Click here to load reader

Istorijski Razvoj Kvaliteta

  • View
    53

  • Download
    0

Embed Size (px)

DESCRIPTION

Sistem kvaliteta

Text of Istorijski Razvoj Kvaliteta

ISTORIJSKI RAZVOJ KVALITETA

VISOKA TEHNIKA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA NOVI BEOGRAD

SISTEM KVALITETA

ISTORIJSKI RAZVOJKVALITETA

2015

Profesor: Student: Dr. Radivoj Popovi Luki Milo31/2013

SADRAJ

1.UVOD32.RAZVOJ KVALITETA U STAROM VEKU43.SREDNJOVEKOVNE GILDE64.INDUSTRIJSKA REVOLUCIJA85.RAZVOJ KVALITETA U PRVOJ POLOVINI XX VEKA115.1.OUHARTOVO VIENJE KVALITETA125.2.VOJNA STANDARDIZACIJA U DRUGOM SVERSKOM RATU136.RAST KVALITETA U POSLERATNIM GODINAMA146.1.UVOENJE SISTEMA KVALITETA U JAPAN177.MEUNARODNA ORGANIZACIJA ZA STANDARDIZACIJU188.ZAKLJUAK229.LITERATURA23

1. UVOD

Kvalitet nije novi izum u istoriji oveanstva. Iako je tokom osamdesetih godina prologa veka, kvalitet bio zvuna re u akademskim urnalima, poreklo kvaliteta datira jo iz vremena drevnog Egipta. Pravac kvaliteta se tokom godina, decenija i vekova razvijao od nivoa gde se nain izrade prenosio direktno sa majstora na egrta, sve do standardizovanog sistema kvaliteta gde se svi procesi i rezultati mere, dokumentuju i analiziraju. Godine 1987. Meunarodna organizacija za standardizaciju ISO je objavila prve standarde za upravljanje kvalitetom. To se navodi kao kamen temeljac prvog zajednikog standarda za upravljanje kvalitetom u kome se navodi ta sistem kvaliteta za upravljanje treba da sadri. Sistem kvaliteta se razvijao velikom brzinom tokom prolog veka. Tehnoloke inovacije u sistemima upravljanja kvalitetom su promenila poslovni svet i organizacije su primorane da se prilagode i prihvate vaee teorije ili zahteve. U ovom seminarskom radu osvrnuemo se na hronoloki razvoj sistema kvaliteta od samih poetaka ljudske istorije do savremenog doba. Takoe emo obraditi i nastanak i razvoj ISO organizacije kao kreatora najvanijeg zajednikog standarda za unapredjenje kvaliteta.

2. RAZVOJ KVALITETA U STAROM VEKU

Prvi znaci kvaliteta u ureenom obliku su zasnovani za vrame gradnje Velike piramide u Gizi. Naunici se slau da su alati i mere korieni tokom izgradnje piramide, bili usko i profesionalno uraeni da je morao biti usvojen standardni sistem za odravanje kvaliteta. Istoriari su takoe pronali oslikane peine iz doba drevnog Egipta koje prikazuju slike kontrolora koji su nadgledali gradilite.

Slika 1: Velika piramida u Gizi[footnoteRef:2] [2: http://media-2.web.britannica.com/eb-media/06/122506-004-C49D5B30.jpg]

Drugi znaci kvaliteta u ureenom obliku nalaze se u Hamurabijevom zakonu. Prema Hamurabijevom zakonu ako se neka kua srui i pri tome vlasnik te kue pogine, graditelj e takoe biti ubijen. Ako pak u nesrei pogine dete vlasnika kue, takoe dete graditelja mora biti ubijeno. Ideja ovog bizarnog zakona bila je da se stvori zakonodavstvo u vezi sa radom i odgovornosti za proizvod. Pored toga Hamurabijev zakon sadri jo i propise koji se tiu plata, ekonomskih transakcija i sporazima/ugovora. Nekoliko stotina godina nakon Hamurabijevog zakona, u vreme vladavine dinastije ou, u drevnoj Kini je donet ustav koji sadri informacije i zakone o javnom upravljaljanju i kako je monarh upravljao radom vlade. Najznaajniji relevantni dokaz iz ustava ou je taj to je to bila prva sistemski organizovana struktura koja je i dalje u upotrebi. Drugim reima moe se navesti kao prvi sistem kvaliteta na osnovnom nivou. U doba pre srednjeg veka Evropom su vladale kulture antike Grke i drevnog Rima. Obe kulture su dale veliki doprinos razvoju savremenog drutva. Grci su dosta vremena posveivali umetnosi, filozofiji i sistemima vladavine i pravosua. Rimsko carstvo je imalo prvi uspostavljeni sistem gradnje. To se na prvi pogled vidi na raznovrsnim tipovima rimskih hramova krunog ili osmougaonog oblika, rimskih kua i palata, samostalnih ili grupisanih u blokove, carskih palata velianstvenih po razmerama, teatrima, hipodromima i javnim kupatilima.

