Istorijski Razvoj Kvaliteta

VISOKA TEHNIČKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA VISOKA TEHNIČKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA NOVI BEOGRADNOVI BEOGRAD

SISTEM KVALITETASISTEM KVALITETA

ISTORIJSKI RAZVOJISTORIJSKI RAZVOJKVALITETAKVALITETA

20152015

Profesor: Student:

Dr. Radivoj Popović Lukić Miloš 31/2013

Predmet: Sistem kvaliteta, Student: Lukić Miloš

ISTORIJSKI RAZVOJ KVALITETA

SADRŽAJ

1. UVOD......................................................................................................................................3

2. RAZVOJ KVALITETA U STAROM VEKU.........................................................................4

3. SREDNJOVEKOVNE GILDE................................................................................................6

4. INDUSTRIJSKA REVOLUCIJA............................................................................................8

5. RAZVOJ KVALITETA U PRVOJ POLOVINI XX VEKA.................................................11

5.1. ŠOUHARTOVO VIĐENJE KVALITETA..................................................................12

5.2. VOJNA STANDARDIZACIJA U DRUGOM SVERSKOM RATU.......................13

6. RAST KVALITETA U POSLERATNIM GODINAMA......................................................14

6.1. UVOĐENJE SISTEMA KVALITETA U JAPAN......................................................17

7. MEĐUNARODNA ORGANIZACIJA ZA STANDARDIZACIJU......................................18

8. ZAKLJUČAK........................................................................................................................22

9. LITERATURA.......................................................................................................................23

2



1. UVOD

Kvalitet nije novi izum u istoriji čovečanstva. Iako je tokom osamdesetih godina prošloga

veka, kvalitet bio zvučna reč u akademskim žurnalima, poreklo kvaliteta datira još iz vremena

drevnog Egipta. Pravac kvaliteta se tokom godina, decenija i vekova razvijao od nivoa gde se

način izrade prenosio direktno sa majstora na šegrta, sve do standardizovanog sistema kvaliteta

gde se svi procesi i rezultati mere, dokumentuju i analiziraju. Godine 1987. Međunarodna

organizacija za standardizaciju ISO je objavila prve standarde za upravljanje kvalitetom. To se

navodi kao kamen temeljac prvog zajedničkog standarda za upravljanje kvalitetom u kome se

navodi šta sistem kvaliteta za upravljanje treba da sadrži.

Sistem kvaliteta se razvijao velikom brzinom tokom prošlog veka. Tehnološke inovacije u

sistemima upravljanja kvalitetom su promenila poslovni svet i organizacije su primorane da se

prilagode i prihvate važeće teorije ili zahteve.

U ovom seminarskom radu osvrnućemo se na hronološki razvoj sistema kvaliteta od samih

početaka ljudske istorije do savremenog doba. Takođe ćemo obraditi i nastanak i razvoj ISO

organizacije kao kreatora najvažnijeg zajedničkog standarda za unapredjenje kvaliteta.

3



2. RAZVOJ KVALITETA U STAROM VEKU

Prvi znaci kvaliteta u uređenom obliku su zasnovani za vrame gradnje Velike piramide u

Gizi. Naučnici se slažu da su alati i mere korišćeni tokom izgradnje piramide, bili usko i

profesionalno urađeni da je morao biti usvojen standardni sistem za održavanje kvaliteta.

Istoričari su takođe pronašli oslikane pećine iz doba drevnog Egipta koje prikazuju slike

kontrolora koji su nadgledali gradilište.

Slika 1: Velika piramida u Gizi1

Drugi znaci kvaliteta u uređenom obliku nalaze se u Hamurabijevom zakonu. Prema

Hamurabijevom zakonu ako se neka kuća sruši i pri tome vlasnik te kuće pogine, graditelj će

takođe biti ubijen. Ako pak u nesreći pogine dete vlasnika kuće, takođe dete graditelja mora biti

ubijeno. Ideja ovog bizarnog zakona bila je da se stvori zakonodavstvo u vezi sa radom i

odgovornosti za proizvod. Pored toga Hamurabijev zakon sadrži još i propise koji se tiču plata,

ekonomskih transakcija i sporazima/ugovora.

1 http://media-2.web.britannica.com/eb-media/06/122506-004-C49D5B30.jpg

4

http://media-2.web.britannica.com/eb-media/06/122506-004-C49D5B30.jpg



Nekoliko stotina godina nakon Hamurabijevog zakona, u vreme vladavine dinastije Čou, u

drevnoj Kini je donet ustav koji sadrži informacije i zakone o javnom upravljaljanju i kako je

monarh upravljao radom vlade. Najznačajniji relevantni dokaz iz ustava Čou je taj što je to bila

prva sistemski organizovana struktura koja je i dalje u upotrebi. Drugim rečima može se navesti

kao prvi sistem kvaliteta na osnovnom nivou.

