of 16/16

Click here to load reader

Istorijski Razvoj Windows

  • View
    278

  • Download
    9

Embed Size (px)

DESCRIPTION

historijski razvoja windowsa

Text of Istorijski Razvoj Windows

  • 1

    Microsoft Windows Trenutno je najpopularniji i najrasprostranjeniji operativni sistem na svijetu koji,

    pretpostavljamo, i vi koristite u ovom trenutku. Ali, da li znate koliki je put on preao od svoje prve

    verzije do ovoga to je sad ? Proitajte

    Windows 1.0

    Prva verzija Windowsa izala je 20. novembra 1985. Bio je to Microsoft-ov prvi pokusaj da

    implementira grafiki korisniki interfejs (eng. Graphical User Interface (GUI)) na PC-u. Windows

    1.0 nije bio kompletan operativni sistem, vec produetak MS-DOSa (zasnovan na verziji 2.0), sa kojim

    je delio njegove greke i probleme. Ipak, sa sobom je doneo dosta novih drajvera kojima uopte nije

    upravljao MS-DOS, preteno za grafiku, ali i za mia, tastaturu i tampa. Podravao je multitasking,

    veliina prozora bila je promenljiva i imao je rezervisan prostor za minimizirane programe (originalni

    koncept taskbara). Interesantno je da se prozori nisu mogli preklapati (eng. overlap), mogli su biti

    samo minimizirani, maksimizirani ili tiled, kao i to da nije imao kantu. Neki od programa sa kojima se

    isporucivao su: Calendar, Notepad, Calculator, Windows Write, Windows Paint U prvoj veziji

    Windows-a Microsoft je ukljuio i ono to danas nazivamo Control Panel.

    Ipak, poto mu je nedostajalo funkcionalnosti i izbor aplikacija bio lo, dostigao je malu

    popularnost. Razvijalo ga je 55 programera godinu dana, a prodavao se po ceni od 100$.

    Windows 2.0

    Verzija 2 izala je 2. aprila 1987. i pokazala se neto vie uspenom od prethodne. Prozori

    su mogli da se preklapaju i predstavljen je napredni mehanizam za preice pomou tastature

    podvlaenjem karaktera koji je u kombinaciji sa Alt tasterom birao tu stavku (sistem kakav se i

    danas koristi). Prve verzije Microsoft Word-a i Excel-a bile su za ovu verziju Windowsa (postojale su

    glasine da je prvobitno zamiljen kao platforma pod kojom e raditi Microsoft Office, a tek kasnije

    kao kompletan operativni sistem). Dobar deo svoje popularnosti duguje upravo ovim aplikacijama,

    jer je bio neophodan za njihovo izvravanje. MS je isporuivao run-time verziju Windows-a uz Office,

  • 2

    koja se startovala pokretanjem Office aplikacija iz DOS-a, a zatvarala izlaskom iz njih. Uz ovu verziju

    znaajno je porasla podrka third-party proizvodjaa, ali je veina njih i dalje bila vie orijentisana ka

    pravljenju DOS aplikacija, jer su korisnici Windows-a inili manji deo trita (i oni su isporuivali run-

    time verziju za one koji ga nisu imali).

    MS je kasnije tuen od strane Apple-a da je kopirao izgled Mekintoa (eng. Macintosh) u verzijama 2 i

    3 zbog preklapanja prozora, kante (eng. recycle bin) i drugih stvari. Sve osim 10 od 189 optubi su

    odbaene jula 1989.

    Windows 3.0 Trea verzija koja je izasla 22. maja 1990. bila je prva koja je postigla veliki uspjeh i omoguila

    je Microsoft-u da se takmii sa Apple-om i Amigom na polju GUI-a.

    Ipak, nedostajali su mu programi za multimediju i mreu.

    Windows 3.1 Verzija 3.1, izala aprila 1992. donijela je osnovnu podrku za multimediju, CD audio plejer

    (eng. player) aplikaciju, kao i TrueType fontove promenljive veliine, razvijene zajedno sa Apple-om.

    Nije podravao veinu novih formata kao sto su GIF i JPEG, umesto toga oslanjao se samo na bitmap

    (BMP) slike. Sve aplikacije su bile u okviru veeg programa, Program manager-a, osim Idlewild-a,

    skrinsejver menadzera (eng. screensaver manager). To je poslednji Windows koji nije koristio desni

    klik, niti je imao jednostavnu copy/paste metodu. Da bi kopirali neto na disketu, morali ste da

    ubacite disketu i kopirate pomocu File Managera-a. Uklonjena je i podrka za real mode, tako da je

    mogao da radi iskljuivo na 80286 ili boljim procesorima.