Slika 2: Rimski akvadukt[footnoteRef:3] [3: http://sr.wikipedia.org/wiki ]

Rimljani su preuzeli Etrurski luk i koristili ga ra razne graevine. Reanjem lukova jedan do drugog u krug dobili su kupolu. Napozatije graevine u kojima su koristili sistem lukova su svaka ko akvadukti koji su sluzili za dovoenje svee vode sa udaljenih mesta.3. SREDNJOVEKOVNE GILDE

Doba srednjeg veka se moe nazvati i doba zanatstva. U Evropi je padom Zapadnog Rimskog carstva nastupio period takozvanog mranog doba. Najezdama germanskih plemena gradovi su umnogome unisteni pa je veina stanovnitva ivela po selima. Dolo je do opadanja kvaliteta proizvodnje jer su zanatlije bili uglavnom slobodni seljaci kmetovi, kojima nije ilo u korist poboljanje kvaliteta jer je svaki viak zadravao njihov gospodar. Trgovina je stala jer su putevi postali nebezbedni a reni putevi neisplativi jer su feudalci zadravali pravo na naplaivanje carine ili ak potpuno oduzimanje robe. Sredozemnim morem su zagospodarili muslimani dok je jedino Venecija preko Jadranskog moraa trgovala sa Vizantijom, na koju se ovo opadanje proizvodnje i trgovine nije odrazilo u potpunosti.

Slika 3: Srednjevekovno zanatstvo[footnoteRef:4] [4: http://www.imareal.sbg.ac.at/animalwiki2/images/a/a5/Archzoofig10.jpg ]

U XI i XII veku dolazi do oivljavanja novane privrede, razvija se trgovina i zanatstvo i napreduju gradovi. U ampanji grofovi organizuju sajmove u svojim najznaajnijim gradovima na kojima se sastaju trgovci iz Italije i sa severa Evrope. Dva veka su ovi sajmovi bili najznaajnije pijace u Zapadnoj Evropi. U to vreme vete zanatlije formiraju specijalna udruenja zvana gilde. U srednjovekovnoj Evropi gilde postaju kako glavni proizvoai tako i glavni kontrolori kvaliteta. Znanje i vetina izrade se prenosila sa majstora na egrta. Drugim reima najvetiji majstor je prenosio svoje znanje na egrta odravajui tako do tada postignut kvalitet. U XIII veku zanatlijske gilde, menjaju ime u esnafe. Tada se prvi put javljaju i kalfe kao plaeni radnici. Ovi esnafi su bili odgovorni za razvoj strogih pravila za kvalitet proizvoda i usluga. Inspekcijski odbori sprovode pravila oznaavajui besprekorne proizvode sa posebnom oznakom ili simbolom. Zanatlije esto stavljaju drugi trag na robu koju proizvedu. U poetku je to sluilo da se prati poreklo proizvoda ali tokom vremena, taj znak je predstavljao ugled majstora. Godine 1266. u Engleskoj je donet zakon o obeleavanju hleba koji nalae upotrebu peata ili takice na vekni hleba. To je jedan od najranijih poznatih zakona o robnim markama.

Slika 4: Pakra iz XIII veka[footnoteRef:5] [5: https://c2.staticflickr.com/4/3648/3361798226_d17faab4c1.jpg ]

Zlatari su od 1363. morali da na proizvod ugraviraju svoj potpis ili lini simbol sa oznakom kvaliteta materijala. Proizvoai noeva, flaa i porcelana su takoe morali da obeleavaju svoje proizvode pogotovo u vezi Kineskog porcelana. Na takvim proizvodima znak je davao uvid o zemlji porekla.4. INDUSTRIJSKA REVOLUCIJA