U doba pre srednjeg veka Evropom su vladale kulture antičke Grčke i drevnog Rima. Obe

kulture su dale veliki doprinos razvoju savremenog društva. Grci su dosta vremena posvećivali

umetnosi, filozofiji i sistemima vladavine i pravosuđa. Rimsko carstvo je imalo prvi

uspostavljeni sistem gradnje. To se na prvi pogled vidi na raznovrsnim tipovima rimskih

hramova kružnog ili osmougaonog oblika, rimskih kuća i palata, samostalnih ili grupisanih u

blokove, carskih palata veličanstvenih po razmerama, teatrima, hipodromima i javnim

kupatilima.

Slika 2: Rimski akvadukt1

Rimljani su preuzeli Etrurski luk i koristili ga ra razne građevine. Ređanjem lukova jedan do

drugog u krug dobili su kupolu. Napozatije građevine u kojima su koristili sistem lukova su

svaka ko akvadukti koji su sluzili za dovođenje sveže vode sa udaljenih mesta.

3. SREDNJOVEKOVNE GILDE

1 http://sr.wikipedia.org/wiki

5

http://sr.wikipedia.org/wiki



Doba srednjeg veka se može nazvati i doba zanatstva. U Evropi je padom Zapadnog

Rimskog carstva nastupio period takozvanog mračnog doba. Najezdama germanskih plemena

gradovi su umnogome unisteni pa je većina stanovništva živela po selima. Došlo je do opadanja

kvaliteta proizvodnje jer su zanatlije bili uglavnom slobodni seljaci – kmetovi, kojima nije išlo u

korist poboljšanje kvaliteta jer je svaki višak zadržavao njihov gospodar. Trgovina je stala jer su

putevi postali nebezbedni a rečni putevi neisplativi jer su feudalci zadržavali pravo na

naplaćivanje carine ili čak potpuno oduzimanje robe. Sredozemnim morem su zagospodarili

muslimani dok je jedino Venecija preko Jadranskog moraa trgovala sa Vizantijom, na koju se

ovo opadanje proizvodnje i trgovine nije odrazilo u potpunosti.

Slika 3: Srednjevekovno zanatstvo1

U XI i XII veku dolazi do oživljavanja novčane privrede, razvija se trgovina i zanatstvo i

napreduju gradovi. U Šampanji grofovi organizuju sajmove u svojim najznačajnijim gradovima

na kojima se sastaju trgovci iz Italije i sa severa Evrope. Dva veka su ovi sajmovi bili

najznačajnije pijace u Zapadnoj Evropi. U to vreme vešte zanatlije formiraju specijalna

udruženja zvana gilde. U srednjovekovnoj Evropi gilde postaju kako glavni proizvođači tako i

glavni kontrolori kvaliteta. Znanje i veština izrade se prenosila sa majstora na šegrta. Drugim

1 http://www.imareal.sbg.ac.at/animalwiki2/images/a/a5/Archzoofig10.jpg

6

http://www.imareal.sbg.ac.at/animalwiki2/images/a/a5/Archzoofig10.jpg



rečima najveštiji majstor je prenosio svoje znanje na šegrta održavajući tako do tada postignut

kvalitet.

U XIII veku zanatlijske gilde, menjaju ime u esnafe. Tada se prvi put javljaju i kalfe kao

plaćeni radnici. Ovi esnafi su bili odgovorni za razvoj strogih pravila za kvalitet proizvoda i

usluga. Inspekcijski odbori sprovode pravila označavajući besprekorne proizvode sa posebnom

oznakom ili simbolom. Zanatlije često stavljaju drugi trag na robu koju proizvedu. U početku je

to služilo da se prati poreklo proizvoda ali tokom vremena, taj znak je predstavljao ugled

majstora. Godine 1266. u Engleskoj je donet zakon o obeležavanju hleba koji nalaže upotrebu

pečata ili tačkice na vekni hleba. To je jedan od najranijih poznatih zakona o robnim markama.

Slika 4: Pakra iz XIII veka1

Zlatari su od 1363. morali da na proizvod ugraviraju svoj potpis ili lični simbol sa oznakom

kvaliteta materijala. Proizvođači noževa, flaša i porcelana su takođe morali da obeležavaju svoje

proizvode pogotovo u vezi Kineskog porcelana. Na takvim proizvodima znak je davao uvid o

zemlji porekla.

4. INDUSTRIJSKA REVOLUCIJA

Sledeća važna prekretnica u istoriji kvaliteta bila je industrijska revolucija. Pošto je većina

zanatlija i dalje svoje proizvode prodavala na lokanom nivou, imali su ogroman lični interes u 1 https://c2.staticflickr.com/4/3648/3361798226_d17faab4c1.jpg

7

https://c2.staticflickr.com/4/3648/3361798226_d17faab4c1.jpg



ispunjavanju potraba kupaca za kvalitetnom robom. Ako ne bi ispunili potreban kvalitet postojao

je rizik od gubitka kupaca a samim tim i od gubitka zarade. Stoga, je proizvođač morao da

održava kontrolu kvaliteta, pregledanjem robe pre prodaje.

