ISTORIJSKI ZAPISI Godina LXXXIII Br. 2/2010....UDC: 94 (497.16)”18/19” *утор је научни савјетник и директор А историјског института

ISTORIJSKI ZAPISIGodina LXXXIII

Br. 2/2010.

Влада Црне Горе

Амбасада Руске Федерације

Универзитет Црне Горе

Турска агенција за међународни развој и

сарадњу - Канцеларија за програмску

координацију Подгорица

Тематски број часописа посвећен међународном научном скупу: “сТо ТРидесеТ ГодинА од УсПосТАВљАњА

диПломАТсКих односА ЦРне ГоРе сА ВелиКим силАмА нАКон сТиЦАњА незАВисносТи 1878”

Подгорица, 20 - 21. октобар 2009.

ZAPISIÂSOPIS ZA NAUKU I KWI@EVNOST

(1927-1933. godine)Urednik Du{an Vuksan

ZAPISIGLASNIK CETIWSKOG ISTORIJSKOG DRU[TVA

(1935-1941. godine)Urednik Du{an Vuksan, Odgovorni urednik Risto Dragi}evi}

ISTORIJSKI ZAPISIORGAN ISTORIJSKOG INSTITUTA REPUBLIKE

CRNE GORE I DRU[TVA ISTORIÂRA CRNE GORE(od 1948. godine)

Odgovorni urednici:

Jago{ Jovanovi} 1948-1956, dr Andrija Lainovi} 1957-1958, dr Mir~eta \urovi} 1959-1962, dr \oko Pejovi} 1963-1966,

dr Radoman Jovanovi} 1967-1974, dr Jovan R. Bojovi} 1975-1979, dr \uro Vujovi} 1979-1983, dr Jovan R. Bojovi} 1983-1993,

dr Zoran Laki} 1994-1998, dr Radoslav Raspopovi} 1998-2001,dr Boìdar [ekularac 2002-2006, dr \or|e Borozan 2006-2008,

dr Radoslav Raspopovi} od 2009. godine.

исТоРиЈсКи инсТиТУТ ЦРне ГоРе

исТоРиЈсКи зАПисиоРГАн исТоРиЈсКоГ инсТиТУТА

идРУШТВА исТоРиЧАРА ЦРне ГоРе

Година LXXXIII

2

ПодГоРиЦА2010

YU ISSN 0021-2652

Р е д а к ц и ј а:Карл Касер (Аустрија), Бернард лори (Француска), масимо Букарели

(италија), Костантин никифоров (Русија), Габријела Шуберт (њемачка), стјепан матковић (хрватска), љубинка Трговчевић (србија), мирослав

Перишић (србија), драгана Кујовић, момчило д. Пејовић, звездан Фолић, сенка Распоповић, Вукајло Глушчевић и Радослав Распоповић

Главни и одговорни уредникРадослав Распоповић

секретар редакцијеиван лаковић

“историјски записи” излазе четири пута годишње. Власник и издавач: историјски институт Црне Горе у Подгорици. Рукописе треба слати Редакцији “историјских записа”, историјски институт Црне Горе, 81000 Подгорица, Булевар револуције 5, пошт. фах 96, e-mail: [email protected], тел. 241-336. Рукописи се не враћају. Годишња претплата износи за Црну Гору 15 €, а за иностранство 30 €. Цијена по једном броју у продаји за Црну Гору је 4 €, а двоброја 8 €.

Претплата се шаље на адресу: историјски институт Црне Горе - Подгорица, на рачун 510-8148-40 код Црногорске комерцијалне банке.

за истакнути допринос изучавању историје, “историјски записи” су, поводом педесете годишњице излажења, 1977. године одликовани орденом заслуга за народ са златном звијездом.

Рјешењем Министарства културе бр. 03-963/2 од 27. јуна 1997. године часопис “Историјски записи” ослобођен је општег пореза на промет

производа.

INSTITUT HISTORIQUE DU MONTÉNÉGRO

ISTORIJSKI ZAPISIORGANE DE L’INSTITUT HISTORIQUE

et de laSOCIETE DES HISTORIENS DU MONTENEGRO

LXXXIII

2

PODGORICA2010

YU ISSN 0021-2652

R e d a c t i o n:Karl Kaser (Austria), Bernard Lori (France), Massimo Bucarelli (Italy),

Kostantin Nikiforov (Russia), Gabriella Schubert (Germany), Stjepan Matković (Croatia), Ljubinka Trgovčević (Serbia), Miroslav Perišić (Serbia),

Dragana Kujović, Momčilo D. Pejović, Zvezdan Folić, Senka Raspopović, Vukajlo Gluščević and Radoslav Raspopović

Rédacteur responsableRadoslav Raspopović

Sekrétaire de la rédactionIvan Laković

Les Ecrits historiques paraissent quatre fois par an. Propriétaire et éditeur: Institut Historique du Monténégro à Podgorica. Les manuscripts doivent être adres-sés à: Istorijski zapisi, Institut Historique du Monténégro, 81000 Podgorica Monté-négro, Bulevar revolucije 5, boite postale 96, e-mail: [email protected], téléphone N° 241-336. On ne renvoie pas les manuscrits. L’abonnement d’un an est de 15 € pour la Montenegro et de 30 € pour l’étranger. Le prix de numéro vendu en Monténégro est de 4 € et le prix de double numéro est de 8 €. Le règlement de l’abonement doit être effectué au compte de l’Institut Hustorique du Monténégro; Podgorica, N° 510-8148-40 chez de la Banque Commerciole Montenegro à Podgor-ica.

оТВАРАње сКУПА

По што ва ни Пред сјед ни че Вла де Цр не Го ре го спо ди не Ђу ка но ви-ћу, рек то ре Уни вер зи те та Цр не Го ре го спо ди не ми ра но ви ћу, ди пло мат-ски пред став ни ци др жа ва акре ди то ва них у Цр ној Го ри, ко ле ги ни це и ко ле ге, да ме и го спо до,

отва рам ме ђу на род ни на уч ни скуп „130 го ди на од ус по ста вља ња дипло мат ских од но са Цр не Го ре са ве ли ким си ла ма на кон сти ца ња не зави сно сти 1878“, у ор га ни за ци ји исто риј ског ин сти ту та Уни вер зи те та Цр не Го ре.

То пло по здра вљам уче сни ке ску па и же лим им пло дан рад, а та ко ђе и дра ге ви со ке го сте ко ји су сво јим до ла ском на отва ра ње на ше на уч не кон-фе рен ци је учи ни ли част исто риј ском ин сти ту ту Цр не Го ре и цр но гор ској исто риј ској на у ци.

исто риј ски ин сти тут Цр не Го ре од свог осни ва ња 1948. го ди не уви јек је на сто јао да, ре а ли зу ју ћи про гра ме свог на уч ног ра да, из у чи и оби ље жи зна чај не да ту ме или пре лом не до га ђа је из про шло сти Цр не Го ре, али и да их, он да ка да је то би ло про треб но, из ву че на ши ре на уч-не про сто ре.

иду ћи тим пу тем, ове го ди не исто риј ски ин сти тут Цр не Го ре се од ва-жио да ор га ни зу је ме ђу на род ни на уч ни скуп, под на сло вом ко ји сте већ чу ли, на сто је ћи да он бу де по вод за екс пли цит ни ју афир ма ци ју на уч не ми сли о Цр-ној Го ри и њеним ве за ма са дру гим др жа ва ма на кон сти ца ња не за ви сно сти 1878, упот пни мо зна ња ко ја смо до са да, о том пи та њу, оства ри ли у ра до ви ма на мо но граф ском ни воу. осим то га, же ље ли смо да ор га ни за ци јом овог ску па за поч не мо про цес ус по ста вља ња стал не на уч не са ра дње Цр не Го ре са срод-ним ин сти ту ци ја ма у сви је ту, по себ но по треб не на кон по нов ног сти ца ња не-за ви сно сти 2006. го ди не.

иако је на слов но ис так ну та исто риј ско-ди пло мат ска ди мен зи ја ску па, већ смо ре кли да скуп има мул ти ди сци пли нар ни ка рак тер и да под ра зу ми-је ва, осим пре крет нич ке 1878. ко ја пред ста вља пре лом ни цу у вре ме ну исто-

историјски записи, година LXXXIII, 2/2010

8 и с т о р и ј с к и з а п и с и

риј ског тра ја ња Цр не Го ре, на мје ру да он об ра ди дру га пи та ња од ме ђу на-род ног и уну тра шњ ег зна ча ја за Цр ну Го ру ко ја су с тим да ту мом по ве за на или из њега про из и ла зе.

на овом ску пу уче ству је че тр на ест на уч ни ка из осам европ ских др-жа ва. Ти ме је је дан ва жан сег мент исто ри је Цр ну Го ру учи њ ен и пред ме том па жње ди је ла европ ске на у ке. овим про јек том исто риј ски ин сти тут Цр не Го ре се на нов на чин по чи ње укљу чи ва ти у то ко ве европ ске на уч не ми сли, ко ји под ра зу ми је ва мно го бо га ти ју ин сти ту ци о нал ну са ра дњу са на уч ним уста но ва ма у дру гим зе мља ма. за же ли те нам да на том пу ту ис тра је мо и да ова квим об ли цим раз мје не зна ња да мо свој до при нос не са мо раз во ју исто-риј ске на у ке у Цр ној Го ри већ и про це су ин те гра ци је Цр не Го ре у за јед ни цу европ ских др жа ва, у че му су у по ли тич кој прак си већ учи њ е ни круп ни ко-ра ци.

Ја се још јед ном сви ма по је ди нач но нај то пли је за хва љу јем на при су ству и мо лим Пред сјед ни ка Вла де Цр не Го ре го спо ди на ми ла Ђу-ка но ви ће, без чи је по мо ћи овај скуп не би мо гли ор га ни зо ва ти, да нам се обра ти. хва ла!

Др Радослав Распоповић

ЧлАнЦи

др Радослав РАсПоПоВић*

знАЧАЈ меЂУнАРодноГ ПРизнАњА У ПРоЦесУ изРАсТАњА дРЖАВноПРАВноГ

сУБЈеКТиВиТеТА ЦРне ГоРе

ABSTRACT: In this paper, the author deals with the question of formation of the state and legal subjectivity of Montenegro after it gained independence pursuant to the decisions of the Congress of Berlin. The decisions of the Congress were a milestone in the history of Montenegro and its statehood on both internal and foreign levels. Apart from improving the state apparatus in the normative and actual sense, they created space for the development of social relations on an economic, educational, cultural and, in a word, civic level, thus transforming Montenegrins from the status of “subjects” into citizens of an internationally recognized member of the international community.

KEY wORDS: independence, sovereignty, state subjectivity, Great Powers, civil liberties…

сти ца ње ста ту са др жав ног су бјек та би ло ког ге о по ли тич ког ен-ти те та је дво стран про цес. он, с јед не стра не, под ра зу ми је ва из вје сне кон сти ту тив не еле мен те на уну тра шњ ем пла ну: ства ра ње др жав ног по-рет ка на од ре ђе ној те ри то ри ји у нор ма тив ном и ствар ном сми слу, као и ста нов ни штвом пу тем ин сти ту ци о нал не струк ту ре ус по ста вље не вла-сти на те ри то ри ји на ко јој оно жи ви. с дру ге стра не, ме ђу на род на афир-ма ци ја ре зул та та оства ре них на том пла ну је сва ка ко оче ки ва ни циљ, јер про цес др жав ног кон сти ту и са ња под ра зу ми је ва и ме ђу на род ну еман-ци па ци ју и при јем у ме ђу на род ну за јед ни цу. нео п ход но је, да кле, да сти ца ње од ре ђе них еле ме на та др жав но сти ко јим се кон сти ту и ше од ре-ђе ни др жа во твор ни су бјект има и сво ју ме ђу на род ну по твр ду, јер изо ло-ван од оста лих др жав них су бје ка та, сам по се би, ни је свр ха исто риј ског


UDC: 342.31(497.16) UDC: 341.218(497.16)

UDC: 94 (497.16)”18/19”

* Аутор је научни савјетник и директор историјског института Црне Горе.


про це са из ко га је ре зул ти рао. из ра ста ње др жав ног ор га ни зма не ког ге о по ли тич ког су бјек та, кроз про це се уну тра шњ ег др жа во твор ног ка-рак те ра, као пра те ћи ре зул тат има сти ца ње од го ва ра ју ћег ме ђу на род ног ка па ци те та, тј. од го ва ра ју ћи сте пен ре пу та ци је и ути ца ја у ме ђу на род-ној за јед ни ци што исто риј ски гле да но и је сте сми сао иде је ства ра ња и раз во ја др жав но прав ног су бјек ти ви те та но вих др жав них за јед ни ца.

ства ра ње ме ђу на род ног иден ти те та и др жав ног су бјек ти ви те-та мо дер не др жа ве у Цр ној Го ри1 за по че ло је ору жа ном бор бом про-тив осман ског цар ства, тј. от по ром на ме та њу вр хов не вла сти Пор те. Тај про цес је за по чео њеним па дом под под осман ску власт 1499. ка да је Цр на Го ра ушла у са став ска дар ског сан џа ка (1499). У окви ру тог сан џа ка Цр на Го ра је пред ста вља ла по себ ну те ри то ри јал ну је ди ни цу на че лу са вр хов ним за по вјед ни ком ко ји је мо гао но си ти, за ви сно од ор га-ни за ци је Цар ства, раз ли чи те ти ту ле.

за во ђе ње осман ског фе у дал ног си сте ма вла сти и њено учвр шће ње као да љи ога ни за ци о ни об лик има ло је фор ми ра ње Цр но гор ског сан џа-ка ко ји је ста вљен под упра ву нај мла ђег си на сте фа на Цр но је ви ћа, ста-ни ше, по тур че ног скен дер-бе га (1514-1528). У но вој ад ми ни стра тив ној је ди ни ци Цр но гор ци су про гла ше ни за сло бод не сто ча ре, фи лур џи је. Упо ре до са за во ђе њ ем осман ске вла сти и фор ми ра њ ем фи лур џиј ског си сте ма у Цр ној Го ри је те као и про цес фор ми ра ња пле мен ског дру штва ко је је у сво јој по јед но ста вље ној хи је рар хиј ској струк ту ри има ло сво је пле мен ске стар је ши не, као ор га не ло кал не упра ве и основ не ор га не с ни ским управ ним пре ро га ти ва ма, и по се бан ор ган пред став нич ког ка-рак те ра оп ште цр но гор ски збор. исто вре ме но, с по себ ним ста ту сом као 1 Упоредни правни осврт на постанак модерних држава у европи и историјат првих

државноправних форми у Црној Гори показује знатно касније вријеме њиховог нас-танка у односу на ток тих процеса на европском тлу.

Код романских и германских народа модерна држава је настала у XVI вијеку. Карактерише је централизована власт апсолутних монархија, коју нијесу посједовале политичке творевине које су постојале прије настанка модерне државе. суштина самог термина држава (stato) тада је означавала нешто уређено, организовано, стабилно, трајно, за разлику од нестабилних политичких облика заснованих на личној власти кнежева и краљева, који су истовремено били и владаоци и власници (подв. Р. Р). Битне карактеристике модерне државе су, дакле, централизовани, јавноправни карактер власти, односно превазилажење конфузије персонализоване власти владаоца и власника. Политичке творевине које су у европи постојале прије настанка модерне државе нијесу се називале државама. У античком периоду коришћени су термини: polis, civitas, res publica, imperium. У феудализму: regnum, monarchia, а у градовима је употребљаван и термин res publica. за тај период је карактеристична употреба ријечи: terra, teree, land. Тек крајем XV и у XVI вијеку сталешке монархије замијењене су апсолутним, а термин држава добио је ново значење под утицајем централизације власти апсолутних монархија. Видјети: др мирослав Живковића, Основи теорије државе и права, Београд 1977, 55

11значај међународног признања у процесу израстања ...

пре о ста ли ор ган из ра ни јих вре ме на, с ви дљи во са чу ва ном ин сти ту ци-о нал ном струк ту ром, ја сно је је би ла при сут на Це ти њ ска ми тро по ли ја.По мно го че му осо бе на, ова цр кве на ин сти ту ци ја се вре ме ном раз ви ла у цен тар управ не струк ту ре цр но гор ског пле мен ског дру штва, вјер ског жи во та и на ци о нал но о сло бо ди лач ке бор бе Цр но го ра ца.

од по чет ка XV ви је ка зе мље ко је је та да осво ји ла осман ска ца-ре ви на сма тра ла је са став ним ди је лом сво је др жа ве и спр је ча ва ла је све об ли ке по ли тич ке са мо стал но сти или сти ца ње aутономног ста ту са ко ји не би би ли при зна ти од Пор те. од 1523. на, прак тич но, свим осво је ним те ри то ри ја ма Цар ства уве ден је по ре ски си стем ко ји је под ра зу ми је вао пла ћа ње ха ра ча, ис пен џе и ушу ра. То се, у на че лу, мо же ка за ти и за Цр ну Го ру иако је она у осман ском ад ми ни стра тив ном уре ђе њу има ла ста тус ха са2 ко ји јој је да вао од ре ђе не пред но сти, не са мо у по ре ском си сте му, у од но су на оста ле те ри то ри је дру гих по ро бље них зе ма ља на Бал ка ну, чи је је ста нов ни штво сма тра но ра јом. иако ма ле, те раз ли чи то сти су би ле ко ри сне за кон сти ту и са ње од ре ђе ног ни воа по себ ног по ло жа ја у осман ском цар ству у раз ли чи тим пе ри о ди ма цр но гор ске исто ри је, у ви-ду раз ли чи тих фо ми ор га ни зо ва ња дру штве ног жи во та.

но, не за не ма ру ју ћи ни окол ност ду гих пе ри о да по ли тич ке не пот-чи њ е но сти Цр не Го ре, од но сно, ка сни је ствар не не за ви сно сти у од но су на осман ску власт, с об зи ром на то ка ко су др жав не гра ни це осман ског цар ства би ле уцр та не на по ли тич кој кар ти евро пе од XV до по чет ка дру ге по ло ви не XIX ви је ка, у ме ђу на род но прав ном сми слу се не мо же по ста ви ти пи та ње да ли је про стор Цр не Го ре зва нич но би о дио др жав-не те ри то ри је осман ске ца ре ви не. То Цар ство по себ но је би ло ја ко у XVI и XVII ви је ку док је у XVI II и XIX за по чео пе ри од кри за и по тре са на уну тра шњ ем пал ну ко ји су те жи ли њего вој раз гра дњи и оса мо ста-љи ва њу по је ди них ад ми ни стра тив них је ди ни ца. Цр на Го ра, ка да се на-ла зи ла у вр тло гу тих дез ин те гра тив них про це са по пут они ко је је кра јем дру ге по ло ви не XVI II ви је ка пред во ди ла по ро ди ца Бу ша тли ја, упра вља-чи ска дар ског сан џа ка, у на че лу је во ди ла по ли ти ку без отво ре ног свр-ста ва ва ња на би лу ко ју од су ко бље них стра на - Пор те или ска дар ског ве зи ра, ра ди убр за ва ња рас па да Цар ства и «осло бо ђе ња од од ре ђе ног ни воа оп штих оба ве за» зе ма ља под осман ском вла шћу.

но ти про це си ни је су мо гли ми мо и ћи Цр ну Го ру. од луч ност мах-мут-па ше Бу ша тли је да ство ри по себ ну др жа ву, у прав ном, еко ном ском

2 хас или лено у османском феудалном систему био је земљишни посјед с приходом изнад 100 00 аспри. добијали су их чланови султанове породице или високи званичници као накнаду за обављање државне функције. дијелили су се на: 1) султанске, 2) чланове султанове породице и 3) хасове високих војних и других чиновника. хас-земље није насељавала раја, већ су обрађивани под условима другачијим од рајинских.


и по ли тич ком сми слу са мо стал ну од Пор те, ко ја би об у хва ти ла Цр ну Го ру, са да је на ме та ла по тре бу от по ра тран сфор ми са ном ра ни јем упра-вља чу у сми слу очу ва ња и на став ка про це са на ци о нал не еман ци па ци-је и оства ре ног сте пе на не за ви сно сти на кон фе си о нал ном и кул тур но-про свјет ном, од но сно др жа во твор ном пла ну. од луч ност от по ра «но вом упра вља чу» по себ но ће се по ка за ти у тре нут ку ка да без бјед ност Цр не Го ре, на кон не у спје лог «ди сци пли но ва ња» ска дар ског па ше од стра не Пор те, бу де озбиљ но до ве де на у пи та ње и ка да се она у бор би за одр жа-ва ње осно ва ег зи стен ци је осло ни на - у том тре нут ку је ди но мо гу ће рје-ше ње - сна гу вла сти тог оруж ја, но ше на иде јом о не за ви сно шћу зе мље.

њена бор ба се за сни ва ла и на сна жно при сут ној сви је сти о ци-ље ви ма ко је је же ље ла по сти ћи и њихо вој исто риј ској уте ме ље но сти. с тим у ве зи, за пи та ње про це са др жав ног кон сти ту и са ња Цр не Го ре чи ни нам се тач ном твр дња др Пе тра сто ја но ви ћа да „са вре ме на цр но гор ска др жа ва из во ди свој ле ги ти ми тет из зе те – др жа ве Цр но је ви ћа… ”.3

но, ле га ли тет са вре ме не цр но гор ске др жа ве ипак је но ви јег да-ту ма. Бр зо ре ге не ри са ње ро дов ско-пле мен ских од но са на кон па да ових под руч ја под осман ску власт ути ца ло је на пре кид кон ти ну и те та с прав-ним по рет ком срп ске сре дњ о вје ков не др жа ве. Кон сти ту и са ње са вре ме-не др жа ве у Цр ној Го ри, ко је ве зу је мо за крај XVI II и по че так XIX ви-је ка, ма ко ли ко да се од ви ја ло на др жав ној тра ди ци ји сре дњ о вје ков них зе ма ља у ко јој су „и ‚ока ми не‘ рим ског пра ва чи ја је за дња бри љант на ко ди фи ка ци ја у Ви зан ти ји (Cor pus ju ris ci vi lis) оста ви ле сна жне тра го ве на све зе мље у др жа ви не ма њ и ћа‘‘, а пре ко при мор ја и ‚‘тра ди ци ја ма раз ви је ног европ ског пра ва‘‘, да ле ко је нај ви ше би ло под ути ца јем за-хтје ва ко је су по ста вља ли ци ље ви осло бо ди лач ке бор бе про тив Ту ра ка и спе ци фич но сти па три јар хал но-пле мен ске струк ту ре цр но гор ског дру-штва, чи ји је се па ра ти зам тре ба ло над вла да ти.4 Али, ка ко је ре ге не ри-са но пле мен ско дру штво, ко је је на до мје сти ло др жав ну власт, има ло за ре зул тат ре ла тив но ви сок сте пен са мо стал но сти пле ме на, то је про цес из гра дње др жав ног по рет ка те као до ста спо ро. за то су пр ви ор га ни вла-сти и за кон ски ак ти на ко ји ма се по чео уз ди за ти др жав ни апа рат Цр не Го ре би ли за евро пу с кра ја XVI II или по чет ка XIX ви је ка дав на про-шлост.

нaстанак цр но гор ске др жа ве био је, да кле, по мно гим озна ка ма је дин ствен и из у зе тан ка ко на уну тра шњ ем та ко и на спољ но по ли тич-ком пла ну. Кад је о пр вом ри јеч, ме ђу мно го број ним чи ни о ци ма ко ји су опре ди је ли ли исто ри ју њеног ства ра ња, у ли те ра ту ри се у син те ти-3 Петар Ђ. стојановић, Настајање савременог права у Црној Гори 1850-1900, Титоград

1991, 24.4 исто, 24.


зо ва ном ви ду нај че шће по ми њу два. на јед ној стра ни то су ре зул та ти осло бо ди лач ке бор бе про тив Ту ра ка, а на дру гој сла ма ње пле мен ског се па ра ти зма и из гра дња цен трал них ор га на вла сти. ме ђу за ви сност на-ве де них ком по нен ти по ка зу је се у дво стру ком сми слу. Успјех у осло-бо ди лач кој бор би зах ти је вао је об је ди њ а ва ње свих сна га от по ра у рас-цјеп ка ним цр но гор ским и брд ским пле ме ни ма; из гра дња цен трал них ор га на вла сти и по че ци кон сти ту и са ња др жа ве под ра зу ми је ва ли су већ оства ре не ре зул та те у по гле ду сло бод не те ри то ри је, ста нов ни штва и пле мен ског ује ди њ а ва ња.

ипак, спо ме ну ти ста тус ре ла тив но за о кру же не те ри то ри јал не је-ди ни це у окви ру ад ми ни стра тив но-те ри то ри јал ног си сте ма осман ске упра ве, о ко ме је прет ход но би ло ри је чи и ко ји је, иако у огра ни че ном оби му, с раз ли чи тим ин тен зи те том про ла зио кроз раз ли чи те вр сте про-мје на у по је ди ним пе ри о ди ма, омо гу ћа вао је и да се по че ци на ци о нал но-о сло бо ди лач ких и др жа во твор них про це са у Цр ној Го ри ра ни је оства ре, а по ма ци у ад ми ни стра тив но- те ри то ри јал ној ор га ни за ци ји вла сти, по-сма тра но са ста но ви шта по ли тич ке пер спек ти и ве и на ци о нал ног осло-бо ђе ња, до би ју про стор за бр же ожи во тво ре ње у прак си.

но, иако је та вр ста пред но сти за и ста по сто ја ла, она са ма по се би ни је би ла до вољ на и ни је има ла по кре тач ки зна чај за осло бо ђе ње зе мље и из ра ста ње њене су ве ре но сти на ме ђу на род ном пла ну. њих су но си ле уну тра шње сна ге, од но сно, енер ги ја на ро да ко ја је уз по моћ Це ти њ ске ми тро по ли је, као ду хов ног и свје тов ног сре ди шта, и њених вла ди ка ко-ји су као вјер ски по гла ва ри и но си о ци зе маљ ске вла сти усмје ра ва ли и по ја вљи ва ли се као ини ци ја то ри тих про це са.

Та кав исто риј ски кон текст ства рао је уоч љи во ам би ва лент ну си-ту а ци ју у ко јој је Цр на Го ра, у фак тич ком сми слу, на ге о по ли тич ком про сто ру оме ђе ним име ном осман ског цар ства, у окви ру њего вих кар-то граф ских гра ни ца у XVI II и XIX ви је ку, по сје до ва ла соп стве не ор га-не вла сти и из гра ди ла по се бан сте пен по ли тич ке ауто но ми је ко ји по-ли тич ким ак ти ма цен трал не ад ми ни стра ци је ни је мо гао би ти на ру шен ни ти вра ћен у по ли тич ки си стем осман ске др жа ве. сво јим ин сти ту ци-о нал ним фор ма ма он ни је био са гла сан с по ли тич ким по рет ком ко ји је по сто јао у осман ској ца ре ви ни као ме ђу на род ном су бјек ту, ка ко по тра-ди ци ји та ко и по ре зул та ти ма осло бо ди лач кее бор бе Цр но го ра ца, ко ји су би ли та кви да ни ка ко ни је су од го ва ра ли по ли тич ким ста ту су ве ли ке си ле ко ји је под ра зу ми је вао ја ку цен трал ну власт на цје ли ни др жав не те ри то ри је. нај ва жни ји еле мен ти спе ци фич но сти тог фак тич ки уста но-вље ног “ду а ли зма вла сти” огле да ли су се у чи њ е ни ци да су оства ре ни по чет ни об ли ци по ли тич ке ауто но ми је Цр не Го ре, ко ја је све ври је ме ег зи сти ра ла у, ин сти ту ци о нал но по сма тра но, још уви јек ја ком и ре ла-


тив но моћ ном си сте му осман ске др жа ве, ис по ља ва ли стал ну те жњу ка пу ној не за ви сно сти зе мље, са сво јим прав ним по рет ком у нор ма тив ном и ствар ном сми слу.

У окви ру осман ске др жав не струк ту ре функ ци о ни са ли су, да кле, пр ви ор га ни вла сти мо дер не цр но гор ске др жа ве, нор ма тив но и ствар но не за ви сни, на че лу са цр но гор ским вла ди ка ма, од но сно, ка сни је, кња-же ви ма. У тој су про ста вље но сти функ ци ја вла сти осман ске др жа ве и на чи на функ ци о ни са ња од ње не за ви сних цен та ра на ци о нал но о сло-бо ди лач ког ка рак те ра, са еле мен ти ма др жа во твор ног ста ту са, мо же мо тра жи ти уте ме ље на об ја шњ е ње за твр дњу да „Тур ска од кра ја XVI II ви је ка ни је би ла у ста њу да над Цр ном Го ром оства ру је пра ва ко ја про-ис ти чу из од но са су ве ре но сти“,5 од но сно да је уте ме ље њ ем др жав них атри бу ци ја на уну тра шњ ем пла ну би ло мо гу ће оства ри ти и ме ђу на род-ну афир ма ци ју су бјек та за ко га су би ле ве за не.

не дво сми сле ну исто риј ску пре лом ни цу ко ја да је осно ва за ту ма-че ње “ду а ли зма” у про це су др жав ног оса мо ста љи ва ња Цр не Го ре пре-ста вља ле су по бје де Цр но го ра ца над вој ском мах мут-па ше Бу ша тли је на мар ти ни ћи ма6 и Кру си ма7 1796. Цр на Го ра се с њима, на ме ђу на род-ном пла ну, из ди гла до ни воа по себ ног по ли тич ког чи ни о ца у окви ру осман ске им пе ри је, али и пре по зна тљи вог су бјек та на европ ској по ли-тич кој сце ни. на по ле о но ви ра то ви у Бо ки 1806–1807. и бор бе Цр но го-5 Историја државе и права југословенских народа, Београд, 1986, 328. Видјети: È.

Ñ. Äîñòÿí, Ïðîáëüåìà ãîñóäàðñòâåíîé îðãàíèçàöèè ×åðíîãîðèè â Ðóñêî-÷åðíîãîðñêèõ ïîëèòè÷åñêèõ ñâÿçàõ íà÷àëà XIX â.Áàëêàíñêè èñòîðè÷åñêèé è ïîëèòè÷åñêèé ñáîðíèê, Êèøèíåâ 1974, 11.

6 Битка на мартинићима вођена је од 2/13. до 11/22. јула. У првим данима боја до 10/21. јула вођене су “чарке са мањим одјељењима турске војске која су правила испаде околином спужа и Подгорице”. Главни окршај, и уједно један од најзначајнијих догађаја у историји Црне Горе XVIII вијека, десио се 11/22. јула. Тога дана, зауставивши турски напад, Црногорци су заједно са Пиперима и Бјелопавлићима разбили махмут-пашину војску, испољивши при том велику храброст. Без ичије помоћи Црногорци и Брђани нанијели су први велики пораз снагама скадарског паше. обавјештавајући о резултатима боја, владика Петар I је луки Пуцићу, између осталог, писао: “но нека је хваљен и слављен Господ, који је таквом храброшћу надахнуо наше трупе које су нагнале у бјекство непријатеља, прогнале га до његових шанчева, у које једва да их је стигло трећина, јер је сваки бјежао куд је могао. сам махмут је био приморан да утекне ноћу, остављајући на бојном пољу 473 погинула, међу којима се налазио и његов зет (!), бег из Тиране, Јакуб-ага сердаревић итд”. Бранко Павићевић, Нови подаци о биткама на Мартинићима и Крусима, историјски записи 1-4, 1992, 161.

7 одсудан бој током другог махмут-пашиног напада одиграо се на Крусима (трајао је од 8/19. септембра до 22. септембра / 3. октобра 1796). Чињеница да је током тог боја погинуо и сам махмут-паша дала је могућност да се и ова друга, неспорно велика, црногорска побједа пред јавношћу других држава још више увећа. То је посебно дошло до израза у Кратком описању другог боја међу Црном Гором и самозванијем Махмутом везиром од Албаније ђакона Алексија. Гласник, с.У.д. 65, 134-136


ра ца и Бо ке ља око ду бров ни ка, на стра ни ру ске вој ске про тив Фран цу-за, ја сно су по твр ђи ва ли еле мен те оства ре не по ли тич ке са мо стал но сти и ауто ном ност у од лу чи ва њу, са из гра ђе ним сте пе ном не за ви сно сти у до но ше њу од лу ка у од но су на цен трал не ор га не вла сти осман ске им пе-ри је, на уну тра шњ ем, а он да и на спољ ном пла ну.

По себ ност ста ту са Цр не Го ре и ве о ма ви дљив сте пен по ли тич-ке ауто но ми је ства ра ни су на раз ли чи те на чи не. Је дан од основ них је био уста но вље ње вла сти тог за ко но дав ства и пр вих ор га на над ле жних за њихо ву при мје ну. У нор ма тив ном сми слу нај ста ри ји за кон ски спо ме-ни ци мо дер не др жав но сти Цр не Го ре на при је су би ли Од лу ка8 и Сте га9 као пр ви пи са ни ак ти с нор ма ма, ви ше, мо рал ног ка рак те ра и «гри жом са вје сти» и « кле тва ма» као при мар ним об ли ци ма санк ци ја, без ствар не др жав не при ну де ко ја дис по зи тив ни дио, у мо дер ним прав ним по ре ци-ма, санк ци о ни ше ка зна ма при нуд ног ка рак те ра. до не се ни не по сред но при је би та ка на мар ти ни ћи ма и Кру си ма 1796. они су би ли пр ви ко рак ка Цр не Го ре ис под вла сти осман ског цар ства, ма да ни је су мо гле да по ну де ни шта ви ше осим да обез би је де за јед ни штво и спри је че из да ју у за јед нич ком ра то ва њу Цр но го ра ца и Бр ђа на, пред опа сно шћу ко ја је при је ти ла Бје ло па вли ћи ма.

њима је тра си ран пут за уво ђе ње пр вих за кон ских ака та чи ји је прав ни ка рак тер био не спо ран. Пр ви у ре ду та квих до ку ме на та пред-ста вљао је за кон ски ко декс, кла сич ног ка рак те ра, по знат као За ко ник Пе тра I. нај ста ри ји прав ни спо ме ни ци мо дер не цр но гор ске др жа ве на-8 након првог покрета махмут-пашиних трупа, на збору главара и старјешина

сазваном на Цетињу 20. јуна / 1. јула донијет је документ познат под називом Одлука. мада збору нијесу присуствовали Црмничани, усвојени документ је представљао одговор Црногораца на захтјев Брђана да им се пружи помоћ у муницији и оружју, односно да владика Петар I “пред Црногорцима дође у мартиниће”. Одлука је била документ у коме је први пут изражена и подигнута на степен правне обавезе „свијест о ‚отачаству‘” и у којем се „Брђани третирају као браћа која чине јединствену етничку цјелину са Црногорцима”. Бранко Павићевић, О првом походу Махмута Бушатлије на Црну Гору 1796, историјски часопис, књ. VI, Београд 1956, 160.

9 У вези с датумом доношења Стеге има различитих тумачења. Умјесто 6. августа, углавном се као датум њеног доношења истиче 20. јун / 1. јул 1796. Тај датум се налази у два основна њена издања, у медаковићевој Повјестници и у материјалима за историју марка драговића. међутим, и у неким другим каснијим издањима, почев од издања стевана Петровића његоша до службеног издања министарства правде у Зборнику судских закона, наредаба и међународних уговора по судској струци за Краљевину Црну Гору (књ. 2) из 1912, у којима је уз Законик Петра И објављена и Стега, наведен је 20. јун као датум њеног доношења. од неких историчара с краја XIX вијека узима се и 6. август као датум доношења Стеге (К. Јиречек, стојан новаковић и други). до сличног закључка дошла је и Радмила Петровић у историјскоправној расправи објављеној 1929. на једином сачуваном примјерку такође стоји 20. јун / 1. јул 1796. Видјети: Стега, најстарији црногорски законски споменик, приредио Радослав Распоповић, Подгорица 2008.


ста ли су, да кле, у пе ри о ду из ме ђи 1796, од но сно 1798, тј. 1803. ка да је За ко ник Пе тра I до пу њ ен но вим чла но ви ма.10

на ис ти ту ци о нал ном пла ну нор ма тив ну дје лат ност је пра ти ло осни ва ње Пра ви тељ ству ју шчег су да цр но гор ског и брд ског, по зна тог под на зи вом Ку лук. и осни ва ње су да и до но ше ње За ко ни ка зби ло се истог да на, 18. ок то бра 1798, у ма на сти ру ста њ е ви ћи. Тај про цес је ин-сти ту ци о нал но на ста вљен уста но вље њ ем се на та 1830,11 као но вог, мо-дер ни јег ор га на цен трал не вла сти. се нат је био за ми шљен као за ко но-дав на и суд ска ин сти ту ци ја ко јом је за ми је њ е но ра ни је Пра ви тељ ство.

У нор ма тив ном сми слу афир ма ци ја др жав ног су бјек ти ви те та тре-ба ло је да бу де до гра ђе на до но ше њ ем За ко на ота ча ства 1833,12 али та, та да на пра вље на, не ма ла прав на пра зни на по пу њ е на је тек два де сет го ди на ка сни је до но ше њ ем За ко ни ка књ а за Да ни ла 1855.13

на ме ђу на род ном пла ну про цес афир ма ци је исто риј ског иден ти-те та и ге о по ли тич ког су бјек ти ви те та Цр не Го ре, за по чет је знат но ра ни-

10 Коначну форму, односно дефинитиван садржај, Законик није добио приликом првог усвајања 1898. на скупштини у стањевићима није донијет Законик у цјелини, већ само његов први дио, од првог до шеснаестог члана. остале одредбе Законика, тј. чланови од 17. до 33, донијети су пет година касније на скупштини црногорских главара одржаној 17. августа 1803. Тада је потврђено првих шеснаест и изгласано нових седамнаест чланова. зато се 1803. година узима као година његовог дефинитивног доношења. Законик је први објавио А. н. Попов, Ïóòåøåñòâиå âü ×åðíîãîðèþ, с. Петербург 1847, а потом м. медаковић, Повјестница Црне Горе, 1. од осталих издања напомињемо Зборник 1912, Радмила Петровић, Годишњица николе Чупића, књ. XXXIX, Београд 1930, 43-71.

11 Према Богишићевој анкети, сенат је био “прво редовно правитељство” са којим се уводи “централна земаљска управа”, које у доба митрополита Петра I није било. и према оцјенама у нашој литературе, као орган државне власти сенат је, у ствари, замијенио „дотадашњи централни орган власти који је установио Петар I”. Видјети: В. Богишић, Правни обичаји у Херцеговини и Албанији, 208. Томица никчевић, Политичке струје у Црној Гори у процесу стварања државе, 103

12 започете процесе доградње унутрашњег поретка требало је снажније изразити доношењем Закона отачаства. Закон је усвојен на општецрногорском збору на Цетињу 23. маја 1833. године и њиме је требало, поред осталог, да се правно ријеши питање увођења пореза. међутим, у интересу политичке побједе и афирмације владике Рада као апсолутног господара Црне Горе, било је важније “срушити углед ивана Вукотића макар и по цијену једног овако значајног дјела као што су Закони отачаства”. Б. Павићевић, О мисији Ивана Ивановића-Вукотића и Матеје Петровића-Вучићевића у Црној Гори, 273.

13 Законик Данила првог књаза и господара слободне Црне Горе и Брдах. Установљен донесен је на Цетињу 1855, а исте године и штампан у новом саду. од каквог је значаја било његово доношење за настанак државе у Црној Гори, најбоље потврђују оцјене према којима се тај корак „може сматрати као завршни чин једног друштвено-економског процеса који је у Црној Гори захваљујући посебној друштвено-економској структури и нарочитом међународном положају, трајао близу стотину година”. Б. Павићевић, Стварање црногорске државе, 294


је и био је пра ћен ми си ја ма цр но гор ских ми тро по ли та ко ји су за по че-ли по сје том вла ди ке да ни ла Пе тро гра ду 1715, а за тим и вла ди ке са ве 1742, као и од ла ском вла ди ке Ва си ли ја на ве не ци јан ски двор 1843-44,14 за тим оства ри ва њ ем кон та ка та цр но гор ских зе маљ ских свје тов них го-спо да ра са аустриј ским вла сти ма у Ко то ру и ка сни јим зва нич ним ус по-ста вља њ ем по ли тич ких ве за 1777.

Ве о ма за ни мљив је још је дан зна ча јан вид дру штве не прак се ко-ји је, осим ме ђу на род ног, имао ве ли ки зна чај и за ток др жа во твор них процесa у Цр ној Го ри и пр о цес њеног др жав ног кон сти ту и са ња. Ри јеч је о прак си за кљу чи ва ња уго во ра ме ђу на род ног ка рак те ра ко ји ма су ре гу-ли са на пи та ња раз гра ни че ња сa Аустри јом, од но сно њеним оп шти на ма у су сјед ству Цр не Го ре15, али и уго во ра сa осман ским па ша ма ко ји су упра вља ли обла сти ма осман ског цар ства у су сјед ству Цр не Го ре. Та-кву уго вор ну прак су Цр не Го ре мо же мо пра ти ти по чев од за кљу чи ва ња спо ра зу ма те вр сте из 1820. до оних ко ји су за кљу че ни ка сни је 1842. и 184316. иако ниjeсу има ли ка рак тер ме ђу на род них уго во ра, у сми слу ме ђу на род ног пра ва, јер су бјек ти уго вор ни парт не ри ни је су би ли ме ђу-на род но при зна те др жа ве, њима су утвр ђи ва не гра нич не ли ни је ко је су 14 Поводом затварања „црногорског пазара“ у Котору, неуобичајено за дотадашње односе

Црногораца и млечана, у којима је црногорска страна увијек понизно молила за принципову милост, у писму, које је владика Василије написао, од сената се тражило “уклањање Болице и Албриција са функција у Котору” као предуслов за уређење међусобних односа. мада је мотивација владичиног захтјева за одлазак у Венецију била другачије саопштена и которском провидуру и касније генералном провидуру у задру, основна замисао, у ствари, била је да се на “високом нивоу” ријеши питање црногорско-млетачких односа. Владика је стигао у Венецију 23. априла/3. маја 1744. године. Политичка авантура, започета у Црној Гори састављањем лажних писама, с још већом маштовитошћу и заносом настављена је у млетачкој пријестоници. Резултати су мимо свих очекивања, ипак, били позитивни. Г. станојевић, Митрополит Василије Петровић и његово доба 1740-1766, 79.

15 Уговор са Аустријом у виду протокола о разграничењу потписали су 18. јула 1841. у Котору шефови пограничних комисија и Петар II Петровић његош, у име Црне Горе, и царско-краљевски комесар едуар Гриј, у име Аустрије. њиме је утврђена “државна граница” између “аустријске општине доброта и црногорских племена Велики и мали залази”. Три Француза о Црној Гори (Виала, делари, ленорман), предговор написао, превео и прочитао проф. Андрија В. лаиновић, Цетиње 1949, 104-105.

16 Уговор из 1842. о граници у дијелу херцеговине, након преговора који су трајали од 9/11. до 12/24. септембра, потписали су у дубровнику владика Петар II и Али-паша Ризванбеговић. У преамбули Уговора речено је да се њиме регулише мир и граница између “независне области Црне Горе и пашалука херцеговачког”. овај уговор имао је и посебан додатак потписан у Котору 28. октобра/9. новембра 1843. с позивањем на одредбе претходног уговора, у додатку је речено: “Прошасте 1842. године у септемврију мјесецу саставши се у дубровнику херцеговачки Везир Али-паша Ризванбеговић с Црногорским Владиком Петром Петровићем његошом, учинили су Трактат, коим су утврдили мир међу пашалуком херцеговачким и независимом Црном Гором”. А. лаиновић, Три Француза о Црној Гори, 104.


се мо ра ле по што ва ти, ре гу ли са на пи та ња њихо вог пре ла ска, од но сно по вла че ња “др жав не гра ни це” Цр не Го ре, иако оне ни је су мо гле има ти пот пун ме ђу на род но прав ни зна чај, бу ду ћи да се ни је ра ди ло о уго во ри-ма из ме ђу др жа ва као су ве ре них су бје ка та.

ипак, Цр на Го ра је за кљу чи ва њ ем ове вр сте ака та тре ти ра на, чак и од са ме осман ске ца ре ви не, као те ри то ри ја са од ре ђе ним еле мен ти ма по ли тич ке по себ но сти ко ја је из ра жа ва ла исто риј ску те жњу Цр не Го ре и њених ду хов них и свје тов них го спо да ра да пре ра сте у ме ђу на род но при зна ту др жа ву.

зва нич но при зна ње не за ви сно сти Цр на Го ра оства ри ла је 1878, нај при је ми ром у сан сте фа ну, а по том и од лу ка ма Бер лин ског кон-гре са. не при зна то ст др жав но сти Цр не Го ре ко ја је, по себ но у дру гој по ло ви ни XIX ви је ка, фак тич ки по сто ја ла тра ја ло је све до за кљу чи-ва ња пре ли ми нар ног ми ров ног уго во ра из ме ђу Ру си је и осман ског цар ства 1878, на кон окон ча ња рат них опе ра ци ја ми ром у Је дре ну 31. ја ну а ра 1878. Ти ме је за по чет про цес окон ча ња Ве ли ке ис точ не кри-зе 1876-1878, у ко ме су Је дре не и сан-сте фан би ли са став ни це њеног ди пло мат ског рас пле та, за по че тог на кон окон ча ња рат них опе ра ци ја, а до вр ше ног за зе ле ним сто лом на Кон гре су у Бер ли ну.

и сан сте фан и Бер лин би ли су исто риј ски да ту ми на пу ту ка де фи ни тив ном при зна њу Цр не Го ре за су бјек та ме ђу на род ног пра ва. њихо ве од лу ке су ми је њ а ле по ло жај Цр не Го ре у ме ђу на род ним од но-си ма и у исто риј ску ре ал ност пре тва ра ле ви ше вје ков ну бор бу Цр но го-ра ца за сти ца ња не за ви сно сти и ста тус ме ђу на род но при зна тог су бјек та, пот пу но не за ви сног од осман ског цар ства. Чла ном 2 спо ра зу ма скло-пље ног у сан сте фа ну 3. мар та 1878. го ди не Пор та је „де фи ни тив но“ при зна ла не за ви сност Кња же ви не Цр не Го ре.17 Та да је пр ви пут Цр на Го ра ме ђу на род но при хва ће на као не за ви сна, а не као зе мља чи ја је по-ли тич ка ег зи стен ци ја ве зи ва на за др жав ни ен ти тет Тур ске. од ред ба ма овог уго во ра те ри то ри ја Цр не Го ре је би ла уве ћа на ско ро три и по пу та. до би ја ла је: Бе ра не, Би је ло По ље, Пље вља, При је по ље, Ту тин, Ро жа-је, Ру го ву, Плав, Гу си ње, ник шић, Гац ко, Под го ри цу, Ко ла шин, спуж, Жа бљак, из ла зак на мо ре. У гра ни це ње не те ри то ри је би ло је укљу че но го то во чи та во ска дар ско је зе ро; тре ба ло је да гра ни ца иде сре ди ном ри-је ке Бо ја не; до би ла је дио Ја дран ског при мор ја с лу ком Бар. Уго вор је пред ви ђао и да европ ска ко ми си ја, у ко јој ће би ти за сту пље не „уз ви ше-на Пор та“ и кња жев ска вла да, од ре де гра ни це Кња же ви не.18

17 Проф. др Гавро Перазић, мр Радослав Распоповић, Међународни уговори Црне Горе 1878–1918, Зборник докумената са коментаром, Подгорица, 1992, 111.

18 Проф. др Гавро Перазић, мр Радослав Распоповић, Међународни уговори Црне Горе 1878–1918, 106.


ипак, во љом ве ли ких си ла на Кон гре су у Бер ли ну пре кра ја ни су по ли тич ки ре зул та ти оства ре ни сна гом оруж ја ру ске, цр но гор ске и срп-ске вој ске, пре то че ни у од лу ке сан сте фан ског ми ров ног уго во ра. Про-мје ну са др жа ја тек за кљу че ног ми ров ног уго во ра из ра жа вао је за вр шни акт Бер лин ског кон гре са, ко ји је на са свим дру га чи ји на чин ре гу ли сао од но се у ме ђу на род ној за јед ни ци.

сан сте фан ски уго вор о ми ру европ ски ка би не ти сма тра ли су пре-ли ми нар ним. и Беч и лон дон од би ли су да га при зна ју ко нач ним, ту ма-че ћи ње го ва рје ше ња про тив ним од лу ка ма Па ри ског уго во ра и лон дон-ског про то ко ла из 185619. и 187720. Уз по др шку Фран цу ске и ита ли је, ка-би не ти ових др жа ва пред у зе ли су мје ре ра ди пре и спи ти ва ња ре зул та та ра та Ру си је про тив осман ског цар ства, а ти ме и оно га што су бал кан ске др жа ве њи ме до би ле.

Ци ље ви аустро у гар ске по ли ти ке на Бал ка ну би ли су: спре ча ва ње ства ра ња ве ли ке бу гар ске др жа ве, огра ни че ње те ри то ри јал ног ши ре ња Цр не Го ре и ср би је и спре ча ва ње њи хо вог ује ди ње ња, те про ши ре ње ут ица ја на Бо сну и хер це го ви ну и но во па зар ски сан џак. Тим пу тем је Аустро-Угар ска же ље ла да оси гу ра по ли тич ку до ми на ци ју и еко ном ску екс пан зи ју на овим про сто ри ма, уз ства ра ње усло ва за на пре до ва ње у прав цу со лу на, што је био и на чин ши ре ња ње не вла сти над ја дран ском оба лом и те ри то ри ја ма ко је је сан сте фан ским уго во ром до би ла.

за Ве ли ку Бри та ни ју, као ко ло ни јал ну зе мљу, а при је све га као по-мор ску си лу, ис точ но сре до зе мље би ло је зна чај но због одр жа ва ња до-ми на ци је у тр го вач кој и вој но по мор ској кон тро ли по мор ских пу те ва и при о бал них под руч ја, од но сно обез бје ђе ња и за шти те сфе ре по мор ског ути ца ја. Аустро-Угар ска је же ље ле да осла би ру ске по зи ци је на Бал-ка ну, пла ше ћи се њеног ути ца ја на на ци о нал но о сло бо ди лач ке про це се ме ђу сло вен ским ста нов ни штвом у мо нар хи ји. То су би ли раз ло зи за

19 Париски мировни уговор 1856. донијет је на конгресу одржаном у истоименом граду од 13/25. фебруара до 18/30 марта. њиме је завршен Кримски рат 1853-56. и установљен је мир међу учесницима рата: Русије, с једне, и османског царства, Велике Британије, Француске, сардиније и, такође, Аустрије и Пруске, с друге стране. Париски мир је предвиђао: враћање Карса османском царству, неутрализацију Црног мора, тј. забрану Русији и османском царству да тамо имају своју флоту, проглашење слободе пловидбе дунавом под контролом међународне комисије, уз гарантовање унутрашње аутономије србији, молдавији и Влашкој.

20 лондонски протокол од 19/31. марта потписали су представници Русије, Велике Британије, Француске, Аустро-Угарске, њемачке и италије у циљу да држања од контролом заоштрених руско-османских односа и да не дође до рата. њему су придодате двије декларације, а Русија обавезана да започне процес преговора о разоружању, ако Турска своју војску преведе на мирнодопско стање и приступи реформама.Уз помоћ Велике Британије османско царство се ослободило ових обавеза и 24. IV 1877. почео је руско-турски рат.


пред ло г о са зи ву кон гре са европ ских др жа ва ко ји би пре и спи тао од ред-бе по стиг ну тог спо ра зу ма.

Ру си ја, уз та кву по ли ти ку ве ли ких си ла, ни је би ла у при ли ци да се су прот ста ви ми је ша њу Аустро-Угар ске и ен гле ске у ре зул та те њеног ра та про тив осман ског цар ства. на пред лог из Пе тро гра да да се на кон-гре су раз ма тра ју са мо пи та ња ко ја има ју европ ски ка рак тер, обје ве ли ке си ле су под при јет њом ра та то од би ле и ин си сти ра ле на рас пра ви о све-му гдје по сто ји европ ски ин те рес.

Ру си ја ни је ни мо гла да до кра ја ин си сти ра на свом по ли тич ком ста ву јер се спо ра зу ми ма за кљу че ним с Аустро-Угар ском при је из би ја-ња Ве ли ке ис точ не кри зе, на кон устан ка у хр це го ви ни 1875. и по ко ља у Бу гар ској, оба ве за ла на са свим дру га основ на рје ше ња од оних ко је је, као зе мља по бјед ни ца, из дик ти ра ла у ми ров ном уго во ру са осман ским цар ством. То се при је све га ти ца ло оба ве зе Ру си је пре у зе те у Рај хшта ту 1876. и Бу дим пе шти 1877. да за не у трал ност Аустро-Угар ске у пред сто-је ћем ра ту Ру си је и осман ског цар ства за уз врат не ра ди ство ри ве ли ку сло вен ску др жа ву на Бал ка ну, што су од ред бе о фор ми ра њу Ве ли ке Бу-гар ске из сан сте фа на по ни шта ва ле.

Фор ми ра ње Ве ли ке Бу гар ске ује ди ни ло је, по себ но, бри тан ску и аустро у гар ску вла ду, јер је пр ва у то ме ви дје ла опа сност од кон тро ле то плих мо ра и мо ре у за Бос фо ра и дар да не ла од стра не Ру си је, док је за Аустро-Угар ску опа сност пред ста вља ло мо гу ћег ши ре ња иде ја те др жа-ве из ути цај не сфе ре Ру си је на сло вен ско ста но ви штво мо нар хи је. до-би ци ко ји су Аустро-Угар ској тим спо ра зу ми ма би ли га ран то ва ни, при је све га до би ја ње пра ва да оку пи ра Бо сну и хер це го ви ну, у сан сте фа ну је би ло ели ми ни са но од ред ба ма о да ва њу ауто но ми је тој осман ској по-кра ји ни. Ре а гу ју ћи на та кав раз вој до га ђа ја, Ру си ја је, да би обез би је ди-ла соп стве ну си гур ност, по че ла да се при пре ма да вој ним про тив у да ром за шти ти ре зул та те рат них деј ста ва. По је ди не је ди ни це за др жа не су у око ли ни Ца ри гра да, а из ме ђу вла де ца ра Алек сан дра II и глав ног шта ба ду нав ске ар ми је во ђе на је пре пи ска о за у зи ма њу Бос фо ра.21 Про ци је ње-но је, ипак, да Ру си ја не рас по ла же до вољ ном сна гом да се су прот ста ви ко а ли ци ји за пад них др жа ва. и ње не са ве зни це, ср би ја и Цр на Го ра, би-ле су су ви ше ис цр пље не и ни је су би ле у ста њу да јој пру же би ло ка кав вид ак тив ни је по др шке.22 осим сла бог на о ру жа ња вој ске и не до стат ка 21 Види рад Николе I, сабрана дјела, Берлински конгрес, записи, књ. II, св. 1–6, Цетиње,

1928, 94.22 на пи та ње о по зи ци ји Цр не Го ре у слу ча ју евен ту ал ног вој ног су ко ба из ме ђу Ру си је и

Аустро-Угар ске књаз је одго во рио „да би Цр на Го ра сту пи ла у рат на стра ни Ру си је у слу ча ју ње ног су ко ба са Аустро-Угар ском, а не у трал ног др жа ња Тур ске и Ве ли ке Бри-та ни је“. новак Ражнатовић, Књаз Никола и аустро-угарска окупација Херцеговине 1878, зборник радова, отпор аустро-угарској окупацији 1878. године у Босни и


рат ног ма те ри ја ла, глав ни раз лог за ова кав од го вор ди пло мат ском пред-став ни ку Ру си је на Це ти њу А. с. Јо ни ну био је у не по вољ ној си ту а ци ји у ко јој се Цр на Го ра на шла по што су Под го ри ца, спуж и Жа бљак оста-ли у осман ском по сје ду.

Упли та ње ве ли ких си ла у рас плет кри зе ни је би ло мо гу ће из бје-ћи. Кон грес у Бер ли ну био је, да кле, са мо ди пло мат ска фор ма зва нич-ног об на ро до ва ња на ви со ком ни воу већ до го во ре них, но вих, рје ше ња.

IIКон грес у Бер ли ну ко ји је одр жан од 13. ју на до 13. ју ла 1878.

из вр шио је по зна ту ре ви зи ју од лу ка из сан сте фа на. он је, ипак, по-твр дио ре зул та те ви ше вје ков не бор бе Цр но го ра ца за не за ви сност сво је зе мље и њен су ве рен ста тус. не га тив на стра на њего вих од лу ка од но-си ла се на те ри то ри јал на рје ше ња ко јим је умје сто про ши ре ња из сан сте фа на, Цр на Го ра оста вље на у знат но ма њ ем про сто ру од же ље ног, сва ка ко не а де кват ном по тре ба ма њеног еко ном ског и би о ло шког раз во-ја. ипак, фор му ла ци ја из за вр шног ак та Кон гре са да „не за ви сност Цр не Го ре де фи ни тив но (ита лик Р.Р)- при зна је Ви со ка Пор та ... и све Ви со ке стра не уго вор ни це ко је је још ни је су при зна ле“ има ла је ве ћу прав ну ври јед ност и чвр шће да ва ла ве зу за да ље ме ђу на род но при зна ња и из-ра ста ње др жав но прав ног су бјек ти ви те та Цр не Го ре од оста лих од ред би са др жа них у уго во ру из сан сте фа на.23

При зна ње не за ви сно сти до би је но и у сан сте фа ну и Бер ли ну до-ни је ло је, да кле, у су шти ни иден тич ну ста ту сну про мје ну ме ђу на род не по зи ци је Цр не Го ре, с тим што је при зна ње ко је је да то у за вр шном ак ту Кон гре са де фи ни са ло то пи та ње на пот пу ни ји на чин, спољ но по ли тич-ком са гла сно шћу од стра не свих си ла уче сни ца на Кон гре су, а не би ла-те рал ним ак том, као у сан сте фа ну. Цр на Го ра је и с јед ним и с дру гим до ку мен том по ста ла „др жа ва у сми слу ме ђу на род ног пра ва“. ипак, сво-је од но се са дру гим зе мља ма пу тем кла сич них фор ми ди пло мат ског и кон зу лар ног пред ста вља ња мо гла је одр жа ва ти тек кад је примљeна у ред “ци ви ли зов них др жа ва” сход но од лу ка ма Бер лин ског кон гре са. По-ста ја њ ем „др жа ве у сми слу ме ђу на род ног прав а“ од но си Цр не Го ре са сви је том до би ли су пот пун ме ђу на род но-прав ни зна чај. Фак тич ко ста-ње др жав но сти тек је по сли је од лу ка Бер лин ског кон гре са, у ко му ни ка-ци ја ма с дру гим др жа ва ма, по при ми ло све атри бу те су ве ре ног дје ло ва-ња, ко је је под ра зу ми је ва ло и јед нак прав ни ста тус Цр не Го ре с оста лим

херцеговини, сарајево, 1979, 312.23 Радослав Распоповић, Задаци руске спољне политике на Балкану у другој половини

XIX вијека и међународноправни значај одлука у Сан Стефану и Берлину за Србију и Црну Гору, Црна Гора и Русија, огледи и есеји, Београд – Подгорица, 2005, 213–234.


су бјек ти ма ме ђу на род не за јед ни це. од др жа ве у фак тич ком Цр на Го ра је усва ја њ ем Фи нал ног ак та кон гре са у Бер ли ну 13. ју ла 1878. по ста ла „др жа ва у сми слу ме ђу на род ног пра ва”. не за ви сност ко ју је та да сте-кла де фи ни тив но и не за у ста вљи во је про ми је ни ла ток да ље цр но гор ске исто ри је, из но се ћи пред но ве ге не ра ци је Цр но го ра ца енер ги ју ме ђу на-род но при зна тог др жав ног су бјек та као но ви под сти цај исто риј ске са-мо и ден ти фи ка ци је.

од од лу ка до ни је тих у Бер ли ну, ре ди го ва них у ви ду за вр шног ак та - Бер лин ског уго во ра, на Цр ну Го ру су се од но си ли чла но ви од 26 до 32.

При зна ње не за ви сно сти Цр не Го ре од Ви со ке Пор те и свих оста-лих „Ви со ких стра на Уго вор ни ца” ко је је «још ни је су при зна ле» да то је чл. 26 а од лу ке о но вим ме ђу на род но при зна тим гра ни ца ма фор му-ли са не су у чл. 28. Фи нал ног ак та. за Цр ну Го ру они су пред ста вља ли прав но нај зна чај ни ји дио Уго во ра.

Члан 29. био је по све ћен пи та њу др жав них гра ни ца (раз мје на ма те ри то ри ја), из ла ску Цр не Го ре на мо ре и пра ви ма ко је је у цр но гор-ским те ри то ри јал ним во да ма до би ла Аустро-Угар ска. Те од ред бе су тек сте че ној не за ви сно сти Цр не Го ре да ва ло вид услов ног ме ђу на род ног при зна ња, што у овом слу ча ју ни је су пи та ња ко ја пред ста вља ју пред мет на шег ин те ре со ва ња.

Пи та ње ко је се, са ста но ви шта на ше те ме, на ме ће као ва жни је је сте ка ко се та услов ност ме ђу на род ног при зна ња од ра жа ва ла на ме-ђу на род но дје ло ва ња Цр не Го ре, од но сно, на њен ди пло мат ски ста тус.

Цр на Го ра је по сли је Бер лин ског кон гре са уста но ви ла ди пло мат-ске од но се са ви ше др жа ва, при је све га с ве ли ким си ла ма, при ма њем њи хо вих ди пло мат ских пред став ни ка акре ди то ва них при цр но гор ском дво ру. од ве ли ких си ла сво ја пред став ни штва у Цр ној Го ри су отво ри ле већ 1878. Ру си ја и Фран цу ска, а 1879. то су ура ди ли Аустро-Угар ска, осман ско цар ство, Ве ли ка Бри та ни ја и ита ли ја. Ка сни је су то учи ни ле: Грч ка 1881, Бу гар ска 1896. и ср би ја 1897. По чет ком XX ви је ка ди пло-мат ски од но си су ус по ста вље ни с још дви је ве ли ке си ле, сАд 1905. и њемач ком 1906. Што се, пак, ти че отва ра ња ди пло мат ских пред став-ни шта ва Цр не Го ре у стра ним зе мља ма, си ту а ци ја је би ла знат но дру-га чи ја.

Уз ро ци фи нан сиј ске при ро де ни је су до зво ља ва ли да се у од но-си ма ове вр сте оства ри на че ло ре ци про ци те та. Раз вој до га ђа ја и сплет по ли тич ких окол но сти ути цао је да је Цр на Го ра у то ку сво је са мо стал-но сти, за кључ но са 1918, има ла укуп но че ти ри ди пло мат ска пред став-ни штва на стра ни: у Ца ри гра ду је 1878. отво ри ла пр во ди пло мат ско пред став ни штво стал ног ка рак те ра у сво јој исто ри ји, ко је је по сто ја ло


до ок то бра 1912, а по том још три (у Бе о гра ду 1913, Па ри зу 1916, Ва-шинг то ну 1918).24

ме ђу на род но при зна ње је ути ца ло на ми је њ а ње си сте ма др жав-ног уре ђе ња и ка рак тер уну тра шњ их дру штве них од но са. Цр на Го ра је у Бер ли ну де фи ни тив но по ста ла пу но пра ван члан ме ђу на род не за јед-ни це, до би ла из лаз на мо ре и гра до ве: ник шић, Под го ри цу, Ко ла шин, Бар, Ул цињ... То је уни је ло еле мен те ур ба не сви је сти и ути ца ло на ства-ра ње но вих фор ми у од но су на при вред ни раз виј, раз вој тр жи шта, ини-ци ра ње по чет них об ли ка роб но нов ча них при вре де. Та ко су по ста вља ни те ме љи за раз вој гра ђан ског дру штва и гра ђан ске др жа ве ко ја је на ни-воу нор ма тив ног бр зо су сти за ла те ко ви не европ ског гра ђан ског жи во та у по ли ти ци, кул ту ри, обра зо ва њу, дру штве ном жи во ту уоп ште, док је у ре ал ним од но си ма по ка зи ва ла спор от клон од тра ди ци о нал ног пле-мен ског на чи на жи во та и лич не са мо и ден ти фи ка ци је по том осно ву, с ври јед но сним си сте мом ра ни јег мо де ла од но са.