  • 3

    Windows 3.11 Windows 3.11 nije doneo novine, ve je, uglavnom, ispravljao neke postojee probleme,

    uglavnom vezane za mree (eng.networks). Zamenio je verziju 3.1 na retail i OEM nivoima, a

    besplatan upgrade bio je dostupan sa ftp.microsoft.com .

    Windows NT 3.1

    Beta verzija postala je dostupna developerima u junu 1992. na Professional Developers

    konferenciji u San Francisku. Tu je MS objavio razvoj naslednika za Windows NT i zamenu za

    Windows 3.1 (kodno ime (eng. codename) Chicago), koja e ih ujediniti u jedan operativni sistem.

    Kodno ime nove verzije bilo je Cairo. Kako se kasnije ispostavilo, Cairo je bio mnogo tei projekat

    nego to je MS mislio, pa do ujedinjenja nije dolo sve do Windows XP-a.

    Konana verzija izala je 27. jula 1993. i nosila je oznaku 3.1 zbog konzistentnosti sa, u tom

    trenutku, aktulenim Windowsom 3.1. Za razliku od njega, ovo je bio kompletan 32-bitni operativni

    sistem i prvi operativni sistem uopte koji je koristio Unicode[8] interno.

    Na alost, imao je lou podrsku za drajvere zbog poveane teine programiranja u radu sa

    njegovim superiornim hardware apstraction layerom[9]. Ovo je bio veliki problem za NT-u sve do

    pojave Windows 2000 operativnog sistema.

    Isti oni dodaci koji su ga uinili zahtevnim, omoguili su mu da bude odlino reenje kao

    server u LAN okruenju, tritu koje je doivelo veliki bum 1993., poto je imao napredne

    mogunosti za umreavanje, kao i efikasan NTFS fajl sistem.

  • 4

    Windows NT 3.5 Verzija 3.5 izala je 6. septembra 1994. i bila je dostupna u dve varijante: Workstation i

    Server. Bio je manje memorijski zahtevan i imao ugraenu podrku za OpenGL i imena fajlova do 255

    karaktera (eng. charcter). Workstation verzija imala je limitiran broj mrenih zadataka koji su mogli

    da rade simultano i nedostatak serverskih softverskih paketa. Nije vie bilo crnog start-up prozora

    nalik MS-DOS-u, ve je posedovao grafiki boot screen.

    Windows NT 3.51 Verzija 3.51 izala je juna 1995. i imala je alat za lake upravljanje sa Client Access Licences (CAL)

    za Microsoft BackOffice familiju servera (sada pod imenom Microsoft .NET Enterprise Servers),

    program koji je omoguavao instalaciju Windows-a 95 preko mree i podrku za remote booting.

    Glavni razlog za ovaj apdejt bio je dodavanje podrske za Windows 95.

    Windows 95 Windows 95 (codename Chicago) koji se pojavio u prodaji avgusta 1995. bio je hibridni 16-

    bit/32-bitni grafiki operativni sistem. Prvobitno je najavljen u junu, ali je MS odloio izlazak da bi

    osigurali da su svi apgrejdovali NT 3.5 servere na verziju 3.51. Kao naslednik Windowsa 3.11, on je

    prvi u toj liniji bez podrke za starije, 16-bitne x86 procesore, pa je zahtevao minimum Intel 80386

    procesor koji je radio u protekted (eng. protected) modu. Dosta dijelova napisano je iznova, dok su

    neki proli kroz veliku popravku. Ipak, dijelovi sistema su ostali 16-bitni zbog kompatibilnosti i kraeg

    vremena razvoja. To, i injenica da su brojne greke u dizajnu morale biti preneene sa ranijih verzija

    Windows-a na kraju su uticale na njegovu efikasnost i stabilnost.

    Radio je pod MS-DOSom 7.0 i bio je prvi Windows koji je bio vezan za specifinu verziju DOS-a,

    verovatno da bi sauvao dominantu poziciju koju je stekao Windows 3.11 i da bi obezbedio da

  • 5

    nijedan ne-MS proizvod ne moe da obezbedi osnovne servise za operativni sistem. BIOS zapoinje

    bootanje sistema.

    (! BIOS je Basic Input/Output System - Skup osnovnih, sistemskih instrukcija koji obezbeuje vezu

    izmeu operativnog sistema vieg nivoa (npr. Windowsa) i hardvera. Po ukljuivanju raunara BIOS

    budi raunar tj. vri test hardwareskog sistema, pronalazi prikljuene komponente (i njihove

    BIOS-e, kao to je onaj na grafikoj kartici) i uitava operativni sistem, koji od te take preuzima

    dalju kontrolu. Smjeten je u posebnu memoriju na matinoj ploi(ROM). Informacije koje nam on

    daje moemo proitati na zatamnjenom ekranu odmah po startanju raunara, aprije podizanja

    samog operativnog sistema. Ukoliko neka od hardwareskih komponeneti ne radi, BIOS e

    zaustaviti proces bootanja (prebacivanja OS u RAM) i o tome obavjestiti korisnika odgovarajuom

    porukom.)