Sledea vana prekretnica u istoriji kvaliteta bila je industrijska revolucija. Poto je veina zanatlija i dalje svoje proizvode prodavala na lokanom nivou, imali su ogroman lini interes u ispunjavanju potraba kupaca za kvalitetnom robom. Ako ne bi ispunili potreban kvalitet postojao je rizik od gubitka kupaca a samim tim i od gubitka zarade. Stoga, je proizvoa morao da odrava kontrolu kvaliteta, pregledanjem robe pre prodaje. Sredinom XVIII veka prelazi se na potpuno novi nain proizvodnje uvoenjem maina u proizvodnju. Uvoenje maina je zavisilo od pojedinanih pronalazaka. Do proboja je dolo u tekstilnoj industriji. Pronalasci kao letei unak, mehaniki razboj, predilica, unapredili su proizvodnju i kvalitet proizvoda. Pojavljuju se fabriki sistemi, kao proizvod industrijalizacije u Evropi, koji razdvajaju zanatstvo u specijalizovane segmente. Ovo je primoralo zanatlije da postanu fabriki radnici a vlasnike prodajnih radnji da postanu proizvodni supervizori i donelo smanjenu autonomiju zaposlenih. Veliki proizvoei osnivaju fabrike kao radne organizacije sa velikim brojem zaposlenih. Kvalitet u fabrikom sistemu bio je osiguran kroz umee radnika i dopunjen nadzorom ili inspekcijom. Neispravni delovi su ili bili preraeni ili odbacivani kako kart. Prvu fabriku osnovao je Riard Arkrajt u Engleskoj 1774. godine koja se bavila preradom pamuka.

Slika 5: Fabrika prerada pamuka[footnoteRef:6] [6: http://s3-eu-west-1.amazonaws.com/lookandlearn-preview/A/A003/A003171.jpg ]

Meutim, najvaniji pronalazak koji je pokrenuo industrijsku revoluciju, je parna maina Dejmsa Vata 1769. Princip rada i konstrukcija ove maine je omoguila nezavisnost od geografskih i atmosferskih uslova, to jest industrija je mogla da se razvija bilo gde. Ovaj izum je uticao i na razvoj i ubrzanje saobraaja konstruisanjem parobroda i parnih lokomotiva. Samim tim vreme i cena transporta robe je smanjena.

Slika 6: Parna lokomotiva sa poetka XIX veka[footnoteRef:7] [7: https://rpapia13wh.wikispaces.com/file/view/first_steam_train.jpg/275651258/first_steam_train.jpg ]

U SAD 1798. Tomas Deferson je doneo koncept o zamenjivim delovima u proizvodnji puaka. Taj koncept vodi poreklo iz Francuske od strane francuskog oruara Onore Blana. U Francuskoj gde je sistem majstor-egrt jo uvek bio na snazi ovaj koncept je radio veoma dobro, ali se u Americi nije pokazao kao dobar. Najvanija lekcija iz neuspeha ovog pokuaja bio je koncept varijacije. Iako su puke imale zamenjive delove, ovi delovi su morali biti skoro identini da bi se uklopili. Tokom XIX veka poveana je specijalizacija i podela rada a masovna proizvodnaja je zahtevala vie formalne kontrole. Kontrolori su koristili merne ureaje radi otkrivanja nedostataka i razdvajali su dobre od loih proizvoda. Koristili su pribor za merenje da bi otkrili neadekvatne delove i da bi osigurali da se delovi uklapaju u finalnoj montai. Merni ureaji su omoguili da kontrola bude kvalitetnija u odnosu na kontrolu koja se sprovodila iskljuivo odoka i dali su kontrolorima novi ugled. Krajem XIX veka SAD se sve vie udaljavao od evropske tradicije. Usvojili su novi pristup upravljanja razvijen od strane Frederika Tejlora. Tajlerov cilj je bio poveanje produktivnosti bez poveanja broja kvalifikovanih radnika. To postie tako to planiranje preputa specijalizovanim inenjerima i koristei proizvodne radnike i kontrolore za izvravanje tih planova. Tejlorov pristup, takoe poznat i kao Tejlorizam, je vodio ka ogromnom rastu produktivnosti ali je imao i mnogo nedostataka. Radnicima je sve vie smanjivana mogunost kontrole pa je ubrzana proizvodnja dovela do pada kvaliteta.