По тре бу уста но вље ња но вих ви до ва дру штве них ве за на ме та ле су и од лу ке Бер лин ског кон гре са. Раз ли ка на осно ву ре ли ги је и вр ше ња ре ли гиј ских об ре да ни је мо гла да бу де раз лог „да се ико ис кљу чи или

24 Што се Ватикана тиче, његови односи са Црном Гором нијесу се одвијали путем дипломатских представника сталног карактера акредитованих на Цетињу или код свете столице. оно што, међутим, налаже потребу да се то експлицитно каже и што уноси извјесне забуне, тиче се статуса луја Војновића у вријеме његове мисије у вези с бревеом папе лава XIII „Slavorum gentem” од 1. августа 1901. не улазећи у детаље спора који се тицао и Барске надбискупије као примасије српске, за нас је од значаја чињеница да су као изванредни посланици књаза николе, са задатком да издејствују промјену титуле св. Јеронимског завода враћајући му „пространи стари наслов”, у Рим упућени заступник министра правде, гроф л. Војновић и надбискуп барски Шимун милиновић. У документима којима је овај спор ријешен титулисање Војновића изазива извјесне забуне. Тако, на примјер, саопштење од 7. марта 1902. које је потписао кардинал Рампола адресовано је „Графу Војновићу, Црногорском министру код свете столице”. и сам Војновић у одговору на кардиналово писмо себе назива „изванредни и опуномоћени посланик њ. Кр. Височанства Црногорског Књаза”, што асоцира на титулу дипломатских представника друге класе, коју су чинили изванредни посланици и опуномоћени министри. Вјероватно су ови моменти пресудно утицали на то да су и неки историчари сматрали л. Војновића за дипломатског представника Црне Горе код Ватикана. зато се у енциклопедијској јединици о њему у Енциклопедији Југославије (књ. 8, загреб мCмLXXI, стр. 530) Војновић помиње као „опуномоћени посланик Црне Горе у Ватикану”. Војновић, међутим, није био стално акредитовани представник Црне Горе при светој столици, већ је његова мисија била привременог карактера, са задатком рјешавања конкретног спора. након тога се он, послије четворомјесечног рада у Риму, вратио у Црну Гору. овдје се, дакле, не ради о дипломатском представљању седентарног типа, већ о ad hoc дипломатији, односно њеном најраспрострањенијем виду специјалних мисија, чија је суштина у повременом одашиљању представника једне државе у другу ради обављања неких конкретних задатака.


про гла си не спо соб ним у по гле ду ус кра ћи ва ња гра ђан ских и по ли тич-ких пра ва, при ма ња у јав ну слу жбу, по ло жа ја и по ча сти или вр ше ња ра зних за ни ма ња или за на та ма у ком мје сту то би ло“.25 Би ле су то по-зи тив не по сље ди це про ми је њ е ног ме ђу на род ног ста ту са Цр не Го ре ко ја је од др жа ве de fac to по ста ла су бјект ме ђу на род не за јед ни це и са мим тим пре у зе ла оба ве зу да при хва ти све њене стан дар де, ка ко у по гле ду од но са с дру гим ме ђу на род но при зна тим др жа ва ма та ко и у по гле ду уре ђе ња од но са на уну тра шњ ем пла ну, ко ји ни је су мо гли би ти ни жи од ни воа про сје ка ко ји је вла дао у оста лим др жа ва ма. По чет но то је је ди но би ло мо гу ће по сти ћи усва ја њ ем си сте ма прав них нор ми, као при род не прет по став ке да по сто ја ње прав не ре гу ла ти ве и си сте ма санк ци ја ну-жно мо ра ути ца ти на раз вој сви је сти дру штве не за јед ни це о по што ва њу пра ви ла уста но вље ног по рет ка и на чи на ре гу ли са ња од но са на ни воу др жа ве. ипак, раз ли ка из ме ђу нор ма тив ног и ствар ног у не ким обла сти-ма ни је мо гла та ко бр зо би ти пре ва зи ђе на. обез бје ђе ње од го ва ра ју ћег ни воа гра ђан ске кул ту ре и гра ђан ске сви је сти, рав них европ ским, био је про цес за ко ји је би ло по треб но ври је ме, а не са мо по сто ја ње нор ма-тив них рје ше ња.

сва ка ко да је и са мим од ред ба ма Бер лин ског уго во ра од ре ђи ван пра вац у ко ме су се дру штве ни од но си тре ба ли ми је њ а ти и дру штве ни жи вот Цр но го ра ца уна пр је ђи ва ти. По сли је сти ца ња не за ви сно сти 1878. нај у оч љи ви је ви дљи ви ре зул та ти ве за ни за Бер лин ски уго вор би ли су њено дру га чи је те ри то ри јал но пре о бли ко ва ње, про стор но уве ћа ње, до-би ја ње из ла за на мо ре. они су отва ра ли низ дру штве них про це са на уну тра шњ ем пла ну ко ји су под ра зу ми је ва ли ври је ме и од го ва ра ју ће на-ра ста ње дру штве не сви је сти и струч но сти њихо вих но си ла ца, да би се но ве уну тра шње при ли ке ускла ди ле са ври јед но сти ма европ ског гра-ђан ског дру штва. ово по себ но због чи њ е ни це да је свим тим по стиг-ну ћи ма, ме ђу ко ји ма су сва ка ко нај ва жни ји би ли до би ја ње утвр ђе них осман ских гра до ва и из лаз на мо ре, про ми је њ ен не са мо на чин при вре-ђи ва ња већ да је до шло и до про мје на у струк ту ри ста нов ни штва уво ђе-њ ем у пра во слав но тки во цр но гор ског би ћа но вих ре ли гиј ско-ет нич ких гру па му сли ман ске и ка то лич ке вје ро и спо ви је сти од ко јих се при хва та-ње но вих др жав них и дру штве них ври јед но сти са цр но гор ским пред-зна ком ни је мо гло оче ки ва ти ни ти од мах ни ти на на чин ко ји су то у прак си чи ни ли Цр но гор ци.

25 наведено питање било је регулисано чл. 27. Берлинског уговора. Била је обезбијеђена слобода и вршење »свих вјероисповједних обреда свим држављанима Црне Горе и странцима. Видјети: Проф. др Гавро Перазић и мр Радослав Распоповић, Међународни уговори Црне Горе 1878-1918, Зборник докумената с коментаром, Подгорица 1992, 127.


осим сло бод ног „вр ше ња свих вјер ских об ре да свим др жа вља ни-ма Цр не Го ре и стран ци ма“ и за бра не „чи њ е ња сме тњи (...) у хи је рар-хиј ској ор га ни за ци ји ра зних цр кве них за јед ни ца“, до зво ље на сло бо да у од но си ма „са сво јим ду хов ским стар је шин ством“ уно си ла је по тре бан ни во гра ђан ске то ле ран ци је, али исто вре ме но и отва ра ла пи та ње кон-сти ту и са ња „цр но гор ских ври је до сти“ као нео п ход ног ин те гра тив ног фак то ра но вог ме ђу на род ног су бјек та.

му сли ма ни и дру ги ко ји су по сје до ва ли има ња у Цр ној Го ри, „а ко ји би хтје ли да се стал но на ста не ван књ а же ви не“, мо гли су да за др же сво је не крет ни не да ју ћи их под за куп или пре да ју ћи их дру гим ли ци ма на упра ву.26 екс про при ја ци ја је би ла зва нич но за бра њ е на, из у зев ако је би ла ри јеч о оп штем ин те ре су. Али, и тај сег мент дру штве них од но са од у да рао је од про кла мо ва не јед на ко сти и на кра ју је окон чан пре у зи-ма њ ем свих не крет ни на ко је су при па да ле му сли ман ској ари сто кра ти ји. То је, с дру ге стра не, за по сље ди цу има ло бо га ће ње цр но гор ских гла ва-ра бли ских књ а зу и оних ко ји су се ис та кли у ра ту 1876-1878. Пр ви пут у сво јој исто ри ји Цр на Го ра, по дје лом ра ни јих осман ских по сје да, до-би ја имућ не по је дин це ко ји су по бо гат ству од ска ка ли од, до та да пре-о вла ђу ју ћег, ве о ма сла бог имов ног ста ња на ро да. Ве ли ке пар це ле об ра-ди вог зе мљи шта, на при мјер, да те у око ли ни ник ши ћа Бо жу Пе тро ви ћу и дру гим гла ва ри ма по ста ле су основ за раз вој по чет них об ли ка аку-му ла ци је ка пи та ла ко ји су њихо ви вла сни ци, не са мо у не крет ни на ма, већ и од оства ре них при хо да, ко ри сти ли за уте ме ље ње но вих об ли ка еко ном ског жи во та у ко ји ма су но си о ци про це са сти ца ња “ви шка ври-јед но сти“ умје сто осман ских ага и бе го ва би ли Цр но гор ци.

све су то би ле но ви не у др жав ном раз во ју Цр не Го ре ко је су сти-ца њ ем не за ви сно сти за по че ле, али ко је су, на кон рат них успје ха и на њима за сно ва ним ви зи ја ма о не за ви сном жи во ту, под ра зу ми је ва ле по-сте пе ну ни ве ла ци ју и ускла ђи ва ње с рје ше њ и ма европ ског гра ђан ског дру штва. за хтје ви ко ји су у том сми слу по ста вља ни ди је лом су про из и-ла зи ли из дру штве не ре ал но сти Цр не Го ре а дје лом су ко ре спон ди ра ли

26 ово питање је регулисано чланом 30 Берлинског уговора, којим је прописано да: » муслимани и други који посједују имања на територијама прикљученим Црној Гори, а који би хтјели да се стварно настане ван Књажевине, моћи ће да задрже своје некретнине, дајући их под закуп или или предајући их другим лицима на управу». даље је било речено да: «никоме имање не може бити експрописано осим на законит начин, ради опшег интереса и уз претходну накнаду». Посебна турско-црногорска комисија требало је да у року од три године регулише: «начин отуђивања, коришћења и употребе за рачун узвишене порте ствари који су својина државе или вјерских задужбина (вакуфа), као и интересе појединаца који су ангажовани». Видјети: Г. Перазић и Р. Распоповић, Међународни уговори Црне Горе 1878-1918, Зборник докумената с коментаром, 128.


са оства ре ним те ко ви на ма и сте пе ном дру штве ног раз во ја дру штве не прак се у ју го и сточ ној евро пи.

Што се ти че но вих рје ше ња у обла сти кон фе си о нал них од но са, на чин њихо вог уре ђе ња ни је мо гу ће ге не ра ли зо ва ти. од но си др жа ве с ка то лич ком цр квом ре гу ли са ни су по себ ним спо ра зу мом за кљу че ним 1886,27 али су њего ве од ред бе, осим рје ше ња на ни воу кон крет не дру-штве не прак се, та ко ђе, под ра зу ми је ва ле вјер ску то ле ран ци ју и ис кљу-чи ва ли би ло ка кав вид дис кри ми на ци је, што је би ло јед но од рје ше ња Бер лин ског уго во ра. иако пот пу на ана ло ги ја у ре гу ли са њу ста ту са ста-нов ни штва ислам ске и ка то лич ке вје ро и спо вје сти ни је би ла мо гу ћа, ако ни шта дру го а оно због раз ли чи тог ка нон ског устрој ства јед не и дру ге вјер ске ин сти ту ци је, а он да и знат но ве ћег бро ја му сли ман ског ста нов-ни штва у Цр ној Го ри 1878. у од но су на ка то лич ко, не ки основ ни на чи ни ре гу ли са ња, ба рем на ни воу на чел них стан дар да - не и по себ ног ак та слич ног кон кор да ту - ни је су би ли су штин ски раз ли чи ти. Раз ли ке ни-је су, да кле, пред ви ђа ле ни од ред бе Бер лин ског уго во ра, а за ко но дав на прак са Цр не Го ре у овој обла сти у осно ви ни је ишла ван њего вих глав-них рје ше ња.

ин те гра ци ја у европ ску за јед ни цу, осим као у прет ход ним при-мје ри ма, зах ти је ва ла је ре форм ске про це се на ни воу дру штва и др жав-ног апа ра та као цје ли не. То је зна чи ло да је за усва ја ње но вих дру штве-них ври јед но сти био по тре бан и нов мо дел др жав ног ор га ни зо ва ња.

за то је Цр на Го ра од мах по сли је сти ца ња не за ви сно сти мо ра ла при сту пи ти др жав ним ре фор ма ма. Ра ни ји се нат за ми је њ ен је са вре ме-ни јим на чи ном ор га ни зо ва ња вла сти, ко ји је те жио њеној по дје ли на за ко но дав ну, из вр шну и суд ску. Фор ми ран је др жав ни са вјет као за ко-но дав но ти је ло, ми ни стар ство са ре сор ним одје ље њ и ма као из вр шни ор ган и Ве ли ки суд као вр хов на суд ска ин стан ца. из вр ше ним про мје на-ма по ли тич ки си стем зе мље по чи њ ао је да се усмје ра ва ка стан дар ди ма гра ђан ског мо де ла др жав ног ор га ни зо ва ња ко ји је по чи вао на три пар-тит ној по дје ли вла сти.

Про мје не ко је су за хва ти ле уну тра шњи жи вот зе мље ре фор ма ма из 1879, на ста вље не су слич ним тран сфор ма ци ја ма др жав не упра ве из 1903, а по том до но ше њ ем Уста ва 1905. По се бан зна чај је имао „ок тро-и са ни Устав“ из 1905. као акт кон сти ту ци о нал ног ка рак те ра. Цр на Го ра је њего вим уво ђе њ ем у прав ни по ре дак др жа ве по ста ла устав на пар ла-мен тар на мо нар хи ја. њим је у по ли тич ки жи вот уве де но на род но пред-став ни штво - Цр но гор ска на род на скуп шти на - с ко јим по чи ње и ви ше-стра нач ки жи вот у Цр ној Го ри. Фор ми ра њ ем пар ла мен тар них стра на ка, 27 Уговор је носио назив Уговор између Свете Столице и црногорске владе, а закључен

је 18. августа 1886. исто, 223.


ре жим ских и опо зи ци о них, по ли тич ки жи вот ула зи у са свим но ву фа зу ко ја ће се раз ли ко ва ти од ра ни јег пе ри о да по по ку ша ји ма опо зи ци је да ко ри шће њ ем ме ха ни за ма пар ла мен тар ног си сте ма вла сти огра ни чи књ-а жев ски ап со лу ти зам. Али, без об зи ра на вр ло огра ни чен до мет тих на-сто ја ња, рад по ли тич ке опо зи ци је сва ка ко је у по ли тич ку прак су унио но ви не за сно ва не на кри ти ци до та да шње не до дир љи во сти књ а за, од но-сно, кра ља ни ко ле.

за ко ном о кра љев ској вла ди из 1914. про мје не су да ље на ста вље-не а ти ца ле су се и ди пло мат ске прак се и по тре бе њеног ускла ђи ва ња с мо гућ но сим цр но гор ске др жа ве, ка ко на уну тра шњ ем та ко и спољ ном пла ну. оне ни је су пра ти ле, као ни об ли ци вла сти тог ди пло мат ског пред-ста вља ња у дру гим зе мља ма, европ ска ис ку ства. осим у ма лом бро ју пред став ни шта ва у сви је ту, то се у овом слу ча ју огле да ло и у да ва њу ста ту са ди пло мат ских пред став ни ка ге не рал ним кон зу ли ма што, углав-ном, ни је би ла прак са дру гих зе ма ља тог вре ме на.28

Ра зно вр сни по свом зна ча ју, оп штем и по себ ном, сви ови про-це си су има ли еле мен те мо дер ни зма из ра же не, по ред оста лог, и у пре-тва ра њу по је дин ца у Цр ној Го ри од чла на пле ме на у гра ђа ни на, а на ме ђу на род ном пла ну, од по да ни ка пот чи њ е ног пле мен ском го спо да ру и цр но гор ском су ве ре ну у др жа вља ни на ме ђу на род но при зна те зе мље.

28 законом о краљевској влади и уређењу државних надлештава из маја 1914. чл. 44, у дипломатске заступнике сврстани су и конзули и вицеконзули. и поред чињенице да је у пракси познато да генералним конзулима, у земљама у којима држава нема своје дипломатске представнике, могу бити повјерене и одређене дипломатске функције, не бисмо могли рећи да се у овом случају ради о досљедном заступању тога начела. из онога што смо дознали радећи на овој теми произилази да је наведено законско рјешење било једна нереална норма која није имала посљедице ни у пракси властите државе, а камоли у погледу третмана од стране држава код којих су конзули акредитовани. Управо расположива грађа говори да су се и функције конзула по звању и почасних конзула кретале у оквиру општих граница конзуларне надлежности и да нијесу досезале оне видове дипломатског заступања из којих би могао произићи њихов другачији карактер. на исти начин, ријетки случајеви обављања наложених дипломатских послова од стране конзуларних представника нијесу могли да од конзула конституишу посебну класу дипломатских представника. ма колико да је изграђеност дипломатског апарата Црне Горе била на ниском нивоу, она се није могла надопунити на овај начин. То није било у складу ни са општеусвојеним рјешењима и принципима међународног права. У завршним одредбама поменутог закона зато је и стајало да ће ближе одредбе о дипломатској и конзуларној служби бити прописане нарочитим законом. доношење таквог закона сигурно је било у плану. међутим, међу сачуваним правним актима таквог законског документа нема. да је он донесен, тек тада бисмо могли закључити шта је законодавац намјеравао постићи наведеним рјешењем о рангу дипломатских заступника, наравно - уколико би оно у њему било задржано у истом облику. овако, остаје да о наведеном примјеру говоримо као о ријеткости раритету правне праксе барем са становишта међународноправног одређења ранга дипломатских представника држава на страни.


из ла зак Цр не Го ре из пла нин ске за тво ре но сти на кли мат ски дру-га чи је мор ско под руч је, с дру гом кул ту ром и усло ви ма, и но ви на чин при вре ђи ва ња уво ди ли су, осим сто чар ске и на ту рал не при вре де, и пр-ве об ли ке роб но нов ча них тр жи шних од но са, афир ми шу ћи и при вре-ду при мор ских гра до ва или, пак, ви до ве раз мје не ро ба са еле мен ти ма тр жи шних од но са на град ским тр го ви ма и па за ри ма у уну тра шњ о сти. Цен три фу гал не си ле ур ба ног жи во та, пре лаз од се ла ка гра ду, при па да-ле су ка те го ри ји про мје на ко је су у исти мах би ле про стор не, дру штве не и мен тал не.

Град ски жи вот до во дио је и до про мје не си сте ма ври јед но сти у ко ме су се, за раз ли ку од до та да шњ ег мир ног се о ског жи во та и ре ла-тив но уно сног ра да ко ји мо гао би ти из вор до би ти, са да у град ским сре-ди на ма с тр го ви на ма, за на ти ма, крч ма ма и ка фа на ма, мо гли по ја ви ти и дру ги ви до ви дру штве не прак се, од ко јих не ки, по пут но ве вр сте кул-тур них по тре ба ста нов ни штва, ни је су би ли по зи тив ни као на при мјер: бес по сли че ње, зе ле на ше ње и сл. Раз ви ја њ ем гра до ва у из ра же ни јој мје-ри ја вља ла се по тре ба за за шти том лич не имо ви не, њене не при ко сно ве-но сти, ко ју пре тод на дру штве на прак са Цр не Го ре, на на чин на ко ји се то де ша ва ло у ур ба ним сре ди на ма, ни је по зна ва ла. Као са став ни ца те вр сте про мје на, у из ми је њ е ним окол но сти ма, ја вља ла се но ва ре ал ност у ко јој је до шло до окре та ња ци вил ној вла сти зе мље, а не пле мен ским гла ва ри ма и ка пе та ни ма, као га ран ту очу ва ња лич них и имо вин ских пра ва по је дин ца. све је то зах ти је ва ло до гра дњу др жав ног по рет ка и у нор ма тив ном и у ин сти ту ци о нал ном сми слу. Чо вјек по је ди нац и њего ва лич на имо ви на мо ра ли су, при то ме, би ти основ но за шти ће но до бро.

По се бан сег мент у цр но гор ском дру штву ко ји је из су ве ре но сти про из и ла зио би ле су про мје не у ко мун ка ци ји са сви је том, не са мо Цр не Го ре као су бјек та ме ђу на род ног пра ва, већ и њених гра ђа на. Цр но гор ци су са сво јим пут ним ис пра ва ма мо гли сло бод но да пу ту ју у дру ге зе мље, да уче ству ју у ме ђу на род ној тр го ви ни, ко ри сте ћи се за кљу че ним тр го-вин ским уго во ри ма или уго во ри ма о тр го ви ни и пло вид би29 у ко ји ма је као јед на од уче сни ца у уго вор ном од но су би ла Цр на Го ра.

с об зи ром на то да су, осим објек тив не усло вље но сти, ови про-це си у мје ри мо гу ћег кон тро ли са ни ру ко во де ћом уло гом ди на сти је Пе-тро вић- његош, про мје не ко је су до ла зи ле, до во ди ле су, због на сто ја ња

29 Током независног постојања Црне Горе 1878-1918. било је закључено укупно 27 уговора о трговини и пловидби с другим земљама. нијесу сви, увијек, били сасвим „нови“ већ су настајали послије извјесног времена примјењиваних примјене ранијих. Тако су третирани као посебни међународни акти, закључени независно од ранијих уговора са истим државама. Видјети: Г. Перазић и Р. Распоповић, Међународни уговори Црне Горе 1878-1918, Зборник докумената с коментаром, 85.


ди на сти је да очу ва па три јар хал не по зи ци је и ста ри на чин упра вља ња зе мљом, до не скла да из ме ђу же ље ног на чи на раз во ја ду штва и ка рак те-ра ин сти ту ци ја по сто је ћег си сте ма вла сти. У зе мљи су, због то га, вре ме-ном на ста ја ле по дје ле на оне ко ји ни је су по зи тив но гле да ли на мо дер-ни за циј ске про це се и ко ји су по др жа ва ли иде је бли ске дво ру о за др жа-ва њу па три јар хал ног на чи на вла да ња и оне ко је су те жи ли стан дар ди ма оно вре ме не де мо крат ски усмје ре не европ ске ми сли. По ли тич ке бор бе око то га тра ја ће до не стан ка Цр не Го ре 1918.

иако су др жав не ре фор ме на уну тра шњ ем пла ну, као што смо ви-дје ли, од мах за по че те (1879), а он да и на ста вље не ка сни је, по ма ци су, ма ко ли ко зна чај ни, ипак би ли, ре ла тив но, скром ни. осим стал не еко-ном ске не раз ви је но сти зе мље, ма те ри јал не и ка дров ске нео спо со бље-но сти ње не др жав не слу жбе, глав ни узрок то ме огле дао се у чи ње ни ци да ре фор ме ни је су успје ле да из ми је не ап со лу ти стич ки ка рак тер вла сти кња за, од но сно кра ља ни ко ле I Пе тро ви ћа-њего ша.

на кра ју тре ба ка за ти да је сти ца ње не за ви сно сти и раз вој др-жав ног су бјек ти ви те та Цр не Го ре у ме ђу на род ним окви ри ма ути цао на на ста нак сви је сти о при пад но сти Цр ној Го ри као сво јој зе мљи код њених др жа вља на раз ли чи те ет нич ке или вјер ске струк ту ре. за то су се у су че ља ва њу са сви је том они че сто ко ри сти ли од ред ни цом Цр но го-рац, без об зи ра на то ка ко су се ствар но у вјер ском или ет нич ком сми-слу осје ћа ли. иако је пр во бит но озна ча ва ла иден ти тет ску при пад ност њеног ста нов ни штва др жа ви Цр ној Го ри, не ди ра ју ћи у њихо ву вјер ску или на ци о нал ну опре ди је ље ност, и ма да ни је зна чи ла вид хо мо ге ни зи-је цр но гор ског дру штва, ула зак у ме ђу на род ну за јед ни цу код све ве ћег бро ја цр но гор ских др жа вља на ја чао је осје ћај при пад но сти Цр ној Го ри, као сво јој др жа ви и кон сти ту и сао по себ но исто риј ско пам ће ње ко је се на пр вом мје сту ве зи ва ло за на ста нак и др жав ни раз вој Цр не Го ре. Тра-ја њ ем др жа ве и из ра ста њ ем др жав но прав ног су бјек ти ви те та тај осје ћај је ја чао, по ред мул ти е тич но сти и мул ти кон фе си о нал но сти, као је дан од глав них струк ту рал них оби љеж ја цр но гор ског дру штва.

све то го во ри да је ме ђу на род но при зна ње убр за ло про цес из ра-ста ња Цр не Го ре као др жав ног су бјек та, до ве ло до ин сти ту ци о нал не до гра дње др жав ног апа ра та, ути ца ло на уво ђе ње но вих са др жа ја у дру-штве ни жи вот ста нов ни штва, отво ри ло и ин сти ту ци о на ли зо ва ло њене ве зе са сви је том а са мим тим, ула ском Цр не Го ре у ме ђу на род ну за јед-ни цу, ство ри ли су се усло ве за раз вој и мо дер ни за ци ју зе мље и усва ја ње те ко ви на са вре ме ног европ ског дру штва.


Prof. Radoslav Raspopović, PhD.

THE IMPORTANCE OF INTERNATIONAL RECOGNITION IN THE PROCESS OF FORMATION OF THE STATE AND LEGAL

SUBJECTIVITY OF MONTENEGRO

Summary

Recognition of the existence of state independence is a prerequisite for the development of state institutions necessary for a sovereign activity of a country in the international community. It is a process which implies a correlation between the historical course of a liberation struggle and the accomplished liberation from the rule of another country, accompanied by space created for the development of institutions of country’s own state organization. International recognition is, therefore, a mere prerequisite for acquiring the rights which other states, members of international community, have in all areas including the development of their own state institutions. This specifically means that the status of an international subject creates the necessary conditions for strengthening the capacity of a state, i.e. for the formation of state sovereignty of a country within the international community. The new state union thus becomes an equal partner in relations with other countries, while at the same time it gains the same equality in terms of possibilities for development of its own legal order. In this paper, the author has tried to follow the course of the process on the example of Montenegro on both levels, and in terms of development of institutions of authority accompanying the formation of the state subjectivity of the country.


UDC: 070.482(44):341.24”1878”

саша мАРКоВић*

ФРАнЦУсКА ШТАмПА и БеРлинсКи КонГРес

AB STRACT: The pa per de als with the tre a ting of the Con gress’ of Ber lin de ci si ons in the French press, which de nied the right to young Sla vic-Bal kan pe o ple to be co me the na ti ons, all in the na me of the pe a ce, Euro pean po li ti cal ba lan ce and hig her French in te rests. This work pre sents an in sight in to in te re sting po li ti cal, hi sto ri cal and so ci o lo gi cal to pic, which is ra rely tre a ted by the mo dern hi sto ri o graphy and po li ti cal sci en ce.

KEY wORDS: Con gress of Ber lin, French press, na tion, Sla vic-Bal-kan pe o ple

Фран цу ска сти же на Бер лин ски кон грес осла бље на, по ту че на и згр че на на сво ју «са бра ност». због по ра за 1871. го ди не, на по ле он III је мо рао усту пи ти пр во ме сто у евро пи Би смар ку, а Фран цу ска се скло ни-ла не мач ком Рај ху с пу та. не мач ка је од та да пр ва си ла на са њеним ја ко број ним ста нов ни штвом (39 ми ли о на ду ша), са њеном сна жном при-вре дом, а по го то во са ефи ка сно шћу њене вој ске, ко ја јој да је осе ћај над-моћ но сти над Аустри јом и Фран цу ском. Би змар ко ва спољ на по ли ти ка ће отво ре но из ја сни ти во љу мла де не мач ке на ци је да се оја ча, зна ју ћи би ти опре зно опор ту ни ста из праг ма тич них раз ло га.

до и ста, иако по бе ђе на, Фран цу ска је ус пе ла са чу ва ти зна чај на пре и мућ ства и до жи вља ва пра ви успон. Као пр во, њен нео спо ран при-вред ни раз вој, већ за по чет у цар ска до ба, и да ље цве та, што сјај но до-ка зу је уна пред пла ће на рат на ште та од 5 ми ли јар ди фра на ка, ко ју јој је не мач ка на мет ну ла Франк фурт ском уго во ром 10. ма ја 1871. го ди не. По ред то га, фран цу ске бан ке су том при ли ком иза тка ле оп шир ну мре-жу са ино стран ством с ко јим ће и да ље са ра ђи ва ти, а свет је за па зио моћ фран цу ске на род не аку му ла ци је: по зи ви фран цу ском кре ди ту ће се мно жи ти ши ром евро пе и омо гу ћи ти фран цу ској фи нан сиј ској си-* Аутор је редовни професор на Факултету за славистичке студије на сорбони.


ли зна чај но по ве ћа ње сво јег ути ца ја. да ље, ре пу бли кан ски ре жим мо же ра чу на ти на па три о ти зам јав ног мњ е ња и чи та вог на ро да, ко ји се сла-же са вој ном об но вом, ма ко ли ко она бу де ко шта ла. Фран цу ска штам па хо ће по сва кој це ни ве ро ва ти у тај нео п хо дан пре по род и усред сре ђу је јав ну рас пра ву око ме ђу на род ног ста ва ко јег би тре ба ло за у зе ти да би омо гу ћи ло то све то на ци о нал но де ло. она упра во гле да ис точ не кри зе кроз оп се си ју окре пљу ју ћег па ци фич ног sta tus quo. ис точ но пи та ње је за стра шу је за то што пре ти том спа со но сном ми ру. Гам бет та у свом го-во ру Ан герс-а у апри лу 1872. го ди не, ја ко до бро из ла же то ис кљу чи во тра га ње за Гра лом: «ова на ци ја, ко ја је зна ла ка ко спа си ти сво ју част, зна ће исто та ко ка ко по вра ти ти свој при род ни ранг у све ту».

Без об зи ра на све, оста је чи њ е ни ца да је сад Би смарк но ви го спо-дар у евро пи и да чвр сто же ли ис ко ри сти ти тај по во љан по ло жај да би за мр знуо но ве по стиг ну те по зи ци је на кон ти нен ту. Пр вен стве но те жи изо ло ва њу Фран цу ске да би јој оне мо гу ћио стра шно зе ље ни «ре ванс». Фран цу ска та да из гле да стра шно не моћ на. Као сто је че сто био слу чај са њом у про шло сти, она се та да за кла ња иза уни вер зал них на че ла и по ста је але го рич но оли че ње та ко зва них Lu miè res. на пра гу кон гре са, фран цу ска штам па се из ра жа ва као уста во твор на скуп шти на, та ко зва на Con sti tu an te, кад је 20. ма ја 1790. го ди не об ја ви ла мир све ту. ср дач но се бо ри за не ку вр сту «ве ли чан стве не са бра но сти», упра во у вре ме кад раз вој на род не про све те и јеф ти не штам пе омо гу ћа ва по ја ву пра вог јав-ног мњ е ња, што осе тљи во ком пли ку је де ли кат ну игру европ ске са гла-сно сти, ко ја по чи ва на тај ним пре го во ри ма и не тр пи јав ност.

Оп сед нут па ци фич ким sta tus quoАн ти сло вен ска кам па ња

ме ђу на род на кри за отво ре на ра том из ме ђу Ру си је и осман ске ца ре ви не у апри лу 1877. го ди не, ко ја ће се за вр ши ти сан сте фан ском спо ра зу мом 5. мар та 1878. го ди не па он да Бер лин ском кон гре сом, иза-зи ва пра ву ан ти сло вен ску кам па њу у фран цу ској штам пи, ко ја гле да на Ру си ју, па ши ре и на све хри шћан ске сло ве не на Бал ка ну, као на глав-ну пре тњу про тив ми ра и европ ској без бед но сти. Та да ви ди мо ка ко се сви сте ре о ти пи раз бе сне и ка ко се раз бук та ју ан ти сло вен ске фан та зме и стра сти за пад не кул ту ре. од мах по сле сан сте фан ског уго во ра, мо же се чи та ти у La Répu bli que française: «Ко ли ко сла бо сти сло вен ске ра се и њених ис кљу чи вих и сил них на го на. […] сло ве ни су од мах по че ли да ели ми ни шу не сло вен ско те ло, укљу чу ју ћи Је вре је и Гр ке, на свим под-руч ји ма ко је же ле са мо за се бе. […] По ве ћа ње ср би је, ру си фи ка ци ја ду нав ског ушћа, да ва ње ја дран ског при мор ја Цр ној Го ри, сви ти про-

33Француска штампа и Берлински конгрес

пу сти мо ра ју по кре ну ти оп ту жбу за пад ног све та, а по го то во Аустри-је и ита ли је »1. У тим ме се ци ма ко лек тив не ме диј ске хи сте ри је, јав но мњ е ње оп ту жу је ујед но «ру си фи ка ци ју» Бал ка на, «сло вен ско чи шће ње бал кан ског под руч ја», «срп ске и цр но гор ске агре си је» про тив осман ске вла сти и осман ског ста нов ни штва, «пра во слав ну рев ност », «све сло-вен ску дво лич ност» у ме ђу на род ним пре го во ри ма и «стра шно опа сну ам би ци ју Ру си је».

Али ви ше од иче га, фран цу ска штам па стра ху је пред екс пан зи-јом те пре ве ли ке азиј ске си ле ко ју оли ча ва Ру си ја по њеном схва та њу. 24. ја ну а ра 1878. го ди не, L’Il lu stra tion до но си на слов: “Ру си су пре шли Бал кан”, а La Répu bli que Fran ca i se до да је : «Је су Ру си за и ста по но во пре шли Бал кан, и нај ве ро ват ни је за у век»2. «да ли ми мо же мо за тво ри-ти очи пред еви дент ним? очи глед но, ако се тај рат про ду жи, тур ско цар ство ће би ти смак ну то, чи тав тур ски на род ис тре бљен, а ге о граф ска кар та ис то ка ду бо ко по ре ме це на са суд бо но сним по сле ди ца ма за за пад-ну евро пу »3. су о че на са тур ским сло мом и ру ском од луч но шћу, фран-цу ска штам па се без на дле жно по ко ри ла: « […] Ру си ја не ће од у ста ти од сво јег ви ше ве ков ног и стра шног ци ља; би ло на ко ји на чин, она ће га по сти ћи. […] У ста њу је да уни шти Тур ску без да је раз ру ши. до вољ но је са мо да про ши ри сво ју над моћ ност са обе стра не Бал ка на, да учвр сти сво ју ис кљу чи ву до ми на ци ју над Цр ним мо рем, од ду нав ског ушћа до Ба ту ма, да би до вр ши ла сво је де ло, да отво ри се би про лаз до егеј ског мо ра пре ко со лу на и до Ја дран ског мо ра за хва љу ју ћи би ло ко јој лу ци то бо же до де ље ној Цр ној Го ри. […] У по чет ку ра та, по кри ла је сво ју агре си ју хри шћан ском со ли дар но шћу; а да нас ита ли ји пре ти цр но гор-ско су сед ство, или ру ско, што је са свим исто, пре ко пу та Ја дра на»4.

збу њ е на пред том «пра во слав ном сло вен ском агре си јом» пре ма Тур ци ма или, ши ре схва ће но, пре ма му сли ман ском ста нов ни штву на Бал ка ну, фран цу ска штам па по ста не бра ни тељ осман ског цар ства. она оп ту жу је ве ли ке си ле пот пи сни це Па ри ског уго во ра 1856. го ди не за на-пу шта ње Тур ске и осе ћа по тре бу за «по ди за њ ем гла са да би се чуо јед-но ста ван про тест у име прав де »5. (Le Pe tit Jo ur nal) се жа ли «да је све до зво ље но ка да је у пи та њу Тур ска»6. La Répu bli que Fran ca i se до да је са ви ше за ла га ња: «му сли ман ска ра са тр пи већ осам на ес ме се ци не рав-но мер ну бор бу про тив мно го ја чег. [сад] ће мо тек ви де ти ко је зло мо гу

1 12. март 1878. године.2 5. јануар 1878. године, 2.3 Ибидем, 9. јануар 1878. године, 2.4 Ибидем, 6. март 1878. године, 1, чланак датиран од 5. марта.5 Vreme Le Temps, 2. јануар 1878. године, 1.6 2. јануар 1878. године, 2.


учи ни ти књ и жев на пре те ри ва ња по је ди них пу бли ци ста суд би ни јед ног на ро да »7. Те но ви не чак су мњ а ју у исти ни тост осман ских зло чи на на Бал ка ну: «зна се ода кле ово [западно] ко ле ба ње по ти че. Кри во је јав но пре те ри ва ње око кр во про ли ћа у Бу гар ској уочи ра та […]. Бу га ро фил ска аги та ци ја је ве за ла ру ке не са мо ен гле ском ка би не ту не го чак дру гим за-пад ним вла сти ма, ко је су увек има ла оби чај да пру же Тур ској по др шку. […] хри шћан ски се љак на Бал ка ну нам је од у век из гле дао чак и срет-ни јим од тур ског јер је увек био снаб де вен а ни је имао ду жно сти пре ма др жа ви као што је сте слу чај са тур ским се ља ком. […] ни смо ус пе ли на-ћи до ка зе си сте мат ског тур ског де спо ти зма. Тур ци су јед но став но жр-тве ла жних кле ве та». Чак се сма тра да жр тва сно си де ло од го вор но сти јер, ка же La Répu bli que Fran ca i se, «не до ста так хра бро сти код бу гар ског се ља ка је сте си гур но омо гу ћио сва та пре ко ра че ња »8.

мо ра мо ре ћи да све узев ши у об зир, за вре ме те ме дју на род не кри зе фран цу ска штам па пре те жно иг но ри ше или чак и кри је сва ко дне-ви цу хри шћан ског сло вен ског ста нов ни штва на Бал ка ну. ско ро ни кад се не по ми ње не у спех Tan zi ma ta, дра ма ти чан за ла зак цен трал не вла сти на том под руч ју, што омо гу ћа ва са мо во љан де спо ти зам свих бе го ва, или по ре ски при ти сак ко ји је по стао про сто не под но шљив. Што је го-ре, ако она за и ста схва та Бер лин ски кон грес као мо гу ће ре ше ње, ма кар при вре ме но, бал кан ске кри зе за по че те 1875. го ди не, ни ко не под вла чи суд бо но сно раз ви ја ње и ду бо ки по трес ко ји на Бал ка ну оства ру ју убр-за ни про цес осло бо дје ња ју жних сло ве на од осман ског јар ма; ни ко не при ме ћу је пр ва ме дју сло вен ска су пар ни штва, ко ја ће по ста ти тра гич на у бу дућ но сти. иако је јед на од ва жни јих осо ви на Бер лин ског кон гре-са упра во би ла узи ма ње у об зир раз вит ка ло кал них те жњи, при зна ње не за ви сно сти Ру му ни је, ср би је и Цр не Го ре, за ла га ње за про цес не за-ви сно сти Бу гар ске, при хва та ње про гре сив ног исто риј ског на ци о нал-ног раз вит ка Бал ка на за по чет грч ком не за ви сно шћу, фран цу ска штам па оста је пре те жно осе тљи ва на слом европ ске Тур ске. она ће пр вен стве-но за тра жи ти од Бер лин ског кон гре са да на ци о нал ни по крет на Бал ка-ну мо ра би ти кон тро ли сан и огра ни чен од ве ли ких си ла с об зи ром на њихо ве соп стве не ви ше ин те ре се, у окви ру европ ског спо ра зу ма. Већ 24. ја ну а ра 1878. го ди не, La Répu bli que Fran ca i se сма тра да «ен гле ска мо ра за у ста ви ти ис точ не хри шћан ске на ци о нал но сти на низ бр ди ци ко ја их пра во во ди ка сло вен ској за ду бље но сти». 30. мар та 1878. го ди не, Le Temps за да је стра сан ан ти бал кан ски уда рац: «Ру му ни, ср би, Цр но гор-ци и Бу га ри не из гле да ју при род но на кло њ е ни сна жној од бра ни сво је сло бо де и сво јег су ве ре ни те та про тив стра не над моћ но сти, они су под-7 24. јануар 1878. године, 2.8 24. јануар 1878. године, 2, чланак датиран од 15. јануара.


ло жне на ци о нал но сти». на про тив, фран цу ска штам па ће се об ра до ва ти га ран ци ја ма ма њ и на ма да тим ра ди за шти те од пре ко ра че ња бал кан ских на ци о на ли за ма. исто та ко, она не ће уоп ште при ме ти ти огром не на по ре уме ре ног Гор ча ко ва, ко ји је све учи нио да би кон тро ли сао пан сла ви-стич ку страст, раз вој бал кан ских зах те ва и при ти ске ру ских ге не ра ла да би се Ру си ја мо гла вра ти ти за сто европ ске са гла сно сти. нај зад, фран цу-ска штам па не ће схва ти ти ко ли ко је опа сно уда љи ва ње из ме дју Ру си је и не мач ке, ко ја ће се збли жи ти са Аустри јом, што ће има ти те шке по сле-ди це као што се зна.

ен гле ска као уто чи ште

Фран цу ска штам па оста је то ли ко чвр сто убе дје на да је не у трал на «са бра ност» нео п ход на фран цу ском опо ра вља њу, да је скло на пре тво-ри ти Ве ли ку Бри та ни ју у свог ју на ка, од ко јег се зах те ва бор бе на на рав и па три от ски до ка зи. она се чак по ка зу је увре дљи ва и че сто за ме ра , као La Pe tit Jo ur nal, 9. ја ну а ра 1878. го ди не, кад гор ко осу ђу је: «Тур ци су у пра ву што гу бе уз др жљи вост, што се жа ле због не до стат ка искре-но сти и од луч но сти ен гле ске по ли ти ке». La Répu bli que Fran ca i se по ка-зу је пр стом пра ве крив це, еван ге ли стич ка бри тан ска удру же ња, ко ја су на мет ну ла ен гле ској раз у ме ва ње пре ма Бу га ри ма. Без об зи ра на све те кри ти ке, Ве ли ка Бри та ни ја оста је «но си лац и бра ни тељ за пад не ци ви-ли за ци је», што ја сно по ка зу је ци ви ли за циј ско чи та ње ру ско-за пад ног су прот ста вља ња.

се ти мо се да осман ско цар ство, по ра же но у евро пи и у Ази ји, не-ма дру гог из бо ра не го да пот пи ше ве о ма не по во љан сан сте фан ски уго-вор, 3. мар та 1878. го ди не. европ ски а по го то во бри тан ски му чан сан се по на вља: Ру си ја је у Ца ри гра ду, до вољ но сна жна да дик ти ра Тур ској сво је усло ве. не ће се уз др жа ти, као што се зна. си ту а ци ја је не при хва-тљи ва за Ве ли ку Бри та ни ју. Пр во у Ази ји, где је пут из ме дју ер зе ру ма и Пер си је, та ко ре ћи ка ин ди ји, анек сти ран. дру го, што је још не при хва-тљи ви је, фор ми ра на је ауто ном на кне же ви на Бу гар ска ко ја се ши ри до егеј ског мо ра. Пре ко те «Ве ли ке Бу гар ске», Ру си ја ће би ти у ста њу да за о би дје те снац и да до би је отвор на сре до зе мље. Што се ти че Аустро-Угар ске, она мо ра кон ста то ва ти да Ру си ја ни је ис по сто ва ла уго вор од мар та 1877. го ди не, ко ји оба ве зу је Ру си ју да се не ће уме ша ти у бо сан ске игре и да ће до зво ли ти Аустри ји да оку пи ра Бо сну и хер це го ви ну, ако она оста је не у трал на у ру ско-тур ском ра ту. Чим су бри тан ска и аустриј-ска ди пло ма ти ја за о штри ле свој став и ус пе ле да на ме ћу Ру си ма сво је зах те ве, што зна чи си сте мат ски пре глед чи та вог сан сте фан ског уго во ра на кон гре су, фран цу ска штам па се раз ве се ли ла. Le Temps об ја шњ а ва да


је сад го то во «вре ме по ли ти ке бак ши ша»; «Аустри ја не ће ни ка да при-ста ти да Ру си ја ус по ста ви свој про тек то рат над сло вен ским др жа ва ма на Бал кан ском по лу о стр ву. У тој ан гло-ру ској кон фрон та ци ји, чи та ва фран цу ска стам па че ка спас од Би змар ка. Фран цу ска власт ни је уоп ште по ме ну та, чак ни у де сни чар ским но ви на ма, као што су Le Ga u lo is, La Défen se, La Re vue de Fran ce, La Ga zet te de Fran ce, Le Français. 24. апри-ла, La Pe tit Jo ur nal под ву чи: «Цр на Го ра и ср би ја не мо гу до би ти из ве-сна по ве ћа ња те ри то ри је а да се аустро у гар ска мо нар хи ја не рас па да». 3. ју на La Répu bli que Fran ca i se раз у ме Ан дра ши ја ко ји зах те ва пра во на ре ви зи ју свих бал кан ских про ши ре ња и пра во да се су прот ста ви, ако су аустриј ски ин те ре си у пи та њу.

За величанственусабраност и за по вра так Фран цу ске у европ ски кругФран цу ски уну тра шњи кон текст

од мах по сле по ра за у се да ну (2. сеп тем бар 1870. го ди не), уну тра-шња и спољ на по ли ти ка су по ста ле не раз дво ји ве: мо нар хи сти су по ста-ли бра ни те љи ми ра а ре пу бли кан ци, ко је во ди Гам бе та, су за у зе ли став пр ва ка на род не од бра не и ре ван ша. ме ђу тим, сви су се бр зо уве ри ли, већ од је се ни 1870. го ди не, да је по ми ре ност је ди ни мо гу ћи, ба рем при-вре ме ни, пут. ни јед на си ла ни је би ла при ста ла да по др жи Фран цу ску у кон флик ту про тив Пру ске. Шта ви ше, Па ри ска ко му на (март-мај 1871. го ди не) је још до при не ла ре во лу ци о нар ној сли ци Фран цу ске. Та ко да су про сто сви фран цу ски по ли ти ча ри, ши ром це лог по ли тиц ког спек-тра, сте кли уве ре ње да тре ба по ка за ти но ви ре жим кон зер ва тив ним, ро-до љу би вим и при вр же ним хри шћан ском ћу до ре ђу. Та те жња ча сти ће обе ле жи ти чи та ву фран цу ску спољ ну по ли ти ку, па чак и ди пло мат ско осо бље. мо ра се по вра ти ти фран цу ско ме сто у евро пи по сва ку це ну, ма ко ли ко то зах те ва ло да се Фран цу ска ску чи. за фран цу ску штам-пу, Бер лин ски кон грес озна ча ва пра ви по вра так Фран цу ске у европ ски круг, за што ве ли ких. Фран цу ска по вра ћа сво је до сто јан ство. осе ћа се ме дју Фран цу зи ма искре но јед но ду шно уз бу ђе ње, што La Répu bli que Fran ca i se из ра зи то опи су је: «осе ћа мо се срећ но због го сто при мљи вог до че ка на ших опу но мо ће ни ка пру же ном, па жњ ом њима по све ће ном, по ча сти ма њима ис ка за ним, по ве ре ње, пре сти жом и ауто ри те та њима при зна тим. […] Чак при ме ћу је мо по себ ну бла го на кло ност пре ма њима. […] Што би кри ли за до вољ ство што нам је то све пру же но?»9. Уоп ште не су мњ а ју у Би змар ко ве игре.

9 17. јун 1878, уводни чланак датиран од 16. јуна, 1.


нео п ход ност ве ли чан стве не са бра но сти

То тра же ње по што вај на под сти че фран цу ску штам пу и те ра је на про на ла же ње ра зно ра зних спољ но по ли тич ких док три на, али јед но-ду шно се из ја шњ а ва за ве ли чан стве ну са бра ност ко ја мо ра на те ра ти Фран цу ску на не у трал ност и па ци фи зам кроз уло гу уни вер зал ног бра-ни те ља ми ра и ме ђу на род не сло ге и прав де, ис кљу чи во ди пло мат ским по сре до ва њ ем и, ако бу де по треб но, чак и ци нич ном не у трал но шћу. сви се Фран цу зи се ћа ју да је Фран цу ска оста ла са ма про тив Пру ске, на пу-ште на од сви ју евро пља на. зло пам ће ње оста је ду бо ко уса дје но. 7. мар-та 1878. го ди не, La Répu bli que Fran ca i se сма тра «да за да так уз др жљи-во сти и опре зно сти на ма на мет нут због на ших на ци о нал них не сре ћа мо же се по ми ри ти са зах те ви ма па три о ти зма. […] Фран цу ска мо ра би ти Пра во, на да и при бе жи ште про тив сна ге ». Јед ном ре чи, ве ћи на фран-цу ске штам пе сма тра да њена си ту а ци ја на ме ће Фран цу ској да оста не ода ље на од ме ђу на род них ига ра све док њен соп стве ни на ци о нал ни ин-те рес не бу де у пи та њу. Le Temps до да је 18. апри ла: «Већ смо ре кли и спрем ни смо по на вља ти да Фран цу ска мо ра оста ти не у трал на, ода ље на од свих би та ка у ко јим ни ти њена част, ни ти њена без бед ност не зах те-ва ју њено по сре до ва ње. Фран цу ска ра ди за соп стве но уз ди за ње; мо ра ће још ду го ра ди ти на том па ци фи стич ком де лу. не са мо што ми же ли мо га ји ти тај мир код нас, не го га исто та ко же ли мо свим на ци ја ма за па да и ис то ка ». 19. апри ла 1878. го ди не, La Répu bli que Fran ca i se још ја сни је об ја шњ а ва: «сад смо чи сто гле да о ци. Упра во због то га што же ли мо да на ша до мо ви на бу де ван ак ци је, од луч ни да за др жи мо тај став гле да о ца, мо же мо по ди ћи глас у име пра ва, мо ра ла и прав де. из ра жа ва мо исти-ни ти јав ни осе ћај. […] из над ига ра си ла, по сто ји не што ја че, што по-бед ни ци мо ра ју узе ти у об зир, иако се Фран цу ска, до бро вољ но од сут на, по ву че и усред сре дју је».

Та чан по глед на «де гра ди ра ну европ ску сло гу» По че ци опа да ња европ ске сло ге и по ја ва си сте ма са ве за

Већ од 1875., Би змарк тра жи ка ко да по вра ти не ку вр сту но ве европ ске сло ге. има на уму да од бра ни и да ста би ли зу је стек ну ти по-ло жај. зна ју ћи да не мач ка са да за у зи ма пр во ге о стра те шко и вој но ме сто у евро пи и да је њен при вред ни раз вој узео свој за лет, он же-ли да Рајх по ста не ди пло мат ски цен тар но ве европ ске рав но те же, да би кон тро ли сао сва ки фран цу ски по ку шај ре ван ши ра ња. до и ста хо ће об но ви ти европ ску сло гу, осо би то Бер лин ским кон гре сом, али то све


до де љи ва њ ем цен трал не уло ге не мач кој, ко ја је у про шло сти при па-да ла Аустри ји или Ве ли кој Бри та ни ји. он ће уста но ви ти јед ну вр сту „де гра ди ра не европ ске сло ге“10, ко ја по чи ва на два кон фрон ти ра на са-ве за, дру га чи је ре че но на ду бо ку европ ску по дво је ност, нај ве ро ват ни-је због сво је мр жње пре ма ика квим удру же њ и ма а пр вен стве но због сво је оп сед ну то сти фран цу ским ре ван шом. на Бер лин ском кон гре су, Би змарк за и ста успе ва да по ште ди евро пу од ан гло-ру ског ра та због осман ског цар ства, али не успе ва да за др жи ру ско по ве ре ње јер се Ру-си ја, фру стри ра на и ли ше на сво је по бе де на Бал ка ну, уда љу је од Бер-ли на. Уоста лом, Би змарк се по сле дњ их го ди на не пре ста но при бли жио Аустри ји и њу очи вид но ода брао уме сто Ру си је, са по зна тим те шким по сле ди ца ма на Бал ка ну, ко је ће по ста ти све опа сни је до 1914. Ја сно ви ди мо по че ци бу ду ћих европ ских по це па но сти ко је ће се оства ри ти са си сте мом са ве за. Фран цу ска штам па до бро пред о се ћа да европ ска сло га, већ од 1871., све ма ње и ма ње по чи ва на уза јам не вред но сти, а све ви ше и ви ше на про сту ме ха нич ку рав но те жу и на ди пло мат ску ве шти ну. она се ви ше уоп ште не хра ни осе ца јем европ ске за јед ни це _ мо ра мо се се ти ти да је Би змарк увек по на вљао: „онај ко ји го во ри о евро пи се ва ра. Ге о граф ски по јам…не под но шљи ва из ми шљо ти на“. Фран цу ска штам па да је то ме од јек већ у мар ту: „ма где је евро па да-нас? Где је уза јам ни ин те рес, уза јам на иде ја, где је по ли тич ки си стем, где је по ве за ност из ме дју свих си ла?“11. 5. ју ла, Днев ник Рас пра ва (Le Jo ur nal des Débats) без на де жно до да је: „[…] не мо же мо ви ше кри ти ко ли ко наш Бер лин ски кон грес раз о ча ра и рас ту жу је. […] да нас ви ше ни шта не оста је од европ ских уго во ра, спо ра зу ма, по год ба“. оп шти осе ћај је да кон грес опо ре ме ћу је европ ску рав но те жу и осе тљи во пре-тва ра по ло жај ве ли ких си ла. нај зад фран цу ска штам па про те сту је про-тив аустриј ских до би та ка. Узру ја ност по стиг не вр ху нац кад се са зна за ан гло-тур ски ца ри град ски уго вор од 4. ју на. сма тра се да је европ ска сло га пре ми ну ла и да је сад пре вла дао на ци о нал ни его и зам12. док је у фе бру а ру још би ла уте шна, La Re vue des De ux Mon des ана ли зи ра са пе си ми змом и раз о ча ра њ ем ду го роч не по сле ди це Бер лин ског уго во ра: «Ако бер лин ско де ло за до во ља ва из ве сној до ста уни вер зал ној те жњи за мо мен тал ним ми ром, оста вља нам с дру ге стра не же сток и нео пи сив осе ћај раз о ча ре ња и дво у мље ња. […] иако је у том Бер лин ском кон гре-су би ло по не кад пи та ње о уза јам ним европ ским ин те ре си ма, уоста лом

10 Georges-Henri SOUTOU, L’Europe de 1815 à nos jours. 1871-1890 : l’apogée de l’Europe, Essai de synthèse comparative, Paris, PUF, Nouvelle Clio, 2007, 116.

11 Француска Република, 1. март 1878. године, уводни цланак датиран од 28. фебруара , стр. 1.

12 Време, 15.-17. јул 1878., стр. 2. ; Дневник Расправа, 17. јул 1878., стр. 1.


ви ше ра ди на ви ке, пра ва реч је пре те жно да та ру ским, па аустриј ским и још ен гле ским ин те ре си ма, ко ји су се дво лич но сло жи ли са мо то ли ко да би раз би ли јед но цар ство, чи сто ра ди са мо вољ ног за до вољ ства или соп стве не ис кљу чи ве си гур но сти. […] да је за дњи рат за вр шен, да је ис точ но пи та ње при вре ме но сти ша но, све је то мо гу ће; али то пи та ње си гур но ни је ре ше но и не мо же се ре ши ти та квим на чи ном, пу тем та-квим ди пло мат ским ак том, ко ји су о ча ва то ли ко су пар нич ких ин те ре са, а не успе ва да их озбиљ но из ми ри. […] из ме ђу ве ли ких си ла, евро пе као и Ази је, ста ње по сма тра ња и не по вер љи во сти је од са да отво ре но при зна то. У су шти ни, Бер лин ски кон грес оста је шта је од увек хтео би ти, кон грес за по че те по де ле, скри ве них анек си ја, при зна тих осва ја-ња, ор га ни зи ра них так ми че ња око за о став шти не ‘’бо ле сног чо ве ка’’». У све ту јав но сти, пре вла дао осе ћај да је европ ски по ре дак по сте пе но де гра ди ран већ од Па ри ског кон гре са 1856, иако се сма тра да је ба рем та мо оште ћен у име на род них те жњи и са на ме ром да се уте ме ље ба-зе но вог европ ског ми ра. овог пу та ви ше се ра ди о по де ли по смрт них оста та ка ото ман ског цар ства. не да фран цу ске но ви не жа ле што су зах-те ви ма лих на ци ја аро гант но иг но ри са ни - је ди но их Гр ци и Ру му ни ко-ли ко-то ли ко до ди ру ју, али оста ју при лич но хлад ни по пи та њу од су ства ср ба и Цр но го ра ца око пре го ва рач ког сто ла, али се из ра зи то пла ше сла бље ња ми ра.

од ба ци ва ње ет нич ких на ци о на ли зма и за шти та ма њ и на

Тај бу чан по вра так ви ше ве ков ног ан гло-фран цу ског су ко ба и об-се сив на мр жња сло ве на то ли ко за сле пљу је фран цу ску штам пу да она уоп ште не при ме ћу је од лу чу ју ћу уло гу Фран цу ске у за шти ту на ци о нал-но сти и ма њ и на: Бер лин ски кон грес за и ста шти ти ци вил на и по ли тиц ка пра ва ма њ и на на Бал ка ну - укљу чу ју ћи и Је вре је - и ши ре, у чи та вом осман ском цар ству. То је пра ва ино ва ци ја у европ ском јав ном пра ву. Фран цу ска штам па ће ис кљу чи во за па зи ти да ће од са да ве ли ке си ле кон тро ли са ти и огра ни ча ва ти на ци о нал ни по крет на Бал ка ну у окви ру ви ших ин те ре са ве ли ких. нај пре ин си сти ра на свим мо гу ћим пре ко ра-че њ и ма и свој не у ме ре ност бал кан ских сло вен ских на ци о на ли зма.

За кљу чак

на чел ни прин цип Бер лин ског кон гре са ни је био пра во на ро да на са мо о пре де ље ње, не го при зна ње но во ро дје них европ ских на ци ја. на-ци ја је том при ли ком сма тра на про гре сив ном кон струк ци јом, ујед но исто риј ском, по ли тич ком и кул тур ном, за пи са ном у европ ском окви ру,


а не оп штим из ра зом ет нич ке или вер ске при пад но сти. Та ко схва ће-на, на ци ја ни је не по мир љи ва са одр за ва њ ем ор ган ске и ме ха нич ке рав-но те же европ ске сло ге. Фран цу ска је упра во та кву по мир љи вост од-бра ни ла у Бер ли ну, иако фран цу ска штам па ни је то уоп ште схва ти ла. Јав но мњ е ње ко лев ке на ци је и др жа ве-на ци је упор но је ус кра ћи ва ло мла дим сло ве но-бал кан ским на ро ди ма пра во да по ста ну пра ве на ци је, у име ми ра, европ ске рав но те же и ви ших фран цу ских ин те ре са. Та ко да је у исто вре ме оста ло нео се тљи во на мо рал ни и спољ но-по ли тич ки пре по род Фран цу ске, ко ји ће јој ипак да ти не по би тан по ли тич ко-кул-тур ни зна чај на Бал ка ну по сле Пр вог свет ског ра та. мо да new jo ur-na lism-а ни је очи глед но ус пе ла да олак ша но ви на ри ма при ступ тај ној ди пло ма ти ји.

Saša MARKOVIĆ

LA PRESSE FRANçAISE ET LE CONGRèS DE BERLIN

Résumé

Par la force des choses, la France se présente au congrès de Berlin en specta-trice en quelque sorte. La presse nationale lui assigne la tâche de sauver la paix sans jamais se départir d’une attitude de neutralité prudente et soucieuse de l’équilibre européen. Elle réussit néanmoins à jouer un rôle non négligeable de médiation et à se réinsérer dans le concert des grandes puissances, se rapprochant à l’occasion du Reich. L’année précédente déjà, Bismarck avait discrètement mais efficacement soutenu les dirigeants républicains dans la crise du 16 mai, et à Berlin il leur fit miroiter le soutien de l’Allemagne pour une politique d’expansion coloniale. Paris allait mettre la Revanche entre parenthèses, ce qui convenait à la fois à Bismarck et au personnel républicain opportuniste, qui, à la différence de la période de Défense nationale en 1870-1871, avait pris conscience du fait que la paix était une condition essentielle de légitimation de la République, et que toute agitation nationaliste ou guerrière risquait de profiter d’abord aux forces opposées à la République. Dans les affaires franco-allemandes, politique intérieure et politique extérieure françaises étaient indissociablement entremêlées.

Mais le Congrès de Berlin tint également compte de l’évolution des réali-tés locales et permit la poursuite de l’évolution progressive des Balkans, entamée avec l’indépendance de la Grèce. Enfin, le Congrès de Berlin reconnut la notion d’une garantie de l’Europe pour les minorités. Deux axes essentiels du congrès qui échappèrent pour l’essentiel à la presse française, trop occupée à dénoncer les égo-ïsmes nationaux et à prôner le statu quo. La vogue du new journalism ne permettait manifestement pas encore de pénétrer les arcanes de la diplomatie et avait pour effet


pervers de donner une importance croissante à l’immédiateté de l’actualité au détri-ment de la profondeur de l’analyse. Voilà pourquoi la presse française déchaîna une campagne antislave à l’occasion du Congrès, obsédéé qu’elle était par la nécessité de préserver un statut quo pacifique et de s’en tenir à un splendide recueillement. Qu’il s’agisse de tradition diplomatique philottomane ou de prémices humanitaires modernes, il faut noter chez les journalistes français l’émergence du souci de la protection des minorités.


Живко м. АндРиЈАШеВић*

1878. ГодинА КАо ГРАниЦА еПохА

ABSTRACT: One of the epochs in hi story of Mon te ne gro en ded in 1878. The in ter na ti o nal and fo re ign po li ti cal po si tion was chan ged then, as well as the fra me of its na ti o nal po li ti cal ac ti vi ti es, of so cial, eco no mi cal and cul tu ro lo gi cal en vi ron ment. Chan ges in the se do ma ins had been ex pec ted, but it se ems that it had not been an ti ci pa ted how de ep they wo uld be and whe re wo uld lead. What is al so im po r tant, so me of them had not been ex pec-ted pre vi o usly, so they for ced the win ners from the re cent war to act ac co r-dingly, tho ugh in vo lun ta rily. It is ob vi o us that Ce ti nje had no real know led ge abo ut the area that was plan ned to be an ne xed to Mon te ne gro be fo re 1878. Anot her unex pec ted thing was the ina de qu a te chan ge of the in ter na ti o nal po si tion of the sta te emer ging from the Austro-Hun ga rian oc cu pa tion of the Bo snia and Her ze go vi na, espe ci ally the le gi ti macy of its newly-esta blis hed con trol. When it en te red the war, Mon te ne grin eli te tho ught mo re abo ut the enemy than abo ut the ter ri to ri es it plan ned to ta ke over, which re sul ted in a po si tion that it was easi er to oc cupy the men ti o ned are as with arms than by ade qu a te in sti tu ti ons.

KEY wORDS: Mon te ne gro, 1878, hi sto ri cal epochs, new ter ri to ri es

Го ди не 1878. за вр ша ва се јед на епо ха у исто ри ји Цр не Го ре. Та да се ми је ња ме ђу на род на и спољ но по ли тич ка по зи ци ја Цр не Го ре, оквир њеног на ци о нал но-по ли тич ког дје ло ва ња, со ци јал но-еко ном ски и кул-ту ро ло шки ам би јент. и по ли тич ке и со ци јал но-еко ном ске и кул ту ро ло-шке про мје не до ко јих је до шло би ле су оче ки ва не, али из гле да да се ни-је прет по ста вља ло ко ли ко ће оне би ти ду бо ке и ко јим ће прав цем ићи. и не ма ње ва жно: мно ге про мје не до ко јих је до шло ни је су би ле же ље не, већ су за те кле рат не по бјед ни ке и при мо ра ле их на не вољ но при хва та-

UDC: 94(497.16)”1878”

* Аутор је ванредни професор на Филозофском факултету у никшићу.