Sredinom XVIII veka prelazi se na potpuno novi način proizvodnje uvođenjem mašina u

proizvodnju. Uvođenje mašina je zavisilo od pojedinačnih pronalazaka. Do proboja je došlo u

tekstilnoj industriji. Pronalasci kao leteći čunak, mehanički razboj, predilica, unapredili su

proizvodnju i kvalitet proizvoda. Pojavljuju se fabrički sistemi, kao proizvod industrijalizacije u

Evropi, koji razdvajaju zanatstvo u specijalizovane segmente. Ovo je primoralo zanatlije da

postanu fabrički radnici a vlasnike prodajnih radnji da postanu proizvodni supervizori i donelo

smanjenu autonomiju zaposlenih. Veliki proizvođeči osnivaju fabrike kao radne organizacije sa

velikim brojem zaposlenih. Kvalitet u fabričkom sistemu bio je osiguran kroz umeće radnika i

dopunjen nadzorom ili inspekcijom. Neispravni delovi su ili bili prerađeni ili odbacivani kako

škart. Prvu fabriku osnovao je Ričard Arkrajt u Engleskoj 1774. godine koja se bavila preradom

pamuka.

Slika 5: Fabrička prerada pamuka1

Međutim, najvažniji pronalazak koji je pokrenuo industrijsku revoluciju, je parna mašina

Dejmsa Vata 1769. Princip rada i konstrukcija ove mašine je omogućila nezavisnost od

geografskih i atmosferskih uslova, to jest industrija je mogla da se razvija bilo gde. Ovaj izum je

uticao i na razvoj i ubrzanje saobraćaja konstruisanjem parobroda i parnih lokomotiva. Samim

tim vreme i cena transporta robe je smanjena.

1 http://s3-eu-west-1.amazonaws.com/lookandlearn-preview/A/A003/A003171.jpg

8

http://s3-eu-west-1.amazonaws.com/lookandlearn-preview/A/A003/A003171.jpg



Slika 6: Parna lokomotiva sa početka XIX veka1

U SAD 1798. Tomas Džeferson je doneo koncept o zamenjivim delovima u proizvodnji

pušaka. Taj koncept vodi poreklo iz Francuske od strane francuskog oružara Onore Blana. U

Francuskoj gde je sistem majstor-šegrt još uvek bio na snazi ovaj koncept je radio veoma dobro,

ali se u Americi nije pokazao kao dobar. Najvažnija lekcija iz neuspeha ovog pokušaja bio je

koncept varijacije. Iako su puške imale zamenjive delove, ovi delovi su morali biti skoro

identični da bi se uklopili.

Tokom XIX veka povećana je specijalizacija i podela rada a masovna proizvodnaja je

zahtevala više formalne kontrole. Kontrolori su koristili merne uređaje radi otkrivanja

nedostataka i razdvajali su dobre od loših proizvoda. Koristili su pribor za merenje da bi otkrili

neadekvatne delove i da bi osigurali da se delovi uklapaju u finalnoj montaži. Merni uređaji su

omogućili da kontrola bude kvalitetnija u odnosu na kontrolu koja se sprovodila isključivo odoka

i dali su kontrolorima novi ugled.

Krajem XIX veka SAD se sve više udaljavao od evropske tradicije. Usvojili su novi

pristup upravljanja razvijen od strane Frederika Tejlora. Tajlerov cilj je bio povećanje

produktivnosti bez povećanja broja kvalifikovanih radnika. To postiže tako što planiranje

prepušta specijalizovanim inženjerima i koristeći proizvodne radnike i kontrolore za izvršavanje

tih planova. Tejlorov pristup, takođe poznat i kao Tejlorizam, je vodio ka ogromnom rastu

produktivnosti ali je imao i mnogo nedostataka. Radnicima je sve više smanjivana mogućnost

kontrole pa je ubrzana proizvodnja dovela do pada kvaliteta. 1 https://rpapia13wh.wikispaces.com/file/view/first_steam_train.jpg/275651258/first_steam_train.jpg

9

https://rpapia13wh.wikispaces.com/file/view/first_steam_train.jpg/275651258/first_steam_train.jpg



Slika 7: Frederik Tejlor1

Da bi izbegli pad kvaliteta, kompanije su organizovale specifične grupe radi postizanja

kvalitetnije izrade i sprečavanja da škart stigne do kupca. Te grupe su bile autonomne i

razdvojene od proizvodnje. Stvaralac modernog proizvodnog sistema, Henri Ford, takođe je

uticao na stvaranje sistema kvaliteta. Ford je predstavio izbalansirane proizvodne linije koje su se

sastojale od proizvodnih jedininica sa različitim zadacima.

5. RAZVOJ KVALITETA U PRVOJ POLOVINI XX VEKA

U ranim 1900-tim, meranja su postala prefinjenija, a kontrola proizvoda sve važnija.