    Windows 95 imao je ugraen 32-bitni TCP/IP, dial-up networking i nove Plug and Play(poznat jo kao Plug and Pray (utakni i pomoli se), zbog svoje ne savrenosti u radu) mogunosti koje su omoguile jednostavno instaliranje hardvera. Predstavljen je napredan i moan GUI, zahvaljujui kome je ubrzo zbrisao konkurenciju sa trita desktop operativnih sistema. Funkcije kao sto su copy, paste i cut su dodate na desni klik i mogle su da se koriste skoro bilo gde. Start dugme se prvi

    put pojavilo, kao i taskbar (iako je sline mogunosti imao i GUI koji se koristio ve nekoliko godina u Acorns Arthur i RISC OS operativnim sistemima, trite za te sisteme bilo je jako ogranieno). Kasnije su kopirani i na druge desktop sisteme. Ukupno je izalo 5 verzija: Windows 95 - prvo izdanje. Windows 95 A sa Service Pack-om 1 ugraenim (eng. slipstream) u instalaciju. Windows 95 B (OSR 2) koji je doneo nekoliko bitnih poboljanja, kao sto su IE 3.0 i potpuna podrka za FAT32. Windows 95 B USB (OSR 2.1) doneo je osnovnu podrku za USB. Windows 95 C (OSR 2.5) sa svim prethodno nabrojanim i IE 4.0. Omoguen je besplatan upgrade za postojee korisnike Windowsa 95 i bila je to poslednja verzija koja je izala. IE 4.0 doneo je nekoliko bitnih promena u GUI-u i bio je integrisan u operativni sistem. Korien je za renderovanje desktopa i sadraja prozora koristei HTML. Bila je to jedna od kljunih taaka u sluaju koji se vodio protiv Microsoft-a zbog monopola, poto je integrisani Explorer istisnuo konkurentski Netscape.

    Windows NT 4.0 Windows NT 4.0 (codename Cairo) pojavio se na tritu 24. avgusta 1996. Bio je 32-bitni operativni sistem sa grafikim okruenjem slinim onom u Windowsu 95. Iako viestruklo stabilniji od njega, nije bio tako pogodan za obinu, kunu upotrebu. Upamen po znaajnim poboljanjima u radu u mrenom okruenju. Pojavio se u 4 verzije: Windows NT Workstation opte namene. Windows NT 4.0 Server dizajniran za manje serverske sisteme. Windows NT 4.0 Enterprise Server prethodnik Datacenter linije Windows servera, dizajniran za visoko zahtevne sisteme.

  • 6

    Windows NT 4.0 Terminal Server omoguio je daljinski pristup kompjuteru i nesmetani rad na njemu. Funkcija koja je danas implementirana kao Terminal Services (Windows 2000) i Remote Desktop (Windows XP i Windows Server 2003).

    Windows 98

    25. juna 1998 Microsoft je na trite lansirao Windows 98 (codename Memphis) koji je

    predstavljao manju reviziju Windowsa 95. Doneo je novine kao sto su FAT32 (i program koji je

    konvertovao FAT16 u FAT32) sa podrkom za particije preko 2GB, poboljanu podrku za AGP,

    unapreene USB drajvere, FireWire, podrku za istovremen prikaz na vie monitora (do i Quick

    Launch bar. I kod njega je Internet Explorer integrisan u GUI (dodatak pod imenom Active Desktop).

    Iako se od poetka dobro prodavao, bio je dosta glomazniji i sporiji od Windowsa 95, a sa

    sobom je doneo probleme sa kompatabilnu i stabilnosti.

    Windows 98 SE (Second Edition) 5. maja 1999. izala je druga verzija Windows-a 98. Doneo je puno ispravki, DirectX 6.1,

    dosta bri IE 5.0, Netmeeting 3, podrku za DVD, a jedna od najvanijih novina jeste ICS[10] koji je

    omoguavao deljenje internet konekcije sa drugim kompjuterima. Nije vie bilo potrebe za third-

    party softverom za deljenje konekcije (npr. WinRoute), ve je ICS radio neprimetno u pozadini,

    praktino ne optereujui sistem. To je prvi MS-ov sistem namenjen irokom tritu koji je koristio

    napredne WDM[11] drajvere. Pokazao se uspenim, iako nije bilo besplatanog apgrejda za korisnike

    njegove prve inkarnacije.

    MS je planirao da potpuno obustavi podrku za njega 16. januara 2004. Meutim zbog

    velike popularnosti i dalje (27% upita na Google-u izvrseno je sa Windowsa 98 u oktobru i

    novembru 2003.), odlueno je da se nastavi podrka do 30 juna 2006, kad se ukida i podrska za

    Windows ME.

