m^URK

SISTI

eDvarD karoeyistorijskikoreninesvrstavanja

Marksistike studije

Ureivaki odbor

M iroslav Peujli (predsednik), Zvonko Damjanovi, Trpe Jakovlevski, M iladin K ora, Milan Kuan, Vjekoslav Mikecin, Milo Nikoli, N ajdan Pai,Vojo Raki, Z oran Vidakovi, David Atlagi (glavni urednik)

Edvard Kardelj

Istorijski koreni nesvrstavanja

Izdavaki centar Komunist Beograd, 1975.

Istorijski koreni nesvrstavanja*

Vreme posle drugog svetskog rata donelo je svetskoj drutvenoj zajednici jednu, na prvi pogled novu pojavu koju poznajemo pod imenom politika ili pokret nesvrstavanja. Kaem na prvi pogled novu pojavu zato to je ona nova vie po sloenijoj drutvenoj strukturi i intenzitetu akcije sa kojom se pojavila na svetskoj politikoj i ekonomskoj sceni nego po svojim drutveno- -istorijskim korenima.

0 pojmu nesvrstavanja

Kao vie ili manje ujedinjena akciona snaga, pokret nesvrstavanja je nastao u vrerae hladnog rata. Pojavio se tada kao otpor blokovskoj podeli sveta i blokovskom razvrstavanju, po emu je i dobio svoje ime. Zbog toga imena, kojim se ne izraava celovitost istorijskog znaaja1 uloge te pojave, taj pokret se esto tumai kao prosta reakcija na blokovsku podelu sveta i dominantnu ulogu blokova u svetu, to jest iskljuivo kao jedna od posledica posleratnog razvoja u meunarodnim odnosima. Pokret nesvrstavanja, svakako, jeste i to. Ali on je istovremeno i izraz jedne mnogo dugoronije drutveno-istorijske

Referat Edvarda Kardelja na Naunoj konferenciji povodom 30. godinjice zavretka drugog svetskog rata: Snage i putevi rata i mira, odranoj u Zagrebu od 8. do 13. septembra 1975. godine.

5

tendencije savrem enog oveanstva koja se nije rodila tek posle drugog svetskog rata. N aprotiv, moe se rei da je ona ve bila meu onim odluujuim faktorim a koji su samom razvoju drugog svetskog rata, odnosno unutarnjem odnosu snaga u njemu, u sve veoj meri nastojali da nam etnu, a u znatnoj meri su i uspevali da nam etnu, oslobodilaki, progresivni i demokratski karakter. Re je o najire prisutnoj tenji naroda i njihovoj aktivnoj borbi da postignu punu nacionalnu slobodu i da obezbede pravo da se u toj slobodi drutveno razvijaju saglasno svom vlastitom izboru, da ne budu ili da prestanu da budu ekonom ski i politiki privesak velikih svetskih sila, odnosno centara vojno-politike i ekonom ske moi, da se u tom procesu obezbede od spoljne dom inacije i eksploatacije i da sa tih pozicija mogu da utiu na razvoj m eunarodnih odnosa. Drugim reima, te i takve tendencije, koje su danas jedna od osnova politike nesvrstavanja, nisu bile samo posledice, ve i uzrok i pokretaka snaga takvog razvoja drugog svetskog rata. U tom smislu pokret nesvrstavanja znaio je uvek vie, a ne samo politiku suprotstavljanja blokovskoj podeli sveta, a jo m anje neutralnost, odnosno pragm atistiko traenje neke ekvidistancije izmeu blokova, iako je kod nekih nesvrstanih zemalja i takva politika u veoj ili manjoj meri dolazila do izraaja.

esto se za pokret nesvrstavanja upotrebljava i pojam trei svet. A ko se pod tim pojm om podrazum eva celo- vitost drutveno-istorijske uloge pokreta nesvrstavanja, onda su, naravno, za politiku praksu upotrebljiva oba ta naziva. Ali, upotrebom pojm a trei svet ponekad se razliito tum ai i suava upravo ta drutveno-istorijska uloga nesvrstanih zemalja.

6

Pojmom trei svet, kad ga identifikuju sa pojmom nesvrstavanja, neki potencirano tretiraju pokret nesvrstavanja iskljuivo ili preteno kao antitezu blokova. Takvo suavanje uloge pokreta nesvrstavanja svelo bi njegovu politiku na nekakvu politiku konfrontaciju sa zemljama u blokovima, odnosno sa vodeim silama tih blokova, i to na jednoj besprincipijelnoj osnovi, bez obzira na konkretnu ulogu koju u svakom pojedinanom sluaju progresivnog istorijskog zbivanja vre blokovi, odnosno pojedine zemlje koje njima pripadaju.

Bitna karakteristika pokreta nesvrstanih zemalja je, svakako, u tome da se one jedinstveno, sa veim ili manjim intenzitetom to zavisi od njihovog meunarodnog poloaja, snaga pritisaka spolja kojima su te zemlje izloene, njihove unutranje drutvene, odnosno klasne strukture i slino suprotstavljaju blokovskoj podeli sveta i pritiscima da same budu svrstane u blokove. Meutim, takav stav ne proizlazi iz neke apriorne konfrontacije sa protagonistima blokova ili iz njihovog jednakog i jedinstvenog odnosa prema ideologiji jednog ili drugog bloka, ve iz saznanja da globalna blokovska podela sveta ne moe da bude takav izlaz iz suprotnosti savremenog sveta koji bi otvorio perspektivu demokratizacije meunarodnih odnosa za koju se bore nesvrstane zemlje. I upravo zbog toga to nisu u nekoj apriornoj ili besprincipno neutralistikoj konfrontaciji sa blokovima, nesvrstane zemlje u svojoj velikoj veini nisu mehaniki izjednaavale ulogu pojedinih blokovskih zemalja u pojedinim svetskim zbivanjima, ve su je ocenjivale prema njihovim konkretnim postupcima u svakom pojedinanom sluaju. Time su nesvrstane zemlje uspevale da ostvare i da odravaju visok stepen jedinstva u borbi

7

za svoje zajednike ciljeve, bez obzira na razlike u drut- veno-ekonom skom i politikom sistemu tih zemalja i bez obzira na intenzitet njihovog uestvovanja u akciji nesvrstanih zemalja.

S druge strane, pojam trei svet se esto tumai kao zajedniki naziv za zemlje u razvoju i za svu onu ekonom sku i politiku problem atiku koja se odnosi na interese tih zemalja, pa se onda takva sadrina toga pojma identifikuje sa pojm om pokreta nesvrstavanja. Oito je da se tako interpretiran pojam trei svet ne moe identifikovati sa celovitou sadrine i uloge pokreta nesvrstavanja. Reavanje problem atike neravnomernog ekonom skog razvoja u svetu, a pre svega problematike nedovoljno razvijenih zemalja, svakako, jeste jedan od glavnih izvora i ciljeva pokreta nesvrstavanja. I to pre svega zato to se problemi te vrste ne mogu reavati izvan procesa dubljih izmena u celokupnom svetskom sistemu ekonom skih i politikih odnosa meu narodim a i izvan dubljih drutveno-ekonom skih promena u tim odnosim a. Ali pokret nesvrstavanja ne izraava samo takve interese i potrebe naroda. N aprotiv, svojom borbom za nezavisnost i ravnopravnost naroda u meunarodnim odnosim a, za njihovu bezbednost i mir, za miroljubivu koegzistenciju meu narodim a i njihovu aktivnu meusobnu saradnju na osnovama ravnopravnosti i ravnopravnog uvaavanja njihovih interesa, pokret nesvrstavanja je duboko angaovan u svim oblastim a m eunarodnih odnosa i, u stvari, imajui u vidu optedrutvenu neophodnost te borbe, izraz je tih optih realnih dugoronih istorijskih interesa svih naroda, onih van blokova i onih u blokovima. Zato nije nim alo sluajno to se poslednjih godina i niz razvijenijih,

pa ak i veoma razvijenih zemalja u veoj ili manjoj meri prikljuuje aktivnosti nesvrstanih zemalja ili se u veoj ili manjoj meri identifikuje sa ciljevima te aktivnosti.

Ukratko reeno, ma kakva imena davali istorijskoj pojavi koju nazivamo pokretom ili politikom nesvrsta- vanja, njenu pravu sutinu, snagu i istrajnost sa kojima se pojavila na savremenoj ekonomskoj, politikoj i drutvenoj sceni oveanstva mogue je razumeti samo ako se ima u vidu celovitost drutveno-istorijskih korena i funkcija te velike svetske snage, kao i celovitost njenih tenji, interesa i ciljeva.

Svetska antiimperijalistika revolucija naroda

Pokuaj faistikog imperijalizma u Evropi i Aziji da drugim svetskim ratom nametne oveanstvu novi imperijalistiki rat tipa prvog svetskog rata, to jest rat za novu podelu sveta, ne samo to nije uspeo, ve se u samom svom toku u sve veoj meri pretvarao u svoju suprotnost u rat za osloboenje naroda, demokratizaciju meunarodnih odnosa i drutveni progres uopte. Dakako, bilo bi vie nego nerealno tvrditi da tok i rezultati drugog svetskog rata ne sadre u sebi veoma snaan, a ponekad ak i dominantan uticaj snaga koje su nametale reenja sa pozicija odravanja imperijalistikih odnosa, neokolonijalizma i drugih oblika dominacije nad narodima, to je rezultat odnosa moi drutvenih snaga koje su bile aktivni faktori u tom ratu. Ali, krupne pozitivne promene koje su se zbile u toku rata

9

i posle njega u m eunarodnim odnosima i u mnogim oblastim a drutvenog ivota takvog su karaktera i znaaja d a se s pravom moe rei da je oveanstvo zakorailo u novo doba svoje istorije.

Pre svega, ne samo faistiki imperijalizam, ve ni ostale tradicionalno vodee imperijalistike klase kapitalistikog sveta nisu vie mogle da nam etnu svoju politiku hegemoniju samom toku rata i njegovim rezultatim a u onoj meri u kojoj su to mogle da ine u prvom svetskom ratu. Taj uticaj je, dodue, bio i jo uvek je snano izraen, pogotovo u pojedinim mirovnim aranm anim a i ugovorim a, ali vie nije neogranien. Jer na tok, karakter i rezultate drugog svetskog rata u sve veoj meri poeli su da utiu antiimperijalistike snage uopte i socijalistike posebno, kao i jaanje dem okratske drutvene svesti u svim zemljama.

M eu najvanije faktore te vrste, svakako, spada jedna pojava koja nije nova po svojoj sadrini, ali je postala nova po intenzitetu svog ispoljavanja u toku i neposredno posle drugog svetskog rata. Re je o jednom tako snanom talasu emancipacije naroda koji moemo nazvati pravom svetskom antiimperijalistikom revolucijom naroda za njihovo osloboenje i za njihovu ekonom sku i politiku nezavisnost. N arodi ne samo da nisu hteli da budu pasivan objekt nekih svetskih pre- raspodela, ve su jae nego ikada ranije postavili na dnevni red istorije probleme likvidacije ekonom ske i politike zavisnosti i hegemonije svake vrste. Mnogi narodnooslobodilaki i drugi narodnorevolucionarni pokreti u kolonijam a i zavisnim zemljama uli su u borbu tokom drugog svetskog rata radi sopstvenog osloboenja, a ne za odbranu svojih kolonijalnih gospodara. Drugi

10

su tu istu borbu produavali i dovodili do pobede u godinama nakon tog rata. Time je njihov rat protiv faistikog imperijalizma bio proet antikolonijalnom i progresivnom demokratskom i socijalnom akcijom. Za nepunih trideset godina sruen je sistem velikodrav- nih imperija koji je bio izgraivan nekoliko stotina godina.

Nove nezavisne zemlje su nastale kao krajnji rezultat borbe koja je tekla nezavisno od promenljivog kursa kojim su se kretali odnosi izmeu razvijenih zemalja, a posebno velikih sila, u predveerje i u toku drugog svet- skog rata. Kada su se te zemlje pojavile kao nezavisni akteri u svetskim zbivanjima, novi odnosi izmeu velikih sila i izmeu razvijenih zemalja bili su ve formirani. One su zatekle stanje u svetu u kojem su morale da odrede svoje ponaanje imajui u vidu i svoje neposredne i svoje trajne i dugorone politike i ekonomske interese koji su proizlazili iz njihovog opteg poloaja novih, relativno slabih i pre svega ekonomski nedovoljno razvijenih zemalja. Isto tako, one su zatekle ve formulisane principe meunarodne saradnje i gotovu strukturu nove svetske organizacije, pa im u tim prvim godinama nije preostalo nita drugo nego da se u te okvire ukljue. Meutim, sa zateenim stanjem nove nezavisne zemlje nisu htele niti su mogle da se mire. Tek osloboene kolonijalnog ugnjetavanja i drugih vidova eksploatacije i zavisnosti, zemlje koje se pojavljuju kao takozvani trei svet nisu bile spremne da se podvrgnu novim oblicima dominacije i hegemonije. Vodee snage svetske antiimperija- listike revolucije narodi brzo su shvatile da pobedom saveznika u ratu nisu reeni najvaniji drutveni i meunarodni problemi epohe, a sva posleratna konstelacija.