Slika 7: Frederik Tejlor[footnoteRef:8] [8: http://www.stevens.edu/library/sites/library/files/Taylor.jpg ]

Da bi izbegli pad kvaliteta, kompanije su organizovale specifine grupe radi postizanja kvalitetnije izrade i spreavanja da kart stigne do kupca. Te grupe su bile autonomne i razdvojene od proizvodnje. Stvaralac modernog proizvodnog sistema, Henri Ford, takoe je uticao na stvaranje sistema kvaliteta. Ford je predstavio izbalansirane proizvodne linije koje su se sastojale od proizvodnih jedininica sa razliitim zadacima.5. RAZVOJ KVALITETA U PRVOJ POLOVINI XX VEKA

U ranim 1900-tim, meranja su postala prefinjenija, a kontrola proizvoda sve vanija. Poinju da se pojavljuju tolerancije. 1906. u Velikoj Britaniji su standardizovane tolenacije, a 1907. pojavljuju se granina merila. Sve vie se razvijaju i usavravaju merni ureaji. Godine 1922. G. S. Redford formalno je povezao kontrolu proivoda sa kontrolom kvaliteta. Po prvi put kvalitet je smatran kao nezavisna fukcija i posebna grana menadmenta. Redford je definisao kvalitet kao ispunjenje utvrdjenih uslova sa akcentom na kontrolu proizvoda. On je takoe predloio neke trajne principe kvaliteta, kao to su, ranija ukljuenost dizajnera, bliska saradnja izmeu razliitih odeljnja, postizanje rezultata unapreenjem kvaliteta sa poveanjem proizvodnje i niim trokovima. Poetak XX veka obeleen je raanjem procesa miljenja. Veliki uticaj na razvoj kvaliteta imao je Valter ouhart zaposlen u Vestern Elektirku. Tokom svog rada, ouhart se fokusiao na proces kontrole zasnovan na statistici. Satistika je bila kljuan izum sa ciljem spreavanja varijacije. ouhartov cilj je bio da kontrolie varijacije analizom procesa, da bi prepoznavanjem uzroka mogao da ih preduredi. On je prvi uspostavio jednostavan proces poboljanja kvaliteta. Faze u tom procesu specifikacija, proizvodnja i kontrola. Kasnije prelazi u Bel laboratoriju. Dok je radio u Bel laboratoriji, zajedno sa svojim saradnicima, shvatio je da hladan i tvrd menadment baziran na Tejlorizmu moda i nije najefikasniji. Prouavanje i istraivanje u laboratoriji dovelo je od uspostavljanja HR (Human Relations)[footnoteRef:9] pokreta. Valter ouhart je 1931. godine opisao kvalitet kroz nauni pristup objavljivanjem knjige Ekonomska kontrola kvaliteta industrijskih proizvoda. [9: Meuljudski odnosi]

Slika 8: Logo kompanije Vestern Elaktrik[footnoteRef:10] [10: http://partstore.langsungjadi.com/image/cache/data/Logo2/WesternElectric-100x100.jpg ]

1. 2. 3. 4. 5.1. OUHARTOVO VIENJE KVALITETA

ouhart je ponudio pragmatian koncept kvaliteta koji glasi: Mera kvaliteta je koliina koja moe imati razliite numerike vrednosti. Drugim reima, mera kvaliteta, bez obzira na njegovu definiciju, je promenljiva. ouhartov naglasak na meru u njegovoj definiciji kvaliteta, oigledno se odnosi na njegove recepte za statistiku kontrolu kvaliteta, to zahteva brojeve. On je prepoznao da iz obradnih procesa moe izvui podatke. Na primer, proces u kom se metal see na komade daje odreene mere kao to su duina, visina, teina... Utvrdio je da ovi podaci mogu biti analizirani korienjem statistike tehnike da se vidi da li je proces stabilan i pod kontrolom ili je pogoen nekim posebnim uzrocima koje treba ispraviti. Pri tome ouhart je postavio osnove kontrolnih karata, koje danas predstavljaju najvanije alate za unapreenje kvaliteta.

Slika 9: Valter ouhart[footnoteRef:11] [11: http://www.resourcesystemsconsulting.com//wp-content/uploads/shewhart.jpg ]

ouhartov koncept je nazvan statistika kontrola kvaliteta. On se razlikuje od proizvodne orjentacije po tome to ovakav proces stvara kvalitet ne samo za gotov proizvod, ve i za proces kojim je taj proizvod dobijen.5.2. VOJNA STANDARDIZACIJA U DRUGOM SVERSKOM RATU

Za vreme Drugog svetskog rata, Amerike vojne snage poinju sa korienjem ouhartovog pronalaska statistikog upravljanja procesom. U cilju da kao sila ostanu vojno efikasni, zalihe, puke i municija morali su da budu pouzdani i slinog kvaliteta. Vojska SAD-a je poela da zahteva od svojih dobavljaa da koriste statistiko upravljanje procesom da osiguraju kvalitet. Tokom rata vojska je stvorila zahteve koje su sve zalihe morale da ispune. Vojni standard je prvi standard koji je naao iroku primenu. Nakon zavretka drugog svetskog rata SAD su bili vodea zemlja u obnovi Japana. Japan je tokom rata pretrpeo ogromne gubitke i razaranja. Godine 1945. Amerika je imenovala Generala Daglasa Mek Artura kao vou politike, socijalne i ekonomske obnove Japana. General Mek Artur je postavio dva Amerika konsultanta Dozefa Jurana i Valtera Deminga, da mu pomognu oko obnove. Dozef i Valter, kako e se kasnije ispostaviti, postali su dve najuticajnije osobe za razvoj kvaliteta.