  • 7

    Windows 2000

    Na tritu se pojavio 17. februara 2000. kao apgrejd za NT 4.0, ali on je bio mnogo vie od

    toga. Doneo je puno novina kao to su: NTFS 5 sa podrkom za enkripciju na nivou fajl sistema i

    poboljani korisniki interfejs, nalik onom iz Windowsa 98.

    Kritikovan je zbog nedostatka opcije za kreiranje butabilne (eng. bootable) DOS diskete. Iako

    to nije mnogo bitno prosenom korisniku, postoje sluajevi kada je neophodna (da li je neko

    spomenuo update BIOS-a). Neki tvrde da je najbolji Windows ikad napravljen.

    Izaao je u 5 verzija:

    Windows 2000 Professional workstation verzija.

    Windows 2000 Server za manje serverske sisteme.

    Windows 2000 Advanced Server dizajniran za zahtevne sisteme, male i srednje web sajtove.

    Windows 2000 Datacenter Server za visoko zahtevne sisteme i klastere.

    Windows 2000 Advanced Server, Limited Edition verzija za Intelove 64-bitne Itanium procesore

    Windows ME (Millennium Edition)

    Windows ME (codename Millenium i Georgia) izaao je 14. septembra 2000. Moe se rei

    da je to Windows 98 sa jos vie preinstaliranih programa, a u sebi je doao sa integrisanim IE 5.5 i

    Windows Media Player 7.

    Verovatno najbitnija promena je da nije ukljuivao real mode MS-DOS. Za razliku od

    Windowsa 95 i 98 nije uitavao DOS pre uitavanja Windowsa, to je kao posledicu imalo bre boot-

    ovanje sistema, ali je i onemoguilo boot direktno u komandnu liniju (eng. command line) DOS-a.

  • 8

    Imao je System Restore opciju namenjenu jednostavnijem uklanjanju problema. Na

    primer, ukoliko bi instalirali drajvere koji bi uzrokovali pad sistema, pomou System Restore-a

    mogli bi da vratite sistem u prethodno stanje.

    Iako se neki i dan-danas kunu u njegovu stabilnost i pouzdanost, korisnici uglavnom nisu

    bili zadovoljni njime, preteno zbog loe stabilnosti. Poneko kae da ME stoji za Mistake Edition.

    Windows XP

    Spajanje NT/2000 i Windows 3.1/95/98/ME linije konano se desilo sa Windows XP-om

    koji je izasao 25. oktobra 2001. Postoje dve glavne verzije, Home Edition namenjen prosenim

    korisnicima i irokom tritu i Professional namenjen zahtevnim korisnicima i u poslovne svrhe.

    Home verzija ima samo deo dodataka koje ima Pro, a verovatno najvanije je da ne moe da radi pod

    domenom i da je oteana kontrola pristupa fajlovima, jer zahteva ulazak u Safe Mode ili korienje

    cacls programa koji radi iz command promt-a.

    Professional je, za razliku od Home Edition-a, u sebi imao:

    Remote Desktop softver koji omoguava kontrolu nad kompjuterom preko Interneta ili lokalne

    mree.

    Offline Files and Folders omoguava kompjuteru da automatski sauva kopiju fajlova sa druge

    mree ili kompjutera i radi sa njima i kad je kompjuter van mree (eng. offline).

    Encrypting File System enkripcija fajlova na kompjuteru koja onemoguava da im pristupa drugi

    korisnik.

    Symmetric multiprocessing sposobnost podele posla izmeu vie procesora. XP Professional

    podrava do dva procesora.

    Dodaci za administraciju, kao to su programi za pravljenje grupnih polisa, automatska instalacija

    softvera i odravanje, roaming user profili itd.

    Neke od potpuno novih stvari koje je XP doneo su:

    Fast User Switching omoguava drugom korisniku da se loguje, a da prethodni korisnik ne mora

  • 9

    da se izloguje i zatvori programe koje je do tad koristio.

    Remote Assistance omoguava preuzimanje daljinske kontrole nad kompjuterom od strane

    tehnike podrke (ili nekog drugog) kako bi bio reen neki problem.

    Driver Rollback uva staru verziju drajvera kako bi se, u sluaju problema sa novim, jednostavno

    vratili prethodni.

    Simultaneous Multithreading Support podrka za HyperThreading tehnologiju Intelovih Pentium 4

    procesora

    CD Burning mogunost rezanja na CD-ove bez korienja third-party softvera. Tehnologija je

    otkupljena od Roxio-a.

    Pored svega nabrojanog, znatno je poboljana podrka za Firewire, USB, PCI i druge

    ureaje. Imao je potpuno redizajniran GUI (Luna Theme) sa gomilom ulepavajuih (kako za koga :-

    ) ) dodataka, s tim to je mogao biti prilagoen korisniku iskljuivanjem nepotrebih efekata, a

    mogao se koristiti i klasini izgled kao kod Windowsa 2000.