11

posebno tm urna perspektiva hladnog rata, upuivala je na to da e sam o upornom borbom u novim uslovima ove snage m orati da ostvaruju svoje interese i tenje.

U poredo sa lomljenjem kolonijalnog sistema u Evropi i na drugim kontinentim a raspadali su se, negde bre, negde sporije, i ostaci polukolonijalnih odnosa ekonom ske i politike zavisnosti, to je bilo karakteristino, na prim er, za staru Jugoslaviju. A u pojedinim zemljama kao to su K ina, Jugoslavija, Vijetnam i jo neke zemlje u drugim delovima sveta iz narodnooslo- bodilakog rata izrastale su istinski narodne i socijalistike revolucije, koje su znatno suzile podruje akcije za im perijalistiku politiku i ispoljile se kao jedan od znaajnih fak tora u razreavanju svetskih problema i suprotnosti.

Sem toga, originalnou svoga razvoja te su revolucije pred savremeni svetski socijalizam postavile niz novih pitanja znaajnih za dalji razvoj kako samog socijalizma i borbe za socijalizam, kao faktora uspostavljanja naprednijih i dem okratskijih politikih i ekonomskih odnosa meu narodim a, tako i u pogledu daljeg razvijanja i produbljavanja dem okratske i humanistike sadrine samih socijalistikih drutvenih odnosa. Pored ostalih, re je i o pitanju karaktera politikih i ekonom skih odnosa meu narodim a koji su krenuli putem socijalizma, odnosno m eu nezavisnim socijalistikim dravam a. Prem a tom e, i taj aspekt emancipacije naroda je izvor pokreta nesvrstavanja.

Velika svetska antiim perijalistika revolucija naroda nije izmenila samo politiku kartu sveta. Ona je rano poela da ukazuje i sada sve snanije postavlja na dnevni red ceo niz pitanja sadanjeg i budueg razvoja svetskog

12

sistema meunarodnih politikih i ekonomskih odnosa koji je izgradila epoha imperijalizma. M eunarodna zajednica, kakva i danas, u osnovi, postoji, nastala je integrisanjem sveta uglavnom na odnosima koje je uspostavila epoha agresivnog nacionalizma i imperijalizma. Kolonijalizam i pravo jaeg u odnosima meu narodima odluujue su uticali na neravnomeran ekonomski razvoj pojedinih delova sveta. Samim proklamacijama politike nezavisnosti naroda taj se sistem ne ukida do kraja. Naprotiv, on nastoji da se zadri u drugim oblicima i time ostaje place d'armes akcija za odravanje ili uspostavljanje monopolistikih i hegemo- nistikih ekonomskih i politikih pozicija i raznih drugih oblika ekonomskog i politikog potinjavanja naroda. A iz toga se u savremenom svetu i meunarodnim odnosima pojavila nova suprotnost izmeu drutvenih, ekonomskih, politikih i socijalnih potreba politiki nezavisnih zemalja koje ne raspolau dovoljnim sopstvenim sredstvima i uslovima za bri razvoj, i razvijenog dela sveta koji tim sredstvima i uslovima monopolistiki raspolae. A na tom monopolu zasnivaju se novi oblici ekonomske i politike hegemonije nad narodima kao preobraeni vid imperijalistike politike u uslovima dekoloniziranog sveta.

Upravo zbog takve svetske raspodele sredstava za proizvodnju i dohotka zemlje u razvoju i pokret nesvr- stavanja produuju svoju borbu za ekonomsku i politiku nezavisnost od hegemonistikih monopola, a istovremeno trae visok stepen demokratske integracije oveanstva i zajednike odgovornosti narodi za reavanje meunarodnih pitanja od zajednikog interesa. Drugim reima, one se istovremeno bore za promenu onih odnosa u

13

postojeem svetskom sistemu ekonom skih i politikih odnosa meu narodim a koji su nastali radi odravanja, jaanja i daljeg razvijanja istorijski steenih dom inantnih pozicija ekonom ski i politiki jaih i razvijenijih zemalja, odnosno njihovih vladajuih klasa.

D odue, neravnom em ost drutvenog i ekonom skog razvoja je jedna od objektivnih zakonitosti u razvoju oveanstva. Ali, u istorijskim razdobljima nacionalno ograniene privrede, a pogotovo u ranijim epohama, suprotnosti koje su proizlazile iz te neravnomernosti nisu mogle dobiti onu snagu koju dobijaju danas kada je izvrena ogrom na koncentracija sredstava za proizvodnju i takva centralizacija kapitala u manjem del u sveta da je taj kapital gotovo stekao m onopol nad uslovima i sredstvim a rada i razvoja u elom svetu. A taj monopol ne sam o odrava ekonom sku zaostalost najveeg dela sveta, ve mu zatvara i svaku perspektivu izlaska iz nje. Ve i zbog takve svetske raspodele sredstava za proizvodnju i kapitala narodi su danas vie nego u svojoj ranijoj istoriji postali uzajam no zavisni, to i ini da ja z izmeu razvijenih i nerazvijenih zemalja proizvodi jednu od kardinalnih svetskih suprotnosti. Obim onoga to se zove zajedniki interes oveanstva se kvantitativno i kvalitativno bitno proirio i izmenio, ali monopolistiki i hegemonistiki sistem taj interes pretvaraju u sopstveni interes, nameui narodim a stare i nove oblike ekonom ske i politike zavisnosti.

Istovrem eno, meutim , time se koi i napredak samih razvijenih zemalja. Razvoj proizvodnih snaga svakog naroda, naime, u tolikoj meri zavisi od razvoja u ostalom svetu da se vie i ne moe govoriti o nekim zatvorenim nacionalnim privredam a i nacionalnim inte

14

resima izvan odgovornosti prema takvim istim interesima drugih naroda. Jaz koji je nastao izmeu razvijenih i nerazvijenih zemalja nije samo faktor koji na ovaj ili onaj nain produuje ekonomsku zavisnost mnogih nerazvijenih zemalja od ekonomski i politiki jakih zemalja, ve je u isto vreme postao i faktor koenja razvoja proizvodnih snaga u samim razvijenim zemljama, a time i izvor zaotravanja ekonomskih i politikih kriza i izvor veoma opasnih suprotnosti koje ugroavaju svetski mir. I upravo zbog toga taj jaz u naoj epohi ima kvalitativno drukiji i daleko vei znaaj nego to su ga ikada u istoriji oveanstva imali problemi nerav- nomernog ekonomskog razvoja pojedinih naroda ili raznih delova sveta. Zemlje u razvoju, odnosno pokret nesvrstanih zemalja, zato Izraavaju samo objektivno datu istorijsku neophodnost kada sa velikom odlunou postavljaju zahtev da se problemi te vrste moraju reavati kao problemi globalnog svetskog drutva, a ne samo kao problemi svake pojedinane zemlje. Stoga su svetski ekonomski problemi danas izbili u prvi plan i postepeno potiskuju stari nain posmatranja i reavanja nasleenih meunarodnih problema.

Snaga te tendencije ne izvire samo iz toga Sto nedovoljno razvijeni takozvani trei svet predstavlja najvei deo sveta, a time i ogromnu politiku snagu, ve prvenstveno otuda to su i stari oblici ekonomske i politike dominacije nad narodima i ekonomski jaz izmeu razvijenih i nedovoljno razvijenih zemalja postali okovi daljeg progresa u razvoju proizvodnih snaga oveanstva. Jer u uslovima savremene nauno-tehnoloke revolucije, transnacionalne integracije rada i sredstava za proizvodnju i kvalitativnih promena u strukturi ekonomske

15

razm ene m eu narodim a svi oblici dominacije nad radnim ovekom i nad narodim a, kao i odravanje takvih ekonom skih odnosa meu narodim a koji produbljavaju jaz izmeu razvijenih i nerazvijenih zemalja, moraju da se pojavljuju kao ograniavajui faktor. Prema tome, borba za politiko i ekonom sko osloboenje narod, za njihovu nezavisnost i ravnopravnost i za novu orijentaciju u raspodeli svetskih sredstava za proizvodnju i dohotka , koja e obezbediti bri razvoj nedovoljno razvijenih delova sveta, nije vie samo interes pojedinih nedovoljno razvijenih zemalja i njihove meusobne solidarnosti ili solidarnosti dem okratskih progresivnih snaga uopte, ve je postala m otorna snaga napretka proizvodnih snaga celokupnog savremenog oveanstva. Zato realnost te borbe nije toliko u apelovanju na politiku m udrost vlada i na hum anizam mada i moralni i politiki faktori danas imaju sve veu ulogu u svetu ve pre svega u injenici da takav razvoj postaje i posta- jae u sve veoj meri uslov daljeg razvoja proizvodnih snaga i u samim razvijenim zemljama. Zato e problemi te vrste neizbeno postajati sve vie preokupacija ne sam o vlada, ve i svih drugih ekonomskih i politikih, a posebno progresivnih faktora u tim zemljama. Razume se da i radnika klasa m ora imati jasne poglede na te probleme i razraen program svoje akcije, jer svako kolebanje u tom pogledu a takvih kolebanja ima kako u kapitalistikim tako i u socijalistikim zemljama slabie njenu sposobnost da bude realan fak tor u razvoju savremenog sveta. Ostvarivanje zahteva narodl za nacionalna prava i za slobodan nacionalni razvoj, kao i za sam ostalno raspolaganje svojom materijalnom bazom i celokupnim rezultatim a svoga rada kao uslo-

16

vom njihove svestrane ekonomske, socijalne, kulturne i politike afirmacije, postalo je imperativ savremene epohe.

Svetska antiimperijalistika revolucija naroda zapravo je od samog poetka nagovestila one ekonomske probleme u meunarodnim odnosima koji se naroito poslednjih godina akutno postavljaju na dnevni red oveanstva i koji e se u narednim godinama, sigurno, i dalje zaotravati. Upravo iz te uporne borbe za nezavisnost, za miroljubivu i aktivnu koegzistenciju meu narodima uopte, kao i za novi svetski sistem ekonomskih i politikih odnosa meu narodima, nastala je politika nesvrstavanja, i to ne samo kao oruje borbe za nacionalnu nezavisnost, ve i kao nova tendencija u procesu integrisanja oveanstva na osnovama nacionalne ravnopravnosti i demokratskog ujedinjavanja naroda, a ne putem stvaranja hegemonistikih sistema i podele njihovog uticaja u svetu ili putem podele sveta na blokove. Idejni i politiki koncept pokreta nesvrstanih zemalja raao se i razvijao od samog poetka kao izraz tenji i potreba narodi koji su se oslobaali i oslobodili imperijalistikog gospodstva, ali i kao izraz realnih i neminovnih istorijskih potreba svih naroda da budu slobodni i ravnopravni i da samo kao takvi, a ne kao podreeni deo ili toki nekog hegemonistikog sistema, stupaju u odnose meusobne zavisnosti i preuzimaju na sebe odgovarajue uzajamne obaveze. U tom smislu pokret nesvrstavanja je istorijski instrument neminovne potrebe za izmenom sistema meunarodnih ekonomskih i politikih odnosa, to jest za njihovom demokratizacijom i humanizacijom i prilagoavanjem potrebama savremene ekonomske i druge integracije oveanstva. Samim tim svetska antiimperijalistika revolucija narodi

217

i dalje ostaje ne samo vrst oslonac pokreta nesvrstavanja, ve njegov osnovni drutveno-istorijski sadraj. tavie, ako im am o u vidu sve te procese, s pravom moemo tvrditi da je pokret nesvrstavanja nastao kao izraz, rezultat i p roduetak te svetske antiimperijalistike revolucije naroda.