Slika 10: Kontrolni grafikon za statistiko upravljanje procesom[footnoteRef:12] [12: http://sr.wikipedia.org/wiki/Kontrolni_grafikon ]

6. RAST KVALITETA U POSLERATNIM GODINAMA

Godina 1946. je bila prekretnica za organizacije koje se baziraju na kvalitet. Tri glavne organizacije su osnovane te godine. 1. Ameriko drutvo za kvalitet ASQ2. Meunarodna organizaciju za standardizaciju ISO i3. Japansko udruenje naunika i inenjera JUSE Ameriko drutvo za kvalitet ASQ je osnovano na kraju rata kad su ameriki eksperti eleli da pronau naine za nastavak unapreivanja kvaliteta. Meunarodna organizacija za standardizaciju ISO je osnovana u Londonu kada su se predstavnici 25 zemalja okupili na Institutu graevinskih inenjera u Londonu, i odluili da stvore novu organizaciju za olakanje meunarodnih koordinacija i ujedinjenje industrijskih standarda. Japansko udruenje naunika i inenjera JUSE je osnovana da promovie sistematsko istraivanje koje je potrebno za napredovanje nauke i tehnologije i da doprinese razvoju kulture i industrije.

Slika 11: ASQ[footnoteRef:13] [13: http://www.pacificstainless.com/images/ASQ%20Logo.gif ]

Slika 12: ISO[footnoteRef:14] [14: http://iet.jrc.ec.europa.eu/etv/sites/etv/files/images/news/iso-logo.gif ]

Slika 13: JUSE[footnoteRef:15] [15: http://www.fujiken1.co.jp/files/juse.jpg ]

Pedesete i ezdesete godine dvadesetog veka bile su zlatne godine troenja i kupovine robe u Americi. Ameriki potroai su eleli da kupuju amerike proizvode i fabrike su bile fokusirane na kvantitet na utrb kvaliteta. I dok se u Amreici troilo, Japan se koncentrisao na kvalitet. Dozef Juran zaintrigiran upravljanjem kvalitetom i njegovi napori u Japanu bili su kljuni faktor u razvoju kvaliteta. Najprimetnije izdanje Dr. Jurana bila je knjiga Prirunik za upravljanje kvalitetom. U isto vreme drugi savetnik po pitanju kvaliteta, Valter Deming, radio je na poboljsanju japanske proizvodnje. Deming je bio zainteresovan za ouhartove statistike tehnike i kasnije je objavljuje dve glavne inovacije vezane za kvalitet. Demingovih 14 taaka za upravljanje, i dalje je aktuelna tema u dananjem biznisu. Druga inovacija bio je takozvani Demingov toak koji je sadrao etiri koraka i ideja koja se krila iza toka stalno unapreenje kvaliteta. 1960-e su bile decenija mnogih inicijativa vezanih za kvalitet. Japanski Doktor Kaoro Iikava drao je predavanja nisko kvalifikovanim radnicima o korienju jednostavnih statistikih metoda. Dr. Iikava je dizajnirao nekoliko kvalitetnih alata koji se koriste ak i danas. To je ukljuivalo u dijagram uzroka i posledice (takoe nazvan Iikava dijagram), sedam alata kvaliteta i kruoci kraliteta. Ideja iza svih inovacija bila je pojednostavljenje za korienje od strane nie kvalifikovanih radnika.

Slika 14: Kaoro Iikava japanski otac kvaliteta[footnoteRef:16] [16: http://1.bp.blogspot.com ]

