.

43

Preteče impresionizma

Šesdesete godine XIX veka je doba razdvajanja umetnosti. Tih godina je pariski Salon napra-vio skandaloznu selekciju odbivši preko 2000 radova. Kao odgovor na ovaj čin komisije revolti-rani odbijeni osnivaju svoj Salon na kojem će izložiti sva dela koja su odbijena. Ubrzo Salon od-bijenih postaje stalna institucija i time u umetnosti nastaju dve struje, prvi, oficijalni, tok priznat od zvanične carske Akademije i drugi nezvanični, takozvana alternativa.

Wintlerhanter

Carica Evgenija Bonaparta

Sa pratnjom, tipična slika 60tih godina XIX veka, priznata od strane zvaničnog Salona.

Eduard ManeU istom periodu Maneova dela su odbijena i nepriznata dok su ona nama danas vrlo inspi-

rativna. Neki kažu da je Mane poslednji veliki slikar, on je sam jako cenio velike stare majstore i vrlo rado ih interpretirao u svojim delima. Po Bodleru, koji je njegov savremenik, on je prvi mo-deran umetnik. Pripadao je visokoj buržoaziji i rado je u svojim slikama beležio društvo u kome se kreće. On je slikar šetnji, poljskih nedeljih koncerata u pomodnim tiljerima, zabava, kafea i pariskih bulevara. Smatra se da je slikar zagonetki poput starih slikara, on šalje poruke gledaocu putem simbola kao Botičeli. Drugi, pak, smatraju suprotno, mišljenja su da sa Maneom kreće dekadencija slikarstva.

Portret Emila ZoleSlika je krcata atributima kako samog modela pisca tako i slikara. Zola je postavljen u neobi-

čan položaj, blag poluprofil zapravo više profil.Mane jasno naglašava njegovu siluetu, levu celinu slike zatvara dekorativnim japanskim pano-

om, vrlo modernim za taj period. Tu su još japanske grafike, mala reprodukcija njegove Olimpije i Velaskezovih vinogradara. Ovim je u sliku uneo lične atribute. On je kao njegovi savremenici veliki zaljubljenik novotarija iz tek otvorenog Japana. Naročito grafike iznenađuju Evropu. Bio je veliki ljubitelj Velaskeza i cele španske umetnosti i kulture. Smelo seče figuru i ostale predmete u želji da ih što više približi gledaocu.

Doručak na traviSkandalozna slika, odmah odbijena, što je izazvalo veliko interesovanje tako da su svi pohrlili

na nezvaničnu izložbu da je pogledaju. Poseta ove izložbe je bila kolosalnih razmera što je suviše i za Pariz tih godina. Na slici dominira figura mlade žene u prvom planu, namerno postavljena sa leve strane kako bi privukla pažnju gledalaca kojima je bliska. Ispred nje je mrtva priroda,

44

izletnička korpa, sva u neredu. Devojka potpuno naga sedi na izgužvanoj haljini kraj odbačenog šešira, sve je isprepletano i u neredu. Ovim Mane najavljuje društveni nered, početak nereda u umetnosti. Tako golišava, u drustvu izletnika direktno gleda u publiku. Inspiracija za ovu sliku je grafika Marka Antonija Rajmondija Odmor rečnih bogova. Ovaj Rafaelov učenik prikazao je grupu golišavih neridi, boginja kako se odmaraju u prirodi kao i u Đorđoneovom koncertu u polju dge prave društvo dvojici renesansnih trubadura, to je interesantna tema. Odlazak iz zagušljivih gradova na izlet u prirodu. On je koristio uzore renesanse da bi ih interpretirao i prilagodio sa-vremenom događaju. Samo, u njegovom slučaju naga devojka nije bila boginja već model opšte poznat umetničkom svetu u društvu dvojice mladića, Maneovih rođaka na izletu kraj reke. Slika je vrlo kontrastna. Šuma u odnosu na grupu u sredini je dosta tamnija. Osvetljenje se ne poklapa valerski, a perspektiva je problematična. Sliku gradi na drugim principima. Planimetrijska kom-pozicija i nezavisni planovi, tipično za srednji vek i umetnost dalekog istoka. 60tih godina XIX veka, Japan, koji je preko trista godina živeo u izolaciji, otvorio je svoje granice. Tim povodom u Parizu je priređena izlozba otvorenog Japana koja je prouzrokovala ekspanziju mode ovom dale-kom zemljom. Deceniju kasnije Evropa je bila preplavljena japanskim novotarijama, paravanima, nameštajem, lepezama, suncobranima, porcelanom, slikama i grafikama.

OlimpijaPravo je čudo kako je izložena na Salonu. Uzor je potražio u Ticijanovoj Urbinskoj Veneri.

Ležeći akt mlade devojke, po svemu sudeći nečije milosnice, uzdrmao je društvo napravivši opšti skandal. Slika je bila pod stalnom stražom da je zgranuta publika ne bi raskomadala. Bez puno planova, sve je sabijeno i mračno, negde u dubini prostora iza teških draperija je mali prozor (kao u haremu alžirskih žena). Akt je plošan, gotovo linijski u naglašenim površinama i dvodimenzi-onalan. Mlada devojka drskog pogleda usmerenog pravo ka posmatraču i čini se da smo joj baš mi doneli buket sa porukom koji joj prinosi crna sluškinja. Devojka, osim sto je drska i besra-mna, odevena je u jednu mašnicu oko vrata i par svilenih papučica od kojih je jedna izazovno izuvena. Pokraj njenih nogu je crna maca, simbol nestalnosti i femme-fatale, suprotno vernom psu sa Urbinske Venere. Dotična Venera je bila ljubavnica Vojvode od Urbina, ali prikazana kao boginja dok Mane slika jednu Olimpiju (čest i popularan naziv za devojke lakog morala koje žive skupo, izdržavane kao ljubavnice gospode iz visokog društva) kao ono što ona zaista jeste, to je bilo ono sto je šokiralo javnost. Društvo zapravo nije imalo ništa protiv prikazivanja akta, ova tema je vrlo česta i popularna. Na tom istom Salonu je izložena slika Aleksandra Kabanela koja je prihvaćena sa oduševljenjem pa čak i otkupljena od carske porodice ali kasnije zaboravljena u depoima Luvra. Kabanel takođe prikazuje golišavu lepoticu rađenu po živom modelu koji je čak i fotografisan ali ona je okružena nestašnim putima i izlazi iz morske pene ne aludirajući na neku poznatu laku ženu, kao Mane.