ње. При је 1878. на Це ти њу, очи глед но, ни је су има ли ре ал ну пред ста ву или по треб на зна ња о про сто ру ко ји же ле да при по је, та ко да ни је су мо гли ре ал но про ци је ни ти ни моћ др жа ве у њего вој ин те гра ци ји. ни је би ла оче ки ва на ни, за Цр ну Го ру из ра зи то не по вољ на, про мје на њеног спољ но по ли тич ког ста ту са због оку па ци је Бо сне и хер це го ви не и ле-ги тим ност ус по ста вље не аустро у гар ске кон тро ле. Цр на Го ра је, да кле, ушла у рат ми сле ћи пре вас ход но на не при ја те ља, а ма ло или ни ма ло на про стор ко ји је од њега пла ни ра ла да узмче. Тек ка да је рат за вр шен, по ка за ло се да је лак ше би ло тај про стор осво ји ти вој ском, не го ин сти-ту ци ја ма.

за Цр ну Го ру 1878. пред ста вља по сље дњу го ди ну њеног “хе рој-ског до ба” и крај др жа во твор не и на ци о нал не ак ци је, ко ја је за по че ла пр вих го ди на 18. ви је ка. зва нич но при зна та не за ви сност и нај ве ће те-ри то ри јал но про ши ре ње у њеној исто ри ји, би ли су ре зул та ти ко ји ма се ви ше од јед ног ви је ка те жи ло. епо ха на ци о нал ног во је ва ња и по сто ја ња Цр не Го ре као “вој нич ког ло го ра”, би ла је окон ча на. са овом епо хом окон ча на је и јед на иде о ло шка док три на, ко ја је Цр но гор це пред ста-вља ла за точ ни ци ма на ци о нал ног ама не та и ко сов ског ми та. и на по кон, 1878. го ди не за у ви јек је по ко па но вје ро ва ње у ре ал ност иде је о ства ра-њу ве ли ких на ци о нал них цар ста ва на Бал ка ну.

Го ди не 1878. за цр но гор ску др жав ну по ли ти ку пре ста ле су да по-сто је окол но сти ко је су иде ју бор бе за на ци о нал но осло бо ђе ње чи ни ле ре ал ном. У рат 1876. го ди не ушло се с иде јом осло ба ђа ња по ко ре них ср ба, али је рат “осло бо дио” осман ске вла сти и оне ни је су уоп ште би-ли ср би, а још ма ње по ко ре ни. Би ла је то ва жна спо зна ја за ра то ве ко је је Цр на Го ра на мје ра ва ла да во ди. Кон цепт Цр не Го ре као на ци о нал не др жа ве та да је по чео да уми ре, и ни ка да ви ше њега не ће би ти мо гу ће ожи вје ти. Тач ни је, по ка за ло се да Цр на Го ра, ако же ли да се да ље те ри-то ри јал но ши ри, не мо же во ди ти ра то ве ко ји има ју пред знак на ци о нал-ног, ни ти мо же би ти на ци о нал на др жа ва у зна че њу ко је је ва жи ло у 19. ви је ку. на про тив, што се ви ше бу де ши ри ла, она ће све ма ње би ти на ци-о нал на др жа ва. По ка за ло се и да је цр но гор ска др жа ва би ла иде о ло шки не спрем на за но ве не пра во слав не по да ни ке, јер су ар гу мен ти ко ји ма је она до ка зи ва ла њихо ву на ци о нал ну при пад ност за њих би ли не у вјер-љи ви и не при клад ни. Кон цеп ци ја на ци о нал ног иден ти те та ко ја по чи ва на те зи о је дин ству кр ви и је зи ка, би ла је код му сли ман ског ста нов ни-штва над ја ча на сви је шћу о вјер ској по себ но сти, др жав ној при пад но сти осман ском цар ству и Тур ци ма као вла да ју ћем на ро ду. У но вим окол-но сти ма, цр но гор ска др жа ва је, у ци љу хо мо ге ни зи је дру штва, мо ра ла по ти сну ти вјер ску при пад ност као до ми нант но оби љеж је на ци је и да ти при мат по ри је клу, је зи ку и др жав ном за јед ни штву. да се кре ну ло дру-

451878. година као граница епоха

га чи јим пу тем, до ми на ци ја вјер ског фак то ра оне мо гу ћи ла би дру штве-но хо мо ге ни зо ва ње и за си гур но би ла из вор кон фи ли ка та. озна ча ва њ ем вјер ског чи ни о ца ма ње ва жним у на ци о нал ном са мо о дре ђи ва њу, цр но-гор ска др жа ва је осло бо ди ла про стор за вјер ске сло ба де и ти ме да ла под сти цај не са мо то ле ран ци ји раз ли чи тих иден ти те та, већ и за чет ку иде је гра ђан ског дру штва.

Гра ни ца из ме ђу дви је епо хе у исто ри ји Цр не Го ре по че ла је да се ус по ста вља на Бер лин ском кон гре су. нај при је два де сет ше стим чла-ном Бер лин ског уго во ра, у ко ме се на во ди да не за ви сност Цр не Го ре при зна је и Тур ска и све зе мље пот пи сни це Уго во ра ко је је још ни је су при зна ле.1 Ти ме су осман ско цар ство ре зул та ти њене ско ро дво вје ков не бор бе за осло ба ђа ње од осман ске до ми на ци је и за о кру жи ва ње др жав не те ри то ри је. Цр на Го ра је де фи ни тив но пре ста ла да фи гу ри ра као, фор-мал но-прав но, од мет ну ти дио осман ског цар ства.2 од лу ком европ ских си ла на Бер лин ском кон гре су она је по ста ла су бјект ме ђу на род ног пра-ва, што до та да, без об зи ра на не фор мал но ува жа ва ње њене др жав не не за ви сно сти од стра не не ких зе ма ља, она ни је би ла.3 Цр на Го ра је ти ме до би ла и од ре ђе не оба ве зе пре ма за јед ни ци др жа ва чи ји је дио, али и сте кла из вје сна пра ва ко ја јој као ме ђу на род ном су бјек ту при па да ју. У пр вом ре ду, сте кла је jus le ga ti o nis (пра во при ма ња и сла ња ди пло мат-

1 овом формулацијом (“независност Црне Горе дефинитивно признају Висока Порта и све Високе стране Уговорнице које је још нијесу признале”) сугерише се да су неке потписнице Уговора то већ учиниле, при чему се првенствено желио уважи-ти неформални став неких земаља, а првенствено Русије, о признавању државног субјективитета Црне Горе, али и “принципијелни” став још неких држава (Француска, италија, њемачка, Аустро-Угарска) о том питању. Примјера ради, кнез Шувалов је на сесији конгреса изјавио да Русија никада и није престајала да признаје ту независ-ност (в. н. Ражнатовић, Црна Гора на Берлинском конгресу, међународно признање Црне Горе, зборник радова, Подгорица, 1999, 136). међутим, у књизи “Дипломатија Црне Горе”, Р. Распоповић тврди да је у питању уважавање одлуке коју су Русија и османско царство донијеле у сан-стефану (Р. Распоповић, Дипломатија Црне Горе 1711-1918, Подгорица-Београд, 1996, 281).

2 иако државна независност Црне Горе није била спорна, и поред тога су се неке земље (Русија, Аустро-Угарска) према њој у неким дипломатским релацијама односиле као према државном субјекту, ни једна од њих није званичним актом признала такав њен статус. Примјера ради, књаз никола је био приман у званичну аудијенцију и на руском и на аустријском двору, и то без присуства османског посланика, а Црна Гора је, ре-цимо, 1872. године била позвана од стране аустријске владе да учествује на свјетској изложби у Бечу. Такође, Аустро-Угарска је са Црном Гором склапала међудржавне конвенције, али ни она нити Русија нијесу и званичним актом верификовале такав свој став. Тиме је, наравно, “црногорско питање” остајало и даље неријешено, без обзира на све апеле цетињскога двора да су “вавјек Турска и Црна Гора стојали једна према другој као самосталне државе” (Глас Црногорца, бр. 1, 05.01.1874).

3 Р. Распоповић, Међународно-правни значај одлука Берлинског конгреса за Црну Гору, Међународно признање Црне Горе, зборник радова, Подгорица, 1999, 145.


ских пред став ни ка), од но сно, пра во ди пло мат ског са о бра ћа ња, што је за њу, због ви ше раз ло га, по себ но би ло зна чај но. По ред сте че них пра ва, Цр на Го ра је до би ла и од ре ђе не оба ве зе пре ма за јед ни ци др жа ва, што се огле да ло - ка ко у ува жа ва њу др жав ног су бјек ти ви те та чла ни ца за јед ни-це, та ко и у по што ва ња прин ци па ме ђу на род ног пра ва. због та кве по-зи ци је, и због на мет ну те оба ве зе ува жа ва ња др жав ног су бјек ти ви те та дру гих зе ма ља, на ци о нал но-по ли тич ку дје лат ност у окру же њу, од но сно “из воз ре во лу ци је”, она ви ше ни је мо гла спро во ди ти са сте пе ном нео-ба ве зно сти као при је 1878. го ди не, ни ти је мо гла из но ва по тен ци ра ти пи та ње не пра вед но сти гра ни ца.

од лу ка ма Бер лин ског кон гре са при зна то је пра во Цр не Го ре и на те ри то ри јал но про ши ре ње. са мо дје ли мич но ува жа ва ју ћи прин цип uti pos si de tis, Цр на Го ра је до би ла дио при мор ја од ри је ке Же ље зни це до за ли ва Кручe, тј. град Бар са ши ром око ли ном, пле мен ске обла сти Пи ве, дро бњ а ка, Ба њ а на, Је зе ра, Ша ра на ца, дио Ва со је ви ћа и ма њи дио Ку ча и Уско ка, те гра до ве Под го ри цу, ник шић, спуж, Жа бљак Цр но је ви ћа, Ко ла шин, Плав и Гу си ње са под руч ји ма ко ја им гра ви ти ра ју (чл. 28).4 на кон ових до би та ка те ри то ри ја Цр не Го ре је из но си ла 8.665 км², што је го то во дво стру ко ви ше не го што је при је то га има ла (4.400 км²).5 но, убр зо је до шло до ди пло мат ских ком пли ка ци ја због пре да је Цр ној Го ри Пла ва и Гу си ња. Тзв. Ал бан ска ли га (При зрен ска ли га), ску пи на ал бан ских пр ва ка иза ко јих је ста ја ла Пор та, оспо ри ла је рје ше ња ко ја је Кон грес до нио у ве зи плав ско-гу си њ ске обла сти.6 они су сма тра ли да се ни Цр ној Го ри, ни ти ко јој дру гој бал кан ској др жа ви не мо же усту-па ти “ал бан ска зе мља”.7 Уз по моћ тур ских вла сти, дио ал бан ског ста-нов ни штва био је вој нич ки ор га ни зо ван, чи ме се же ље ло на го ви је сти ти да ово пи та ње мо же иза зва ти но ви кон фликт на овом ди је лу Бал ка на. 4 Г. Перазић/ Р. Распоповић, Међународни уговори Црне Горе 1878-1918, Подгорица

1992, 126-127.5 У раду Територијални развој Црне Горе др хенрик Батовски наводи да је површина

Црне Горе након Берлинског конгреса износила 8.665 км², али додаје да се та цифра не може узети за апсолутно тачну (записи, књ. XVIII, 2, 1937, 76).

6 “Пошто је Аустрија засјела у Босни и херцеговини, Порта је сада обратила против Црне Горе отпор Арбаније, која је била против ње организована. она је живјела у заблуди, да ће моћи одржати све оно земљиште које је берлински уговор дао Црној Гори, ако се становници тога земљишта успротиве сједињењу с Црном Гором.”, Краљ никола, мемоари, Цетиње-Титоград, 1988, 539.

7 о основним политичким идејама арбанашких првака, политичкој платформи и актив-ности “Призренске лиге” у циљу анулирања одлука санстефанског и Берлинског кон-греса, као и односу Арбанашке лиге према Црној Гори (1878-1880), видјети: Б. хра-бак, Идеје о арбанашкој аутономији и независности 1876-1880. године, историјски часопис, XXV-XXVI, 1978-1979, 159-192; Б. храбак, Арбанашка лига и Црна Гора 1878-1880, међународно признање Црне Горе, зборник радова са научног скупа, Подгорица, 1999, 207-241.


све је то узро ко ва ло да усту па ње те ри то ри ја и гра до ва ко ји су од лу ка-ма Кон гре са при па ли Цр ној Го ри, а ко је цр но гор ска вој ска ни је би ла по сје ла, по тра је ду же ври је ме.8 Тра га ју ћи за рје ше њ ем ко јим би би ли окон ча ни на ста ли спо ро ви, пред став ни ци европ ских си ла су од лу чи ли да се извши ко рек ци ја од лу ка Кон гре са о те ри то ри јал ном про ши ре њу Цр не Го ре.9 Апри ла 1880. го ди не од лу че но је да Плав и Гу си ње оста ну у са ста ву осман ског цар ства, а да Ул цињ при пад не Цр ној Го ри.10 на кон број них ди пло мат ских ком пли ка ци ја и от по ра овој од лу ци од стра не осман ског цар ства, цр но гор ске тру пе по сје ле су Ул цињ кра јем но вем-бра 1880. го ди не.11 При је то га, Цр ној Го ри су, на кон из вје сних од ла га-ња, би ли пре да ти Ко ла шин (ок то бар 1878), спуж, Жа бљак Цр но је ви ћа и Под го ри ца (фе бру ар 1879).12

на кон те ри то ри јал них ком пен за ци ја ко је су по сли је Бер лин ског кон гре са из вр ше не, по вр ши на Цр не Го ре из но си ла је 9.475 км”. 13 Цр-ној Го ри је при пао дио хер це го ви не са ник шић ким кра јем и окол ним пле мен ским обла сти ма (дро бњ ак, Пи ва, дио Уско ка, Ша ран ци, Је зе ра), те ду гом и опут ном Ру ди ном, за тим Ко ла шин ски крај и дио Го рњ их Ва со је ви ћа, зе та с Под го ри цом, спу шки крај, при о ба ље ска дар ског је-зе ра од Го ди ња до остр ва Топ ха ла, од но сно ма сив пла ни не Ру ми је, и

8 опширније: н. Ражнатовић, сукоб Црне Горе са Турском и Албанском лигом око извршења Берлинског уговора о предаји Плава и Гусиња, Гласник цетињских музеја, 6, 1973, 23-75.

9 о настанку и току дипломатске акције за рјешавање овог проблема од 1878. до 1880. године, значајне податке даје Г. станојевић, користећи извјештаје италијанског посла-ника на Цетињу. Видјети: Г. станојевић, Прилози за дипломатску историју Црне Горе од Берлинског конгреса до краја 19. вијека, историјски часопис, XI, 1960, 149-163.

10 о дипломатској акцији око територијалних компензација између Црне Горе и Тур-ске у току 1880. године и тешкоћама у вези спровођења тзв. Кортијевог пројекта о компеннзацијама видјети: н. Ражнатовић, Покушај разграничења између Црне Горе и Турске 1880. путем компензација за Плав и Гусиње територијом албанских племена Груда и хота, историјски записи, 1-2, 1973, 33-71.

11 В. Радовић, Улцињ 1878-1914, Улцињ, 1997, 24.12 о посједању новодобијених територија и о компликацијама и сукобима око спровођења

одлука Берлинског конгреса видјети: н. Ражнатовић, Црна Гора и Берлински конгрес, Цетиње, 1979, 87-148; Ј. Вукић, Плавско-гусињска афера и ослобођење Улциња 1880. године, Београд, 1929; Г. Вуковић, мемоари, књ. 2, Цетиње-Титоград, 1985, 9-148 (Велесиле и Црна Гора, Питање Плав-Гусињско, хотско-Грудско и Улцињско 1878-1879-1880); н. Ражнатовић, извршење одлуке Берлинског конгреса и предаја Под-горице Црној Гори, историјски записи, 1, 1963, 71-89; н. Ражнатовић, спровођење XXIX члана Берлинског уговора о Црногорском приморју и ингеренцији Аустро-Угарске у луци Бар, историјски записи, 3-4, 1972, 383-412.

13 Крајем 19. вијека у литератури је било различитих података о површини Црне Горе након рата 1876-1878. године. навођени подаци су се знатно разликовали, и кретали су се у распону од 8325 км” до 9.900 км”. но, у званичној публикацији “Педесет годи-на на престолу Црне Горе” (Цетиње, 1910), наведена је цифра од 9.475 км” (стр. 209).


при мор је од Бо ја не до ри је ке Же ље зни це.14 иако пре ци зних по да та ка не ма, прет по ста вља се да је са овим но вим обла сти ма број ста нов ни ка Цр не Го ре, од бли зу 140.000 не по сред но пред рат 1876, по рас тао за от-при ли ке три де сет хи ља да.15 То зна чи да су ста нов ни ци но во при по је них обла сти мо гли чи ни ти не што пре ко 20% цр но гор ске по пу ла ци је.16

При па ја ње но вих обла сти по сли је 1878. зна чај но је ути ца ло и на про мје ну еко ном ске фи зи о но ми је Цр не Го ре, па са мим тим и на ми је-њ а ње чи та вог спек тра со ци јал них од но са. од до би је них те ри то ри ја по сво јим еко ном ским по тен ци ја ли ма по себ но је био зна ча јан ник шић ки крај, за тим зет ска рав ни ца и При мор је.17 По да ци ко је је са оп штио мир-че та Ђу ро вић ја сно ука зу ју на зна чај и ве ли чи ну но во до би је них обла-сти за еко ном ски жи вот Цр не Го ре. Та ко је при је 1878. Цр на Го ра има ла бли зу 77.000 ра ла ора ни це и не што ви ше од 37.000 ко са ли ва де, док је 1885. го ди не има ла пре ко 156.000 ра ла ора ни це и ско ро 103.000 ко са ли ва де. Број бра ва, го ве ди, ко ња, пче ла и сви ња био је, углав ном, ду пло ве ћи 1885. не го 1873. го ди не. на во ди се и по да так да 1873. у Цр ној Го-ри ни је уоп ште би ло мли но ва, ва ља о ни ца и, са свим не знат но, ма сли на, док су 1885. го ди не би ла 372 мли на, 53 ва ља о ни це и 156.198 ко ри је на ма сли на. Ка ко је и ра зу мљи во, знат на је би ла про мје на и у из но су при-ку пље не да ци је - 1873. го ди не од да ци је је при ку пље но 91.534 фи о ри на, а 1885. го ди не 343.188 фи о ри на.18

и до би ја ње гра до ва као што су Под го ри ца, ник шић, Бар, Ул цињ, ко ји су ина че ви ше стру ко би ли ве ћи од пре сто ни це - Це ти ња, зна чај но ути че на про мје не еко ном ских при ли ка у Цр ној Го ри по сли је Бер лин-

14 У раду “Природне и политичке границе Црне Горе” , који је објављен у књизи “Црна Гора” (том 2, Подгорица, 1996, 568) К. хасерт је навео главне географске тачке којима се могу оцртати контуре те нове територије Црне Горе: Ушће ријеке Пиве - мокра планина (125 км); мокра планина - ушће Бојане (178 км); Ушће Бојане - ловћен (120 км); ловћен - ушће Пиве (143 км); Прецизан опис граница Црне Горе послије Бер-линског конгреса направио је П. А. Ровински: Црна Гора у прошлости и садашњости, књ. 1, Цетиње/сремски Карловци, 1993, 23-37 (математичке границе и хоризонталне контуре Црне Горе); занимљиве податке о новом окружењу Црне Горе даје Р. Кенеди (монтенегро анд итс бордерландс, лондон, 1894). У једном од првих црногорских уџбеника - “земљопису Књажевине Црне Горе” (Цетиње, 1895), наводи се да: “наша домовина Црна Гора има своје границе, које је дијеле од других српских покрајина. са сјевера граничи ријеком Таром, која је раздваја од херцеговине; са истока старом србијом; са југа: Албанијом, Јадранским морем и Боком Которском, а са запада хер-цеговином, Боком Которском и Јадранским морем” (стр. 28).

15 П. с. Радусиновић, становништво Црне Горе до 1945. године, Београд, 1978, 131.16 на основу дјелимично спороведеног пописа из 1879. године у новоприпојеним об-

ластима које су пописане живјело је око 18.000 становника; Видјети: д. Вуксан, Први попис становништва у Црној Гори, записи, књ. XVII, 3, 1937, 184-186.

17 м. мијушковић, Привреда Црне Горе прије уједињења, Банкарство, 8, 1929, 365-366.18 м. Ђуровић, Црногорске финансије 1860-1915, Титоград, 1960, 88.


ског кон гре са. Пре ма јед ном по пи су из 1881/1882. го ди не у Под го ри ци су по сто ја ле 153 тр го вач ке ра дње, у ник ши ћу 111, у Ул ци њу 87, а у Ба ру 52 тр го вач ке ра дње. са дру ге стра не у Це ти њу је би ла 31 тр го вач-ка ра дња, Ри је ци Цр но је ви ћа 75, Вир па за ру 13, а у да ни лов гра ду 34 тр го вач ке ра дње. или укуп но је у но во до би је ним гра до ви ма би ло 449 тр го вач ких ра дњи, док је у ва ро ши ма пост гра хо вач ке Цр не Го ре би ло 168 тр го вач ких ра дњи. Још је ве ћа раз ли ка би ла у бро ју за нат ских ра-дњи - у но во до би је ним гра до ви ма би ло их је 247, а у свим оста лим 39.19 сви ови по да ци свје до че до ка квих је ве ли ких про мје на у еко ном ској струк ту ри Цр не Го ре до шло на кон 1878. го ди не, и на ка квим је круп ним раз ли ка ма по чи вао про цес др жав не ин те гра ци је Цр не Го ре ово га до ба.

По ред то га што је ври је ме на кон Бер лин ског кон гре са оби ље же но знат ним про мје на ма у еко ном ској струк ту ри Цр не Го ре, но во ство ре ни усло ви ути ца ли су и на за по чи њ а ње про це са ми је њ а ња њених глав них со ци јал них ка рак те ри сти ка. ми гра ци ја ма, тј. на се ља ва њ ем ста нов ни-штва у но во до би је не обла сти (по себ но ник шић ки, Ко ла шин ски и Под-го рич ки крај), из вр ше но је њихо во из ван пле мен ско гру пи са ње, без об зи ра што се при ли ком по дје ле зе мље ува жа вао прин цип пле мен ске хо мо ге но сти. со ци ја ли за ци јом тих љу ди у но во до би је ним обла сти ма, да ле ко од “цен тра” пле ме на, и њихо вим укљу чи ва њ ем у ин тен зив ни је еко ном ске то ко ве у овим обла сти ма, озна чен је по че так ства ра ња за јед-ни ца у ко ји ма пле мен ска сви јест по сте пе но пре ста је да бу де до ми нант-ни фак тор ин те гра ци је.20 Тај но ви слој, иако у по чет ку био ма ло бро јан, пред ста вљао је пан дан оној Цр ној Го ри ко ја је, исто риј ски гле да но, би ла са вез пле ме на. из ла зак из ван тог пле мен ских окви ра, и со ци јал но гру-пи са ње и ег зи сти ра ње ко је ни је до ми нант но за сно ва но на пле мен ској осно ви, пред ста вља ће кру пан ко рак у из гра ђи ва њу гра ђан ског дру штва у Цр ној Го ри и у об ли ко ва њу јед не но ве дру штве не сви је сти.

Ве ли ка про мје на у др жав ном и по ли тич ком жи во ту Цр не Го ре на-кон Бер лин ског кон гре са би ла је и у то ме што су др жа вља ни Цр не Го ре по ста ли му сли ма ни и ка то ли ци ко ји су жи вје ли у но во до би је ним обла-

19 м. Ђуровић, Трговачки капитал у Црној Гори у другој половини 19. и почетком 20. вијека, Титоград, 1958, 140-141.

20 о насељавању “староцрногораца” у новодобијене области видјети: Ж. Булајић, Аграр-ни односи у Црној Гори (1878-1912), Титоград, 1959, 37-141; П.Шобајић, никшић, Београд, 1938, 122-127; Ђ. Пејовић, Насељавање Зете и непосредније околине Под-горице и начин регулисања односа на земљи исељеника-мухаџира (послије 1878. годи-не), историјски записи, 1-2, 1973,73-130; Ђ. Пејовић, Насељавање Горњег Колашина и Поља (1879-1886), историјски записи, 3, 1961, 381-416; Ђ. Пејовић, насељавање околине Бара и Улциња и начин регулисања односа на земљи (послије 1878. године), историјски записи, 3-4, 1970, 307-336; м. Шћепановић, Насељавање и подјела земље у колашинском крају 1879-1886, историјски записи, 2, 1985, 81-127.


сти ма. њихо ва рав но прав ност у но вој др жа ви, не по вре ди вост имо ви ме и га ран то ва ње гра ђан ских, по ли тич ких, еко ном ских и вјер ских пра ва утвр ђе на је и по себ ним чла ном Бер лин ског уго во ра (чл. 27).21 Го то во ап-со лут на вјер ска (и на ци о нал на) хо мо ге ност ко ја је до та да ка рак те ри са-ла Цр ну Го ру, пре ста ла је да по сто ји. иако су ци ље ви др жав не по ли ти ке Цр не Го ре у ве ли кој мје ри би ли од ре ђе ни на ци о нал ним ин те ре си ма, мо гућ ност да др жа вља ни Цр не Го ре на кон евен ту ал ног те ри то ри јал ног про ши ре ња по ста ну и ино вјер ци, ни је уоп ште до жи вља ва на као про-блем. Књ аз ни ко ла је још кра јем ше зде се тих го ди на 19. ви је ка сма трао не ми нов но шћу да ино вјер ци, по себ но му сли ма ни, по ста ну цр но гор ски по да ни ци. Уви ђа ју ћи ту ре ал ност, књ аз је и у то ку ра та 1876-1878. и не-по сред но при је њега га ран то вао му сли ма ни ма сва пра ва у цр но гор ској др жа ви и пот пу ну за шти ту њихо вог вјер ског иден ти те та.22

Пре ма не ким прет по став ка ма, бу ду ћи да пот пу них по да та ка не ма, у Цр ној Го ри је по сли је Бер лин ског кон гре са мо гло би ти не што пре ко де сет хи ља да му сли ма на и ка то ли ка. му сли ма на и ка то ли ка је нај ви ше би ло у под го рич ком, бар ском и ул ци њ ском кра ју, док их је у оста лим но во до би је ним обла сти ма остао за не мар љив број. У пр вом по пи су ко-ји је оба вљен у Цр ној Го ри 1879. го ди не, и ко ји је об у хва тао са мо не ке ка пе та ни је, на во ди се, ре ци мо, број ста нов ни ка у не ким ка пе та ни ја ма у ко ји ма је ап со лут на до ми на ци ја не пра во слав ног жи вља. Та ко у бар-ској ка пе та ни ји има 1.823 ста нов ни ка, у мр ко је вић кој 2.190, ли вар ској 582, до њ о ше стан ској 519, зу бач кој и ту ђе мил ској 685 и го рњ о ше стан-ској 225 ста нов ни ка, с тим што је у овој ка пе та ни ји 360 му сли ман ских по ро ди ца (про сјеч но 4-5 чла но ва) од би ло да бу де по пи са но.23 на осно ву ових по да та ка мо же се за кљу чи ти да је у овим ка пе та ни ја ма жи вје ло око 7.000 не пра во сла ва ца (ка то ли ка и му сли ма на). за под го рич ки крај има мо са мо је дан по да так из 1879. го ди не, у ко је му се на во ди да су у Под го ри ци 568 му сли ма на вла сни ци има ња.24 Ако прет по ста ви мо да је 21 “Високе уговорне стране сагласне су у следећим одредбама: У Црној Гори разлике

у вјери и вјероисповијести неће моћи да буду сметња да неко из тог разлога буде искључен или спријечен да ужива своја грађанска и политичка права, да не буде примљен у јавне службе, на положаје, и да му се не указују почати или да не обавља разне занате и занимања, ма у ком мјесту то било. слобода и јавно вршење свих цркве-них обреда биће осигурани свим житељима Црне Горе, као и странцима, и никакве сметње неће се моћи правити било хијерархијском уређењу разних вјероисповијести или њиховим односима са својим духовним старјешинама.” (чл. 27).

22 Ж. м. Андријашевић, Црногорци и Турци (О једном сегменту црногорског национа-лизма “херојског доба”), Алманах, 7-8, 1999, 83-106.

23 д. Вуксан, Први попис становништва у Црној Гори, записи, књ. XVII, 3, 1937, 184-186.24 Ђ. Пејовић, Насељавање Зете и непосредније околине Подгорице и начин регулисања

односа на земљи исељеника-мухаџира (послије 1878. године), историјски записи, 1-2, 1973, 85.


у ве ћи ни слу ча је ва ри јеч о гла ва ма по ро ди ца, ко је про сјеч но има ју 4-5 чла но ва, он да мо же мо при бли жно утвр ди ти број му сли ма на. ина че, не-по сред но пред рат 1876. го ди не, ру ски ви це кон зул у ска дру на во ди да у Под го рич ком кра ју жи ви се дам хи ља да му сли ма на. То је, сва ка ко, укуп-на ци фра осман ских вој ни ка и ло кал ног ста нов ни штва.25 ни за број му-сли ма на ко ји су на кон осло бо ђе ња жи вје ли у ник ши ћу не ма пре ци зних по да та ка. Пре ма јед ном из во ру у ник ши ћу се по сли је њего вог осло бо-ђе ња за др жа ло око 30 му сли ман ских по ро ди ца,26 док се у слу жбе ном Гла су Цр но гор ца (1879), на во ди да у ник ши ћу има сто ти нак му сли-ман ских ку ћа.27 У Ул ци њу је на кон њего вог ула ска у са став цр но гор ске др жа ве мо гло би ти око 3.000 ста нов ни ка, углав ном му сли ма на, што је ци фра ко ју 1876. го ди не та ко ђе на во ди ру ски ви це кон зул у ска дру.28 У ул ци њ ском кра ју је 1880. го ди не мо гло би ти и не што пре ко хи ља ду ка-то ли ка. А два де сет го ди на на кон Бер лин ског кон гре са П. А. Ро вин ски на во ди да у Цр ној Го ри жи ви не што пре ко 12.000 му сли ма на, док не ки ауто ри број ка то ли ка од ре ђу ју на 5-6.000.29 све у све му, по сли је Бер лин-ског кон гре са др жав на по ли ти ка Цр не Го ре има ла је за да так да укљу чи ино вјер це у дру штве но-еко ном ске и по ли тич ке то ко ве, и да их учи ни др жав ним по да ни ци ма у пот пу ном зна че њу те ри је чи.

све ове про мје не до ко јих је до шло у Цр ној Го ри по сли је Бер лин-ског кон гре са, усло ви ле су и про мје не у ор га ни за ци ји др жав не вла сти. зна чај но по ве ћа ње те ри то ри је, бро ја ста нов ни ка, еко ном ских од но са, и уоп ште дру штве них при ли ка, зах ти је ва ло је и ре ор га ни за ци ју и мо-дер ни зо ва ње тог апа ра та. до 1878. го ди не нај ви ши ор ган вла сти био је се нат. се нат је пр вен стве но био суд ски ор ган, ма да је вр шио и од-ре ђе не ад ми ни стра тив но-по ли тич ке по сло ве. Го ди не 1874. из вр ше на је ре фор ма се на та, и том при ли ком су у окви ру се на та фор ми ра не упра-ве са по себ ним над ле жно сти ма (Упра ва за уну тра шња дје ла, Упра ва за фи нан си је, Упра ва за вој не по сло ве, Упра ва за про свје ту и Књ а жев ска кан це ла ри ја за спољ не по сло ве).30 мар та 1879. го ди не књ аз ни ко ла је уки нуо се нат и уста но вио три но ва ти је ла: др жав ни са вјет, ми ни стар-25 Шпејеров реферат о Албанији, 9/21/ 11. 1876, Русија и Босанско-херцеговачки уста-

нак 1875-1878, зборник докумената, књ. 2, приредио Б. Павићевић, Титоград, 1986, 731.

26 П. Шобајић, никшић (оногошт), Београд, 1938, 122.27 “Глас Црногорца”, бр. 1, 03.01.1879.28 Шпејеров реферат о Албанији, 9/21.11.1876, Русија и Босанско-херцеговачки устанак

1875-1878, зборник докумената, књ. 2, приредио Б. Павићевић, Титоград, 1986, 729.29 П. А. Ровински, Црна Гора у прошлости и садашњости, књ. IV, Цетиње 1994, 185;

и. марковић, Дукљанско-барска метрополија, загреб, 1902, 161; Војвода симо Поповић, Мемоари, Цетиње/Подгорица, 1995, 554, 579.

30 Ж. м. Андријашевић, Основни подаци о Књажевини Црној Гори (1852-1878), настава историје, 8, 1998, 115.


ство са шест одје ље ња и Ве ли ки суд. обра зла жу ћи ову од лу ку књ аз је ре као да се “ра ши ре њ ем гра ни ца” Цр не Го ре и про мје ном њеног ме ђу-на род ног по ло жа ја ја ви ла по тре ба за пре у строј ством др жав не упра ве. сход но књ а же вој од лу ци, др жав ни са вјет је по стао нај ви ше за ко но дав-но ти је ло и нај ви ша др жав на над зор на власт. Та ко ђе, др жав ни са вјет је раз ма трао мол бе и жал бе и са ста вљао бу џет. Чла но ви овог ор га на би ли су сви ми ни стри и ли ца ко ја од ре ди књ аз. др жав ном са вје ту би ло је под ре ђе но ми ни стар ство, ко је је има ло шест одје ље ња: за спољ не по-сло ве, за уну тра шње по сло ве и гра ђе ви ну, за про свје ту, за пра во су ђе, за фи нан си је и за вој ску. У исто ври је ме, књ аз ни ко ла је уки нуо по сто је ћа окру жна на чел ства и уста но вио сре зо ве. При ли ком об ја вљи ва ња ових про мје на на гла ша ва но је да се њима не ће по ве ћа ти тро шко ви из др жа ва-ња ад ми ни стра тив ног апа ра та Књ а же ви не.31 за го ди ну 1879. ти тро шко-ви су из но си ли 177.588 фи о ри на.32 исте го ди не од по ре за је са ку пље но не што пре ко 88.000 фи о ри на.33

од лу ка ма Бер лин ског кон гре са ни је са мо ство ре но но во ста ње у Цр ној Го ри, већ је про кла мо ва ним рје ше њ и ма Кон гре са у знат ној мје-ри из ми је њ ен и оквир њеног спољ но по ли тич ког дје ло ва ња. Бер лин ски кон грес је, то је са свим очи глед но, имао за циљ да по ли тич ки уре ди бал кан ски про стор у скла ду са стра те шким ин те ре си ма европ ских си-ла, пр вен стве но Аустро-Угар ске и Ве ли ке Бри та ни је, ко је су по нај ви ше бри ну ле за бу дућ ност осман ског цар ства. на кон гре су су европ ске си ле, из у зев Ру си је, же ље ле по сти ћи не ко ли ко ства ри: ус по ста ви ти “хар мо-ни ју до ми на ци је”над оним што је оста ло од Тур ског цар ства,34 обез би је-ди ти рав но те жу не мо ћи из ме ђу бал кан ских др жа ва и ус по ста ви ти ап со-лут ну кон тро лу над мо гу ћим жа ри шти ма ре во лу ци је.35 иако о су штин-ским на мје ра ма Кон гре са по сто је раз ли чи та ми шље ња, не су мњ и во је да су њего ве од лу ке има ле јед ну пре по зна тљи ву по ру ку - бал кан ски про-стор се не мо же уре ђи ва ти ин тер ним спо ра зу ми ма уче сни ка бал кан ских су ко ба. о Бал ка ну, да кле, од лу чу ју све оне си ле ко је ов дје има ју сво је 31 Цетиње, 9. март, Глас Црногорца, бр. 8, 10. 03. 1879, 1.32 Архивско-библиотечко одјељење државног музеја на Цетињу, фонд Никола I, 1879,

бр. 45; Попис свих примања државних чиновника објављен је у зборнику докумената Црногорски законици 1796-1916, приредили Б. Павићевић и Р. Распоповић, Подгори-ца, 1998, 29-35.

33 м. Ђуровић, Црногорске финансије 1860-1915, Титоград, 1960, 97.34 м. екмечић, Карактеристике Берлинског конгреса 1878. године, Прилози института

за историју, сарајево, 1981, 73-74.35 У Дипломатској историји Србије за време српских ратова за ослобођење и независ-

ност 1875-1878 (књ. 2, Београд, 1898) Јован Ристић наводи: ”ну какво је начело овај Берлински конгрес заступао, тешко би се знало изразити, ван ако би се рекло, да се тражило и радило, да се велики задовоље, а мали да се истисну из положаја, који би били од важности и могли да сметају великима.” (стр. 231);


стра те шке ин те ре се, и ко је, на рав но, има ју по ли тич ки ка па ци тет да те сво је ин те ре се за шти те. Упра во због то га је Бер лин ски кон грес нај при-је и за по чео као ин сти тут ре ви зи је сан сте фан ског ми ра.36 ис кљу чи во пра во Ру си је да у спо ра зу му са осман ским цар ством уре ђу је бал кан ски про стор ни је мо гло би ти при хва ће но, што је став ко ји су европ ске си ле за у зе ле још на Па ри ском кон гре су (1856). Ка ко то при мје ћу је Ва сиљ По по вић, европ ске си ле су де фи ни тив но спри је чи ле Ру си ју да вје ков но ис точ но пи та ње рје ша ва као не ко сво је по себ но пи та ње, без об зи ра на ин те ре се оста лих си ла.37 ни Аустро-Угар ска, ни ти Бри та ни ја, ко је су ру ску до ми на ци ју на Бал ка ну и над мо ре у зи ма сма тра ле не до пу сти вом, по ци је ну ра та ни је су же ље ле при ста ти да Ру си ја по свом на хо ђе њу уре-ђу је Бал кан, и да са осна же ном Бу гар ском бу де на вра ти ма Ца ри гра да, а да ср би ју и Цр ну Го ру до ве де на ко рак до при па ја ња Бо сне и хер це го-ви не. на рав но, Бри та ни ја је пр вен стве но ми сли ла на Ца ри град, мо ре у зе и ру ске бро до ве у сре до зе мљу, а Аустро-Угар ска на Бо сну и хер це го-ви ну.38 не моћ Ру си је да на Бал ка ну ву че по те зе ко ји би би ли су прот ни стра те шким ин те ре си ма оста лих европ ских си ла би ла је на Бер лин ском кон гре су очи глед на. за др жав ну по ли ти ку Цр не Го ре, а по себ но за њене на ци о нал не пла но ве, то је тре ба ло да бу де зна чај но са зна ње.

Го ди не 1878. Цр на Го ра је мо ра ла да окон ча и јед ну тра ди ци о нал-ну на ци о нал ну по ли ти ку, ко ја је углав ном би ла усмје ре на пре ма хер це-го ви ни. за Цр ну Го ру је аустро у гар ска оку па ци ја Бо сне и хер це го ви не (ок то бра 1878) озна чи ла крај тим аспи ра ци ја ма. Цје ло куп на њена на ци-о нал но по ли тич ка кон цеп ци ја, ко ја се и од но си ла на ове обла сти, са да је мо ра ла би ти зна чај но ко ри го ва на.39 Жи вот но ва жне др жав не аспи ра ци је Цр не Го ре, ко је су још од пе де се тих го ди на 19. ви је ка усмје ре не ка не-ре тви као сво јој кра јњ ој тач ки, из гу би ле су мно го на сво јој ре ал но сти, по го то во што се та да на Це ти њу ни је су мо гли до сје ти ти озбиљ ни јег раз ло га ко ји би у до глед но ври је ме до вео до аустро у гар ског по вла че ња из ових обла сти. Раз ло зи ко ји су мо гли да ва же за про па да ју ће осман-ско цар ство, ни је су мо гли да ва же и за хаб сбур шко. А то је зна чи ло да 36 одредбама санстефанског мира, посебно територијалним увећањем Бугарске,

успостављена је геостратешка доминација Русије и њених балканских савезника над османским царством. Првим чланом санстефанског мировног уговора утврђена је нова граница Црне Горе. на основу тога, територија Црне Горе увећана је са пређашњих 4.400 км” на 15.335 км”. о томе видјети: н. Ражнатовић, Црна Гора и Санстефански мир, историјски записи, 3-4, 1976, 399-450.

37 В. Поповић, Берлински конгрес, Браство, XXII, 1928, 145.38 о ставу Британије и Аустро-Угарске према овим проблемима у вријеме Берлинског

конгреса, видјети: д. Живојиновић, Бенџамин Дизраели и јужнословенски народи у време Велике источне кризе 1875-1878, зборник за историју, 14, 1976, 92-96.

39 Ж. м. Андријашевић, о циљевима државне политике Црне Горе (1852-1878), историјски записи, 3, 1997, 171-183.


је хер це го ви на го то во из гу бље на за Цр ну Го ру, али и да је сва ка на ци-о нал но-по ли тич ка ми си ја на овом про сто ру усмје ре на про тив др жа ве ко ја ту дје лат ност мо же ка зни ти.

оку па ци ја Бо сне и хер це го ви не и по си је да ње но во па зар ског сан џа ка (гар ни зо ни у Пље вљи ма, При је по љу и При бо ју) од стра не Аустро-Угар ске, знат но је до при ни је ла по гор ша ва њу ге о стра те шког по-ло жа ја Цр не Го ре, и ства ра њу усло ва за њено ла ко по ли тич ко изо ло ва-ње. Аустро-Угар ска је та ко фак тич ки би ла при сут на на ви ше од по ло ви-не гра нич ног по ја са Цр не Го ре - од Ба ра до Шће пан По ља, и од Шће пан По ља до Цр ног вр ха, од но сно, Ђур ђе ви ћа Та ре. Уз пра во по мор ске и са ни тат не кон тро ле на цр но гор ском при мор ју, ко је је има ла сход но чла-ну 29 Бер лин ско га уго во ра, Аустро-Угар ска је на пра ви ла чврст обруч око Цр не Го ре и ство ри ла усло ве за до ми на ци ју над њеним по ли тич ким и еко ном ским жи во том. на чи та вом про сто ру ко ји је она кон тро ли са ла, ни је ви ше би ло мо гу ће спро во ди ти на ци о нал но-по ли тич ку дје лат ност у мје ри у ко јој је то при је ра та 1876-78. чи њ е но. Је ди ни про стор ко ји је остао из ван њене кон тро ле био је онај од ска дра до Би је ло га По ља, та ко да се тај пра вац на ме тао као нај оп ти мал ни ји за др жав не аспи-ра ци је и на ци о нал ни рад. због те но ве си ту а ци је, те жи ште на ци о нал-но-по ли тич ке дје лат но сти Цр не Го ре би ће усмје ре но на овај про стор ко ји је остао у са ста ву осман ског цар ства, од но сно, у ко је му ни је би ло аустро у гар ског вој ног при су ства. ска дар, Би је ло По ље, Бе ра не и Пећ, по ста ју та ко тач ке глав них др жав них аспи ра ци ја Цр не Го ре. По сте пе-ним пре у смје ра ва њ ем те жи шта др жав них аспи ра ци ја на ову стра ну, уз по ја ча но при су ство и над зор Аустро-Угар ске, и са знат но из ми је њ е ном те ри то ри јал ном, еко ном ском и кон фе си о нал ном струк ту ром, за по чео је жи вот Цр не Го ре по сли је 1878. го ди не.

Živko M. ANDRIJAšEVIĆ

THE YEAR 1878 AS A BORDERLINE BETwEEN EPOCHS

Summary

In 1878, the international and foreign policy position of Montenegro changed, along with the frame of its national and political activities, the social, economic and culture climate. The political, social, economic and cultural changes which occurred were anticipated, but there was no telling how deep they would be and which course they would take. And an equally important matter is the fact that many changes


which occurred were not desired, but rather caught the war victors unprepared and forced them to accept them unwillingly. Another unexpected thing was the extremely disadvantageous change in the foreign policy status of Montenegro due to the occupation of Bosnia and Herzegovina, and the legitimacy of the established Austro-Hungarian control. Montenegro, thus, entered the war focusing primarily on the enemy, and very little, if at all, on the territory it planned to usurp from it.

To Montenegro, 1878 was the last year of its “heroic age” and the end of the constitutive and national action, which started in the early 18th century. The officially recognized independence and the largest territorial expansion in its history were the results strived towards for over a century. This age also saw the end of an ideological doctrine, which portrayed the Montenegrins as prisoners of a national legacy and of the Kosovo myth. And finally, the belief in the plausibility of the idea of creating large national empires in the Balkans was forever buried in 1878.

In 1878, the circumstances which made real the idea of struggle for national liberation ceased to exist for Montenegrin state policy. The war of 1876 was entered with the idea to liberate the oppressed Serbs, but the war “liberated” the Ottoman authorities, which were not Serbs and were not oppressed. It was an important lesson for the wars which Montenegro was planning to wage. The concept of Montenegro as a national state began to die then, never to be revived again. More specifically, it became clear that, if it wanted further territorial expansion, Montenegro could not wage wars defined as national, nor could it be a national state in the sense which applied in the 19th century. Nevertheless, after the war with the Ottoman Empire, Montenegro gained its realistic boundaries, i.e. borders which allowed for homogenization and harmonization of a state territory.

стјепан мАТКоВић*

ЦРнА ГоРА У ПоГледимА хРВАТсКе ПолиТиКе, 1878.-1918.

AB STRACT: In ac cor dan ce with the re se ar ched to pic, this ar tic le fo-cu ses on outli ning the at ti tu de of Cro a tian po li ti cal eli te and pu blic to wards Mon te ne gro in the pe riod from 1878 un til the end of World War I; in ot her words, from the im por tant de ci si ons of the Con gress of Ber lin un til the cre a-tion of the first Yugo slav sta te, when the dyna mics of po li ti cal ten den ci es led to chan ges with la sting ef fects.

KEY wORDS: Mon te ne gro, Cro a tian po li ti cal eli te, Con gress of Ber-lin, cre a tion of Yugo sla via.

У скла ду с пред ме том ис тра жи ва ња овај чла нак усре до то чит ће се у крат ким цр та ма на пи та ње од но са хр ват ске по ли тич ке ели те и јав-но сти пре ма Цр ној Го ри у раз до бљу од 1878. до кра ја Пр во га свјет ског ра та; дру гим ри је чи ма, од ва жних од лу ка Бер лин ског кон гре са до ства-ра ња пр ве ју го сла вен ске др жа ве, ка да је ди на ми ка по ли тич ких кре та ња во ди ла пре ма про мје на ма с ду го трај ни јим по сље ди ца ма.

с об зи ром на то да су ов дје у пр вом пла ну пи та ња на ци о нал не ин те гра ци је и од но са хи сто риј ских про та го ни ста пре ма др жав но прав-ним ди мен зи ја ма увод но бих ис так нуо си ту а ци ју с хр ват ске стра не. спо ме ну ти вре мен ски од сје чак пра ти хр ват ски по ли тич ки жи вот у скло пу Аустро-Угар ске јед не од еуроп ских ве ле си ла ко ја је, уна точ том ста ту су, има ла број не уну та рње про бле ме. Ти пич но за то раз до бље у пр вом пла ну се на ла зио про блем схва ћа ња мо дер не на ци је ко ји уво ђе њ-ем ду а ли стич ког уре ђе ња (1867), а за тим и суб ду а ли стич ком фор му лом хр ват ском-Угар ске на год бе (1868) с од ре ђе ном ра зи ном ауто но ми је у уну тра шним пи та њ и ма др жав но га жи во та, ду го трај ни је рје ша ва уре-


UDC: 327(497.16:497.5)”1878/1918”

* Аутор је знанствени савјетник у хрватском институту за повијест, загреб, Р. хрватска.


ђе ње по ли тич ке за јед ни це под хаб сбур шком ди на сти јом. нај ве ћи број су вре ме ни ка и ка сни јих по вје сни ча ра ис ти цао је да је хр ват ска би ла оби ље же на те ри то ри јал ном раз је ди њ е но шћу. на год ба је учвр сти ла др-жав ну за јед ни цу под руч ја бан ске хр ват ске с ма ђар ском стра ном, а дал-ма ци ју и ис тру оста ви ла под аустриј ском упра вом што је иза за зи ва ло го то во пер ма нент но не за до вољ ство хр ват ске јав но сти та квим устрој-ством мо нар хи је. У том раз до бљу још уви јек је јак био утје цај сви је сти о по ви је сној др жав но прав ној ле ги тим но сти ко јом се на сто ја ло де фи-ни ра ти вла сти ти про стор. ме ђу тим, на том су се под руч ју во ди ле бес-крај не рас пра ве без ви дљи ви јих ре зул та та. Ти је ком 1870-их и по чет ком 1880-их го ди на по ступ но се за тва ра ло пи та ње оп стан ка Вој не кра ји не и њеног ре ин те гри ра ња с бан ском хр ват ском. исто доб но се на ста вљао ис ти ца ти про блем сје ди њ е ња дал ма ци је с бан ском хр ват ском ко ји уна-точ прав ним прет по став ка ма - устав но ко ри ште ње тер ми на „Тро јед-на кра ље ви на“ у јав ним до ку мен ти ма - оста је и да ље не раз ри је шен. Аустро у гар ско вој но за по сје да ње Бо сне и хер це го ви не, уз одо бре ње дру гих ве ле си ла, отво ри ло је но ву ета пу у ис точ ном пи та њу ко је је за-до во љи ло је ди но ду а ли стич ке но си те ље вла сти у двој ној мо нар хи ји, не и зна тан дио њене јав но сти ко ја је би ла скеп тич на пре ма ши ре њу ме ђу сла вен ством, ујед но по твр див ши кон ти ну и тет над зи ра ног про це са дез-ин те гра ци је осман ског цар ства. Ко нач но, до из ра жа ја по ступ но до ла зи и еко ном ско-со ци јал ни фак тор, ко ји у хр ват ском слу ча ју от кри ва огра-ни че ну уло гу гра ђан ства због из о стан ка њего ве дру штве не сна ге.

У та квим окол но сти ма по треб но је за ра зу ми је ва ње хр ват ског од-но са пре ма Цр ној Го ри ма ло се вра ти ти у пр о шлост 19. ви је ка ко ја по-твр ђу је ка ко су ши ре еуроп ске при ли ке са свим по прат ним по ти ца ји ма, ви ше стра на им пе ри јал на утак ми ца и од но си из ме ђу на ро да ових под-руч ја би ли уско ис пре пле те ни.1 Као при мје рен мо мент, ко ји по тен ци ра су ра дњу ме ђу по ли тич ким ели та ма у на ве де ним окол но сти ма, мо же се узе ти на ци о нал но-ре во лу ци о нар на 1848. го ди на, ка да цр но гор ски вла-ди ка Пе тар Пе тро вић његош отво ре но по др жа ва дје ло ва ње хр ват ског ба на Јо си па Је ла чи ћа.2

сље де ћа епи зо да, ко ја ну ди увид у на ста вак слич ног рас по ло-же ња, ве за на је уз устан ке у хер це го ви ни и Цр ној Го ри у до ба кне за да ни ла (на по се бит ци код Жа бља ка из 1852). Та да онај дио хр ват ске јав но сти око ко јег се оку пљао ве ћи број при пад ни ка ин те лек ту ал не ели-

1 Као примјер сукоба интереса на почетку 19. стољећа, попраћен политиком велесила које су тежиле овладати подручјима југоистока еуропе примјеном заокруживања, видјети: Весна Чучић, Посљедња криза Дубровачке Републике, дубровник 2003.

2 стијепо обад, Однос Далмације према банској Хрватској 1848.-1849. године, у: Хрватска 1848. и 1849. – зборник радова, гл. ур. мирко Валентић, загреб 2001, 187.

59Црнa Гора у погледима хрватске политике, 1878.-1918.

те, не ка да шњ их при пад ни ка илир ског или на род ног по кре та, сли је дом про ту о сман ског рас по ло же ња из ра жа ва не у ви је не скло но сти пре ма Цр-но гор ци ма. Је дан од но ви на ра емо ци о нал но би ље жи у тре нут ку су ко ба с Тур ци ма да „нам је Цр на Го ра срод ни ја не го би ло ко ја дру га зе мља на сви је ту.“3 Кра јем 1850-их би ље жи ка но ник и бу ду ћи глав ни иде о лог на-род не стран ке Фра њо Рач ки у про грам ском члан ку „Ју го сло вјен ство“ да је Цр на Го ра на про сто ру из ме ђу Ја дран ског и Цр ног мо ра, те од со че до ма ри це „је ди ни сло бод ни те ри то риј ју жних сла ве на“4 Ка сни је ће (1874) на род на стран ка у тај ни про грам сво га ра да увр сти ти од ред ни цу по ко јој она „ра ди на оку пља њу и при са је ди њ е њу што је ви ше мо гу ће ју го сла вен ски јех кра је ва и зе ма ља уз Цр ну Го ру и Кне же ви ну срп ску.“5

на том тра гу мо же се да ље ис так ну ти да је осни ва њ ем Ју го сла-вен ске ака де ми је зна но сти и умјет но сти (1860-их), ко јој ће Рач ки пред-сје да ти, као и све у чи ли шта у за гре бу, по ло жен те мељ за су ра дњу при-пад ни ка ју жно сла вен ског под руч ја она ко ка ко ју је за ми шљао утје цај-ни ђа ко вач ки би скуп Јо сип Ју рај Штро сма јер. Бо га та ко ре спон ден ци ја Штро сма је ра и Рач ког, с мно гим пи кант ним де та љи ма из по ли тич ког жи во та, ко ји по све на рав но ни су та да би ли ви дљи ви у јав но сти, ука зу је на ја сно из ра же не сим па ти је пре ма Цр ној Го ри и хе рој ском цр но гор-ском на ро ду („pe u ple he ro i que Mon te ne grin“) што је по ка за тељ од но са не са мо пре ма др жав но сти не го и пре ма по себ ном ко лек тив ном иден-ти те ту.6 не тре ба за о би ћи да та раз мје на пи са ма на по је ди ним мје сти-ма за ди ре и у днев но по ли тич ка пи та ња па та ко пру жа и не при кри ве не ко мен та ре о „не зре ло сти и не при прав но сти“ цр но гор ске ели те ве за ну уз не ра зу ми је ва ње пре ма по је ди но сти ма из Кон кор да та и од но су пре ма Ка то лич кој цр кви, што је пак од раз ис пре пли та ња вјер ског с по ли тич-ким пи та њ и ма.7 исто вре ме но не ки при мје ри по ку ша ја про во ђе ња фи-нан циј ских по сло ва и ин ве сти ра ња по твр ђу ју из ра же ну тен ден ци ју у ко рист за јед нич ких ак ци ја. Та ко кра јем 1880-их до ла зи до по ку ша ја би-ску по ва ан га жма на у до би ва њу ди о ни ца за цр но гор ско бро дар ско дру-штво у ко је му су дје лу је и над ле жни ми ни стар са Це ти ња.8 У тој епи зо ди 3 Према: мирјана Гросс, Почеци модерне Хрватске, загреб 1985, 397.4 У: Јосип Ј. Штросмајер / Фрањо Рачки, Политички списи, пр. Владимир Кошчак,

загреб 1971, 283-284. Усп. и Анте старчевић, Изабрани списи, загреб 1999, 174, гдје се изражава бојазан за Црну Гору јер она наступа мимо интереса главних еуропских велесила Француске и енглеске.

5 Т. Ципек и с. матковић, Програматски документи хрватских политичких странака скупина 1842.-1914., загреб 2006, 261.

6 Усп. и чланак Јосип Печарић, Штросмајер и Србија и Црна Гора, у: Међународни знанствени скуп Јосип Јурај Штросмајер поводом 190. обљетнице рођења и 100. обљетнице смрти“. зборник радова, загреб 2006, 205-212.

7 Кореспонденција Рачки- Штросмајер, књига IV, ур. Фердо Шишић, 162-163, 353.8 Кореспонденција Рачки- Штросмајер, књига III, загреб 1930, 366.


по ка зу је се да пре суд ну ва жност за ула зак у фи нан циј ску ак ци ју има ју др жав на јам ства, упра во онај еле мент ко ји је не до ста јао хр ват ској стра-ни због че га она ни је мо гла при вла чи ти ино зем ни ка пи тал.

за ра зу ми је ва ње ин тер них по гле да у хр ват ској по ли ти ци ну жно је ис так ну ти по дво је но сти из ме ђу раз ли чи тих по ли тич ких ску пи на и њихо вих иде о ло ги ја ко је до ми ни ра ју до кра ја 19. сто ље ћа, што је уоста-лом слу чај са свим зе мља ма у ко ји ма до ла зи до ни ца ња стра нач ког жи-во та у плу ра ли стич ком смје ру. Те су прот но сти зр ца ле низ кон цеп ци ја: ср бо хр ват ство и (хр ват ско) ју го сла вен ство спо ме ну тих на ро дњ а ка, тра-ди ци о на ли стич ки уни о ни зам тзв. ма ђа ро на ко ји се огле да у одр жа ва њу по ви је сне за јед ни це ма ђа ра и хр ва та и све хр ват ство пра ва ша с ци љем ства ра ња јед не др жав не је ди ни це ко ја би оку пи ла хр ват ску на ци ју.

они сви раз ви ја ју сво је по гле де о ју жно сла вен ском пи та њу, при-ла го ђа ва ју их ме ђу на род ним од но си ма, на по се по ли ти ци ве ли ких си ла, и по по тре би ево лу и ра ју ра ди одр жа ва ња у по ли тич ком жи во ту. до кра-ја 19. ви је ка пре вла да ва сли ка о др жав ној по себ но сти и са мо стал но сти Цр но го ра ца, од но сно не ма у том сми слу њихо ва по ис то вје ћи ва ња са ср би ма.9 од по чет ка 20. сто ље ћа низ но вих по ли тич ких ску пи на при до-но си но вим по гле ди ма, ко ји се у од ре ђе ној мје ри на до гра ђу ју на до та да-шња кре та ња, али отва ра ју про стор и но вим кон цеп ци ја ма.

сви ти по гле ди ну де нам увид у то ка ко се су сјед ни на ро ди озна-ча ва ју, ко је су би ле ам би ци је при пад ни ка ели те, ка кви су би ли њихо ви кул тур ни афи ни те ти, је ли тра ди ци о нал на сви јест о при пад но сти кр-шћан ској за јед ни ци на ро да и, су клад но то ме, ци ви ли за циј ској ми си ји и да ље за др жа ва ла ис так ну то мје сто, ко ли ки је био утје цај раз ли ка из-ме ђу ри мо ка то лич ке и пра во слав не Цр кве, по ја вљу ју ли се ва ри ја ци је у ва њ ско по ли тич ким ори јен та ци ја ма у од но си ма пре ма за па ду или ис то-ку и ко нач но тко се за ла гао а тко про ти вио по ти ца њу су ра дње.

Уна точ те жњ а ма за из бје га ва њ ем по дје ла ме ђу за го вор ни ци ма про ту тур ске по ли ти ке хер це го вач ки уста нак и њего во ши ре ње по Бо-сни (1875-1878) по так нуо је од ре ђе не зна ко ве раз ми мо и ла же ња.10 Про-ми шља ња о бу дућ но сти Бо сне и хер це го ви не („бо сан ско пи та ње“), ко-ја по ста је ур гент ном точ ком овог ди је ла еуро пе, иза зи ва ју рас пра ве о њези ној суд би ни у по сли је о сман ском раз до бљу. Пи та ње њене при-пад но сти у цје ли ни или по је ди них ди је ло ва ука зу је на по сто ја ње ви ше по гле да: бан иван ма жу ра нић је за тра жио од са бо ра у за гре бу да не рас пра вља о Бо сни и хер це го ви ни, чи ме је по др жао слу жбе ну по ли ти-9 мирјана Гросс, Изворно праваштво. Идеологија, агитација, покрет, загреб 2000,

772-773.10 Усп. ивица Пуљић, Хрвати католици Доње Херцеговине и Источна криза – Хер це-

говачки устанак 1875-1878., дубровник – неум 2004.


ку кра ља Фра ње Јо си па, ви ђе ни ји на ро дњ а ци по пут ми ла на ма кан ца ис так ну ли су да се Цр ној Го ри и ср би ји не до пу шта „оба вља ње све те ду жно сти пре ма бра ћи“, у сми слу осло ба ђа ња од осман ских вла сти, а већ спо ме ну ти про грам на род не стран ке за ми шљао је тих го ди на као ко нач ни циљ ства ра ње фе де ра тив не ју го сла вен ске др жав не за јед ни-це.11 дру га чи јих је по гле да био Ан те стар че вић ко ји је отво ре но за го-ва рао оп ста нак осман ске др жа ве у Бо сни и хер це го ви ни, под увје том да она по ка же све зна ко ве са мо о др жи во сти. Увид у но ви не то га до ба по ка зу је нам пре те жи ту пер цеп ци ју о кр шћан ским на ро ди ма Бал ка на ко ји се у скло пу ис точ ног пи та ња с пу ним пра вом бу не про тив не до-ра сле осман ске др жа ве, а у кон тек сту ши ре еуроп ске по ли ти ке на гла-ша ва се по тре ба сла вен ске со ли дар но сти, ка ко у сми слу по ве за но сти свих сла вен ских на ро да та ко и у за зи ва њу ши ре ру ске пот по ре. нај чи-та ни ји за гре бач ки днев ник Об зор пре но си до пи се из Це ти ња ко ји су за пра во де ман ти ра ли ви је сти из ди је ла беч ких ли бе рал них но ви на о зби ва њ и ма из 1878. у но во за до би ве ним ди је ло ви ма Цр не Го ре, а ме ђу ре кла ма ма ис так ну то мје сто за у зи ма ју про да је ба кро ре за цр но гор ског кне за и кне ги ње, те Чер ма ко во дје ло „Ра њ е ни Цр но го рац“, што го во ри о по пу лар но сти тих мо ти ва ме ђу хр ват ском јав но шћу.12 да кле, уна точ ста ја ли шту да Аустро-Угар ска мо ра има ти из ра же ну уло гу у ју го и сточ-ној еуро пи и да њени др жав ни ци тре ба ју пре по зна ти по тен ци ја ле свих њених на ро да сла вен ске при пад но сти, мо же се утвр ди ти да су у при-сту пу по ли ти ци про сто ра оштро кри ти зи ра ни нат пи си ко ји су на сте-ре о ти пан и пот цје њ у ју ћи на чин ту ма чи ли по је ди не на ро де, укљу чу ју ћи и цр но гор ски.

Ти је ком 1880-их го ди на на ста вља ју се не ке од ра ни је за ми шље-них или за по че тих ак ци ја. Та ко је Кон стан тин Вој но вић, је дан од пр ва ка нео д ви сне на род не стран ке и углед ни про фе сор пра ва, пред ла гао пре ко Бал та за ра Бо ги ши ћа да цр но гор ски кнез по ша ље на за гре бач ко све у чи-ли ште не ко ли ци ну „ба рем сре дње при пре мље них ве ли чи на“ ко ји ма би он из ла гао Оп ћи имо вин ски за ко ник ка да бу де из дан. То је Вој но ви ће во на сто ја ње би ло по све у ду ху ори јен та ци је њего вог по кро ви те ља строс-смаyера као и Рач ког, пре ма ко јем би за гре бач ко све у чи ли ште тре ба ло би ти обра зов ни по гон ко ји би ши рио про свје ту у ју жно сла вен ске зе мље до не дав но за у зе те од осман ли ја док би ЈА зУ би ла ис тра жи вач ка осно ва та квих на сто ја ња. По се би це је за ни мљи ва Вој но ви ће ва ини ци ја ти ва да ор га ни зи ра па и при ла го ди сту диј пра ва за цр но гор ске сту ден те и та ко 11 мирјана Гросс-Agneza Szаbо, Према хрватскоме грађанском друштву, загреб 1992,

439-446. о погледима српских поличара у Аустро-Угарској видјети код: Василије Ђ. Крестић, Српско-хрватски односи и југословенска идеја, Београд 1983, 203-204.

12 Чланак „лажи о Црнојгори“, Обзор, бр. 119, загреб 1878.