Krajem sedamdesetih, Guru iz oblasti upravljanja kvalitetom Filip Krosbi, objavio je irom svera poznatu knjigu Kvalitet je besplatan. Krosbi je titulu Gurua dobio na osnovu njegovog rada u biznisu i po inovacijama. Imao je veliki uticaj u promeni puta oraganizacija koje su tragale za boljom pouzdanou, profitabilnou i efekasnosti. Osamdesete su donele jo vei rast kvaliteta. Amerikanci su uvideli da je nametnuta pretnja Japana posledica vieg kvaliteta proizvoda i proizvodnje. 1987. amerika vlada proglaava oktobar za Nacionalni mesec kvaliteta tokom kojeg se delila nagrada za kvalitet. Iste godine Meunarodna organizacija za standardizaciju ISO izdaje standard ISO 9000 koji se fokusira samo na kvalitet i upravljanje kvalitetom. U devedesetim su viena dva znaajna prilaza ostvarivanju kvaliteta. Godine 1994. Meunarodana organizacija za standardizaciju aurirala je svoj ISO 9000 standard kvaliteta u ISO 9000:1994. 1995. amerika kompanija Deneral elekritk razvila je svoje prilaze kvalitetu nazvane SIX SIGMA ( est sigma). est Sigma je sistem merenja u kome se mere mane u datom procesu i omoguuje lak grafiki pristup rezultatu, a koji upucuje na pravac kojim treba ici za unapreenje stanja.[footnoteRef:17] [17: http://www.cqm.rs/2012/cd1/pdf/39/05.pdf ]

Sledei prilaz kvalitetu pokrenut u devedesetim bilo je Benchmarking. Benchmarking predstavlja model za proektovanje proizvoda i procesa na bazi skupa ciljeva koji predstavljaju najbolju svetsku praksu. Ovaj prilaz je prvo razvijen u japanskoj kompaniji Toyota pod sloganom biti najbolji od najboljih. U praksi je naznio poreenje sa najboljim unutar organizacije, u odnosu na konkurenciju ili u odnosu na najbolje u odreenim funkcijama ili privrednim granama. U prvoj deceniji dvadesetprvog veka nisu se desile neke znaajnije promene na planu upravljanja kvalitetom. Pomenuemo samo nadogradnju ISO 9000 standarda od strane Meunarodne organizacije za standardizacuju 2000. i 2008. godine.

6.1. UVOENJE SISTEMA KVALITETA U JAPAN

Po izlasku iz Drugog svetskog rata poraeni Japan se posveuje obnovi. Znatno poboljani kvalitet postaje nacionalni interes. Jedna organizacija, danas poznata irom sveta, pod nazivom JUSE Japansko udruenje naunika i inenjera odigrala je veliku ulogu u uvoenju kvaliteta u Japan. Tokom 1949. godine formirana je istraivaka grupa posveena upravljanju kvalitetom, iji je rukovodilac bio Kaoru Iikava (1915-1989). U posleratnim godinama Japan je bio pod amerikom okupacijom i pod upravom amerikog generala Mek Artura. Mek Artur poziva amerike eksperte iz oblasti kvaliteta, Valtera Deinga i Dozefa Jurana, da dou i edukuju japanske rukovodioce. Deming prvi poinje da dri seminare u Japanu 1950. godine. Juran od 1954. poduava postupak za mobilizaciju resursa celokupnog preduzea kako bi se kvalitet ostvario a zatim i poboljao. Znaajna je hronologija kojom je sprovoena obuka japanskih inenjera i radnika. Deming i Juran su se od 1950. do 1954. godine obraali najviem upravljakom i rukovodeem kadru, a JUSE je za operativce u upravljanju kvalitetom, 1956. godine pokrenula radio-difuzni kurs o kvalitetu koji je u jutarnjim asovima pre odlaska na posao slualo na hiljade uesnika koji su se bavili problemom kvaliteta proizvoda. Oko 1960. godine Japanci su bili u stanju da dalje nastave sami. Razradili su sopstvenu doktrinu. 1962. godine, JUSE je tampala asopis pod nazivom Upravljanje kvalitetom u kome je Iikava pozvao poslovoe da po preduzeima formiraju male grupe radnika dobrovoljaca koji bi prouavali metode upravljanja kvalitetom i tada ih nazvao kruocima za kvalitet. U poetku su oni predstavljali vid obuke, pre nego to su postali instrument za poboljanje kvaliteta, produktivnosti i meuljudskih odnosa. U Japanu je obuka za kvalitet poela od vrha hijerarhije pedesetih godina trebalo joj je desetak godina da se spusti u bazu. Od kada su se pojavili 1962. godine japanski kruoci kvailiteta su u toku jedne godine preli impresivan broj od 3000 osnovnih kruoka sa oko milion zvanino prijavljenih uesnika u JUSE. Iikava, koji je bio njihov osnova procenjivao je da su te cifre bile i vee. Broj kruoka kvaliteta narastao je do 1970. godine do 35 hiljada. Krajem 70-ih godina zemljama zapada postalo je jasno da se konkurentnost japanske industrije u velikoj meri zasniva na upravljanju kvalitetom proizvoda. Brojne privredne delegacije sa zapada poseivale su Japan da bi naine upravljanja kvalitetom donele u domovinu. 7. MEUNARODNA ORGANIZACIJA ZA STANDARDIZACIJU