Frulaš gardeSasvim dekorativno slikano, bez senke. Figura gotovo zalepljena za pozadinu koja je jedno-

lična, bez ikakve ideje o prostoru. Lice malog frulaša je asimetrično.

Bar u Foli BeržeruNastaje u njegovoj kasnijoj fazi kada radi pod utiskom impresionista. Slika je puna ideja,

obaveštenja i skrivenih značenja. To je slika 3 realnosti. Devojka, iza nje odraz gostiju u blistavoj

45

unutrašnjosti plesne dvorane na ogledalu, i odraz mladića koji stoji ispred bara na kome je sjajna mrtva priroda. Dva ružina pupoljka u vazi kao memento mori usred veselog Foli Beržera sa po-rukom „život brzo prolazi”.

Džejms VislerČuven je po portretu svoje stare majke (profil kao kod Manea). Rođen je u Americi, školovao

se u Parizu a za stalno nastanio u Londonu.

Simfonija u belom 2.Ispitivao je mogućnost slikarstva da izrazi emotivne doživljaje kroz slušanje muzike. Odu-

ševljen je Rosetijem i prerafaelitima. Devojka na slici (kao muza) naslonjena na kamin zanesena slušanjem muzike. Prikazana je profilom sa blagim poluanfasom u ogledalu. Ona je u dugoj beloj haljini sa japanskom lepezom u ruci i veštačkim istočnjačkim cvećem kao obaveznim dekorom.

Nokturno u crnom i zlatnomOko 1900 slika prikaze sa Temze noću.

Simfonija u crvenomSlikana je iz velike ljubavi ka sveopštem duhu Japana. Soba, kraj velikog paravana na podu je

mlada žena odevena u crveni kimono po uzoru na gospođe iz visokog društva Japana, i frizura je odgovarajuća. Zauzeta je razgledanjem japanskih estampi razasutih svuda po podu. Ove ručno rađene hartije bile su rado prihvaćene kod svih impresionista pa i u postimpresionizmu.

Impresionizam

Sam naziv pravca potiče od pogrdnog naziva koji su kritičari nadenuli grupi umetnika koja je 1874 izlagala u pariskom ateljeu fotografa Nadara. Zapravo, naziv je izveden od naziva izložene Moneove slike Impresija rađanja sunca. Imresionisti su najpre smatrani propalim, dekadentnim i vrednim prezira bez ikakvih izgleda da će ih Salon koji ceni ’sladunjava’ dela ikada prihvatiti. Ve-liki preokret doživeli su u godinama nakon prvog svetskog rata kada postaju sveopšte prihvaćeni i vrlo cenjeni. Pravac se formirao u godinama kritičnim po francusko drustvo (francusko-pruski rat, pariska komuna, pad drugog carstva) i mnogi mladi slikari se usled ovih nedaća sklanjaju u Englesku. Tu se dive delima Tarnera i smelih pejzažista. Takođe, Mane dosta utiče na njih. A po ugledu na realiste preuzimaju teme iz svakodnevnog zivota. Sve to zajedno delovalo je vrlo podsticajno za impresioniste koji su sami težili za svojim inovativnim idejama, idejama koje bi obeležile njihov pravac. Klod Mone, Ogist Renoar, Alfred Sisli, Edgar Dega i Kamij Pisaro su umetnici koji će obeležiti ovaj pravac. Njihov neslavan početak kao društvo anonimnih umetnika slikara, vajara, grafičara jenjava prihvatanjem krajem veka, čemu dosta doprinosi veliko intereso-vanje za dela ovih umetnika od strane bogatih američkih te ruskih kupaca i kolekcionara. Impre-sionizam postaje jedan internacionalni stil. To je naš prvi moderan pokret kao i u svim susednim

46

zemljama: Rumuniji, Bugarskoj. Širi se do Rusije i nordijskih zemalja, čak će se japanski umetnici ugledati na svoje evropske kolege. Uopšte postaje sve više cenjen u visokim krugovima društva i kulture.

Klod Mone 1840 – 1926.Je najvažniji predstavnik ovog pravca. Veliki uzor mu je bio Ežen Buden, slikar žanr-scena.

Šetnja Carice sa svojom svitom na obali kraj TruvilaVidi se interesovanje za prirodu, more, nebo, atmosferu topolog dana.

Impresija rađanja suncaDelo je izazvalo skandal. Linija horizonta se gubi gotovo da se ne prepoznaje. Pejzaž oslikava

gustim i slobodnim potezom pokušavajuci da prikaže jedan momenat, impresiju, utisak, nesto trenutno i prolazno. Posmatrajući prirodu zaključuje da ona nikada nije ista. On prikazuje sunce koje je glavna tema slike kao malu ružičastu loptu negde u dnu. Ništa nije organizovano, sve je simbolično konstruisana predstava stvarnosti. Ovo je kraj linearne perspektive koja traje još od srednjeg veka.

