ISTORIJSKI RAZVOJ LJUDSKIH PRAVA SA POSEBNIM pt.uninp.edu.rs/wp-content/uploads/2013/09/ISTORIJSKI-RAZVOJ...Ljudska prava su bitan deo ljudske prirode, ... prvi put se upotrebljava

  • View
    238

  • Download
    1

Embed Size (px)

Text of ISTORIJSKI RAZVOJ LJUDSKIH PRAVA SA POSEBNIM...

  • PRAVNE TEME, Godina 3, Broj 5, str. 218-235 218

    340.1

    ISTORIJSKI RAZVOJ LJUDSKIH PRAVA SA POSEBNIM OSVRTOM NA

    LJUDSKA PRAVA U RIMU

    Doc. dr Rejhan R. Kurtovi*

    Apstrakt:

    Autor se u radu bavi pitanjem istorijskog razvoja ljudskih prava sa posebnim osvrtom

    na ljudska prava u Rimu. Ljudska prava kao pravni fenomen imaju bogatu istoriju

    razvoja, o emu nam svedoe mnogobrojne istorijske injenice i dogaaji. Autor nastoji da sistemski objasni istorijski razvoj ljudskih prava, dajui periodian prikaz njihovog razvoja. U radu se poseban akcenat stavlja na ljudska prava u Rimu, iz

    razloga to su rimljani dostigli vrhunac u razvoju graanskog-privatnog prava, a u sva etiri perioda rimske drave posedovali su svest o klasnoj podeli drutva, uz postojanje i robovlasnikog sistema. Teoretiari prirodnog prava nisu prihvatali da je pravo izraz volje i standarda samo neke grupe ili drutva, ve su smatrali da je prirodno pravo apsolutno pravedno i da proizilazi iz prirode i boije volje, ili iz ljudskog razuma. Suprotno tim uenjima, u Rimu je postojao robovlasniki sistem, gde su ljudi robovi bili stvari res,orue koje govori. Boija volja i priroda u takvom sistemu nisu imali mesta, ljudska prava bila su razliita za razliite klase, a robovlasnik je mogao ubiti svog roba, prodati ga, pokloniti ga, i postupati sa njim na

    druge naine kao postupa i sa drugim stvarima kao materijalnim delovima prirode.

    Kljune rei: ljudska prava, istorijski razvoj ljudskih prava, ljudska prava u Rimu, patriciji, plebejci.

    UVOD

    Pojam ljudskih prava i sloboda postaje istorijski znaajan u onom trenutku

    kada se u politikom smislu ljudi izjednaavaju po razliitim osnovama. Posebno

    mesto u razvoju ljudskih prava i sloboda imala je teorija prirodnog prava. Ideja o

    ljudskim pravima vezuje se za samu prirodu ljudskog bia koje se shvata kao

    slobodno roeno. U tom smislu kae se da se pojedinac raa sa svojim pravima i

    slobodama. Ljudska prava su bitan deo ljudske prirode, koja se ne bi mogla

    * Departman za pravne nauke Univerziteta u Novom Pazaru, docent za teorijsko-istorijsku pravnu

    oblast, r.kurtovic@uninp.edu.rs.

  • Istorjski razvoj ljudskih prava sa posebnim osvrtom na ljudska prava u Rimu 219

    zamisliti bez njih. Svi ljudi imaju jednaka prava i slobode i svi su duni da potuju

    ljudska prava svakog pojedinca (Gajin, 2012:16). Filozof ak Mariten istie, ljudsko bie poseduje izvesna prava samim tim to je ljudsko bie, jedna celina, gospodar sebe i svojih postupaka, i to, prema tome, nije samo sredstvo za ispunjenje nekog cilja, ve je i samo cilj cilj koji se mora tretirati kao takav... Na osnovu prirodnog zakona ljudsko bie ima pravo da bude potovano, ono je subjekt prava, poseduje

    prava. To su stvari koje se duguju oveku na osnovu same injenice to je ovek

    (Vasiljevi, 1991:32).

    Jedna od vanih karakteristika ljudskih prava jeste i njihova neotuivost.

    Ljudska prava se ne mogu oduzeti ni prenositi, ali vlast ih u manjoj ili veoj meri

    moe priznati i u odreenim sluajevima ograniiti.

    Sam termin ljudska prava je novijeg datuma, i zamena je za termin prava

    oveka. Najvea zahvalnost za uvoenje termina prava oveka pripada Eleonori

    Ruzvelt, koja je zahtevala da se zameni termin prava oveka, terminom ljudska

    prava, jer su ljudska prava univerzalna kategorija i ne odnose se samo na mukarce,

    ve se odnose i na ene i decu. Meutim, i danas se pored termina ljudska prava u

    politikoj teoriji i praksi, koristi i termin prava oveka. Termin ,,prava oveka

    prvi put se upotrebljava u XIX veku, a to ini Vilijem Lojd Gerison u novinama

    ,,Oslobodilac iz 1831. godine. Sutinski je teko precizirati razliku izmeu ova dva

    pojma, jer ljudskih prava nema bez oveka kao individue. Ova dva izraza dolaze iz

    razliitih jezikih podruja. Tako, izraz ,,ljudska prava, je u upotrebi na irokom

    polju anglo-amerikog prava i jezikog podruja (Human Rights), dok se u

    francuskom jezikom podruju upotrebljava izraz ,,prava oveka (Droits de

    lHomme) (Perovi, 2002:151). Polazei od pojmovne istovetnosti i jezike razliitosti, moe se zakljuiti da izmeu ova dva izraza nema sutinskih razlika i da

    se oba mogu podjednako koristiti za imenovanje istog fakta.