ISO je stvoren iz unije dve organizacije. Jedna je bila ISA (Internacionalna federacija nacioinalnih asocijacija za standardizaciju), osnovana u Njujorku 1926. sa upravom u vajcarskoj. Druga je bila UNSCC (Koordinativni komitet ujedinjenih nacionalnih standarda), osnovan u Londonu 1944. godine. U Lodonu 1946., 65 delegata iz 25 zemalja sastalo se da diskutuju o budunosti meunarodne standardizacije. Skraenica ISO nije akronim punog imena organizacije ve potie od grke rei ISOS to znai jednakost. ISO zvanino poinje sa radom godinu dana nakon konferencije sa 67 tehnikih odbora (grupa eksperata fokusiranih na zasebnim subjektima). Delegati su se sloili da ustanovljenje mora formalno ratifikovati 15 zemalja u roku od est meseci. Poslednja petnaesta ratifikacija stigla iz Danske 23. februara. Nekoliko kljunih koraka je uinjeno iste godine. U aprilu na sastanaku u Parizu potvren je predloeni spisak tehnikih komiteta ISO a u junu je imenovan generalni sekretar. Znaajan rad je zapoet na uspostavljanju veza sa mnogim meunarodnim organizacijama koje su imale interes na raznim poljima standardizacije.

Slika 15: Prvo sedite ISO[footnoteRef:18] [18: http://www.iso.org/iso/home/2012_iso-story_malagnou_offices.jpg ]

1949. sele svoje sedite u malu privatnu kuu enevi. U ranim pedesetim centralni sekretarijat sainjavalo je 5 zaposlenih lanova. Prvi ISO standard izdat je 1951. godine i imao je naziv Preporuke u ovom trenutku ISO/R 1:1951. Objavljena je Srandardna referentna temperatura za industrijske duine merenja. Od tada ovaj standard je auriran mnogo puta i sada nasi naziv ISO 1:2002. Od samog stvaranja ISO objavljuje na mesenom nivou informacije o svojim tehnikim odborima, objavljenim standardima i administrativnim promenama. Ove informacije izlaze u ISO urnalu.

Slika 16: ISO urnal iz 1952.[footnoteRef:19] [19: http://www.iso.org/iso/home/2012_iso-journal-may-1952_for-web.jpg ]

Godine 1955., ISO lanovi se okupljaju u Stokholmu radi zasedanja tree gneralne skuptine. Poetkom te godine ISO broji 35 lanova i 68 standarada, zvanih preporuke. Na kraju decenije objavlljuju standard ISO 31 koji se odnosi na veliine i jedinice (ovaj standard je sada auriran i zove se ISO 80 000). ISO 31 bazira se na SI sistemu veliina i jedinica. Cilj SI sistema je da postigne svetsku jednolikost u mernim jedinicama. ISO 80 000 postavlja te jedinice i nain na koji se koriste. U ezdesetim ISO nastoji da ukljui to vie zemalja u razvoju u svoj rad za meunarodnu standardizaciju. 1961. uspostavljaju DEVCO komisiju za pitanja zemalja u razvoju a 1968. uvode dopisno lanstvo. Ovo omoguava zemljama u razvoju da budu informisani o meunarodnoj standardizaciji a da pri tom ne moraju da snose pune troskove ISO lanstva. Ovakva lanstva ostala su popularna do danas i do 2012. broj clanica porastao je na 49. 1968. objavljen je njihov prvi standard o teretnim kontejnerima. Teret i pakovanje je jedna od oblasti u kojima je ISO bila posebno aktivana, promenom naina transporta robe irom sveta. 1969. godine generalni sekretar postaje Ole Sturen. U jednom od svojih prvih govora kae da je meunarodna standardizacija kraj tehnikog nacionalizma.