Doručak na traviGrupa gradskih izletnika na pikniku. Sa mrtvom prirodom i muškom figurom predstavlje-

nom slično Maneovoj. Tu je i mlada žena u haljini sa volanima od penušavog tila. Interesuje ga refleksija svetla, mrlje svetlosti na različitim materijalima. Slika atmosferu trenutka. Isečene figure po krajevima platna doprinose da scena izgleda kao kadar fotografije. Mone je često sekao delove svojih slika koji bi mu se naročito dopali.

Voda kao večna i nepresušna tema, život i izlet na senska kupalista. Napušta atelje i slika u pleneru. Tu je i njegov studio na čamcu. Slika mozaički, gradeći strukturu bez prethodno izra-đenih skica, slika odmah na platnu. Strasan slikar, slika napolju, na vodi i po zimi koja ozbiljno narušava njegovo zdravlje.

Plaža Gran NuviKoju su svi impresionisti posećivali i rado zajedno vrlo slično slikali.

Polje sa bulkamaFigure klize sa slike dok se njihove konture stapaju sa pozadinom zelenog polja sa mako-

vima.Te na kraju sve razdvojeno od horizonta linijom od krošnji. Slike je gradio po sistemu i u ritmu. Napušta figuralno slikarstvo i radi pejzaže. Impresionistička tehnika može doći do jačeg izražaja u pejzažu. Tarner je imao uticaj na njega. Težio je da predstavi promenljivu igru svetlosti na predmetima. Sa svoje palete je odstranio teške i neprozirne tamne boje i zadržao samo svetle i čiste. Stavljajući takve tonove jedan pored drugog na platno dobija se efekat treperenja svetla i refleksije. Počeo je da slika cikluse istih motiva u različitim periodima.

Most u ArzentajuGradi reflekse u vodi i uništava horizont, slika se može gledati sa obe strane.

47

Bulevar KapucineraJedna od novih Osmanovih avenija koje karakterišu moderan Pariz. Slikao je mesto odakle

polaze kočije i fijakeri iz vrlo neobičnog ugla, slika sa 4. sprata Nadarovog ateljea. U tačkama, vazdušasto sa agresivnom dijagonalom koja organizuje prostor

Stanica Sent-LazarVrlo nova i moderna građevina iz 80tih godina, slika je sa posebnom dozvolom upravnika

stanice. Od tada počinje njegovo razmišljanje da slika u seriji. Beleži različite trenutke iz stanič-nog života: dolazak, odlazak parnih lokomotiva, putnike, stanicu... voleo je da koristi komple-mentarne boje.

Ruanska katedralaSlika je više puta u različito doba dana i pod različitim vremenskim uslovima. Karakterišu

je obojene senke i kontrastne boje. Sledi serija slika engleskog parlamenta pa zatim sa temom stogova sena. Velike kompozicije kao beskrajne dekorativne površine sa motivima lokvanja iz njegovog vrta. Ideju da radi u serijama verovatno je preuzeo iz tada vrlo popularne serije japan-skih grafika (Sto pogleda na planinu Fudži, Trešnjin cvet). Doživeo je da dočeka veliku slavu a bio je veoma cenjen i poštovan među kolegama.

Kamij Pisaro Voleo je da ide van Pariza i beleži neugledne i beznačajne prostore spontanim pogledom.

Pariz noćuGrad pod večernjim veštačkim svetlom, Imao je uticaj na svoje ucenike Sezana, Pol

Gogena,Van Goga.

Alfred Sisli SnegBeleži reflekse na snegu, bačena svetlost. Konture u snegu stapaju se sa pozadinom, svetlost

refleksi, atmosfera.

Ogist Renoar 1841 – 1919Optimista, voleo život. Kod njega se uvek oseća vedrina, čulnost, osećanja. Potiče iz siro-

mašne porodice, počinje da radi vrlo rano kao slikar u fabrici porcelana na staklariji i posuđu, što je imalo posledice na njegov manir da uvek slika prozračno, svetle i ružičaste tonove. Bavi se svetlom i njegovom problematikom u prirodi.

Gran NuviKupalište na Seni. Kao što je pomenuto, slikari impresionisti vrlo često i rado slikaju zajedno

u prirodi i to najčešće iste motive. Radi čitavu seriju ležernih pejzaža ovog kupališta. Radi predele

48

slične Moneu, okolina Pariza, polja oko reke, dosta jednostavno i bez planova. Slika brzo, sočno i bez pripremnih skica. Postoji anegdota o izradi Vagnerovog portreta za trideset minuta.

Mulen DelagaletPrikazuje baštu malog kafea sa Monmartra. Impresionisti često slikaju zabave srednjeg sloja i

običnog sveta iz okoline svojih ateljea. Scena bez planova, figure u gužvi pod podnevnim osvet-ljenjem prikazanim u mrljama svetlosti koja se probija kroz krošnje.

Ručak na broduSena, veselo društvo; prikazuje običan život nepoznatih ljudi iz njegove okoline. Sredina slike

je prazna, što impresionizam naročito neguje.

LožaPar u loži, gospodin proučava publiku svojim lornjonom a gospođa je usredsređena ka nama.

Ona je veoma bleda. Njen ten podseća na porculanske lutke.

Portret Monea

Trg KlisiKao kadar fotografije, prikazana je dinamika trga. U prvom planu je krupna figura sa poza-

dinom u izmaglici. Voleo je fotografiju i imao veliko interesovanje za nju.

Devojka koja čita Osamdesetih godina on zaključuje da ne zna ni da crta ni da slika ali je vrlo tražen i popula-

ran među kolekcionarima. Odlučuje se za putovanje u Italiju da bi usavršio svoj potez i pozna-vanje anatomije. Proučava velike majstore i u to vreme radi figure u pejzažu, radi seriju kupačica, što će biti vrlo interesantno našim slikarima. Pred kraj života bavio se skulpturom.