по мог не из гра дњу прет по став ки мо дер ног прав ног су ста ва и др жав но-сти Цр не Го ре.13

По чет ком 20. сто ље ћа из би ја све то је ро ним ска афе ра (1901/1902) у ко јој се у пр вом пла ну су ко бљу ју хр ват ски цр кве ни ви ско до сто јан-стве ни ци и цр но гор ски иза сла ни ци пред во ђе ни лу јом Вој но ви ћем при све тој сто ли ци, ра ди име на све то је ро ним ског за во да у Ри му (про ген те Цро а ти ца. Та афе ра има ла је од ра за и у ра зним по ли тич ким кру го ви ма ко ји су у ве ћи ни, из у зев ши срп ске, по др жа ли хр ват ску стра ну, а она је бри са ње хр ват ског име на из на зи ва за во да при ми ла с ве ли ким огор че њ-ем.14 за ни мљи во је да се исто доб но (1900.) об ја вљу је књ и га Ду кљан ска кра ље ви на, ауто ра Фра на ми ло ба ра, бу ду ћег про фе со ра пра ва на за гре-бач ком све у чи ли шту и пра ва шког за ступ ни ка у са бо ру, у ко јој се из но-си ла те за о ду кљи с њеног „вла сти тог по ли тич ког и др жав но прав ног гле ди шта“ што је во ди ло пре ма по твр ди цр но гор ске са мо бит но сти.15

По ја ва „но вог кур са“ у хр ват ској по ли ти ци, ко јој су глав ни ар-хи тек ти по ли ти ча ри из дал ма ци је, по ну ди ла је ду го роч но по но во про-стор су ра дњи. Тр го вач ка ште та про и за шла из за тег ну тих од но са из ме ђу Аустро-Угар ске и по је ди них бал кан ских др жа ва те по ли тич ки кре до да тре ба при је све га за у ста ви ти њемач ки Drang Nach Osten да ју упо ри шта но вим ори јен та ци ја ма. По крет „но вог кур са“, ко ји ће се убр зо дик та-том од но са сна га у цр но-жу тој мо нар хи ји пре то чи ти у дје ло ва ње хр-ват ско-срп ске ко а ли ци је, за у зео је ис так ну то, али не и до ми нант но мје-сто. Ко а ли ци ја је би ла ва жна јер је по сли је ви ше го ди шње по дво је но сти „ство ри ла до вољ но чвр сту је згру за да ље оку пља ње Ју жних сла ве на.“16 с дру ге стра не, ре ал но про ма тра ју ћи та да шње од но се, тра го ви раз во ја „но во га кур са“ ишли су у ко рак с про мје на ма на при је сто љу у ср би ји та ко да ће упра во од но си ср ба и хр ва та, ка ко уну тар Аустро-Угар ске та ко и пре ма Кра ље ви ни ср би ји, би ти у пр во ме пла ну при раз ма тра њу ју жно сла вен ског пи та ња ти је ком сље де ћег раз до бља.

Бра ћа Ра дић по кре ћу хр ват ску пуч ку се љач ку стран ку (1904), с нео а у стро сла ви стич ким по гле ди ма ко ји ди је лом ба шти не и ју го сла ви-зам из про шлог сто ље ћа. У осни вач ком про гра му те стран ке твр ди се:

13 Према до сада необјављеном рукопису професора Правног факултета свеучилишта у загребу далибора Чепула „Балтазар Богишић и Правни факултет у загребу“. Више о Црногорцима на студију у загребу видјети код: момчило д. Пејовић, Школовање Црногораца у иностранству 1848-1918, Подгорица 2000.

14 зоран Гријак, Политичка дјелатност врхбосанског надбискупа Јосипа Стадлера, загреб 2001., 351. Усп. и Коста милутиновић, Срби католици и светојеронимско питање, историјски записи, 1-4, Подгорица 1992., 65-72.

15 Фран милобар, Дукљанска Краљевина, сарајево 1900., 217.16 Јарослав Шидак, „Прилог развоју југославенске идеје до и. свјетског рата“, у: Сту-

дије, загреб 1973., 83.


„сви су ју жни сла ве ни јед на на род на и го спо дар ска цје ли на, те ми хр-ва ти др жи мо ср би ју, Цр ну Го ру и Бу гар ску сво јим на род ним др жа ва-ма.“17 Уна точ про тур јеч но сти ма у на сту пи ма стје па на Ра ди ћа, он ути ре пут ши ро ко за сно ва ној су ра дњи ко ја ће му из ме ђу два ју свјет ских ра то-ва олак ша ти спо ра зу ми је ва ње и са цр но гор ским фе де ра ли сти ма у скло-пу по тра ге за рје ша ва њ ем од но са у Кра ље ви ни схс на те ме љу по шти-ва ња по ли тич ког ин ди ви ду а ли те та у хи сто риј ском и при род ном сми-слу.18 о то ме го во ри Про глас хр ват ске ре пу бли кан ске се љач ке стран ке из 1924. у ко је му је за би ље же но: „Бра ћо Цр но гор ци! ми смо хр ва ти у нај љеп шем дје лу сво је књ и жев но сти ци је лу Цр ну Го ру на зва ли ве ли-чан стве ним жр тве ни ком сло бо де у нај див ни јем хра му бож је га под не-бе сја, а вас смо Цр но гор це про гла си ли не са мо узо ром ју на штва, не го и не до сти жи вим при мје ром јед но став но сти и по ште ња.“

Ври је ме уочи и за ври је ме анек си је Бо сне и хер це го ви не до ве-ло је до но вих пре и спи ти ва ња ме ђу од но са. док су се од но си из ме ђу др жа ва по све за о штри ли, до тле се у по ли тич ком жи во ту осје ћао низ раз ли чи тих по гле да. Још при је из би ја ња анек сиј ске кри зе до ла зи ло је до јав них из ра жа ва ња про ту а у стриј ских гле ди шта, што је би ло осо би то ви дљи во у дал ма ци ји, чи је је ста нов ни штво би ло не за до вољ но сво јим при вред ним и по ли тич ким по ло жа јем. При мје ри це, до ла зак при је сто-на сљед ни ка Фра ње Фер ди нан да у ду бров ник (1906) по пра ћен је иг но-ри ра њ ем ви со ког го ста, а исто доб но је гра ђан ство „буч но по здра ви ло“ цр но гор ског при је сто ло на сљед ни ка да ни ла.19 Та кве по ја ве ука зи ва ле су на озрач је сим па ти зи ра ња су сје да, али и на про па ги ра ње иде је на род ног је дин ства као про ту те же оним стру ја ма у аустро у гар ској по ли ти ци ко је су за го ва ра ле ја чи ан га жман на Бал ка ну.

При кљу че ње Бо сне и хер це го ви не је окру њ е но ди пло мат ским успје хом аустро у гар ске по ли ти ке, али и жи вом рас пра вом на јав ној сце-ни ко ја кроз при зму но вог уре ђе ња при кљу че них зе ма ља ба ца по гле де и пре ма да љим хо ри зон ти ма. ов дје бих пр во ис так нуо ста ја ли ште оних ску пи на ко ји су за у зи ма ли „твр ђа“ гле ди шта. дио по ли ти ча ра по све ло-јал них хаб сбур шкој ди на сти ји др жао је ти је ком анек сиј ске кри зе да се тре ба осла би ти по ло жај аустро у гар ских су пар ни ка у во ђе њу бал кан ске по ли ти ке уз твр дњу да све бал кан ске др жа ве мо ра ју оста ти фак тор по-ли ти ке на том по лу о то ку. По гле дај мо гле ди ште јед ног од при пад ни ка

17 Ципек-матковић, нав. дј, 486.18 Усп. димитрије димо Вујовић, Црногорски федералисти 1919-1929, Титоград 1981.

и Marc Biondich, Stjepan Radić, The Croat Paesant Party, and the Politics of Mass Mobi-lization, 1904-1928, Toronto – London 2000.

19 милан Ж. Живановић, Дубровник у борби за уједињење 1908-1918, Београд 1962, 16-17.


про беч ког ста ја ли шта („ве ли ко а у стриј ског“) ко ји је одр жа вао ве зе с нај-ви шим вој ним кру го вим мо нар хи је:

„Кра ље ви на ср би ја, ко ја је анек си јом ли ше на свих сво јих сно ва, за ду ље ће ври је ме оста ти наш смрт ни не при ја тељ. на ша ће по ли ти ка, да кле, мо ра ти по ра ди ти или на ми ре њу с њом или на њези ну па ра ли-зи ра њу. Али ако би ду ље ври је ме по тра јао ста тус Бо сне као не ке вр-сте ауто ном не цар ске зе мље, то би зна чи ло по ве ћа ње срп ске опа сно сти. Та да је ла ко про на ћи низ ко ји се про те же од Це ти ња – да не за поч не с Ри мом – пре ко са ра је ва, Бе о гра да до Бу дим пе ште. сва ки за тра же ни ре грут, сва ки но ви рат ни брод, за ко је га се же ли до би ти при ста нак Угар-ске, у слу ча ју ма ђар ског не за до вољ ства, у свим ће тим зе мља ма иза зва-ти ма њу или ве ћу уз не ми ре ност. Украт ко, ауто ном на Бо сна при до ни је ла би то му да ни ка да не би има ли ми ра.“20

дру га чи јих су по гле да би ли за го вор ни ци иде је на род но га је дин-ства ко ји су на ста ви ли са за го ва ра њ ем сје ди њ е ња ју жно сла вен ских на ро да, ви де ћи у том по ступ ку за пра во оства ри ва ње на род ног пра ва и на род не рав но прав но сти ср ба и хр ва та. да ка ко, ри јеч је о ду хов ном сје ди њ е њу, без отво ре ног за зи ва ња ру ше ња по сто је ћих ме ђу др жав них гра ни ца, а у прак си за го вор ни ка сми ри ва ња кон фликт них од но са. ипак у тој иде о ло шој ску пи ни од та да све ви ше у пр ви план из би ја иде ја ју го-ин те гра ли зма, за ми шље на као по ти цај ује ди њ е ња свих ср ба и хр ва та, у ко јој из бо че но мје сто за у зи ма но ва ге не ра ци ја на пред не омла ди не.

Та ко Јо сип смо дла ка, по зна ти сплит ски прав ник и пред вод ник на пред не стран ке у дал ма ци ји, у ко мен та ру анек сиј ске кри зе ис ти че: „Анек си ја је го тов чин. Пре ма њој тре ба да на ши љу ди за у зму ста но ви-ште... ми би смо ра до да нам не тко у овај час ка же бо љу хр ват ску или срп ску по ли ти ку (што је за нас све јед но) гле де Бо сне не го ли је ова на-ша, па ће мо је од мах при хва ти ти. Али бо љу нам не зна ју по ка за ти ни у за гре бу, ни у Бе о гра ду, ни у Це ти њу. А ако ли је не ма, то ме су нај ма ње кри ви мла ди на пред ни еле мен ти хр ват ски и срп ски, док нај ве ћу кри вњу но се баш они ‘ве ли ки ро до љу би’ ко ји су та мо и та ко па мет но наш на род во ди ли да нам сад не зна ду дру го да пре по ру че не го – ку ка ти, про свје-до ва ти и че ка ти... док нам пе че ни го лу би пад ну у уста...“21

Бал кан ски ра то ви 1912-13. иза зва ли су ве ли ке сим па ти је ме ђу ди-је ло ви ма хр ват ске по ли ти ке, на ро чи то ме ђу чла но ви ма омла ди не ко ја је отво ре но ис ка зи ва ла про ту хаб сбур шко рас по ло же ње, не пре за ју ћи од при мје не све ра ди кал ни јих сред ста ва. Про ту а у стриј ске де мон стра-20 из необјављене кореспонденције Јосипа драшковића с генералом м. вон Ауфен-

бергом, која се чува у бечком Ратном архиву (Kriegsarchiv).21 извор је смодлакин чланак „ми и Босна“, објављен у сплитском листу слобода, 23.

10. 1908.


ци је ши ром дал ма ци је и атен та ти на но си те ље ду а ли стич ког ре жи ма у за гре бу би ли су из раз ју го сла вен ског ин те грал ног на ци о на ли зма ко-ји је био осло њ ен на иде је на ци о нал не ре во лу ци је и уни та ри зма, док су на сту пи ста ри јих по ли ти ча ра да ва ли још уви јек зна че ње рје ша ва њу ју жно сла вен ског пи та ња у скло пу двој не мо нар хи је, од ко јих је дио за-го ва рао три ја ли стич ко пре у ре ђе ње, дио фе де ра ли стич ко, а онај, ка ко се по ка за ло нај у тје цај ни дио, уна точ за го ва ра њу ши рег ју жно сла вен ског по ве зи ва ња, и да ље је за др жао опор ту ни стич ки пра вац дје ло ва ња, што је зна чи ло јав но за го ва ра ње ода но сти ва же ћем устав ном по рет ку ра ди за др жа ва ња пре вла сти у упра ви (при мјер хр ват ско-срп ске ко а ли ци је). Код ју го ин те гра ли стич ке омла ди не ва жно је на гла си ти да је у ср би ји и њеној ди на сти ји ви дје ла бал кан ски Пи је монт, а краљ ни ко ла сте као је у њихо вим очи ма озна ку ма лог цр но гор ског ауто кра те.22 Ти ме се по ка-за ло да у за ми сли ма о ства ра њу јед не ју го сла вен ске др жа ве не ма мје ста за дви је ди на сти је.

об ја ва ра та у ко ло во зу 1914. рас плам са ла је гло бал ни су коб ко ји је мо рао утје ца ти и на уза јам ни жи вот раз ли чи тих на ро да. У по ли тич ко-стра нач ком жи во ту оста ла је при сут на ли ни ја по дје ла. Рат ну ди при го ду оним по ли ти ча ри ма ко ји су на сту па ли у име на род ног је дин ства да са да отво ре кар те и јав но про го во ре о по ли тич ком ци љу ко ји је под ра зу ми је-вао рад на ру ше њу Аустро-Угар ске и ства ра њу за јед нич ке др жа ве. Ти-јек ра та утје цао на об ли ко ва ње кон цеп ци је о са др жа ју те но ве др жав не твор бе. Рат ни ис ход до вест ће на ју жно сла вен ском под руч ју до пре вла-сти цен три фу гал ног рје ше ња у ко је му под ле же иде ја цр но гор ске др жав-но сти, али и оне ко ја је тра жи ла по шти ва ње на ци о нал них по ви је сних ин ди ви ду а ли те та с под руч ја бив ше двој не мо нар хи је.

Ге не рал стје пан сар ко тић од лов ће на име но ван је у про син цу 1914. на по ло жај зе маљ ског упра ви те ља и за по ви је да ју ћег ге не ра ла за Бо сну, хер це го ви ну и дал ма ци ју. Ту је ду жност оба вљао до кра ја ра та. У тра вњу 1918. при мио је под сво ју од го вор ност и опе ра тив но вој но за-по вјед ни штво над Цр ном Го ром. сар ко тић је на за сје да њу у са ра је ву, одр жа ном 13. и 14. V. 1918, на ко је му су још су дје ло ва ли вој ни гу вер нер ср би је ге не рал пу ков ник Рхе мен и вој ни гу вер нер Цр не Го ре ге не рал ма јор Kлам-мар ти ниц пред ла гао при кљу чи ва ње Цр не Го ре и ср би је у склоп хаб сбур шке мо нар хи је, при че му би Цр на Го ра са сан џа ком би ла при по је на Бо сни и хер це го ви ни, бу ду ћи да су ини ци ја то ри та квог при-је дло га др жа ли да је ри јеч о је дин стве ном ге о граф ском и ет но граф ском („wo hin sie ge o grap hich und et hno grap hich ge ho e ren“) про сто ру.23 У рас-22 L.Voinovich, Le Моnténegro, 1926, 5.23 Бернард стулли, Прилози грађи за хисторију југославенског питања 1918. године,

Архивски вјесник, II, загреб 1959, 303.


пра ви о бу ду ћим по те зи ма за го ва ра на је ак тив ни ја по ли ти ка у при до би-ва њу Цр но го ра ца. на тра гу та квог раз ми шља ња пред ла га на је об но ва цр но гор ске Кра ље ви не и пре тва ра ње ср би је у не у трал ну там пон-др жа-ву („Puf fer sta at“).

Ју го сла вен ски од бор (осн. 1915. у Па ри зу) је за го ва рао иде ју ује-ди њ е ње „чи та вог на ро да и чи та вог те ри то ри ја у не за ви сну де мо крат ску др жа ву“.24 То је зна чи ло сла ма ње Аустро-Угар ске и ује ди њ е ње са ср би-јом и Цр ном Го ром. са зна ња о лон дон ском уго во ру, др жа ње са ве зни-ка и по ли ти ка срп ске вла де пре ма Ју го сла вен ском од бо ру иза зи ва ли су пре и спи ти ва ња и у овом бло ку за го вор ни ка ју го сла вен ске др жа ве. Фра-но су пи ло је на кон исту па из од бо ра у на цр ту до ку мен та (ср пањ 1917) о по ли тич ком уре ђе њу по сли је ра та за го ва рао ства ра ње ју го сла вен ске др жа ве у ко јој би се уз је дан цен трал ни Пар ла мент об но ви ло или уста-но ви ло још пет ауто ном них са бо ра или скуп шти на. ме ђу њима би био и цр но гор ски.25 Та кав од нос за др жан је на не ки на чин и у три пар тит ним пре го во ри ма у ко је се, уз срп ску вла ду и Ју го сла вен ски од бор, укљу чу је и но ви чим бе ник – пред став ни ци са мо про гла ше не др жа ве схс. Че твр-та точ ка За пи сни ка кон фе рен ци је одр жа не у Же не ви (сту де ни 1918) још је уви јек из ра жа ва ла за се бан од нос пре ма кра ље ви ни Цр ној Го ри и цр-но гор ском на ро ду.26 Ка ко је Па шић, као пред сјед ник ми ни стар ског са ве-та, по ву као пот пис с тог спо ра зу ма, она је би ла обез ври је ђе на. Ко нач но, на род но ви је ће схс за кљу чи ло је про гла ше ње ује ди њ е ња са ср би јом и Цр ном Го рим у је дин стве ну др жа ву. за пи сни ци то га Ви је ћа по ка зу ју да се при то ме пре у зи ма ју оба ви је сти пред став ни ка срп ске вој ске из Цр-не Го ре и Бо ке по ко ји ма ће „Та ли ја ни опет до ве сти цр но гор ског кра ља ни ко лу, ко ји да не ће до пу сти ти, да се Цр на Го ра при по ји Ју го сла ви ји, већ тра жи Цр ну Го ру по ве ћа ну са ди је лом ју жне дал ма ци је, хер це го-ви не и сје вер не Ал ба ни је.“ 27 Та кво гле ди ште би ло је на ста вак про суд бе да је краљ ни ко ла био са мо пи јун у игри та ли јан ске ва њ ске по ли ти ке ко ја је има ла за циљ спри је чи ти ства ра ње ју го сла вен ске др жа ве.28 Та ко је ви ше го ди шња бор ба из ме ђу раз ли чи тих фак то ра у ко ло пле ту ју жно-

24 иван Чизмић, Југославенски исељенички покрет у САД и стварање југославенске државе 1918, 281.

25 о томе на различити начин: мишко Радошевић, Франо Супило. Политичка студија, загреб 1930, 102-109.

26 Према изворнику који је објављен у: хрвоје матковић, На врелима хрватске пови-јести, загреб 2006, 247.

27 извјештај Вилима Букшег и ивана марија Чока од 18. 11. 1918. о преузимању бро-дова бивше аустроугарске флоте у: Народно вијеће Словенаца, Хрвата и Срба у Загребу 1918-1919. Изабрани документи, пр. м. Штамбук-скалић и з. матијевић, загреб 2008, 224.

28 Анте мандић, Фрагменти за хисторију уједињења, загреб 1956, 230-231.


сла вен ског пи та ња за вр ше на у ко рист ди на сти је Ка ра ђор ђе вић и за го-вор ни ка је дин стве ног на ро да „тро и ме не др жа ве“.

По сли је Пр во га свјет ског ра та на ста ју по све но ве окол но сти ко-је при пре ма ју пут из рав ни јем при бли жа ва њу из ме ђу по ли тич ких пред-став ни ка Цр но го ра ца и хр ва та јер до жи вља ва ју за јед нич ко ис ку ство уну тар пр ве ју го сла вен ске др жа ве. на по ли тич кој ра зи ни до ла зи до по-ве зи ва ња, ко је је ви дљи во у дје ло ва њу еми гра ци је, а за тим и на стра-нач кој сце ни мо нар хиј ске Ју го сла ви је, што је за јед но ство ри ло јед ну по све но ву хи сто риј ску пер спек ти ву и раз ли чи ти ин тен зи тет од но са у ус по ред би на ра ни ја раз до бља. да ља ево лу ци ја и окол но сти рје ша ва ња од но са у Ју го сла ви ји из ла зе из ван окви ра овог из ла га ња.

Stjepan MATKOVIĆ

MON TE NE GRO IN THE VI Ew OF THE CRO AT PO LICY, 1878-1918

Sum mary

Cro at po li ti ci ans paid in a cer tain sen se at ten tion to Mon te ne gro from 1878 to 1918 mostly in the con text of a na ti o nal in te gra tion. The ma jor is sue sha ping com mon re la ti ons in the se cond half of the 19th cen tury was dif fe rent con cepts of na ti o na lism. Mon te ne gro was one of the parts in So uth Sla vo nic area with uni que tra di tion and as such it de ser ved an in te rest for many par ti ci pants in pu blic li fe. Po-li ti cal pa pers, press ar tic les, re cords of the Cro at Di et, and per so nal re mi ni scen ces of the most emi nent po li ti ci ans ma inly sho wed po si ti ve at ti tu de for Mon te ne gro’s strug gle aga inst Ot to man Im pery. In that sen se the Na ti o nal party un der bis hop Jo-sip Ju raj Stros smayer and his wing man Fra njo Rač ki ga ve a bo ost to Yugo slav idea. Up to the turn-of-the-cen tury that po li ti cal and cul tu ral con cep tion pre va i led in spi te of di scus sion con cer ning ter ri to rial and re li gi o us is su es. Ho we ver, sin ce the early 1900s so me po li ti cal re pre sen ta ti ves be gan to see Mon te ne gro iden tity as a part of Ser bian na tion. That at ti tu de was espe ci ally po pu lar among the mem bers of youth gro ups. In the eve of the First world war clan de sti ne or ga ni za ti ons sha red the vi ews on in te gral na tion un der Ser bian le a der ship and they cri ti ci zed king Ni ko la for not im pli citly agreed to sub or di na te his own vi ews to tho se of the go vern ment in Bel-gra de. Yugo slav Com mit tee was esta blis hed as a po li ti cal gro up du ring world war I with the aim to form an in de pen dent sta te of the exi sting so uth Sla vic na ti ons. On the ot her hand, pro-Vi en na cir cles sup por ted ac ti ve Bal kan po li tics in or der to pro-tect Hab sburg Mo narchy. Du ring the Gre at war they fol lo wed of fi cial po licy to go to war al so in Mon te ne gro.


Karl KASER*

AUSTRO-HUNGARY AND THE INDEPENDENCE OF MONTENEGRO

ABSTRACT: Until the outbreak of the Balkan Crisis in 1875, the Monarchy’s foreign politics of non-intervention into Balkan conflicts aimed at enabling the Ottoman Empire to solve its problems on itself. At the beginning of 1875, the minister for foreign affairs, Andrássy was alarmed by a not unlike intervention of Serbia and Montenegro in Bosnia-Herzegovina and its eminent consequences for the security of Dalmatia. Therefore, the occupation of the two Ottoman provinces became an open aim of his foreign policy. Another aim was to prevent a potential unification of Serbia and Montenegro. A sovereign status of Montenegro was a much better option. The paper’s first section will provide a short sketch of the Habsburg Balkan policy from about the Congress of Vienna (1814/15) to the Congress of Berlin (1878); the second will present an overview of the bilateral relations between the Habsburg Empire and the emerging state of Montenegro until 1878; the third section, finally aims to shed light on the Empire’s ambitions related to Montenegro at the Congress of Berlin.

KEY wORDS: Austro-Hun gary, Hab sburg Bal kan po licy, Mon te ne-gro, Con gress of Ber lin

Hab sburg Bal kan po licy in ge ne ral and to wards the emer ging sta-te of Mon te ne gro is re la ti vely fa ir re se ar ched. Ho we ver, a pro fo und and com pre hen si ve study of the com plex re la ti ons bet we en the Euro pean Gre at Po wer of the Hab sburg Em pi re and the lit tle Bal kan po wer of Mon te ne gro is still mis sing. Sin ce the aut hor of this pa per has not con duc ted spe ci fic

* Autor je direktor Centra za istoriju jugoistočne Evrope univerziteta „Karl-Frauzeus” u Gracu.

UDC: 327(436:497.16)”1814/1878”


ar chi val re se arch on this to pic, this pa per can only sum ma ri ze re se arch that has been con duc ted un til now. The first sec tion will pro vi de a short sketch of the Hab sburg Bal kan po licy from abo ut the Con gress of Vi en na (1814/15) to the Con gress of Ber lin (1878); the se cond one will pre sent an over vi ew of the bi la te ral re la ti ons bet we en the Hab sburg Em pi re and the emer ging sta te of Mon te ne gro un til 1878; the third sec tion, fi nally aims to shed lit tle light on the Em pi re’s am bi ti ons re la ted to Mon te ne gro at the Con gress of Ber lin.

1) Hab sburg Bal kan Po licy 18151878

The Hab sburg ru ling eli te co uld be sa tis fied with the re sults of the Con gress of Vi en na. Af ter the shock of the Na po le o nic wars, Austria’s in-ter na ti o nal po si tion was again ter ri to ri ally con so li da ted (Brid ge, 196) but ex perts of fo re ign re la ti ons con si der its ter ri to rial ex ten si on on the long run as ob vi o usly over stretched. Com pa red to the Atlan tic po we rs the Mo narchy was eco no mi cally re la ti vely we ak – a pre do mi nant agra rian sta te, which was lag ging be hind in in du stri a li za tion. with a po pu la tion of only abo ut 30 mil-lion and an army of ma xi mal 230,000 sol di ers, the Mo narchy was not able to ke ep its ter ri to rial po si tion in Cen tral Euro pe com ple tely and per ma nently (Brid ge, 197). Its po si tion was li mi ted by the strong con ti nen tal po wers of Fran ce in the west and Rus sia in the East and was thre a te ned by in ter nal na ti-o na li stic mo ve ments. The only com for ta ble ne ig hbor was its for mer arch-ri-val, the strug gling Ot to man Em pi re. One of the gu i de li nes of the Mo narchy’s sta te sman and fo re ign mi ni ster sin ce 1809, Co unt Met ter nich was not to we-a ken the Ot to mans ad di ti o nally be ca u se this wo uld only open the fi eld for Rus sia’s ex pan si on in the Bal kans (Brid ge, 198). This ar chi tec tu re in clu ded, of co ur se, the Mo narchy’s re si stan ce aga inst the emer gen ce of in de pen dent Bal kan sta tes out of the Ot to man Em pi re. This ne ga ti ve at ti tu de is un der stan-da ble from the Mo narchy’s own mul ti et hnic bac kgro und but con sti tu ted al so an ob stac le for ac hi e ving im pact on the newly emer ging sta tes in the Bal kans such as Gre e ce and Ser bia.

The ex pan ding Rus sian Em pi re be ca me the Hab sburg’s main ri va lry in the con ti nen tal Bal kans sin ce the se cond half of the 18th cen tury. Both im-pe rial po wers con si de red the Bal kans as the ir na tu ral sphe re of in te rest and ex pan si on, sin ce it be ca me mo re and mo re li kely that the Ot to man Em pi re was not per ma nently able to ke ep its Euro pean pro vin ces to get her. Be ca u se of its Ort ho dox ba sis, Rus sia had a bet ter re cep tion among the ma inly Ort-ho dox po pu la tion of most of the Bal kan co un tri es com pa red to the Cat ho lic Hab sburg Em pi re, alt ho ugh it had de mon stra ted its abi lity to in te gra te suc-cessfully Ort ho dox (Serb) po pu la tion sin ce the early 18th cen tury.

71Austro-Hungary and the Independence of Montenegro

The Con gress of Vi en na pro vi ded the Hab sburg Mo narchy with the ter ri tory of Dal ma tia, which po ten ti ally con sti tu ted the ba sis for furt her po-li ti cal and ter ri to rial advan ces in the Bal kan re gion. The qu e sti on of se cu rity for the long co a stal strip of Dal ma tia, in ter rup ted only by a nar row ac cess to the Adri a tic Sea for the Ot to man Em pi re in Her ze go vi na, be ca me one of the mo ti va ti ons of the Mo narchy’s en ga ge ment in the re gion – espe ci ally in the ne ig hbo ring Ot to man pro vin ces of Bo snia-Her ze go vi na and Mon te ne gro (Brid ge, 213).

Af ter the for ced re tread of the Hab sburg Mo narchy from Italy and Ger many and the re or ga ni za tion of its in ter nal struc tu res in 1867, sin ce abo-ut 1871 (when Co unt Ju li us Andrássy was ap po in ted the Mo narchy’s fo re ign mi ni ster – he ser ved un til 1879) al so its fo re ign po li tics be gan to fo cus mo re strongly on the Bal kans than be fo re. In his first years in po wer, Andrássy’s fo re ign po licy was very con ser va ti ve in the sen se that he wan ted to ac hi e-ve and ma in tain a strong al li an ce with the Ot to man Em pi re. This in clu ded a po li tics of non-in ter ven tion in to Bal kan con flicts in or der to ena ble the Ot to man Em pi re to sol ve its pro blems on it self (Vra ne še vić, Ser bien, 354; Brid ge, 245p.). The si tu a tion, ho we ver, was com pli ca ted. The fu tu re of the Ot to man Em pi re be ca me mo re and mo re un cer tain; Rus sia al so played an of fen si ve ro le; and – maybe most cru cial – the re was the pro blem of the fu-tu re of the So uth Sla vic po pu la tion – wit hin and wit ho ut the Mo narchy. The mo re So uth Sla vic ter ri to ri es un der Mo narchy’s do mi na tion, the big ger the po ten tial pro blems in the era of na ti o na lism. The Austro-Hun ga rian fo re ign mi ni ster Andrássy and parts of the ru ling eli tes we re com ple tely awa re of this pro blem (He er, 129). The re fo re it se e med to be mo re com for ta ble to con trol the Bal kan area po li ti cally and eco no mi cally than to oc cupy are as. Bo snia-Her ze go vi na was the only ex cep ti on from this ru le – and be ca me the be gin ning of the Mo narchy’s end.

Andrássy’s fo re ign po licy of re ma i ning pas si ve and of se cu ring the sta bi lity of the Ot to man Em pi re fa i led. This be ca me al ready ob vi o us be-fo re the out bre ak of the Bal kan Cri sis. At the be gin ning of 1875, Andrássy was alar med by a not un li ke in ter ven tion of Ser bia and Mon te ne gro in Bo-snia-Her ze go vi na and its emi nent con se qu en ces for the se cu rity of Dal ma tia. The re fo re, the oc cu pa tion of the two Ot to man pro vin ces be ca me an open aim of his fo re ign po licy (Ha sel ste i ner, 229p., 232). In the Bal kan Cri sis of 1875-1878, when a se ri es of upri sings from Bo snia to Bul ga ria co uld not be con trol led by the Ot to man Em pi re any lon ger, Austro-Hun ga rian fo re ign po li tics had to ma ke pro fit from the anyhow crum bling Em pi re, espe ci ally in Bo snia. Three ar gu ments spo ke for an en ga ge ment in the ne ig hbo ring co un-try: (1) The Ot to man Em pi re was ob vi o usly una ble to ke ep the or der upright in the pro vin ce; (2) this wo uld cre a te a per ma nent dan ger for the po si tion of


Dal ma tia; (3) the per spec ti ve of a uni ted advan ce ment of Ser bia and Mon te-ne gro in Bo snia-Her ze go vi na and a fi nal uni fi ca tion of the three re gi ons to a So uth Sla vic sta te with Rus sia as pos si ble pro tec tion po wer was an alar ming vi sion for the Bal lha u splatz (Brid ge, 249p.). This vi sion ca me clo se to re a-lity with the tre aty of San Ste fa no bet we en Rus sia and the Ot to man Em pi re in March of 1878, which fo re saw a Gre a ter Bul ga ria un der Ot to man su ze ra-inty, but wit ho ut Ot to man tro ops, with bor ders at the Aegean co ast and with the Al ba nian ter ri to ri es and an auto no mo us sta tus for Bo snia-Her ze go vi na. Mon te ne gro’s ter ri tory, ho we ver, sho uld be in cre a sed thre e fold in clu ding the ter ri tory of the San djak of No vi Pa zar as big gest ter ri to rial ex ten si on (Ge iss, XVI; He er, 154).

Be lon ging to its fo re fi eld, the Mo narchy’s re la ti ons to Ser bia and Mon-te ne gro be ca me es sen tial. The re la ti ons to Ser bia sho wed ups and downs un til 1878 but ge ne rally it was cle ar to Ser bia’s ru ling eli te of that ti me that it was not able to con duct an open an ti-Hab sburg po li tics be ca u se re a li stic po li ti cal al ter na ti ves we re not at hand. Rus sia de mon stra ted in San Ste fa no with the pro mo tion of Gre a ter Bul ga ria that it al ways had va ri o us op ti ons, and that Ser bia was only un der cer tain cir cum stan ces able to play out the Rus sian card aga inst Austro-Hun gary.

In 1876, in the co ur se of the Bal kan upri sings aga inst the Ot to man Em pi re, Ser bia and Mon te ne gro con clu ded a kind of mi li tary agre e ment, which aimed at the mu tual as si stan ce in the li be ra tion of the So uth Sla vic co un tri es from Ot to man do mi na tion (He er, 133). From an Austro-Hun ga rian per spec ti ve a uni fi ca tion of Ser bia and Mon te ne gro con sti tu ted an ab so lu te dan ger for the exi sten ce of Hab sburg Em pi re be ca u se the re ac tion of its So-uth Sla vic po pu la tion was not pre dic ta ble. On the ot her hand the qu e sti on re ma ins open whet her a vo lun tary uni fi ca tion of the two “Ser bian” co un tri es con sti tu ted a re a li stic op tion. The co un tri es’ ru ling eli tes al ready had de ve lo-ped dif fe rent plans and con cepts for the ir fu tu re fo re ign po li ci es, which we re by far not only in ac cor dan ce (see Jo va no vić).

The Con gress of Ber lin con sti tu ted a sig ni fi cant tur ning po int in the Bal kan af fa irs of the se cond half of the 19th cen tury. Rus sia was ma de cle ar that it co uld not over stretch its po li ti cal aims in the Bal kans, the Ot to man Em pi re’s we ak ness was do cu men ted by the for mal in ter na ti o nal ac know-led gment of the so ve re ignty of Ro ma nia, Ser bia, and Mon te ne gro, the oc-cu pa tion of Bo snia-Her ze go vi na by Austro-Hun gary and the prac ti cal loss of its so ve re ignty over most of Bul ga ria. Austro-Hun gary co uld be sa tis fied be ca u se its ter ri to rial po si tion in the re gion had im pro ved – and, at le ast for the mo ment – Ser bia and Mon te ne gro co uld be kept un der con trol.


2) Re la ti ons bet we en the Hab sburg Em pi re and Mon te ne gro un til 1878

On the Con gress of Vi en na in 1815 the Hab sburg Mo narchy re ce i ved not only the Dal ma tia but espe ci ally the Bo ka Ko tar ska and be ca me the re fo-re de fi ni tely ne ig hbor of the Ot to man pro vin ce of Mon te ne gro af ter a tem po-rary con trol of the re gion from 1797 to 1805 (Vra ne še vić, 376; Tischler 52-54). Mon te ne gro and Hab sburg had to esta blish ne ig hborly re la ti ons, which in clu ded po li ti cal, stra te gic as was as eco no mic qu e sti ons.

Sin ce the Bo ka con si sted only of a small co a stal strip, the qu e sti on of sta bi lity in its mo un ta i no us hin ter land be ca me of high pri o rity for the Mo-narchy. The re fo re from the very be gin ning the Hab sburg-Dal ma tian aut ho-ri ti es we re pa te r nally in te re sted in Mon te ne grin in te r nal af fa irs with the aim of “ci zvi li zing” its po pu la tion and im pro ving se cu rity and sta bi lity as well as to do mi na te the co un try in di rectly (Tischler, 357p.). One of the met hods to ac hi e ve this aim was the edu ca tion of se lec ted young men at Austrian scho-ols, which pro vi de ort ho dox re li gi o us edu ca tion (Tischler, 362). This sho uld help to cre a te a Mon te ne grin eli te that was, at le ast partly, ori en ted to wards the Mo narchy and to bre ak with ten dency to send young men to Rus sia for hig her edu ca tion.

One of the most im por tant pro blems was le gal con flicts bet we en in ha-bi tants of Mon te ne gro and the Bo ka, sin ce the Mon te ne grin cu sto mary law and its prac ti ces was not to bring in ac cor dan ce with the Austrian ci vil and cri mi nal law (Tischler, 359pp.). One of the most evi dent suc ces ses of the men ti o ned Austrian tra i ning ef forts was the work of Val ta zar Bo gi šić (1834-1908). The Cat ho lic Serb, born in Cav tat at ten ded Law School in Vi en na in 1859 and re ce i ved his de gree in 1962. In 1872 he was in vi ted by Ni ko la I to cre a te a new Ci vil Co de for Mon te ne gro, which co uld be pu blis hed in 1888 and, in a re vi sed ver sion, in 1898 (Ve ka rić/Ka pe ta nić, 74).

Be ca u se of the pre do mi nant Ort ho dox po pu la tion of the Bo ka, the 19th cen tury wit nes sed a se ri es of smal ler con flicts with the Hab sburg ad mi ni-stra tion, and the Mo narchy be gan to in ter ve ne in to Mon te ne gro’s in ter nal po li tics. Espe ci ally in the pe riod of the de fi ni te de mar ca tion (1837-1841) – a re sult of a per so nal con ver sa tion bet we en Met ter nich and Vla di ka Pe tar I in 1837 – (He er, 43p.) of the bor der bet we en the two co un tri es con flicts we re fre qu ent, and it was not easy to set tle a se ri es of ter ri to rial mat ters.

The se con flicts we re al so a re sult of the un re sol ved qu e sti on of the Vla di ka’s ter ri to rial com pe ten ce as spi ri tual and worldly le a der of the Mon-te ne grins as well as of the tra di ti o nal rights of Mon te ne grin tri bes to use co-a stal ter ri to ri es for win ter pa sto ral pur po ses; espe ci ally the Pa štro vi ći com-mu nity with its tra di ti o nal rights on using pa stu res in the Pri mor je has to be


men ti o ned in this con text. The pre do mi nant pro blem was the com pe ten ces of the Mon te ne grin Vla di kas in So ut hern Dal ma tia – espe ci ally in the Bo ka Ko-tar ska and over the mo na ste ri es of Sta nje vi ći and Ma ji ni clo se to Bu dva. The Ort ho dox com mu nity of the Bo ka Ko tor ska co uld be re la ti vely easy at tac-hed to the Hab sburg-Ser bian Me tro po li ta na te of Kar lo vac, but the si tu a tion of the mo na ste ri es of Sta nje vi ći and Ma ji ni was much mo re com pli ca ted, sin ce the Austrian ad mi ni stra tion co uld con si der them as po ints of de par tu re for furt her Mon te ne grin ex pan si on in the co a stal are as. Fi nally, in 1837 the Austrian ad mi ni stra tion bo ught the mo na ste ri es as well as its ter ri to ri es at a sa tisfying pri ce (He er, 33-43). It has to be ma de cle ar that all the se tre a ti es bet we en Austria and the Ot to man pro vin ce of Mon te ne gro did not in clu de an ex pli cit or im pli cit ac know led ge ment of Mon te ne grin so ve re ignty (He er 48; Ro berts, 209p.).

Anot her qu e sti on was the stra te gic in te rests of the Mo narchy in the Bo ka, sin ce it was de sig na ted to be co me a pro mi nent war har bor for the Mo narchy. The re fo re the bor der bet we en the two co un tri es – ac cor ding to Austrian de si res – sho uld be de fi ned as high as pos si ble abo ve the sea le vel, which again cros sed with the win ter pa stu re in te rests of Mon te ne grin com-mu ni ti es (He er, 44). Fi nally, most of the Mon te ne grin pa stu re aspi ra ti ons on Austrian ter ri tory we re eli mi na ted by the payment of com pen sa tion in 1841 (He er, 47, 49, 50). The bor der drawn in 1841 re ma i ned un chan ged un-til 1918. Alt ho ugh for the Mon te ne grin ru lers Rus sia was the most im por tant in ter na ti o nal part ner, espe ci ally Bis hop Pe tar II (1830-1851) was eager to esta blish cor rect re la ti ons bet we en the two co un tri es (Vra ne še vić, 377).

One of Austria’s aims in Bal kan po li tics sin ce Met ter nich had been to sup port the exi sten ce of the Ot to man Em pi re. This in clu ded the re-in te gra-tion of Mon te ne gro fully in to the Ot to man ad mi ni stra ti o nal system and to pro hi bit a Mon te ne grin ex pan si on to So ut he ast Her ze go vi na (He er, 97). But the bat tle of Gra ho vo (1858) chan ged the si tu a tion, and the Ot to man Grant Vi zi er agreed to bor der ne go ti a ti ons wit ho ut asking for the for mal ac know-led ge ment of Ot to man do mi na tion by the Mon te ne grin aut ho ri ti es in advan-ce (He er, 98). The Austrian de le ga te to the de mar ca tion com mis sion, ho we-ver, as well as the Ot to man de le ga tion cre a ted pro blems for the Mon te ne grin si de (An dri ja še vić/Ras to der, 101p.). Prac ti cally an in de pen dent sta te sin ce 1860, Austria’s main aim now was to con trol Mon te ne gro po li ti cally and not to let it ca u se po li ti cal pro blems for the Mo na rchy (Vra ne še vić, 378p.).

The fi eld of eco no mic re la ti ons was the less de ve lo ped. Mon te ne gro had a com ple tely non-de ve lo ped mar ket. It was in a pre-ca pi ta li stic and pre-in du stri a li zed sta te. In du stry, ra il ro ads and a mo dern road in fra struc tu re did not exist. In short, Mon te ne gro was much less de ve lo ped than its ne ig hbo-ring Bal kan co un tri es (Pres hle no va, 41).


In 1815 the co un try ca me ba si cally in to the eco no mic sphe re of in te-rest of the Austrian ne ig hbor, the eco nomy which was un der de ve lo ped com-pa red to the Atlan tic po wers. Mis sing co lo ni es, lo sing im pact bet we en 1848 and 1866 in Cen tral Euro pe, it be gan to pe ne tra te the Bal kans eco no mi cally as part of a self-dec la red ci vi li za tion pro ject. Eco no mi cally, the Mon te ne grin mar ket was unim por tant for the mo narchy. Austro-Hun ga rian en tre pre ne urs did not in vest in Mon te ne gro, and the an nual tra de was clo se to ze ro. The sha re of Mon te ne gro of the Mo narchy’s ove rall ex ter nal tra de was 0.01% and 0.5% of its Bal kan tra de (Pres hle no va, 55). In 1890 the Mo narchy, e.g., im por ted only 7,000 li ve stock from Mon te ne gro (Pres hle no va, 53). In the se cond half of the 19th cen tury 90% of the Mon te ne grin ex port con sti tu ted of li ve stock and ani mal pro ducts (Pres hle no va, 58). Mon te ne gro im por ted from the Mo narchy ma inly ce re als sin ce its po or so ils co uld not pro vi de suf-fi ci ently for the gro wing po pu la tion, tex ti les, le at her we ar, and clot hes (Pres-hle no va, 58). A di scus sion whet her the eco no mic re la ti ons bet we en the two co un tri es we re co lo nial in this con text ob vi o usly do es not ma ke sen se.

If the Hab sburg Mo narchy con clu ded eco no mic agre e ments with Mon-te ne gro, then be ca u se of po li ti cal re a sons. The only com mer cial tre aty bet we-en the two co un tri es was con clu ded in 1911, when Mon te ne gro in ter rup ted tem po ra rily its ba si cally good re la ti ons to Rus sia. Mon te ne gro re ce i ved con-ces si ons for bor der ex chan ge of stock and me at (Pres hle no va, 51, 53).

3) Con gress of Ber lin 1878

In the Bal kan Cri sis (1875-1878), which ope ned the fi eld for va ri o us kinds of Ser bian and Mon te ne grin in ter ven ti ons in the con flict, the ten si ons bet we en the Mo narchy and the two Bal kan sta tes in cre a sed. The Mo narchy felt for ced to ex press im pli cit and ex pli cit thre ats vis-à-vis Ser bia and Mon-te ne gro not to sup port the in sur gents in Bo snia-Her ze go vi na (Vra ne še vić, Ser bien 355). Bul ga ria, Ser bia, and Mon te ne gro we re Rus sia’s al li es in its mi li tary cam pa ign aga inst the Ot to man Em pi re. with the Tre aty of San Ste-fa no the Rus sian al li es we re com pen sa ted by sig ni fi cant ter ri to rial ex ten si on. Mon te ne gro’s ter ri tory was tri pled, in clu ding an ac cess to the Adri a tic Sea and ac know led ge ment of its so ve re ignty, Ser bia’s ter ri tory was al most do u-bled (Ba tow ski, 55).

Fi nally, at the Con gress of Ber lin Ser bia and Mon te ne gro, which we re pre sent at the Con gress, but wit ho ut vo ting po wer (Ba tow ski, 56p.), de ci-ded to co me in to good terms with the Hab sburg Mo narchy. Vi ce ver sa, the Mo narchy op ted fi nally for a con trol led up gra ding of the in ter na ti o nal sta-tus of Ser bia and Mon te ne gro. Ser bia’s so ve re ignty was ac cep ted un der the con di tion that the co un try re no un ced an ex ten si on to Ko so vo and the Sa njak


of No vi Pa zar, ac cep ted the oc cu pa tion of Bo snia-Her ze go vi na, and pro mi-sed the con clu sion of a com mer cial tre aty with the Mo narchy (Vra ne še vić, Ser bien 357). Mon te ne gro lost ter ri to ri es al ready oc cu pied by its tro ops (Ba-tow ski, 57).

Mon te ne gro had not a good stan ding at the Con fe ren ce: a rus sop ho bic gro und te nor was pre va i ling, and for Rus sia the Mon te ne grin qu e sti on was of no su per i o rity. In ter ri to rial qu e sti ons Austria-Hun gary was of ten on the si de of the Ot to man Em pi re, which re sul ted in a dec re a sed Mon te ne grin ter ri tory com pa red to San Ste fa no (He er, 156p.); Mon te ne gro lost three qu ar ters of the ter ri to ri es pro mi sed in San Ste fa no (Ba tow ski, 60). Austro-Hun gary on the ot her hand tried to se cu re its im pact on the we stern Bal kans – ge o stra-te gi cally as well as com mer ci ally (He er, 158). The Mo narchy re ce i ved the right to co-oc cupy the Sa njak of No vi Pa zar, the con qu est of which was one of the aims of the Mon te ne grin upri sing aga inst the Ot to man Em pi re, and to esta blish gar ri sons the re. The aim of this step was to pro hi bit the esta blis-hment of com mon bor ders bet we en Ser bia and Mon te ne gro and to se cu re Austrian traf fic li nes to the Ot to man Em pi re (Vra ne še vić, 380).

But this was not the only re stric tion of the Hab sburg Mo narchy for Mon te ne gro. Art. 29 sti pu la ted the Mo narchy’s right to con trol the har bor of Bar mi li ta rily and sa ni ta rily the ac qu i si ti on of which was on Mon te ne gro’s po si ti ve si de in the Ber lin ne go ti a ti ons. Mon te ne gro was for bid den to esta-blish a war fle et, to sta tion war ships the re or to use it for mi li tary pur po ses. It was al so not al lo wed to esta blish ro ads in the co a stal area wit ho ut per mis sion of the Mo narchy. No war ships of ot her na ti ons we re al lo wed to be sta ti o ned, but only ships with com mer cial am bi ti ons. Austria-Hun gary was al lo wed to ex tend its Dal ma tian ter ri tory slightly to Spič in or der to be able to con trol the har bor of Bar (Vra ne še vić, 380; He er, 162; Ge iss, 294p.).

The ter ri to rial am bi ti ons of Mon te ne gro we re re du ced by Hab sburg, alt ho ugh the Gre at Po wers agreed in do u bling of its ter ri to ri es (pa ra graphs 26 – 33 of the Ber lin Tre aty) (He er, 162p.). Espe ci ally the area of Nik šić be-ca u se of its fer ti le plain con sti tu ted an im po r tant ex ten si on of Mon te ne grin ter ri tory. But it was cle ar that Austria wo uld pro hi bit any furt her ex ten si on to the north. The only re a li stic ex ten si on was the re fo re di rec ted to wards the North Al ba nian ter ri to ri es (Ro berts, 253)

In sum ming up, Mon te ne gro was very suc cessful in esta blis hing its own sta te, alt ho ugh the so cial and in fra struc tu ral pre con di ti ons and the im-me di a te ne ig hbor hood to the Euro pean Gre at Po wer of the Hab sburg Em pi re we re rat her un fa vo ra ble. Mon te ne gro was even able to ke ep upright an ac ti ve di plo ma tic ro le un til the eve of the Bal kan wars but co uld not ta ke im me-di a te advan ta ge of the dis in te gra ting Hab sburg Em pi re. From a Hab sburg per spec ti ve the re la ti ons bet we en the two sta tes co uld be con trol led by it


un til 1878 but not so suc cessful af ter wards. The year of 1878 in so far con sti-tu ted a kind of tur ning po int in the bi la te ral re la ti ons bet we en the Hab sburg Em pi re and Mon te ne gro. The an ne xa ti on of Bo snia-Her ze go vi na in 1908 pro vo ked pro no un ced di sap po int ment in Ser bia but espe ci ally in Mon te ne-gro (Ro berts, 274). The Dual Mo na rchy, ho we ver, was not any lon ger able to con trol its ter ri to rial fo re fi eld in the Bal kans ef fi ci ently.

Bi bli o graphy

An dri ja še vić, Živ ko M./Ras to der, šer bo: The Hi story of Mon te ne gro from An ci ent Ti mes to 2003: Pod go ri ca: Mon te ne gro Di a spo ra Cen tre.

Ba tow ski, He nryk: Die ter ri to ri a len Be stim mun gen von San Ste fa no und Ber lin. In: Mel vil le, Ralph /Schröder, Hans-Jürgen (Hg.): Der Ber li ner Kon gress von 1878. Die Po li tik der Großmächte und die Pro ble me der Mo-der ni si e rung in Südo ste u ro pa in der zwe i ten Hälfte des 19. Ja hr hun derts. wi es ba den: Franz Ste i ner, 1982, 51-62.

Brid ge, Roy: Österreich (-Un garn) un ter den Großmächten. In: Die Hab sbur ger mo nar chie 1848-1918, hg. Von Adam wan drus zka und Pe ter Ur-ba nitsch, Bd. VI/1, wi en: Ver lag der Österreichischen Aka de mie der wis-sen schaf ten, wi en 1989, 196-373.

Ge iss, Ima nuel (Hg.): Der Ber li ner Kon greß 1878. Pro to kol le und Ma-te ri a lien. Bop pard/Rhein: Boldt Ver lag.

Ha sel ste i ner, Horst: Zur Hal tung der Do na u mo nar chie in der Ori en ta-lischen Fra ge. In: Mel vil le, Ralph /Schröder, Hans-Jürgen (Hg.): Der Ber li-ner Kon gress von 1878. Die Po li tik der Großmächte und die Pro ble me der Mo der ni si e rung in Südo ste u ro pa in der zwe i ten Hälfte des 19. Ja hr hun derts. wi es ba den: Franz Ste i ner, 1982, 227-243.

He er, Ca spar: Ter ri to ri a lent wic klung und Gren zfra gen von Mon te ne-gro in der Ze it se i ner Sta at swer dung (1830-1887). Bern: Pe ter Lang 1981.

Jo va no vić, Ra do van: Po li tič ki od no si Cr ne Go re i Sr bi je 1860-1878, Ce ti nje 1977.

Pres hle no va, Ru mi a na: Mo der ni za tion in So ut he a stern Euro pe in the Per spec ti ve of Tra de with Austria-Hun gary be fo re world war. In: Bal kan Stu di es 3 (1993), 38-64.

Ro berts, Eli za beth: Re alm of the Black Mo un tain. A Hi story of Mon-te ne gro. Lon don: Hurst & Com pany 2007.

Tischler, Ul ri ke: Die hab sbur gische Po li tik ge genüber den Ser ben und Mon te ne gri nern 1791-1822, München: Ol den bo u rg Ver lag, 2000.

Vra ne še vić, Bra ni slav: VI. Die außen po li tischen Be zi e hun gen zwi-schen Ser bien und der Hab sbur ger mo nar chie. In: Die Hab sbur ger mo nar chie


1848-1918, hg. Von Adam wan drus zka und Pe ter Ur ba nitsch, Bd. VI/2, wi-en: Ver lag der Österreichischen Aka de mie der wis sen schaf ten, wi en 1993, 319-375.

Ve ka rić, Ne nad/Ka pe ta nić, Ni ko: Pod ri je tlo Bal da Bo gi ši ća. In: He re-di tas re rum cro a ti ca rum ad ho no rem Mir ko Va len tić; Buczynski, Ale xan der/ Mat ko vić, Stje pan (ur.). Za greb: Hr vat ski in sti tut za po vi jest, 2003, 69-74.

Vra ne še vić, Bra ni slav: VII. Außen po li tische Be zi e hun gen zwischen Mon te ne gro und der Hab sbur ger mo nar chie von 1848 bis 1918. In: Die Hab-sbur ger mo nar chie 1848-1918, hg. Von Adam wan drus zka und Pe ter Ur ba-nitsch, Bd. VI/2, wi en: Ver lag der Österreichischen Aka de mie der wis sen-schaf ten, wi en 1993, 377-386.

Karl KASER

AUSTRO-HUNGARY AND THE INDEPENDENCE OF MONTENEGRO

Summary

The territorial ambitions of Montenegro at the Berlin Conference of 1878 were reduced by the Habsburg Empire, although the Great Powers agreed in dou-bling of its territories. But it was clear that Austria would prohibit any further exten-sion to the north. A future unification of Serbia and Montenegro could be prevented by the Monarchy’s right to occupy the Sanjak of Novi Pazar. Further restrictions of the Habsburg Monarchy for Montenegro were the Monarchy’s right to control the harbor of Bar, the prohibition to establish a war fleet and to station warships there. In addition, Montenegro was not allowed to establish roads in the coastal area without the permission of the Monarchy. From a Habsburg perspective the relations between the two states could be controlled by it until 1878 but not so successful afterwards. The year of 1878 insofar constituted a kind of turning point in the bilateral rela-tions between the two countries. The annexation of Bosnia-Herzegovina in 1908 provoked pronounced disappointment in Serbia and especially in Montenegro. The Dual Monarchy, however, was not any longer able to control its territorial forefield in the Balkans efficiently.


* Аутор је predavač na Institutu za orijentalne jezike i civilizacije i pomoćnik direktora Cen-tra za slavističke studije u Parizu

UDC: 32:929 Derviš paša

Bernard LORY*

DERVIš PAšA: UN ACTEUR MECONNU DE LA CRISE D’ORIENT

AB STRACT: In this pa per, the aut hor de als with mi li tary and po li ti-cal ca re er of the Ibra him Der vish-Pas ha (1817-1896). The re was spe ci ally emp ha si zed his ro le in the Eastern Cri sis and Ot to man – Ru sian war 1877-1878, as well as the Le a gue of Pri zren. The aut hor spe ci ally po ints out the ro le of Ibra him Der vish-Pas ha in the first (1852-1853) and se cond (1862) cam pa ign of Omer-pas ha La tas aga inst the Mon te ne gro and in tur no ver the Ul cinj in 1880.

KEY wORDS: Der vish pas ha, the eastern qu e sti on, Mon te ne gro, Ul-cinj

Un re proc he très général que l’on pe ut adres ser à l’hi sto ri o grap hie bal ka ni que est qu’el le tend à mi ni mi ser le po ids du fac te ur ot to man par mi les différents en je ux qui déter mi nent l’évo lu tion de la Pénin su le au co urs du XI Xe siè cle. La plu part des aute urs se con ten tent de désig na ti ons fort va gu es: «les Turcs», «l’Em pi re ot to man» ou «la Su bli me Por te» ont pris tel le ou tel le déci sion… Ma is qui sont les hom mes qui se ti en nent der riè re ces déci si ons ? On ne cher che guè re à le sa vo ir. Un déno mi na te ur com mun d’une ex trê me im préci sion suf fit à co u vrir, com me une sor te de vo i le in di stinct, une réalité as surément fort com ple xe.

Der riè re l’ap pel la tion com mu ne «les Turcs» se cac hent des ap par te-nan ces et hni qu es va riées: des Ara bes, des Kur des, des Tcher kes ses, des Al ba-na is, des Bo sni a qu es, etc. « La Por te» n’est pas une in sti tu tion mo no lit hi que: les re spon sa bles po li ti qu es ont reçu une édu ca tion so it ci vi le so it mi li ta i re, ils mènent le ur car riè re au sein de co te ri es qui ne sont pas exac te ment des par tis po li ti qu es, ma is par mi le squ el les on pe ut po ur tant di stin gu er des réfor ma te-


urs et des con ser va te urs. Ce ne sont pas des ma ri on net tes anonymes, ma is des per son na lités de cha ir et de sang, avec le ur ca rac tère in di vi duel et le ur expéri en ce bi o grap hi que.

On man que donc d’une ap proc he pro so po grap hi que du per son nel po-li ti que ot to man im pli qué dans les af fa i res bal ka ni qu es. C’est cet te la cu ne très généra le, que cet te con tri bu tion vo u dra it mo de ste ment com bler, en se pen-chant sur un des ac te urs de la gran de Cri se d’Ori ent de 1875-1881.

Po ur qu oi s’at tac her précisément à Der viš pa ša? De ux ra i sons ont guidé no tre démar che. D’abord Der viš pa ša est is su d’un gro u pe et hno-con fes si on-nel très par ti cu li er, ce lui des Po maks de Lo več, auqu el no us avons con sa cré une étu de.1 Il s’agit d’un gro u pe de Bul ga res mu sul mans (Po maks, Po ma ci) in stallé en Bul ga rie du nord (et non dans les Rho do pes com me la ma jo rité des Po maks), qui a lar ge ment di mi nué par su i te d’une émi gra tion in ten se vers la Tur qu ie, et dont ne sub si stent de nos jo urs que qu a tre vil la ges. No us intéres-sant à cet iso lat, no us som mes tombés sur le nom de Der viš pa ša, présenté com me un des plus émi nents de ses re présen tants. L’autre ra i son est to ut à fa it prag ma ti que: Der viš est un prénom ra re, be a u co up plus fa ci le à repérer dans la do cu men ta tion que les in nom bra bles Meh med ou Ali pa šas…2

Une car riè re mi li ta i re

Ibra him Der viš pa ša est né vers 1812, dans le vil la ge de Tur ski Iz vor (re bap tisé Băl gar ski Iz vor en 1934) à une qu a ran ta i ne de ki lom ètres au sud-ouest de la vil le de Lo več. Il est le fils d’Ibra him aga, un ajan lo cal, qui lui fa it fa i re des étu des à Lo več, pu is l’en vo ie à Is tan bul po ur po ur su i vre com me étu di ant en théolo gie (sof ta).3 Ma is la car riè re du je u ne Der viš bi fur que alors, car c’est dans la vo ie mi li ta i re qu’il s’en ga ge.

Après la bru ta le sup pres sion du corps des ja nis sa i res en 1826, le sul tan Mah mud II for me une armée no u vel le (asa kir-i mansûre) po ur la qu el le il a be soin d’of fi ci ers bien formés. Une véri ta ble éco le mi li ta i re est ouver te à Is-tan bul en 1834. Ibra him Der viš a-t-il su i vi cet te for ma tion en co re em bryon-na i re? ou bien est-ce la gu er re rus so-tur que de 1828-29 qui l’a entraîné dans la vo ie mi li ta i re? La pre miè re hypothèse le fe ra it ran ger par mi les mek te pli (of fi ci ers sor tis des éco les mi li ta i res), la se con de par mi les alaj li (of fi ci ers 1 LORY Bernard: «Une communauté musulmane oubliée: les Pomaks de Loveč», Turcica,

XIX, (1987), pp. 95-117.2 Il n’a, au XIXe siècle, qu’un seul homonyme avec lequel on puisse le confondre: Derviš

Mehmed Emin paša (1816-1879) qui fut ambassadeur à Saint-Pétersbourg en 1859-1861 et surtout un des principaux chimistes de l’Empire ottoman à l’époque des Tanzimâts.

3 Il a un frère, Fehim pacha, que nous ne parvenons pas à identifier. IREČEK Konstantin: Pătuvanija po Bălgarija, Sofia, 1974, p. 468, note 63 ; Bălgarski dnevnik, t. II, Sofia, 1995, p. 475.

81Derviš paša: un acteur meconnu de la crise d’Orient

is sus du rang) ; à vrai di re, cet te dis tin ction, si im por tan te dans l’armée ot-to ma ne dans la se con de mo i tié du XI Xe siè cle, n’est pas en co re vra i ment per ti nen te po ur les hom mes de sa généra tion. Qu oi qu’il en so it, no us sa vons qu’il est pro mu ma jor (bim ba ša) en 1836-37.

Ibra him Der viš de vi ent proc he d’une des éto i les mon tan tes de l’armée ot to ma ne: Omer pa ša La tas. No us sa vons qu’il l’ac com pag ne en Va lac hie, lor sque, co njo in te ment avec l’armée rus se, il vi ent y réta blir l’or dre en sep-tem bre 1848. En juin 1850, il a le gra de de co lo nel (mi ra laj) et est chargé d’apa i ser le mécon ten te ment de la po pu la tion va la que.4

Qu el qu es se ma i nes plus tard, no us le tro u vons en Bo snie, aux côtés d’Omer pa ša, chargé par le po u vo ir cen tral de bri ser la rési stan ce de l’ari-stoc ra tie bo sni a que et d’im po ser dans la pro vin ce les réfor mes des Tanzi-mâts. Cet te opéra tion est menée de façon éner gi que et bru ta le. No tre hom me s’il lu stre lors d’un af fron te ment déci sif près de Je ze ro, en mars 1851, où il défa it les kra ji šniks de Bo snie oc ci den ta le.5 Il sem ble qu’il pro fi te aus si de la si tu a tion po ur s’en ric hir per son nel le ment. Dans son hi sto i re rédigée cin-qu an te ans plus tard, on sent en co re l’in dig na tion frémir so us la plu me de Saf vet beg Ba ša gić, re présen tant de cet te ari stoc ra tie bo sni a que outragée : «što je bi lo zlat no i dra go cje no, to su pa še i mi ra la ji str pa li u svo je bi sa ge.»6

A la mi-no vem bre de 1851, Der viš pa ša a désor ma is rang de général de bri ga de (mir li va) et il est en voyé à Mo star où les cat ho li qu es pro te stent con tre des abus sur ve nus lors de la col lec te de l’impôt. Il réagit en fa i sant arrêter et con du i re à Sa ra je vo qu a tre me ne urs.7 Il est éga le ment en voyé dans la région de Gra ho vo qui re fu se aus si de payer l’impôt. Il cap tu re par ru se le voïvode Ja kov Da ko vić avec 30 Gra ho vi ens qu’il fa it exécu ter.8

Il par ti ci pe à la «Pre miè re Gu er re d’Omer pa ša» (Pr va Omer pa ši na voj na) con tre le Monténégro de décem bre 1852 à févri er 1853, ma len con tre-u se ment déclenchée par le prin ce Da ni lo: en qu el qu es se ma i nes le ter ri to i re monténégrin est co upé en de ux ; l’of fen si ve sur Ce ti nje est im mi nen te et se u le l’in ter ven tion di plo ma ti que de la Rus sie et de l’Autric he sa u ve la prin-ci pa uté du désa stre.