    Pored ove dve glavne verzije, izalo je i nekoliko specijalnih:

    Windows XP Media Center Edition za posebne,Media Center kompjutere. Ne prodaje se posebno.

    Windows XP Tablet PC Edition dizajniran za laptop/notebook kompjutere sa ekranom osetljivim

    na dodir. Ne prodaje se odvojeno od Tablet PC-a.

    Windows XP Embedded namenjen specijalnim uredjajima.

    Windows XP 64-bit Edition - za Intel Itanium 2 procesore. Verzija za AMD Athlon 64 i Opteron

    procesore trenutno je u beta fazi.

    Windows XP Starter Edition Verzija XP-a dostupna u Aziji i Rusiji po nioj ceni. Slina je XP Home

    izdanju, ali sa ogranienjima kao to su maksimalna rezolucija 800x600, samo tri programa mogu da

    rade u isto vreme i mogue je imati samo jedan korisnicki nalog.

    (! Service Packs Service Pack je skup zakrpa i dopuna koje MS izbacuje povremeno. Prvi je izaao 9.

    septembra 2002, a jedna od najvanijih novina koje je doneo je podrka za USB 2.0. Kasnije se

    pojavio Service Pack 1a koji je izbacio Microsoft-ovu Java virtual machine zbog tube Sun

    Microsystems-a.

    Druga verzija koja je izala 6. avgusta 2004. najvie je bila usmerena ispravljanju brojnih

    sigurnosnih propusta. Doneo je novi firewall (pod imenom Windows Firewall) koji je bio ukljuen

    po defaultu, poboljanu zatitu memorije koja je koristila prednosti NX instrukcija ugradjenih u nove

    procesore radi spreavanja buffer overflow napada (propust koji su koristili crvi Blaster i Sasser),

    poboljanu podrsku za WiFi i Bluetooth uredjaje, pop-up bloker (eng. blocker) za Internet Explorer i

    DirectX 9.0c. Naalost, neki programi nisu vie radili posle instaliranja SP2. Studija koju je radila

    kompanija AssetMetrix kae da na jednom od 10 kompjutera sa SP2 doe do ozbiljnih problema sa

    kompatibilnou aplikacija.

    )

  • 10

    este kritike na racun XP-a Bezbjednosni propusti predstavljaju veliki problem Microsoft-ovih proizvoda. XP-u je

    esto zamerana velika osetljivost na buffer overflow, crve i viruse. Na spyware i adware takoe,

    neeljene programe koji izazivaju nestabilnost sistema, izbacuju reklamne pop-upove i prate rad

    korisnika u marketinke svrhe. esto se nalaze u sklopu nekih, naizgled, bezazlenih programa. Preko

    Windows Update servisa MS redovno izbacuje apdejtove koji mogu da se instaliraju automatski.

    Veliki problem je to posle izbacivanja nekog kritinog apdejta, krekeri (eng. crackers), znajui koji

    rupu krpi, prave eksploite (eng. exploit) za sisteme koji su jo uvek buni. Vjerovatno najvea pretnja

    bezbenosti sistema jesu sami korisnici. Teko je ouvati sistem pored korisnika koji otvara "prilog"

    (eng. attachment) e-mail-u za koji i ne zna da je maliciozan ili koji ne apdejtuje sistem redovno.

    Aktivacija proizvoda je jo jedna meta kritika na XP-u, sistem koji je Microsoft uveo da

    bi smanjio pirateriju. Da bi mogao da nastavi korienje sistema posle odreenog vremena, korisnik

    mora da ubaci specijalni serijski broj koji dobija od MS-a. Serijski broj se generie pomou

    informacija o hardveru, zemlji u kojoj se nalazi i obinim serijskim brojem sa CD-a. Ukoliko bi

    promenili dve ili vie komponenti izlistanih dole, sistem bi mogao da trai reaktivaciju.

    Integracija programa kao to su Windows Messenger, Internet Explorer, Windows Media Player, kao i

    uska povezanost sa Microsoft Passport servisom jo su jedna meta albi, pre svega Microsoft-ovih

    konkurenata na tim poljima. Iako je MS tvrdio da je nemogue ukloniti IE iz sistema bez uticaja na

    stabilnost (samo ikonice), ejn Bruks (eng. Shane Brooks) tvrdio je da moe biti izbaen bez

    neeljenih efekata, to je i demonstrirao svojim programom XPlite.