Edgar DegaNajmanje je bio impresionista. Nije slikao u pleneru, bio je više crtač. Ono što ga vezuje za

impresioniste je ukus za trenutne prizore koje treba “uhvatiti”. Neki ga nazivaju “impresionistom linije”. Bio je dobro situiran parižanin. Odlučio se za slikarstvo kad je video Engra. Kada je zavr-šio Bozar otišao je u Firencu da izučava stare majstore. Njegova rana dela su u klasičnom duhu. Rado je slikao veštačku svetlost i njenu problematiku.

Kafe AmbasadorScena večernjeg izlaska pod veštačkim plinskim svetlom sa kontrastno osvetljenim figurama.

Vrlo pažljivo registruje odnose svetla i senke kao Delakroa.

Balerina pored kafeaJedna od njegovih najdražih tema. Rado slika balerine u svim trenutcima, napetim momen-

tima na sceni u decentriranim pozama u odnosu na sliku. Njihove haljine su odličan posrednik svetla na pozornici. Detalji su kao pozajmljeni sa fotografija. Slika konje, trke i jahače napeto

49

kretanje...

Balerina izlazi na scenu

PripremaDega čuva poziciju posmatrača.

Čas baletaČitav niz balerina.

Mlada žena se kupaKao neka maca, nesvesna njegovog pogleda u smelom skraćenju.

Posle kupanjaStudija zene koja se briše posle kupanaj.

PeglerkePrikazuje žene u teškim poslovima.

Čaša apsinta

Jahači

Srpski impresionizam

Nadežda Petrović 1873 – 1915.Nadežda je rođena u Čačku 1873. kao jedno od trinestoro dece napredne beogradske gra-

đanske porodice. Živela je svega 43 godine i za to vreme stekla zavidno obrazovanje, i postigla značajne uspehe kako u inostranstvu, gde je imala sreću da se školuje, tako i u rodnoj Srbiji.

Prve pouke kao i njeni savremenici dobija u ateljeu Đorđa Krstića, tada našeg najpoznatijeg minhenskog đaka. U dvadesetpetoj odlazi za Minhen radi školovanja, koje nastavlja u tada među slovenima omiljenoj Azbeovoj pripremnoj skoli koja neguje nov slobodan duh u umetnosti. Kako na akademiji ne postoji žensko odeljenje, rad nastavlja u ateljeu Julijusa Ekstera i tu se su-sreće sa idejom i delima vodećih, modernih pravaca Evrope: popularnom secesijom, ustaljenim impresionizmom i novinama koje nose simbolizam i fovizam. Nadežda je vrlo modernih shvata-nja i rado usvaja ove smele ideje koje će imati veliki uticaj na njeno dalje stvaralaštvo.

1901. privremeno dolazi u Beograd, kad priređuje svoju prvu samostalnu izlozbu Autoportret iPut kroz jelovu šumuDela su iz njene rane, Minhenske faze iako izrađene u duhu i maniru Minhenske škole, koja

voli plener i inspiraciju traži u prirodi. One nagoveštavaju novine koje predstoje u srpskoj sa-

50

vremenoj umetnosti. Međutim Srbija je još uvek vrlo konzervativna sredina i nije bila u stanju da isprati ideje koje ona donosi u svom slikarstvu. Izložba nije ostvarila pozitivan utisak i tek će nekolicina kritičara prepoznati njen umetnički kapacitet.

Vreme po povratku iz Minhena i odlaska u Pariz obeležiće njen sledeći, vrlo produktivni Srpski period. Osim što se vezala za modernu umetnost, koja podstiče njen dalji razvoj, ona je radikalno sprovodi kod nas. Sa grupom beogradskih slikara koje sama organizuje, odlazi u priro-du kao francuski impresionisti. Silaze na obale Save a rado slikaju i Beogradsku periferiju.

Dereglije na Savi,

ResnikOve slike su manifest Srpskog impresionizma. Osim što afirmišu ovaj pravac kod nas, one su

i posebno vredne zbog imresionističkog postupka koji je odlikuje u odnosu na druga dela. Tako svetla gama i široki, gusti pastuozni namazi četkom svojstveni su njenom slikarstvu ali ni u jednoj slici sa toliko duha i impresije kao u ovom.

Iako je rodonačelnica ovog pravca kod nas, većinu njenih slika ne možemo smatrati im-presionističkim. Zbog pastuoznosti i sklonosti ka intezitetu boje, svrstavaju je u predhodnike ekspresionizma.

U ovom periodu uz slikarstvo i likovnu kritiku, Nadežda se aktivno bavila i patriotskim ra-dom, organizacijom umetničkog života Beograda, Srbije. Organizacija prve Jugoslovenske izlož-be 1904, prva likovna kolonija u Sićevu 1905, i udruženja srpskih umetnika Lada, nastaju njenim angažovanjem.

Sledi njen Pariški period. U ovaj grad stiže kao formirani umetnik. Na preporuku Rodena izlagaće na jesenjem Salonu. Za vreme posete Francuskoj nastaju:

Bogorodičina crkva u ParizuNa ovom platnu zanemaruje svoj kontrastni kolorit i vraća se umerenijoj paleti kao klasični

impresionisti.