4 Lettre du mušir de Vidin Zija paša à Aleksandar Karadjordjević datée du 10 juin 1850, Gradja za istoriju bugarskog naroda iz arhiva Srbije, knj. I (1820-1856), Beograd, 1987.

5 Safvet beg BAšAGIĆ tend à minimiser son rôle (Kratka uputa u prošlost Bosne i Hercegovine, Sarajevo, 1900, p. 170) ; Galib šLJIVO, qui s’appuie sur la presse serbe de l’époque, tend au contraire à gonfler l’événement (Omer-paša Latas u Bosni i Hercegovini 1850-1852, Sarajevo, 1977, p. 116). Les deux auteurs sont d’accord que la bataille marque le tournant décisif de l’écrasement du mouvement insurrectionnel.

6 BAšAGIĆ op. cit. p. 183.7 šLJIVO op. cit. p. 154.8 Anto Daković, le fils du voïvode, réchappa au massacre ; il a rédigé des mémoires que nous

n’avons pas pu consulter. Enciklopedija Jugoslavije, t. 2, Zagreb, 1961, p. 642.


No us som mes mal ren se ignés sur les années qui su i vent et sur la par-ti ci pa tion de Der viš pa ša à la Gu er re de Crimée. Son nom est men ti onné à pro pos de ten si ons tur co-monténégri nes au prin temps de 1861, dans les régi ons de Su to ri na et Nik šić.9 No us le re tro u vons, fa ce au Monténégro po ur la se con de fo is en 1862 à l’oc ca sion de la Dru ga Omer pa ši na voj na. Il est nommé maréchal (mu šir) le 28 avril 1862, au début de la cam pag ne. La stra-tégie ot to ma ne re prend le schéma de 1852: de ux armées par tant d’Herzégo-vi ne et d’Al ba nie du nord mar chent à la ren con tre l’une de l’autre po ur sépa-rer le Monténégro tra di ti on nel des Br da. Der viš pa ša est à la tête de l’armée d’Herzégo vi ne et a po ur mis sion d’at te in dre Nik šić. Sa pre miè re of fen si ve, menée de pu is Gac ko est re po ussée par Pe tar Vu ko tić, à No zdre le 18 mai. Il chan ge alors d’axe de pénétra tion, pas se par Bi le ća et par vi ent à at te in dre Nik šić. Plu si e urs com bats ont li eu dans les en vi rons. Le 29 juin, il op ère sa jon ction avec les tro u pes d’Ab di pa ša qui pro gres sa i ent de pu is la Ze ta. A no-u ve au, po ur évi ter un as sa ut désa stre ux sur Ce ti nje, le Monténégro est con-tra int de négo ci er un ac cord de pa ix, à Re ka Cr no je vi ća, le 8 sep tem bre 1862.

Dans les années qui su i vent, Der viš pa ša al ter ne des fon cti ons ci vi les de go u ver ne ur de pro vin ce et de re spon sa ble mi li ta i re. Il est d’abord va li de Ioan ni na, en Epi re, ju squ’en jan vi er 1863.10 Pu is il est nommé en Ana to lie com me com man dant en chef de la IVe Armée, avec po ur siè ge Er zin džan. Il répri me le mo u ve ment in sur rec ti on nel du pla te au de Ko zan dağ, dans la pro-vin ce de Der sim.11 On sa it qu’il est proc he de la con frérie des Nak ši ben di.12 Pen dant qu el qu es temps, il cu mu le le com man de ment de la IVe et de la Ve Armée, pu is il se con sac re uni qu e ment à cet te se con de (cen trée à Da mas), de jan vi er 1866 à oc to bre 1867. Il est en su i te va li de Di jar be kir d’oc to bre 1867 à avril 1868, re prend la tête de la IVe Armée d’avril 1868 à jan vi er 1869, pu is est nommé va li d’Alep de jan vi er 1869 à jan vi er 1872.13

Il re vi ent dans les Bal kans en jan vi er 1872, en tant que Com man dant en chef de la IIIe Armée, basée à Bi to la, po ste qu’il oc cu pe ju squ’en ju il let 1873 (avec une in ter rup tion dans l’été 1872, du rant la qu el le il se rend en Bo snie). Le so u ve nir qu’il la is se à Bi to la est exécra ble, «car to us, en par ti cu li er le Prési dent [du Tri bu nal] mi li ta i re Ali pac ha, haïssaient le maréchal à ca u se de son com-

9 Caregradski Vestnik, XI, 4 février, 18 mars, 6 mai, 27 mai 1861. 10 Sinan KUNERALP l’indique comme vali de Ioannina entre octobre 1858 et janvier 1863,

mais la première date nous paraît douteuse (Son dönem osmanlı erkân ve ricali (1839-1922), Istanbul, 1999, p. 81).

11 KUNERALP ibidem ; MOREAU Odile: L’Empire ottoman à l’âge des réformes. Les hommes et les idées du Nouvel ordre militaire 1826-1914, Paris, Istanbul, 2007, p. 156.

12 FINDLEY Carter : “Social dimensions of the dervish life as seen in the memoirs of Aşçı Dede Halil Ibrahim”, in Economie et sociétés dans l’Empire ottoman, Paris 1983, pp. 129-144.

13 KUNERALP ibidem.


por te ment fa ux et in tri gant, qui, com biné à sa cu pi dité ex cep ti on nel le, lui ava it aliéné la fa ve ur de la po pu la tion lo ca le au co urs de son séjo ur de 17 mo is.»14

La cri se d’Ori ent

Qu and, en avril 1875, les tro u bles de Ne ve si nje ina u gu rent la lon gue péri o de de tro u bles con nue com me la Cri se d’Ori ent, Der viš pa ša est va li de Bo snie. C’est donc à lui qu’in com be de gérer ce qui dans les débuts n’appa-raît que com me une su i te d’in ci dents se con da i res. Fa ce à une po pu la tion qui pro te ste con tre les col lec te urs d’impôts et qui s’apprête à pren dre les ar mes, Der viš pa ša ten te d’abord de négo ci er, to ut en renforçant si mul tanément les ef fec tifs des gar ni sons. Sur or dre de la Por te, un hom me de con fi an ce est en-voyé tra i ter avec les in surgés.15 Le 4 ju il let, Der viš pa ša adres se un télégram-me à la Por te, in di qu ant que le mo u ve ment prend de l’am ple ur. Il est démis de ses fon cti ons en août et rem placé par Ah med Ejub, pu is très ra pi de ment par Meh med Re uf pa ša.16

Qu it tant le po ste de va li de Bo snie, Der viš pa ša re de vi ent bri ève ment va li et com man dant en chef de la IIIe Armée à Bi to la. En pro ie à des con-tra dic ti ons de plus en plus fébri les, la Por te le rap pel le d’ur gen ce à Is tan bul. Au mo ment même où il se rend à la lec tu re so len nel le de son fir man de no-mi na tion à Bi to la, Der viš pa ša reçoit le télégram me de son rap pel !17 Les no mi na ti ons se suc cèdent alors à un rythme frénéti que, dans la plus gran de in cohéren ce. Der viš pa ša est d’abord nommé com man dant en chef de la Ie Armée (Has sa or du su), qui est en char ge de la ca pi ta le. Le 10 décem bre

14 ...«denn alle, insbesonders der Militärpräsident Ali Pascha, hassten den Marschall infolge seines falschen sowie Ränkebenehmens, welches vereint mit seiner ausserordentlichen Geize, ihm während seines 17-monatlichen Aufenthalt jegliches Neigung der hiesigen Bevölkerung entzog.“ Rapport du consul autrichien Oculi, Bitola 31 juillet 1873, Makedonija prez pogleda na avstrijskite konsuli 1851-1877/78, t. 3, Sofia, 2001, p. 115.

15 Actenstücke aus den Correspondenzen des k. und k. Ministeriums des Äusseren über orientalische Angelegenheiten, wien, 1878, pp. 96-97. YRIARTE Charles : Bosnie et Herzégovine. Souvenirs de voyage pendant l’insurrection, Paris, 1876, p. 252. Le missionnaire catholique Jean-Claude FAVEYRIAL fait de la cupidité de Derviš paša la cause-même de l’insurrection: «Cette ouverture des hostilités avait eu pour cause l’entente du gouverneur Derviche pacha avec les iltizamdjis ou percepteurs d’impôts. En Herzégovine on voulait bien payer les impôts, tels que le gouvernement impérial les avait taxés, mais non pas tels que Derviche pacha et les iltizamdjis les fixaient arbitrairement.» Histoire de l’Albanie, Prishtina, 2001, p. 326.

16 Il est révélateur de l’historiographie balkanique que l’ouvrage de référence de Milorad EKMEČIĆ: Ustanak u Bosni 1875-78, Sarajevo, 1973 ne mentionne le nom de Derviš paša qu’une seule fois, dans une note en bas de page (p. 24) ; cette étude n’envisage les événements que du côté des insurgés et néglige complètement la logique ottomane dans la conduite des événements.

17 Makedonija prez pogleda… t. 3, p. 208 (Oculi, 10 octobre 1875).


1875, il est nommé Mi ni stre de la Gu er re (se ra sker), pu is le 14 jan vi er Mi-ni stre de la Ma ri ne (ba hrie na zir), po ur peu après re pren dre très bri ève ment le po ste de Mi ni stre de la Gu er re (22 avril – 10 mai 1876). Le 20 mai 1876, il est nommé mi ni stre sans por te fe u il le, co njo in te ment avec Mid hat pa ša, sur déci sion per son nel le du sul tan Ab dul Aziz.

Cet te ge sti cu la tion po li ti que désor donnée est révéla tri ce des der ni ers mo is du po u vo ir de ce sul tan, qui est détrôné le 30 mai, rem placé par son ne veu Mu rad V, et qui me urt le 4 juin, s’étant ta il ladé les ve i nes avec des ci se a ux. Der viš pa ša a par ti cipé à la de sti tu tion d’Ab dul Aziz: c’est lui qui ac cu e il le à Top ka pi le sul tan déchu, chassé du pa la is de Dol ma bah če. Cer-ta i nes so ur ces in di qu ent ce pen dant qu’il est proc he du fils d’Ab dul Aziz, le prin ce Ju suf Ized din, plus que de Mu rad V.18 La si tu a tion re ste d’ail le urs très in sta ble: le 15 juin plu si e urs putschi stes sont as sas sinés par un for cené ; le 31 août, Ab dul Ha mid II s’em pa re du trône, po ur rem pla cer son frè re psychi-qu e ment trop in sta ble…

Ma is en tre temps la Cri se d’Ori ent s’ag gra ve et s’ap pro fon dit. La Bul-ga rie connaît une in sur rec tion en mai 1876, qui est bru ta le ment réprimée par les ba ši bo zuks. Der viš pa ša est, po ur la tro i siè me fo is, nommé à la tête de la IIIe Armée, le 8 juin 1876, car l’on cra int une ex ten si on du mo u ve-ment in sur rec ti on nel bul ga re en Macédo i ne.19 Ar rivé à Bi to la le 30 juin, il ap prend le même jo ur que la Ser bie et le Monténégro vi en nent de décla rer la gu er re à l’Em pi re ot to man. S’étant as suré du ma in tien de l’or dre dans la région de Bi to la par qu el qu es me su res éner gi qu es, il part po ur Pri šti na le 10 ju il let. A no u ve au, de ux opéra ti ons co or données do i vent être menées con tre le Monténégro, de pu is l’Herzégo vi ne (Muh tar pa ša) et de pu is la Ze ta. Le com man de ment du front ori en tal lui est con fié à la mi-août. Le 27 août, il est à Pod go ri ca. Qu o i qu’ayant par ti cipé à de ux gu er res vic to ri e u ses con tre le Monténégro, il ne prend pas les cho ses à la légère. Il re struc tu re les for ces dont il dis po se. Le pre mi er af fron te ment a li eu le 6 sep tem bre, au con flu ent de la Mo ra ča et de la Ze ta (ba ta il le de Du kla ou de Tri jep ča): Der viš pa ša n’y en ga ge que la mo i tié de ses tro u pes et su bit une sévère défa i te, qui lui coûte 800 à 1000 hom mes.20 Après ce la, il se mon tre ex trê me ment pru dent. Une trêve est con clue le 17 sep tem bre. Le 8 oc to bre, les ho sti lités re pren nent avec une of fen si ve de pu is Spuž en di rec tion de Da ni lov grad, qui est re po ussée (ba ta il le de Ma ljat). Le 20 oc to bre, la gar ni son ot to ma ne de Me dun se rend et Der viš pa ša préfère se re ti rer sur Ska dar.

18 PAILLER Jean: La ligne bleue des Balkans. Témoignages d’observateurs militaires 1875-1876, Paris, 1996, p. 109. On sait par ailleurs que Halil bey, fils de Derviš paša, épousera dans les années 1880 une sultane, fille d’Abdül Aziz (MOREAU op. cit. p. 203).

19 On peut penser que cette mesure vise à écarter Derviš paša de la capitale.20 PAILLER op. cit. p. 209-212, rapport du colonel Colonna-Ceccaldi, 17 septembre 1876.


Le 1er no vem bre un ar mi sti ce de de ux mo is est signé, qui se ra pro longé ju squ’en avril 1877. Ma is Der viš pa ša a d’autres so u cis éga le ment: de nom-bre ux clans al ba na is sem blent en clins à la déloyauté en vers l’Em pi re ot to-man, par mi le squ els le plus tur bu lent est ce lui des Mir di tes.21

Les fon cti ons de Der viš pa ša dans les pre mi ers mo is de 1877 ne sont pas très cla i res: il est rem placé par Ab di pa ša à la tête de la IIIe Armée en décem bre 1876. Sa no mi na tion com me va li de Thes sa lo ni que est an noncée, ma is ne sem ble pas avo ir été ef fec ti ve.22 La gu er re écla te en ef fet avec la Rus-sie le 24 avril 1877.

Du rant la gu er re rus so-tur que de 1877-78, Der viš pa ša se vo it con fi er la défen se de la for te res se de Ba tum sur la mer No i re. Il a en fa ce de lui le détac he ment du Rion (13 000 hom mes) qui est com mandé par le général-li-e u te nant Oklob žio, Monténégrin en ser vi ce rus se, qui ne se mon tre ra pas par ti cu liè re ment of fen sif. Par la su i te, Der viš pa ša se ra ac cusé d’avo ir im mo-bi lisé sans pro fit 18 di vi si ons, dans une at ti tu de pu re ment défen si ve.23 Le fa it est que Ba tum a bien résisté, mal gré qu a tre as sa uts ma ri ti mes ; c’est la chu te de Kars le 18 no vem bre 1877 qui com pro met le front ori en tal et la di plo ma-tie ot to ma ne se ra obligée de céder Ba tum à la Rus sie par le tra ité de Ber lin.

No us re tro u vons Der viš pa ša à Is tan bul en mars 1878: il est nommé prési dent de la co ur mar ti a le chargée de ju ger les re spon sa bles de la défa i te sur le front bal ka ni que ; le prin ci pal ac cusé est Su lej man pa ša, dont le procès du re du 6 ju il let 1878 au 4 jan vi er 1879. En 1879, Der viš pa ša est à la tête de la gar de impéri a le du Pa la is. Il est décrit com me un vi e il lard ba vard, qui aime évo qu er les be a utés na tu rel les de sa Bul ga rie na ta le.24

Nommé va li de Thes sa lo ni que, Der viš pa ša ar ri ve dans la métro po-le égéen ne le 28 ju il let 1880. Le tra ité de Ber lin (ar tic le 23) pro met ta it, de façon fort va gue, des réfor mes po ur la Macédo i ne et les di ver ses po pu la ti ons sont dans l’at ten te. Ma is le no u ve au va li ne men ti on ne rien de tel ; il se lan-ce dans une po li ti que de pa ci fi ca tion de la région, en répri mant les ban des armées et en fa i sant arrêter les in sti tu te urs. La répres sion to uc he les Grecs (pa tri ar chi stes) autant que les Bul ga res (exar chi stes). En sep tem bre, il fa it une to urnée en pro vin ce qui le con du it à Stru mi ca, Ve les et Sko pje ; par to ut il se mon tre bru tal et cu pi de.25 Le mes sa ge qu’il tran smet est sim ple: la Cri se d’Ori ent est ter minée ; si les po pu la ti ons chréti en nes ont no ur ri des espo irs de chan ge ment, il le ur fa ut y re non cer ; le régi me ha mi dien qui se met en 21 SELIšČEV Afanasij Matvejevič: Slavjanskoe naselenie v Albanii, Sofia, 1931, pp. 112-

114.22 KUNERALP op. cit. p. 16. Journal Ermis (Thessalonique), n°188, 1er avril 1877.23 MOREAU op. cit. p. 159.24 GANČEV Dobri: Spomeni 1864-1887, Sofia, 1930, p. 148.25 KIRIL Patriarh Bălgarski: Bălgarskata ekzarhija v Odrinsko i Makedonija sled

osvoboditelnata vojna 1877/78, t. 1 1878-1885, kn. 1, Sofia, 1969, pp. 325-326.


pla ce est répres sif, ta til lon, so u pç on ne ux. Les ha bi tants de Macédo i ne ont vi te fa it de sa i sir le no u ve au cli mat po li ti que. Ma is il re ste à fa i re pas ser ce mes sa ge du re to ur à l’or dre en pays al ba na is.

Der viš pa ša et la red di tion d’Ul cinj

L’an non ce des déci si ons du tra ité de San Ste fa no déclen che la pre-miè re mo bi li sa tion na ti o na le par mi les Al ba na is, la Li gue de Pri zren. La pre-miè re réunion de ce mo u ve ment s’efforçant de co or don ner des intérêts très con tra dic to i res se ti ent le 10 juin 1878. Les tro u pes de la Li gue s’op po sent par la for ce à la ces sion des dis tricts de Plav et de Gu si nje au Monténégro en décem bre 1879 et jan vi er 1880. Com me la région est pa u vre, d’un accès dif fi ci le et pe uplée de mu sul mans qui re fu sent le ur in cor po ra tion à l’Etat monténégrin, une so lu tion de rec han ge est en vi sagée: la ces sion du sec te ur de Tuz, Ho ti et Gru da. Un ac cord préli mi na i re est signé en tre l’Em pi re ot to-man et le Monténégro le 12 avril et ap pro uvé par les Gran des Pu is san ces le 18 avril 1880 («com pro mis Cor ti»). Ma is à no u ve au les tro u pes de la Li gue de Pri zren (5 à 6 000 hom mes) s’op po sent à l’ap pli ca tion de cet te déci sion di plo ma ti que.

Te nu es en échec par la vo lonté des po pu la ti ons lo ca les, les Gran des Pu is san ces pro po sent alors une tro i siè me va ri an te: la ces sion d’Ul cinj au Monténégro. La po pu la tion lo ca le n’y est pas plus dis posée qu’à Plav ou à Ho ti, ma is Ul cinj est un port de mer et les Pu is san ces pe u vent y fa i re une démon stra tion na va le, for me d’in ter ven tion armée à la qu el le el les re co u rent vo lon ti ers, car el le ne met pas en dan ger la vie de la tro u pe. La démon stra tion na va le en Adri a ti que ras semblée à la fin de sep tem bre est con sidéra ble: 17 bâtiments (4 austro-hon gro is, 4 bri tan ni qu es, 3 français26, 3 ita li ens, 2 rus ses et 1 al le mand).

Le 11 oc to bre, la Su bli me Por te ac cep te défi ni ti ve ment la ces sion d’Ul cinj. Le général Ri za pa ša, en char ge du sec te ur, est rap pelé à Is tan bul. Der viš pa ša le rem pla ce et ar ri ve à Ska dar vers la fin du mo is d’oc to bre. Il com men ce par con cen trer une tro u pe im por tan te à Sve ti Djor dje, sur la ri ve dro i te de la Bo ja na, ma is il fa it traîner les cho ses en lon gu e ur, dans l’espo ir d’évi ter une ef fu sion de sang en tre mu sul mans. Un af fron te ment armé avec les for ces de la Li gue a néan mo ins li eu le 21 no vem bre: un com bat de de ux he u res suf fit à démon trer la supéri o rité de l’armée régu liè re. Der viš pa ša fa-it son en trée dans Ul cinj le 23 no vem bre. Le 25 no vem bre, le pro to co le de re mi se de la vil le est signé à Ku nje par Be dri bey et Ni ko la Ma ta no vić. Le len de main, la Por te adres se un télégram me à Der viš pa ša, lui enjo ig nant de re met tre sans délai la vil le: «L’or dre for mel est donc donné à Vo tre Ex cel len-26 C’est à cette occasion que Pierre Loti (Julien Viaud) découvre les Bouches de Kotor.


ce de li vrer Ul cinj au go u ver ne ment du Monténégro, de main sa me di, à sept he u res et de mi à la tur que.»27 Par su i te de re tards de tran smis sion, la ces sion ef fec ti ve a li eu le di man che ma tin. La flot te in ter na ti o na le se dis per se le 6 décem bre.28

La mis sion de Der viš pa ša ne s’arrête po ur tant pas là. Le 12 décem-bre, il fa it arrêter Ho do pa ša de Ska dar et Prenk Bib Do da, chef tra di ti on nel des Mir di tes, qui sont déportés à Is tan bul. Il rédi ge le 27 décem bre un long rap port, réca pi tu lant son ac tion et met tant en avant ses pro pres méri tes: il y so u lig ne l’ab sen ce de loyali sme des Al ba na is, en par ti cu li er ce ux du Ko so-vo, du Mat et de De bar, esqu is se le schéma d’une re mi se au pas des régi ons in so u mi ses et suggère di scrè te ment qu’il so it nommé po ur cet te opéra tion de con fi an ce.29 En févri er 1881, de re to ur à Is tan bul, il fa it va lo ir son po int de vue dans les mi li e ux di ri ge ants de l’Em pi re.

La mi se au pas défi ni ti ve de la Li gue de Pri zren mar que le der ni er épi so de de la Cri se d’Ori ent. Der viš pa ša en ava it été le pre mi er pro ta go-ni ste ot to man et no us le re tro u vons symétri qu e ment lors du der ni er ac te. A la fin du mo is de mars 1881, il se tro u ve à Sko pje, qui do it ser vir de ba se à l’opéra tion de pa ci fi ca tion. Des tro u pes sont ac he minées par la vo ie fe rrée, ju squ’à at te in dre 20 000 hom mes. La Li gue as sem ble 4 à 5 000 hom mes et la ba ta il le déci si ve a li eu le 20 avril à Sli vo vo, en tre Uro še vac et šti mlje. Fort de sa vic to i re Der viš pa ša en tre dans Pri zren le 22 ; Dja ko vi ca et Peć sont oc cupées dans les se ma i nes qui su i vent. Der viš pa ša fa it procéder à de très nom bre u ses ar re sta ti ons (on ci te le chif fre de 4000 !), ma is ne proc ède qu’à une se u le exécu tion ca pi ta le, cel le de Su lej man Vokš. Le 8 juin, il rédi ge un rap port de stiné à la Por te où il fa it le bi lan de la cam pag ne de pa ci fi ca tion et an non ce l’in tro duc tion des réfor mes.30 La cam pag ne de 1881 au Ko so vo res-sem ble énormément à cel le de 1850 en Bo snie…

Sur le che min du re to ur, au mo is de sep tem bre, il pas se par la région de De bar qui fa it sa so u mis sion, to ut au mo ins en ap pa ren ce. Sa mis sion ac com plie, la Cri se d’Ori ent étant une pa ge défi ni ti ve ment to urnée, Der viš pa ša pe ut ren trer à Is tan bul.31

La car riè re ultéri e u re du per son na ge no us intéres se mo ins. Il est va li de Thes sa lo ni que ju squ’en jan vi er 1882. Pu is il est en voyé com me com mis-sa i re impérial à Pri lep, Bi to la et Kor ča, pe ut-être en li a i son avec la Co nju ra-tion d’Ohrid (Br sjač ka bu na). Il se dépla ce, no us dit-on, ac com pagné d’une 27 La ligue albanaise de Prizren 1878-1881. Documents. t. 1, Tirana, 1988, p. 335.28 IPPEN Theodor : „Beiträge zur inneren Geschichte Albaniens im XIX Jahrhundert“, in

THALLOCZY Ludwig von : Illyrisch-Albanische Forschungen, München, Leipzig, 1916, pp. 375-377.

29 La ligue albanaise… t. 1, pp. 339-344.30 La ligue albanaise… t. 1, pp. 394-401.31 IPPEN op. cit. p. 380.


me u te de tren te chi ens.32 Au début de juin de la même année, il est en voyé par le Pa la is en Egypte, dans la su i te de l’in sur rec tion na ti o na li ste d’Ura bi pa ša, ma is il ne pe ut empêcher le bom bar de ment bri tan ni que d’Ale xan drie (11 ju il let), ni le débar qu e ment de le urs tro u pes.33 Dans les années qui su i vent Der viš pa ša fa it par tie de l’en to u ra ge proc he du sul tan Ab dul Ha mid et sert d’in termédi a i re of fi ci e ux dans de nom bre u ses trac ta ti ons avec le Pa la is.34 Il ac com plit en co re plu si e urs mis si ons dans les pro vin ces bal ka ni qu es. Il me urt le 26 jan vi er 1896 et est en te rré à côté du ma u solée de Mah mud II, à Di van Yolu, un des li e ux les plus fréqu entés d’Is tan bul.

Les in for ma ti ons que no us avons ras semblées no us per met tent de re-con sti tu er la car riè re mi li ta ro-ad mi ni stra ti ve de Der viš pa ša, ma is en fin de comp te el les écla i rent mal sa per son na lité. No us sen tons bien qu’il s’agit d’un hom me d’or dre, d’un loyal ser vi te ur du po u vo ir ot to man, in tro du i sant les réfor mes des Tanzimâts par la for ce dans des pro vin ces in so u mi ses. Est-il lui-même un réfor ma te ur de con vic tion ? Ce la n’est pas sûr: il apparaît plutôt com me un «Vi e ux-Turc», auto ri ta i re et cor rom pu. Il a ac qu is au co urs de sa car riè re une con na is san ce du ter rain bal ka ni que ric he et va riée: Bo-snie, Monténégro, Epi re, Macédo i ne, Ko so vo. C’est un mi li ta i re pru dent, qui prend ra re ment l’ini ti a ti ve et préfère une at ti tu de défen si ve. C’est aus si un hom me d’in flu en ce dans le jeu po li ti que, ma is no us élu ci dons mal les con tacts qu’il a dans les mi li e ux de la Por te et du Pa la is. Un per son na ge qui re ste à déco u vrir…

Bernard LORY

DERVISH-PASHA, AN UNDERRATED PARTICIPANT OF THE ORIENTAL CRISIS

Summary

Balkan historiographies, stressing a Christian view on historical events, tend to underrate the importance of Muslim politicians or militaries by grossly designating them as “the Turks”. A prosopographical approach to the Oriental Crisis

32 FAVEYRIAL op. cit. p. 326.33 DERINGIL Selim: “The Ottoman Response to the Egyptian Crisis of 1881-82”, Middle

Eastern Studies, vol. 24, n°1, January 1988, pp. 3-24. La mission de Derviš paša est évoquée en des termes peu flatteurs par John NINET: «… Derwisch, cet homme à double face, espèce de chat-pard albanais, intelligent, cruel et traître tout à la fois, mais non sans bravoure» (Arabi pacha, Berne, 1884, p. 90).

34 BAREILLES Roland: Le crépuscule ottoman 1875-1933. Un Français chez le dernier grand sultan, Toulouse, 2002, p. 20, 21, 63, 105.


(1875-1881) has to include the main Ottoman diplomatists and higher officers, amongst which Lofchali Ibrahim Dervish pasha (circa 1812- 1896). Stemming from a distinguished Pomak family from northern Bulgaria, he linked his military career to that of Omer pasha Latas. He participated actively to both wars against Montenegro in 1853 and 1862. He was vali of Bosnia, when the insurrection broke out in 1875. He commanded the Ottoman Army directed against Montenegro during the second half of 1876, without showing much activity. In October-November 1880 his task was to oblige the insurgents of the League of Prizren to surrender Ulcinj to Montenegro. In April-May 1881 he crushed the League’s army.


* Autori su profesori istorijskih nauka na univerzitetu La Sapienza u Rimu i univerzitetu Teramo.

UDC: 327(450:497.16)”18”

Antonello BIAGINI & Andrea CARTENY*

A CLOSE RELATIONSHIP: ITALY AND MONTENEGRO AFTER 1878

AB STRACT: The pa per de als with the re la ti ons bet we en Mon te ne-gro and Italy af ter Ita lian Ri sor gi men to and in ter na ti o nal re cog ni tion of the Mon te ne grin in de pen den ce 1878. The re was emp ha si zed the ro le of the Ita-lian re pre sen ta ti ves Gi u sep pe Oto len gi, mem ber of the In ter na ti o nal com-mis sion for esta blis hing the sta te’s bor der ac cor ding the de ci si ons of the Con gress of Ber lin, and Ce sa re Du ran do, Ita lian di plo ma tic re pre sen ta ti ve in Mon te ne gro. Aut hor al so de scri bes the so ur ces in Ita lian ar chi ves for re-se arch of Ita lian-Mon te ne grin re la ti ons from 1878. un til se cond half of XX cen tury.

KEY wORDS: Italy, Mon te ne gro, prin ce Ni ko la, Gi u sep pe Oto len gi, Ce za re Du ran do

Mon te ne gro and its pe o ple we re cru cial in the fo re ign po licy of Italy af ter the na ti o nal Uni fi ca tion: the ro ots of this re la ti ons laid in long term links with Ve ne tia and in the ro le of Mon te ne gro as strong hold of re si stan-ce to Ot to man ru le in Bal kans sin ce mid 19th Cen tury. In fact, the bri ef and blo ods hed “spring of pe o ple” in 1849-1849 po sed a se ri o us chal len ge to the long-stan ding do main of mul ti na ti o nal em pi res in Euro pe. Alt ho ugh the Ot-to mans we re not di rectly af fec ted by the 1848 re vo lu ti ons, the Tur kish ru le in cre a singly dec li ned ever sin ce. The ri se of na ti o na li ti es in Bal kans is a part of lar ger Euro pean phe no me non and be longs to Euro pean hi story. Iden tity and na ti o nal con sci en ce we re de fi ned thro ugh the an ti-Ot to man strug gle for in de pen den ce. Mo ve ments of na ti o nal upri sing star ted to act aga inst Turks in the who le Bal kan re gion: Ser bian, Ro ma nia, Bul ga ria, Mon te ne gro. The cul tu ral pre mi se of this new kind of na ti o nal con sci o u sness was of ten a qu a si


mytho lo gi cal me mory of a “gre at” past of an an ci ent in car na tion of the co-un try. Myths and pro pa gan da of a “Gre at Ser bia” or “Gre at Bul ga ria” in fla-med the cul tu ral and mi li tary fight aga inst the Ot to man Em pi re. As the gre at dyna sti es dec li ned, the emer gen ce of na ti o nal pro grams chan ged the po li ti cal lan dsca pe of Bal kans. As the Tur kish ru le fa ded, we stern Po wers and Rus sia sho wed a gre a ter in te rest to gain in flu en ce in the re gion.

Af ter the Cri mea’s war (of ten cal led “Ori en tal” or “Rus sian war”) and the Pa ris Con gress of 1856, Prin ce Da ni lo re qu e sted for Mon te ne gro a spe cial sta tus mo del led on Ro ma nian prin ci pa li ti es: he did not ob tain it but the Mon te ne gro’s qu e sti on (as the Ita lian one) sur fa ced again on the Gre at Po wers ta ble along the next two de ca des. Sin ce 1857 Mon te ne gro was com-mit ted in sup por ting Bo snian in sur gents aga inst Turks: and the Ori en tal cri-sis of 1875-1876 mar ked a tur ning po int in the hi story of Adri a tic and Bal kan re gion. with the con sent of Ser bia, Prin ce dom of Mon te ne gro dec la red war to Tur key in July 1876 in sup port of Bo snian in sur gency. Af ter the sig ning of an ar mi sti ce in No vem ber 1876, as Rus sia dec la red war to the Ot to man Em-pi re, Mon te ne gro re star ted the ho sti li ti es. The vic tory bro ught new ter ri to ri es to Mon te ne gro, even if his ter ri to rial ga ins (firstly pre vi e wed by San Ste fa no tre aty) we re re du ced by the Ber lin Con gress1.

Af ter the cri sis of 1878, Austria-Hun gary, Rus sia, Im pe rial Ger many, Italy and Fran ce we re com pe ting to re pla ce the Ot to man Em pi re as most in-flu en tial po wer in the re gion. Austria-Hun gary, with the Bo snia-Her ze go vi na oc cu pa tion, at temp ted to esta blish a new re gi o nal he ge mony: so the na ti o nal strug gle of the new-born Sta tes be ca me ne ces sa rily an ti-Austrian. The de fi-ni tion of the new bor ders be ca me the main is sue in Bal kans from 1878 to the on set of 1st world war: but bor ders we re hard to be de fi ned gi ven the mi xed et hnic con fi gu ra tion of the re gion. Italy as mi nor po wer with strong ti es in the re gion played a cru cial ro le in the bor ders qu e sti on. In the Im pe rial Age of a new equ i li bri um ba sed on Ger many (even if bu ilt by an Euro pean “con-cert” which was not able to ac hi e ve the so-cal led “Euro pean Ci vi li za tion’s mis sion”2) emer ged a gro wing ro le of mi nor po wers and young na ti ons strug-gling for the ir in de pen den ce: and Italy was a mo del of self-de ter mi na tion and Na ti o nal pro cess of Unity.

In fact, in the Ita lian Ge ne ral Staff Hi sto ri cal Ar chi ve3 we re col lec ted de ta i led re la ti ons and ac co unts not only on mi li tary af fa irs but on the so cial 1 Cfr: A. Biagini, “La Questione d’Oriente del 1875-78 nei documenti dell’Archivio

dell’Ufficio Storico dello Stato Maggiore Esercito”, in Memorie storiche militari, Stato Maggiore dell’Esercito – Ufficio Storico, Roma 1978, pp. 353-386.

2 Cfr: B. Croce, Storia d’Europa nel secolo decimonono, Bari-Roma (1932: first edition) 1965, p. 289.

3 In Italian that’s Archivio dell’Ufficio Storico dello Stato Maggiore Esercito (AUSSME), located in Rome.

93A close relationship: Italy and Montenegro after 1878

and hi sto ri cal de ve lop ment of pe o ple and Sta tes worth of Ita lian in te rests, in the sen se of the bu il ding of the “over ri ding” (and not “per ma nent”) evi dent na ti o nal in te rests4 on Adri a tic area. Of fi cers and mi li tary at tac hes re por ted a hu ge do cu men ta tion with all kind of da ta abo ut the po pu la ti ons and the ter ri tory of the re gion5: in our fra me work firstly Li e u te nant Co lo nel Gi u sep-pe Ot to leng hi sent a re port to the Com man ding Of fi cer of the Ge ne ral Staff on the De li mi ta tion of Mon te ne gro Bor ders6. This do cu ment con ta i ned the full de ta ils of dif fi cult ne go ti a ti ons to im ple ment on the gro und the po li ti cal de ci si ons ta ken at the Ber lin Con gress. The ne go ti a ti ons we re ba sed on the Austrian map, al ready di scus sed and ap pro ved in Ber lin: the Rus sian de le-ga te op po sed de ci si ons on ma jo rity, asking for una ni mity by ot her de le ga-tes; one mo re strong op po si tion ca me from the Tur kish de le ga te, who was awa re of the di mi nu ti ons im po sed on Ot to man Em pi re. In fact, chan ging his mind on the pro ce du re, the Tur kish de le ga te left the Com mis sion af ter the first de ci sion to be ta ken on ma jo rity. So the Com mis sion was hen ce con-dem ned to be ino pe ra ti ve from May to July 1879, when talks re star ted (the Ita lian pro po sal to draw dif fe rent and tem po rary bor der li nes fi nally was ac-cep ted7). It‘s true that the Ber lin draft was ex tre mely va gue: the re we re no gu i ding prin ci ples in set ting the bor ders (as na ti o na li ti es, re li gi ons, ra ces) and the Ot to mans adop ted a di la tory tec hni que in or der to slow the ac ti vity of the Com mis sion. Rus sia si ded with Mon te ne gro whi le En gland sup por ted Turks; Fran ce and Italy tried to re main ne u tral and im par tial; Austria-Hun-gary, and con se qu ently Ger many, was pro-Turks: so Ot to man Em pi re co un-ted on mi ni mum half of de le ga tes Com mis sion8.

In the April 1881 one mo re do cu ment pre sen ted wi sely not only the Army’s si tu a tion in Mon te ne gro: writ ten by the chargé d’af fa i re Ce sa re Du-ran do, the re port qu o ted the form of Fo re ign Af fa irs Mi ni ster full and de scri-bed the Mon te ne gro’s hi story and pe o ple9. Af ter an ana li tic pa no ra ma on the

4 we agree with Federico Chabod about the so-called “permanent interests”, defined as “pure doctrinary abstraction”: cfr F. Chabod, “Prefazione”, in Storia della politica estera italiana dal 1870 al 1896, Roma-Bari (1951: first edition) 1965, pp. 10-11.

5 Cfr: A. Biagini, Note e relazioni di viaggio nei Balcani (1879-1898), Roma 1979. 6 AUSSME, fondo G33 “Ufficio Coloniale”, b. 9, fasc. 79, “Rapporto della Commissione

per la Delimitazione del Montenegro – Tenente Colonnello G. Ottolenghi”: Roma, 25 novembre 1879, pp. 1-16.

7 Ibidem, p. 1. 8 “In conseguenza di ciò la Turchia si trovò sempre favorita. Infatti nelle peggior ipotesi,

poteva sempre contare su quattro (Turchia, Inghilterra, Austria, Germania) degli otto voti. Il Montenegro, avendone sempre quattro contro, soltanto nella migliore ipotesi poteva contare sulla parità di voti: cioè quando l’Italia e la Francia non avevano motivi per schierarsi a favore delle idee della Turchia”: ibidem, p. 3.

9 AUSSME, b. cit., fasc.81, “Rapporto sulle forze militari del Montenegro. Risposta al questionario per informazioni d‘ordine militari e politico militari sul Montenegro trasmesso


hi story, ter ri tory, tri bes and na ti o nal be ha vi o urs, the Du ran do’s ob ser va tion by a po li ti cal po int of vi ew was able to un der li ne the pos si bi lity of a na tu-ral al li an ce aga inst Austria bet we en Italy and Mon te ne gro. In the opi nion of Mon te ne grins, Austria is ha ted for his tra di ti o nal op po si tion aga inst all the pe o ples strug gling for the ir na ti o nal Unity10. wit hin of fi cial da ta and di plo-ma tic po si ti ons, the Ot to leng hi’s and Du ran do’s re ports ma de a com ple te de scrip tion of the in ter na ti o nal con text and of the Mon te ne gro ci vi li za tion, un der li ning the strength of so me young pe o ples and na ti ons, to ha ve mo re and mo re im por tan ce in Bal kans and Adri a tic sea area11.

Sol di ers we re of ten the front-run ners of the skil led di plo ma tic ap pro-ach of Italy in this “new” Euro pe. The Ita lian of fi cers along fo ur de ca des ac ted as mi li tary at tac hes, Chi efs of pe a ce ke e ping mis si ons, bor der-dra wers, Mi li tary advi sers (Italy re or ga ni zed the Tur kish gen dar me rie, as in Ma ce do-nia12) and first and fo re most di plo ma tic unof fi cial en voys of the ir co un try. In a world in tur moil, up set by upri sings and wars af ter fo ur cen tu ri es of iso-la tion, the Ita lian of fi cers ac ted both as ob ser vers and as con tri bu tors to the re so lu ti ons of po li ti cal and prac ti cal pro blems. The pre sti ge of Ri sor gi men to played a cru cial ro le for the Ita lian na ti o nal in te rest in the area: we a ker Italy co uld co unt on a soft po wer of pre sti ge, gi ven its si mi la ri ti es with the new Bal kan na ti ons. Hi story of Eastern Euro pe usu ally fo cu sed on wars and clash of na ti o na li ti es, but post-war pha ses we re im por tant ali ke. The de fi ni tion of the bor ders is not only a ge o grap hi cal is sue but po li ti cal as well. A me ti cu lo-us and even fru stra ting work fol lo wed the wars, af ter 1878 and 1912-1913: the Gre at Po wers we re too much in vol ved for be ing im par tial in the de fi ni-tion of the new bor ders13. Be ing a mi nor po wer plays in fa vo ur of Italy: sin ce mid-19th the King dom of Sar di nia of fe red as si stan ce and vo lun te ers to Gre-eks, Ro ma ni ans and Serbs aga inst the Turks. with the sig ning of the Tri ple Al li an ce with Austria-Hun gary and Ger many the Ita lian in te rest in Bal kans be ca me mo re vi vid. The Ita lian Ge ne ral Staff is a ma jor player in this in te-

con Dispaccio del R° Ministero per gli Affari Esteri in data 19 febbraio 1881”, C. Durando: Cettigne, aprile 1881, pp. 1-52.

10 “Ciò non pertanto vivissima in tutti i Montenegrini è l’animosità contro cotesto impero che ha per tradizione di mettersi a traverso al progresso delle unificazioni nazionali.”, ibidem, p. 51, where it follows: “La potenza che si trovasse in guerra coll’Austria mediante un sussidio di denaro potrebbe sempre contare sul concorso del Montenegro”.

11 The Ottolenghi’s and Durando’s extraordinary testimonies are edited now in a new book: A. Biagini, A. Carteny, All’origine dell’amicizia adriatica. Il Montenegro nel rapporto Ottolenghi (1879) e nella relazione Durando (1881), Rubbettino, Soveria Mannelli 2010.

12 Cfr: A. Biagini, “Italia e Turchia (1904-1911). Gli ufficiali italiani e la riorganizzazione della gendarmeria in Macedonia”, in Memorie Storiche Militari, Stato Maggiore Esercito – Ufficio Storico, Roma 1977, pp. 207-228.

13 Cfr: A. Biagini, Momenti di storia balcanica (1878-1914). Aspetti militari, Ufficio storico SME, Roma 1981.

95A close relationship: Italy and Montenegro after 1878

rest: Ita lian army con si de red the Bal kans as a unity in po li ti cal and stra te gic terms. The Bal kans at the turn of the cen tury we re de fi ned in Ita lian so ur ces as „the Ori en tal Ex che qu er”. Alt ho ugh Austria was an ally, Ita li ans tho ught of them sel ves as a co un ter ba lan ce to Austria in the re gion. As the ten sion with Austria grew, Sta tes li ke Ser bia, Mon te ne gro, Bul ga ria, Ro ma nia con si-de red Italy as the op po nent to the Austrian he ge mony.

Con clu ding, we can say that, even tho ugh Italy was a qu i te new born Sta te, strug gling for its in de pen den ce in the wars and po li ti cal sche mes of the Ri sor gi men to era, sin ce 1878 it star ted to show a fo re ign po licy in te rest for its Eastern ne ig hbo urs, as Mon te ne gro. Ita li ans we re in vol ved in Bal kans, with di plo mats, po li ti ci ans, skil led wor kers and im mi grants, and mi li tary ca dres ac ting on the fi eld. Re con struc ting Ita lian fo re ign po licy in Bal kans from la-te 19th Cen tury, un til the Bal kan wars14 and (ma inly for the Mon te ne gro) the end of the First world war15, it was a big task of the Ita lian hi sto ri ans spe ci a-li zed in Hi story of Eastern Euro pe. Af ter in the Ar chi ve or de red all the fi les, now we’re wor king with my re se arch gro up16 to study all the Mon te ne gro do cu men ta tion (1878-1919), with the aim of his com ple te edi tion17 in co o pe-ra tion with the fri ends and col le a gu es of the Hi story In sti tu te of Mon te ne gro.

14 Cfr: A. Biagini, L’Italia e le guerre balcaniche, Ufficio storico SME, Roma 1990. 15 Cfr: A. Biagini, “I rapporti tra l’Italia e il Montenegro durante la Prima Guerra Mondiale,

1914-1918”, in Rassegna Storica del Risorgimento, Istituto per la storia del Risorgimento italiano, 68, nr 4/1981, pp. 443-458.

16 with the support of the Historical Office Chief Col. Antonino Zarcone and the preliminary work of the Archivist Dr Alessandro Gionfrida, we’re going to publish the Montenegro’s files in the Archive of the Historical Office – General Staff of Italian Army.

17 The Montenegro’s files in AUSSME, are ordered in different periods and subjects, e.g.: - from the Berlin Congress to the First world war (1878-1914), files by Italian Army

attachés for Bulgaria and Montenegro and from the offices (Uffici Scacchieri orientale e occidentale, Ufficio Coloniale) of the General Quarter of the G State of the Army’s General Staff;

- files about First world war (1914-1918), divided from July 1914 until May 1915 (with the Italian neutrality) and until the Great war’s end;

- files about Montenegro and the end of his independence (1919): with documentation of - Supreme Command and Military Section of the Italian Delegation at Peace Conference of Paris.


Antonello BIAGINI & Andrea CARTENY

A CLOSE RELATIONSHIP: ITALY AND мONTENEGRO AFTER 1878

Summary

In the second half of 19th Century, being a minor power plays in favour of Italy: since mid-19th the Kingdom of Sardinia offered assistance and volunteers to Greeks, Romanians and Serbs against the Turks. with the signing of the Triple Alliance with Austria-Hungary and Germany the Italian interest in Balkans became more vivid. The Italian General Staff is a major player in this interest: Italian army considered the Balkans as a unity in political and strategic terms. The Balkans at the turn of the century were defined in Italian sources as “the Oriental Exchequer”. Although Austria was an ally, Italians thought of themselves as a counterbalance to Austria in the region. As the tension with Austria grew, States like Serbia, Montenegro, Bulgaria, Romania considered Italy as the opponent to the Austrian hegemony. Even though Italy was a quite new born State, struggling for its independence in the wars and political schemes of the Risorgimento era, since 1878 it started to show a foreign policy interest for its Eastern neighbours, as Montenegro. Italians were involved in Balkans, with diplomats, politicians, skilled workers and immigrants, and military cadres acting on the field.


UDC: 327(497.16)”18”UDC: 341.7:929 Durando Č.

мр славко БУРзАноВић*

ЦРноГоРсКе мисиЈе ЧезАРА дУРАндоА

AB STRACT: The pre sent pa per de als with the mis si ons of Mr. Ce sa re Du ran do to Mon te ne gro du ring his ac ting in the ca pa city of both a spe cial di plo ma tic emis sary in the ti me of Mon te ne grin-Tur kish War of 1876-1878 and the Chargé d’Af fa i res in the Ita lian Le ga tion in Ce ti nje bet we en 1879-1883.

KEY wORDS: Ce sa re Du ran do, Mon te ne gro, Italy, Bal kan, Ita lian fo re ign po licy

Ше зде се тих го ди на XIX ви је ка, Бал кан и ње го ва ја дран ска оба ла би ли су про стор ко ји је по вре ме но ула зио у по ли тич ке ком би на ци је о оства ри ва њу ита ли јан ског на ци о нал ног ује ди ње ња. Па ра лел но су по-сто ја ле и кон зер ва тив на иде ја да се хаб збур шкој мо нар хи ји ита ли јан-ски по сје ди ком пен зу ју осман ским те ри то ри ја ма на Бал ка ну, као и ли-бе рал на и ре во лу ци о нар на иде ја да ита ли ја под стак не ан ти-осман ски и ан ти-аустриј ски уста нак на Бал ка ну, чи ме би би ле ство ре не по вољ-ни је вој но-по ли тич ке окол но сти за во ђе ње осло бо ди лач ког ра та ита ли-је про тив Аустри је. ове ком би на ци је ни је су се оства ри ле. на ци о нал но ује ди ње ње и при па ја ње ве не ци јан ске обла сти ита ли ја је по сти гла дру-га чи јим пу те ви ма.

на кон 1866. го ди не ита ли ја је као је дан од сво јих спољ но по ли-тич ких ци ље ва по ста ви ла одр жа ње sta tu sa quo на Бал ка ну. Као мла да и не до вољ но ин те гри са на др жа ва, са озбиљ ним спољ но по ли тич ким про-бле ми ма на ре ла ци ја ма са Бе чом, Па ри зом и све том сто ли цом, ита ли ја је та да би ла да ле ко од мо гућ но сти да на Бал ка ну тра жи про стор за вла-сти ту екс пан зи ју а ни је јој од го ва ра ло да на ра чун опа да ју ћег осман ског цар ства то чи не дру ге ве ли ке си ле. ита ли јан ско јав но мње ње гле да ло

* Аутор је виши научни истраживач у историјском институту Црне Горе, Подгорица.


је са сим па ти ја ма на ци о нал ну еман ци па ци ју бал кан ских на ро да, али за вла да ју ће кру го ве то ни је би ло без опа сно сти по ита ли јан ске ин те ре се. на ци о нал но о сло бо ди лач ки по кре ти на Бал ка ну под ра зу ми је ва ли су ми-је ша ње дру гих ве ли ких си ла и отва ра ње сло же ног ис точ ног пи та ња за ко је ита ли ја још ни је би ла спрем на.1

ита ли јан ска ди пло ма ти ја из гра ди ла је на Бал ка ну мре жу кон зу-лар них пред став ни шта ва чи ји је рад ко ор ди ни ран из пре сто ни це (То-ри но, Фи рен ца и ко нач но Рим) и ита ли јан ског по слан ства у Ца ри гра ду. за пра ће ње при ли ка у Цр ној Го ри и ње ном не по сред ном окру же њу од по себ ног зна ча ја би ли су кон зу ла ти у ска дру и са ра је ву. Кон зу лат у Бе-о гра ду је због про стор не уда ље но сти био од да ле ко ма њег зна ча ја, осим у ври је ме бли ских од но са кња за ни ко ле и кне за ми ха и ла обре но ви ћа ко ји је на сто јао да ство ри са вез за рје ша ва ње ис точ ног пи та ња у ко рист са мих бал кан ских на ро да.2

од осни ва ња ита ли јан ског кон зу ла та у ска дру 1861. го ди не је дан од нај ва жни јих ње го вих за да та ка је би ло оп сер ви ра ње при ли ка у Цр ној Го ри и цр но гор ско-осман ских ре ла ци ја. ита ли јан ски кон зу ли из ска дра по сје ћу ју Це ти ње, има ју зва нич не ауди јен ци је код кња за и пре да ју му сво ја акре ди тив на пи сма. У њи хо вим ин струк ци ја ма на гла ша ва се спе-ци фи чан ме ђу на род ни по ло жај Цр не Го ре ко ја је de fac to су ве ре на али чи ји су ве ре ни тет ни је санк ци о ни сан ни јед ним ко лек тив ним ди пло мат-ским ак том. ита ли ја, као јед на од си ла ко је су га ран то ва ле ин те гри тет осман ског цар ства ни је има ла ин те ре са да пред ња чи у ма ни фе ста ци ја-ма ко је би тај су ве ре ни тет афир ми са ле али ни је же ље ла ни да за о ста је за прак сом дру гих си ла ко је су пре ћут но Цр ну Го ру тре ти ра ле као не за-ви сну. У овом по гле ду пред ња чи ле су Ру си ја и Аустри ја. на су прот ним по зи ци ја ма, због сво је ан ти-ру ске по ли ти ке и по ли ти ке очу ва ња осман-ског цар ства, ста ја ла је Ве ли ка Бри та ни ја.3

1 љ. Алексић-Пејковић, Односи Италије и Црне Горе до њеног разграничења 1881, ин: Црна Гора у међународним односима, Титоград 1984, 169-174; љ. Алексић-Пејковић, с. Бурзановић, Црна Гора у спољној политици Италије [Montenegro nella politica estera d‘Italia], I 1861-1875, Подгорица 2011, 8-11.

2 Lj. Aleksić-Pejković, S. Burzanović, op. cit, 31; R. Petrović, Il fallito modello federale della ex Jugoslavia, Catanzaro 2005, 219; о отварању и активности италијанског конзулата у србији видјети: љ. Алексић-Пејковић, Политика Италије према Србији до 1870. године, Београд 1979.

3 Видјети опширније у: љ. Алексић-Пејковић, с. Бурзановић, оп. цит; највећи дио наведене збирке докумената чине извјештаји италијанских конзула у скадру и инструкције које су добијали од своје Владе. да је италија уважавала специфичан међународни положај Црне Горе потврђује чињеница да су италијански конзули у скадру акредитовани и код црногорског књаза. У овом смислу карактеристичан је и пријем црногорског владара код италијанског краља Виторија емануела II 1873. године; Глас Црногорца, бр. 36, 16. септембар (30. рујан) 1874.

99Црногорске мисије Чезара дурандоа

По че так Ве ли ке ис точ не кри зе 1875. го ди не на мет нуо је ита ли-јан ској ди пло ма ти ји по тре бу да бу де што бо ље ин фор ми са на о цр но гор-ским при ли ка ма. до ље та 1876. тај по сао успје шно је оба вљао кон зул у ска дру Бер нар до Бе рио, али је са из би ја њем цр но гор ско-тур ског ра та у ље то 1876. го ди не ње го ва ко му ни ка ци ја са Це ти њем оте жа на. У ита ли-јан ском ми ни стар ству спољ них по сло ва про ци је ни ли су да се од цр но-гор ског кња за и ње го вог окру же ња мо гу до би ти дра го цје не ин фор ма ци-је па су по тра жи ли но во рје ше ње. из бор је пао на Че за ра ду ран доа, у то ври је ме кон зу ла у Гал цу.4

Че за ре ду ран до (мон до ви 1830 - То ри но 1911) при па дао је углед-ној пи је монт ској по ро ди ци из мон до ви ја, ко ја је да ла зна ча јан до при-нос ита ли јан ском на ци о нал ном ује ди ње њу. Че за ро ви стри че ви Ђо ва-ни и Ђа ко мо би ли су ге не ра ли, а Ђа ко мо и ми ни стар спољ них по сло ва ита ли је (1862), што вје ро ват но ни је би ло без ути ца ја на ди пло мат ску ка ри је ру Че за ра ду ран доа. сту ди је пра ва Че за ре је за вр шио у То ри ну, на кон че га је не ко ври је ме ра дио у су ду у мон до ви ју. од кра ја 1859. го ди не окре ће се ди пло ма ти ји. Кон зу лар ну ка ри је ру за по чи ње као во-лон тер у Ца ри гра ду. сеп тем бра 1861. по ста вљен је за ви це кон зу ла III кла се, да би ју на 1862. го ди не био пре мје штен у Беј рут. Ју ла исте го ди не по ста вљен је за спе ци јал ног се кре та ра ми ни стра спољ них по сло ва. У но вем бру 1862. по вје ре но му је упра вља ње кон зу ла том у са ра је ву. ову функ ци ју пре у зе ће тек у ју ну 1863. го ди не, на кон што је про мо ви сан за ви це кон зу ла II кла се.5 на сво је од ре ди ште ду ран до је пу то вао пре ко Ан-ко не, Кр фа, дуж ја дран ске оба ле и пре ко мет ко ви ћа и мо ста ра. То ком пу то ва ња по сје тио је Бар и ска дар, гдје је од ита ли јан ског кон зу ла еуге-ниа ду риа до био нео п ход не ин фор ма ци је о свом кон зу лар ном под руч ју. од пр во бит не на мје ре да до са ра је ва пу ту је пре ко Цр не Го ре, од у стао је због ло ших пу те ва.6 У са ра је ву ду ран до је ус по ста вио ита ли јан ски кон зу лат и остао на слу жби до 1868. го ди не. из вје шта ји ко је је слао у 4 Archivio Storico Ministero Affari Esteri Roma (=ASMAE), Turchia 1452/1875, Berio a

Visconti Venosta, Scutari 24 agosto 1875; I Documenti diplomatici Italiani (=DDI), Serie II, vol. VI, dok. br. 354, str. 402-407; Berio a Visconti Venosta, Scutari 28 agosto 1875; DDI vol VI, br. 371, str. 427-431, Berio a Visconti Venosta, Scutari 14 settembre 1875.

5 La formazione della diplomazia nazionale (1861-1915). Repertorio bio-bibliografico dei funzionari del Ministero degli Affari Esteri (a cura di F. Grassi), Roma 1987, 298-299; O Čezaru Durandou vidjeti i: R. Petrović, I. Tepić, “Sarajevo” Sette città jugoslave tra Medioevo e Ottocento, ed. S. Anselmi, Quaderni di Proposte e ricerche 9 (1991), 80–94; w. Klinger, Cesare Durando: frammenti della corrispondenza consolare (1887), Atti, Vol. XXXII (2002); C. Durando je autor knjige o svom stricu Đakomu Durandou: Episodi diplomatici del Risorgimento italiano dal 1856 al 1863, estratti dalle carte del gen. Giacomo Durando, compilati da C. Durando, Torino 1901.

6 R. Petrović, op. cit., 221-224. i dalje; P. Mitrović, H. Kreševljaković, Izvještaji italijanskog konzulata u Sarajevu (1863-1870 godine), Sarajevo 1958, 35-38.


та да шњу ита ли јан ску пре сто ни цу Фи рен цу по вре ме но су се од но си ли и на Цр ну Го ру и ис точ ну хер це го ви ну с ко јом је Кња же ви на Цр на Го-ра има ла сна жне де мо граф ске и по ли тич ке ве зе.7 на кон 1868. ду ран до је сво ју кон зу лар ну ка ри је ру на ста вио у Ру шчу ку и Гал цу.8 ди пло мат-ско уми је ће и по зна ва ње бал кан ских при ли ка пре по ру чи ли су га у ље то 1875. за де ле га та у ме ђу на род ној ко ми си ји у Бо сни и хер це го ви ни, чи ји је за да так био да, кроз па ци фи ка ци ју и ре фор ме, обез би је ди ра зр је ше-ње кри зе. Рад ко ми си је је због осман ске не ко о пе ра тив но сти био осу ђен на не у спјех, без об зи ра на став ве ћи не ве ли ких си ла и за ла га ња ду ран-доа и ње го вих ко ле га. То ком ове ми си је ду ран до је углав ном бо ра вио у ду бров ни ку и мо ста ру али је и ода тле успио да сво ју вла ду ис црп но ин фор ми ше о при ли ка ма и до га ђа њи ма у хер це го ви ни, о ве за ма Цр не Го ре са устан ком, о дје ло ва њу Ру си је и Аустри је на кри зном под руч ју.9 Пре ма ин струк ци ја ма сво је вла де, за ин те ре со ва не за мир и от кла ња ње стра них ути ца ја ме ђу уста ни ци ма, ду ран до је њи хо вим во ђа ма тре ба ло да са вје ту је ди рект но до го ва ра ње и по ми ре ње са осман ским вла сти ма.10 Про цје њу ју ћи зна чај Цр не Го ре за одр жа ва ње устан ка ду ран до је по-чет ком 1876. био склон ефи ка сни јем рје ше њу - при до би ја њу Цр не Го ре за мир ти ме што би јој би ла при зна та не за ви сност, дат из лаз на мо ре и ис пра вље на гра ни ца пре ма хер це го ви ни. ита ли јан ска ди пло ма ти ја ни-је, ме ђу тим, би ла спрем на да се ис ти че ини ци ја ти ва ма на том пла ну, по себ но не они ма ко је не би има ле пу ну по др шку оста лих си ла. У кон-7 Видјети дурандоове извјештаје публиковане у П. митровић, х. Крешевљаковић, оп.

цит. неки од ових извјештаја налазе се и у љ. Алексић-Пејковић, с. Бурзановић, оп. цит, 249-253; 256-257; 261-263; 271-272.

8 У љето 1868. године дурандо је привремено стављен на расположење министарству, да би у јулу 1869. био упућен да управља конзулатом у Рушчуку. маја 1873. повјерена му је дужност делегата у међународној дунавској комисији и истовремено дужност конзула у Галцу. Током ових година, напредовао је у конзуларној каријери. Јануара 1874. именован је за конзула друге класе, La formazione della diplomazia nazionale, 298-299.

9 DDI, vol. VI, Roma 1982, dok. br. 336, str. 381; Visconti Venosta a Cesare Durando, Roma, 20 agosto 1875; DDI, vol. VI, dok. br. 355, str. 407, Di Robilant a Durando, Vienna, 28 agosto 1875; DDI, vol. VI, dok. br. 370, str. 425-427, Durando a Visconti Venosta, Mostar 10 settembre 1875; DDI, vol. VI, dok. br. 411, str. 466-468, Durando a Visconti Venosta, Mostar, 6 ottobre 1875; DDI vol. VI, br. 466, str. 529-531, Durando a Visconti Venosta, Mostar, 19 novembre1875; DDI, vol. VII, Roma 1984, dok. br. 12, str. 12-14, Durando a Melegari, Ragusa, 2 aprile 1876; J. Koetschet, Aus Bosniens letzter türkenzeit. Hinterlassene aufzeichnungen von med univ. dr. Josef Koetschet. Veröffentlicht von jur. Dr. Georg Grassl, wien-Leipzig, 1905. Руски и њемачки представник у комисији отворено су подржавали устаничке интересе док су француски представник и дурандо то радили прикривено. Британски представник био је једини туркофил, док је аустријски представник био непристрасан.

10 DDI, vol. VI, dok. br.336, str. 381, Visconti Venosta a Durando, Roma 20 agosto 1875; DDI, vol VI, dok. br. 355, str. 407, Robilant a Durando, Vienna, 28 agosto 1875.


крет ном слу ча ју ни је се вје ро ва ло да би Пор та мо гла при хва ти ти та кво рје ше ње, ни ти се оче ки ва ло да би, осим Ру си је, не ка дру га си ла мо гла да га по кре не.11 У цје ли ни гле да но, ду ран до о ви прет по ста вље ни би ли су за до вољ ни ње го вим ра дом па је на њи хов пред лог од ли ко ван ви со-ким ди на стич ким ор де ном све тих ла за ра и ма у ри ци ја.12 са кри зног под руч ја ду ран до се са мо на крат ко вра ћа на сво је ра ни је кон зу лар но од ре ди ште у Гал цу. Ју ла 1876. го ди не до био је но ву, спе ци јал ну, ми си ју на хер це го вач ком ра ти шту и у Цр ној Го ри.13

да би што при је пре у зео уло гу ита ли јан ског пред став ни ка код кња за ни ко ле ду ран до ни је по зи ван у Рим на кон сул та ци је. Упу ћен је ди рект но у ду бров ник гдје му је од ре ђе но сје ди ште и за ко ји су у Ри му сма тра ли да је на по год ни ја тач ка за пра ће ње при ли ка у хер це го ви ни и Цр ној Го ри, и ода кле, по по тре би, мо же има ти ефи ка сну ко му ни ка-ци ју са Це ти њем. ду ран доу су акре ди тив на пи сма за кња за ни ко лу и ши фрар ник за одр жа ва ње пре пи ске са Ри мом уру че ни на аустриј ској те ри то ри ји у Тр сту. ду ран до је од ло кал них вла сти у дал ма ци ји тре ба ло да са кри је сво ју пра ву ми си ју пред став ни ка код цр но гор ског кња за. од ду ран до о ве ми си је оче ки ва не су ва жне ин фор ма ци ја ко је се на дру ги на чин ни је су мо гле до би ти. Уз зва ње ди пло мат ског аген та код цр но-гор ског кња за, до био је и зва ње кон зу ла у ми си ји у хер це го ви ни. ово је ура ђе но да би код осман ског цар ства и дру гих си ла ко је ни је су при-зна ва ле су бјек ти ви тет Цр не Го ре мо гао да има ди пло мат ски ста тус и сло бо ду кре та ња. ми ни стар ино стра них по сло ва ме ле га ри је оста вљао ита ли јан ском по сла ни ку у Бе чу Ро би лан ту да про ци је ни да ли да у по-вје ре њу оба ви је сти аустриј ску цар ску вла ду о пра вом ка рак те ру ду ран-до о ве ми си је и ње го вом по врат ку у ду бров ник. 14

сво ју ду жност ду ран до је оба вљао са ве ли ком пре да но шћу. Пр-ви из вје штај из ду бров ни ка по слао је у Рим 21. ју ла. оба вје ште ње о свом име но ва њу кња зу ни ко ли упу тио је 20. ју ла, по сред ством ру ског ге не рал ног кон зу ла Јо ни на.15 Већ на ред них да на био је у при ли ци да, 11 DDI, vol. VI, dok. br. 625, str. 721-722, Corti a Visconti Venosta, Costantinopoli, 20 febraio

1876.12 ASMAE, Archivio personale, b. Durando, Corti al Ministro, Constantinopoli, 9 maggio

1876; Durando al Ministro, Ragusa, 21 luglio 1876. 13 ASMAE, Roma, Archivio personale, b. Durando, Durando al Ministro, Ragusa, 1 maggio

1877. дурандо је 19. маја 1876. обавијештен да треба поново да иде у далмацију а другим телеграмом с почетка јула наговијештено му је да је ријеч о специјалној повјерљивој мисији. La formazione della diplomazia nazionale, 299.