Počinju da se pojavljuju tolerancije. 1906. u Velikoj Britaniji su standardizovane tolenacije, a

1907. pojavljuju se granična merila. Sve više se razvijaju i usavršavaju merni uređaji. Godine

1922. G. S. Redford formalno je povezao kontrolu proivoda sa kontrolom kvaliteta. Po prvi put

kvalitet je smatran kao nezavisna fukcija i posebna grana menadžmenta. Redford je definisao

kvalitet kao ispunjenje utvrdjenih uslova sa akcentom na kontrolu proizvoda. On je takođe

1 http://www.stevens.edu/library/sites/library/files/Taylor.jpg

10

http://www.stevens.edu/library/sites/library/files/Taylor.jpg



predložio neke trajne principe kvaliteta, kao što su, ranija uključenost dizajnera, bliska saradnja

između različitih odeljnja, postizanje rezultata unapređenjem kvaliteta sa povećanjem

proizvodnje i nižim troškovima.

Početak XX veka obeležen je rađanjem procesa mišljenja. Veliki uticaj na razvoj kvaliteta

imao je Valter Šouhart zaposlen u Vestern Elektirku. Tokom svog rada, Šouhart se fokusiao na

proces kontrole zasnovan na statistici. Satistika je bila ključan izum sa ciljem sprečavanja

varijacije. Šouhartov cilj je bio da kontroliše varijacije analizom procesa, da bi prepoznavanjem

uzroka mogao da ih preduredi. On je prvi uspostavio jednostavan proces poboljšanja kvaliteta.

Faze u tom procesu specifikacija, proizvodnja i kontrola. Kasnije prelazi u Bel laboratoriju. Dok

je radio u Bel laboratoriji, zajedno sa svojim saradnicima, shvatio je da „hladan“ i „tvrd“

menadžment baziran na Tejlorizmu možda i nije najefikasniji. Proučavanje i istraživanje u

laboratoriji dovelo je od uspostavljanja „HR“ (Human Relations)1 – pokreta. Valter Šouhart je

1931. godine opisao kvalitet kroz naučni pristup objavljivanjem knjige – Ekonomska kontrola

kvaliteta industrijskih proizvoda.

Slika 8: Logo kompanije Vestern Elaktrik2

1.

2.

3.

4.

5.1. ŠOUHARTOVO VIĐENJE KVALITETA

1 Međuljudski odnosi2 http://partstore.langsungjadi.com/image/cache/data/Logo2/WesternElectric-100x100.jpg

11

http://partstore.langsungjadi.com/image/cache/data/Logo2/WesternElectric-100x100.jpg



Šouhart je ponudio pragmatičan koncept kvaliteta koji glasi: „Mera kvaliteta je količina

koja može imati različite numeričke vrednosti. Drugim rečima, mera kvaliteta, bez obzira na

njegovu definiciju, je promenljiva“. Šouhartov naglasak na meru u njegovoj definiciji kvaliteta,

očigledno se odnosi na njegove recepte za statističku kontrolu kvaliteta, što zahteva brojeve.

On je prepoznao da iz obradnih procesa može izvući podatke. Na primer, proces u kom se

metal seče na komade daje određene mere kao što su dužina, visina, težina... Utvrdio je da ovi

podaci mogu biti analizirani korišćenjem statističke tehnike da se vidi da li je proces stabilan i

pod kontrolom ili je pogođen nekim posebnim uzrocima koje treba ispraviti. Pri tome Šouhart je

postavio osnove kontrolnih karata, koje danas predstavljaju najvažnije alate za unapređenje

kvaliteta.

Slika 9: Valter Šouhart1

Šouhartov koncept je nazvan statistička kontrola kvaliteta. On se razlikuje od proizvodne orjentacije po tome što ovakav proces stvara kvalitet ne samo za gotov proizvod, već i za proces kojim je taj proizvod dobijen.

5.2. VOJNA STANDARDIZACIJA U DRUGOM SVERSKOM RATU

1 http://www.resourcesystemsconsulting.com//wp-content/uploads/shewhart.jpg

12

http://www.resourcesystemsconsulting.com//wp-content/uploads/shewhart.jpg



Za vreme Drugog svetskog rata, Američke vojne snage počinju sa korišćenjem

Šouhartovog pronalaska statističkog upravljanja procesom. U cilju da kao sila ostanu vojno

efikasni, zalihe, puške i municija morali su da budu pouzdani i sličnog kvaliteta. Vojska SAD-a

je počela da zahteva od svojih dobavljača da koriste statističko upravljanje procesom da

osiguraju kvalitet. Tokom rata vojska je stvorila zahteve koje su sve zalihe morale da ispune.