Zato za nas nikada nije bilo sporno pitanje da li je politika nesvrstavanja antiim perijalistika ili nije. O na je po svojoj najdubljoj sadrini usmerena protiv svih oblika politikog i ekonom skog ugnjetavanja i pot- injavanja naroda, pa je, prem a tome, od samog svog poetka po svojoj sutini fak tor ograniavanja imperijalistike politike, iako je re o zemljama sa razliitim drutvenim sistemima, pa zato i o njihovom razliitom odnosu prem a ideologiji socijalizma i pojedinim aspektim a politike socijalistikih zemalja. N a kraju krajeva, ak i nesvrstane zemlje sa veoma konzervativnim unutranjim sistemom, u onoj meri u kojoj se bore za svoju ekonom sku i politiku nezavisnost, u toj meri vre odreenu progresivnu ulogu u m eunarodnim odnosima, a time i u odnosu moi svetskih drutvenih snaga.

Novi odnos moi drutvenih snaga u svetu

Jedan od odluujuih faktora koji su uticali na razvoj, karakter i rezultate drugog svetskog rata bilo je uee Sovjetskog Saveza, kao prve zemlje socijalistikog sistema, u tom ratu. H itlerovski blok bio je prisiljen da u ra t protiv Sovjetskog Saveza uvede svoje najvee ratne snage. Socijalistiki sistem Sovjetskog Saveza je taj udar ne samo izdrao, ve je posle relativno kratkog perioda

18

povratio vojno strategijsku i taktiku inicijativu i zadrao je do kraja rata. Sama ta injenica potvrdila je istorijsku snagu socijalizma kao sistema i jaala uticaj Sovjetskog Saveza i svetskog socijalizma na rezultate drugog svetskog rata i na razvoj sveta posle njega.

Antihitlerovska koalicija, koja je u poetku nastajala uz puno tekoa, kolebanja i pekulacija, vremenom je postajala stabilniji organizam koji se izgraivao na rastuem saznanju uesnika koalicije o neophodnosti uzajamnog potovanja odreenih interesa svakog od njih, to jest na politici miroljubive koegzistencije. O tome svedoi niz sporazuma tri uesnika koalicije o njihovim meusobnim odnosima u toku rata i posle njega, a pogotovo sporazum o Organizaciji i Povelji Ujedinjenih nacija. Mislim da neu preterati ako kaem da svi ti i drugi sporazumi nisu bili samo izraz zajednikih interesa u voenju zajednikog rata, ve i izraz promenjenog odnosa moi drutvenih i politikih snaga u globalnom svetskom drutvu. Perspektiva globalne ratne konfrontacije dva drutvena sistema ve je bila postala teko ostvariva, ako ne i nemogua.

Sem toga, i pobedonosne socijalistike revolucije i drugi progresivni drutveni preobraaji na kursu socijalizma u pojedinim evropskim i azijskim zemljama, a kasnije i u Africi i Latinskoj Americi, dali su znaajan doprinos uspostavljanju novog odnosa moi drutvenih snaga u svetu, to jest onih koje su bile faktor drutvenog progresa, socijalizma i deraokratije i onih koje su teile odravanju postojeeg stanja i u unutarnjoj strukturi drutva i u sistemu meunarodnih odnosa. Razume se, ogroman doprinos toj promeni u odnosu snaga dala je i sama svetska antiimperijalistika revolucija narodi.

19

Takve duboke prom ene u odnosu moi svetskih drutvenih snaga odigrale su veoma znaajnu ulogu u posle- ratnom razvoju m eunarodnih odnosa. One su ne samo olakale borbu naroda za osloboenje i za njihov nezavisan unutranji drutveni razvitak, ve su i podstakle zahteve i borbu naroda za progresivne promene u svet- skom sistemu ekonom skih i politikih odnosa meu narodim a. U tom smislu socijalizam kao snaan svetski proces m enjanja klasnih i drutvenih odnosa, uprkos svojih unutranjih protivrenosti i konflikata, manifesto- vao se kao najsnanija podrka progresivnim tenjama naroda u m eunarodnim odnosima.

M eutim , nekoliko godina posle rata bili smo svedoci recidiva politike frontalne konfrontacije dva sistema u obliku takozvanog hladnog rata. Suprotnosti izmeu kapitalistikih i socijalistikih zemalja i borba protiv nadm oi u odnosu snaga poele su da se ispoljavaju kao konfrontacija vojno-politikih saveza blokova. Tako se uspostavljala svetska bipolarna struktura, a u odnosima meu velikim silama i meu vojno-politikim grupacijam a formiranim oko njih klima hladnog rata, stanje konfrontacije razliitog obim a i intenziteta koje je pretilo da se izrodi u novi svetski sukob. Sistem odnosa koji je nam etao blokovski strukturiran svet maksimalno je ograniavao nezavisnu i slobodnu akciju pojedinih zemalja, a u pitanjim a od znaaja za celu m eunarodnu zajednicu znaio je uspostavljanje monopola velikih sila. Blokovi nisu samo vojno-politike organizacije, koje po svojoj unutranjoj logici nameu politiku sa pozicija sile, ve ispoljavaju i tendenciju da se razviju u zatvorene ekonom ske sisteme.

20

Meutim, hladni rat nije doneo svojim protagonistima ni pobedu niti bitnu promenu u odnosu moi. Naprotiv, potvrdio je da je drugim svetskim ratom i razvojem odnosi u svetu posle njega uspostavljen odnos snaga koji politiku frontalne konfrontacije sa orijentacijom na neizbeni rat ini neodrivom i ukazuje na neminovnost povratka politici Jalte, Potsdama itd., pa ak i na neminovnost miroljubive koegzistencije, ma koliko da je to mnogima bilo teSko da priznaju. U tom smislu moglo bi se rei da su sporazumi i odnosi koje je uspostavila antihitlerovska koalicija, u stvari, poetak one istorijske pojave koju danas nazivamo detantom.

Ovim nikako ne elim da kaem da je, na primer, revolucionarna i socijalistika Jugoslavija bila zadovoljna svim aspektima tih sporazuma. Mi, na primer, nikada nismo nikome priznali pravo da se sporazumeva o podeli uticaja u Jugoslaviji niti smo smatrali da nas takvi dogovori obavezuju. Ali, poznavali smo mo nae revolucije i verovali smo u njenu sposobnost da obezbedi narodima Jugoslavije punu nezavisnost, pa zato nismo ni precenjivali znaaj takvih taktikih manevara u toku drugog svetskog rata, iako smo ih smatrali opasnim presedanom za posleratni period.

Hladnoratovska logika je raala pritisak da se sve zemlje moraju svrstati iza vodeih protagonista blokova. Ona je nametala logiku trke za prednosti u odnosu moi izmeu blokova ne samo u oblasti naoruavanja, ve i na osnovu sricanja kontrole nad narodima Sto veeg dela sveta. Sem toga, ona je pretila nasilnim naruavanjem odnosa snaga koji je uspostavio drugi svetski rat i razvoj posle njega. Sto je vodilo u novi svetski rat i ponovo slabilo poloaj narodi! u njihovoj borbi za osloboenje

21

i nezavisnost. H ladnoratovska logika navela je i Staljina na pokuaj da slomi nezavisnost jugoslovenske socijalistike revolucije. O na je raala i druge konflikte meu socijalistikim zemljama.

Zato nije nim alo sluajno to se ogromna veina naroda suprotstavila hladnom ratu, kao i pritiscima da se u tom ratu svrstaju iza jednog ili drugog bloka i na taj nain uestvuju u totalnoj blokovskoj podeli sveta. Jer dom inacija blokovskih interesa u meunarodnim odnosim a bez obzira na istorijsku uslovljenost blokova i na subjektivne argum ente jednog ili drugog bloka nem inovno stvara uslove i za dominaciju nad narodima i za nastajanje raznih hegemonistikih sistema.

Takva situacija stvorila je i uslove da se upravo u periodu hladnog ra ta pojavi pokret nesvrstavanja kao oblik traenja izlaza iz takve situacije, koja sama po sebi nije o tvarala nikakav izlaz, i kao novi oblik ujedinjavanja naroda u borbi za njihove zajednike interese, protiv hladnog rata, za miroljubivu koegzistenciju, za m ir u svetu i za novi svetski sistem ekonom skih i politikih odnosa meu narodim a.

Bitna pretpostavka za organizaciono oformljavanje tog pokreta bila je pojava novoosloboenih zemalja kao rezultat antikolonijalne i antiimperijalistike revolucije. U toj svetlosti znaajnu ulogu u genezi pokreta nesvrstavanja odigrala je konferencija u Bandungu 1955. godine kao prvo okupljanje zemalja koje trae korenite promene u m eunarodnim odnosim a na bazi miroljubive koegzistencije i ravnopravnosti. M eutim , ni koncept ni baza okupljanja nesvrstanih zemalja u to vreme nisu bili dovoljno iroki da bi odgovorili potrebam a i zahtevima savremenog sveta. Zato na svojoj konferenciji u Beogradu

22

1961. godine pokret nesvrstavanja unosi nove dimenzije u svoj koncept i u svoju praktinu akciju.

Aktivnu miroljubivu koegzistenciju, za koju su se uporno zalagale, nesvrstane zemlje nisu shvatale kao nekakav modus vivendi u meusobnim odnosima naroda i posebno medu zemljama sa razliitim drutvenim sistemima. Formulisale su je i kao aktivnu uzajamnu saradnju u svim oblastima gde je to mogue. Miroljubiva koegzistencija, naime, nije mogla niti moe biti status quo, a pogotovo ne miroljubiva koegzistencija izmeu ugnjetaa i ugnjetenog naroda, izmeu eksploatatora i eksploatisanih, izmeu imperijalizma i naroda koji hoe da budu nezavisni, kao ni izmeu hegemonizma i ravnopravnosti naroda. Naprotiv, ona moe da postoji samo izmeu istinski nezavisnih naroda, a to znai da je upravo borba za osloboenje i nezavisnost naroda, za njihovo pravo da sami odreuju oblik drutvenog i politikog sistema, odnosno za ukidanje svih oblika ekonomske i politike zavisnosti naroda i svih oblika meanja spolja u njihove unutranje odnose prvi uslov za afirm aciju i stabilnost miroljubive i aktivne koegzistencije.

Tako je svetska antiimperijalistika revolucija upravo u vreme hladnog rata dobila novu dimenziju dimenziju nesvrstavanja. Suprotstavljajui se blokovskoj podeli sveta, ona je, u stvari, samo produila svoju progresivnu istorijsku misiju borbe za osloboenje, nezavisnost i ravnopravnost narodi. I zato nije nimalo sluajno to je taj pokret na svojoj Beogradskoj konferenciji 1961. godine pozvao vodee snage dvaju blokova da sednu za zeleni sto i ponu da razgovaraju, da napuste politiku blokovske konfrontacije i da krenu putem konstruktivnog dogovaranja i sporazumevanja zajedno sa svim drugim

23

narodim a sveta. Budunost sveta, mir i bezbednost naroda ne mogu se, dugorono gledano, zasnivati na podvajanju i grupisanju zemalja oko pojedinih velikih sila. N esvrstane zemlje nisu pristale da budu deljene meu blokovima, ali su nastojale da zajedno sa blokovskim zemljama kao nezavisan i ravnopravan partner uestvuju u reavanju svetskih problema.

K ada se govori o karakteru drugog svetskog rata i o prom enam a u odnosu snaga u svetu, m oraju se imati u vidu i prom ene koje su nastale u svesti oveanstva, posebno u najrazvijenijim zemljama kapitalistikog sveta. Te su prom ene nastale delom pod uticajem sukoba ideolokih i politikih koncepata koji su doli do izraaja u borbi protiv faizma i u drugom svetskom ratu, a delom i pod uticajem strukturn ih prom ena u ekonomici i drutvenim odnosim a u svetu, posebno u najrazvijenijim kapitalistikim zemljama. U produbljavanju svih tih prom ena izvanredno znaajnu ulogu odigrala je svojim uticajem ideologija socijalizma. Pod uticajem borbe protiv faizma i za odbranu elementarnih, humanih i dem okratskih prava oveka, to je bila i oficijelna ideologija antihitlerovske koalicije, odvijao se u toku drugog svetskog rata i neposredno posle njega proces jaanja i produbljavanja humanizacije i demokratizacije svesti oveanstva. U tom okviru je i pravo naroda na sam oopredeljenje steklo pravo graanstva u dem okratskoj svesti savremenog oveka, to svakako nije bilo bez uticaja na praksu vladajuih politikih vrhova. Bez obzira na protivrenosti u tim dem okratskim tendencijam a, politika nesvrstavanja je u njima dobila podsticaj, a i veu ili manju podrku u progresivnim i dem okratskim snagam a zemalja u blokovima, to je postalo do

24

datni izvor snage pokreta nesvrstavanja i njegove sposobnosti da se suprotstavi hladnom ratu i blokovskoj podeli sveta.