    Windows Vista

    Windows Vista je linija grafikihoperativnih sistema napravljenih za PC, ukljuujui kune, poslovne verzije, Tablet PC verzije, i verzije za Media Center raunala. Izrada je zavena 8. 1. 2006, sljedea tri mjeseca isporuivana je proizvoaima hardvera i softvera,

  • 11

    poslovnim korisnicima i prodajnim kanalima. 30. sijenja 2007. izdana je svim obinim korisnicima i omogueno je kupovanje Viste preko Microsoftove web-stranice. Izrada Windows Viste oduila se na vie od pet godina poslije izdavanja njegovog prethodnika,

    Windows XPa, te je upravo tih pet godina postalo najdue razdoblje izmeu dvije verzije

    Windowsa

    Windows Vista sadrava stotine noviteta, neki od najveih su unaprijeeno grafiko

    korisniko suelje poznato pod nazivom Windows Aero(*), unaprijeena trailica, novi

    multimedijski alati kao Windows DVD Maker i kompletno redizajnirane mrene, audio,

    printerse, i grafike pod-sistema. Vista pokuava poveati nivo komunikacije izmeu ureaja na kunoj mrei koristei peer-to-peer tehnologiju, te omoguava laku razmjenu datoteka izmeu raunala i ureaja. Za programere Vista ukljuuje verziju 3.0 .NET Frameworka, koja programerima omoguava laku izradu visoko-kvalitetnih aplikacija.

    Microsoftovi prvi planovi za Windows Vistu bili su poveanje sigurnosti u Windows

    operativnom sistemu.

    Windows Vista je bila pogoena s mnogo negativnih komentara i kritika. Uglavnom

    se kritiziralo ogranienje kopiranja zatienih digitalnih sadraja, i korisnost novih opcija

    sistema kao to je User Account Control.

    *Windows Aero: Novo grafiko korisniko suelje koje koristi hardverske mogunosti raunala, nazvano Windows Aero skraenica za: autentino, energino, reflektivno,

    otvoreno (Authentic, Energetic, Reflective, and Open). Novo suelje je jasnije i oku

    ugodnije nego to su bila prijanja suelja. Suelje ukljuuje prozirnost, sliice uivo (live

    thumbnails), ikone uivo (live icons) te animacije. Windows Aero suelje nije dostupno u

    izdanju Windows Vista Starter.

    Brza pretraga (Instant Search): Vista je uvela novi nain pretrage Windows Internet Explorer 7: Novo suelje, kartice (vie stranica u jednom prozoru),

    RSS, polje za pretraivanje, unaprijeeni ispis, zumiranje stranica, Quick Tabs (sliice svih otvorenih kartica), Anti-Phishing filter, IDN podrka, poboljana podrka web-strandarda. IE7 u Visti pokree se u izolacijskom nainu.

    Windows Media Player 11: Nova verzija Microsoftovog programa za reprodukciju i organizaciju glazbe i videa. Znaajke ove verzije su brza trailica, novi suelje za biblioteku medija, mogunost prikazivanja fotografija i njihove organizacije, mogunost dijeljenja glazbe preko mree sa drugim Vista raunalima, mogunost integracije sa Xbox 360 konzolom, i podrka za ostale Media Center Produetke (Extenders).

    Backup and Restore Center: Ukljuuje aplikacije za sigurnosne kopije i povratak sustava koja daje korisnicima mogunost namjetanja automatskog periodikog kreiranja sigurnosnih kopija datoteka na raunalu, a tu je i mogunost povratka stanja raunala iz prijanjih sistemskih kopija

    Windows DVD Maker: Program koji daje mogunost izrade video DVDova zasnovanih na korisnikom sadraju. Korisnici mogu kreirati DVD sa naslovima, menijima, videom, pozadinskom glazbom, a mogu i napraviti slikovni slideshow u nekoliko minuta.

  • 12

    Windows Media Center: Program koji je bio dostupan u Media Center inaicama Windowsa XP sada je ukljuen u Home Premium i Ultimate verziju Viste.

    Windows Update: Alat za provjeravanje i upravljanje auriranjima (updateovima). Alat omoguuje provjeru updatea iz Upravljake ploe, kroz Windowsovo suelje, a ne preko weba kako je bilo u prijanjim inaicama Windowsa.

    Parental controls: Doputa administratorima kontrolu web-stranica, programa i igara koje standardni korisnik moe koristiti i instalirati. Mogunost postoji samo u Home Premium i Ultimate verzijama Viste.

    Podaci o performansama (System Performance Assessment) je alat za ocjenu sustava. Softver kao to su igre mogu primati ove informacije i prilagoavati se raunalu da bi poboljale svoje performanse. Alat testira procesor, RAM, 2-D and 3-D grafiku, memoriju grafike kartice i kapacitet tvrdog diska.