Slika 17: Brodski transport teretnih kontejnera[footnoteRef:20] [20: http://www.royalwolf.com.au/blog/wp-content/uploads/2014/02/Containers-Fastened.jpg ]

Godine 1971. ISO stvara prve dve tehnike komisije iz oblasti zatite ivotne sredine: Kvalitet vazduha i Kvalitet vode. Danas ovi odbori su spojeni sa drugim grupama strunjaka koji se bave ekolokim temama, ukljuujui mnoge kao to su: kvalitet zemljita, upravljanje zatitom ivotne sredine i obnovljiva energija. Iako lanovi ISO dolaze iz celog sveta samo nekoliko njih je aktivno u razvoju meunarodne standardizacije. Posete generalnog sekretara su rezultirale aktivnom ukljuivanju zemalja kao to su Australia, Japan i Kina. 1987. godine, ISO izdaje svoj prvi standard o upravljanju kvalitetom. SERIJA ISO 9000 postao je jedan od najpoznatijih i najprodavanijih standarda. U njemu se govori o tome kakav proizvoa mora da bude, kakvu organizaciju treba da ima da bi bio pouzdan kao proizvoa, odnosno da bi bio u stanju da uvek prui traeni kvalitet proizvoda. Prvog januara 1993. godine, svetsko trite je uvelo seriju standarda ISO 9000, koje oteavaju prodaju proizvoda i usluga od proizvoaa koji nemaju atest sistema kvaliteta. Sredinom devedesetih ISO pokree svoju internet stranicu a pet godina kasnije poinje sa prodajom standarda preko interneta. 1996. ISO lansira standard sistema upravljanj ivotnom sredinom ISO 14001. Standard obezbeuje sradstva za kompanije i organizacije i pomae im da kontroliu njihov uticaj na ivotnu sredinu. Osnovna namera standarda ISO 14001 je da se na globalnom nivou pobolja uticaj organizacija i pojedinaca na ivotnu sredinu.

Slika 18: Dananje sediste ISO[footnoteRef:21] [21: http://www.maskinochverkstad.se/sites/default/files/story/2013/dec/81532_iso-csbuildinggeneva.jpg ]

ISO 26000, meunarodni standard koji prua smernice za drutvenu odgovornost, objavljen je 2010. godine. Radna grupa koja je razvila ISO 26000 je jedna od najraznovrsnijih grupa u razvoju ISO standarda. Poetkom 2012. godine ISO je imala 163 lana i preko 19000 standarda. Danas meunarodni standardi ISO pokrivaju skoro sve aspekte tehnologije i poslovanja.8. ZAKLJUAK

Razvoj kvaliteta se poinje sa erom drevnog Egipta i evoluirao je vekovima sve do dananjih dana. Osnovna ideja upravljanja kvalitetom je ta da se uvek reflektuje na drutvu i okruenju. Promene ovih faktora razvijale su poslovni svet kao i upravljanje kvalitetom. Od poetka dvadesetog veka, eksperti mogu izdvojiti sedam razliitih tehnolokih inovacija u upravljanju kvalitetom. Sedam monumentalnih inovacija su bili razdorni jer su posledice snosile organizacije koje su propusteile da usvoje nove tehnologije. Jedan od najznaajnijih primera je proizvodanja Sjedinjenih amerikih drava u sedamdesetim i osamdesetim godinama dvadesetog veka. Vodea nacija u proizvodnji nije uspela da isprati trendove i da ispuni najnovije elje potroaa. Umesto da odgovori na pretnje osvajanju trita od strane Japana, Amerika je nastavila da se koncentrie na kvantitet umesto na kvalitet. Danas dominiraju sistemi za upravljanje kvalitetom kako to su ISO 9000, Six Sigma, Benchmarking Ostaje d se vidi u kom pravcu e se u budunosti razvijati upravljanje kvalitetom. Kako svet nastavlja da se razvija ka usluno orjentisanom drutvu, moe se predvideti da e se poveavati uloga informacionih tehnologija. Futuristika predvianja o potpuno kompjuterizovanim kuama i automobilima moda i nisu tako nerealna. Budee generacije drutva imae svoje sisteme za upravljanje kvalitetom jer okruenje i drutvo uvek diktiraju upotrebu sistema za upravljanje kvalitetom.

9. LITERATURA

[1] Abrahamson, E., Rosenkopf, L., 1990. When do bandwagon diffusion roll? How far do they go? And when do they roll backwards? Academy of Management: Best Paper Proceeding. [2] Sistem kvaliteta, Radivoj Popovi, VT strukovnih studija Beograd, Beograd 2014. [3] http://asq.org/learn-about-quality/history-of-quality/overview/overview.html [4] http://www.zeepedia.com/read.php?history_of_quality_management [5] http://www.scribd.com/doc/32080303/UPRAVLJANJE-KVALITETOM#scribd [6] http://www.iso.org/iso/about/the_iso_story.htm [7] http://www.sis.pitt.edu/~mbsclass/standards/martincic/iso14000.htm [8] http://history.state.gov/milestones/1945-1952/japan-reconstruction

Predmet: Sistem kvaliteta, Student: Luki Milo 31/201316