No, nije re samo o ideolokim i politikim uzrocima i razlozima promena u svesti savremenog oveka. Dublja analiza promena u razvoju proizvodnih snaga i drutveno- ekonomske strukture visoko razvijenog kapitalizma ve- rovatno pokazuje da su klasine forme kolonijalizma i imperijalizma i objektivno, to jest ekonomski sve manje odgovarale interesima ka monopolu teeeg centralizovanog kapitala, pogotovo takozvanog transnacionalnog. Hitlerovski faizam je pokuao da klasini kolonijalni sistem zameni sistemom totalne hegemonije nad svetom. Taj plan je u drugom svetskom ratu doiveo poraz, a zajedno s njim unapred su bili politiki i praktino oslabljeni i drugi slini koncepti kojih je, svakako, bilo i koji su dolazili, pa i danas jo dolaze do izraaja u politikim odnosima savremenog sveta. Taj poraz je podstakao narode u njihovoj borbi za slobodu, nezavisnost i ravnopravnost u meunarodnim odnosima. Ali on je istovremeno jaao one snage u razvijenim zemljama kapitalistikog sveta koje su poele da shvataju da izlaz za njihove ekonomske i politike probleme i interese nije u tvrdoglavoj odbrani kolonijalnih imperija i kolonijalnih odnosa, nego u traenju novih oblika i novih odnosa, prvenstveno u uspostavljanju raznih oblika ekonomske i politike hegemonije oslonjene na politiku sa pozicije snage, umesto starih odnosa zasnovanih na direktnom nametanju tue vlasti. Tu treba traiti razlog to je pravo narodi na samooprede- Ijenje bilo formalno-pravno prihvaeno i dobilo priznanje i potvrdu ne samo u demokratskim i levo orijentisanim

25

delovima politike strukture kapitalistikih zemalja, ve i u znatnim delovima same vladajue klase i politike strukture tih zemalja. Tako je i mogue razumeti injenicu da je relativno velik broj kolonijalnih zemalja stekao svoju dravnu nezavisnost bez oruane revolucije, to jest preteno politikom borbom.

U pravo stoga slom kolonijalnog sistema i sticanje form alno-pravne nezavisnosti veine dojueranjih kolonija ne znai definitivan kraj sistema meunarodnih odnosa koji je izgradila epoha imperijalizma. Jer, iako se priznaje, pravo na samoopredeljenje se ipak u praksi obino tum ai kao pravo na formalnu dravno-pravnu nezavisnost, a u isto vreme se trae i u ivot uvode nova sredstva i novi putevi za uspostavljanje i odravanje novih oblika zavisnosti, dominacije i hegemonije. itav taj arsenal savremene politike sa pozicije dom inantne ekonomske i politike snage danas nazivamo neokolonija- lizmom i hegemonizmom, to je, u stvari, preobraeni vid imperijalizma. Time ne elim da kaem da se u svetu nije nita prom enilo u progresivnom smislu niti da je snaga im perijalizma danas ista kao to je bila jue. N aprotiv , svet je poslednjih decenija doiveo prelomne progresivne istorijske preobraaje. Ali politika imperijalistikog potinjavanja naroda i poznati obimni arsenal sredstava te politike jo uvek su snano prisutni. Njih pojaava i specifina logika blokovske konfrontacije, o emu u kasnije govoriti. A upravo zbog svega toga nae vreme obiluje takvim pojavam a kao to su: nam etanje ekonom ske zavisnosti i sticanje ekonom skih i drugih prednosti u pogledu kapitala i razvoja tehnologije, to naroito olakava postojanje jaza izmeu razvijenih i nerazvijenih zemalja; ekonom ski i politiki

26

pritisci; stvarni ili navodni zajedniki odbrambeni interesi, u ime kojih se esto nameu i drugi interesi; meanje u unutranje poslove drugih zemalja; velika snaga i uloga specijalizovanih slubi i sredstava za diverzije i druge oblike meanja; pritisci putem vojnih pretnji sve do direktnih vojnih intervencija itd. Rekao bih da je gotovo paradoks naeg vremena da se danas manje pribojavamo mogunosti novog svetskog rata nego lokalnih ratova.

U takvim drutvenim, ekonomskim i politikim odnosima savremenog sveta nalaze se glavni uzroci i izvori moi onih drutvenih snaga koje i posle drugog svetskog rata nameu narodima svoju ekonomsku i politiku dominaciju u obliku neokolonijalizma, ekonomskog monopolizma, politikog hegemonizma i uspostavljaju druge oblike jednostrane ekonomske i politike zavisnosti narodi. Time je savreraena imperijalistika politika uglavnom odbacila klasine, formalno-pravne, kolonijalne i sline oblike zavisnosti naroda od takozvanih metropola imperijalistikih sistema. Tu vie nije re o direktnoj vlasti nad narodima. Meutim, direktna vlast tu nije ni potrebna s obzirom na to da je adekvatno zamenjuju novi instrumenti, sredstva i odnosi o kojima je bilo rei.

Sve je to moralo da dovede do otpora narod i na svim kontinentima, koji su branili i brane svoje pravo na politiku i ekonomsku nezavisnost, kao i na ravnopravnost u meunarodnim odnosima. Politika nesvrstavanja je postala najsnaniji izraz tog otpora.

Razume se, time ne elim sve unutranje politike napetosti u nesvrstanim i drugim zemljama, pojave nestabilnosti i konflikte, kao i dravne udare, pripisati

27

samo meanju spolja. Postoje brojne pojave koje same po sebi stvaraju uslove za ekonom sku i politiku nestabilnost u mnogim zemljama, a samim tim i za unutranje konflikte, kao to su: zaostalost drutvene strukture, koju u mnogim zemljama podravaju reakcionarne drutvene i politike grupacije; ekonom ska zaostalost i problem i koji proizlaze iz dubokog jaza izmeu razvijenih i nerazvijenih zemalja i koji, naroito u novoosloboenim zemljama, ponekad stvaraju nepremostive ekonom ske, socijalne i politike problem e; klasni sukobi u uslovima ekonom ske zaostalosti i zaostalosti proizvodnih odnosa i politikog sistem a; ekonom ska zavisnost koja iz toga proizlazi, kao i idejna i politika kolebanja u pogledu razvoja drutva i mesta pojedine zemlje u sistemu m eunarodnih odnosa, i mnoge druge. No, zato je meanje u unutranje odnose zemalja sa takvim problem im a i suprotnostim a utoliko reakcionarniji i opasniji instrum ent m eunarodne politike.

Imajui sve to u vidu, mogli bismo rei da su promene u odnosu moi svetskih drutvenih snaga i sve pozitivne i negativne reperkusije tih prom ena na meunarodni poloaj n a ro d i takoe meu najvanijim istorijskim izvorima pokreta nesvrstavanja.

Politika nesvrstavanja i politika blokova

Neokolonijalistike tenje za politikom i ekonom skom podelom sveta nailaze danas na sve ue granice i na sve vre brane koje ine pre svega narodi koji su se oslobodili ili se oslobaaju odnos zavisnosti i tee svojoj

28

ekonomskoj i politikoj samostalnosti. Pojava velikog broja novoosloboenih zemalja i njihova borba, zajedno sa nizom drugih zemalja, za ekonomsku i politiku samostalnost i ravnopravnost u meunarodnim odnosima utie i sve vie e uticati na te odnose time to ona neprekidno jaa pritisak na unoenje takvih novih demokratskih elemenata u te odnose kao to su: zajedniko unapreivanje svetske privrede i meunarodne podele rada; ukidanje eksploatacije u meunarodnim ekonomskim odnosima; organizovanje pomoi nedovoljno razvijenim zemljama; stvaranje odgovarajuih organizacija i servisa koji e obezbeivati meunarodnu saradnju i meunarodnu podelu rada; uzajamno potovanje interesa naroda i demokratski odnosi meu njima; svestrana sa- radnja i zbliavanje; kulturno povezivanje itd. U skladu sa tim, nesvrstane zemlje su pridavale posebnu panju Ujedinjenim nacijama kao najvanijem svetskom forumu d kojem treba da se trae i nalaze reenja za politike i ekonomske probleme sveta i da se unapreuje ravnopravna meunarodna saradnja, uz uvaavanje interesa svih zemalja. One su neprestano ukazivale da je reavanje ovih problema u uskim privilegovanim krugovima, uz ignorisanje ostalih zemalja, tetno i insistirale su da se ono ukljui u integralnu i univerzalnu aktivnost OUN, (ime bi jaala njena uloga i uticaj u reavanju svetskih problema.

Zbog takvih svojih tenji politika nesvrstavanja morala je doi u sukob sa politikom globalne blokovske podele sveta. Otra blokovska podela najrazvijenijeg dela sveta, bez obzira na ideoloke, drutveno-ekonom- ske i meunarodne politike razlike u karakteru i politici blokova, sama po sebi je pogodovala i jo uvek pogoduje

29

odravanju i afirm aciji ekonom ske i politike hegemonije nad narodim a. O na je koila, pa ak i spreavala procese ekonom ske razm ene i povezivanja sveta, to je moralo da ima, pored drugih, i negativne posledice po svetsku privredu i da se manifestuje kao jo jedan faktor zaotravanja m eunarodnih suprotnosti. Sem toga, pod odreenim uslovim a takvi sistemi morali su da se pojave i kao direktan pritisak na nezavisan politiki i drutveni razvoj pojedinih zemalja.

Takvi i slini faktori razvoja m eunarodnih odnosa, kao to je uspostavljanje dugoronije ravnotee u odnosu snaga blokova i objektivna nemogunost orijentisanja na novi svetski ra t kao sredstvo razreavanja suprotnosti izmeu blokova, doveli su do detanta, to jest do naputanja hladnog rata i do priznanja statusa quo kao polazne take za dalji razvoj odnosa izmeu blokova. Ali, strah od naruavanja ravnotee u odnosu snaga izaziva i strah od labavljenja blokovske kohezije i gubljenja steenih pozicija. Zato postojea blokovska podela iako nije sluajna niti se moe ukinuti samo dobrom voljom drutvenih snaga i naroda koji u njoj uestvuju objektivno i dalje oteava neophodan proces demokratizacije m eunarodnih ekonom skih i politikih odnosa. Suprotstavljajui se hegemonistikim tendencijama, nesvrstane zemlje su se morale sukobiti i sa blokovskom podelom sveta je r ona, kao to je ve reeno, pogoduje odravanju i afirm aciji takvih tendencija.

Nesvrstane zemlje se pri tome nisu unapred opredelile za konfrontaciju sa odreenim drutvenim sistemima, razvijenim zemljama, blokovima ili njihovim vodeim dravam a. One nisu to ni elele ni mogle iz vie razloga. Prvo, one same, zbog razliitog karaktera svog drutve-

30

nog i politikog sistema i svoje ideologije, kao i zbog azliitog konkretnog meunarodnog poloaja, ne dele nvek i o svim pitanjima jednaku ocenu drutveno-isto- rijske uloge jednog ili drugog bloka. Zatim, u zbivanjima, uprotnostima i konfliktima savremenog sveta ni oba bloka ni sve zemlje unutar jednog ili drugog bloka ne igraju jednaku ulogu. I najzad, pojedine nesvrstane zemlje dobijale su ili dobijaju i podrku jednog ili drugog bloka u ostvarivanju nekih svojih trenutnih interesa, pa : i tu razlog razlika u njihovom odnosu prema jednom ili drugom bloku. Ali, bez obzira na sve te razlike, nesvrstane zemlje su se prilino jedinstveno suprotstavile i suprotstavljaju se blokovskoj podeli sveta i svojoj zavisnosti od blokova, i to zbog onih reperkusija te podele koje predstavljaju opasnost po nezavisnost i bez- bednost svih naroda, a posebno onih koji ne pripadaju blokovima. Isto tako, one su se suprotstavile i suprotstavljaju se tendencijama nastalim na suprotnostima izmeu dvaju drutvenih sistema koje stvaraju uslove za nametanje jednog ili drugog drutvenog sistema pritiskom spolja. I najzad, one su se suprotstavile i suprot-

. stavljaju se onim meunarodnim ekonomskim tenden-

. cijama i shvatanjima koji imaju koren i mesto u onim

. jednostranim interesima visoko razvijenog sveta koji , produbljuju polarizovanje svetskog bogatstva i svetskog . siromatva.