Plaža u BretanjiPotvrđuje koliko je bliska jeziku fovistaBoravak u Francuskoj iznenada se prekida izbijanjem Balkanskih ratova. Nadežda je u Srbiji

kao dobrovoljna bolničarka. Tada slika, predele kroz koje prolazi sa vojskom

Kosovski božuri

Svojom omiljenom užareno crvenom i njoj komplementarnom zelenom ovekovečila je pre-deo oko srednjevekovnog manastira Gračanice. Ceo postupak je slobodan, gotovo fovistički što odlikuje dela njenog četvrtog i poslednjeg ratnog perioda. Do poslednjeg trenutka, Nadežda ne prestaje da slika. Svoje poslednje delo,

Valjevska bolnicaRadi iz bolesničke postelje, a 1915. umire u Valjevu od posledica tifusa koji je dobila lečeći

ranjenike.

51

Kosta Miličević 1877 – 1920.Rođen u svešteničkoj porodici, blizu Skadra. Po dolasku u Beograd bio je đak u školi Ki-

rila Kutlika, jednoj od dve koje su u to doba kod nas postojale. Naši slikari su u njima dobijali osnovno znanje o slikarstvu, „jedva nešto više od azbuke crtačke“ kako je i sam Kutlik govorio. Ali zato ako su imali sreće i talenta o trošku države slani su u zapadnu Evropu, obično Beč i Minhen, najpre u Azbeovu školu pa tek onda na Akademiju. Pa tako i Kosta, uz teške materijalne uslove kao vladin stipendista polazi na studije najpre u Prag i Beč, a kasnije i u poznati Azbeov Minhenski atelje. U njegovom opusu razlikujemo 4 perioda

Najpre školski, obeležen duhom secesije čiji manir usvaja na studijama.Po povratku u Srbiju, nešto smeliji Beogradski period. Ovo razdoblje njegovog slikarstva

obeležiće postepenim usvajanjem novih, smelih ideja impresionizma u koje ga upućuju bliski prijatelji i kolege Nadežde i Milana Milovanovića. U ovom periodu potpuno napušta školski akademski stil i počinje potragu za svojim ličnim izrazom koji karakteriše gust, pastuozni namaz boje i mreža poteza u mrljama kao kod imresionista. Ove odlike najuočljivije su u Savinačkom ciklusu slika, koje nastaju u seriji tokom kratkih letnjih izleta na tadašnju periferiju Beograda (vračarski plato, poljane oko stare crkve Sv.Save )

Savinačka crkva

Proleće

Dečak sa letnjim šeširomKao i Nadežda, Kosta se okuplja sa grupom mladih umetnika modernih shvatanja pa često

izlaze u plener i slikaju zajedno. Njegov kratak, četvrtasti potez četkom okarakterisaće i seriju od dvadesetak portreta. U njima započinje dezintegraciju (rastapanje) najpre pozadine a potom i samog modela. Slika Dečak sa letnjim šeširom posebno se izdvaja među njima.

Poznato je samo nekoliko slika iz njegovog narednog, Veleškog perioda, koje nastaju dok se Milićević borio u ratu. To su glavnom pejzaži iz okoline Velesa u Makedoniji gde boravi sa voj-skom. Tokom oporavka u izbeglištvu na ostrvu Krf nastaju njegova najbolja dela koja afirmišu srpski impresionizam. To je serija pejzaža sa ostrva i okoline u plavičasto sivkastim tonovima sa puno mediteranske svetlosti. U njima uspostavlja ravnotežu kolorita i forme. Po povratku u Srbiju doživljava veliko priznanje za svoje delo na velikoj izložbi ratnih slikara.

Sa Krfa

Maslinjak

Potamos na Krfu

Milan Milovanović 1876 – 1946.Po završenoj gimnaziji u Kruševcu, dobija stipendiju Srpske vlade i započinje svoje školova-

nje. Kao i predhodna dva slikara najpre u Beogradu, pa potom kao Azbeov đak, pa na bavarskoj

52

akademiji u Minhenu. U to doba njegovo slikarsto odlikuje siva faza i široko modelovana forma što u velikoj meri zavisi od prihvatanja naprednih struja minhenskih profesora zadojenih maneo-vim uticajem. 1902. studije nastavlja u Parizu što ce u njegovom slikarstvu ostaviti snažan utisak. U Parizu napušta manire stečene u Minhenu i počinje da radi pejzaže i skice, dosta rasvetljene palete i lirske atmosfere kao kod Koroa.

1906. Milan je u Beogradu i priređuje prvu izložbu. U to doba Srpsko ministarstvo mu poverava da putuje po Srbiji, Makedoniji i Svetoj Gori, da proučava srednjovekovne manastire i restaurira freske. Za vreme ovog putovanja ostvaruje ciklus svojih prvih čisto imresionističkih slika sa motivima ovih srednjevekovnih spomenika:

Gračanica

Most Cara Dušana.Kao kod Monea, svetlih i treperavih u gustim namazima boje. Most cara Dušana u Skoplju

upravo odlikuju ove osobine i on ravnopravno stoji uz Nadeždine Dereglije na Savi kao prvi pri-meri impresionizma u Srbiji.

Između 1912 i 1915 i Milovanović je u ratu. Kao ratni slikar radi prikaze iz borbe i portrete vojnika i oficira. Nakon teške bolesti upućuju ga na oporavak u Italiju. Boravi na ostrvu Kapri čiju će bajkovitu mediteransku atmosferu lako i treperavo ovekovečiti na čitavom nizu slika sa predstavom sunčanih morskih terasa i vrata pod mediteranskom vegetacijom. Nižu se:

Terasa u suton

Plava vrata

Crvena terasa

Terasa na Kapriju

Ova dela se ubrajaju u njegove najlepše slike, čisti impresionizam. Nekoliko godina po po-vratku u Srbiju, Milovanović prestaje da slika, potpuno se povlači i posvećuje se isključivo peda-goškom radu.