14 ASMAE, Austria, 1109/1876, Carte Robilant, Melegari a di Robilant, Roma, 8 luglio 1876; DDI, vol. VII, dok. br. 237, str. 286-287, Melegari a Durando, Roma, 11 luglio 1876; DDI, vol. VII, dok. br. 238, str. 287-288, Melegari a Berio, Roma, 11 luglio 1876; ASMAE, Turchia, 1454/1876, Durando a Melagari, Ragusa 21 luglo 1876.

15 ASMAE, Turchia 1454/1876, Durando a Melegari, Ragusa, 21 luglio 1876.


на осно ву ви је сти ко је су сти за ле у ду бров ник, из вје шта ва о же сто-ким цр но гор ско-тур ским су ко би ма на Би ши ни и на Вуч јем до лу.16 да би оства рио ко му ни ка ци ју са цр но гор ским кња зом и са сво јом вла дом, ду ран до је че сто и не у мор но пу то вао на ре ла ци ји ду бров ник-Ко тор-Це ти ње-глав ни стан цр но гор ског кња за. ита ли јан ски но ви нар цр но гор-ског по ри је кла ев ге ни је По по вић, ко ји је из вје шта вао са хер це го вач ког и цр но гор ског ра ти шта, оста вио је о ду ран доу по хвал но свје до чан ство у ко ме ис ти че ду ран до о ву по жр тво ва ност, спо соб ност и по вје ре ње ко је ужи ва код кња за ни ко ле.17

По по вић ни је био је ди ни су на род ник ко га је ду ран до мо гао да срет не у кња же вом окру же њу. У кња же вом ло го ру стал но се на ла зио гроф Ви вал ди Па сква, ко ји је био пред став ник Ђу зе пеа Га ри бал ди ја и као до бро во љац уче ство вао у рат ним деј стви ма. У ври је ме оп са де ник-ши ћа уз кња за је бо ра вио и по сла ник у ита ли јан ском пар ла мен ту, кнез Ал фре до се ри сто ри, ко ји у сво јим пут ним би ље шка ма из Цр не Го ре че сто по ми ње ду ран доа.18 за раз ли ку од не ких европ ских си ла, ита ли ја код кња за ни ко ле ни је има ла вој ног ата шеа, па је ду ран до, по ред по ли-тич ких при ли ка, пра тио и вој нич ке, за шта му је, као прав ни ку, не до ста-16 ASMAE, Turchia 1454/1876, Durando a Melegari, Ragusa, 23 luglio 1876; Durando a

Melegari, Ragusa, 26 luglio; Durando a Melegari, Ragusa, 31 luglio 1876.17 Према Поповићевом опису дурандо има око четрдест пет година, просијед је,

симпатичан, средњег раста, витак, орловског носа, обријаног лица, са зулуфима. добро говори француски, служи се словенским и њемачким језиком. Ragusa, 25. dicembre 1876, La Nazione, Dicembre 1876; У извјештају за фирентински лист La Назионе од 6. новембра 1876. године Поповић пише да је дурандо изгубио здравље због силних напора током пута, лошег смјештаја и лоше хране: „Тако патно изгледа да ако не буде могао да се одмори 15 дана, пријети му озбиљна болест“. Поповић даље наводи да дурандоа, након кратког одмора у дубровнику, чека посао у међународној комисији за разграничење Црне Горе и Турске, чији је члан. даље се истиче задовољство књаза николе што су депретис и мелегари управо дурандоа именовали на ову дужност. наиме, очекивало се да ће италију у комисији представљати скадарски конзул Берио, што на Цетињу не би било добро виђено због познатих Беријевих албанофилских ставова. Lettere dal Montenegro, Cettigne, 6. Novembre 1876, La Nazione, Novembre 1876; о књажевом повјерењу у дурандоа Поповић пише и у извјештају од 10. новембра 1876. писаног у херцег-новом. Lettere dal Montenegro, La Nazione, Novembre 1876.

18 DDI, vol. VI, dok. br. 601, str. 692-694, Durando a Visconti Venosta, 8 febbraio 1876; DDI, vol. VI, dok. br. 484, str. 548-549, Bratanich a Bruno, Zara, 2 dicembre 1875; Г. Вуковић, Мемоари, I, Титоград 1985, 401; А. серистори, Црна Гора и далматинска обала током ратних збивања 1877, Подгорица 2010, 31 и даље. серистори је након кратког боравка у Црној Гори публиковао своје обимом невелико али фактографски богато и доста поуздано дјело. садржај овог дјела упоређен са неким дурандоовим извјештајима упућује на закључак да је аутору важан, ако не и главни, извор информација био дурандо. м. Вукчевић, Сауервалдов дневник, Београд 1931, 31, 38. У свом дневнику 31. августа 1877. аустријски официр сауервалд повезује серисторија и дурандоа у контексту договора о евентуалном црногорском заузимању једног пристаништа у Бару или Улцињу.


ја ло од го ва ра ју ће обра зо ва ње. У ври је ме при мир ја из ме ђу Цр не Го ре и осман ског цар ства, ду ран до је био ита ли јан ски пред став ник у ме ђу на-род ној ко ми си ји за утвр ђи ва ње ли ни је раз два ја ња за ра ће них стра на.19

Уз глав ни циљ сво је ми си је, обез бје ђи ва ње ин фор ма ци ја за ита ли-јан ско ми ни стар ство ино стра них по сло ва, ду ран до је на сто јао да при-до би је кња же во по вје ре ње и де мон стри ра ита ли јан ску до бро на мјер-ност и при ја тељ ство.20 ина че, став ита ли је пре ма Цр ној Го ри ни је био чвр сто фор му ли сан и вре ме ном се ми је њао. ни све ути цај не лич но сти у кре и ра њу ита ли јан ске бал кан ске по ли ти ке ни је су има ле је дин стве не ста во ве. ду ран до о ве иде је и ста во ви ре зул тат су мар љи вог при ку пља-ња ин фор ма ци ја, озбиљ них и лу цид них ана ли за, обич но без по во ђе ња за днев но ак ту ел ним де ша ва њи ма. ду ран до је имао ви зи ју оп штег то ка по ли тич ких де ша ва ња на Бал ка ну, ин те ре са ита ли је и у скла ду са њи ма пред ла гао је сво јој вла ди ква ли тет на и да ле ко се жна рје ше ња.21 на Ца-ри град ској кон фе рен ци ји 1876. го ди не, ита ли јан ска ди пло ма ти ја про-ти ви ла се мо гућ но сти да у окви ру ми ров ног аран жма на са осман ским цар ством Цр на Го ра до би је спич, од но сно иза ђе на Ја дран ско мо ре. ова кав став има ла је и Аустри ја, што је ути ца ло да осман ско цар ство то ком ми ров них пре го во ра од у ста не од евен ту ал ног усту па ња спи ча.22 При хва та ње ста ва да би цр но гор ска лу ка мо гла по ста ти гу сар ско упо-ри ште или по мор ска ба за не ке ве ли ке си ле (алу ди ра ло се на Ру си ју), за ду ран доа је био нео сно ва не. он је схва тио да ова кав став ита ли је до-

19 DDI, vol. VII, br. 514, str. 629, Durando a Melegari, Ragusa, 8 novembre 1876; ASMAE, Turchia 1455/1876, Durando a Melegari, Ragusa, 9 novembre 1876; ASMAE, Turchia 1455/1876, Durando a Melegari, Ragusa, 20 novembre 1876; ASMAE, Turchia 1455/1876, Durando a Melegari, Ragusa, 27 novembre 1876; ASMAE, Turchia 1231/1876, Melegari a Durando, Roma, 17 dicembre 1876.

20 дурандо је знао да својој популарности код књаза допринесе и демантовањем вијести које су у страној штампи пласиране на штету Црне Горе. Урадио је то и поводом оптужби о нехуманом поступању Црногораца према заробљеницима. након дурандоових информација, из Рима је 3. X 1877. књазу николи телеграфисано: “Поред ужасних вијести које нам стижу свакојег дана са бојних поља са задовољством се дознаје да су ратни и хумани закони били поштовани од стране Црногораца тако да никакве репресалије нијесу извршене. Краљева влада жели да Њ. Височанство буде информисано о добрим утисцима које је произвело држање његове војске”, Архивско-мемоарски фонд библиотеке историјског института Црне Горе, ф 52, Дурандо Секретару књаза Николе, Гравоса 15. X 1877.

21 љ. Алексић-Пејковић, Политика Италије према Србији до 1870. године, Београд, 1979. 327-328. дурандо је током свог службовања у сарајеву стекао убјеђење о потреби распада Аустро-Угарске и османског царства. Вјеровао је да је уједињење југословенских земаља природни еволутивни пут, попут оног италијанског, па је својој влади препоручивао да то уједињење подржи у властитом интересу јер би тако обезбиједила и тржиште и препреку руском утицају.

22 с. Гопчевић, Црногорско-турски рат 1876-1878, Београд 1963, 279.


при но си аустриј ским ин те ре си ма а ди рект но ште ти ње ним вла сти тим. Пи та ње је по но во ак ту е ли зо ва но у про ље ће 1878. го ди не, уочи при пре-ма за Бер лин ски кон грес, као и на са мом кон гре су. ду ран до се за ла гао да Цр на Го ра до би је из лаз на мо ре и ука зи вао на ита ли јан ски ин те рес за ова кву со лу ци ју. По ње го вом ми шље њу, ва жно је да се Цр на Го ра из-ву че из зо не ис кљу чи вог ути ца ја Ру си је и Аустри је, те да бу де при сту-пач на сви ма. Уз те ри то ри јал но про ши ре ње, до би ја ње лу ке пру жи ло би Цр ној Го ри мо гућ ност еко ном ског раз во ја, што би отво ри ло и уну тра-шње про це се тран сфор ма ци је цр но гор ског дру штва, чи ме би Цр на Го ра из гу би ла сво ју пре по зна тљи вост као вој нич ки ло гор и зе мља рат ни ка, ег зи стен ци јал но мо ти ви са них да у но вим ра то ви ма обез би је де жи вот не ре сур се, од но сно про стор. ду ран до је сма трао да је страх од ру ске по-мор ске ба зе у Цр ној Го ри та ко ђе не у те ме љен, ка ко због уда ље но сти ру-ских лу ка, та ко и због не а де кват но сти бар ског за ли ва за из град њу јед не вој не ба зе. он сма тра да се у Бе чу са мо за кла ња ју иза та ко зва не ру ске опа сно сти а да се мно го ви ше пла ше бу ду ћег ита ли јан ског при су ства на ис точ ној ја дран ској оба ли и да, у ства ри, же ле да у бу дућ но сти овај про-стор ре зер ви шу за се бе. ду ран доу је би ло ја сно да се на кон оку па ци је Бо сне и хер це го ви не пред хаб збур шком мо нар хи јом отва ра мо гућ ност да ље (по ли тич ке и ко мер ци јал не) екс пан зи је на Бал ка ну, не по вољ не по ита ли јан ске ин те ре се и да је за да так ита ли је да се у окви ру сво јих мо гућ но сти то ме су про ста ви. до бро је уви ђао и бу ду ћу ан ти-аустриј-ску функ ци ју ко ју би Цр на Го ра мо гла да има у ита ли јан ској по ли ти ци. Раз вој по ли тич ких де ша ва ња на са мом кра ју XIX и то ком пр ве дви је де це ни је XX ви је ка, по твр дио је ис прав ност ду ран до о вих гле ди шта. 23 за ни мљи во је да је ита ли јан ски пред став ник у Бе чу, Ро би лант, као ди-пло ма та са успје шни јом ка ри је ром и ви шим ди пло мат ским ста ту сом од ду ран доа, пот ци је нио зна чај пи та ња о цр но гор ском при ста ни шту. Ро-би лан је фа во ри зо вао оста нак Ба ра осман ском цар ству а пред ност је да-вао Цр ној Го ри је ди но ако то ни је мо гу ће. ни је ви дио ин те рес ита ли је ни у јед ном ни у дру гом прав цу. са вје то вао је да се ита ли ја опре ди је ли за ми шље ње ко је пре ваг не ме ђу си ла ма а да се у ме ђу вре ме ну др жи ре-зер ви са но и рав но ду шно ка ко не би иза зи ва ла Аустро-Угар ску.

У ита ли јан ској ди пло ма ти ји су пи та ње цр но гор ске лу ке ипак озбиљ но схва ти ли. У пе ри о ду из ме ђу сан сте фан ског ми ра и Бер лин-

23 ASMAE, Turchia, 1455/1876, Durando al Segretario di Stato per gli Affari Esteri, Ragusa, 7 ottobre 1876; ASMAE, Turchia 1455/1876, Durando a Melegari, Ragusa, 20 novembre 1876. љ. Алексић- Пејковић, Односи Италије и Црне Горе до њеног разграничења 1881. ин Црна Гора у међународним односима, Подгорица 1985, 177–179. и дурандоов скадарски колега Берио, без обзира на своје албанофилске идеје, залагао се за обезбјеђивање поморског излаза за Црну Гору, оп цит, 177.


ског кон гре са, по сли је кон сул та ци ја ита ли јан ских ди пло ма та на ре ла-ци ји лон дон-Беч-Ца ри град-Рим, ви дан је био осје тан за о крет у од но су на 1876. го ди ну. ме ђу раз ли чи тим ми шље њи ма пре о вла да ло је Кор ти-је во, да ита ли ја не ма раз ло га да се опи ре раз во ју цр но гор ског на ро да те да од цр но гор ског при ста ни шта не ма опа сно сти за ита ли ју али ни ње ног по себ ног ин те ре са. ита ли јан ски де ле га ти на Бер лин ском кон гре-су би ли су про тив ни ши ре њу ути ца ја Аустро-Угар ске. ова кви ста во ви би ли су бли ски ду ран до о вим.24

Кра јем 1878. го ди не, у ври је ме спро во ђе ња од ред би Бер лин ског уго во ра о раз гра ни че њу осман ског цар ства и Цр не Го ре, ду ран до је био на од су ству.25 У ме ђу на род ну ко ми си ју ко ја је ан га жо ва на у овом по слу, из Ри ма су де ле ги ра ли Ђу зе пеа ото лен ги ја. Чи ни ло се да је за утвр ђи ва ње пре ци зне гра ни це на те ре ну од ди пло мат ског уми је ћа Че за-ра ду ран доа опур ту ни је ис ку ство и зна ње јед ног про фе си о нал ног вој-ни ка.26 спро во ђе ње од ред би Бер лин ског кон гре са о раз гра ни че њу Цр не Го ре, оду жи ло се у не до глед па је ду ран до као ита ли јан ски ди пло мат-ски пред став ник у Цр ној Го ри, упра во овој про бле ма ти ци по све тио нај-ви ше па жње.

Про ми је ње ни ме ђу на род ни ста тус Цр не Го ре омо гу ћио је ита ли-ји да у Цр ној Го ри ус по ста ви по слан ство, а да, умје сто ра ни јег кон зу-лар ног аген та код кња за ни ко ле, акре ди ту је ди пло мат ског пред став ни-ка у ран гу от прав ни ка по сло ва. из бор је опет пао на Че за ра ду ран доа. име но ва ње на ову ду жност из вр ше но је кра љев ским де кре том од 11. апри ла 1879. го ди не. на Це ти њу 20 ма ја исте го ди не, ду ран до је пре дао акре ди тив на пи сма кња зу ни ко ли. Глас Цр но гор ца за би ље жио је кра ћи го вор ко ји је том при ли ком ду ран до одр жао: “Овим име но ва њем за вр-24 DDI, vol. VII, br. dok. 220, 262-263, Di Robilant a Melegari, Vienna, 4 luglio 1876;

ASMAE, Turchia 1231/1876, Melegari a Di Robilant, Rom, 24 Marzo 1877. 24. маја 1878. године дурандо пише књазу николи из Гружа: „Неке полузваничне новине у Бечу саопштавају да изасланик В. Височанства код владе Аустро-Угарске није успио да придобије пристанак Аустрије за простирање црногорских граница до мора и оне напомињу да је у овом погледу било опозиције са стране Италије. Опуномоћен сам да ставим до знања В. Височанству да је ова вијест, што се тиче Краљевске владе, потпуно нетачна“, Архивско одјељење државног музеја Црне Горе, Цетиње, Фонд никола I, Дурандо књазу Николи, Груж, 24. V 1878.

25 ASMAE Archivio del personale, busta 35/154, Durando al Ministro, Gravosa,15 Setembre 1878. дурандо је тражио тромјесечни одмор који није користио током 1875, 1876, 1877. јер је претпостављао своје интересе интересима слузбе. сматра да његово присуство није неопходно те да управљање конзулатом може да се препусти вицеконзулу луиђију сераљи. У погледу Црне Горе намјеравао је да се са књажевском владом договори о начину комуникације како би јој и даље користио. Књаз га је 9. августа звао на Цетиње па је намјеравао да претходно посјети Књажевину, захвали се књазу и затражи привремени отпуст.

26 A. Biaggini, Momenti di storia Balcanica (1878-1914). Aspeti militari, Roma 1981, 32-33.


ше на је ван ред на ми си ја, ко ју сам част имао ис пу ња ва ти код Ва шег Ви со чан ства 1876. го ди не, а на ро чи то за ври је ме по сљед њег ра та. Ус-по ста вља ју ћи кра љев ску ле га ци ју при ва шем Ви со чан ству и Књ. Вла ди, Њ. Вис. Краљ Ита ли је же ли да се још већ ма сти је сне ве зе при ја тељ-ства ко је срет но по сто је из ме ђу дви је вла де”.27

Ка ко је од ме ђу на род ног при зна ња Цр не Го ре на Бер лин ском кон-гре су, па до ду ран до о вог име но ва ња, про шло де вет мје се ци сти че се ути сак да у Ри му ни је су жу ри ли са ус по ста вља њем по слан ства. да се то де си баш у апри лу, од но сно, ма ју 1879, по све му су де ћи ути ца ло је ак-ту ел но ре гу ли са ње ин ге рен ци ја Аустри је на под руч ју цр но гор ског при-мор ја ко је су про ис ти ца ле из чла на 29. Бер лин ског уго во ра. У Ри му су се пла ши ли да би Цр на Го ра, ис цр пље на ра том, су о че на са гла ђу, при ну-ђе на да др жи зна чај не вој не сна ге на гра ни ци са осман ским цар ством и во ди те шку ди пло мат ску бит ку за из вр ше ње од лу ка Бер лин ског кон гре-са, мо гла да се по ка же по пу стљи ва пре ма Аустри ји и да би ла те рал ним спо ра зу ми ма де вал ви ра по зи ци ју ко ју је у од но су на Аустро-Угар ску до би ла на Бер лин ском кон гре су. ду ран до и ру ски по сла ник Јо нин би ли су по све ће ни у чи тав ток аустро-цр но гор ских пре го во ра и чи ни ли све што су мо гли да Аустро-Угар ска бар ској лу ци не на мет не ре жим ко ји би је чи нио прак тич но аустриј ском. ду ран до је зна чај но уче ство вао у кре-и ра њу цр но гор ских ди пло мат ских ака та упу ћи ва них Аустро-Угар ској. за цр но гор ску стра ну би ло је ва жно да се ови пре го во ри про лон ги ра ју док се не ри је ши раз гра ни че ње са осман ским цар ством ка ко се исто-вре ме но не би су о ча ва ла са два круп на про бле ма. ду ран до је су ге ри сао да се Цр на Го ра др жи сло ва и ду ха Бер лин ског уго во ра.28

У ком би на ци ји о ком пен за ци ји Пла ва и Гу си ња те ри то ри јом Гру-да и хо та ита ли јан ска ди пло ма ти ја има ла је из у зет но зна чај ну уло гу. ини ци ја ти ву за по сре до ва ње и чи та ву ди пло мат ску по сред нич ку ак ци ју во дио је ита ли јан ски по сла ник у Ца ри гра ду Кор ти, с ко јим је цр но гор-ска вла да ко му ни ци ра ла ви ше пре ко свог пред став ни ка у Ца ри гра ду Га-вра Ву ко ви ћа не го са мог ду ран доа.29 ипак, и у овом и у дру ги ма ва жним пи та њи ма, ду ран до ће би ти дра го цје ни са вјет ник цр но гор ској вла ди и кња зу.

При жељ ку ју ћи да се про бле ми на ре ла ци ји Цр на Го ра-осман ско цар ство што при је за тво ре, ита ли јан ска ди пло ма ти ја по здра ви ла је ен-27 Глас Црногорца, бр. 18, 19. мај 1879.28 н. Ражнатовић, Спроводјење XXIX члана Берлинског уговора о Црногорском приморју

и ингеренцији Аустро-Угарске у луци Бар, историјски записи, св. 3-4, Титоград 1972, 396-397.

29 н. Ражнатовић, Покушај разграничења између Црне Горе и Турске 1880. путем компензације за Плав и Гусиње територијом албанских племена Груда и Хота, историјски записи, св. 1 – 2, Титоград 1973.


гле ску ини ци ја ти ву о за мје ни Пла ва и Гу си ња за Ул цињ, уз из ја ву да по др жа ва сва ко рје ше ње при хва тљи во за Цр ну Го ру, осман ско цар ство и за ин те ре со ва не си ле. ду ран до је кња зу са вје то вао да не пот пи су је ни-ка кав спо ра зум при је не го што цр но гор ска вој ска оку пи ра ул цињ ски округ као за ло гу за из вр ше ње спо ра зу ма. Пре ма мо гућ но сти ре а ли за-ци је ен гле ског пла на ду ран до је био вр ло скеп ти чан из ме ђу оста лог и за то што је ен гле ска сво је вре ме но под сти ца ла ал бан ско ста нов ни штво да осу је ти ре а ли за ци ју до го во ра у чи јем је кре и ра њу и са ма уче ство ва-ла. У нај но ви јој ул цињ ској ком би на ци ји ду ран до је нео прав да но ви дио и при кри ве ну уми је ша ност Бе ча.30

на кон ре гу ли са ња гра нич них пи та ња са Аустри јом и осман ским ца ством и пи та ња аустриј ских ин ге рен ци ја на цр но гор ском при мор ју, ду ран до ни је имао ве ли ких по ли тич ких те ма ко је би оп сер ви рао у до-ме ну цр но гор ске уну тра шње по ли ти ке и од но са са дру гим зе мља ма. због не раз ви је них еко ном ских од но са ита ли је и Цр не Го ре ри јет ко би ис кр сну ло пи та ње за шти те ин те ре са ита ли јан ских гра ђа на, обич но тр-го ва ца у Цр ној Го ри.31 По чет ком осам де се тих го ди на XIX ви је ка мо гу се из дво ји ти дви је не што зна чај ни је те ме ко ји ма се ду ран до ба вио у

30 Развој догађаја није оправдао песимизам који је дурандо испољио у вези са овом комбинацијом. ипак, дурандоова анализа читавог проблема свједочи о озбиљности с којом је овај италијански дипломата анализирао поједине проблеме. Тако он тврди да је улцињска комбинација економски повољнија за Црну Гору од претходне из априла мјесеца, али да је политички лошија. Као аргументацију наводи да Подгорица остаје отворена и изложена према Албанији, односно османском царству с југа, а да укључење Улциња Књажевину чини рањивом и у том подручју због укључења значајног броја муслиманског и албанског становништва, много бројнијег него у случају да је Црна Гора надокнаду за Плав и Гусиње добила у области хота и Груда. Ако османско царство понови познати сценарио по ком снаге Албанске лиге спречавају Црној Гори преузимање територија из којих се повуче османска војска, пријетила је опасност да стална отвореност овог питања ослаби Црну Гору и натјера је да, због задовољења својих интереса, начини заокрете у спољној политици и нађе нове протекторе. из немоћи италије да одлучно утиче на затварање црногорско-турског кризног жаришта, јавља се код дурандоа и извјесно неповјерење у Црну Гору, па и у њеног књаза, о коме, иначе, с поштовањем говори. италијански дипломата сматра да је књаз располагао довољним снагама да крајем априла посједне хоте и Груде, јер се тада наспрам њега на мосту код Цијевне налазило, наводно, свега стотинак Албанаца.

31 Emigrazione italiana ed estera nel Montenegro, da un rapporto del Cav. Avv. Cesare Durando, R. Incaricato d‘Affari, Gennaio 1883, Bolletino Consolare, Vol. XIX, parte I, Roma 1883. овај рад представља извод из једног дурандоовог извјештаја. службујући у Црној Гори, дурандо је запазио да у њој дуже не борави више од десетак италијана. Претежно су зидари, који су ту присутни током грађевинске сезоне, да би у зимском периоду отишли, обично се више не враћајући. Цијене боравка у Црној Гори биле су такве да су од зараде могли мало да уштеде. они који би остали и преко зиме, обављали би послове послуге.


до ме ну ита ли јан ско-цр но гор ских од но са. ду ран до је по сре до вао из ме-ђу кња за ни ко ле и ита ли јан ске вла де у ре а ли за ци ји кња же ве иде је о шко ло ва њу цр но гор ских мла ди ћа у ита ли јан ским вој ним шко ла ма, ко ју је ду ран до пре по ру чио са сво јим сми слом да гле да у бу дућ ност, да са-гле да ва про це се и уочи ко ри сти ко је би ита ли ја има ла од чи ње ни це да зна ча јан дио бу ду ће цр но гор ске ели те сво је обра зо ва ње, про фе си о нал-но и лич но фор ми ра ње, ду гу је ита ли јан ској др жа ви и ње ним обра зов-ним и кул тур ним ин сти ту ци ја ма.32

на са мом кра ју сво је ди пло мат ске слу жбе у Цр ној Го ри ду ран-до је узео уче шћа у пре го во ри ма за пот пи си ва ње тр го вин ског уго во ра из ме ђу Цр не Го ре и ита ли је. ду ран до и цр но гор ски ми ни стар спољ-них по сло ва стан ко Ра до њић пот пи са ли су 28. мар та 1883. го ди не на Це ти њу уго вор о тр го ви ни и пло вид би из ме ђу ита ли је и Цр не Го ре.33 У то ври је ме ду ран до је већ био име но ван на но ву ду жност, на мје сто ита ли јан ског ге не рал ног кон зу ла у Тр сту. По све му су де ћи ита ли јан ска вла да же ље ла је да ње го во ди пло мат ско зна ње и вје шти ну ис ко ри сти на по зи ци ји ко ја је у том тре нут ку ита ли ји из гле да ла де ли кат ни ја и ва-жни ја.34 Убр зо на кон пот пи си ва ња уго во ра, ду ран до је у опро штај ној ауди јен ци ји на дво ру кња зу ни ко ли пре дао сво ја опо зив на пи сма. Ти ме је цр но гор ска ми си ја Че за ра ду ран доа би ла окон ча на.35

32 станојевић Глигор, Прилози за дипломатску историју Црне Горе од Берлинског конгреса до краја XIX вијека, историјски часопис XI, Београд 1961, 164-165; (идеја није реализована брзо, јер је од књажевог интересовања до коначног италијанског пристанка и одласка првих питомаца у италију прошло готово двије године. дурандоова предвиђања да ће ови младићи имати важну улогу у политичком животу земље, чак шесторица седморица од њих били су министри у разним црногорским владама, а тројица од њих били су предсједници влада. имали су изузетну улогу у црногорској војној организацији као команданти, администратори и едукатори.), с. Бурзановић, Министарство војно, Подгорица 2010, 8.

33 Г. Перазић, Р. Распоповић, Међународни уговори Црне Горе 1878-1918, Зборник докумената са коментарима, Подгорица 1992, 188-201.

34 Трст је наиме био један од центара италијанског иредентистичког покрета у Аустрији који је, с обзиром на тек успостављене савезничке односе између Аустро-Угарске и италије, требало обуздати. о тршћнском периоду дурандоове дипломатске каријере видјети: A. Riosa, Adriatico irredento: Italiani e Slavi sotto la lente francese (1793 - 1918), Napoli 2009, 251 -258; такође видјети и w. Klinger, op. cit. ; након Трста дурандо је службовао ливерпулу гдје је упућен 1889. и коначно у марсељу од 1892. Пензионисан је марта 1897. године. У исто вријеме је добио почасну титулу ванредног посланика и опуномоћеног министра La formazione della diplomazia nazionale (1861-1915), 299.

35 Глас Црногорца, бр. 12, 20. март 1883; Т. Јовић, Дипломатска представништва у књажевини и краљевини Црној Гори, Цетиње 2010. 127.


Slav ko BUR ZA NO VIĆ, M. Phil.

MIS SI ONS OF CE SA RE DU RAN DO TO MON TE NE GRO

Sum mary

From 1861 to 1876, Ita lian di plo macy ob ser ved cir cum stan ces in Mon te ne-grin from the ir Con su lar of fi ces in Shkodër. At so me sta ge in the ti me of Mon te ne-grin-Tur kish war of 1876-1878 , spe cial di plo ma tic emis sary Mr. Ce sa re Du ran de, who was ac cre di ted at the sa me ti me as an Ita lian Con sul to Du brov nik, was sent to the Prin ce Ni ko la I Pe tro vić. He was an ex pert in the cir cum stan ces pre va i ling in the Bal kans, whe re he ser ved in va ri o us de sti na ti ons as of 1986. He was en ga ged nu me-ro us ti mes al so as an Ita lian re pre sen ta ti ve to in ter na ti o nal com mis si ons. The ma jor task of Mr. Du ran de du ring his mis sion to Mon te ne gro, in the ti me of Mon te ne grin-Tur kish war (1876-1878), was to gat her in for ma tion and to de mon stra te fri endly, well-me a ning at ti tu des of Italy to Mon te ne gro.

when the King dom of Italy esta blis hed its Le gacy in Ce ti nje in 1879, Du ran-do was ap po in ted its first re pre sen ta ti ve of the Chargé d‘Af fa i res rank. He ser ved the duty un til 1883. Over that ti me, Ita lian and Bal kan po li tics was di rec ted to wards pe a-ce ke e ping, and al so to wards pre ven ting Austria and Hun gary to ex pand ad di ti o nally the ir re gi o nal in flu en ce af ter the oc cu pa tion of Bo snia and Her ze go vi na. Du ring his se cond mis sion to Mon te ne gro (1879-1883), Mr. Du ran do con tri bu ted sig ni fi cantly to the im ple men ta tion of such Ita lian po li tics. In Ce ti nje, Mr. Du ran do enjoyed the re pu ta tion of a fri end and re pre sen ta ti ve of an ami ca ble co un try. He used to ta ke ple-a su re from the con fi den ce that the Prin ce Ni ko la had in him, sin ce the Prin ce used to con sult with him on im por tant fo re ign-po licy mat ters.


др саша КнеЖеВић*

ВелиКе силе ПРемА зАхТЈеВимА ЦРне ГоРе У АнеКсионоЈ КРизи

AB STRACT: Mon te ne grin fo re ign po licy go als ha ve not been fully ac hi e ved by ga i ning the in de pen den ce at the Con gress of Ber lin. It was a com mon opi nion of its le a der ship that the sta te, ter ri to ri ally en lar ged and in ter na ti o nally re cog ni zed, had yet to ful fill so me its am bi ti ons. The most su-i ta ble mo ments for ac com plis hing the se tasks we re the ti mes of in ter na ti o nal cri ses, when the or der esta blis hed by the Gre at Po wers at the Con gress of Ber lin be ca me vi o la ted. The one of them was the cri sis de ve lo ped in the fall of 1908 by Austro-Hun ga rian an ne xa ti on of Bo snia and Her ze go vi na. The lar gest num ber of of fi cial do cu ments, go vern men tal me mos, no tes, let ters, te le grams and ot her di plo ma tic cor re spon den ce that re ve a led Mon te ne grin wis hes and in ten ti ons re gar ding its po si tion in this qu e sti on da te from the men ti o ned few months of an ne xa ti on cri sis. The se cla ims we re not equ ally ad dres sed to the all Gre at Po wers, but the ma jo rity of them, the gre a test and most de ter mi ned, we re a part of the cor re spon den ce with Rus sia.

KEY wORDS: Mon te ne gro, an ne xa ti on of Bo snia and Her ze go vi na, Gre at Po wers, Con gress of Ber lin, Rus sia

спољ но по ли тич ки ци ље ви и ам би ци је Цр не Го ре ни је су за вр ше-ни са Бер лин ским кон гре сом. на про тив, у цр но гор ским во де ћим кру-го ви ма се сма тра ло да ме ђу на род но при зна та др жа ва, те ри то ри јал но уве ћа на, са ши ром еко ном ском осно вом тек тре ба да ис пу ни од ре ђе не сво је ци ље ве. за њихо ву ре а ли за ци ју нај по вољ ни ји мо мен ти су би ли у ври је ме ме ђу на род них кри за, ка да се на ру ши по ре дак ко ји су уста но-ви ле у Бер ли ну ве ли ке си ле и чи ји су оне би ле га рант. Јед на од та квих ве ли ких ме ђу на род них кри за би ла је и она ко ја је на ста ла у је сен 1908. * Аутор је доцент на Факултету политичких наука у Подгорици.

UDC: 341.223.2(497.16)”1908”UDC: 327(4:497.16)”1908”


го ди не анек си јом Бо сне и хер це го ви не од стра не Аустро-Угар ске. ов-дје ће иза ћи на јав ну сце ну и цр но гор ски за хтје ви ко ји го во ре о прав цу спољ но по ли тич ког раз ми шља ња и дје ло ва ња цр но гор ске вла сти, пр во као ком пен за ци о ни а по том и ши ре. они су се мје њ а ли при ла го ђа ва ју-ћи се то ку кри зе и с об зи ром на мо гу ћа оче ки ва ња. ови за хтје ви ни је су би ли јед на ко упра вље ни пре ма свим си ла ма већ су би ли нај о тво ре ни ји и нај ши ри пре ма Ру си ји. Али нај ви ше зва нич них пи са них до ку ме на-та, вла ди них но та, ме мо ран ду ма и дру ге ди пло мат ске ко ре спон ден ци-је ко ја го во ри о цр но гор ским же ља ма, на мје ра ма и не за до вољ стви ма прет ход ним рје ше њ и ма на ла зи мо упра во у не ко ли ко мје се ци анек си-о не кри зе.

Ка да је ру ски по сла ник на Це ти њу Штајн оба ви је стио књ а за ни-ко лу 5. ок то бра да ће на ред ног да на би ти из вр ше на анек си ја, књ аз је ре-као да ће по об ја ви анек си је Цр на Го ра про те ство ва ти код ве ли ких си ла. Ако Бер лин ски уго вор оста не на ру шен и она ће се осло бо ди ти оба ве за из њега, по себ но 29. чла на уго во ра. сље де ћег да на упу ће на је про тест-на но та ве ли ким си ла ма у ко јој је, у су шти ни, из ра же но упра во оно што је књ аз ре као ру ском пред став ни ку.1 Књ а жев на дах ну ти про глас цр но-гор ском на ро ду ра за слат је у ви ду лет ка по зе мљи.2 оп ште ми шље ње је би ло да су анек си јом не ста ле на де у при кљу че ње хер це го ви не Цр ној Го ри, као и да је угро жен др жав ни по ло жај Цр не Го ре и ср би је. Цр но-гор ска вла да је 9. ок то бра упу ти ла дру гу но ту вла да ма пот пи сни ца ма Бер лин ског уго во ра ука зу ју ћи да она тра жи да јој се ''не ус кра ти ни јед-на на кна да ко ја би би ла по год на да ус по ста ви по ли тич ку и ге о граф ску рав но те жу, а ко ја је та ко сил но по ре ме ће на на ште ту Књ а же ви не''.3

Цр но гор ска на род на скуп шти на са ста ла се 12. ок то бра на ван-ред ној сјед ни ци. отво ре на је књ а же вим го во ром, у ко ме су из не се ни ста во ви исти као у про гла су. У ре зо лу ци ји ко ју је скуп шти на из да ла по во дом анек си је кон ста ту ју се иден тич ни ста во ви ко ји су ис ка за ни у но та ма вла де ве ли ким си ла ма и из ра же на је по др шка вла ди за све што ће пред у зе ти у за шти ти ин те ре са Цр не Го ре.4 Књ аз ни ко ла је у по чет ку, по не сен на ци о нал ним оду ше вље њ ем и при мо ран на род ним за хтје ви ма, из ја вљи вао да је спре ман да по ве де рат про тив Аустро-Угар ске. Та ко је 18. ок то бра аустро у гар ском по сла ни ку на Це ти њу ба ро ну Ку ну ре као да, ако се њего ве на де у те ри то ри јал не ком пен за ци је не оства ре, ''он да

1 дАЦ мид бр.3337 24.IX/6.X 1908; Р.Јовановић, Став Црне Горе према анексији Босне и Херцеговине, историјски записи, св.1, 1963, 91; л.Вукчевић, н.д. 85-86.

2 дАЦ мид бр.3389 30.IX/12.X 1908. министарство је послало проглас свим црногорским конзулима.

3 дАЦ мид бр.5330, 28.IX/10 X 1908.4 дАЦ мид бр.3388, 30.IX/12.X 1908; Глас Црногорца 14. X 1908.

113Велике силе према захтјевима Црне Горе у анексионој ...

је ду жан сво јој ча сти и исто ри ји сво га на ро да да чак и сво ју да љу ег зи-стен ци ју ста ви на коц ку''.5 срп ском по сла ни ку Јо ва но ви ћу го во рио је 13. ок то бра да је Цр на Го ра анек си јом до ве де на у без из ла зан по ло жај и да се из та кве си ту а ци је из лаз мо ра тра жи ти ра том, по што ''на род хо ће и ја хо ћу да ра ту јем''.6

ова ре то ри ка је ка сни је ути ша на, а уви ђа ју ћи да је ре ше ње на ста-ле кри зе из над њених мо гућ но сти, Цр на Го ра је од са мог њеног по чет ка од ре ђи ва ла свој став пре ма ста во ви ма при ја тељ ских си ла, у пр вом ре ду Ру си је.7 Књ аз је у са мом по чет ку кри зе обе ћао Ру си ји да не ће на ру ши ти мир. на ци о нал на и др жав нич ка ду жност на ла га ла му је да се анек си ји су прот ста ви и, уко ли ко бу де мо гао пре при је чи да љи аустриј ски про дор. за то су књ аз и вла да Ру си ју увје ра ва ли да не ће на ру ши ти мир а Аустро-Угар ској су стал но при је ти ли ра том. Аустро-Угар ска је за пра во од по-чет ка при ста ја ла на из вје сне уступ ке Цр ној Го ри. Та ко је већ 7. ок то бра аустро у гар ски по сла ник на Це ти њу ба рон Кун дао из ја ву књ а зу ни ко ли да је Аустро-Угар ска спрем на да се од рек не сво јих пра ва по чла ну 29. Бер лин ског уго во ра и да Цр ној Го ри да нов ча ну по моћ за гра ђе ње же-ље зни це у при мор ју, под усло вом да она при зна анек си ју.8 де се тог ок-то бра ба рон Кун је, по на ло гу ерен та ла, по ну дио лич но књ а зу ни ко ли 500.000 кру на да би га при до био, али су све ове по ну де од би је не.9 да би се пре при је чио да љи аустро у гар ски про дор књ аз и вла да би ли су од мах при ста ли це тра же ња ком пен за ци ја у сан џа ку, не то ли ко ра ди ма-те ри јал них ко ри сти, ко ли ко ра ди мо гућ но сти ства ра ња ба ри је ре да љем аустро у гар ском про до ру. Упо ре до са тим, цр но гор ска вла да је од лу чи ла да за на док на ду тра жи и спич.10 Као што се ви ди из тек ста њених но та, цр но гор ска вла да се од мах про гла си ла осло бо ђе ном оба ве за из чла на 29. Бер лин ског уго во ра ко је су огра ни ча ва ле њен су ве ре ни тет на мо ру и оба ли, и пред ста вља ле те жак те рет за еко ном ски и по ли тич ки су ве ре ни-тет књ а же ви не. остао је из ван то га ве ли ки про стор да се, за јед нич ки са ср би јом, фор му ли шу од го ва ра ју ћи ком пен за ци о ни за хтје ви.11

од мах по про гла су анек си је об но вље ни су ди пло мат ски од но си из ме ђу ср би је и Цр не Го ре, за шта је би ла вр ло за ин те ре со ва на и Ру-

5 оУАП и но.322; В.ћоровић, н.д. 230.6 Ас мид По, извјештај Ј.Јовановића од 15. X 1908. 7 Р.Јовановић, н.р. 94.8 исто, 102; дмЦ ПР Штајн-извољском 12.X 1908.9 В.ћоровић, н.д. 234.10 државни музеј Цетиње ПР извјештај Штајна од 8. и 9. X 1908.11 Један од сталних сегмената аустријске политике на Балкану био је да, као што је

настојала завадити србију и Бугарску, што више заоштри односе између србије и Црне Горе. Аустроугарска политика и пропаганда је у годинама уочи анексије упорно радила на томе. В.ћоровић, н.д.148.


си ја.12 По сла ник ср би је Јо ван Јо ва но вић сти гао је 12. ок то бра на Це ти-ње и истог да на раз го ва рао са књ а зом ни ко лом и пред сјед ни ком вла де То ма но ви ћем.13 ма да су о анек си ји од ра ни је по сто ја ли на го вје шта ји, све до њеног про гла ше ња из ме ђу ср би је и Цр не Го ре ни је би ло го во ра о ускла ђи ва њу по ли ти ке у том пи та њу.14 срп ска вла да је цр но гор ској упу ти ла ба зу спо ра зу ма за за јед нич ки рад у на ста лој кри зи, уко ли ко не бу де мо гу ће ус по ста ви ти ста ње са гла сно од ред ба ма Бер лин ског уго во-ра. Тај пред лог спо ра зу ма за за јед нич ку по ли тич ку бор бу у пр вом ста ву са др жи за хтјев да Бо сна и хер це го ви на у окви ру Аустро-Угар ске до би је уну тра шњу ауто но ми ју. У дру гом ста ву на ла зи се за хтјев да се Аустро-Угар ска не про ти ви ни ка квом аран жма ну из ме ђу осман ског цар ства, ср би је и Цр не Го ре у по гле ду но во па зар ског сан џа ка. Тре ћи дио са др-жи сље де ће: ''Аустро-Угар ска има при ста ти на ис прав ку гра ни ца у ко-рист ср би је и Цр не Го ре, и то по гла ви то дуж сје вер не гра ни це но во па-зар ског сан џа ка, та ко да сан џак бу де одво јен од бо сан ско-хер це го вач ке гра ни це. ова ис прав ка гра ни це има ће у глав но ме за да так да по твр ди де фи ни тив но од ри ца ње Аустро-Угар ске и на сан џак и на сва ко да ље про ди ра ње на Бал кан ско по лу о стр во и за хва та ње срп ских зе ма ља''. Че-твр та тач ка го во ри о то ме да Аустро-Угар ска тре ба да се од рек не пра ва из чла на 29. Бер лин ског уго во ра у по гле ду цр но гор ског при мор ја, као и свих пре тен зи ја у по гле ду цр но гор ских же ље зни ца.15

Цр но гор ска вла да је 16. ок то бра срп ској вла ди од го во ри ла да по-твр ђу је сво ју од лу ку за са ра дњу и да ша ље Јан ка Ву ко ти ћа да кра љу и вла ди ср би је из ја ви да Цр на Го ра у на че лу, пот пу но одо бра ва ста-но ви ште ср би је, из ло же но као осно ве за за јед нич ко дје ло ва ње. из у зе-так је тач ка 2, јер би план о по дје ли сан џа ка иза звао не при ја тељ ство осман ске др жа ве, што би са мо ишло у при лог Аустро-Угар ској.16 Та ко је пред лог срп ске вла де го то во у цје ло сти усво јен, са ре зер вом у од но су на тра же ње про ши ре ња у но во па зар ском сан џа ку. Ра ди по сти за ња пот-пу ног спо ра зу ма цр но гор ска вла да је у Бе о град по сла ла Јан ка Ву ко ти ћа, ко ји је био опу но мо ћен и да ср би ји пред ло жи скла па ње вој не кон вен-ци је, што се сма тра ло нај бо љом га ран ци јом јед но ду шног дје ло ва ња у кри зи. У слу ча ју да ср би ја и Цр на Го ра бу ду при ну ђе не на рат про тив Аустро-Угар ске, би ла би нео п ход на по моћ осман ског цар ства. По ми-12 односи између србије и Црне Горе су већ дуже били нарушени а посебно након

бомбашке афере, па се руска дипломатија ангажовала да дође до измирења. Видјети: н.Ражнатовић, Руско посредовање у црногорско-српским односима од бомбашке афе-ре до анексионе кризе, историјски записи, св.3-4,1962.

13 „Цетињски вјесник‘‘ 14. X 1908.14 Ј.Јовановић, Борба за народно уједињење 1903-1908, Београд 1928, 26.15 дмЦ никола I, бр.21, 9. X 1908; д.Вуксан, записи, XVII, 1937.16 дмЦ никола I, 16. X 1908; д.Вуксан, записи, XVII, 1937.


шље њу цр но гор ске вла де, по моћ осман ског цар ства мо гла је би ти, на два на чи на, за јед нич ким уче шћем са ср би јом и Цр ном Го ром у ра ту про тив Аустро-Угар ске, или да осман ско цар ство при си ли Бу гар ску на не у трал ност и обез би је ди срп ским и цр но гор ским тру па ма пре лаз пре-ко осман ске те ри то ри је.17 Вр ло бр зо, 24. ок то бра, пот пи сан је спо ра зум дви ју вла да у ко ме се кон ста ту је да по сто ји ''нај тје шња са гла сност у по гле ду брат ског ра да за за шти ту за јед нич ких на род них и др жав них ин-те ре са'', а у сми слу већ раз ми је њ а них пи са ма из ме ђу дви је вла де. Цр на Го ра и ср би ја јед но ду шно су од лу чи ле да ће сво ја пра ва и ин те ре се и оруж јем за јед нич ки бра ни ти, ако се за то ука же по тре ба.18

Анек си ја је, да кле, при мо ра ла вла да ју ће кру го ве ср би је и Цр не Го ре да пре ђу пре ко на го ми ла ног не по вје ре ња и скло пе са вез.19 Ус по-ста вља ње до брих од но са из ме ђу ср би је и Цр не Го ре по здра вио је из-вољ ски, ко ји је по сре до вао у овом ус по ста вља њу.20 То је био пред у слов за за јед нич ку ди пло мат ску ак ци ју ко ју је тре ба ло во ди ти код ве ли ких си ла. У исто ври је ме чим је про гла ше на анек си ја пред став ни ци ве ли ких си ла су пер со нал но оја ча ли сво је при су ство на Це ти њу, ко је по при ро ди ства ри по ста је по ли тич ки и ди пло мат ски жи вље.21

Цр на Го ра је, од мах по про гла су анек си је, по сла ла сво је спе ци-јал не иза сла ни ке да си ла ма об ја сне њен став пре ма анек си ји и за ин те-ре су ју их за цр но гор ске за хтје ве. У Рим су по сла ти ла зар То ма но вић и Јо во По по вић, ко ји је из Ри ма оти шао у Па риз, у Пе тро град ла зар ми-ју шко вић и у Ца ри град Јан ко Ву ко тић. Пред сјед ник вла де То ма но вић, као спе ци јал ни иза сла ник, сти гао је у Рим 24. ок то бра. При ли ком раз го-во ра у Ри му ита ли јан ски ми ни стар Ти то ни је обе ћао да ће ита ли ја, за-јед но са Ру си јом, по др жа ти цр но гор ске за хтје ве на кон фе рен ци ји си ла. Под ву као је да ита ли ја ни је спрем на за рат и да јој је по треб но да се за њега при пре ми бар још три го ди не. до дао је да су исто та ко не спрем не за рат Фран цу ска и Ру си ја. По ка зао је ра зу ми је ва ње за од ре ђе не цр но-гор ске за хтје ве, али је што се ти че те ри то ри јал них на кна да сма трао да на њих Цр на Го ра не тре ба ни да ми сли.22 он је пред ло жио Цр ној Го ри да сту пи у кон такт са Ве ли ком Бри та ни јом, да би је за ин те ре со ва ла за њену ствар.23овај са вјет Ти то ни ја и те ле грам Гре ја цр но гор ској вла ди, у ко ме је осу ђе на по вре да ме ђу на род ног уго во ра, иза зва ли су на Це ти њу охра бре ње и на де у по др шку Бри та ни је, те је по сто ја ла на мје ра да се у 17 н.Ракочевић, Политички односи Црне Горе и Србије 1903-1918, Цетиње 1981, 81.18 В.ћоровић, н.д. 218; л.Вукчевић, н.д. 135.19 н.Ракочевић, н.д. 81.20 дмЦ ПР, извољски-Штајну бр. 1316 и 1318. 10 и 11 X 1908. 21 дАЦ мид бр.3424 21.X/3. XI 1908.22 л.Вукчевић, н.д. 171; дмЦ ПР изв. муравјева из Рима, 14./27.X 1908.23 дмЦ никола I, бр.92, Титони-књазу николи, 27.X 1908.


лон дон по ша ље пре сто ло на сљед ник да ни ло, а за тим се од то га од у ста-ло и пред ло же но је да Јо во По по вић из Па ри за про ду жи пут у лон дон. о тој на мје ри је лич но књ аз ни ко ла оба ви је стио Гре ја.24 на кра ју та мо ни је по слат ни ко јер је бри тан ски по сла ник на Це ти њу о'Рај ли по ја снио ста во ве њего ве вла де. на Це ти њу је по сто ја ло увје ре ње да је Гре јо ва осу да анек си је до вољ на га ран ци ја за њего ву по др шку цр но гор ским за-хтје ви ма, што је био по гре шан за кљу чак. о'Рај ли је из ја вио да Ве ли ка Бри та ни је не мо же ни на ко ји на чин ору жа но ста ти иза цр но гор ских и срп ских за хтје ва. од Гре ја је до био ка те го рич не ин струк ци је да књ а зу ни ко ли са вје ту је оба зри вост и ми ро љу би вост у кри зи. Бри тан ска вла-да би мо гла по др жа ти цр но гор ске и срп ске за хтје ве за сан џа ком, што би би ла пре пре ка да љем про до ру Аустро-Угар ске, али под усло вом да то бу де прет ход но до го во ре но са осман ским цар ср вом.25 То ма но ви ће-ва ми си ја у Ри му ни је да ла ре зул та та, а ути сак ко ји је То ма но вић та мо сте као био је да ита ли ја не ма чвр сту по ли ти ку пре ма анек си ји Бо сне и хер це го ви не и да се на њену ак тив ну по моћ не мо же ра чу на ти.

Ако су ита ли јан ска јав ност и не ки по ли тич ки кру го ви по ка зи ва ли сим па ти је за по ло жај Цр не Го ре, то се за не мо же ре ћи у слу ча ју Фран-цу ске. ма ли дио штам пе је стао на стра ну Цр не Го ре и ср би је и на па дао Аустро-Угар ску.26 Јо ван По по вић је за то у Па ри зу имао те жи за да так не го То ма но вић у Ри му, да јав ност и зва нич ни ке за ин те ре су је за Цр ну Го ру. нај зна чај ни ји његов раз го вор је био са Кле ман со ом, ко ји је ре као По по ви ћу да се Фран цу ска о све му спо ра зу ми је ва са Ру си јом и да ће се во ди ти ра чу на о цр но гор ским ин те ре си ма. ствар ни ре зул та ти цр но гор-ског ди пло мат ског ан га жо ва ња у Ри му и Па ри зу би ли су сла би.

ла зар ми ју шко вић је от пу то вао у Пе тро град 19. ок то бра 1908. го ди не, с на ло гом да по ста ви исте за хтје ве о ко ји ма су се Цр на Го ра и ср би ја прет ход но спо ра зу мје ле. ми ју шко вић је тре ба ло да бу де од ре-ђен за цр но гор ског по сма тра ча при ру ској де ле га ци ји на ме ђу на род ној кон фе рен ци ји, на ко јој би под нио цр но гор ске за хтје ве. Ти за хтје ви из не-се ни су у ме мо ран ду му ко ји је ми ју шко вић пре дао 24. ок то бра из вољ-ском.27 Цр но гор ска вла да зах ти је ва ла је од Ру си је по др шку за оства ре ње не ких по себ них за хтје ва Цр не Го ре, на ко ји ма она ни је ин си сти ра ла код дру гих си ла. ов дје су цр но гор ски за хтје ви би ли знат но ши ри јер су би-ли упра вље ни пре ма при ја тељ ској си ли од ко је се нај ви ше оче ки ва ло и ука зи ва ли су на ствар не спољ но по ли тич ке ам би ци је Цр не Го ре. Пи та-ње уки да ња огра ни че ња на мор ској оба ли ни је по ста вља но јер се оно 24 дАЦ мид бр.3592. књаз никола-Греју, 16./29.X 1908; 25 дмЦ ПР Штајн-извољском бр.43, 25.X/7.XI 1908; л.Вукчевић, н.д. 174.26 д.Вујовић,Црна Гора и Француска 1860-1914, Цетиње 1971, 334.27 дАЦ мид бр.5632, 19.X 1908; дмЦ ПР бр. 1434, Чариков-Штајну 19.X 1908.


под ра зу мје ва ло и већ је тре ти ра но у прет ход ној ко му ни ка ци ји. осим за хтје ва да се Бо сна и хер це го ви на вра те под су ве ре ни тет осман ског сул та на или да се за њих обез би је ди ауто но ми ја, као услов за при зна ње анек си је, Цр на Го ра је тра жи ла и да јој се да Бо ка Ко тор ска до Цав та та, дио ис точ не хер це го ви не и уки не огра ни че ња пло вид бе Бо ја ном.28 У раз го во ри ма са из вољ ским и Ча ри ко вим, ми ју шко вић је об ја шњ а вао те жак по ло жај Цр не Го ре и тра жио да се Ру си ја ак тив но уми је ша на Бал ка ну, али из гле да да ар гу мен та ци ја за цр но гор ске за хтје ве, ко ји су сма тра ни пре тје ра ним, ни је оста ви ла по се бан ути сак. Вој но-по ли тич ки по ло жај Ру си је био је су ви ше не по во љан да би она мо гла, у сло же ним ме ђу на род ним окол но сти ма, чвр шће ста ти иза цр но гор ских за хтје ва. из вољ ски је ми ју шко ви ћу ре као да ће по вољ но ре ше ње за Цр ну Го ру и ср би ју за ви си ти од њихо ве мир не и уз др жа не по ли ти ке и да ће он на-ста ви ти пре го во ре о одр жа ва њу кон фе рен ци је. ми ју шко вић је из ових раз го во ра за кљу чио да се Ру си ја не мо же ја че ста ви ти на стра ну ср би је и Цр не Го ре и да ме ђу на род на кон фе рен ци ја, уко ли ко до ње до ђе, не ће би ти од не ке ко ри сти за сло вен ске зе мље.29

Јан ко Ву ко тић је у Ца ри град от пу то вао кра јем ок то бра 1908. го-ди не, но се ћи са со бом про је кат тај ног уго во ра ко ји су за јед нич ки из ра-ди ле цр но гор ска и срп ска вла да. он је пр во тре ба ло да увје ри осман-ско цар ство да Цр на Го ра не ма не при ја тељ ске на мје ре пре ма њему, и да же ли да са осман ском др жа вом за јед но исту па про тив анек си је.30 Ву ко тић се од мах по ве зао са сто ја ном но ва ко ви ћем ра ди за јед нич ког исту па ња пре ма Пор ти. При ли ком раз го во ра са ве ли ким ве зи ром, на кон обо стра них из ја ва при ја тељ ских осје ћа ња и на мје ра, Ву ко тић је пи тао на шта Цр на Го ра мо же ра чу на ти у слу ча ју на па да Аустро-Угар ске или Ар ба на са ко ји су под њеним ути ца јем. Ве ли ки ве зир је од го во рио да Цр на Го ра мо же у та квом слу ча ју пот пу но ра чу на ти на осман ску др жа-ву, а да Ар ба на си и њему за да ју бри гу, те да ће та мо по сла ти ве ћи број вој ни ка.31 Та да је, на и ме, у Ал ба ни ји, осо би то ме ђу ка то ли ци ма, има ла при лич но успје ха аустриј ска про па ган да о не при ја тељ ским на мје ра ма Цр но го ра ца пре ма њима.32 Што се ти че те ри то ри јал них пи та ња, Ву ко-тић је ја вљао из Ца ри гра да да га је Пор та увје ра ва ла да ће одво ји ти је-дан од го ва ра ју ћи по јас зе мље у сан џа ку у ко рист ср би је и Цр не Го ре, гра нич ном ли ни јом Бо сне и хер це го ви не, уко ли ко Аустро-Угар ска на

28 исто29 л.Вукчевић, н.д. 169-170.30 дАЦ мид бр.5904. Томановић-Великом везиру, 26.X 1908; дмЦ ПР Штајн-

извољском, 26.X 1908.31 Ас мид По изв.новаковића 17.XI 1908.32 дмЦ ПР Штајн-извољском 15.XII 1908.


кон фе рен ци ји од би је та кав усту пак са бо сан ске стра не.33 на ауди јен ци-ји код сул та на Ву ко ти ћу је обе ћа на по др шка осман ског цар ства у слу ча-ју ра та, по моћ ср ба и ал бан ских пле ме на на осман ској те ри то ри ји, као и ма те ри јал на по моћ Тур ске. сул тан је из ја вио сво ју на кло ност пре ма уго во ру са ср би јом и Цр ном Го ром, али је сма трао да за њего во за кљу-че ње ни је по де сно ври је ме, јер се не мо гу уна при јед пред ви дје ти окол-но сти ко је мо гу оправ да ти тај уго вор. сул тан је сма трао да за кљу че ње уго во ра тре ба од ло жи ти до оног вре ме на ка да бу ду из вје сни ре зул та ти ме ђу на род не кон фе рен ци је.34 У Ца ри гра ду је Ву ко тић по сти гао и са гла-сност за ре ше ње ни за по гра нич них пи та ња и укла њ а ње узро ка по вре-ме ним не спо ра зу ми ма. и по ред то га Ву ко ти ће ва ми си ја у Ца ри гра ду, као уоста лом и но ва ко ви ће ва, углав ном ни је има ла ствар ног успје ха. Уоста лом, цр но гор ски књ аз и вла да ни је су ни кад пре ви ше вје ро ва ли у ис пу њ е ње осман ских обе ћа ња, тим при је што су већ сре ди ном ок то бра зна ли за на сто ја ња Аустро-Угар ске да се са Пор том на го ди.35

мо же мо ипак за кљу чи ти да, ге не рал но, у европ ским пре сто ни ца-ма, цр но гор ски ком пен за ци о ни и дру ги за хтје ви ни је су на и шли на до бар при јем. По сто ја ла је ре зер ви са ност чак и пре ма еле мен тар ној оправ да-но сти да Цр на Го ра и ср би ја уоп ште тра же не ке на кна де. Ши ро ко за-сно ва на ди пло мат ска ак тив ност већ у стар ту ни је да ла не ке ре зул та те, сам ток кри зе ве ћи ну ових за хтје ва пот пу но је обе сми слио. Кри за се кре та ла у прав цу аустро у гар ског три јум фа од но сно по пу шта ња од стра-не си ла Ан тан те. ерен тал је де фи нив но од био и иде ју о ме ђу на род ној кон фе рен ци ји гдје би цр но гор ска тра же ња си гур но би ла из не се на, ма-кар по сред ством при ја тељ ских си ла. При ла го ђа ва ју ћи се ово ме, сва ће цр но гор ска на сто ја ња у да љем то ку кри зе би ти усмје ре на ка мо гућ но-сти до би ја ња спи ча и из мје не чла на 29 Бер лин ског уго во ра о огра ни-че њу цр но гор ског су ве ре ни те та на оба ли и мо ру. и она су за ви си ла од до бре во ље Аустро-Угар ске ко ја је, ка да је у пи та њу овај дру ги пред мет, би ла ис ка за на још на кон про гла са анек си је.

Члан 29 Бер лин ског уго во ра зна чио је озбиљ ну ре стрик ци ју су-ве ре ни те та Цр не Го ре над њеном соп стве ном те ри то ри јом. њиме је у па ра гра фу 4. би ло за бра њ е но по ди за ње утвр ђе ња на ри је ци Бо ја ни. Па-ра гра фом 5. би ло је за бра њ е но Цр ној Го ри да по сје ду је рат не бро до ве. По па ра гра фу 6. лу ка Бар и све цр но гор ске во де би ле су за тво ре не за рат не бро до ве би ло ко је зе мље. Пре ма па ра гра фу 7. ни је су смје ла би ти по диг ну та утвр ђе ња из ме ђу ска дар ског је зе ра и цр но гор ске оба ле. По сље де ћем па ра гра фу по ли циј ски над зор над лу ком Бар и цр но гор ском 33 дмЦ ПР Штајн-извољском бр.48, 19.XI 1908.34 Р.Јовановић, н.р. 100; дмЦ ПР изв. Штајна 19. и 20. XI 1908; 35 дАЦ мид, посланство у Цариграду, изв.Греговића, бр.333, 16.X 1908.


оба лом при пао је Аустро-Угар ској, док је па ра гра фом 9. Цр на Го ра при-хва ти ла мор ско пра во, ин спек ци ју и дру го ка кво је би ло у дал ма ци ји, у за мје ну за кон зу лар ну за шти ту ко ју је Аустро-Угар ска пру жа ла цр но-гор ским тр го вач ким бро до ви ма. Чак је Цр на Го ра (по па ра гра фу 10) мо-ра ла да пре го ва ра са Аустро-Угар ском о из гра дњи пу те ва и же ље зни ца на њеној но вој те ри то ри ји.36 на рав но да је Цр на Го ра, као са мо стал на зе мља, би ла при ти сну та свим овим огра ни че њ и ма.

мо жда се ерен тал на дао да ће ус пје ти за др жа ти ова огра ни че ња. У сва ком слу ча ју, иг но ри сао је ово пи та ње ка да је пра вио план за анек-си ју Бо сне и хер це го ви не осим што је у Бу хлау из вољ ском обе ћао да ће га узе ти у раз ма тра ње.37 ипак, аустриј ски по сла ник на Це ти њу, Кун, био је овла штен у ок то бру да, ка да ин фор ми ше књ а за о анек си ји, пре-до чи му да би ко рект но др жа ње мо гло да му до не се ко ри сти, а јед на од њих је и отва ра ње пре го во ра о из мје ни чла на 29 Бер лин ског уго во ра. 38

Та ко ђе, без су мње, ерен тал је знао да је ита ли ја по себ но за ин те-ре со ва на у овом пи та њу. ита ли јан ски ми ни стар Ти то ни је ре као ерен-та лу, при ли ком њихо вог су сре та при је анек си је, да је не ће при зна ти ако Аустро-Угар ска не при хва ти да се уки ну њене при ви ле ги је од ре ђе не чла ном 29. ерен тал му је дао обе ћа ње у том сми слу, ко је је по но вио у но вем бру.39 ита ли јан ска вла да се др жа ла при лич но по стра ни и, да ле-ко од жи ве утак ми це из ме ђу ерен та ла, са јед не, и из вољ ског и Гре ја, са дру ге стра не, ко ја је тра ја ла не ко ли ко мје се ци. Ти то ни је, из гле да, пре фе ри рао са вез из ме ђу Аустро-Угар ске, Ру си је и ита ли је, али ни је ура дио ни шта да га про мо ви ше.40 њего ва по ли ти ка са ра дње са Аустро-Угар ском ни је би ла по пу лар на код њего вих зе мља ка, а њего ва по зи ци ја би ла је за то по љу ља на. Пар ла мент му је у де цем бру из гла сао по вје ре ње, али су се стал но чу ле на ја ве њего ве остав ке.41

Вје ро ват но је ова си ту а ци ја во ди ла ми ни стра да, у фе бру а ру, ка-да је анек си о но пи та ње по ста ло кри тич но, ожи ви иде ју о ме ђу на род ној кон фе рен ци ји.42 У њего вом пред ло гу про гра ма јед на од та ча ка је би ла мо ди фи ка ци ја чла на 29 Бер лин ског уго во ра.43 ерен тал је био про тив кон фе рен ци је, али не и про тив пре го во ра о из мје ни по ме ну тог чла на, под усло вом ''пот пу не про мје не ста ва књ а за ни ко ле пре ма мо нар хи ји''.44 36 н.Ражнатовић, Црна Гора и Берлински конгрес, Цетиње 1979, 80.37 оУАП но.7938 оУАП но.112.39 оУАП но.637.40 оУАП но.744.41 G.Gioliti, Memoirs of my life, London 1923, 207.42 оУАП но.1050.43 оУАП но.1195.44 оУАП но.1267.