Istovremeno sa kritikom postojeeg stanja, ali svestan . 4a se sutinske drutveno-istorijske promene u njemu

ae mogu ostvariti u kratkom roku, to jest bez dugotrajnih . lapora i borbe progresivnih snaga oveanstva, pokret

lesvrstavanja je uspostavio i uporedo sa razvojem poli- . likih prilika u svetu izgraivao i sopstveni konstruktivan

31

i pozitivan program za reavanje onih problema koje je ve danas u veoj ili manjoj meri mogue reavati u skladu sa stvarnim interesima i potrebam a svih naroda onih u blokovim a i onih izvan blokova, razvijenih i nedovoljno razvijenih zemalja. Jer u sistemu hegemo- nizma, koji nameu kako savremeni centralizovani i mo- nopolistiki kapital tako i sam a unutranja dijalektika funkcionisanja u blokove podeljenog sveta, ne samo mali ili ekonom ski zaostali narodi, ve i relativno velike i ekonom ski razvijene evropske zemlje, koje su do jue bile velesile, danas se sve ee nau u poloaju vee ili manje zavisnosti od svetskih centara ekonomske i politike moi. Stoga platform a nesvrstanih zemalja odgovara stvarnim dugoronim interesima svih naroda, a ne sam o nesvrstanih. To je platform a konstruktivnog dogovaranja i sporazum evanja, kao i aktivne i ravnopravne saradnje svih naroda na osnovama miroljubive koegzistencije. Nesvrstane zemlje i zemlje u razvoju nikada nisu sm atrale da mogu same, odnosno iskljuivo unu ta r svog pokreta, pronalaziti reenja za te probleme, ve su se, naprotiv, uvek izjanjavale u prilog meunarodne saradnje u raznovrsnim oblicima u kojima bi se ispoljila zajednika odgovornost svih zemalja za uspostavljanje novog sistema m eunarodnih ekonomskih i politikih odnosa. Re je, dakle, o jasnoj orijentaciji da se otvoreni problemi meunarodnih odnosa ne reavaju bezizlaznim konfrontacijam a, ve konstruktivnim pregovorima svih zainteresovanih strana na ravnopravnoj osnovi. Ovakva platform a, oigledno dem antuje este tvrdnje prema kojima je, u vezi sa goruim svetskim problemim a i konfliktim a u raznim delovima sveta, kao i u vezi sa sadanjim sistemom

32

meunarodnih ekonomskih odnosa, izvor suprotnosti i konfrontacija, navodno, akcija nesvrstanih zemalja, a ne injenica da suprotnosti i problemi postoje i da postoji aktivan otpor nastojanjima za njihovo reavanje. Naravno, nereavanje tih problema i neprekidno pogor- avanje ekonomskog i politikog poloaja zemalja koje predstavljaju veliku veinu oveanstva neminovno mora da raa i tenje za radikalnom konfrontacijom. Meutim, upravo one drutvene i politike snage u svetu koje osuuju taj radikalizam, a same radikalno brane postojee stanje u ekonomskim i politikim odnosima meu narodima, pravi su izvor takve konfrontacije. tavie, u uslovima radikalne odbrane postojeeg stanja i nereavanja goruih svetskih problema injenica je ne samo to da se kao reakcija pojavljuje radikalizam u tenjama za promenaraa, ve i to da on esto svojim pritiskom objektivno vri progresivnu ulogu.

Nije re o iluziji da se oveanstvo danas ima prosto da opredeli za blokovsku ili za nesvrstanu politiku. Savremeni tip blokova je proizvod specifinih protivre- nosti dananjega sveta koji ivi u ve zrelom dobu prelaska od kapitalistikog u socijalistiki sistem. Suprotnosti izmeu dvaju drutvenih sistema i izmeu njihovih uticaja na drutveno-ekonomska i politika kretanja u svetu neizbeno se isprepliu sa suprotnostima unutar svakog od tih sistema. Stoga blokovi nisu samo izraz meusobne odbrane od izvoza revolucije ili kontrarevolucije, odnosno od nametanja spolja narodima bilo kapitalizma bilo socijalizma, iako su oni i to. U savremenom svetu jo uvek snanu ulogu igraju one suprotnosti koje su karakteristika sistema meunarodnih odnosa izgraenog u epohi kapitalizma i klasinog imperijalizma i njegovih

3 33

savrem enih oblika u vidu ekonom ske i politike hegemonije m onopolistikog, nacionalnog i transnacionalnog kapitala. Snage koje se bore za odravanje takvih odnosa koriste i blokovsku podelu sveta za ostvarivanje tih svojih interesa. N a taj nain u savremenom svetu jo uvek ive i dejstvuju suprotnosti i snage koje izviru iz im perijalistikog sistema u m eunarodnim odnosima i koje predstavljaju stalnu pretnju nezavisnosti i miru naroda. M eutim , upravo uspostavljanje ravnotee moi izmeu dvaju blokova postalo je jedna od znaajnih objektivnih prepreka razvezivanju tih suprotnosti i novim im perijalistikim ratovima. Jer borba za odravanje i za proirivanje odnosa neravnopravnosti i potinjavanja koje pom enute suprotnosti i snage nameu narodim a nailazi na njihov raznovrstan otpor. A taj otpor i borba naroda im a objektivnu, a ne retko i subjektivnu podrku socijalistikih zemalja, odnosno i bloka socijalistikih zemalja. tavie, da ne postoji takva podrka, odnosno da nije uspostavljena ravnotea snaga izmeu dvaju blokova, nesvrstani i drugi narodi koji se bore za nezavisnost i ravnopravnost imali bi daleko tee m eunarodne uslove za svoju borbu, a pozitivne promene u meunarodnim ekonom skim i politikim odnosima u savremenom svetu sigurno ne bi bile takve kakve su postignute posle drugog svetskog rata. Posm atrano sa tog gledita, ulogu blokovskog sistema u savremenom svetu nije dovoljno ocenjivati sam o na osnovu njegovih negativnih reperkusija na poloaj naroda i na drutveni progres u svakoj pojedinoj zemlji, koji je ne retko sputan i ometan tim sistem om, ve i u povezanosti sa njegovim utica- jem na celokupan odnos moi drutvenih snaga u svetu. Stoga je posebno sa gledita istorijskih interesa rad

34

nike klase i socijalizma nemogue potceniti razlike u klasnoj strukturi i dugoronoj drutveno-istorijskoj ulozi jednog i drugog bloka.

Naravno, ni socijalistiki sistem se ne raa iz revolucije ist i osloboen svih protivrenosti i svih ostataka odnosa i shvatanja drutva iz kojeg nastaje. N aprotiv, oiz uzroka ini da su ne samo unutranji drutveni odnosi u socijalistikim zemljama, ve i odnosi meu njima, kao i odnosi socijalistikih zemalja sa drugim zemljama, io uvek optereeni odreenim karakteristikama i tendencijama koje pripadaju sistemu protiv kojeg se ideologija socijalizma bori. Jo je Lenjin upozoravao marksiste da ni socijalistika revolucija, to jest pobedniki proletarijat jednog naroda nije automatski imun od iskuenja da se u ime revolucije popne na grbau drugog naroda. Takva iskuenja posebno podstiu sledee okolnosti: neravnomernost ekonomskog razvoja socijalistikih zemalja; velike razlike u nivou razvijenosti proizvodnih snaga i ivotnih uslova radnika u njima; konflikt izmeu ciljeva i n ad i revolucije, s jedne, i nedovoljne m aterijalne baze u jednoj ekonomski nedovoljno razvijenoj zemlji, s druge strane; zaostala i konzervativizmu podlona drutvena svest; velika uloga ideolokog i politikog subjektivizma; trenutni dravni interesi, koji su nametnuti logikom objektivno nametnute borbe za odranje u svetskom odnosu snaga, kao i subjektivnim tenjama jedne dravne politike; razliitost objektivnih i subjektivnih uslova za razvoj socijalizma, to namee i

. razliitost razvojnih puteva socijalizma i dometa u razvoju socijalistikih drutvenih odnosa; razliit ekonomski, geopolitiki i meunarodni poloaj socijalistikih zemalja koji stvara objektivne konflikte interesa; razlike

35

u drutvenoj svesti, ideologiji, unutranjoj i spoljnoj politici koje nastaju na takvoj osnovi itd. Zbog svega toga savrem eno socijalistiko drutvo, kao to je jo M arks predviao, ne sam o da samo po sebi nije beskonfliktno, ve ni odnosi meu socijalistikim zemljama i meu narodim a na socijalistikom putu nisu autom atski osloboeni deform acija i konflikata . D anas to ne treba vie samo teorijski dokazivati. Savremena svetska socijalistika praksa dala je dosta konkretnih potvrda za takva predvianja. N a tlu takvih objektivno datih sukoba interesa, oigledno, ima uslova ne samo za pojavu nacionalistikog ekonom skog egoizma, ve i za pokuaje jednostranog nam etanja svoje volje i svog socijalistikog modela drugim narodim a, za hegemonizam i za druge sline tendencije. Sukob socijalistike Jugoslavije 1948. godine sa Staljinom je i nastao zbog toga to jo j je on pokuavao da nam etne hegemonistike odnose. Zato se s pravom moe rei da je i problem odnosa m eu nezavisnim socijalistikim dravama, odnosno meu slobodnim narodim a na putu u socijalizam, koji je istakla i za ije s? dem okratsko i socijalistiko razreavanje borila i bori i naa revolucija, sastavni deo istog procesa em ancipacije naroda.

K onflik ti interesa koji nem inovno niu iz takvih i slinih protivrenosti m ogu se vie ili manje zaotravati, pa samim tim postaju faktor uticaja na odnos snaga izmeu dvaju blokova, ime se i blok nesocijalistikih zemalja na ovaj ili onaj nain ukljuuje u te konflikte. Tako su oba bloka praktino angaovana ne samo u svim svetskim problem im a i m eunarodnim konfliktim a unu ta r blokova ili van njih, ve i u svim onim unutranjim drutvenim konflik tim a, bez obzira na kakvoj bazi oni

36

niu, koji mogu da imaju znaaja za postojei odnos blokovskih snaga, bilo u smislu sticanja odreenih prednosti ili u smislu borbe protiv naruavanja uspostavljene ravnotee.

Prema tome, na blokovsku podelu ne moemo gledati kao na neku efemernu pojavu koja se moe ukinuti ovim ili onim vidom subjektivistike akcije. M hda se nesvrstane zemlje u naelu zalau za rasputanje blokova, Sto je normalna i progresivna konsekvenca njihovog suprotstavljanja blokovskoj podeli sveta, ipak i u pokretu nesvrstavanja ima malo ljudi koji bi verovali da formalno rasputanje vojno-politikih paktova automatski ukida konflikt interesa zbog kojega su blokovi nastali, odnosno da bi narodi iveli slobodnije i bezbednije zbog samog formalnog odricanja od vojno-politikih paktova.

Realnost savremenog sveta je u tome da su blokovi vie posledica stanja u njemu i odnosa koji u njemu vladaju nego uzrok takvog stanja. Blokovi su posledica postojeih svetskih drutvenih, ekonomskih i politikih protivrenosti i suprotnosti. Prostim rasputanjem vojno- -politike organizacije blokova ne bi nestale ni svetske suprotnosti niti sukobi koji iz tih suprotnosti izviru. Iza tih suprotnosti, naime, stvaraju se snage na oba pola, bez obzira na to da li su organizovane u blok ili ne. Prema tome, uslovi za nestanak blokova stvaraju se samo ublaavanjem, odnosno razreavanjem tih suprotnosti. Scm toga, egzistenciju blokova i ulogu koju oni danas imaju u meunarodnim odnosima objanjava i njihova konkretna drutveno-istorijska uloga u menjanju drutvene strukture savremenog sveta, a posebno u stvaranju onog odnosa snaga, to jest one svetske ravnotee snaga koju namee ta drutvena i politika struktura savremenog

37

sveta. N aruavanje te ravnotee silom, meanjem ili intervencijom spolja moglo bi da dovede do nekontro- lisane stihije u m eunarodnim odnosim a koja ne samo da bi u jo veoj meri nego danas prepustila narode pravu jaeg, nego bi i dovela oveanstvo na prag novog svetskog ra ta , na p rag jedne istorijske katastrofe kojoj danas jedva m oem o da predvidim o razm ere i po- sledice. U pravo u tom e i jeste pozitivni istorijski znaaj sadanjeg ,,d e tan ta , i pored toga to se za njega vezuje i niz negativnih p ropratn ih pojava.