Skulptura impresionizma

Dega radi skulpture u svojim poznim godinama usled preterano oslabljenog vida. Radi u vosku, lakom za modelovanje, seriju od oko 70 balerina koje nikad nije izlagao osim:

Četrnaestogodišnja balerinaHvata kretanje, prolazni trenutak naizgled statične mase. Ugledao se na baroknu skulpturu.

Ima i novina, ona je obučena u til i saten a kosa joj je izrađena od uvoštale konjske dlake, to je bila heterogena struktura materijala, publika se zgranula. Tek kasnije ova figurina je izlivena u bronzi sačuvano ih je svega nekoliko. Prestavljaju preteču asamblaža i muzeja voštanih figura.

53

Italijan Medardo RosoVrlo brzo se uključuje u pariski život i ideje simbolizma. U tom duhu radi svoje skulpture.

MladostKoju izrađuje u specijalnoj tehnici, izrade voskom što će kasnije biti interesantno futuristima.

Posebnu pažnju posvećuje svetlu.

Ogist RodenČuven, svetski poznat i priznat a naročito interesantan i za svoje savremenike, skandalozan

po svom radu. Kao mlad se ugledao na Barija i Karpoa, mladi animalista. Njegova dela možemo podeliti na:

monumentalnu skulpturubiste

Čovek slomljenog nosa 1864.Njegovo prvo delo odbijeno od Salona. Glava bez poprsija jako liči na rimsku plastiku. Tek

kasnije po izlivanju u bronzi biva prihvaćena.

Bronzano dobaBila je kritikovana jer su sumnjali da ju je odlio po živom modelu.

Sveti Jovan KrstiteljNov je pokret, kretanje, deformisane predugačke ruke. Skulptura je u neobičnom položaju,

kao da korača.

TorzoRešava problem kretanja koji ga jako interesuje. Ugledao se na Mikelanđela i antičku skulptu-

ru koju je mnogo fragmentovao. Odlučio je da gradi fragmentalnu formu koja najavljuje moder-no doba, torzo je bez ruku, glave i nogu što je najosetljiviji deo figure.

Vrata pakla 1880.Naručuje ih Muzej dekorativnih umetnosti za vratnice svoje nove zgrade. Roden ih je za-

mislio kao pandan Gibertijevim vratima Raja. Nije bio zadovoljan celokupnim delom ali je iz njega izvukao dosta dobrih samostalnih: Mislilac, Poljubac, Eva nakon greha. Radio je po uzoru na Danteov „Pakao” i Bodlerovo „Cveće zla”.

Građani KaleaMonumentalna skulptura. Naručena od grada Kalea, trebalo je da prestavlja velikodostojnike

grada iz XII veka koji su se oduprli opsadi Vilijama Osvajača.Radi ih dosta slobodno, još ih postavlja bez postamenta u nivo šetača. Taoci ovog grada

samo u košuljama, sa konopcem oko vrata idu prema šatoru engleskog kralja da mu predaju ključeve. Bez lažne patetičnosti 6 figura koje su se pomirile sa mišlju da su već mrtvi. Izrazio je

54

sve varijacije bola. Zamišljeno u nivou očiju. Naručioci nisu bili baš oduševljeni.

Iris, glasnica bogovaSmelo rešenje male figure u vrlo neobičnoj pozi. Sa osloncem želi da pokaze kako se forma

može slobodno modelovati u prostoru. Uveo je estetiku nedovršenog. Kasnije za njega radi čitav atelje majstora jer njega uglavnom zanima samo modelovanje.

BalzakZa udruženje književnika, najpre u gipsu potom u bronzi smelo u pokretu. Naručioci pono-

vo nisu bili zadovoljni.

Post-impresionizam, neo-impresionizam i simbolizam

Godine 1886. održana je poslednja grupna izložba impresionista. To je uslovni kraj francu-skog impresionizma. Poćinje sve veće interesovanje umetnika za novi pravac. Još ranije, Žorž Sera i Pol Sinjak bili su predvodnici mladim umetnicima koji su dali reakciju na impresionizam, stvorivši svojim delima novi pokret, neo-impresionizam. Oni su smatrali da u slikama impresio-nista ima previše odstupanja od svetla. Pod uticajem fizičara i matematičara Šavrela proučavaju svetlost i zakonitosti predstave svetla. Sam Žorž Sera dolazi do 2 važna zaključka koji će imati veliki uticaj na njegov dalji rad.

Ideja o simultanom kontrastu, prvo je pravilo po kome jedna primarna boja u svojoj senci ima sebi suplementarnu boju (crvena i žuta daju zelenu). On usvaja postupak impresionizma ali daleko egzaktnije, potez koji je inače kratak postaje jedna pravilna tačka. Tako nastaju poentili-zam (point znači tačka) i divizionizam koji podrazumeva razlaganje boja na osnovne, sve razbiti na osnovni kolorit.

KupačiSlika nastaje na osnovu ova dva pravila. Geometriski pedantan crtež, teme su iste kao i kod

impresionista, veseli život na gradskim kupalištima i izletištima kraj Pariza.

LukaPrati matematičke aksiome, prava je skup tačaka, gradi liniju iz niza pravih tačaka, čime do-

bija jako statičnu sliku.

Nedeljno popodne na ostrvu Grand ŽatMonumentalna slika, vrlo precizna i pedantna. Nema ništa od spontanosti impresionizma.

Gradi jedan novi ritam grupama figura na slici, vertikalne i sedeće figure čine ritam tamno-svetlo. Kao kolaž nezavisnih grupa. Prostor je u planovima, nema perspektive (podseća na Egipat). Sen-ke uglavnom izostavlja, koristi ih jedino radi dinamike ritma slike. Pa ni figure kupača i izletnika nisu u odgovarajućim proporcijama. Vidi se jak uticaj japanske grafike.