Vojni standard je prvi standard koji je našao široku primenu. Nakon završetka drugog svetskog

rata SAD su bili vodeća zemlja u obnovi Japana. Japan je tokom rata pretrpeo ogromne gubitke i

razaranja. Godine 1945. Amerika je imenovala Generala Daglasa Mek Artura kao vođu

političke, socijalne i ekonomske obnove Japana. General Mek Artur je postavio dva Američka

konsultanta Džozefa Jurana i Valtera Deminga, da mu pomognu oko obnove. Džozef i Valter,

kako će se kasnije ispostaviti, postali su dve najuticajnije osobe za razvoj kvaliteta.

Slika 10: Kontrolni grafikon za statističko upravljanje procesom1

6. RAST KVALITETA U POSLERATNIM GODINAMA

1 http://sr.wikipedia.org/wiki/Kontrolni_grafikon

13

http://sr.wikipedia.org/wiki/Kontrolni_grafikon



Godina 1946. je bila prekretnica za organizacije koje se baziraju na kvalitet. Tri glavne

organizacije su osnovane te godine.

1. Američko društvo za kvalitet ASQ

2. Međunarodna organizaciju za standardizaciju ISO i

3. Japansko udruženje naučnika i inženjera JUSE

Američko društvo za kvalitet ASQ je osnovano na kraju rata kad su američki eksperti

želeli da pronađu načine za nastavak unapređivanja kvaliteta. Međunarodna organizacija za

standardizaciju ISO je osnovana u Londonu kada su se predstavnici 25 zemalja okupili na

Institutu građevinskih inženjera u Londonu, i odlučili da stvore novu organizaciju „ za olakšanje

međunarodnih koordinacija i ujedinjenje industrijskih standarda“. Japansko udruženje naučnika

i inženjera JUSE je osnovana da promoviše sistematsko istraživanje koje je potrebno za

napredovanje nauke i tehnologije i da doprinese razvoju kulture i industrije.

Slika 11: ASQ1 Slika 12: ISO2 Slika 13: JUSE3

Pedesete i šezdesete godine dvadesetog veka bile su zlatne godine trošenja i kupovine robe

u Americi. Američki potrošači su želeli da kupuju američke proizvode i fabrike su bile

fokusirane na kvantitet na uštrb kvaliteta. I dok se u Amreici trošilo, Japan se koncentrisao na

kvalitet. Džozef Juran zaintrigiran upravljanjem kvalitetom i njegovi napori u Japanu bili su

1 http://www.pacificstainless.com/images/ASQ%20Logo.gif 2 http://iet.jrc.ec.europa.eu/etv/sites/etv/files/images/news/iso-logo.gif 3 http://www.fujiken1.co.jp/files/juse.jpg

14

http://www.fujiken1.co.jp/files/juse.jpg

http://iet.jrc.ec.europa.eu/etv/sites/etv/files/images/news/iso-logo.gif

http://www.pacificstainless.com/images/ASQ%20Logo.gif



ključni faktor u razvoju kvaliteta. Najprimetnije izdanje Dr. Jurana bila je knjiga „Priručnik za

upravljanje kvalitetom“. U isto vreme drugi savetnik po pitanju kvaliteta, Valter Deming, radio

je na poboljsanju japanske proizvodnje. Deming je bio zainteresovan za Šouhartove statističke

tehnike i kasnije je objavljuje dve glavne inovacije vezane za kvalitet. Demingovih 14 tačaka za

upravljanje, i dalje je aktuelna tema u današnjem biznisu. Druga inovacija bio je takozvani

„Demingov točak“ koji je sadržao četiri koraka i ideja koja se krila iza „točka“ stalno

unapređenje kvaliteta.

1960-e su bile decenija mnogih inicijativa vezanih za kvalitet. Japanski Doktor Kaoro

Išikava držao je predavanja nisko kvalifikovanim radnicima o korišćenju jednostavnih

statističkih metoda. Dr. Išikava je dizajnirao nekoliko kvalitetnih alata koji se koriste čak i danas.

To je uključivalo u dijagram uzroka i posledice (takođe nazvan Išikava dijagram), sedam alata

kvaliteta i kružoci kraliteta. Ideja iza svih inovacija bila je pojednostavljenje za korišćenje od

strane niže kvalifikovanih radnika.

Slika 14: Kaoro Išikava japanski „otac“ kvaliteta1

Krajem sedamdesetih, Guru iz oblasti upravljanja kvalitetom Filip Krosbi, objavio je širom

svera poznatu knjigu Kvalitet je besplatan. Krosbi je titulu Gurua dobio na osnovu njegovog rada

u biznisu i po inovacijama. Imao je veliki uticaj u promeni puta oraganizacija koje su tragale za

boljom pouzdanošću, profitabilnošću i efekasnosti. Osamdesete su donele još veći rast kvaliteta.

Amerikanci su uvideli da je nametnuta pretnja Japana posledica višeg kvaliteta proizvoda i

proizvodnje. 1987. američka vlada proglašava oktobar za “Nacionalni mesec kvaliteta” tokom 1 http://1.bp.blogspot.com

15

http://1.bp.blogspot.com/



kojeg se delila nagrada za kvalitet. Iste godine Međunarodna organizacija za standardizaciju ISO

izdaje standard ISO 9000 koji se fokusira samo na kvalitet i upravljanje kvalitetom.