Razreavanje blokovskih suprotnosti i nastajanje sveta bez blokova mogue je, dakle, samo u jednom isto- rijskom procesu u kojem e se menjati svet kao celo- vit sistem ekonom skih i politikih odnosa meu narodim a. D rugim reima, nee se svet izmeniti rasputa- njem blokova, ve e blokovi nestati menjanjem sveta. Taj proces im a, dugorono gledano, prvenstveno dva aspekta.

Prvi aspekt su unutran ji drutveni procesi, to jest u nu tran ja klasna borba i unutranja akcija dem okratsk ih , socijalistikih i drugih progresivnih politikih snaga u svakoj zemlji, to je njihova unutranja stvar i gde je svako meanje spolja sam o prepreka slobodnom odvijanju takvih procesa. D rugi aspekt istog procesa su takve prom ene u sistemu m eunarodnih ekonom skih i politikih odnosa koje e doprinositi jaanju nezavisnosti i ravnopravnosti naroda. A upravo tu je uloga nesvrstanih zemalja postala izvanredno znaajan fak to r u progresivnom razvoju savrem enog sveta. Jer, n a kraju krajeva, injenica je da politika nesvrstavanja sam a po sebi organiava mogunosti i im perijalistikih sukobljavanja i blokovskih konfrontacija. Time ona

38

ograniava mo drutvenih snaga, koje su izvor takvog sukobljavanja i konfrontacije i vri svoj progresivni uticaj kako na unutranja drutvena kretanja tako i na ublaavanje svetskih suprotnosti.

Oigledno je da istorijski razvoj i svesna akcija ljudi i naroda celokupnim svojim uticajem treba da prevaziu te suprotnosti i njihov uticaj na meunarodne odnose da bi bili uspostavljeni i uslovi za nestajanje uloge blokova u svetu. Moda neu preterati ako, donekle optimistiki, kaem da je taj proces ve i otpoeo. Meutim, nadmetanje blokova za prednost u odnosu snaga ili za odravanje njihove ravnotee, sigurno, samo po sebi ne predstavlja izlaz iz sadanjih svetskih suprotnosti niti dovodi do njihovog slabljenja. N aprotiv, utakmica u borbi za naoruavanje, svakojake ekonomske, politike i ideoloke mere za ouvanje i jaanje kohezije blokova stvaraju same po sebi nove probleme u odnosima meu narodima i uvek ponovo stvaraju opasnost od novih ratnih konflikata. Gomilanje ogromne politike, ekonomske i vojne snage u rukama vrlo tankih slojeva drutva u zemljama u kojima je koncentrisana najvea mo sigurno je da ne obezbeuje povoljne uslove za drutveni progres niti za demokratiju kako u odnosima meu narodima tako ni u unutranjim drutvenim odnosima. S druge strane, orijentaciju blokova da sporazumevanjem spreavaju uzajamne konfrontacije koje bi mogle da ugroze svetski mir koja je sama po sebi veoma pozitivna i, tavie, predstavlja veliki korak dalje u istorij- skom progresu prate istovremeno pokuaji stihijskog sticanja prednosti u odnosu snaga na raun treeg, to se ispoljava u meanju u unutranje poslove drugih naroda, u lokalnim ratovima itd.

39

Z bog svega toga perspektiva globalne blokovske podele sveta nije perspektiva stabilnog mira. Celokupan svetski sistem ekonom skih, politikih i drugih odnosa m eu narodim a m ora bre da se m enja da bi nastali uslovi za svet bez blokova. U tom e je sutina akcije nesvrstanih zem alja i njihovog odnosa prem a blokovima. To je osnovni razlog to se nesvrstane zemlje nisu bavile iluzijom o mogunosti mehanikog rasputanja blokova, ali su se, ipak, istovrem eno odluno suprotstavljale i suprotstavljaju se pritiscim a da budu potinjene blokovim a i insistirale su na zahtevu da svetske probleme ravnopravno reavaju svi narodi sveta, zajedno sa blokovskim zem ljam a, u uslovim a miroljubive koegzistencije, nenam etanja drutvenog ili politikog sistema i nemeanja u unutranje poslove drugih naroda, a na osnovu dogovaranja i sporazum evanja, priznajui svim narodim a ne sam o pravo na samoopredeljenje, nego i pravo na dem okratsku ravnopravnost u svim meunarodnim odnosima.

G ledano kroz tu prizmu, borba za m ir i za dem okratizaciju m eunarodnih odnosa nasuprot hladnom ratu , konfrontaciji blokova i blokovskoj podeli sveta nije bila sam o hum anistiki cilj politike ili ideologije nesvrstavanja, ve istovrem eno i im perativni uslov politike i ekonom ske nezavisnosti i ravnopravnosti naroda tih zemalja. I upravo tu je razlog to je i posle poputanja hladnog ra ta i blokovskih napetosti snaga pokreta nesvrstanih zemalja ojaala, a nije oslabila, kako su govorili oni ljudi i krugovi koji su proricali kraj politike nesvrstavanja.

Sadanje stanje u odnosim a izmeu dvaju blokova, nazvano detant, nesumnjivo, predstavlja korak oveanstva u istom pravcu. N e spada u okvir ovog razm iljanja

40

Sira analiza celovitosti uzroka i faktora koji su izazvali takav zaokret u meunarodnim odnosima posle drugog svetskog rata i posebno u odnosima izmeu dvaju blokova. Ovde bih hteo da istaknem samo to da je takvom zaokretu znaajno doprineo i pokret nesvrstanih zemalja. One su od Beogradske konferencije, a i pre nje, svojom akcijom doprinele i doprinose stvaranju uslova za poputanje zategnutosti u svetu. A ni ubudue odravanje i produbljavanje detanta nee biti mogue ako se u taj proces sa jo veom snagom nego do sada ne ukljue svi narodi i svi odnosi meu narodima i, posebno, ako se sporazumevanjem ne budu reavali oni problemi u oblasti svetskog sistema ekonomskih i politikih odnosa meu narodima koje je na dnevni red istorije istakao pokret nesvrstanih zemalja.

Emancipacija nacije i integracija oveanstva

Nije sluajno to se u nae vreme pojavio izuzetno snaan pokret emancipacije nacije i to se vodi borba za novi svetski sistem ekonomskih i politikih odnosa meu narodima, kao to nije sluajno to se pojavio sve iri pritisak i zahtev za samoupravljanje oveka u radu i za njegovo upravljanje drutvom. Svet u kojem ivimo je svet ogromne transnacionalne koncentracije i centralizacije kapitala. Samim tim najrazvijeniji deo sveta, a unutar njega najsnaniji centri ekonomske moi gotovo mono- polnom snagom raspolau najveim delom uslova i sredstava ljudskog rada u svetu. Istovremeno sve snaniju drutvenu i meunarodnu ulogu i mo dobijaju snage

41

koje rastu iz tehnostrukture takvih proizvodnih i meunarodnih odnosa, to jest ona sopstvenika i tehnokrat- sko-birokratska upravljaka struktura koja na ovaj ili onaj nain m onopolistiki raspolae centralizovanim kapitalom . U takvim uslovim a razvoj nauno-tehno- loke revolucije i prim ena nove tehnologije koji bi sam i po sebi mogli stvoriti neviene mogunosti za razvoj proizvodnih snaga u svetu, za smanjivanje jaza izmeu razvijenih i nerazvijenih zemalja, za ukidanje ili bar za ublaavanje neravnopravnosti izmeu velikih i malih naroda i za unapreivanje ivotnih uslova oveka i naroda u stvarnosti ne samo da ne donose takve rezultate, ve poveavaju protivrenosti i suavaju dimenzije slobode oveka i naroda, ime znatno ograniavaju i koe razvijanje njihovih stvaralakih sposobnosti i njihov uticaj na razvoj drutvenih i m eunarodnih odnosa.

N em inovno je da se pro tiv takvih odnosa sve snanije pojavljuje ne sam o klasni, ve i nacionalni otpor. ovek i nacija u tom procesu trae prosto r za svoju sopstvenu slobodu, za odbranu svojih interesa i za sopstvenu stvaralaku afirm aciju. Taj nacionalni o tpor nije samo izraz nacionalnog interesa, ve i jedan od bitnih uslova za bri, to jest to m anje om etan razvoj proizvodnih snaga u elom svetu. Svojom borbom za nacionalni suverenitet koji im obezbeuje odgovarajuu ulogu u meunarodnim odnosim a i za takve prom ene u svetskom sistemu ekonom skih i politikih odnosa m eu narodim a koje e obezbeivati njihovo pravo da sami raspolau svojim nacionalnim bogatstvim a i rezultatim a svog drutvenog rada, narodi, u stvari, raiavaju teren i stvaraju uslove za bri rast produktivnosti svog rada, a time i za jaanje svoje sam ostalne materijalne baze za bre prevladavanje

42

protivrenosti koje proizlaze iz neravnomemosti ekonomskog razvoja u svetu. A takav proces istovremeno stvara uslove a bru i obimniju m eunarodnu razmenu rada, kao i za bru i racionalniju cirkulaciju svetskog kapitala, odnosno za racionalnije i ujedno dem okratskije i ravnopravnije korienje centralizovanog transnacionalnog kapitala, 5to je, svakako, u interesu razvoja proizvodnih snaga u elom svetu. Prema tome, takav je proces, u krajnjoj liniji, u interesu svih naroda, i svih zemalja, ne samo nedovoljno razvijenih, ve i visoko razvijenih. N asuprot tome, sve vie je injenica koje potvruju da su monopol i ekonomski i politiki hegemonizam ne samo izvor opasnosti po svetski mir, ve i konica razvoja proizvodnih snaga u elom svetu, a time i u njegovom najrazvijenijem delu. Zbog toga se moe rei da je borba za emancipaciju narod i uslov i snana pokretaka snaga razvoja proizvodnih snaga i ekonomskog progresa celog oveanstva, a posebno daljeg razvoja nauno-tehnoloke revolucije.

S druge strane, proces integrisanja o kojem sam govorio je istorijska zakonitost. Zato jedan realan progresivni koncept meunarodnih odnosa m ora da pretpostavlja slobodno odvijanje procesa meunarodnog integrisanja rada i sredstava za proizvodnju, odnosno kapitala. Takvo integrisanje rada je u uslovima koje stvara savremena tehnologija nezadriva i progresivna komponenta razvoja proizvodnih snaga. Taj proces istovremeno uspostavlja jednu novu unutranju drutvenu pokretaku snagu zbliavanja i udruivanja narod i pojedinih regiona i celog sveta. Ali, takvu istorijsku ulogu on e odigrati samo u onoj meri u kojoj e se oslobaati odnosi eksploatacije koje nameu monopolistiki kapital i

43

raznovrsni sistemi ekonom skog i politikog hegemo- nizm a, to jest u onoj meri u kojoj e se zasnivati na sam oupravljanju i ravnopravnoj zajednikoj odgovornosti naroda i njihovih regionalnih i slinih zajednica u dem okratskom sistem u m eunarodnih ekonom skih i politikih odnosa.

Prem a tom e, ono to izaziva i to m ora da izazove o tpo r nije m eunarodni karak ter integracije sam po sebi, ve oni drutveni, klasni, ekonom ski i drugi meunacionalni odnosi koji postaju izvor eksploatacije i potinjavanja naroda. Ali narod koji bi se zatvarao u sebe, koji bi se ograivao od nem inovnog istorijskog procesa integrisanja, sam bi osuivao sebe na ekonom sku zaostalost i na politiki provincijalizam.

Uzeu kao prim er takozvane transnacionalne kom panije i njihovo mesto i ulogu u procesu savremenog integrisanja oveanstva. One, dakako, nisu nekakva sluajna tvorevina, ve su nastale upravo kao izraz istorij- ske nem inovnosti i potrebe za m eunarodnom integracijom proizvodnih snaga oveanstva, a samim tim i za ovim ili onim oblikom m eunarodne koncentracije sredstava za proizvodnju, odnosno kapitala. M eutim, transnacionalne kom panije i druge sline formacije graene su na osnovam a proizvodnih i drutveno-ekonom - skih odnosa epohe kapitalizm a i im perijalizma, to jest na osnovam a neprekidnog kapitalistikog prisvajanja vika rada radnika bez obzira na njihovu nacionalnost, a samim tim i vika rada naroda kojim a ti radnici pripadaju . O ne su, dakle, podignute na osnovam a kapitalistike centralizacije kapitala u rukam a monopolistikih svetskih grupacija i kapitala nacija koji im a vodeu ulogu u tim kom panijam a.