55

AteljeSlika u slici. Prikazuje ugao svog ateljea sa ženskim aktovima. U pozadini na zidu je Grand

Žat. Tri ženske figure kao tumačenje tri gracije u rasporedu masa i tri poze profil, poluprofil i anfas. Figure nisu idealizovane, čak su im glave neproporcionalno povećane u odnosu na kržljava tela.

CirkusSuprotstavlja se elipsama arene, razbija zatvorenu formu gledališta. Tumači se po japanskom

uticaju, odozgo na dole sa smelo isečenom figurom u prvom planu. Sledbenici su vrlo površno preuzimali njegove ideje, samo način i potez pri slikanju, ali ne i čiste boje.

Pol SinjakPiše studiju o tumačenju boje „Od Delakroa do Žorža Sera”. On i Sera su osnovali “Salon

nezavisnih”. Bio je glavni teoretičar neoimpresionizma. Poentilista, a počeo je kao impresionista. Ograničio se na problem kolorita – akvareli su mu mnogo bolji nego slike.

Doručak

SimbolizamKrajem XIX veka pojavljuju se ideje kao reakcija na dela impresionizma. Simboliztam se

najpre pojavljuje u literaturi a potom i u slikarstvu. Nastaje u nekoliko velikih evropskih centara: Pariz, Minhen, Petrograd, odakle se širi dalje zahvatajući i naše prostore.

Francuski predstavnici:Gistav Moro, Pivi Desaran, Odilon Redon.

Nemački:Arnold Beklin, Hans Fon Mares, Franc Fon Stuk.

Ruski:Mihael Rubelj i kod nas Leon Koen.

Manifest simbolizma pise Žan Moro, termin označava simbolističko alegorijsko prikazivanje predmeta. Teme i simbolika ovih dela se vrlo subjektivno biraju i nisu prepoznatljivi široj publici.Ovo slikarstvo je namenjeno užem krugu ljudi – poznavaocima, intelektualcima i visokoj deka-dentnoj aristokratiji.

Gistav MoroVeoma plodan umetnik, koristi grčku mitologiju, Bibliju i srednjevekovne legende. Odlučio

se za ezoteričnu umetnost koja se obraćala uskom krugu ljudi. Slikao je teme iz grčke mitologije ili Biblije, kao lične vizije u bezgranično orijentalnom bogatstvu, pretovarene zlatom i dragim

56

kamenjem

Orfej na Euridikinom grobu

Galatea

Saloma

Čudesna šuma

Pivi DesaranSiromašni ribarPo uzoru na svetu porodicu. Ribar u stavu molitve, u stanju kontemplacije. Inspirisan sred-

njevekovnim slikarstvom, jako utiče na mladog Pikasa. Za života vrlo hvaljen i cenjen, često je imao narudžbine da dekoriše zidove i tavanice palata i javnih građevina.

Odilon RedonInspirisan je poezijom Bodlera i Edgara Alana Poa kao i Darvinovom teorijom. Crta tamno

i fantastično.

Početak života

San se završava u smrti

Ilustracije za Poovu poeziju

San

Gogenov portret

Nemački simbolisti slede nekoliko principa, ali njihova ideja je najvažnija za njih pa tek onda simbol, metafora, alegorija. Slikaju u duhu „koliko znate toliko ćete razumeti”. Obraćaju se visokoj buržoaziji i vrlo obrazovanima. Slede i dekorativnost i ornamente, rade izrazito dekora-tivno, plošnim koloritom. Dela im se povezuju sa Frojdovim delom i tumačenjem snova.

BeklinAutoportret sa vanitas mrtvom prirodom.

Odisej i Kalipso

Ostrvo mrtvih

57

Izrađuje u pet verzija.

Franc Fon ŠtukJedan od začetnika minhenske secesije.

Borba faunova, HelenaAlegorijske teme: Greh, Nevinost.

Herkul i Hidra

Amazonke

Ranjena Amazonka.

Franc Fon MarejŽiveo je u Italiji i voleo da eksperimentiše sa različitim slikarskim tehnikama, te mu danas

dela bespovratno propadaju.

Dijana se kupa

Mihail RubeljSvestran umetnik, radi scenografije, kostime, ilustracije na Ljermontove pesme. Inspirisan je

narodnim motivima i ruskom te slovenskom mitologijom.

Demon (ili nervni slom)

Princeza labudicaOstavlja snažan uticaj na slikarstvo pre prvog rata i na rusko slikarstvo 20 veka i pojavu ruske

avangarde.

Pol Sezan 1836 – 1906.Za života smatran je za promašenog umetnika. On je glavni lik Zolinog romana „Delo” pod

imenom Klod Lontije. Smatran za promašaj – nesposoban da se izrazi.Skrenuo je ka konstruktivizmu. Počeo je studiranjem prava, slikarsku karijeru je počeo u

Parizu, gde je i došao sa najboljim prijateljem Zolom. Sprijateljio se sa impresionistima ali se otuđuje, tražeći nešto više. Neshvaćen u Parizu, vraća se u Provansu, gde je do smrti tražio izraz nove umetnosti – skoro je zaboravljen.

58

Radio je teško – naprezao se satima i danima. Stalno je bio u krizi – iz potištenosti do odu-ševljenja. Imao je jako osećanje forme, smetalo mu je treperenje, trebao mu je kontur – skelet. On sam nikad nije bio definitivan ni odlučan i nikada nije našao sebe.

Crtež i boja su jedno!!! Kad je boja harmoničnija crtež je precizniji. Sezan je sintetisao oblike, težio je da ih približi njihovim osnovnim geometrijskim oblicima – lopti, kupi, valjku geometri-zacija, apstrakcija. Dovoljna je ideja forme i likovnosti. On rešava složene likovne probleme.