U devedesetim su viđena dva značajna prilaza ostvarivanju kvaliteta. Godine 1994.

Međunarodana organizacija za standardizaciju ažurirala je svoj ISO 9000 standard kvaliteta u

ISO 9000:1994. 1995. američka kompanija Dženeral elekritk razvila je svoje prilaze kvalitetu

nazvane “SIX SIGMA” ( Šest sigma). Šest Sigma je sistem merenja u kome se mere mane u

datom procesu i omogućuje lak grafički pristup rezultatu, a koji upućuje na pravac kojim

treba ići za unapređenje stanja.1

Sledeći prilaz kvalitetu pokrenut u devedesetim bilo je Benchmarking. Benchmarking

predstavlja model za proektovanje proizvoda i procesa na bazi skupa ciljeva koji predstavljaju

najbolju svetsku praksu. Ovaj prilaz je prvo razvijen u japanskoj kompaniji “Toyota” pod

sloganom “biti najbolji od najboljih”. U praksi je naznčio poređenje sa najboljim unutar

organizacije, u odnosu na konkurenciju ili u odnosu na najbolje u određenim funkcijama ili

privrednim granama.

U prvoj deceniji dvadesetprvog veka nisu se desile neke značajnije promene na planu

upravljanja kvalitetom. Pomenućemo samo nadogradnju ISO 9000 standarda od strane

Međunarodne organizacije za standardizacuju 2000. i 2008. godine.

6.1. UVOĐENJE SISTEMA KVALITETA U JAPAN

Po izlasku iz Drugog svetskog rata poraženi Japan se posvećuje obnovi. Znatno poboljšani

kvalitet postaje nacionalni interes. Jedna organizacija, danas poznata širom sveta, pod nazivom

JUSE – Japansko udruženje naučnika i inženjera odigrala je veliku ulogu u uvođenju kvaliteta u

Japan. Tokom 1949. godine formirana je istraživačka grupa posvećena upravljanju kvalitetom,

čiji je rukovodilac bio Kaoru Išikava (1915-1989). U posleratnim godinama Japan je bio pod

američkom okupacijom i pod upravom američkog generala Mek Artura. Mek Artur poziva 1 http://www.cqm.rs/2012/cd1/pdf/39/05.pdf

16

http://www.cqm.rs/2012/cd1/pdf/39/05.pdf



američke eksperte iz oblasti kvaliteta, Valtera Deinga i Džozefa Jurana, da dođu i edukuju

japanske rukovodioce. Deming prvi počinje da drži seminare u Japanu 1950. godine. Juran od

1954. podučava postupak za mobilizaciju resursa celokupnog preduzeća kako bi se kvalitet

ostvario a zatim i poboljšao. Značajna je hronologija kojom je sprovođena obuka japanskih

inženjera i radnika. Deming i Juran su se od 1950. do 1954. godine obraćali najvišem

upravljačkom i rukovodećem kadru, a JUSE je za operativce u upravljanju kvalitetom, 1956.

godine pokrenula radio-difuzni kurs o kvalitetu koji je u jutarnjim časovima pre odlaska na posao

slušalo na hiljade učesnika koji su se bavili problemom kvaliteta proizvoda.

Oko 1960. godine Japanci su bili u stanju da dalje nastave sami. Razradili su sopstvenu

doktrinu. 1962. godine, JUSE je štampala časopis pod nazivom “Upravljanje kvalitetom” u kome

je Išikava pozvao poslovođe da po preduzećima formiraju male grupe radnika dobrovoljaca koji

bi proučavali metode upravljanja kvalitetom i tada ih nazvao “kružocima za kvalitet”. U početku

su oni predstavljali vid obuke, pre nego što su postali instrument za poboljšanje kvaliteta,

produktivnosti i međuljudskih odnosa. U Japanu je obuka za kvalitet počela od vrha hijerarhije

pedesetih godina trebalo joj je desetak godina da se “spusti” u bazu.

Od kada su se pojavili 1962. godine japanski kružoci kvailiteta su u toku jedne godine

prešli impresivan broj od 3000 osnovnih kružoka sa oko milion zvanično prijavljenih učesnika u

JUSE. Išikava, koji je bio njihov osnovač procenjivao je da su te cifre bile i veće. Broj kružoka

kvaliteta narastao je do 1970. godine do 35 hiljada.

Krajem 70-ih godina zemljama zapada postalo je jasno da se konkurentnost japanske

industrije u velikoj meri zasniva na upravljanju kvalitetom proizvoda. Brojne privredne

delegacije sa zapada posećivale su Japan da bi načine upravljanja kvalitetom donele u domovinu.

