4
РЕАЛИЗАМ Реализам се јавља средином 19. века, са буђењем социлјалне свести и великим друштвеним и економским променама. Сликари су настојали да прикажу савремени свет и живот, одбацивши религијске, митолошке и алегоријске теме. На развој релаистичке мисли утичу научна открића као и гледишта позитивиста и социјалиста, утописта, који сматрају да је уметност чињеница једнака достигнућима науке и технике и да као и оне морају одражавати друштво. Потискује се субјективан суд, отуђује се машта а потенцира се објективност, тачност и истинитост. Густав Курбе(1819–1877г.)-највећи представник релистичког сликарства. „ Ја не сликам анђеле, јер их не видим“ Почео је као необарокни романтичар, али под утицајем револуционарних побуна долази до уверења да је романтичарско истицање осећања и маште само бежање од стварности. По Курбеу уметник мора бити реалиста, рекао је : „Савремени уметник се мора држати личног, непосредног доживљаја“. Када су му 1855. Године одбацили слике за светску изложбу, он у једној дррвеној бараци „Павиљон реализма“ приређује изложбу и издаје каталог „Манифест реализма“ у коме износи ставове против романтичарске носталгије за изгубљеном традицијом. Курбе је био поклоник Ла Наина и Рембранта, чврсто везан за традицију Каравађа. Покушао је да уметност приближи народу. Његова основна вредност на платну је снага и складност. Реализам је изразио и материјализацију боје: густ рељефни намаз, при чему се служио, поред четкице, и сликарским ножем-шпатулом. ДЕЛА:

Istorija umetnosti REALIZAM

Embed Size (px)

Citation preview

Page 1: Istorija umetnosti REALIZAM

РЕАЛИЗАМРеализам се јавља средином 19. века, са буђењем социлјалне свести и

великим друштвеним и економским променама. Сликари су настојали да прикажу савремени свет и живот, одбацивши религијске, митолошке и алегоријске теме. На развој релаистичке мисли утичу научна открића као и гледишта позитивиста и социјалиста, утописта, који сматрају да је уметност чињеница једнака достигнућима науке и технике и да као и оне морају одражавати друштво. Потискује се субјективан суд, отуђује се машта а потенцира се објективност, тачност и истинитост.

Густав Курбе(1819–1877г.)-највећи представник релистичког сликарства.„ Ја не сликам анђеле, јер их не видим“

Почео је као необарокни романтичар, али под утицајем револуционарних побуна долази до уверења да је романтичарско истицање осећања и маште само бежање од стварности. По Курбеу уметник мора бити реалиста, рекао је : „Савремени уметник се мора држати личног, непосредног доживљаја“. Када су му 1855. Године одбацили слике за светску изложбу, он у једној дррвеној бараци „Павиљон реализма“ приређује изложбу и издаје каталог „Манифест реализма“ у коме износи ставове против романтичарске носталгије за изгубљеном традицијом. Курбе је био поклоник Ла Наина и Рембранта, чврсто везан за традицију Каравађа. Покушао је да уметност приближи народу. Његова основна вредност на платну је снага и складност. Реализам је изразио и материјализацију боје: густ рељефни намаз, при чему се служио, поред четкице, и сликарским ножем-шпатулом.

ДЕЛА:

Page 2: Istorija umetnosti REALIZAM

Оноре Домије – уз Гоју је поставио темеље естетици хронике и актуелности. Домијеова карикатура била је политичке и социјалне природе и односила се на период јулске монархије. Карикатуром је изложио подсмеху Луја Филипа и представнике правде, судије и адвокате. Домије је оживео ликове сликама Сервантесових јунака Дон Кихота и Санча.Дела:

РЕАЛИЗАМ У СРБИЈИ – У периоду реализма српски, хрватски, словеначки уметници сце више се усмеравају ка Минхену као месту свог школовања у коме су Курбеове идеје ухватиле снажан корен. Главне теме тих сликара реалиста и даље је портрет, мртва природа, жанр-сцена, религиозна и историјска композиција. Код једне групе обих сликара реалиста осећа се нарочито у сликању пејзажа почетак пленеризма- сликања ван атељеа, у пуној сунчевој светлости - као код српског сликара Ђорђа Крстића, хрватског сликара Влаха Буковца и код словеначког сликара Фреде Весела.

Ђорђе Крстић, по повратку из Минхена, путује по Србији и као резултат тих путовања настали су многи пејзажи.

Page 3: Istorija umetnosti REALIZAM

Паја Јовановић – сликар портрета европске аристократије, дворова и богатих људи, историјских композиција и жанр-слика са елементима фолклора. Паја Јовановић је први српски сликар који је стекао светску славу. Сликама као што је Кићење невесте, Борба петлова и других, он је задовољавао интересовање Европљна за мало познате крајеве и обичаје народа тих крајева Србије, Црне Горе, Херцеговине и Македоније. Велике слике Сеоба Срба и Проглашење Душановог законика имале су у времену појављивања(20.век) значај у стицању националне самосвојности.

Урош Предић – дела: од жанр-сцена, позната дела су Весела браћа и Сироче (на мајчином гробу), затим историјска дела су Херцеговачки бегунци и На Студенцу. Једна од најпознатијих његових слика је Косовка девојка. Урадио је чувене портрете председника Академије. Урош Предић је осликао прелепи иконостас бечејске православне цркве и иконостас у капели бечејског велепоседника Богдана Дунђерског. Осим тога насликао је више иконостаса због којих се оцењује да је последњи значајан српски иконописац.Посебан квалитет код Предића има његов цртеж.