    Izdanja

    Objavljeno je i to da e sve verzije biti dostupne i za 32-bitne procesore i za 64-bitne procesore. Imena verzija su:

    Windows Vista Starter Windows Vista Home Basic Windows Vista Home Premium Windows Vista Business Windows Vista Enterprise Windows Vista Ultimate

    Dostupne su i verzije specijalno namjenjene europskom tritu: Vista Home Basic N i Vista Business N. Ove verzije se prodaju bez Windows Media Playera zbog albe europske unije protiv Microsofta.

    Teme(vizuelni efekti)

    Windows Aero

    Glavna Vistina tema napravljena je na novom kompozicijskom engineu nazvanom Desktop Window Manager. Windows Aero uvodi podrku za 3D grafiku (Windows Flip 3D), efekte poluprozirnosti (Glass), sliice uivo (live thumbnails, animacije prozora. Pokree se na grafikim karticama sa 128 MB radne memorije, DirectX 9 podrkom, te Pixel Shaderima 2.0. Nije ukljuen u Starter i Home Basic verzije.

    Windows Vista Standard

    Ovo je posebna verzija Aera bez efekta stakla, animacija prozora i ostalih naprednih grafikih mogunosti kao to je Windows Flip 3D. Ba kao i Windows Aero koristi Desktop Window Manager, a ima iste zahtjeve kao i Windows Aero. Ovo je glavna tema za Windows Vista Home Basic verziju. Starter verzija nema ovu temu.

  • 13

    Windows Vista Basic

    Tema slina XPovoj temi, a dodane su animacije kao ona u progress baru. Ne koristi Desktop Window Manager; nema prozirnosti, animacija prozora, Windows Flip 3D-a ili neke druge DWM funkcije. Windows Classic

    Tema slina onoj u sustavima Windows 98, Windows 2000, te onoj u Windows Server 2003.

    Sistemski zahtjevi

    Windows Vista sistemski zahtjevi

    Vista Capable Vista Premium Ready

    Procesor 800 MHz 1.0 GHz

    Memorija 512 MB RAM 1 GB RAM

    Grafika kartica DirectX 9 podrka

    DirectX 9 podrka, Pixel

    Shader v2.0 and WDDM 1.0

    podrka

    Grafika memorija -

    128 MB RAM podrava do

    2,756,000 piksela (1920

    1200) a kartice sa 512 MB i

    vie za rezolucije kao

    2560x1600

    Kapacitet tvrdog diska 20 GB 40 GB

    Slobodni prostor 15 GB 15 GB

    Drugi ureaji CD-ROM DVD-ROM

    Kada se pogleda unazad 25 godina svaki OS prvenstveno pamtimo po njegovom

    Desktopu, valjda to fotografsko pamenje prvo dolazi na pamet kada se pokuavamo

    sjetiti. Desktop je, laiki gvorei, slika u pozadini, preko nje sliice, te standardno na donjoj

    strani TaskBar. Svaka od verzija imala je nekakvu promjenu na TaskBaru. Prve 3 verzije

    (95,98,Me), manje vie, kod TaskBar-a se mjenjao samo izgled sliice na startnom

    dugmetu, da bi pojavom XP-a, poela evolucija Taskbara. Konanu evoluciju Taskbar

    doivljava dolaskom Windows7, koji je od jednostavne trake sa prikazom sliica, evoluirao

    u monu komponentu grafiki nabildanu i multifunkcijonalnu.

  • 14

    Windows 7

    Radno okruenje Windowsa 7 demonstrirano je po prvi put na D6 konferenciji tijekom koje je Steve Ballmer najavio izlazak Windowsa 7 krajem 2009. Verzija Windowsa 7 koja je demonstrirana imala je drugaiji taskbar od onog iz Windows Viste podjeljen na

    nekoliko dijelova oznaen razliitim bojama.

    Nove funkcionalnosti sistema

    Windows 7 ukljuuje brojne nove funkcionalnosti, kao to su unaprijeeni sistemi

    za upravljanje dodirom i prepoznavanje rukopisa, podrka za virtualne tvrdih diskova,

    poboljanje performasi na viejezgrenim procesorima, poboljaane performanse u dizanju

    sistema. Windows 7 takoer dodaje podrku za koritenje vie grafikih kartica razliitih

    proizvoaa. Novi su i Windows Media Center, Gadget za Windows Media Center, poboljane multimedijske sposobnosti, XPS ita, ugraen Windows PowerShell, redizajnirani kalkulator sa novim modovima Programer i Statistika, te sposobnost pretvaranja mjernih jedinica. Mnogo novih stavki dodano je i u upravljaku plou kao to su ClearType Text Tuner, "upravitelj lozinkama", "Biometrijski ureaji", "Display Color Calibration Wizard", "Gadgets", "Recovery", "Troubleshooting", "Display"... Windows Security Center iz ranijih verzija preimenovan je u Windows Action Center.