7. MEĐUNARODNA ORGANIZACIJA ZA STANDARDIZACIJU

ISO je stvoren iz unije dve organizacije. Jedna je bila ISA (Internacionalna federacija

nacioinalnih asocijacija za standardizaciju), osnovana u Njujorku 1926. sa upravom u

Švajcarskoj. Druga je bila UNSCC (Koordinativni komitet ujedinjenih nacionalnih standarda),

osnovan u Londonu 1944. godine. U Lodonu 1946., 65 delegata iz 25 zemalja sastalo se da

diskutuju o budućnosti međunarodne standardizacije. Skraćenica ISO nije akronim punog imena

17



organizacije već potiče od grčke reči “ISOS” što znači jednakost. ISO zvanično počinje sa radom

godinu dana nakon konferencije sa 67 tehničkih odbora (grupa eksperata fokusiranih na

zasebnim subjektima). Delegati su se složili da ustanovljenje mora formalno ratifikovati 15

zemalja u roku od šest meseci. Poslednja petnaesta ratifikacija stigla iz Danske 23. februara.

Nekoliko ključnih koraka je učinjeno iste godine. U aprilu na sastanaku u Parizu potvrđen je

predloženi spisak tehničkih komiteta ISO a u junu je imenovan generalni sekretar. Značajan rad

je započet na uspostavljanju veza sa mnogim međunarodnim organizacijama koje su imale

interes na raznim poljima standardizacije.

Slika 15: Prvo sedište ISO1

1949. sele svoje sedište u malu privatnu kuću Ženevi. U ranim pedesetim centralni

sekretarijat sačinjavalo je 5 zaposlenih članova.

Prvi ISO standard izdat je 1951. godine i imao je naziv „Preporuke u ovom trenutku“

ISO/R 1:1951. Objavljena je Srandardna referentna temperatura za industrijske dužine merenja.

Od tada ovaj standard je ažuriran mnogo puta i sada nasi naziv ISO 1:2002. Od samog stvaranja

ISO objavljuje na mesečnom nivou informacije o svojim tehničkim odborima, objavljenim

standardima i administrativnim promenama. Ove informacije izlaze u ISO žurnalu.

1 http://www.iso.org/iso/home/2012_iso-story_malagnou_offices.jpg

18

http://www.iso.org/iso/home/2012_iso-story_malagnou_offices.jpg



Slika 16: ISO žurnal iz 1952.1

Godine 1955., ISO članovi se okupljaju u Stokholmu radi zasedanja treće gneralne

skupštine. Početkom te godine ISO broji 35 članova i 68 standarada, zvanih preporuke. Na kraju

decenije objavlljuju standard ISO 31 koji se odnosi na veličine i jedinice (ovaj standard je sada

ažuriran i zove se ISO 80 000). ISO 31 bazira se na SI sistemu veličina i jedinica. Cilj SI sistema

je da postigne svetsku jednolikost u mernim jedinicama. ISO 80 000 postavlja te jedinice i način

na koji se koriste.

U šezdesetim ISO nastoji da uključi što više zemalja u razvoju u svoj rad za međunarodnu

standardizaciju. 1961. uspostavljaju DEVCO komisiju za pitanja zemalja u razvoju a 1968.

uvode dopisno članstvo. Ovo omogućava zemljama u razvoju da budu informisani o

međunarodnoj standardizaciji a da pri tom ne moraju da snose pune troskove ISO članstva.

Ovakva članstva ostala su popularna do danas i do 2012. broj clanica porastao je na 49.

1 http://www.iso.org/iso/home/2012_iso-journal-may-1952_for-web.jpg

19

http://www.iso.org/iso/home/2012_iso-journal-may-1952_for-web.jpg



1968. objavljen je njihov prvi standard o teretnim kontejnerima. Teret i pakovanje je jedna

od oblasti u kojima je ISO bila posebno aktivana, promenom načina transporta robe širom sveta.

1969. godine generalni sekretar postaje Ole Sturen. U jednom od svojih prvih govora kaže da je

međunarodna standardizacija kraj “tehničkog nacionalizma”.

Slika 17: Brodski transport teretnih kontejnera1

Godine 1971. ISO stvara prve dve tehničke komisije iz oblasti zaštite životne sredine:

“Kvalitet vazduha” i “Kvalitet vode”. Danas ovi odbori su spojeni sa drugim grupama stručnjaka

koji se bave ekološkim temama, uključujući mnoge kao što su: kvalitet zemljišta, upravljanje

zaštitom životne sredine i obnovljiva energija. Iako članovi ISO dolaze iz celog sveta samo

nekoliko njih je aktivno u razvoju međunarodne standardizacije. Posete generalnog sekretara su

rezultirale aktivnom uključivanju zemalja kao što su Australia, Japan i Kina.