По свој при ли ци то је би ло оно што је Ти то ни че као, па је из ја вио да ће ра ди је да ти остав ку не го при зна ти про мје ну 25. чла на Бер лин ског уго-во ра, она ко ка ко пред ла же њемач ка, при је не го што се до го во ри из мје на 29. чла на.45 Упу тио је јед ну но ту у Беч ко јом је пред ла гао да Аустро-Угар ска при хва ти бри са ње па ра гра фа 5, 7, 8, 9, 10, 11, док би па ра граф 6. био про мје њ ен и гла сио би: ''лу ка Бар ће за др жа ти ка рак тер тр го вач ке лу ке, ни ка кви ра до ви не мо гу би ти пред у зе ти ко ји би је тран сфор ми са ли у вој ну лу ку''.46

оно што је књ аз ни ко ла по себ но тра жио био је спич, при мор-ско мје сто ко је се на ла зи по ред са мог Ба ра. Та мо је Аустро-Угар ска има ла утвр ђе ња ко ја су до ми ни ра ла око ли ном и цр но гор ском лу ком. ерен тал је оштро од био овај за хтјев упо зо ра ва ју ћи књ а за ни ко лу да не вр ши при ти сак не ким вој ним мје ра ма или ''дру гим ин три га ма''.47 То ни је од вра ти ло цр но гор ску вла ду да још кра јем но вем бра по ша ље цир ку лар ну но ту ве ли ким си ла ма ис ти чу ћи сво је за хтје ве, но ту ко ју је ерен тал од био да при ми.48 Књ аз ни ко ла је мје сец да на ка сни је оба ви-је стио пред став ни ке ве ли ких си ла на Це ти њу да ће ра то ва ти за спич, ако бу де нео п ход но. Али ве ли ке си ле су прак тич но иг но ри са ле ову из ја ву. Књ аз ни ко ла је 22. ја ну а ра оку пио пред став ни ке стра них си-ла на Це ти њу, из у зи ма ју ћи аустро у гар ског пред став ни ка, и упу тио им оштар про тест због аустриј ских вој них при пре ма. То је, на рав но, оста-ло без ика квог ре зул та та јер су аустриј ске вој не при пре ме до би ја ле на ин тен зи те ту, а у њих је спа да ла и про па ган да у сје вер но ал бан ским кра је ви ма.49

Ка да је Ру си ја по пу сти ла пред њемач ким ул ти ма ту мом, што је у ства ри ри је ши ло ис ход анек си о не кри зе, из вољ ски је оба ви је стио о то ме од мах Цр ну Го ру и то је де тер ми ни са ло њену по зи ци ју. ерен тал је та да на ло жио свом ди пло ма ти на Це ти њу, Ку ну, да об но ви ко му-ни ка ци ју са књ а зом и чак по ка же ''дух по мир љи во сти''. оче ки вао је књ а же во по пу шта ње, јер је овај имао са да али би пред сво јим на ро-дом на кон ру ског по вла че ња.50 ерен тал је књ а зу ни ко ли од мах раз био на де у, ма и нај ма ње, те ри то ри јал не до бит ке, укљу чу ју ћи и спич.51 Вје ро ват но је та да књ аз схва тио да је крај игре, па је обе ћао пре кид пла ни ра не до дат не мо би ли за ци је.52 ипак, чу ва ју ћи по нос, он се ни је 45 оУАП но.1357.46 оУАП но.1375.47 оУАП но.619.48 оУАП но.640,651.49 оУАП но.914,944.50 оУАП но.1137.51 оУАП но.1200.52 оУАП но.1310.


пре пу стио Аустро-Угар ској, већ је суд би ну сво јих за хтје ва ста вио у ру ке ве ли ких си ла.

Ви јест о то ме да је Ру си ја по пу сти ла и да ће при зна ти анек си-ју, као и оста ле си ле, иза зва ла је на Це ти њу ду бо ко раз о ча ре ње. Књ аз ни ко ла је ина че по ку ша вао да на кло ност европ ског јав ног мњ е ња ис-ко ри сти за ин те ре се Цр не Го ре. до ка зи ван је зна чај спи ча за не за ви-сност Цр не Го ре, као по мор ске зе мље.53 ме ђу тим, пи та ње је би ло ко-ли ко се у том слу ча ју мо гло оче ки ва ти од европ ских вла да и ко ли ко су оне уоп ште ра зу ми је ва ле про блем и су шти ну цр но гор ског за хтје ва. Аустро-Угар ска је објек тив но мо гла ра чу на ти на пот пу но не по зна ва ње од стра не европ ских ка би не та то га шта је у ства ри и гдје је спич и она је то и ко ри сти ла.54

ита ли јан ска вла да је по кре ну ла цр но гор ско пи та ње у ко му ни-ка ци ји са Аустро-Угар ском, што се по себ но од но си ло на члан 29 Бер-лин ског уго во ра. ерен тал је ми слио да ће пре ко ита ли ја на до би ти од цр но гор ске вла де но ту ко јом би се сре ди ли ме ђу соб ни од но си и ни је оче ки вао да ће у то ме би ти про бле ма. о то ме го во ри и чи њ е ни ца да је кон зу лу у ска дру ре че но да пре ки не рад ме ђу Ал бан ци ма у ци љу њихо-вог по ди за ња про тив Цр не Го ре.55 Ве ли ке си ле су сма тра ле да ће ита ли-ја, за хва љу ју ћи род бин ским ве за ма са цр но гор ском вла дар ском ку ћом и до брим од но си ма из ме ђу цр но гор ске и ита ли јан ске вла де, нај лак ше ус-пје ти да Цр ну Го ру при во ли да де мо би ли ше вој ску.56 Ти то ни се сло жио да по сре ду је на Це ти њу али је његов ме тод иза звао до ста не при ли ка у Бе чу. он је тра жио од цр но гор ске вла де да ита ли јан ском пред став ни ку на Це ти њу уру чи но ту ко ја би би ла адре си ра на Аустро-Угар ској, али пре ко ита ли је. По њего вом пред ло гу но та је са др жа ва ла из ја ву да се Цр на Го ра пот чи њ а ва од лу ци ве ли ких си ла у ве зи чла на 25 Бер лин ског уго во ра и да ће њени бу ду ћи од но си са Аустро-Угар ском би ти на ба зи при ја тељ ства и до брог су сјед ства.57

ерен тал је тра жио да цр но гор ска но та не иде пре ко ита ли је, већ ди рект но, и тра жио је да се Цр на Го ра но том оба ве же на пре кид ста ва про те ста и опо зи ци је око анек си је Бо сне и хер це го ви не.58 Та да се уми-је ша ла Ру си ја, пред ла жу ћи јед ним цир ку ла ром ели ми на ци ју па ра гра фа од 5. до 11. чла на 29. Бер лин ског уго во ра.59 овај пред лог се раз ли ко вао од аустриј ско-ита ли јан ског пла на јер је пред ви ђао и ели ми на ци ју па ра-53 дАЦ мид бр.4040, 10.12.1908.54 дмЦ ПР бр.7, 16.јануар 1909.55 оУАП но.1439.56 оУАП но.1419.57 оУАП но.1438.58 оУАП но.1444,1445.59 оУАП но.1460.


гра фа 6. ко ји је за бра њ и вао утвр ђи ва ње Ба ра, што је од мах на и шло на кри ти ку бри тан ске, а и фран цу ске вла де.60

По што је Греј већ при хва тио ита ли јан ски пред лог, ин фор ми сао је из вољ ског да сма тра ви ше не го бес ко ри сним вр ши ти при ти сак за ели-ми на ци ју овог па ра гра фа, и да тре ба оста ти при оно ме што је већ пред-ло же но.61 из вољ ски је при мио ово ми шље ње са вид ном љу ти ном, због че га је бри тан ска вла да мо ра ла из ја ви ти да ни је про ми је ни ла по ли ти ку по др шке Ру си ји на ис то ку.

док је тра ја ло ово ан гло-ру ско убје ђи ва ње, цр но гор ска вла да је, при ти сну та од ита ли је и Ве ли ке Бри та ни је, 5. апри ла упу ти ла дви је но-те, јед ну ита ли ји, а дру гу Аустро-Угар ској, ко ја је у ства ри би ла ко пи ја пр ве. Пре го во ри о фор му ла ци ји но те и цр но гор ског од го во ра тра ја ли су не ко ли ко да на. Те шко ће су пре вла да не ве ли ким на по ром ди пло ма та на Це ти њу, при је све га, ита ли јан ског по сла ни ка скви ти ја и бри тан ског по сла ни ка. У сва ком слу ча ју, до слов на фор му ла ни је уна при јед би ла упу ће на на Це ти ње ко лек тив ним ко ра ком ве ли ких си ла као у Бе о гра ду.62

Цр но гор ска но та упу ће на ита ли ји је у осно ви она тра же на де кла-ра ци ја, уз из ја ву да ће лу ка Бар за др жа ти ка рак тер тр го вач ке лу ке. Уз но ту Аустро-Угар ској из ра же на је још и на да у раз вој до брих од но са из-ме ђу мо нар хи је и књ а же ви не.63 У исто ври је ме, иако раз о ча ран што ни је до био спич, књ аз ни ко ла је оба ви је стио Аустро-Угар ску да ће цр но-гор ска вој ска би ти по ву че на са гра ни це и за тра жио од ерен та ла бла го-на клон став у по гле ду тр го вач ког уго во ра.64 ма да се на ве де ним но та ма Цр на Го ра ни је отво ре но пот чи ни ла аустро у гар ском за хтје ву, ерен тал је из ра зио за до вољ ство. на Це ти ње је по слао те ле грам у ко ме ка же да сма тра да су од но си до брог су сјед ства из ме ђу дви је зе мље об но вље ни и да ће се сло жи ти са из мје на ма чла на 29 Бер лин ског уго во ра. са овим се сло жио и цар Франц Јо сиф.65 овим је пи та ње би ло ри је ше но, је ди но што је пре о ста ло би ле су фор мал но сти.

Та ко се уз пу но уче шће европ ске ди пло ма ти је ри је ши ло ово, за Цр ну Го ру ве о ма зна чај но, пи та ње чи ме је она из чи та ве кри зе из ву кла ипак не ку ко рист.

60 Бд В но.822,825.61 исто62 дмЦ ПР бр.16, 06.04.1909.63 оУАП но.1478.64 оУАП но.1487.65 оУАП но.1485,1493.


Saša KNEŽEVIĆ

THE POSITION OF GREAT POwERS TOwARDS MONTENEGRO IN THE ANNEXATION CRISIS

Sum mary

The of fi cial cir cles in Euro pe we re sur pri sed by the an ne xa ti on and they im-me di a tely pro te sted aga inst the bre ach of an im po r tant in ter na ti o nal agre e ment. The Fran co-Ger man con flict, that be fo re the an ne xa ti on aro se in Ma ro ko, an no un ced the dan ger of a Ger man in cur sion. The ter ri to rial com pen sa ti ons to Mon te ne gro and Ser bia was the part of the Iz volsky pro gram me for the con fe ren ce. So me parts of Euro pean press wro te po si ti vely abo ut Mon te ne grin cla ims for com pen sa ti ons, and star ted se e ing in them a bar ri er to furt her advan ce of Austria-Hun gary to wa rds the East. Me an whi le the Mon te ne grin di plo mats we re ma king the ro und of the we stern Euro pean ca pi tals, but with no much suc cess. The En ten te tried to lead the Mon te-ne grin and Ser bian Go vern ment in to wit hdra wing the ma de cla ims. The prin ci pal ar gu men ta tion was re du ced to the avo i dan ce of war at any pri ce at that mo ment.

Ar tic le 29 of the Tre aty of Ber lin laid se ri o us re stric ti ons on the so ve re ignty of Mon te ne gro wit hin her own ter ri tory. Aehren tal ig no red the qu e sti on when ma-king his plans for the an ne xa ti on of Bo snia. But he was do ub tless well awa re that Italy was sen si ti ve on this mat ter. The Austrian mi ni ster in Ce ti nje, Ba ron Kuhn was aut ho ri zed when he in fo r med the prin ce of the an ne xa ti on, to say that if Nic ho las to ok a cor rect at ti tu de to wards the an ne xa ti on, Austria was pre pa red to grant him cer tain sub ven ti ons for the bu il ding of ro ads and to en ter in to ne go ti a tion for the mo di fi ca tion of Ar tic le 29. Pri ce Nic ho las con ti nud to held out for a ter ri to rial con-ces sion, in par ti cu lar, he wan ted Spiz za, town which do mi na ted the port of An ti va ri. But, in the fi nal fa se of the cri sis Austria only con sent to the al te ra ti ons of Ar tic le 29. That was the be ne fit, onlyone but im por tant, which Mon te ne gro ga i ned with help of Ita lian and Bri tish di plo macy.


Я.В. ВиШнЯКоВ*

сеРБо-ЧеРноГоРсКие оТноШениЯ и БоснийсКий КРизис 1908-1909 ГГ.

AB STRACT: The pa per de als with the di plo ma tic bac kgro und of the events bet we en the Austrian-Hun ga rian an ne xa ti on of Bo snia and Her ze go-vi na and the pre pa ra ti ons for the First World War. It pro vi des de ta ils of the in vol ve ment, in te rests and ac ti ons of the di plo ma tic and in tel li gen ce ser vi-ces of the Rus sian and Austrian-Hun ga rian em pi res, as well as the re la ted ac ti vi ti es of the Ser bian and Mon te ne grin go vern ments. Whi le the po licy of Vi en na was to se cu re the ex pan si on furt her in to the Bal kans, whe re the an-ne xa ti on of Bo snia re pre sen ted only the first step, Ser bia and Mon te ne gro so ught the ir own ter ri to rial en lar ge ment and re gar ded the Austro-Hun ga-rian ac ti vi ti es as an open thre at. Due to the com plex im pe rial re la ti ons with Austrian-Hun ga rian Em pi re and her ef forts el sew he re, Rus sia con si de red it wo uld be highly in con ve ni ent if ho sti li ti es bro ke out in the Bal kans at that ti me, and it in flu en ced Ser bia and Mon te ne gro to turn they at ten tion to ward so uth and so uth-east. The Bal kan Wars we re the out co me of such po licy, which furt her shif ted the po li ti cal ba lan ce in the re gion and led to pre pa ra-ti ons for the fi nal show down.

KEY wORDS: Rus sia, Austro-Hun ga rian Em pi re, Ser bia, Mon te-ne gro, an ne xa ti on of Bo snia

евро пе й ская по ли ти ка в пред ше ству ю щ ие пер вой ми ро вой во-й не ше сть лет пред ста вля ла со бой прак ти че ски не пре рыв ную че ре ду кри зи сов, что те сно свя за но с на ра ста ю щ и ми про ти во ре чи я ми ме жду дву мя во ен но-по ли ти че ски ми бло ка ми – Тро й ствен ным со ю зом и Ан-тан той. но имен но на Бал ка нах в те го ды за вя зы вал ся узел ме жго су дар-ствен ных про ти во ре чий, при вед ших к пер вой ми ро вой во й не. Вряд ли

UDC: 327(497.11:497.16)”1908/1909”

* Aутор је доктор историјских наука у институту за међународне односе у москви.


мо жет вы зва ть сом не ние утвер жде ние о том, что бо сни й ский кри зис 1908-1909 гг. сам по се бе, чу ть бы ло не вы звав ший во ен ный кон фликт, стал про ло гом пер вой ми ро вой во й ны.

из ме не ние ха рак те ра вне шней по ли ти ки Ав стро-Вен грии обыч-но свя зы ва ют с име нем Ало и са лек са фон Эрен та ля, сме нив ше го в 1906 го ду на по сту гла вы вне шне по ли ти че ско го ве дом ства А. Го лу хов ско го. но вый ми ни стр, слу жив ший до сво е го на зна че ния по слом в Пе тер бур-ге, был сто рон ни ком агрес сив ной, на сту па те ль ной вне шне по ли ти че-ской так ти ки. имен но ан нек сия, ра нее ок ку пи ро ван ных про вин ций, по мне нию Эрен та ля, мо гла укре пи ть по зи ции Ав стро-Вен грии в стра те-ги че ски ва жном ре ги о не Бал кан. К не ме длен ным де й стви ям Ве ну под-тал ки ва ли и со бы тия в осман ской им пе рии, а имен но про и зо шед шая там мла до ту рец кая ре во лю ция, что мо гло вы зва ть се рь е зное осла бле-ние по зи ций Ав стро-Вен грии во все еще фор ма ль но при на дле жав ших Тур ции про вин ци ях. 24 сен тя бря (6 ок тя бря) 1908 го да им пе ра тор Франц-иосиф объ я вил об ан нек сии Бо снии и Гер це го ви ны, что по мы-сли вен ских пра вя щ их кру гов мо гло озна ча ть то ль ко од но: Ав стро-Вен-грия за би ра ла се бе то, чем она и так вла де ла по след ние трид ца ть лет. на ка ну не свой су ве ре ни тет про во згла си ла Бол га рия.1

Во прос об ан нек сии Бо снии был уже окон ча те ль но ре шен к ле-ту 1908 го да, о чем под чер ки вал из вест ный рос си й ский ди пло мат н.В. 1 отход дунайской монархии от согласованных действий с Россией по решению

«восточного вопроса» стал проявляться еще в конце XIX века несмотря на то, что в 1897 году между Россией и Австро-Венгрией было подписано соглашение о сохранении на Балканах status quo, вопрос о его изменении рассматривался австро-венгерскими правящими кругами буквально сразу же после его подписания. Так, например, граф Капнист – российский посол в Вене, сообщал летом 1897 года: «В беседе, которую я имел с графом Голуховским накануне его отъезда в отпуск он высказался по поводу слухов об объявлении независимости Болгарии в том смысле, что венский кабинет, со своей стороны, не имел бы никаких принципиальных возражений против такого изменения существующего порядка вещей, в случае, ежели бы такое изменение было признано необходимым Россией» // АВПРи Ф. личный архив Гартвига. опись 584 дело 49 1897/1898, л.3.. Вместе с тем, уже тогда это соглашение вызвало негативную реакцию в сербии. Капнист отмечал летом 1897 года: «сербская печать продолжает поход против австрийской администрации в Боснии и Герцеговине мелкие белградские газеты, как то «Браник», «одjек», «Ускок», «зает», «Гласник» и т.д. наполнены статьями со всякими тенденциозными сведениями о притеснения и жалобах сербского населения в оккупационных провинциях. В них говорится о каком-то аграрном обложении, об эмиграции в Америку, о появившихся разбойничьих шайках и тому подобное, - вообще же о жалком экономическом положении страны, управляемой австро-венгерским правительством». Российский дипломат при этом, ссылаясь на донесения российского посланника в Белграде неклюдова, пишет «об успешном насаждении в тех же оккупационных провинциях «западной культуры» с устройством сети железных дорог, разработкой почвенных богатств и т.д». //АВПРи личный архив Гартвига. опись 584 дело 49, 1897/1898. л.17-17 (об)

127сербо-черногорские отношения и боснийский кризис ...

Ча ры ков, на осно ва нии по сту пав ших к не му из ве стий с Бал кан: «бо-сни й ский ре во лю ци он ный ко ми тет, опи ра я сь на ма ке дон ских еди но-мы шлен ни ков, тре бу ет са мо сто я те ль но сти Бо снии, пред ла гая ко ро ну прин цу Габ сбург ско го до ма. Бро же ние сре ди сла вян, серб ская аги та ция, ту рец кие со бы тия, глу хое со про ти вле ние в санд жа ке, по бу ди ли зде сь да ть трем на зван ным кор пу сам рас по ря же ние о го тов но сти и ча стич ной мо би ли за ции. В санд жа ке во й ска пе ре дви га ют ся на юг. В Бо снию дви-ну ты два по е зда бо е вых за па сов. Чер но го рия ку пле на суб си ди ей. зде сь на де ют ся по да ви ть дви же ние в кор не мир но. <…> При со е ди не ние Бо-снии в прин ци пе ре ше но»2. ми ни стр ино стран ных А.П. из во ль ский тем не ме нее по шел на пе ре го во ры с Эрен та лем, ко то рые со сто я ли сь 2-3 (15-16) сен тя бря 1908 го да в зам ке Бу хлау. Ав стри й ский ми ни стр, в об мен на бла го же ла те ль ную по зи цию Пе тер бур га, обе щ ал под дер жа ть тре бо ва ние Рос сии об из ме не нии ста ту са Бос фо ра и дар да нелл. из во-ль ский в ито ге был пол но стью оду ра чен, по ско ль ку факт ан нек сии со-сто ял ся сра зу же по сле окон ча ния пе ре го во ров, а дру гие дер жа вы, осо-бен но Ве ли ко бри та ния, от не сли сь к идее пе ре смо тра ста ту са про ли вов кра й не не бла го же ла те ль но.

имен но по э то му, ре ак ция на эти со бы тия, осо бен но со сто ро ны Рос сии и сер бии бы ла ве сь ма не га тив ной. но если для Рос сии факт ан нек сии мог озна ча ть ли шь мол ча ли вое со гла сие с на ру ше ни ем Ав-стро-Вен гри ей всех ра нее за клю чен ных до го во ров и, тем са мым, при-зна ние эк спан си о нистских пла нов Ве ны, что и вы зва ло бу рю не го до ва-ния де я те ль но стью гла вы ми да А.П. из во ль ско го в сре де рос си й ской общ е ствен но сти3 и ско рую его от став ку, то для сер бии, ко то рая к то му же, ока за ла сь с трех сто рон окру же на ав стри й ски ми вла де ни я ми, это со бы тие озна ча ло крах на дежд на со зда ние юго сла вян ско го го су дар-ства с цен тром в Бел гра де. со о бщ е ние об ан нек сии ста ло не про сто шо ком для пра вя щ их кру гов стра ны, но и вы зва ло в сер бии мо щ ный па три о ти че ский по дъ ем и всплеск ан ти ав стри й ских на стро е ний. Так, на при мер, принц Ге ор гий, являв ши й ся в то вре мя на след ни ком серб ско-

2 АВПРи ф. 166 опись 508\1 дело 113 л. 96. 3 определенную тревогу российских правящих кругов вызывали также сообщения

из стамбула. Так российский посол в Турции и.А. зиновьев отмечал в одном из своих донесений в ноябре 1908 года: «младотурки действительно замыслили, вслед за получением известия о присоединении Боснии и Герцеговины к Австрии, сгруппировать около Турции все остальные Балканские государства и непосредственно от себя приняли меры к осуществлению этого проекта, от которого, сколько мне известно они не отказались». // АВПРи Ф.166 опись 508/1. дело 113 л. 99. о реакции русского общества на аннексию Боснии и Герцеговины см. подробнее: Кострикова е.Г. Российское общество и внешняя политика накануне первой мировой войны 1908-1914 гг. м., 2007.


го пре сто ла, выс ту пая на ан ти ав стри й ском ми тин ге в Бел гра де, пря мо за я вил: «Ко хо че да жи ве, нек мре, ко хо че да мре, нек жи ви».4 ми ни стр ино стран ных дел сер бии ми ло ва но вич, выс ту пая на за се да нии ску-пщ и ны 2 ян ва ря 1909 го да, ска зал: «для всех по бор ни ков бал кан ской сво бо ды, для всех, кто вы дви га ет в ка че стве осно вы для ре ше ния бал-кан ско го во про са прин цип – «Бал ка ны бал кан ским на ро дам», - ясно, что для это го прин ци па и дан но го ре ше ния не су щ е ству ет дру гой опа-сно сти, кро ме Ав стро-Вен грии».5 В сер бии и Ав стро-Вен грии бы ли про ве де ны ча стич ные мо би ли за ции. Во ен ная тре во га до сти гла пи ка ве сной 1909 го да. В сер бии на ча ли сь во ен ные при го то вле ния. 29 мар-та Ав стро-Вен грия объ я ви ла ча стич ную мо би ли за цию. де нь спу стя сер бия, под дав ши сь ди пло ма ти че ско му да вле нию Рос сии, вы ну жде на бы ла при зна ть свер шив ши й ся факт, ко то рый стал рас сма три ва ть ся сер-ба ми как на ци о на ль ное уни же ние, ко рен ным обра зом по вли яв на ве сь по сле ду ю щ ий вну три и вне шне по ли ти че ский курс стра ны.6

Ан нек сия Бо снии и Гер це го ви ны не мо гла осу щ е стви ть ся без со-о твет ству ю щ ей под го тов ки общ е ствен но го мне ния. имен но по э то му ва жной со став ной ча стью это го пла на бы ло со зда ние в евро пе й ской общ е ствен ной сре де ми фа об объ ек тив ной нео б хо ди мо сти это го ша га, в свя зи с яко бы го то вя щ им ся в сер бии за го во ра про тив мо нар хии. Вен-ское пра ви те ль ство при этом пре сле до ва ло две це ли: во-пер вых, ском-про ме ти ро ва ть сла вян ское дви же ние в це лом, а во-вто рых, столк ну ть ме жду со бой сер бию и Чер но го рию, по ста рав ши сь при этом если не во вле чь по след нюю пол но стью в ор би ту сво ей по ли ти ки, то, по кра й-ней ме ре, осла би ть там рос си й ское вли я ние. Рос си й ский ми ни стр-ре зи-дент в Це ти нье П.В. мак си мов пря мо пи сал, что ему «не раз при хо ди-ло сь слы ша ть от чер но гор ских ин тел ли ген тов, не до во ль ных ны не шним

4 Архив србскоj академиje наука и уметности (АсАнУ) бр. 13611 л. 351. 5 Цит. по. искандеров П.А. Сербия при Карагеоргиевичах. //В пороховом погребе

европы. 1878-1914. м, 2003. с. 381. 6 события аннексионного кризиса проходили на фоне обострения экономических

отношений между сербией и Австро-Венгрией. В 1902 году истек срок австро-сербского торгового договора, заключенного в 1892 году. В 1904 году в сербии был введен новый таможенный тариф, а в 1905 году заключен невыгодный для Австро-Венгрии торговый договор с Болгарией. В ответ на эти действия сербского правительства австро-венгерское правительство запретило ввоз на свою территорию продукции животноводства, составлявшего главную статью экспорта сербии. В ответ сербское правительство запретило ввоз австрийских промышленных товаров. “Таможенная” или “свиная” война продолжалась с 1906-1911 год и закончилась фактическим поражением Австро-Венгрии, поскольку Франция и Россия оказали экономическую поддержку сербскому правительству. Экономические отношения между сербией и Австро-Венгрией были возобновлены в 1911 г. с подписанием нового торгового соглашения.


по ло же ни ем дел, са мые убе жден ные от зы вы о на сто я те ль ной, поч ти нео б хо ди мо сти для Чер но го рии фе де ра тив но го еди не ния с Ав стри ей, ко то рые, в бу ду щ ем под го то ви ло бы фе де ра цию южных сла вян»7. Глав-ную же ро ль в осу щ ествле нии этих пла нов Ве ны пред сто я ло сы гра ть жур на ли сту са ра ев ской га зе ты «де нь» Ге ор гию на сти чу, по сло вам рос си й ско го по сла в Ве не Уру со ва – лич но сти тем ной и «са мой сом ни-те ль ной нрав ствен но сти»8.

В но я бре 1907 го да груп пой чер но гор ской мо ло де жи бы ло пе ре-пра вле но из сер бии 15 гра нат, что по слу жи ло на ча лу рас кры тия за го во-ра про тив жи зни кня зя ни ко лы, в ор га ни за ции ко то ро го бы ли об ви не ны ли де ры, во зник шей не за дол го до вы ше о зна чен ных со бы тий на род ной пар тии Чер но го рии. По со о бщ е нию рос си й ско го ми ни стра-ре зи ден та в Це ти нье П.В. мак си мо ва, «из за хва чен ных пи сем бы ло уста но вле но, что де я те ль ным по ста вщ и ком бомб слу жил так же не кий сту дент бел-град ско го уни вер си те та чер но го рец да ко вич, сто яв ший во гла ве про-шло год ней зде сь ма ни фе ста ции и дав но по до зре ва е мый в се рь е зной ре-во лю ци он ной де я те ль но сти. По мо щ ни ком ему был пре ста ре лый отец, ко то рый по за клю че нии в тю рь му, как го во рят, со знал ся в сво ем со о бщ-ни че стве с сы ном, на хо дя щ им ся те пе рь в Бел гра де»9.

Рос си й ский ди пло мат, до но ся о за го во ре, осо бо от ме тил при этом: «на ско ль ко гад ки и низ ки эти пре да те ли я сам мо гу убе ди ть ся из то го, что не ко то рые из них, пе ре шед шие на сто ро ну на сто я щ е го пра ви-те ль ства, без сте сне ния утвер жда ют, что ду шой их клу ба был рус ский пред ста ви те ль в Це ти нье, по на у щ е нию ко то ро го они и де й ство ва ли, и ко то рый пря мо за я вил им, что по ка на род ни ки не бу дут у вла сти, им пе-ра тор ское пра ви те ль ство не бу дет вы пла чи ва ть сле ду ю щ их кня же ству суб си дий».10 Кро ме то го, по утвер жде нию чер но гор ских вла стей в по-сто ян ных кон так тах с за го во рщ и ка ми на хо дил ся рус ский ге не рал ли-по вац – чер но го рец по про ис хо жде нию.

Це ль ав стро-вен гер ско го ка би не та бы ла до стиг ну та. сер бо-чер-но гор ские от но ше ния на ка ли ли сь до пре де ла, а серб ский по сол йова-но вич был ото зван из Це ти нье . ни ко ла тре бо вал от Бел гра да вы да чи чер но гор цев, яко бы при част ных к за го во ру, а кро ме то го вы я сни ло сь, что имен но ту да ве дут яко бы ни ти за го во ра, о чем и со о бщ ил сви де-те ль Г.на стич. Рос си й ский по ве рен ный в де лах в Це ти нье е.Ф. Ште йн пи сал: «При быв в Бел град, на стич вско ре по зна ко мил ся со мно ги ми чле на ми клу ба «сло вен ский Юг» и ме жду ни ми с дво ю род ным бра-7 АВПРи ф. 166 опись 508/1 дело 102, л. 34.8 Там же. дело 113 л. 91.9 Там же. дело 102 л. 25 (об).10 Там же. л. 28.


том ко ро ля Пе тра ка пи та ном не на до ви чем. его тог да же по ра зи ла чре-звы ча й ная ин тим но сть от но ше ний ме жду не на до ви чем и на след ни ком серб ско го пре сто ла, их оче вид ная и не раз рыв ная дру жба. Тог да же на-стич от ме тил и то об сто я те ль ство, что на и бо лее вы год ные на зна че ния как на за гра нич ные ме ста по ди пло ма ти че ской слу жбе, так и во вну-трен ней ад ми ни стра ции, не из мен но да ва ли сь чле нам на зван но го клу-ба, являв ше го ся, по уве ре нию сви де те ля, ду шою всех пан серб ских и иных по ли ти че ских ин триг <…> В фе вра ле про шло го го да не на до вич по ру чил на сти чу от пра ви ть ся в Кра гу е вац и озна ко ми ть ся там с тех-ни кой вы дел ки бомб, пред на зна чен ных, как тог да по нял сви де те ль для по ли ти че ской аги та ции в но во па зар ском санд жа ке и ста рой сер бии». Вме сте с тем Ште йн ука зы ва ет, что глав ная це ль бы ла из го то вле ния взрыв чат ки бы ла иной: «бом бы, пред на зна чав ши е ся для со вер ше ния в Чер но го рии пе ре во ро та те са мые, над из го то вле ни ем ко то рых тру-дил ся в Кра гу ев це на стич, и ко то рые за тем бы ли отве зе ны в Бел град и сда ны в по ме щ е ние клу ба «сло вен ский Юг. <…> Как бы то ни бы-ло, на зна че ние при ве зен ных на сти чем бомб вне зап но опре де ли ло сь: на на сто й чи вые рас спро сы о том на сти ча, не на до вич, из бе гав ший до это го вре ме ни опре де лен но го отве та, со о бщ ил ему, что на ста ло вре мя ре ши те ль ных де й ствий в Чер но го рии и что бом бы бу дут от пра вле ны ту да для про ве де ния пе ре во ро та, ко то рый с все серб ской точ ки зре ния бу дет име ть са мые ва жные по след ствия». Рос си й ский ди пло мат при этом был убе жден в су щ е ству ю щ ей для жи зни ни ко лы опа сно сти: «не-пре ло жным мне ка жет ся, оста ет ся мно го крат но под твер жден ный факт, что бом бы бы ли до ста вле ны в Це ти нье из Бел гра да и сто ль же поч ти не сом нен ным, я по ла гаю, сле ду ет счи та ть, что из го то вле ны они бы ли в Кра гу е вац ком ар се на ле».11

ле том 1908 го да по при го во ру су да к смерт ной ка зни бы ло при-го во ре но 6 че ло век, че тве ро из них за оч но, трое по лу чи ли веч ную ка-тор гу. Прав да ни ко ла за ме нил смерт ный при го вор двум об ви ня е мым - Ва со Чу ла фи чу и джу ро Во й во ди чу веч ной ка тор гой. Та ким обра зом, ни ко ла рас пра вил ся с по ли ти че ски ми со пер ни ка ми, а Ав стро-Вен грии уда ло сь не то ль ко столк ну ть сла вян ские го су дар ства, но и ока зы ва ть бо-ль шее вли я ние на Чер но го рию. не ско ль ко позд нее, в кон це 1911 го да в бе се де с рос си й ским по слан ни ком в Це ти нье с. Ар се нь е вым ни ко-ла об мол вил ся: «В ми нув шем сен тя бре, мой ми ни стр ино стран ных дел Гре го вич был в Ве не и ви дел ся с гра фом Эрен та лем. Граф Эрен та ль при нял его ве сь ма лю бе зно, и, ме жду про чим, вы ра зил ему свое удо во-ль ствие за кор рект ный образ де й ствий Чер но го рии от но си те ль но Ав-стро-Вен грии во вре мя ан нек сии Бо снии и Гер це го ви ны. Ког да на это 11 Там же. дело 102. л.39-42.


Гре го вич ему отве тил, что та кой образ де й ствий не при нес Чер но го рии ни ка ких вы год, то граф Эрен та ль ска зал, что если Чер но го рия бу дет ид ти ру ка об ру ку с Ав стро-Вен гри ей, то чер но гор ская тер ри то рия в близ ком бу ду щ ем по лу чит зна чи те ль ное при ра щ е ние»12.

Рас кры тие за го во ра про тив ни ко лы уди ви те ль ным обра зом сов-па ло с на ча лом су деб но го про цес са в за гре бе. В ян ва ре 1908 го да ба ном хор ва тии был на зна чен Па вел Ра ух, опи рав ши й ся на на ци о на ли сти че-скую хор ват скую пар тию Фран ка. Тут же по сле до ва ла че ре да «раз о бла-чи те ль ных» пу бли ка ций, в ко то рых серб ское пра ви те ль ство об ви ня ло-сь в под го тов ке за го во ра, с це лью за хва та юго сла вян ских зе ме ль ду на й-ской мо нар хии. Пе ред су дом пред ста ли 53 сер ба – участ ни ки все той же ор га ни за ции «сло вен ский Юг». об ви не ние бы ло по стро е но на не ких се крет ных до ку мен тах, а глав ным сви де те лем со сто ро ны об ви не ния опя ть стал жур на лист на стич. Рос си й ский по сол в Ве не кня зь Уру сов до но сил по это му по во ду в ав гу сте 1908 го да: «К то му, же по сле об на-ро до ва ния кон сти ту ции в Тур ции раз ви ло сь на ци о на ль ное стре мле ние сер бов в Бо снии и их во жде ле ние по лу чи ть ав то ном ное упра вле ние. В хор ва тии и Бо снии бы ли аре сто ва ны глав ные чле ны общ е ства «сла-вян ский Юг», име ю щ е го це лью осво бо жде ние южных сла вян, в Агра ме на чал ся про тив них про цесс по об ви не нию в го су дар ствен ном пре сту-пле нии». Уру сов пи сал, что на стич в сво их бро шю рах при знал, что он сам «уча ство вал в «ве ли ко серб ской про па ган де», но что он ото шел от нее, ког да убе дил ся в тер ро ри сти че ской ее про грам ме, вклю чав шей в се бя уби й ство кня зя ни ко лая Чер но гор ско го».13

В то же вре мя, осе нью 1909 го да, Эрен та ль снаб дил ав стри й ско-го исто ри ка Фри дъ юн га сфа ль си фи ци ро ван ны ми до ку мен та ми о «пре-ступ ной» де я те ль но сти сер бов, мно гие из ко то рых вхо ди ли в со став серб ской са мо сто я те ль ной пар тии – опо ры хор ва то-серб ской ко а ли ции в ав стри й ском пар ла мен те. Фри дъ юнг не про ве рив под лин но сть до ку-мен тов, ко то рые име ли та кое же про ис хо жде ние как те, что фи гу ри ро-ва ли на за греб ском про цес се, на пи сал на их осно ве ряд об ли чи те ль ных ста тей.

Та кие де й ствия ав стро-вен гер ских пра вя щ их кру гов по дис кре-ди та ции сла вян ско го дви же ния ве ро ят но до сти гли бы по ста влен ных це лей, если бы под су ди мые не по лу чи ли за щ ит ни ка, ко то ро му уда ло сь пре вра ти ть суд над сер ба ми в суд над ав стри й ским ка би не том. Та ким че ло ве ком стал один из вид ных по ли ти че ских фи гур ру бе жа XIX - на-ча ла хх вв, бу ду щ ий осно ва те ль че хо сло вац ко го го су дар ства Т. Г. мас-са рик, ко то рый выс ту пил с ря дом гром ких раз о бла че ний по это му де лу, 12 моЭи серия II- 1900-1913, т. 18, ч.2. м, 1938. с. 346-347. 13 АВПРи. дело 113. л. 91.


убе ди те ль но до ка зав, что все до ку мен ты бы ли под де ла ны ав стро-вен-гер ским по со ль ством в Бел гра де, при чем не по сред ствен ное уча стие в этом при нял граф Фор гач – гла ва ав стри й ской мис сии в серб ской сто-ли це. «Га зе ты на зы ва ют имен но чле нов ав стри й ской мис сии во гла ве с гра фом Фор га чем. Пра ви те ль ство по тре бу ет от зы ва по слан ни ка, опу-стив ше го ся до уров ня фа ль си фи ка то ра», - со о бщ ал н.Г. Гар твиг – рос-си й ский по сол в сер бии.14

По сле выс ту пле ний мас са ри ка об ви не ние пол но стью рас сы па-ло сь. и хо тя в ок тя бре 1909 го да 33 об ви ня е мых сер ба бы ли при го во-ре ны к раз лич ным сро кам тю рем но го за клю че ния, про цесс при шло сь пре кра ти ть, а об ви ня е мых вы пу сти ть на сво бо ду. Раз вил ся скан дал, уда рив ший не то ль ко по ме жду на род но му ав то ри те ту ав стри й ско го пра ви те ль ства, но и при вед ший к пря мо про ти во по ло жным ре зу ль та-там: вме сто ожи да е мо го рас ко ла, про и зо шло еще бо ль шее спло че ние ме жду че ха ми и южны ми сла вя на ми.

не при нес ус по ко е ния и сле ду ю щ ий, 1910 год. н.Г. Гар твиг пи сал из Бел гра да в ок тя бре 1910 го да: «В пре фек ту ру явил ся до бро во ль но не-кий Вла ди мир Ва сич, серб ский по дан ный, быв ший жур на лист по про-фес сии, со знав ши й ся в том, что он слу жил ору ди ем в ру ках ав стри й цев при со ста вле нии под ло гов. Ва сич аре сто ван; про во дит ся след ствие»15. оно, кста ти, бы ло не дол гим, и уже в де ка бре 1910 го да жур на лист по-лу чил пя ть лет ка торж ных ра бот. Тут же во зник но вый скан дал, по ско-ль ку, как от ме чал рос си й ский ди пло мат, «серб ско му пра ви те ль ству уда-ло сь сно ва об на ру жи ть та й ную ав стри й скую ор га ни за цию, имев шую це лью окле ве та ть по ли ти че ских де я те лей сер бии, буд то бы го то вив-ших по ку ше ние на Фран ца-иоси фа. опя ть де ло идет о под дел ке до ку-мен тов под ру ко вод ством гра фа Фор га ча, на сей раз фа бри ко ван ным в по гра нич ном го ро де зе мли не, ку да и по слан ник и чле ны мис сии по сто-ян но езди ли. мест ные вла сти за хва ти ли пе ре пи ску. Фор гач, вы зван ный се год ня в Ве ну по те ле гра фу, объ я снил отъ езд свой нео б хо ди мо стью да ть при ся гу по слу чаю по лу че ния чи на та й но го со вет ни ка. Раз о бла че-ния прев зо й дут все, до сих пор об на ру жен ное мас са ри ком».16

Все эти со о бщ е ния, при общ е сла вян ском осу жде нии свер шив ше-й ся ан нек сии, бу ква ль но «взры ва ли» серб ское общ е ство, жа ждав шее ме сти и ре ван ша17. от ме тим, в этой свя зи, что к 1912 го ду в Бел гра де, 14 Там же. дело 186. л, 87.15 Там же. Ф. 166 опись 508/1 дело 186. л, 87 (об)16 Там же. л. 109-109 (об)17 Большую роль в сплочении славянского движения сыграл х съезд славянских

журналистов, состоявшийся летом 1911 года в Белграде. Впервые в Белграде собрались представители всех славянских народов, что еще больше убедило сербских политиков в вероятности создания нового «Пьемонта». «Уже один этот факт был


где про жи ва ло все го око ло 80 ты сяч че ло век, из да ва ло сь че тыр над ца ть еже днев ных га зет, при том, что гра мот ным бы ло 80% трех мил ли он но го на се ле ния стра ны.18

Кор ре спон дент с. Пе тер бург ско го те ле граф но го агент ства В.П. сват ков ский,19 те сно свя зан ный с рос си й ским ди пло ма ти че ским и раз-ве ды ва те ль ным ве дом ства ми, ко ман ди ро ван ный в сто ли цу Ав стро-Вен-грии в ок тя бре 1908 г., т.е. бу ква ль но сра зу же по сле на ча ла Бо сни й ско-го кри зи са, от ме чал: «Про фес сор мас са рик при во дит в од ной из сво их по след них ста тей в «Ze it» од ну серб скую по го вор ку в объ я сне ние по-че му серб ское пра ви те ль ство не за бо тит ся осо бен но об ухо де гр. Фор-га ча. Эта ци нич ная по го вор ка го во рит, что за пач кав ши й ся сво им по ме-том го лу бь иног да луч ше чи сто го. мо жет бы ть, бы ло бы не дур но, если бы мас са рик при ме нил серб скую на род ную му дро сть и к Эрен та лю и оста вил его те пе рь в по кое. По ход мас са ри ка сде лал уже свое де ло. от пре жней спе си Эрен та ля нет и сле да. не да ром он го во рил и в де ле га ци-ях, что не со би ра ет ся ве сти по ли ти ку пре сти жа. Та кой «за пач кав ши й ся го лу бь», по ка он дер жит ся на сво ей го лу бят не, мо жет бы ть бо лее или ме нее без вре ден и лю бе зен не то ль ко пре жним вен ским не до бро же ла-те лям, но и мо жет бы ть и дер жа вам тро й ствен но го со гла сия. То пи ть его нет бо ль ше осно ва ния, но и спа са ть то же»20

По сле до вав шие за Бо сни й ским кри зи сом 1908-1909 гг. со бы тия раз ви ва ли сь стре ми те ль но. В 1912 го ду на ча ла сь пер вая Бал кан ская во-й на, при чем серб ское общ е ство и ар мия с не тер пе ни ем жда ли ее на ча ла, рассчи ты вая взя ть у Тур ции ре ванш за 1908 год. Рос си й ский во ен ный агент В.А. Ар та мо нов при во дит сло ва серб ско го ге не ра ла Ж. ми ши ча: “ми ну та бла го при ят на; она не пов то рит ся и от кла ды ва ть не ль зя: на-се ле ние ста рой сер бии не мо жет бо лее пе ре но си ть унич то же ния: оно уже и так по те ря ло ве ру, что есть бог на зе мле; те пе рь оно во о ру же но и под го то вле но: сы гра ть от бой не во змо жно. да от кла ды ва ть и бес по ле-зно. ди пло ма ты ни ког да не стол ку ют ся – в этом го ду не у доб но во е ва ть од ной дер жа ве, в сле ду ю щ ем го ду - дру гой...” При этом В.А. Ар та мо-нов до ба вля ет: “Я на шел в нем не то ль ко сол да та, ис пол ня ю щ е го дан-

крупным славянским успехом, особенно если принять во внимание, что сербское общественное мнение, постоянно слыша и твердя о славянской солидарности на самом деле мало соприкасается с зарубежной славянской жизнью. Это давно необходимое соприкосновение со всем целокупным славянством состоялось теперь впервые», - отмечал В.П. сватковский // АВПРи личный архив сватковского оп. 793, д. 6. л. 26

18 Троцкий л.д. Сербская пресса //Русские о сербии и сербах сПб 2006 с, 52319 о В.П. сватковском см. подробнее: Кострикова е.Г. Русская пресса и дипломатия

накануне первой мировой войны м., 1997.20 АВПРи ф. 340- личный архив сватковского опись 793, дело 6. л. 4(об)-5.


ное свы ше при ка за ние, но и че ло ве ка глу бо ко убе жден но го, что дан ную ми ну ту не ль зя упу ска ть, что оста на вли ва ть ся позд но и не же ла те ль но”21 30 мая 1913 го да в лон до не бы ли под пи са ны мир ные со гла ше ния, со-гла сно ко то рым прак ти че ски вся евро пе й ская Тур ция пе ре хо ди ла под кон тро ль дер жав-по бе ди те ль ниц. од на ко сра зу же по сле по бе до но сно-го ее окон ча ния, в кон це июня 1913 го да про тив сер бии и Гре ции на ча-ла во е ва ть Бол га рия. на ча ла сь ско ро теч ная вто рая бал кан ская во й на. В на ча ле июля во й ну Бол га рии объ я ви ли Ру мы ния Тур ция. и уже в кон це то го же ме ся ца Бол га рия за про си ла ми ра.

Кста ти, рос си й ский во ен ный агент в сер бии от ка зал ся еха ть на те а тр во ен ных де й ствий вто рой бал кан ской во й ны. объ я сняя серб ско-му мо нар ху при чи ны сво е го по ступ ка, он под черк нул, что «со вер шен-но во здер жал ся от этой по езд ки, оста ва я сь, во-пер вых, на точ ке зре ния «бра то у би й ствен ной» во й ны, а во-вто рых, с во ен ной точ ки зре ния, по-то му что, на хо дя сь в кам па нии с ав стри й цем и ита ль ян цем, я дол жен был бы под верг ну ть ся оди на ко во му с ни ми ре жи му, что бы ло бы оскор-би те ль но, а вы год но для ав стри й ца и не вы год но для сер бов»22.

30 июля то го же го да в Бу ха ре сте от кры ли сь мир ные пе ре го во ры, за вер шив ши е ся под пи са ни ем 10 ав гу ста 1913 го да со о твет ству ю щ их со гла ше ний. сер бия по лу чи ла зна чи те ль ную ча сть тер ри то рии но во-Па зар ско го санд жа ка, бы ла обра зо ва на общ ая гра ни ца ме жду сер би ей и Чер но го ри ей. В со став сер бии во шла так же Вар дар ская ма ке до ния. Южная ма ке до ния, са ло ни ки, ча сть за пад ной Фра кии во шли в со-став Гре ции. Ча сть во сточ ной Фра кии и Адри а но по ль бы ли во звра щ-е ны Тур ции. Ру мы ния по лу чи ла до бруд жу. Та ким обра зом, Бол га рия по те ря ла не то ль ко бо ль шую ча сть сво их не дав них за во е ва ний, но и не ко то рые свои ис кон ные тер ри то рии, что окон ча те ль но толк ну ло ее в объ я тия гер ман ской по ли ти ки. д. Бь ю ке нен – по сол Ве ли ко бри та нии в Рос сии в 1910-1918 гг. от ме тил: «Бу ха рестский мир с удо вле тво ре ни ем был при вет ству ем им пе ра то ром Ви ль ге ль мом по впол не по нят ным при-чи нам. Этот мир пе ре де лал все, что сде ла ла пер вая бал кан ская во й на, и со здал та кое по ло же ние, ко то рым пре кра сно вос по ль зо ва ла сь Гер ма-ния в на ча ле евро пе й ской во й ны. По сле его под пи са ния ко ро ль Фер ди-нанд, как го во рят, ска зал: «Ma ven ge an ce se ra ter ri ble», (моя ме сть бу дет ужа сна) - и он сдер жал свое сло во»23. А рос си й ский во ен ный агент в Бол га рии Ро ма нов ский, оце ни вая общ ие ито ги бал кан ских во йн, от ме-чал: «сер бо-бол гар ская во й на явля ет ся кру ше ни ем всей на шей пред ше-ству ю щ ей бал кан ской по ли ти ки, и, не за ви си мо от ее ито га, мо жет бы ть 21 РГВиА ф.2000 дело 7382 л, 53 (об) –54.22 РГВиА ф. 2000 дело 3048 л. 2023 Бьюкенен д. Мемуары дипломата. м, 2001. с.112.


для нас то ль ко не вы год ной. если бы бол га ры по бе ди ли сер бов, то это по ве ло ли шь к тор же ству ав стри й ских ин те ре сов и к сбли же нию Бол га-рии с Ав стри ей. если, как это слу чи ло сь в де й стви те ль но сти, бла го да ря выс ту пле нию Ру мы нии, гре ки и сер бы по бе ди ли бол гар, то это долж но при ве сти ли шь к уси ле нию гре ков и ру мын и к уступ ке им обла стей с сла вян ским эле мен том»24.

Рос си й ский ис сле до ва те ль Т.м. исла мов за ме тил, что Бал кан-ские во й ны яви ли сь ре ша ю щ им фак то ром для раз ви тия июль ско го кри-зи са 1914 го да: «Бес си лие и бес плод но сть ав стро-вен гер ской ди пло ма-тии со всей оче вид но стью про я ви ли сь в 1912-1913 гг. Про и грав шей в ито ге бал кан ских во йн сто ро ной ока за ла сь не од на то ль ко Тур ция, но и Ав стро-Вен грия. она бы ла уни же на, по сра мле на. Впер вые за всю ис то-рию евро пе й ско-осман ско го про ти во сто я ния бал кан ские про бле мы ре-ша ли сь без не по сред ствен но го уча стия им пе рии Габ сбур гов. Ав то ри те-ту ее как ве ли кой дер жа вы был на не сен ощути мый урон. еще бо ль ше по стра дал пре стиж им пе рии в гла зах соб ствен ных под дан ных, осо бен-но юго сла вян ских и про сто сла вян ских. Жгу чее чув ство уни жен но сти и бес си лия испы ты ва ла, по жа луй, вся вер ху шка им пе рии. и эта пси хо ло-ги че ская трав ма сы гра ла не ма лую ро ль в бес ша ба шной агрес сив но сти пра вя щ их кру гов в ро ко вые июль ские дни 1914 г.».25 В этой же свя зи за ме тим, что в 1913 гг. ито ги лон дон ской кон фе рен ции и Бу ха рестско-го ми ра пре под но си ли сь ав стро-вен гер ски ми пра вя щ и ми кру га ми как оче ред ной успех им пер ской по ли ти ки: в про ти во вес идее со зда ния Ве-ли кой сер бии успе шно про ве де на ан нек сия Бо снии и Гер це го ви ны, а так же со зда но ал бан ское го су дар ство. имен но так пи сал в ав стри й ской прес се уже упо ми нав ши й ся на ми при двор ный исто рик Фри дъ юнг, от ме-чая, что но вый ми ни стр ино стран ных дел Бер хто льд успе шно за вер шил на ча тое Эрен та лем. да же про во згла ше ние в 1911 го ду, т.е. не за дол го до на ча ла пер вой Бал кан ской во й ны, Чер но го рии ко ро лев ством по зи-тив но оце ни ва ло сь ав стри й ски ми кру га ми. Так, на при мер, жур на лист л. ман де ль, вы ра зи те ль офи ци а ль ной точ ки зре ния вен ских пра вя щ их кру гов, в бе се де с В.П. сват ков ским пря мо ска зал, что «про во згла ше ние Чер но го рии ко ро лев ством бы ло по бе дой при су щ е го серб ско му на ро ду се па ра ти зма над не имев шей до ста точ ной по чвы, при во зной с за па да, иде ей серб ско го еди не ния во круг сер бии как серб ско го «Пь е мон та». он же до ба вил, что «се па ра тистская в серб ском смы сле Чер но го рия не то ль ко не опа сна для Ав стро-Вен грии, но мо жет взя ть на се бя от ча сти или вре мен но ту или иную ав стро-вен гер скую мис сию, на при мер в се-24 РГВиА ф. 2000. дело 3048 л, 66(об) 25 исламов Т.м. Австро-Венгрия в первой мировой войне. Крах империи. //новая и

новейшая история №5, 2001.


ве ро-ал бан ском во про се, да же в санд жак ском во про се. Так, на при мер, не под ле жит сом не нию, что Чер но го рия за вла де ет ле жа щ ей в санд жа-ке по гра нич ной Бе ран ской на хи ей. Те че ние со бы тий да ет ясные пре ду-ка за ния от но си те ль но это го есте ствен но го и не из бе жно го рас ши ре ния чер но гор ской тер ри то рии на во сток. и Ав стро-Вен грия про ти ви ть ся это му не бу дет»26.

имен но с 1912 го да сре ди вен ских пра ви те ль ствен ных кру гов ста ли уси ли ва ть ся ми ли та ристские на стро е ния. Вид ный пред ста ви те ль не мец ко го юн кер ства ле о по льд хлу мец кий уго ва ри вал Бер хто ль да не-ме длен но на ча ть во й ну про тив сер бии. «нео б хо ди мо вос по ль зо ва ть ся мо мен том, - го во рил он, - Во прос ве дь в том, чье вли я ние бу дет пре о-бла да ть в Бел гра де – на ше или рус ское?» и он же пре до сте ре гал ми ни-стра ино стран ных дел: «если к рус ско му вли я нию при со е ди нит ся еще и эко но ми че ская не за ви си мо сть, тог да бу дет ясно, что юго сла вян ский во прос ре шен без нас и про тив нас». ми ли та ристскую ан ти серб скую и ан ти рус скую кам па нию раз вер ну ла и ав стри й ская во ен ная пе ча ть - га-зе ты «Dan zers Ar mee-Ze i ting» и «Ar mee Blatt».27 По доб ные на стро е ния вы ра жал и на ча ль ник ге не ра ль но го шта ба Кон рад фон Гет цен дорф, ко-то рый не то ль ко не бо ял ся во й ны, но и стре мил ся ее на ча ть. с на ча ла хх ве ка он де лал это так на сто й чи во, что од но вре мя да же впал в не ми-ло сть у осто ро жно го Франц-иоси фа, од на ко в 1912 го ду был во звра щ-ен на слу жбу, что мо гло озна ча ть то ль ко од но: Ав стро-Вен грия го то ва раз вя за ть во й ну. Та ким обра зом, уро ки 1908-1909 го дов бы ли впол не уч те ны вен ским ка би не том во вре мя зна ме ни то го июль ско го кри зи са 1914 го да.

Я.В. ВиШнЯКоВ

SERBO-MONTENEGRIN RELATIONS AND THE BOSNIAN CRISIS 1908-1909.

Summary

The Bosnian Crisis of 1908-1909 constituted an event which greatly influenced the development of the political situation in Europe in the beginning of хх century. In September 1908 Austria proclaimed the annexation of the territory of Bosnia and Herzegovina occupied by it under the verdict of the 1878 Berlin Congress which marked the end of the Russian-Turkish war of 1877-1878. Рart of the plan was to 26 АВПРи Ф. 340. опись №793 дело 6. л. 12-12 (об).27 Там же. л.128-130.


create a European public sphere of the myth of the objective necessity of this step, for allegedly preparing a plot against the Serbian monarchy. The Vienna government in this case had two objectives: firstly, to compromise the Slavic movement in general, and secondly, to push each other Serbia and Montenegro, Be careful if you do not engage fully in the final orbit of its policy, then, at least, to weaken Russian influence there. The purpose of the Austro-Hungarian cabinet had been reached. Serbo-Montenegrin relations strained to the limit, which is consistent with the geopolitical interests of the Austrian cabinet on the Balkan. The implications of this step of Austrian-Hungarian monarchy did not take long to appear. Only five years after the said event in Sarajevo a shot rang out which turned out to be fatal not only for the Austrian-Hungarian, but also for Ottoman, German and Russian empires. The lessons of the Bosnian crisis have not lost their topicality today, as well.


сенка БАБоВић-РАсПоПоВић*

ПРВА деЦениЈА ЦРноГоРсКе дРЖАВне незАВисносТи (1878-1888) – ПУТ КА еВРоПи

ABSTRACT: In the first decade of the Montenegrin state independence,

processes of constituting a modern were initiated according to the principle “Conservation par le progress”. The processes of “conservation through progress” were based on a weak heritage and were conducted in ultimately reduced economic conditions.

KEY wORDS: Montenegro, decades of independence, the European way, changes

У национално-ослободилачком процесу, који се може мјерити вјековима, Црна Гора је прије 130 година стекла статус независне државе. Признањем државне независности за зеленим столом у Берлину 1878. године, од стране међународне заједнице је само потврђен историјски легитимитет, који је ова земља стицала у својој дугој и исцрпљујућој историји историји. стицање државне независноси, односно упис на европску политичку мапу, представљо је први предуслов према отва-рању црногорског пута у европу. Тај предуслов, међутим, био је тек спољашњи плашт којим је заогрнута мала, сиромашна, балканска и сло венска земља, пред којом је предстојао дугутрајан процес уну тра-шњих реформи, који би размакао уске патријархалне ограде у којима је обитавала и примјерио њен развој оновременим европским државама.

Тему смо насловили “Прва деценија црногорске државне неза-висности (1878-1888) - пут ка европи“, са намјером да отворимо неко-лико питања у вези са промјенама које су наступале у блиском поли-тичком додиру са европом, које су, на нивоу предузетих иницијатива, на најнепосреднији начин изражавале суштину европског пута, након

UDC: 325.8(497.16)”1878/1888”

* Аутор је виши научни сарадник у историјском институту Црне Горе.


уласка Црне Горе у међународну заједницу. Питања која се тичу тога колико је Црна Гора, чије су државне гранце двоструко проширене, културно-историјско тло усложњено у односу на претходну етапу у њеном развитку, својим унутрашњим капацитетима на нивоу државе и друштва могла истински да се укључи у токове оновремене европе, представљају корпус захтјева, које истраживач треба да стави под истраживачку лупу. У најужој вези са тим отварају се и питања: са чиме је Црна Гора ушла у процесе обликовања европског пута, односно на каквим предусловима је градила профил модерне грађанске државе; са чиме се суочила и шта је требало да савлада на том путу, колико су материјалне и финансијске могућности дозвољавале значајнији искорак у том правцу, само су нека од питања која тема подразумијева.

до Берлинског конгреса, Црна Гора је у своју политичку и култу-рну мапу уградила спољнополитички фактор, као битан чинилац ње ног укупног развоја, без којег тешко да би на оскудном културно-еко ном-ском и политичком тлу могла да оствари иоле потребне претпоставке укључивања у међународну заједницу. наиме, под управом митро-но сног владара и пјесника Петра II, неколико деценија раније, у Црној Гори је у најужој сарадњи са Русијом започет културни и политички препород, кроз успостављање, истина, ограничене државне институционалне основе и оснивање неколико институција културе. Тај замах у стварању унутрашњих капацитета државе на којима је Црна Гора могла да узграђује профил европске државе, наставио је књаз никола Петровић, само деценију прије стицања државне независности. Уз најтјешњу политичку и културну сарадњу са Русијом, књаз је успио да донекле успостави неке од неопходних предуслова за успостављање и развијање државе и друштва, који су донекле размакли стеге уских патријархалних ограда у којима је до тада, крајње ограничено, снажила своје унутрашње капацитете. наиме, у том периоду, материјалним и финансијским посредовањем руске владе и руског св. синода, преко дипломатског представништва у дубровнику отворене су двије средње школе: Богословско-учитељска школа и дјевојачки институт „Царица марија Фјодоровна“1. У Црну Гору из Русије доведен је „законоша, ријетких правничких способности“ Валтазар Богишић, ради израде грађанског законика2, извршене су одређене државне реформе, ојачано 1 др Ђ. д. Пејовић, Развитак просвјете и културе у Црној Гори 1852-1916, Цетиње

1971, 115-1322 Писмо књаза Николе руском конзулу у Дубровнику А. С. Јонину да руска влада одобри

долазак у Црну Гору Валтазара Богишића ради израде законика, Бранко Павићевић, Радослав Распоповић, Црногорски законици 1796-1916, правни извори и политички акти од значаја за историју државности Црне Горе, књ. 3, Подгорица 1998, 279-280 стр.

141Прва деценија црногорске државне независности ...

је основно и средњошколско образовање, упућени на високошколске институције Русије свршени средњошколци упућени у нешто већем броју, дошли у Црну Гору недостајући кадрови из других српских средина, ојачана православна религија, итд.3

Ратне околности у којима се нашла Црна Гора 1876/1878. додатно су отежале унутрашње сређивање државе, самим тим и повећале њене потребе у првој деценији након успјешно завршеног de jure признања њеног историјског идентитета. стицање државне независности пред ста-вља ло је базични атрибут европског пута Црне Горе. Упис на оновремену политичку мапу европе отворио је у беспутној земљи пут снажнијих иницијатива и стремљења према вриједностима развијених грађанских држава, чији је носилац био њен, за оно вријеме и црногорске услове, образовани монарх књаз никола Петровић.

сређивање унутрашњег живота у земљи одвијало се у околностима успостављања државних граница по одлукама Берлинског конгреса, кроз разграничења на терену, чије посљедице су дужи период оптерећивале Црну Гору.4 међутим,без обзира на те околности, у земљи су одмах по стицању државне независности отворени процеси унутрашњег уређења и преустројства на начелу „Conservation par le progres“, тако дефинисаног у ауторском тексту уредника Гласа Црногорца, Божидра новаковића. Већ марта мјесеца 1879. године спроведена је реформа држане управе. Укинут је сенат, „који је одговарао унутрашњем стању и спољашњем положају државном Црне Горе, који је она до овога рата заузимала“, а успостављени су нови органи власти: државни савјет, министарство и Велики суд.Реформа државне управе спровођена је у складу са новим и унутрашњим и спољнополитичким положајем Црне Горе, о чему књаз никола закључује “... т.ј. раширењем граница Црне Горе и признањем ваздање независности њене и од онијех велесила, које то до сада нијесу биле учиниле, настала је потреба да се досадања државна управа преустроји, те да држава добије свој прави државни облик и углед, а унутра стални ред за тачно вршење државнијех послова ....“5 Реформа државне управе представљала је први искорак према сређивању унутрашњег живота, на начелима грађанске државе, када се формирају одјељења –управе унутрашњих послова, просвјетних, црквених, управе правосуђа, војне и грађевина и управа спољних послова6.3 сенка Бабовић-Распоповић, Црна Гора и спољна културна политика Русије у другој

половини 19. и поч. 20. вијека, из, 1-2, 20094 Више, новак Ражнатовић, Црна Гора и Берлински Конгрес, Титоград, 19795 Извјештај о реформама државне управе 1879, 9/21 март 1879, Бранко Павићевић,

Радослав Распоповић, Црногорски законици 1796-1916, правни извори и политички акти од значаја за историју државности Црне Горе, књ.2, Подгорица 1998, 26-28.