44

A to znai da transnacionalne kompanije ne ini instrumentom eksploatacije naroda njihov transnacionalni, odnosno meunarodni karakter, to jest ono to je u njima istorijski neminovan izraz integracije drutvenog rada i proizvodnih snaga, ve njihov klasni, kapitalistiki drutveno-ekonomski karakter, to jest otuivanje vika rada naroda i njegovo pretvaranje u nadnacionalni monopolistiki kapital. A upravo takvi i slini mono- polistiki centri svetske ekonomske moi su meu najznaajnijim i najsnanijim protagonistima borbe za ekonomsku i politiku hegemoniju nad narodima, za monopolistiko-kapitalistiki karakter odnosa u svetskom ekonomskom sistemu i svetskom procesu integrisanja rada i proizvodnih snaga, a samim tim i politike borbe za hegemoniju nad narodima, za njihovo potinjavanje, za meanje u njihove unutranje stvari itd.

Progresivne snage oveanstva moraju se boriti za to da se narodi i radni ljudi demokratski i ravnopravno udruuju, preuzimajui na sebe vrste uzajamne odgovornosti radi obezbeivanja zajednikih interesa, kao i radi svesnog zajednikog uticaja na razvoj proizvodnih snaga u svetu i na meunarodne odnose, to jest da se taj proces integrisanja odvija tokom obrnutim od onog koji namee logika transnacionalnih kompanija i drugih oblika monopola. A upravo politika nesvrstavanja je jedan od najznaajnijih izraza te druge, progresivne, demokratske i humanistike alternative.

Naravno, time ne pretpostavljamo a bilo bi potpuno iluzorno pretpostavljati da se centralizovani meunarodni kapital moe besplatno stihijski da distribuira meu nacionalne privrede, sem u sluaju izriite pomoi najnerazvijenijim emljama. Ovde je re o nemi

45

novnom jaanju o tpora ulaganju kapitala pod takvim eksploatatorskim uslovim a koji omoguuju da se preko p ro fita izvlai najvei deo nacionalnog vika rada iz zemlje koja je prinuena da se oslanja na inostrani ili transnacionalni kapital. Ali, re je i o istorijskoj neophodnosti, koju nam eu uslovi o kojim a je ranije govoreno, da se izgrauje takav dem okratski mehanizam meunarodnih ekonom skih odnosa u kojem e sami narodi, racionalno, sporazum evanjem i ravnopravnom sarad- njom , regulisati te odnose na osnovu uvaavanja interesa svih, a ne na osnovu snage i hegemonije jaeg.

S pravom se esto istie da su transnacionalne kom panije i sline formacije sa ekonom skog i politikog gledita najvea opasnost ba za nedovoljno razvijene zemlje u svetu. M eutim , ne radi se samo o njima. Transnacionalne kom panije poinju da dovode u ekonom sku i politiku zavisnost ak i razvijene zemlje, na primer, pojedine razvijene zemlje zapadne Evrope. Iako je pravo stanje stvari u pogledu poloaja pojedinih zapadnoevropskih zemalja u sistemu svetske ekonom ike i politike zam agljeno sadanjom blokovskom podelom sveta, vie se ne m ogu skrivati injenice koje govore o rastuoj ekonom skoj i politikoj zavisnosti mnogih evropskih zemalja od onih snaga koje dominiraju u savremenim transnacionalnim kom panijam a i slinim formacijama. D akako, radnika klasa e m orati da plati najvei raun te zavisnosti. Ali ne sam o ona. Pogoeni su i drugi slojevi nacije, pre svega inteligencija, pa i veliki delovi buroazije.

M eutim , time snage tog transnacionalnog ili nadnacionalnog monopolistikog kapitala i tehnokratskog m onopola istovremeno jaaju i snage o tpora protiv

46

takve reakcionarne alternative integraciji savremenog oveanstva. Vie nego ikada u istoriji, klasni i nacionalni interes radnika najneposrednije se povezuju. A sve to poinje u sve veoj meri da menja meunarodni poloaj nacije, pa i njenu drutveno-istorijsku ulogu. Zapravo, uporedo nastaju dva uzajamno zavisna procesa. S jedne strane, odvija se proces emancipacije naroda i borbe za njihovu politiku i ekonomsku nezavisnost u odnosu na jueranje i dananje centre svetske ekonomske i politike moi, a samim tim i za demokratsku decentralizaciju radi stvaranja uslova za stvaralaku slobodu naroda i oveka. S druge strane, odvija se proces integrisanja i demokratske centralizacije u pogledu kompleksa zajednikih interesa, to jest proces povezivanja, zbliavanja, ujedinjavanja i sve vee meusobne zavisnosti naroda u svetskim raz- merama. Oba ta procesa su, u stvari, samo dve nerazdvojne strane istog drutveno-istorijskog kretanja, ali su i izvor niza protivrenosti i sukob interesa, iji izraz, je, izmeu ostalog, i pojava politike nesvrstavanja.

Prema tome, kada se govori o uzrocima i posledicama drugog svetskog rata i izvorima pokreta i politike nesvrstavanja, moraju se imati u vidu i promene koje su nastale u karakteru savremene nacije i u meusobnim odnosima nacija. Te promene su tako duboke da moemo govoriti o pojavi kvalitativno novog procesa integrisanja oveanstva, koja sama po sebi namee potrebu dubokih promena u svetskom sistemu ekonomskih i politikih odnosa. oveanstvo prestaje da bude zbir vie ili manje zatvorenih regionalnih ili nacionalnih drutvenih struktura, meusobno ekonomski povezanih samo prometom robe i kapitala, to je bila karakteristika epohe kapitalistikog drutva pre prvog svetskog rata, a u najveoj

47

meri i izmeu dva rata. Svet danas sve vie postaje globalno drutvo koje vie nego ikada ranije u istoriji integriu m nogobrojne duboke uzajamne zavisnosti i sve iri kompleksi takozvanih zajednikih interesa koji se m oraju i mogu reavati samo kao zajedniki problemi svetskog drutva.

N acija u savrem enom smislu te rei i nacionalno drutvo form irali su se u vreme ranog i zrelog kapitalizma pod uslovima koje su nam etale potrebe i mogunosti razvoja proizvodnih snaga tog vremena, dom et industrijske revolucije tog drutva i karakter drutvene i m eunarodne podele rada razum e se, na osnovi celog niza etnikih, kulturnih, politikih, ekonom skih i drugih pretpostavki. Form iranje takve nacije predstavljalo je znaajan korak dalje u integrisanju ljudske svesti, nacionalnog drutva i oveanstva. Pogotovo se to moe rei ako se stepen integrisanosti nacionalnog drutva, njegovog ekonom skog, socijalnog i drugog m aterijalnog razvoja, drutvene podele rada i drutvene meuzavisnosti, kao i stepen ljudske, drutvene, politike i kulturne svesti, uporedi sa partikularizm om prethodnog, feudalnog drutva. Pa ipak, klasino nacionalno drutvo je jo uvek preteno zatvoreno drutvo, je r ga takvim ini relativna ogranienost drutvene i m eunarodne podele rada i m eunarodne ekonom ske razmene, kao i drugi lim itirajui faktori u oblasti m aterijalnog razvoja i u oblasti drutvene svesti i kulture.

Pre drugog svetskog rata, a pogotovo posle njega ti uslovi su se naglo poeli menjati u smislu veoma brzo rastue meuzavisnosti narodS i kvalitativno poveanog znaaja m eunarodne podele rada i m eunarodne razmene rada. Samim tim istorija je nam etnula oveanstvu

48

novi proces postepenog otvaranja nacionalnog drutva, sve ireg meunarodnog povezivanja, udruivanja i organizovanja, kao i rastueg integrisanja drutvene svesti oveanstva. Ona je nametnula svest o sve veoj meuzavisnosti naroda, o potrebi ireg meunarodnog udruivanja rada i sredstava za proizvodnju itd., a samim tim i o neophodnosti miroljubive koegzistencije naroda i svestrane i aktivne saradnje meu njima radi stvaranja uslova za meunarodno reavanje niza novih problema i zadataka koji su stavljeni na dnevni red takvog svetskog drutva uzajamno sve zavisnijih naroda. I najzad, ona je nametnula i svest o rastuoj meusobnoj i meunarodnoj zavisnosti interesa pojedinih drutvenih snaga koje ve imaju uticaj ili se bore za uticaj u procesu re- avanja problemi i istorijskih zadataka tog svetskog drutva.

Takav razvoj su opredeljivali i uslovljavali, s jedne strane, objektivni faktori istorijskog razvoja o kojima sam ve govorio, to jest: nezapamen razvoj proizvodnih snaga; nova nauno-tehnoloka revolucija; proces sve obimnije meunacionalne koncentracije i centralizacije kapitala; neminovnost integracije proizvodnih snaga preko nacionalnih granica; rastua tehnoloka meuzavisnost narodi zbog sve veeg uticaja svih tih faktora na razvoj nacionalnih privreda itd. Te nove trendove u integrisanju oveanstva pospeuju, s druge strane, i oni drutveni, ekonomski i politiki faktori koji stvaraju neophodne drutveno-ekonomske i meunarodno-poli- tike uslove za ostvarivanje takvog razvoja kao to su: slom kolonijalnog sistema, koji je nametnuo i potrebu uspostavljanja novih oblika ekonomskih i politikih odnosa medu narodima; neophodnost traenja istorijskog

4 49

izlaza iz suprotnosti koje proizlaze iz dubokog jaza izmeu razvijenih i nedovoljno razvijenih zemalja; rastui uticaj socijalistikog drutvenog sistema razliitog stepena razvijenosti, oblika i modela, kao i njegove ekonom ike na svetski sistem ekonom skih i politikih odnosa meu narodim a; strukturne promene u ekonomici visoko razvijenog kapitalizm a koje su dovele do ogromne snage nadnacionalno koncentrisanog i organizovanog kapitala, ali i do nezadrivog jaanja drutvene uloge radnike klase; niz faktora iz oblasti kulture ideologije i drutvene svesti uopte itd.

Sve to neprekidno uslovljava, podstie i ubrzava otvaranje nacionalnih drutava prema drugim narodima, zbliavanje naroda i njihovo udruivanje u sve brojnijim i irim podrujim a drutvenog ivota i jaa svest o njihovoj uzajam noj zavisnosti i zajednikoj odgovornosti. U poreenju sa stepenom integrisanosti koji je uspostavilo klasino nacionalno drutvo u oblasti rada, ljudske svesti, drutva i oveanstva uopte, savremeno svetsko drutvo ini, dakle kvalitativno nove korake. Epoha zatvorenih nacionalnih drutava ve postaje prolost ime, dakako, ne tvrdim da ona nije jo uvek i snano prisutna u raznim vidovima savremenog drutvenog i m eunarodnog ivota. Posm atrano dugorono, proces integrisanja svetskog drutva je univerzalan i odgovara istorijskim potrebam a i interesima svih naroda: malih i velikih, sa ovakvim ili onakvim drutvenim sistemom, razvijenih i onih u razvoju, blokovski organizovanih i nesvrstanih.

U takvom preobraaju svetskog sistema ekonom skih i politikih odnosa meu narodim a, u traenju izlaza lz uzajam no suprotnih interesa i u traenju reenja

50

za problematiku koju taj proces namee, u savremenim meunarodnim odnosima se ocrtavaju dve osnovne i esto uzajamno protivrene tendencije. Iz njihove protivrenosti raa se niz vie ili manje dubokih suprotnosti i konflikata interesa koji potresaju savremeni svet. Re je o istorijskoj alternativi iji je konaan progresivni rezultat jasan, ali koja danas jo uvek namee sledee gorue pitanje oveanstvu: da li e se taj proces odvijati pod dominantnim uticajem politike imperijalizma i begemonizma, interesa monopolistikog kapitala i centara ekonomske i politike snage i hegemonije nad narodima uopte ili e ga ostvarivati slobodni i ravnopravni narodi i radni ljudi u okviru demokratskog svetskog sistema meusobne saradnje i uzajamne odgovornosti.

Razlika u karakteru tih dveju tendencija i protiv- renost meu njima proizlaze iz razlika u drutvenim klasnim ekonomskim i politikim sistemima i odnosima razliitih zemalja, kao i iz razlika u njihovom meunarodnom poloaju. Zato konaan izlaz iz protivrenosti tih dveju tendencija moe da nae samo istorija celokup- nog drutvenog razvitka oveanstva. Dakako, prvenstveno borbom radnike klase i drugih progresivnih snaga unutar svakog nacionalnog drutva za takve strukturne promene drutvenih, proizvodnih i politikih odnosa koje e u okviru tih drutava ukidati izvore odnosa koji proizvode klasnu i nacionalnu eksploataciju i tendencije ekonomskog i politikog hegemonizma. Ali, ne manji znaaj ima i dananja borba narod, a posebno nesvrstanih zemalja za takve promene u sistemu ekonomskih i politikih odnosa savremenog sveta koje e doprinositi daljem jaanju ekonomske i politike nezavisnosti i ravnopravnosti narodi u meunarodnim

51

odnosim a i stvarati uslove za sutinske drutveno-istorij- ske prom ene u svetskom sistemu odnosa meu narodima.