    Izdanja Kao i prethodni Microsoft operativni sustavi, i Windows 7 dolazi u nekoliko izdanja:

    Windows 7 Starter

    Izdanje s najmanje dodataka, dostupno samo u 32-bitnoj varijanti i bez Aero teme. Iskljuivo

    dobavljivo predinstalirano na raunalima, najee netbookovima.

  • 15

    Windows 7 Home Basic

    Namijenjen dravama u razvoju, jeftinije izdanje namijenjeno kunim korisnicima - stoga je u njemu

    neto manje dodataka nego u Home Premium verziji (dio Aero funkcionalnosti, nema Windows

    Media centra te igri). Home Basic je mogue aktivirati jedino u dravama za koje je izdanje

    namijenjeno. I prije nego pitate, Hrvatska nije jedna od tih drava.

    Windows 7 Home Premium

    Izdanje namijenjeno uglavnom kunim korisnicima, u sebi sadri osnovne aplikacije za kuni rad i

    zabavu te Aero temu s naprednim vizualnim efektima. Dostupan u OEM i Retail verzijama,

    najekonominije je rjeenje za opremanje novog raunala Windows 7 operativnim sustavom u

    Hrvatskoj. ak i manje tvrtke koje nemaju potrebu za Active direktorijem i naprednim mrenim

    servisima moe zadovoljiti funkcionalnost ovog izdanja.

    Windows 7 Professional

    Kao to mu i ime kae, izdanje za primjenu u tvrtkama, uz neizostavnu funkcionalnost prikljuivanja

    Windows Server domeni te enkripciji diskova. Posebnost koja je dostupna ovoj i sljedeim izdanjima

    je Windows XP mode - dodatno licencirani Windows XP u virtualnoj maini koji slui za postepeni

    prelazak s aplikacija koje jo uvijek rade samo na Windows XP operativinom sustavu. Uz Retail i OEM

    verzije, dostupan je i putem koliinskog licenciranja.

    Windows 7 Enterprise

    Dostupan iskljuivo putem koliinskog licenciranja, Enterprise izdanje Windows 7 sustava u sebi

    sadri dodatne funkcionalnosti prema Professional izdanju, naroito to se tie mrenih aplikacija - od

    pretraivanja do udaljenog upravljanja i multijezinog suelja.

    Windows 7 Ultimate

    Najpotpunije izdanje Windows 7 operativnog sustava, funkcionalnou najsliniji Enterprise verziji ali

    uz dodatne stvari namijenjene kunim korisnicima (paket Premium igara). Dobavljiv u OEM i Retail

    verziji.

    Koja je razlika izmeu OEM i Retail verzije?

    U biti to su isti Windowsi i nema razlike u njihovom sadraju. to je OEM, ukratko: OEM je licenca za krajnjeg korisnika proizvoda, koja nije prenosiva i nemoe (moe, ali nije legalno) se prenositi ili upotrijebiti za dva ili vie raunala.

    OEM Windows moe doi u dva naina:

    1. Kao predistaliran na novom raunalu kojeg kupujete u trgovini i kao takvo moe biti zakljuano sa licencnim informacijama u BIOS-u.

    2. Kao zasebna instalacija na DVD-u, a koja doalzi u obinoj kutiji bez ikakvih dodatnih "fancy" stvari, kao to su uporabe za instalaciju i slino, koju je nakon instalacije mogue aktivirati.

    OEM verzija NEMA slubenu podrku od Microsofta, ve od proizvoaa raunala uz kojeg ste dobili Windows 7 ili od domaeg preprodavaa (Microsoft partnera). to je RETAIL, ukratko:

  • 16

    Retail je prenosiva kopija Windowsa i u praksi moe se instalirati na vie raunala (samo u dogovoru sa Microsoftom) ili ponovo instalirati na raunalo na kojem je prethodno bila. Retail kopija dolazi sa svim svojim "fancy" stvarima, kao npr. vodi za instalaciju, podrka za krajnjeg korisnika direktno sa/od Microsofta i slino i u kutiji bi se trebale nalaziti obje arhitekture (x86 i x64). Retail kopija Windowsa 7 kod nas kota otprilike 50 posto vie od OEM verzije. Retail kopija se moe kupiti i na slubenim Microsoft stranicama, gdje moete utedjeti ak i do 200KM u odnosu na kupovini u naim IT trgovinama. Kao metodu isporuke mogue je odabrati download, to znai da ete imati orginalnu, kupljenu retail kopiju na vaem disku odmah nakon uplate (ovisi o vaoj download brzini).

    TOLIKO ZA SADA...

    PITANJA I ZADACI:

    1. Usvojiti injenice o razvoju Windows OS (obratiti panju na bold-irane dijelove skripte)

    2. Pronai na Internetu podatke o hardwareskim zahtjevima za instaliranje Windows 7 operativnog sistema.

    3. Proitati prilog o instalaciji Windows XP OS kao pripremu za naredno predavanje.