1987. godine, ISO izdaje svoj prvi standard o upravljanju kvalitetom. SERIJA ISO 9000

postao je jedan od najpoznatijih i najprodavanijih standarda. U njemu se govori o tome kakav

proizvođač mora da bude, kakvu organizaciju treba da ima da bi bio pouzdan kao proizvođač,

odnosno da bi bio u stanju da uvek pruži traženi kvalitet proizvoda. Prvog januara 1993. godine,

svetsko tržište je uvelo seriju standarda ISO 9000, koje otežavaju prodaju proizvoda i usluga od

proizvođača koji nemaju atest sistema kvaliteta.

1 http://www.royalwolf.com.au/blog/wp-content/uploads/2014/02/Containers-Fastened.jpg

20

http://www.royalwolf.com.au/blog/wp-content/uploads/2014/02/Containers-Fastened.jpg



Sredinom devedesetih ISO pokreće svoju internet stranicu a pet godina kasnije počinje sa

prodajom standarda preko interneta. 1996. ISO lansira standard sistema upravljanj životnom

sredinom ISO 14001. Standard obezbeđuje sradstva za kompanije i organizacije i pomaže im da

kontrolišu njihov uticaj na životnu sredinu. Osnovna namera standarda ISO 14001 je da se na

globalnom nivou poboljša uticaj organizacija i pojedinaca na životnu sredinu.

Slika 18: Današnje sediste ISO1

ISO 26000, međunarodni standard koji pruža smernice za društvenu odgovornost, objavljen

je 2010. godine. Radna grupa koja je razvila ISO 26000 je jedna od najraznovrsnijih grupa u

razvoju ISO standarda. Početkom 2012. godine ISO je imala 163 člana i preko 19000 standarda.

Danas međunarodni standardi ISO pokrivaju skoro sve aspekte tehnologije i poslovanja.

8. ZAKLJUČAK

Razvoj kvaliteta se počinje sa erom drevnog Egipta i evoluirao je vekovima sve do

današnjih dana. Osnovna ideja upravljanja kvalitetom je ta da se uvek reflektuje na društvu i

okruženju. Promene ovih faktora razvijale su poslovni svet kao i upravljanje kvalitetom. Od

početka dvadesetog veka, eksperti mogu izdvojiti sedam različitih tehnoloških inovacija u

1 http://www.maskinochverkstad.se/sites/default/files/story/2013/dec/81532_iso-csbuildinggeneva.jpg

21

http://www.maskinochverkstad.se/sites/default/files/story/2013/dec/81532_iso-csbuildinggeneva.jpg



upravljanju kvalitetom. Sedam monumentalnih inovacija su bili razdorni jer su posledice snosile

organizacije koje su propusteile da usvoje nove tehnologije. Jedan od najznačajnijih primera je

proizvodanja Sjedinjenih američkih država u sedamdesetim i osamdesetim godinama dvadesetog

veka. Vodeća nacija u proizvodnji nije uspela da isprati trendove i da ispuni najnovije želje

potrošača. Umesto da odgovori na pretnje osvajanju tržišta od strane Japana, Amerika je

nastavila da se koncentriše na kvantitet umesto na kvalitet.

Danas dominiraju sistemi za upravljanje kvalitetom kako što su ISO 9000, Six Sigma,

Benchmarking… Ostaje d se vidi u kom pravcu će se u budućnosti razvijati upravljanje

kvalitetom. Kako svet nastavlja da se razvija ka uslužno orjentisanom društvu, može se

predvideti da će se povećavati uloga informacionih tehnologija. Futuristička predviđanja o

potpuno kompjuterizovanim kućama i automobilima možda i nisu tako nerealna. Budeće

generacije društva imaće svoje sisteme za upravljanje kvalitetom jer okruženje i društvo uvek

diktiraju upotrebu sistema za upravljanje kvalitetom.

9. LITERATURA

[1] Abrahamson, E., Rosenkopf, L., 1990. When do bandwagon diffusion roll? How far do they go? And when do they roll backwards? Academy of Management: Best Paper Proceeding.

[2] Sistem kvaliteta, Radivoj Popović, VTŠ strukovnih studija Beograd, Beograd 2014.

22



[3] http://asq.org/learn-about-quality/history-of-quality/overview/overview.html

[4] http://www.zeepedia.com/read.php?history_of_quality_management

[5] http://www.scribd.com/doc/32080303/UPRAVLJANJE-KVALITETOM#scribd

[6] http://www.iso.org/iso/about/the_iso_story.htm

[7] http://www.sis.pitt.edu/~mbsclass/standards/martincic/iso14000.htm

[8] http://history.state.gov/milestones/1945-1952/japan-reconstruction

23

http://history.state.gov/milestones/1945-1952/japan-reconstruction

http://www.sis.pitt.edu/~mbsclass/standards/martincic/iso14000.htm

http://www.iso.org/iso/about/the_iso_story.htm

http://www.scribd.com/doc/32080303/UPRAVLJANJE-KVALITETOM#scribd

http://www.zeepedia.com/read.php?history_of_quality_management

http://asq.org/learn-about-quality/history-of-quality/overview/overview.html

Documents

Istorijski Razvoj Kvaliteta