Proces integrisanja oveanstva sada nije sputavan i deform isan toliko samim nacionalnim karakterom drutva, pa ak ni nacionalizmom . N aravno, nacionalistika svest jo uvek igra znaajnu m eunarodnu i drutvenu ulogu, i to pozitivnu tam o gde se narodi bore za slobodu i ravnopravnost, a negativnu tam o gde se vodee strukture drutva bore za sticanje ili odravanje ekonom skih i politikih prednosti koje im daje mono- polistika pozicija steena na osnovu ekonom ske i politike snage. To, u krajnjoj liniji, znai da savremeni nacionalizam moe biti i ideologija progresivne borbe za slobodu i nezavisnost naroda, ali i pokrie nastojanju da se nam etne narodim a ekonom ska i politika poti- n jenost i zavisnost. Ta okolnost dodatno potvruje da glavni problem nije u samom nacionalnom karakteru savrem enog drutva, ve u drutvenoj, klasnoj, ekonom skoj i politikoj strukturi i interesima datog nacionalnog drutva koji odreuju i politiku vladajuih snaga tog drutva, pa i karakter nacionalizma.

Istorijski zadatak progresivnih drutvenih snaga nije i ne moe biti u nekakvom apriornom suprotstavljanju takozvanim transnacionalnim ili regionalnim i drugim slinim integracijam a, ve u tome kako menjati i ukidati one proizvodne i drutveno-ekonom ske odnose u njima koji ih ine instrum entom eksploatacije, neravnopravnosti i jednostrane zavisnosti i kako ih uiniti instrum entom dem okratske saradnje svih naroda. Proces integrisanja oveanstva, zbliavanja i udruivanja narod mogu da nose sam o slobodni i ravnopravni narodi u sopstvenom i zajednikom interesu. U tom e i

52

jeste najdublji smisao zahteva nesvrstanih zemalja za uspostavljanje novog sistema ekonomskih i politikih odnosa u svetu. I upravo kao nosilac te borbe, pokret nesvrstanih zemalja vri izvanredno znaajnu istorijsku ulogu- Prema tome, i izmenjen poloaj nacije i savremeni procesi integrisanja oveanstva su jedan od objektivnih i dugoronih izvora pokreta nesvrstavanja.

Ekonomski razvoj i drutvena struktura u nesvrstanim zemljama

U prethodnom izlaganju govorili smo pre svega o onim izvorima pokreta nesvrstavanja kojima je poreklo u pro- tivrenostima i suprotnostima postojeeg svetskog sistema ekonomskih i politikih odnosa meu narodima. Meutim, takvu politiku nesvrstanim zemljama u velikoj meri namee i sama njihova unutranja ekonomska i drutvena struktura. Dodue, ove zemlje nalaze se na veoma razliitom stepenu razvoja drutvenih odnosa od pretka- pitalistikih i kapitalistikih pa do prelaznih i socijalistikih, a meusobno se veoma razlikuju i po 6tepenu svoje ekonomske razvijenosti. Ogromnu veinu pokreta nesvrstavanja ine ekonomski nedovoljno razvijene ili srednje razvijene zemlje, koje se bore sa izvanredno tekim ekonomskim, socijalnim i politikim problemima u nastojanju da prevladaju negativne posledice jaza izmeu razvijenih i nerazvijenih zemalja i da uhvate korak sa istorijom. Meutim, uprkos svih tih razlika, za veliku veinu zemalja koje ine pokret nesvrstavanja karakteristina je jedna osnovna zajednika drutveno-isto- rijska tendencija, koja se izraava negde vie, a negde manje, u ovim ili u onim oblicima. Re je o sledeem.

53

Velikoj veini ovih zemalja klasini kapitalistiki put unutranjeg drutvenog razvoja ne moe vie obezbediti b rz ekonom ski razvoj. N acionalnog privatnog kapitala negde praktino nem a ili je tako neznatan i slab da ne otvara nikakvu realnu perspektivu breg ekonomskog, razvoja. A ko bismo teorijski i pretpostavili mogunost ekanja da ojaa taj privatni nacionalni kapital i da se oseti njegova uloga u razvoju, takav razvoj bi bio strahovito spor je r bi, u stvari, m orao ponoviti istoriju evropskog kapitalizm a X IX veka. Takvim ekonomskim i drutvenim razvojem te zemlje bi same sebe osudile na sve vee zaostajanje iza razvijenih zemalja. Meutim, takva teorijska mogunost praktino i ne postoji jer se istorija ni u tom pogledu ne ponavlja, a pogotovo se ne ponavlja kada je u pitanju razvoj drutvenog sistema. Svet danas ivi u uslovima visoko razvijenih proizvodnih snaga i takve tehnologije koja zahteva veliku koncentraciju sredstava za proizvodnju, odnosno kapitala, i toj neizbenoj dijalektici istorije m oraju svoj razvoj prilagoditi svi narodi koji ne ele da ostanu na repu istorije.

M eutim , s druge strane, ako bi te zemlje preputale svoj ekonom ski razvoj iskljuivo angaovanju inostranog kapitala pod uslovima koje sada nameu transnacionalne i druge sline kompanije, one bi se izloile eksploataciji i postajale bi privesak privrede i kapitala razvijenijih zemalja. Tako bi gubile ne samo velik deo svog vika rada, ve i m ogunost i pravo raspolaganja sopstvenim prirodnim bogatstvima, pa i svojim suverenitetom. A, sem toga, i takav put, u konanom rezultatu, vodi sve veem zaostajanju iza razvijenih zemalja, je r prelivanje vika rada, i pored mogueg apsolutnog privrednog

54

napretka, neminovno vodi relativnom produbljavanju jaza izmeu razvijenih i nedovoljno razvijenih zemalja.

Iz takve, istorijom objektivno nametnute ekonomske i drutvene protivrenosti veina tih zemalja, da bi stvorile unutranje uslove za brz ekonomski i drutveni razvoj, trae izlaz u tome to se vie ili manje orijentiu na jaanje uloge drave i dravno-svojinskog, odnosno drutvenog kapitala, to domaem privatnom kapitalu dodeljuju vie ili manje sekundarnu ulogu i to u veoj ili manjoj meri podvrgavaju kontroli uvoz i nain anga- ovanja inostranog privatnog i drugog kapitala. Takva orijentacija je potvrda objektivne injenice da u veini tih zemalja klasini kapitalistiki sistem i unutranji, domai privatni kapital vie nisu u stanju da obezbede neophodan minimalni ekonomski razvoj tih zemalja.

Meu savremenim marksistima ima skeptika koji smatraju da tu ne moe biti govora o socijalizmu, pa ne retko za te procese upotrebljavaju pojam nekapitali- stiki put drutvenog razvoja. Veoma sumnjam da istorija dozvoljava ili da je ikada dozvolila nekakav ne put u razvoju drutva. Jer takav ne put vodio bi drutvo u orsokak i krizu, a to bi sigurno nametnulo jedan realan put, progresivan ili reakcionaran. Meutim, ovde nije re o takvom orsokaku, nego o jasno izraenoj orijentaciji na socijalistiko drutvo, s tim to se njene prve realizacije ostvaruju preteno u obliku dravno- -svojinskih odnosa, ali takvih odnosa koji zaista mogu da budu ili jesu prvi koraci socijalizma. Na kraju krajeva, kroz takav stadijum su u veoj ili manjoj meri prole sve evropske socijalistike zemlje, ukljuujui i Jugoslaviju, a i danas bismo teko mogli da tvrdimo da su u ekonomici tih zemalja, pa i u Jugoslaviji, prevazieni svi ostaci

55

takvih odnosa. A, sem toga, niz nesvrstanih zemalja je otiao dalje od tih prvih koraka.

Prem a tom e, nema razloga za skepticizam u pogledu realnosti socijalistike orijentacije mnogih nesvrstanih zemalja. Tano je da su ti procesi nestabilni i izloeni m nogim kolebanjim a i da postoji mogunost drutvenih i politikih kriza pod uticajem unutranjih i spoljnih reakcionarnih snaga. Kakav e biti rezultat tih kriza u pojedinim zemljama, to zavisi prvenstveno od unutranjeg odnosa moi drutvenih snaga, od moi i subjektivne sposobnosti progresivnih drutvenih snaga, a pre svega m lade radnike klase, kao i od uticaja svetskih politikih faktora, ukljuujui i uticaj samog pokreta nesvrstanih zemalja. U svakom sluaju, realno je pretpostaviti da e se taj proces odvijati sa kolebanjima i krizama, a ne u jednom pravolinijskom usponu.

N o, bez obzira na sve to, taj proces raa dve znaajne posledice. Pre svega, on je faktor jaanja i ubrzavanja ekonom skog razvoja, a samim tim i jaanja nezavisnosti nesvrstanih zemalja, podrazum evajui i nezavisnost u pogledu razvoja strukture unutranjih drutvenih odnosa. Borei se za sopstveni put unutranjeg drutvenog progresa i socijalizma, ove zemlje se istovremeno suprotstavljaju i svim onim odnosim a i tendencijama u svetskom sistemu ekonom skih i politikih odnosa meu narodim a koji ih potinjavaju raznim oblicima zavisnosti, a samim tim i nam etanju spolja bilo kog drutvenog ili politikog sistema. Takva orijentacija nesvrstanih zemalja pojaana je time to pokretu nesvrstavanja pripadaju ili ga podravaju i zemlje koje su ve uinile znaajne istorijske korake u razvoju socijalistikih drutvenih odnosa i to se i unutar svetske socijalistike prakse odvija borba za

56

ravnopravnost naroda. A drugo, taj proces ukida ili bar sutinski ublaava ideoloke i politike suprotnosti izmeu nesvrstanih zemalja na bazi razlika u drutvenim i politikim sistemima, to jaa njihovo jedinstvo u borbi za njihove bitne zajednike interese u sistemu meunarodnih ekonomskih i politikih odnosa, a, sera toga, sve ih ini ideoloki i politiki nezavisnijim u oceni konkretne drutveno-istorijske uloge blokovskog sistema i konkretnih postupaka blokova i pojedinih blokovskih zemalja u meunarodnim zbivanjima.

Zbog toga moemo rei da su i te drutveno-istorijske tendencije koje ekonomska nerazvijenost neminovno namee narodima takozvanog treeg sveta i uloga socijalizma kao rastueg svetskog procesa takoe jedan od izvora pokreta i politike nesvrstavanja.

Drutveno-istorijska uloga i znaaj akcije nesvrstavanja

Za dananji razvoj pokreta nesvrstavanja karakteristino je osetno poveanje broja zemalja koje mu u veoj ili manjoj meri pripadaju i irenje prostora njegovog delo- vanja, kao i posebno pojaan interes i nekih zemalja lanica vojno-politikih grupacija za pokret, odnosno za sutinu politike nesvrstavanja i borbu za nove odnose meu dravama i narodima. Zato se s pravom moe rei da u pokretu nesvrstavanja ne uestvuju samo njegovi zvanini lanovi, ve i sve one zemlje i drutvene snage koje na ovaj ili onaj nain izraavaju interese identine ili bliske sa tim pokretom.

Takav logian izraz onoga to je zajedniko u stremljenjima naroda, koji neprekidno proiruje i jaa pokret

57

nesvrstanih, nailazi na o tpor ne samo odreenih snaga unu tar blokova, nego, iako iz specifinih razloga, i u nesvrstanim zemljama. Pri tom e se u ovom drugom sluaju izraava strah od razvodnjavan ja pokreta nesvr- stavanja, od pokuaja njegovog m iniranja iznutra itd. M eutim , nezavisno od toga da li e zvanino lanstvo u pokretu nesvrstavanja biti ire ili ue, to niukoliko ne m enja objektivnu sadrinu i ulogu pokreta nesvrstavanja niti moe da suzi ili umanji njegov uticaj na druge narode.

N ezavisno od injenice da u pokretu nesvrstavanja postoje u pojedinostim a i razlike u shvatanjim a i nezavisno od toga to nesvrstane zemlje ive u razliitim drutvenim strukturam a i sistemima, one svojim zajednikim interesim a, a pre svega borbom za svoju politiku ravnopravnost u m eunarodnim odnosim