Seljaci koji se kartaju u krčmi

Planina Sen Viktoar

Zaliv Estak

Kupači i kupačice u pejzažu

Mrtve prirode sa jabukamaVoleo ih je jer su mu dozvoljavali da radi koliko god dugo je hteoKonstruktivnost, volumen, valer – odlične kolorističke harmonije. U početku slika pastu,

kasnije sve lakše, skoro samo lazuri, akvarel. Kosi, ravnomerno stavljeni potez četke. Vodio je ka kubizmu, a hteo da priđe Pusenu.

Pol Gogen 1848 – 1903.Rođen u Parizu, otac Francuz a majka Peruanka. Lutao je po svetu – bogatstvo, beda. Bežao

je od civilizacije na Tahiti.U početku je bio berzijanac i zaradio je na tome. Slikarstvom je počeo da se bavi amaterski.

Kasnije sve napušta i posvećuje se samo slikarstvu. Pisaro ga je odveo u impresionizam. Ubrzo je napustio divizionizam. Više mu je odgovarala dekorativnost u velikim površinama.

Slikao je pomoću ploha oivičenih, kao vitraži debelom konturom. Kolorit mu je blizak vi-tražima. Vapio je za egzotizmom i primitivnim. Više je cenio varvarstvo, šarene naivne slike narodne umetnosti.

Prvo u Bretanji – tamo je otkrio naivni primitivizam. 1891. radi slike

Žuti Hrist

Vizija nakon propovediTo mu nije bilo dovoljno i odlazi na Tahiti.Tamošnji domorodci su ga očarali – primitivni, detinjasti, naivni, lepi. Ritmika stavova –

podseća na Egipćane. Očekivao je da će tamo zateći tropski rajski vrt, pa tako slika svoju viziju u delu:

Odakle dolazimo? Ko smo? Kuda idemo?Slika tropski pejzaž gust, bujan, senzualan. Egzotično voće visi sa drveća spremno za branje

dok statua božanstva nadgleda blagostanje ostrvljana deleći im blagoslove. Njihov je život trom

59

i bezbrižan. Kao što naslov govori, slika predstavlja tri stadijuma života što je srednjovekovna tema. Rođenje je prikazano na desnoj strani, mladost u sredini a starost krajnje levo. Središnja figura mlade žene je verovatno metaforična tahićanska Eva, dok kip boga u sebi sadrži atribute više istočnih i ostrvskih božanstva. Lik starice je zapravo peruanska mumija koju je Gogen video još u Parizu. On gradi sliku nizom simbola i metafora koje preuzima iz različitih kultura religija i pravaca. Svojim idejama i postupcima najavljuje dela simbolizma.

Međutim na Tahitiju je slikao i bretanjske pejzaže po sećanju. Vraća se u Francusku na dve godine i ponovo odlazi. Jarki kolorit – pokazao je da se u umetnosti sve sme. Dao je osnove fovistima i ekspresionistima

Vinsent Van Gog 1850 – 1890.Holanđanin. Otac mu je bio sveštenik. Prvo je bio trgovac slikama – porodična tradicija –

brat Teo ga je jedini razumeo. Izučava Bibliju, postao je propovednik među rudarima. Počinje da crta rudare, kopira Milea. Postao je skitnica i počinje da se bavi slikarstvom. Jedno vreme vezan za Gogena, čak su i radili zajedno

Pun patnje, dramatike, odbacivanja

Holandska epohaTo je bio njegov početak. Radio je u Belgiji, u Anversu. Tonalitet mu je bio taman, skoro crn

– bitumen, crno. Studije: turobnih pejzaža, kovinjara, zaselaka, seljaka pri radu, tresetišta. Cenio je Milea i slika ljude koji ne znaju za radost

Seljaci koji jedu krompir

Seljanka

Agostina SegatoriVlasnica kafea u koji je odlazio, čak mu je bila i ljubavnica

ParizNjegov se manir menja. Upoznaje impresioniste i neoimpresioniste – Lotreka, Pisaroa, Sera,

Sinjaka, Gogena. Posećuje dućan Čika Tangia i oduševljava se japanskim estampama. Paleta mu se rasvetljava. Jedno vreme radi kao poentilističkom metodom.

Jug FrancuskeIdeju mu daje Tuluz Lotrek. Sunčani jug – svetlost drugačija nego na severu. Slika kao u

groznici, u punoj sunčevoj svetlosti – požar boja, delirijum slikanja

Voćnjaci u cveću

Suncokreti

Barke na plaži

60

Kafana u ArluKafanski život, iscrpljivanje, bolest (sifilis). Sanjao je da osnuje koloniju u Arlu. Gogen se

odazvao njegovom pozivu, 2 meseca su radili zajedno i stalno se svađali. U nastupu ludila hteo je da ubije Gogena. Odsekao je sebi uvo

Autoportret bez uveta

Mrtva priroda sa lukomNa lični zahtev bio je primljen u ludnicu u Sen Remiju. Jarke ne-prigušene boje – život

Čempresi

Žetva

Bolničko dvorište

Portreti bolničkog osoblja – dr. Garšea

Crveni vinogradiJedina slika prodata za vreme njegovog života

Žitno poljeNikada nije teoretisao, iz njegovih pisama koje je pisao bratu Teu, saznajemo njegovo mišlje-

nje. Pomoću crvenog i zelenog želi da izrazi ljudske strasti. Najviše je voleo žutu – simbol ljubavi i prijateljstva. Boja je za njega osnova, kao droga, svakoj boji dodeljuje značaj

Noćna kafanaKafana je mesto gde čovek može da se upropasti

Zvezdana noćNjegova poslednja dela.Ubio se u 37. godini u polju – metak u grudi.