    1. DEFINISANJE LJUDSKIH PRAVA

    Ljudska prava se u pravnoj literaturi obino odreuju kao skup prava i

    sloboda koja pripadaju svim ljudima. U najoptijem smislu ljudska prava

    podrazumevaju ona prava koja pripadaju svakom pojedincu zbog toga to je on

    ljudsko bie, nezavisno od zakonskih akata. Postoje brojne definicije ljudskih prava.

    Radi boljeg objanjenja daemo osvrt na neke od najvie citiranih definicija, koje su

    se ustalile u dosadanjoj teoriji ljudskih prava i koje se smatraju opteprihvaenim.

    Tako, prema jednoj od definicija, pod ljudskim pravima smatraju se

    zajamena prava pojedinca na zatitu od drave, prava koja mu pripadaju na

    temelju njegovog postojanja kao oveka, prava koja u svakom sluaju ostaju

    odriva i drava ih ne moe ograniavati.1 Ovde se na ljudska prava gleda kao na

    odreenu uroenu karakteristiku oveka kao subjekta prava, i kao na odbranbeni

    mehanizam od strane samovolje drave. Posebno je znaajno to se navodi da

    drava takva prava ne moe ograniiti. Meutim, kao to smo i naveli, drava moe

    1 http://www.skole.hr/ucenici/ss?news_id=2289

  • 220 Rejhan Kurtovi

    ograniiti ljudska prava iz pojedinih naroitih razloga. Takoe, ne navodi se da je

    drava ta koja garantuje stepen ljudskih prava u njoj samoj, i da se esto puta u

    granicama volje dravne vlasti kree i celokupan sistem zatite ljudskih prava.

    Svedoci smo, da pored svih zagovaranja univerzalnosti, jednakosti i sl. u pojednim

    delovima sveta ljudska prava nisu jo na zavidnom nivou i da se stepen ljudskih

    prava od drave do drave razlikuje, to smatramo velikim hendikepom

    celokupnog sistema meunarodnih ljudskih prava.

    Druga definicija polazi od toga, da ljudska prava oznaavaju celokupnost

    prava na slobodu koja pojedinac moe zahtevati na temelju svog postojanja kao

    oveka i koja mu zajednica mora pravno jemiti iz etikih razloga (Milievi,

    2011:42). U tom smislu re je o prirodnim, nedravnim, uroenim ili

    neotuivim pravima, kroz ije se potovanje i osiguranje legitimie neka politika

    zajednica (...). Kod ove definicije, u pravi plan se opravdano stavlja pravo na

    slobodu, jer, ukoliko se oveku uskrati ovo osnovno pravo, postavlja se pitanje

    smisla postojanja svih drugih prava. Pravo na slobodu je nosila celokupne ideje

    ljudskih prava i sloboda. I ovom definicijom se daje posebna naglaenost elementu

    prirodnosti kod ljudskih prava, jer se samo takvim poimanjem moe jasno dati do

    znanja da se neto to je prirodno ne moe otuiti, tj. da ne moe zavisiti od bilo

    ije volje, situacije, organizacije, sistema i sl.

    Veoma vana definicija ljudskih prava, jeste ona definicija koju daje

    ustavnopravna teorija. Klasina ustavnopravna teorija, definie ljudska prava kao

    prava koja ovek poseduje nezavisno od dravne vlasti (Jovanovi, 1990:123).

    Prema ovom shvatanju, ljudska prava su ustanovljena s ciljem ogranienja dravne

    vlasti, kao jedan od mehanizama njene kontrole. Shodno tome, dravna vlast ne

    moe biti demokratska ukoliko ne potuje i ne titi ljudska prava i osnovne slobode,

    jer, pored principa ustavnosti, ljudska prava predstavljaju branu samovolji dravne

    vlasti. Ovako poimanje ljudskih prava od posebnog je znaaja, jer se ljudska prava

    posmatraju kao karakteristika oveka nezavisna od dravne vlasti, i kao takva ona

    bivaju kontrolni mehanizam dravne vlasti. Svako vaan deo ove definicije je onaj

    koji se odnosi i na ocenu demokratinosti u jednoj dravi, gde se jasno istie da

    jedna drava ne moe biti demokratska ukoliko ne potuje i ne titi osnovna prava i

    slobode. Po ovoj definiciji, demokratija u jednoj dravi meri se na osnovu stepena

    zatite ljudskih prava u njoj. Upravo, to je i cilj demokratskih drutava, da ljudska

    prava i slobode uzdignu na najvei mogui nivo.

    Tradicionalno politiko shvatanje ljudskih prava sagledava ta prava kao

    spontani produkt politikog sistema koji se zasniva na politikom konsensusu, a taj

    konsensus se, po pretpostavci, zasniva na shvatanju najvanijih zajednikih potreba

    i naina za njihovo zadovoljavanje koji preteno konstituiu politiku zajednicu

    (Fati, 1999:20). Po ovom shvatanju, politika zajednica (drava) definie ljudska

    prava, ona iz nje proistiu, u njoj su i putem nje iskljuivo garantovana.

    Savremeno shvatanje ljudskih prava podrazumeva da ona ne proistiu iz

    drave, nezavisna su od njene volje, postoje i bez nje, i proistiu iz same ljudske

    prirode. Savremeno shvatanje ljudskih prava je liberalnije u odnosu na

  • Istorjski razvoj ljudskih prava sa posebnim osvrtom na ljudska prava u Rimu 221

    tradiconalno, i kao takvo u prvi plan stavlja oveka kao beneficijara ljudskih prava.

    Ovo shvatanje u sebi sadri demokratsku notu, gde ovek kao jedinka uiva

    poseban status i autoritet nad dravom kao organizacijom. Meutim, vrei analizu

    celokupnih drutvenih odnosa u meuna