6 Пројекат о реформи државне управе књажевине Црне Горе, 1879, исто, 19-25.


Поводом спроведене реформе државне управе Глас Црногорца, службени орган, је писао: „Преустројство је извршено од највише до најниже, од сенатске до сеоске власти, али ништа није унесено, што би било сасвијем ново, страно, можда неприродно, него је оно поникло из духа народног и његовијех потреба и остало у свему и свачему у скаладу са природом земље и народа и у томе лежи најбоље јемство за будуће здраво разумијевање нашега државнога живота“7. Цитирани дио текста изражавао је обим промјена у сфери правног живота, али и изражавао суштину промјена на начелу „очувања кроз прогрес“. Реформе су настављене доношењем 1882. Прве уредбе о општинама, која је регулисала однос припојених варошица Подгорице, никшића, Улциња итд, према новој држави. Уредба је прописивала контролу реда, понашање становништва, расподјељивање државних дажбина и пореза, и бригу о економском стању тог краја, укључујући путеве и саобраћајне везе. У процесу државних реформи нашло се и село, за које је израђен маја 1882. године Законик по којему ће се владати кметови, који није ступио на снагу, али илуструје намјере црногорских власти да цјеловитије уреде правни живот на већ поменутим начелима и захтјевима новог времена. 8 Крајем прве деценије држане независности, 1888( 26април/8 мај), завршен је и проглашен Имовински законик9, грађански кодекс, који је правно синтетизовао начело „очување кроз прогрес“, према којем су започете унутрашње промјене у земљи.

Предузете реформе државне управе, на једној страни, правно су уређивале унутрашњи живот Црне Горе на цијелом подручју, а на другој, шириле су у односу на припојене крајеве дух црногорске државе, у том правцу је највиднију манифестацију представљала изградња миркове вароши у Подгорици, са подигнутим спомеником књажевом брату вој води мирку, који је свечано отворен новембра 1886. године. исте године отпочела је и градња саборног храма у никшићу, у славу оружја црногорске војске, као израз дуготрајних ослободилачких процеса према окупираним дијеловима.

изградњу државе на основама грађанских вриједности пратила је оскудна материјална и финансијска потпора. деценију раније у Црној Гори је извршена финансијка реформа, којом су први пут издвојена финансијска средства државе и стављена под надлежност сената, односно финансијског одбора.10 Финансијске могућности Црне Горе у многоме су у овом периоду зависиле од спољнег фактора, тј. од руских 7 Извјештај о реформама државне управе, исто, 26-28.8 Законик о начину избора и дужностима сеоски кметова, 15/27. мај 1882, исто, 57-609 Глас Црногорца бр.18, 1888.10 др мирчета Ђуровић, Црногорске финансије, 1860-1915, Титоград 1960, 14-20.


субвенција, како наводи др мирчета Ђуровић.11 Финансијско стање Црне Горе тада било је далеко од стварних потреба Црне Горе, или како наводи књаз у писму руском дипломати К. Петковићу “...премного удаљено од онога што данашње вријеме изискује и што би потребно било да се може са другом којом државом упоредити...“12 ситуација у овом погледу није се битније измијенила добијањем, кроз територијално проширење, подеснијих услова за подизање економске моћи. Прву деценију своје независности Црна Гора је завршила у великим дуговима.13 Потрага за новцем пратила је државу до краја њене независности.

Прогрес је у великој мјери изостао, правне норме које су регулисале унутрашњи живот растакали су хроничнични недостатак образованих људи, беспарица, сиромаштво и свеприсутни патријархални обичаји, јачи од потреба државе да добрим, рецимо, школским зако но-давством убрза процесе уношења у унутрашњи живот форми европског грађанског друштва. Унутрашњи живот Црне Горе био је крајње ре ду-кован, ако се има у виду да у структури становништва готово сто пос-тототно учествује сеоско становништво, чије културне потребе задо-вољава огњиште, око кога се окупља чељад веома радозналог духа, али немоћног у маси да своју умну енергију усмјери у стицању и усвајању виших знања и брже допринесе промјени статичног друштва.

са стицањем нових територија, Црна Гора се сусреће са градским животом, истина оскудним, али са другачијом атмосфером и потребама, а добијањем земље која је припадала муслиманима, поданицима осман-ске државе, који су се иселили након Берлинског конгреса у Црној Гори се појављује потпуно нов правни институт, државна својина, као један од атрибута модерне државности.

Повлачењем османске царевине са новодобијених територија у састав Црне Горе укључује се становништво исламске14 и римокатоличке вјере, чији је културно-историјски ход одређивала одлазећа османска држава, па самим тим присуство ових религија усложнило је културно тло и културне потребе, до тада источнохришћанске земље. Како се држава односила према битно другачијем културно историјском на-сљеђу, и да ли је и до ког степена у првој деценији самосталности могла да унаприједи то насљеђе, односно да то становништво истински укључи у нове државне границе, представља једно о значјних питања ондашњег црногорског европског пута. начела османске државе, чији

11 исто, 19.12 Према, исто, 19. 13 исто, 199.14 Више, драгана Кујовић, Траговима орјентално-исламског културног насљеђа у Црној

Гори, Подгорица, 2006.


поданици су се нашли у саставу хришћанске државе, била су оштрој супротности не само са дотадашњим нормама већ и тежњама Црне Горе да свој даљи развитак примјери обрасцима хришћанске европе.

смјена власти на тим територијама изазвала је бројне проблеме са којима се сучила црногорска власт. Предају територија по одлукама Берлинског уговора, у којима је живјело већинско муслиманско ста но-вништво, новим хришћанским властима, пратили су, отпори, исе ља-вање...15

супростављена државна начела двије државе: одлазеће османске царевине и долазеће црногорске државе ,испољила су се већ увођењем у живот „закон о општој школској дужности“, који је донесен фебруара 1879, а који је обавезао на ушколовање дјеце све три вјере и оба пола од 7 до 12 година.16 овај акт државе, која је њиме исказивала посвећеност утврђивању и ширењу оновремених европских вриједности, иако је предвиђао и облик вјерског образовања у оквиру вјерских заједница, узроковао је и једним дијелом исељавање муслиманске популације, која је на тај начин исказала висок степен неповјерења према хришћанској држави, јер је она управо и овим законом штитила источнохришћанску религију, одредбом о похађању цркве. Проглас о амнестији, који је јуна мјесеца 1881, упутио књаз новим поданицима исламске вје-ро ис повијести, између осталог, говори у прилог томе: “исељеници мусолмански! многи међу вама наведени погрешним мишљењем да ће црногорски закон школски спријечити вас у слободној вашој и независној вјерозаконској настави, оставили су своја огњишта зато, да би избјегли тај закон...“17 Књаз даље каже да, иако закон обавезује на обавезно ушколовање, “баш нарочито за вас удешен, тако да је њим искључено са свијем мијешање школскијех власти у начин вјерозаконске наставе“18. одлучан да у процес ушколовања уведе муслиманску популацију књаз је у Подгорици 1884. године отворио, у оквиру основне школе тзв.српско-мухамеданску школу, под покровитљством нових црногорских власти.19

Процес укључивања новових територија у државно ткиво Црне Горе ишао је споро. држава са својим ограниченим унутрашњим капа-цитетима остављала је велики простор за наставак живота у пређашњим 15 Више, новак Ражнатовић, нав. дј; н.и.хитрова, Россия и Чернагоря в 1878-1908

годах, москва 1993.16 Закон о општој школској дужности, Бранко Павићевић,Радослав Распоповић,

Црногорски законици 1796-1916..., књ.2.17 Прокламација књаза Николе о амнестији муслимана и позив да се врате у Црну Гору,

13/25. јун 1881, Бранко Павићевић, Радослав Распоповић, Црногорски законици 1796-1916..., књ.2, 49.

18 исто.19 драганa Кујовић, исто, 42.


формама код становништва све три конфесије, чије се културно насљеђе, без обзира на конфенсионалну различитост, није много разликовало, а чија је изразита карактеристика била готово потпуно одсуство у маси писмених људи....

међутим,са стицањем суверености, Црна Гора у свом центру иде брже. дух развијене европе који носи књаз никола, свеприсутан у свакој таквој иницијативи, попут присуства на школским завршним испитима, све више хвата коријена у малој престоници, која у тој деце-нији поприма скроман европски изглед, са дворм монарха “малих раз-мјера“ на који се уводи дворска етикеција.

Црногорска престоница седамдесетих година - Цетиње, осим књажевог дворца ,“Биљарде“ и неколико кућа војвода и имућнијих људи у којима је могла да понуди“европску собу“, састојала се од неколико уџерица од наслаганог камена, покривених сламом, без прозора са огњиштем на средини или углу куће и неким собичком са стране, како наводи поуздани посматрач црногорског унутрашњег живота П. А. Ровински.

А до каквих промјена долази на Цетињу након Берлинског кон-греса илустроваћемо записом већ поменутог Павла Аполоновича: “ Први пробој у згради патријархалне Црне Горе чини колски пут од Котора до Цетиња, који се касније продужио према Ријеци Црнојевића и даље у унутрашњост .Тим путем су почела одмах да се крећу тешка дугачка покривена теретна кола натоварена разном иностраном робом, почев од најфинијег брашна и ексера па до предмета за модерно опремање нових црногорских кућа као порцулан, кристал, намјештај, клавири и сл.а исто тако и сандуци са разним пићем и бурадима пива. напоредо са њима, пролијетале су лаке кочије с путницима, који су масовно почели да посјећују Црну Гору...“20

Ровински је запазио и промијењен изглед Цетиња и записао: „дргачији изглед почело је да поприма и Цетиње. Кућице приземљуше стадоше добијати још један спрат, сламне кровове замијенише кровови од цријепа над крововима се појавише оџаци, знак да су унутра постављене пећи умјесто пређашњег огњишта. никоше и нове куће у европском стилу, са посебним собама за спавање, за јело, за примање гостију, за рад и обавезно једна соба с камином који је замијенио огњиште“. дух новог времена који је стизао уским колским путем Котор – Цетиње збуњивао је старију генерацију. “стари људи ипак се не задовољаваху ни камином и често су проводили вријеме пушећи луле са дугачким чибуцима у кухињи, гдје се још увијек чувало огњиште које је служило за налагање Бадњака уочи Божића... на странце је 20 П. А. Ровински, Црна Гора у прошлости и садшњости, књ. 3....44.


Цетиње остављало а и сада оставља, добар утисак својим свијетлим предусретљивим скромно-европским изгледом.“21

спољнополитичке активности књаза николе у првој деценији независности ширином посјећених европских престоница, свједочиле су о тежњама црногорског монарха да своју малу земљу што прије укључи у међународну заједницу. Књаз је посјетио истамбул, Петербург, Беч... гдје је износио потребе и тежње своје малене државе.22 на европском путу 1886. потписао је уговор са Ватиканом, Конкордат, којим је регулисао правни положај нешто више од пет хиљада ри мо-католичког становништва, које је у црквеном погледу било зависно од архиепископије у скадру. У црногорским државним границама након стицања независности нашла се и Барска архиепископије, под чију јурисдикцију су ушли нови поданици римокатоличке вјере.

закључак

Питање европског пута Црне Горе у првој деценији након стицања државне независности, обухватало је бројне проблеме и потребе, које је тај пут подрзумијевао у тренутку када је војничка слава уступала мјесто мирном грађанском животу. Књаз никола, иницијатор и носилац тог пута, нашао се у огромним искушењима да као монарх уздиже своју земљу и династију, правно уређује унутрашњи живот, у одсуству материјалне и финансијске потпоре. на том путу и даље је присутан руски спољнополитички фактор, као незаобилазан чинилац његових европских искорака.

Senka BABOVIĆ-RASPOPOVIĆ

THE FIRST DECADE OF MONTENEGRIN STATE INDEPENDENCE (1878-1888) – THE ROAD TO EUROPE

Summary

The paper deals with the first decade after Montenegro gained the state independence in 1878. It includes changes which took place in the country after it was factually incorporated in the international community, and the problems the country, which was leaving the boundaries of patriarchal society, faced in constituting a European road of development.21 исто.22 Више, Радослав Распоповић, Дипломатија Црне Горе 1711-1918, Београд - Подгорица,

1996.

др момчило д. ПеЈоВић*

ЦРноГоРЦи нА ШКолоВАњУ У иносТРАнсТВУ КАо сТиПендисТи сТРАних ВлАдА и дРЖАВА

ABSTRACT: Thro ug ho ut the 19th cen tury the re had been mo dest edu ca ti o nal op por tu ni ti es and con di ti ons for the edu ca tion of Mon te ne grin youth wit hin Mon te ne gro. The se we re so mew hat im pro ved so lely with the ope ning of the Se mi nary, the The o lo gi cal - Te ac her Tra i ning School, the Girls‘ In sti tu te and the Gymna si um at Ce ti nje in the se cond half of the 19th cen tury. The esta blis hed edu ca ti o nal in sti tu tes con tri bu ted to the in cre a se in the num ber stu dents be ing edu ca ted wit hin Mon te ne gro and tho se who, upon fi nis hing the se scho ols, left to con ti nue the ir edu ca tion out si de the Mon te ne-grin bor ders, i.e. abroad.

The po li ti cal re pu ta tion of Mon te ne gro among the Euro pean pu blic, as well as the po li ti cal and po e tic po pu la rity of the Prin ce-King Ni ko la I Pe tro vić con tri bu ted to the esta blis hment of di plo ma tic re la ti ons with many Euro pean co un tri es. With the esta blis hment of di plo ma tic re la ti ons bet we en Mon te ne gro and the Euro pean sta tes, the re was an in cre a se in the num ber of stu dents who we re edu ca ted abroad.

Cer tain co un tri es and the ir go vern ments, with which di plo ma tic re la-ti ons had been esta blis hed, played a sig ni fi cant ro le in of fe ring scho lar ships to the stu dents of se con dary scho ols, col le ges and uni ver si ti es, sin ce they wo uld grant se ve ral scho lar ships a year to Mon te ne grin stu dents who we re be ing edu ca ted abroad. Italy, Fran ce, Ser bia, Rus sia, Tur key, Bul ga ria and ot her co un tri es of fe red scho lar ships to a cer tain num ber of stu dents from Mon te ne gro for the stu di es at se con dary scho ols and uni ver sity in sti tu ti ons in the ir re spec ti ve co un tri es. Upon com ple ting thi er edu ca tion, only one third of Mon te ne grin youth re tu r ned to Mon te ne gro to work in sta te in sti tu ti ons.

KEY wORDS: Mon te ne gro, stu dents, edu ca tion, 19th cen tury, fo re ign

sta tes’ scho lar ships


UDC: 378.18(497.16)”18”

* Аутор је виши научни сарадник у историјском институту Црне Горе - Подгорица.


При вред ни и те ри то ри јал ни раз вој цр но гор ске др жа ве и раз вој др жав них ор га на пра ти ле су при лич но скром не про свјет не при ли ке у Цр ној Го ри. све до 80-тих го ди на XIX ви је ка у Цр ној Го ри су по сто ја ли до ста ску че ни усло ви чак и за основ но шко ло ва ње, а за сре дње шко ле ни је би ло ма те ри јал них мо гућ но сти. отва ра њ ем Бо го сло ви је, од но сно Бо го слов ско-учи тељ ске шко ле на Це ти њу, у пе ри о ду сед ме де це ни је, као и гим на зи је 1880. го ди не, та ко ђе на Це ти њу, ство ре не су мно го по-вољ ни је мо гућ но сти за оспо со бља ва ње учи тељ ског и ад ми ни стра тив-ног ка дра.

ма те ри јал ни по ло жај нај ве ћег ди је ла ста нов ни штва у Цр ној Го ри до кра ја XIX ви је ка ни је се бит но про ми је нио, па ни пру жио ве ће мо-гућ но сти за сла ње дје це у сре дње шко ле. на ро чи то је број ђа ка до 1878. го ди не скро ман, да би се ста ње ка сни је знат но по бољ ша ло. Рад Бо го-слов ско-учи тељ ске шко ле, дје во јач ког ин сти ту та и Це ти њ ске гим на зи је знат но је до при нио по ве ћа њу бро ја ђа ка ко ји се шко лу ју у Цр ној Го ри и оних ко ји, за вр шив ши те шко ле, од ла зе на да ље шко ло ва ње.

По ли тич ки углед Цр не Го ре у европ ској јав но сти, а по себ но по-сли је Бер лин ског кон гре са и сти ца ња не за ви сно сти, као и знат на по пу-лар ност књ а за-кра ља пје сни ка ни ко ле I Пе тро ви ћа, ни је су оста ли без ути ца ја на ве ћи ну европ ских зе ма ља, ко је су пре ко сво јих ми ни стар ста-ва ино стра них по сло ва из два ја ли ма те ри јал на сред ства за сти пен ди ра-ње из вје сног бро ја цр но гор ских ђа ка. Ве ли ком бр о ју ђа ка и сту де на та до дје љи ва не су ма те ри јал не по мо ћи и сти пен ди је, пр вен стве но Ру си-је и ср би је, а за тим, иако скром но, од ита ли је, Фран цу ске, Аустри је (Аустро-Угар ске), осман ског цар ства, њемач ке и Бу гар ске, то ком чи та-ве дру ге по ло ви не XIX ви је ка па све до кра ја дру ге де це ни је XX ви је ка.

знат ну уло гу у сти пен ди ра њу цр но гор ске омла ди не има ће ми ни-стар ство инос тра них дје ла ср би је и ми ни стар ство про свје те у чи јим бу џе ти ма је по сто ја ла по себ на став ка за уче ни ке ко ји су до ла зи ли из кра је ва под ту ђин ском вла шћу, из но во па зар ског сан џа ка и ста ре ср-би је, као и оних ко ји су се на ла зи ли под Аустро-Угар ском. Та ко ђе, и Ру си ја је из два ја ла знат на фи нан сиј ска сред ства за шко ло ва ње ђа ка и сту ден та из бал кан ских зе ма ља и по себ но одје ље ње-ре сор ми ни стар-ства ино стра них дје ла и но во о сно ва на до бро твор на дру штва и сло вен-ска удру же ња – ко ми те ти - асо ци ја ци је: мо сков ски, Пе тро град ски, Ки-јев ски и оде ски, што је умно го ме олак ша ва ло шко ло ва ње ју жно сло вен-ској омла ди ни. ови ко ми те ти уве ли ко су по ма га ли и кул тур ни раз ви так Цр не Го ре, бес плат но упу ћу ју ћи књ и ге, штам пу и из два ја ју ћи из вје сне нов ча не по мо ћи.

По тре бе др жа ве за струч ним и обра зов ним ка дром са сре дњ ом или фа кул тет ском ди пло мом би ће знат но из ра же ни је од 90-тих го ди на

149Црногорци на школовању у иностранству као ...

XIX ви је ка. Ре фор ме ко је је ми ни стар ство про свје те и цр кве них по сло-ва пред у зе ло кра јем XIX ви је ка и пр вих де це ни ја XX ви је ка до но ше њ-ем Пра ви ла за сти пен ди сте у др жав ним шко ла ма у Цр ној Го ри и ино-стран ству до при ни јет ће из вје сном на прет ку на пла ну сти пен ди ра ња уче ни ка.

По ли тич ке при ли ке и рат ни до га ђа ји у дру гој по ло ви ни XIX ви-је ка, у ко ји ма је Цр на Го ра уче ство ва ла у ци љу осло ба ђа ња и по мо ћи осло бо ди лач ком по кре ту ју го сло вен ских зе ма ља под вла шћу осман ског цар ства Аустро-Угар ске, ути ца ли су и на шко ло ва ње ђа ка и сту де на та у ино стран ству.

су ко би ма њ их или ве ћих раз мје ра, у Цр ној Го ри или у су сјед ним др жа ва ма, Бал кан ски ра то ви и Пр ви свјет ски рат знат но су ути ца ли на сма њ е ње бро ја ђа ка и сту де на та ко ји су ишли на шко ло ва ње. У до број мје ри рат ни до га ђа ји и по ли тич ке при ли ке спр је ча ва ли су да ђа ци-сту-ден ти на ста ве шко ло ва ње па ди је лом и оне ко ји су већ би ли у ино стран-ству. Упр кос огром ним тро шко ви ма и те шко ћа ма то ком пу то ва ња до мје ста шко ло ва ња ко је је тре ба ло са вла да ти, ђа ци су и да ље ишли на шко ло ва ње у ино стран ство, би ло да га за поч ну или на ста ве, уз сва од-ри ца ња ро ди те ља и уз огром не соп стве не на по ре. По вра так у за ви чај без за вр ше не шко ле био би ве ли ки и трај ни по раз, па је во ђе на гр че ви та бор ба из ме ђу же ља и мо гућ но сти.

са ре ор га ни за ци јом др жав не упра ве 1879. го ди не до шло је до из-вје сних про мје на и у обла сти про свје те у Цр ној Го ри. При је осни ва-ња ми ни стар ства про свје те и цр кве них по сло ва, глав не по сло ве ре со ра школ ства вр ши ло је Глав но школ ско над зор ни штво. до кра ја 1882. го-ди не ни је би ло по себ ног уре да за про свјет ну упра ву, већ је ово за не-ко ври је ме би ло при по је но ми ни стар ству инос тра них по сло ва, а за тим ми ни стар ству фи нан си ја. У де цем бру 1882. го ди не осно ва но је ми ни-стар ство за про свје ту и цр кве не по сло ве, а за ми ни стра је име но ван ми-тро по лит Ви са ри он љу би ша. основ ним др жав ним за ко ном о књ а жев-ској вла ди и др жав ном са вје ту, из де цем бра 1902. го ди не, ми ни стар ству про свје те и цр кве них по сло ва од ре ђе но је „да на осно ву за ко на упра вља цје ло куп ном јав ном на ста вом“, да вр ши над зор „над свим јав ним и при-ват ним шко ла ма“ и „над књ и жев ним и уче ним дру штви ма и про свјет-ним за во ди ма у зе мљи“. Пре стан ком ра да Глав ног школ ског над зор ни-штва, у ав гу сту 1905. го ди не, при ми ни стар ству про свје те и цр кве них по сло ва осно ван је Про свјет ни са вјет. но ви ор ган имао је да се ста ра о из ра ди уџ бе ни ка за основ не и сре дње шко ле, да да је ми шље ња о на став-ним пла но ви ма и про гра ми ма, о до дје ли сти пен ди ја и да рас пра вља о свим дру гим пи та њ и ма за ко је бу де за ин те ре со ва но ми ни стар ство про-


свје те и цр кве них по сло ва.1 Про свјет ни са вјет рје ша вао је и о мол ба ма и жал ба ма ђа ка, сти пен ди ста, и оба вје шта вао их о њихо вом рје ше њу. Чла но ве Про свјет ног са вје та име но вао је књ аз ни ко ла.

ми ни стар ство про свје те ба ви ло се свим пи та њ и ма ко ја се ти чу раз вит ка школ ства и обра зо ва ња у Цр ној Го ри. У над ле жност ми ни-стар ства про свје те би ло је, по ред ос та лог, и пи та ње до дје љи ва ња сти-пен ди ја - бла го де ја ња оним ђа ци ма и сту ден ти ма ко ји се шко лу ју у зе-мљи и ино стран ству. с об зи ром на чи њ е ни цу да у Цр ној Го ри ни је су по сто ја ле ви ше и ви со ке шко ле - фа кул те ти, ми ни стар ство про свје те је до дје љи ва ло из вје стан број сти пен ди ја и уче ни ци ма сре дњ их шко ла - гим на зи ја ко јих је би ло у Цр ној Го ри. Ђа ци и сту ден ти као сти пен ди сти шко ло ва ли су се по ра зним уни вер зи тет ским цен три ма - у Бе чу, Пра гу, мо скви, Па ри зу, Бе о гра ду, за гре бу, Ца ри гра ду, итд., да би их од 90-тих го ди на XIX ви је ка би ло у го то во свим гра до ви ма у ко ји ма су по сто ја ли усло ви за шко ло ва ње.2

По ред до дје љи ва ња сти пен ди ја ми ни стар ство про свје те бри ну ло се и о дод је љи ва њу из вје сних јед но крат них по мо ћи, ко је су у ве ћи ни слу ча је ва из но си ле тре ћи ну, или у нај бо љем слу ча ју по ло ви ну мје сеч-не сти пен ди је. Пи та ње шко ла ри не и ис пит них так са би ло је, та ко ђе, у над ле жно сти ми ни стар ства про свје те. Ђа ци-сту ден ти бла го де јан ци су би ли оба ве зни да ре дов но и бла го вре ме но упи су ју се ме стре и исте овје-ра ва ју, да ре дов но по ла жу ис пи те, као и све што је би ло ве за но за школ-ске оба ве зе ка ко би мо гли до би ја ти ре дов но сти пен ди ју. на ре дов но и бла го вре ме но сла ње из вје шта ја о шко ло ва њу и успје ху у шко ли ми ни-стар ство про свје те је упо зо ра ва ло за бо рав не ђа ке и сту ден те, на гла ша-ва ју ћи да ће стро го при мје њ и ва ти про пи се о сти пен ди сти ма. У окви ру ма те ри јал них мо гућ но сти, сти пен ди сти ма се у ма њ ој или ве ћој мје ри удо во ља ва ло за хтје ви ма, па им је слат но вац за сти пен ди је, пут не тро-шко ве, ис пит не так се и дру га по тра жи ва ња.

Књ аз-краљ Ни ко ла I Пе тро вић имао је ве ли ку уло гу у до дје љи ва-њу сти пен ди ја из вје сном бро ју ђа ка и сту де на та ко ји су се шко ло ва ли у Цр ној Го ри и из ван њених гра ни ца. Би ли су то књ а же ви пи том ци ко ји су има ли до не кле по вољ ни ји ста тус бла го де ја на ца у од но су на оне ко-ји су би ра ни или од ре ђи ва ни пре ко кон кур са од стра не ми ни стар ства про свје те и цр кве них по сло ва. на ро чи то је та уло га би ла из ра зи та у пе ри о ду до до но ше ња пр вих Пра ви ла 1890. го ди не, а и ка сни је, мо же се

1 др момчило д. Пејовић, Школовање Црногораца у иностранству 1848-1918, Под го-рица 2000., стр. 297-324; др Ђоко д. Пејовић, Развитак просвјете и културе у Црној Гори 1852-1916., Цетиње 1971., стр. 173-184.

2 др момчило д. Пејовић, Школовање Црногораца у иностранству 1848-1918, Под го-рица 2000., стр. 297-324. Види: Табела XIV бр. 4а, 4б; Табела XВи бр. 1, 2.


ре ћи до 1907. го ди не, ка да су из ми је њ е на ста ра и до ни је та но ва Пра ви ла за др жав не бла го де јан це ко ји се уче на стра ни. У пе ри о ду до кра ја XIX ви је ка њего ва ри јеч је би ла пре суд на у до дје љи ва њу бла го де ја ња или ка кве нов ча не по мо ћи у ци љу шко ло ва ња по је ди них мла ди ћа чи ји су ро ди те љи по ти ца ли из бо га ти јих, углед ни јих или за слу жних по ро ди ца. њего ва обе ћа ња да ће по мо ћи ка да ди је те не ког пле мен ског ка пе та на, ко ман ди ра, вој во де или сер да ра стиг не за шко ло ва ње би ла су убр зо ис-пу њ а ва на и сти пен ди ја је ре дов но сла та.3 Ве ли ки број та квих сти пен ди-ја до дје љи вао је књ аз ни ко ла у пе ри о ду до кра ја XIX ви је ка, а и ка сни је, али у мно го ма њ ем бро ју. сти пен ди је ко је су до дје љи ва не од стра не по-је ди них др жа ва или вла да за по не ко ли ко цр но гор ских мла ди ћа, при ли-ком по сје та књ а за ни ко ле по је ди ним др жа ва ма, сма тра не су као њего во пра во и њима је он лич но рас по ла гао.4 сти пен ди је су да ва не они ма за ко је се сма тра ло да ће „вјер но по ма га ти“ ста ри по ре дак. мла ди ћи чи ји су ро ди те љи чи ни ли услу ге бив шим или „са да шњ им на шим ви со ким фак то ри ма“, иза ши ља ни су у Па риз, лон дон, Пе тро град, Ца ри град итд. њима је си ро ма шна др жав на ка са да ва ла по мо ћи ко је су се пе ле до 360 фра на ка мје сеч но, а не кад и ви ше. да се ни је во ди ло ра чу на о из бо ру кан ди да та пу тем кон кур са го во ре и по да ци да су од би ја на дје ца свих оних чи ји су ро ди те љи огла ше ни за про тив ни ке ре жи ма, ма кар има ли и бо љи успјех од но во и за бра них бла го де ја на ца.5

По ред вла да ра ве ли ку уло гу у овом пе ри о ду има ли су и љу ди бли-ски дво ру и књ а зу ни ко ли, ко ји су сво јим пре по ру ка ма и угле дом ути-ца ли да он до ди је ли сти пен ди ју или нов ча ну по моћ од ре ђе ном уче ни-ку. Вој во да Си мо По по вић, Или ја Пла ме нац и дру ге ис так ну те вој во де, сер да ри, пле мен ске стар је ши не, бри га ди ри и ис так ну те лич но сти оно га вре ме на, ко ји су вр ши ли од ре ђе не ду жно сти у ра зним ми ни стар стви ма и др жа ви, зна чај но су ути ца ли да се од но сним ђа ци ма-сту ден ти ма од-ре ди сти пен ди ја или по моћ. ис так ну ти по је дин ци и ути цај ни љу ди на дво ру сла ли су сво је си но ве о др жав ном тро шку на шко ло ва ње. Та ко ђе, Упра ва дво ра је има ла при ли чан ути цај на ми ни стар ство про свје те у до дје љи ва њу сти пен ди ја и ма те ри јал не по мо ћи они ма ко ји се шко лу ју.

ми ни стар ство про свје те при ли ком до дје љи ва ња сти пен ди ја или из бо ра за бла го де јан це од ре ђи ва ло је ко је се на у ке мо гу сту ди ра ти, од-но сно за ко је се на у ке до дје љу је сти пен ди ја, а из бор мје ста сту ди ра ња ве ћи ном је за ви сио од са мог бла го де јан ца. ми ни стар ство про свје те је во ди ло по себ ну бри гу о ди сци пли ни бла го де ја на ца, ко ји су мо ра ли има-3 др иво м. Јовићевић, о људима и догађајима - сјећање једног федералисте - Под го-

рица 1995, стр. 27 -33.4 Слободна ријеч, Подгорица 1907, бр. 33.5 Ам, Цетиње, фонд никола I, 1911, бр. 162.


ти вр ло до бро или до бро вла да ње. Бла го де јан ци ко ји су пра ви ли ди сци-плин ске пре кр ша је ка жњ а ва ни су од стра не ми ни стар ства опо ме ном, уко ром, или, у нај го рем слу ча ју, од у зи ма њ ем сти пен ди је.

др жав ни пи том ци ре дов но су оба вје шта ва ни од стра не ми ни-стар ства про свје те о свим из мје на ма, оба ве за ма и усло ви ма пред ви ђе-ним Пра ви ли ма о др жав ним сти пен ди ја ма. на кра ју школ ске го ди не ми ни стар ски са вјет је од ре ђи вао и број сти пен ди ста по вр ста ма шко ле и уку пан из нос ко ји се до дје љу је за сти пен ди је. Про свјет ни са вјет је од ре ђи вао и ви си ну сти пен ди је за по је ди не стру ке и мје ста шко ло ва ња. сти пен ди сти ни је су мо гли ми је њ а ти шко лу без одо бре ња ми ни стар-ства про свје те. У шко ла ма на срп ском на став ном је зи ку сти пен ди сти су мо ра ли има ти до бар успјех, а на стра ним је зи ци ма нај ма ње за до во ља-ва ју ћи. о свим изм је на ма у шко ли сти пен ди сти су би ли оба ве зни до ста-ви ти из вје штај ми ни стар ству про свје те.

Уко ли ко би ђак-сту дент био иза бран за др жав ног сти пен ди сту ми ни стар ства про свје те био је ду жан да пот пи ше Пра ви ла о др жав-ним сти пен ди сти ма, што је зна чи ло ујед но и при хва та ње свих про пи са и стро го при др жа ва ње оба ве за; у про тив ном, сти пен ди ја се мо гла од у-зе ти и да ти дру гом уче ни ку. Уна при јед се оба ве зу ју ћи да ће се у све му стро го при др жа ва ти Пра ви ла, сти пен ди ста је до би јао пут ни тро шак до мје ста шко ло ва ња. Пре ма по је ди ним про пи си ма из Пра ви ла о др жав-ним сти пен ди ја ма за уче ни ке ко ји се уче на стра ни, оба ве зу ју се бла го-де јан ци да ће на ври је ме по ла га ти ис пи те, да ће ре дов но сла ти тро мје-сеч не, по лу го ди шње и го ди шње из вје шта је. Пи то мац ко ји слу ша на у ке на стра ном је зи ку ни је био оба ве зан да пр ву го ди ну ре дов но да де и да од го во ри Пра ви ли ма. По за вр шет ку школ ске го ди не уче ник је до би јао пут ни тро шак за по вра так у до мо ви ну. за ври је ме фе ри ја пи том ци ни је-су до би ја ли бла го де ја ње. Шко ла ри ну, ис пит не так се, на бав ку уџ бе ни ка сно си ло је ми ни стар ство про свје те, а по не кад је да ва ло но вац и за на-бав ку одје ће и обу ће си ро ма шним ђа ци ма. По за вр шет ку на у ка сва ки др жав ни пи то мац оба ве зан је био да сво је услу ге ста ви у слу жбу др жа-ве, и то оно ли ко го ди на ко ли ко га је она сти пен ди ра ла.

По тре бе др жав них слу жби за све ве ћим бро јем шко ло ва них струч них љу ди, по себ но са фа кул тет ском ди пло мом, из и ски ва ле су и ве ће ма те ри јал не тро шко ве ми ни стар ства про свје те. са те ри то ри јал-ним по ве ћа њ ем, про мје на ма у др жав ним ор га ни ма, ни зом ад ми ни стра-тив них ре фор ми, на ме та ла се и по тре ба за што ве ћим бро јем шко ло ва-них и струч них љу ди. ми ни стар ство про свје те је на сто ја ло да про на ђе мо гућ но сти ко ји ма би се до не кле за до во љио не до ста так струч ног ка дра у др жав ним слу жба ма, па је на сто ја ло да пре ко рас пи си ва ња кон кур са за до дје лу сти пен диј ских мје ста обез би је ди ма кар ми ни ма лан број ка-


дро ва, али у то ме ни је успи је ва ло. Ве ћи ном су до во ђе ни струч ни ка дро-ви са стра не, из дал ма ци је, Вој во ди не и из ср би је, ра ди уна пре ђи ва ња струч них слу жби, под у ча ва ња и струч ног уса вр ша ва ња.

По ли тич ке при ли ке у Цр ној Го ри има ле су знат ног ути ца ја на до-дје лу сти пен ди ја они ма ко ји су се шко ло ва ли у ср би ји, на ро чи то у пр-вој де це ни ји XX ви је ка, по себ но од 1906. го ди не, по сли је об ја вљи ва ња дру ге „Ри је чи цр но гор ске уни вер зи тет ске ом ла ди не“. У пе ри о ду 1905-1910. го ди не, на ро чи то за ври је ме бом ба шке афе ре и ко ла шин ског про-це са, по ли тич ке раз ми ри це и ди на стич ки ин те ре си дво ро ва ср би је и Цр не Го ре би ли су у фа зи за тег ну тих ди пло мат ских од но са, па се из вје-стан број ђа ка и сту де на та, сти пен ди ста, у ври је ме по ла ска на шко ло ва-ње у сво јим обра ћа њ и ма на сто ји дис тан ци ра ти од уче шћа у до га ђа ји ма или за ла же ња у „по ли тич ке ства ри“.

ми ни стар ству про свје те су се обра ћа ли за по моћ и ђа ци и сту ден-ти из дру гих кра је ва, па је оно че сто из ла зи ло у су срет та квим за хтје-ви ма. Би ло је ту еми гра на та из хер це го ви не ко ји су тра жи ли да пре ђу у по дан ство цр но гор ско или да до би ју сти пен ди ју.

сту па њ ем на сна гу Пра ви ла за др жав не сти пен ди је од 22. ма ја 1913. го ди не ни је се мно го по бољ шао ма те ри јал ни по ло жај сти пен ди-ста. Го ди не 1914. из дат је При је длог о др жав ним сти пен ди ја ма, ко ји са-чи њ а ва 10 чла но ва одо брен од ми ни стар ства про свје те, пре ма ко јем су има ли да се упра вља ју сви др жав ни пи том ци. Пра ви ла су сту пи ла на сна гу 10. апри ла 1914. го ди не.6 У то ку 1914. го ди не сти пен ди је др жав-ним пи том ци ма мно го уред ни је су упу ћи ва не.7

ни че сте про мје не у вла ди и ми ни стар ству про свје те и цр кве них по сло ва Цр не Го ре ни је су по бољ ша ле у ве ћој мје ри стан дард др жав них пи то ма ца ни ти мо гућ но сти за по ве ћа ње бро ја сти пен ди ја. сти пен ди је су слу жи ле ви ше као по моћ у под ми ри ва њу нај о снов ни јих по тре ба у то ку сту ди ра ња.

По је ди на ми ни стар ства, као нпр. ми ни стар ство вој но, ми ни-стар ство фи нан си ја и гра ђе ви на, има ла су сво је сти пен ди сте, ко ји су при па да ли сти пен ди сти ма ми ни стар ства про свје те, али су се обра ћа ли за по моћ са мо сво јим ми ни стар стви ма и од њих до би ја ли сти пен ди је и раз не по мо ћи.8 ми ни стар ства су од ре ђи ва ла мје сто сту ди ра ња сво ме бла го де јан цу.

Цр но гор ска омла ди на је у ве ли ком бро ју по ха ђа ла сре дње и ви ше шко ле и фа кул те те од дру ге по ло ви не XIX ви је ка па све до 1918. го ди не. Гим на зи је, те хнич ке и тр го вач ке шко ле, бо го слов ско-учи тељ ске и учи-6 АЦГ, Цетиње, мПЦП, 1914, ф. 96, бр. 858.7 АЦГ, Цетиње, мПЦП, 1914, ф. 96, бр. 862.8 АЦГ, Цетиње, мПЦП, 1914, ф. 10, бр. 2480.


тељ ске шко ле, прав ни фа кул те ти, фи ло зоф ски, тех нич ки, ме ди цин ски фа кул те ти итд., при вла чи ли су цр но гор ску омла ди ну ко ја се шко ло ва ла о свом тро шку, а ма њ им ди је лом о тро шку Цр не Го ре или не ке дру ге др жа ве или вла де.

сти пен ди је су при ма не при лич но не у ред но, го то во уви јек не бла-го вре ме но, та ко да су се сту ден ти и ђа ци због то га че сто обра ћа ли ми-ни стар ству про свје те. сти пен ди је су упу ћи ва не мје сеч но и из но си ле су у по чет ку 60 кру на, а вре ме ном су по ве ћа ва не на 80, 100, 120, 140, 160 кру на, да би се по чет ком XX ви је ка ус та ли ле на 140 пер пе ра за сре дње шко ле до 160-180 пер пе ра за сту ден те ме ди ци не, тех ни ке или дру гих фа кул те та. Ви си на сти пен ди је би ла је у за ви сно сти од го ди не сту ди ја, а до не кле и мје ста сту ди ра ња.9 из вје сне сти пен ди је су мје сеч-но или го ди шње би ле ме ђу соб но до ста не у јед на че не, чак и ђа ци ма или сту ден ти ма ко ји се шко лу ју у истом мје сту, по ха ђа ју исту шко лу, на ис тој су го ди ни-раз ре ду. на при мјед бе по је ди на ца у овом сми слу ми-ни стар ство про свје те ни је да ва ло од го во ра. због ску по ће у по је ди ним гра до ви ма (Бе чу, Па ри зу, Бер ли ну, Је ни, мо скви), гдје се шко ло вао ве-ли ки број на ро чи то сту дент ске омла ди не, до ла зи ло је до че стих по тра-жи ва ња у ци љу по ве ћа ња сти пен ди је, до дје ле сти пен ди је, јед но крат не по мо ћи итд.

мол ба ма ђа ка и сту де на та за пре мје штај из јед ног мје ста у дру го или из јед не шко ле у дру гу ми ни стар ство про свје те је удо во ља ва ло, али их је ис то вре ме но оба ве зи ва ло на из вр ша ва ње школ ских ду жно сти, упу ћи ва ло на озбиљ ност и си стем атич ност у ра ду, јер, у про тив ном др-жав ну сти пен ди ју ће им уки ну ти. Пре ла сци са јед ног фа кул те та на дру-ги би ли су че сти код сту де на та у Бе о гра ду, јер су уни вер зи тет ске вла сти у нај ве ћем бро ју удо во ља ва ле за хтје ву за упис на дру ги фа кул тет, нај че-шће прав ни. Уви ђа ју ћи да је сту ди ра ње на ме ди цин ском или тех нич ком фа кул те ту скоп ча но са ве ли ким ра дом и тро шко ви ма, до бар дио сту де-на та је по за вр шет ку јед ног или два се ме стра пре ла зио на дру ги фа кул-тет.10 сту ден ти ме ди ци не и пра ва у ве ћем бро ју до би ја ли су сти пен ди је по јед иних ми ни стар ста ва Цр не Го ре или дру гих др жа ва. сти пен ди је ино стра них вла да би ле су дво стру ко ве ће од сти пен ди ја ми ни стар ства про свје те и цр кве них по сло ва Цр не Го ре.

са по ве ћа њ ем бро ја ђа ка ко ји од ла зе на шко ло ва ње у ино стран-ство по ве ћа вао се и број сти пен ди ста. до кра ја XIX ви је ка цр но гор ска омла ди на нај че шће је од ла зи ла на шко ло ва ње у Беч, Па риз и мо скву, 9 др Ђоко д. Пејовић, Развитак просвјете и културе..., стр. 173-184; др момчило д.

Пејовић, Школовање Црногораца у иностранству 1848-1918, Подгорица 2000., стр. 297-324. Види: Табела VI бр. 1 - 4, 6; Табела XIV бр. 4а, 4б; Табела XVI бр. 1, 2;

10 АЦГ, Цетиње, мПЦП, 1913, ф. 90, бр. 1380.


а од по чет ка XX ви је ка нај че шће се шко ло ва ла у Бе о гра ду, у сре дњ им шко ла ма и на фа кул те ти ма. Раз лог то ме је вје ро ват но у до га ђа ји ма ко ји су усли је ди ли, али су и ску по ћа, ве ли ка шко ла ри на, ис пит не так се, тро-шко ви ста но ва ња и оста ло усло ви ли да је дан дио цр но гор ске омла ди-не пре ђе на шко ло ва ње у Бе о град, по себ но по сли је бал кан ских ра то ва, ка да су ци је не на мир ни ца и тро шко ви жи во та уде се то стру че ни. због оску ди це или те шког по ро дич ног ста ња из вје стан број на пу шта шко лу да би се по сли је кра ћег вре ме на вра тио и на ста вио шко ло ва ње. По сли је за вр шет ка ра то ва мно ги сту ден ти ни је су од мах на ста ви ли шко ло ва ње, већ су се би ли при вре ме но за по сли ли као пи са ри или учи те љи у Цр ној Го ри.11 Ђа ци и сту ден ти ко ји су се шко ло ва ли у ср би ји ди је лом су при-ма ли сти пен ди ју срп ске вла де, а че сто су се обра ћа ли за по моћ и ми-ни стар ству ино стра них дје ла или ми ни стар ству про свје те ср би је. сти-пен ди ју срп ске вла де уз др жав ну сти пен ди ју ми ни стар ства про свје те до би ја ли су из вје сни уче ни ци.

из сје вер ног ди је ла Цр не Го ре нај ви ши дио уче ни ка и сту де на-та гра ви ти рао је ср би ји и та мо се шко ло вао. ма њи број из тих кра је ва шко ло вао се у ра зним европ ским гра до ви ма, нај че шће у со лу ну, Бе чу и мо скви. Али и из оста лих обла сти Цр не Го ре, Ка тун ске, Ри јеч ке и Црм-нич ке на хи је шко ло вао се из вје стан број уче ни ка у ср би ји, по себ но у Бе о гра ду, у та мо шњ им сре дњ им шко ла ма и на фа кул те ти ма.12 из обла-сти ста ре Цр не Го ре сре дњ о школ ска и сту дент ска омла ди на од ла зи ла је на шко ло ва ње у Бе о град, Праг, Беч, Грац, Па риз, мо скву, Пе тро град и та ко да ље.13

Ве ли ки број ђа ка и сту де на та ко ји су се шко ло ва ли у ино стран-ству по ти цао је из си ро ма шних по ро ди ца, а са ве ли ким бро јем чла но ва, без ве ће мо гућ но сти за пру жа ње ма те ри јал не по др шке свом ђа ку у то ку шко ло ва ња. При ли чан број је оних ко ји се шко лу ју у ср би ји и дру гим др жа ва ма и без основ них су усло ва за жи вот, па се у ци љу по бољ ша ња ма те ри јал ног ста ња обра ћа ју ми ни стар ству про свје те да им до ди је ли бла го де ја ње или јед но крат ну по моћ, да би до вр ши ли раз ред или на ста-ви ли шко ло ва ње. Усло ви под ко ји ма су се шко ло ва ли ђа ци и сту ден ти би ли су ве о ма те шки, по го то во то ком дру ге по ло ви не XIX ви је ка. При-вред на и дру штве на не раз ви је ност Цр не Го ре, уз че сте не род не го ди не, ка да би вла да ла глад, тје ра ле су на исе ља ва ње ве ли ки број до ма ћин ста-ва. Ђа ци и сту ден ти ко ји су се шко ло ва ли у ино стран ству по ти ца ли су

11 АЦГ, Цетиње, мПЦП, 1913, ф. 115, бр. 3618.12 др момчило д. Пејовић, Школовање Црногораца у иностранству 1848-1918, Подго-

рица 2000., стр. 297-324. детаљније види: Табела VI бр. 2 - 6.13 Исто. детаљније види: Табела V бр. 1а, 1б, 2, 3; Табела VI бр. 2 - 6; Табела VII бр. 1а,

1б, 2а, 2б, 3а, 3б.


из ра зних со ци јал них ка те го ри ја. Ро ди те љи су им се пре те жно ба ви ли зе мљо ра дњ ом, ма ње тр го ви ном, за нат ством, а би ло је ме ђу њима по по-ва, учи те ља, су ди ја, ље ка ра, пле мен ских стар је ши на, ка пе та на, ко ман-ди ра итд.14 У дру гој по ло ви ни XIX ви је ка на шко ло ва њу су би ла дје ца чи ји су ро ди те љи би ли вој во де, ко ман ди ри, ис так ну те и за слу жне лич-но сти на дво ру књ а за ни ко ле, ис так ну те пле мен ске стар је ши не.

Че ста су би ла обра ћа ња за сти пен ди ју или ка кву по моћ и ми ни-стар ству инос тра них дје ла и Про свјет ном са вје ту ср би је, ма да су шко-ла ри на и ис пит не так се, за раз ли ку од за пад не евро пе, у ср би ји и др жа-ва ма ис точ не евро пе би ле знат но ни же, а мо гле су би ти и упо ла ма ње уко ли ко уче ник-сту дент под не се увје ре ње о си ро ма шном ста њу или по-ре ско увје ре ње оп шти не у ко јој ро ди те љи ста ну ју. По себ но ве ли ки из-нос шко ла ри не био је у Фран цу ској, Швај цар ској, њемач кој, Аустри ји (Аустро-Угар ској) и Тур ској.

о успје ху ђа ка и сту де на та, као и бла го де ја на ца ве о ма је те шко што пре ци зни је ре ћи, јер не рас по ла же мо при бли жним по да ци ма о то-ме, ма да се мо же кон ста то ва ти да је не што ма ње од тре ћи не за вр ши ло сре дњу шко лу и на ста ви ло шко ло ва ње, да је ви ше од по ло ви не уче ни ка ви ших шко ла за вр ши ло шко ло ва ње, а не што ви ше од тре ћи не за вр ши ло фа кул тет.

ми ни стар ству про свје те се обра ћао за по моћ и из вје стан број ђа ка и сту де на та из ју го сло вен ских зе ма ља ко је су би ле под вла шћу Аустро-Угар ске и Тур ске. Та квих је нај ви ше би ло из Бо сне и хер це го ви не, а по себ но из ис точ не хер це го ви не ко ји су се обра ћа ли и књ а зу ни ко ли. Књ аз ни ко ла и ми ни стар ство про свје те су да ва ли из вје стан број сти-пен ди ја, а оба ве зе та квих сти пен ди ста ни је су под ли је за ле Пра ви ли ма за др жав не сти пен ди сте Цр не Го ре. и ми ни стар ству ино стра них дје ла и ми ни стар ству про свје те-Про свјет ном са вје ту ср би је обра ћа ли су се и сту ден ти из Бо сне и хер це го ви не за сти пен ди ју или ма те ри јал ну по-моћ, па су их до би ја ли чак и ако се ни је су шко ло ва ли у ср би ји. не што ма њи број уче ни ка из дал ма ци је и хр ват ске та ко ђе се обра ћао за по моћ ми ни стар ству ино стра них дје ла ср би је, а и је дан број школ ске ом ла-ди не из Бо ке Ко тор ске при мао је сти пен ди ју ми ни стар ства про свје те ср би је.

до ста осјет на су би ла сред ства од ре ђе на за из др жа ва ње пи то ма ца у зе мљи и ино стран ству. на ве шће мо по дат ке са мо за не ко ли ко по сље-дњ их го ди на ка да је сти пен ди ста би ло нај ви ше и ка да је ста ње цр но гор-ских фи нан си ја по ста ја ло све те же. на при мјер, од пред ви ђе них из но са 14 др момчило д. Пејовић, Школовање Црногораца у иностранству 1848-1918, Подго-

рица 2000., стр. 297-324. детаљније види: Табела XIII бр. 1а, 1б, 2, 3; Табела XIV бр. 1а, 1б, 2а, 2б, 3а, 3б, 4а, 4б; Табела XV бр. 1а, 1б, 2а, 2б; Табела XVI бр. 1, 2.


за по тре бе шко ла и ад ми ни стра ци ју про свјет них ор га на 1901. го ди не за сти пен ди је је одво је но 24,6% укуп не су ме.15

Аустро-Угар ска, Тур ска, Бу гар ска, ср би ја, Фран цу ска, ита ли-ја и дру ге др жа ве ну ди ле су сти пен ди је цр но гор ским сту ден ти ма, по-себ но сту ден ти ма ме ди цин ског фа кул те та, али под усло ви ма да бу ду др жа вља ни оних зе ма ља ко је ту сти пен ди ју ну де. сту ден ти се ни је су ода зи ва ли та квим по ну да ма, али је би ло и слу ча је ва да по је ди нац, при-ти је шњ ен ма те ри јал ним не при ли ка ма, ипак при ста не. не би се мо гло ре ћи да је ми ни стар ство про свје те у та квим при ли ка ма пред у зе ло мје-ре да спри је чи од ла зак по треб ног струч ног ка дра. Чак ни је сма тра ло за по треб но да ма кар раз мо три та ква пи та ња. сти пен ди је ми ни стар ства про свје те и цр кве них по сло ва Цр не Го ре знат но су ви ше да ва не они ма ко ји су се шко ло ва ли у дру гим др жа ва ма, не го они ма у ср би ји, ма да се та мо шко ло ва ло ви ше од по ло ви не укуп ног бр о ја у сре дњ им, на ви шим и ви со ким шко ла ма-фа кул те ти ма. од бал кан ских ра то ва не што се тај трет ман ми је ња, а и од нос пре ма сти пен ди сти ма ће се у из вје сној мје ри по бољ ша ти. ма да се ма те ри јал не при ли ке бла го де ја на ца ти ме ни је су зна чај ни је из ми је ни ле, ипак је та кав од нос др жа ве зна чио мо рал ну по-др шку да ис тра ју на пу ту до сти ца ња зна ња, обра зо ва ња и струч ног уса вр ша ва ња.

са по ве ћа њ ем бро ја ђа ка-сту де на та по ве ћа ва се и број сти пен ди-ста све до кра ја XIX ви је ка. Ка рак те ри стич но је да број сти пен ди ста у сре дњ им шко ла ма бла го ра сте или опа да, а да број сти пен ди ста на ви-шим шко ла ма и фа кул те ти ма на гло ра сте или на гло опа да.16 У кри зним го ди на ма, у ври је ме рат них до га ђа ја или не по сред но при је и по сли је, до ла зи или до сма њ е ња или до на глог по ве ћа ња бро ја сти пен дис та.

да би се мо гао да ти де таљ ни ји пре глед бро ја ђа ка-сту де на та и бро ја ђа ка-сту де на та сти пен ди ста и њихо вог ме ђу соб ног од но са по го ди на ма или по јед иним фа за ма и пе ри о ди ма (ко ји се ја сно уоча ва ју од по чет ка дру ге по ло ви не XIX ви је ка па све до кра ја Пр вог свјет ског ра та), нео п ход ни би би ли пот пу ни по да ци. ме ђу тим, и ови ко ји ма ми рас по ла же мо ве о ма су бли зу пот пу ним, јер смо за ана ли зу ко ри сти ли пот пу не по дат ке за 3029 ђа ка-сту де на та, па смо на осно ву то га и из вр-ши ли ана ли зу. на и ме, пре ко бро ја сти пен ди ста мо же се утвр ди ти приб-ли жно уку пан број шко ло ва них у ино стран ству, као и њихов ма те ри јал-ни по ло жај, а с дру ге стра не мо же се при бли жно са гле да ти и еко ном ска

15 др Ђоко д. Пејовић, Развитак просвјете..., стр. 33; др Раде делибашић, Развој школ-ства..., стр. 47; Педесет година на престолу Црне Горе 1860-1910, Цетиње 1910, стр. 167-185.

16 др момчило д. Пејовић, Школовање Црногораца у иностранству 1848-1918, Подго-рица 2000., стр. 297-324, 532. Графикон бр. 1.


моћ цр но гор ске др жа ве од дру ге по ло ви не про шло га ви је ка па све до 1918. го ди не. на осно ву збир них по да та ка укуп ног бро ја ђа ка-сту де на та и бро ја сти пен ди ста до шли смо до приб ли жних по да та ка о бро ју ђа ка ко ји се шко лу ју у Цр ној Го ри и бро ју ста нов ни штва у дру гој по ло ви ни XIX ви је ка у Цр ној Го ри.

до 90-тих го ди на XIX ви је ка сти пен ди је су да ва не по је ди ним ђа-ци ма-сту ден ти ма на пре по ру ку књ а за ни ко ле или ис так ну тих вој во да, пле мен ских стар је ши на и дру гих ли ца од ути ца ја на др жав не ор га не и на цр но гор ском дво ру. Тек 1886. го ди не по ми ње се да је ми ни стар-ство про свје те и цр кве них по сло ва зах ти је ва ло да се сти пен ди сти ма у ино стран ству од ре ди стал ни мје сеч ни из нос. да кле, до та да су уче ни ци при ма ли сти пен ди ју од књ а за и књ е ги ње, или из др жав не ка се. до кра-ја ав гу ста мор али су под ни је ти из вје штај о успје ху у шко ли. У ав гу сту 1890. го ди не ми ни стар про свје те и цр кве них по сло ва (Јо ван Па вло вић) до нио је пр ве про пи се ко ји су се од но си ли на цр но гор ске сти пен ди сте у ино стран ству. Пра ви ла за књ а же ве пи том це на стра ни тра жи ла су од сти пен ди ста (у гим на зи ји, ре ал ци, вој ној и тр го вач кој шко ли и на фа-кул те ти ма) ре дов не из вје шта је о упи су и ис пи ти ма (и при ват ним по-лу го ди шњ им, ако ни је су би ли пред ви ђе ни ре дов ни). Пи то мац је гу био сти пен ди ју уко ли ко ни је успио да по сли је пр ве стро ге опо ме не по ло жи про гра мом пред ви ђе не ис пи те. стру ка и мје сто се ни је су мо гли ми је-њ а ти без одо бре ња мин истра. Пре ко сти пен ди је се мо гла до би ти са мо на кна да за шко ла ри ну и ис пит не так се, као и пут ни тро шак. до ста на-гло по ве ћа ње бро ја сти пен ди ста у ино стран ству и отва ра ње ве ћег бро ја шко ла на ме та ло је из мје не про пи са, ко је су и усли је ди ле пр вих де це ни ја XX ви је ка. но ва пра ви ла су зах ти је ва ла ве ћу ди сци пли ну уче ни ка сти-пен ди ста, ре дов но по ла га ње ис пи та, оба ве зу ра да у др жав ној слу жби Цр не Го ре по за вр шет ку шко ло ва ња и др. на кра ју сва ке школ ске го ди не ми ни стар ски са вјет је од ре ђи вао број сти пен ди ста по вр ста ма шко ла, као и уку пан из нос ко ји им се мо гао да ти.

од укуп ног бро ја ђа ка-сту де на та ко ји су се шко ло ва ли у сре дњ-им, на ви шим и ви со ким шко ла ма у ино стран ству, сти пен ди ста је би ло не што ма ње од јед не тре ћи не. на и ме, од 3029 ђа ка-сту ден та, сти пен-ди ју је при мао 821 од дру ге по ло ви не XIX ви је ка до кра ја Пр вог свјет-ског ра та, што у про цен ти ма из но си 27,1%. да ља ана ли за по ка зу је да је њихов број по шко ла ма не у јед на чен што је са свим нор мал но у укуп ном са гле да ва њу тих по да та ка, та ко да је у сре дњ им шко ла ма би ло 450 сти-пен ди ста у ра зним др жа ва ма. њихов број се не мо же по го ди на ма пра-ти ти у кон ти ну и те ту, јер о то ме не ма мо пот пу них по да та ка, али мо же од по чет ка 90-тих го ди на XIX ви је ка. на ви шим шко ла ма шко ло ва ло се 129, а на фа кул те ти ма 247 сти пен дис та. По што је ве ли ки број ђа ка и


сту де на та био на шко ло ва њу у ср би ји, да ли смо пре глед ста ти стич ких по да та ка сти пен ди ста у тој др жа ви, као и ста ти сти ку сти пен ди ста ми-ни стар ства про свје те и цр кве них по сло ва Цр не Го ре и ми ни стар ства про свје те ср би је, а по мје сту ро ђе ња сви сти пен ди сти су из Цр не Го ре и Бо ке Ко тор ске. Још јед на ве о ма ва жна чи њ е ни ца: ста ти стич ке та бе ле број ног ста ња сти пен ди ста ра ди ли смо на осно ву име на и пре зи ме на уче ни ка у по је ди ним го ди на ма и шко ла ма.

од по чет ка 90-тих го ди на про шло га ви је ка мо же се у кон ти ну и-те ту пра ти ти број но ста ње сти пен ди ста по го ди на ма и шко ла ма.17 ста-ти сти ка по го ди на ма по ка зу је да се број сти пен ди ста стал но по ве ћа вао, са сла бим сма њ е њ ем у по је ди ним го ди на ма, и да та тен ден ци ја иде све до 1895/96. школ ске го ди не, ка да је по стиг нут мак си мум од 74 сти пен-ди сте, од ко јих у сре дњ им шко ла ма 31, на ви шим шко ла ма 19, а на фа-кул те ти ма 24 бла го де јан ца. У овом раз до бљу, 1882-1896. го ди не, број сти пен ди ста у сре дњ им шко ла ма је знат но ве ћи од бро ја сти пен ди ста на ви шим шко ла ма или на фа кул те ти ма. Код ви ших шко ла та ко ђе се по ве ћа ва број сти пен ди ста, али се за па жа ју и из вје сне осци ла ци је. Код сту де на та број сти пен ди ста се стал но по ве ћа ва, и школ ске 1895/96. го-ди не по сти же свој мак си мум од 24 сти пен ди сте. од 1896. до ла зи до сма њ е ња укуп ног бро ја сти пен ди ста све до школ ске 1906/07. го ди не. Та да ће се из јед на чи ти са бро јем од при је де це ни ју, ка да је би ло укуп-но 74 бла го де јан ца. ова кав пад бро ја сти пен ди ста у раз до бљу од јед не де це ни је на стао је усљед по ли тич ких при ли ка и ди на стич ких су ко ба из ме ђу Цр не Го ре и ср би је, јер се ве ли ки број сти пен ди ста та мо шко ло-вао. У том пе ри о ду, ко ји ће тра ја ти до 1910. го ди не, по ли тич ке при ли ке у из вје сној мје ри ути ца ле су и на укуп но сма њ е ње бро ја ђа ка-сту де на та у ино стран ству. Ако се ста ти сти ка по сма тра по шко ла ма, он да се за па жа да је у истом раз до бљу 1896-1907. го ди не број сти пен ди ста у сре дњ им шко ла ма у по ра сту, а при кра ју то га раз до бља, у школ ској 1906/07. го-ди ни, по сти же мак си мум од 40 сти пен ди ста. Код уче ни ка ви ших шко ла број сти пен ди ста знат но се сма њ у је да би у школ ској 1905/06. го ди ни си шао на 18, а већ на ред не школ ске го ди не на 2 бла го де јан ца. за сту-ден те сти пен ди сте тен ден ци ја по ра ста се по ве ћа ва и до сти же мак си-мум од 26 у го ди на ма 1905-1907, што је мак си мум од по чет ка 90-тих го ди на. мо же се ре ћи да су се по ли тич ке при ли ке у на ве де ном пе ри о ду не га тив но од ра зи ле на уку пан број сти пен ди ста, а по себ но сти пен ди-ста ви ших шко ла. од школ ске 1907/08. го ди не па све до 1918. го ди не по ве ћа ва се уку пан број сти пен ди ста. По раст је ре зул ти рао из на глог по ве ћа ња бро ја уче ни ка, али и не што по вољ ни јег трет ма на сти пен ди ста 17 др момчило д. Пејовић, Школовање Црногораца у иностранству 1848-1918, Подго-

рица 2000., стр. 318-319.


од стра не ми ни стар ства про свје те и цр кве них по сло ва, као и чи њ е ни це да су не ко ли ке ге не ра ци је ма ту ра на та Це ти њ ске гим на зи је (из пр ве ге-нер аци је го то во сви) до би ли сти пен ди је да сту ди ра ју у ино странс тву. У овом пе ри о ду од јед не де це ни је, број сти пен ди ста ће се по ве ћа ва ти све до по чет ка Пр вог свјет ског ра та, а од та да се сма њ у је.

По раст укуп ног бро ја ђа ка-сту де на та, ко ји се шко лу ју у ино стран-ству, у по сље дњ им го ди на ма пр ве де це ни је и у дру гој де це ни ји XX ви-је ка, у из вје сној мје ри ути цао је и на број сти пен ди ста, ко ји се у знат ној мје ри по ве ћа ва до стиг нув ши свој мак си мум од 96 у школ ској 1911/12. го ди ни, што је ујед но и мак си мум у цје ло куп ном пе ри о ду од 90-тих го-ди на про шло га ви је ка па до кра ја дру ге де це ни је XX ви је ка. У овом пе-ри о ду основ на ка рак те ри сти ка је то што до ла зи до сма њ е ња бро ја сти-пен ди ста у сре дњ им и на ви шим шко ла ма, док се број сту де на та сти пен-ди ста по ве ћа ва све до по чет ка Пр вог свјет ског ра та, ка да ће у школ ској 1913/14. го ди ни би ти по стиг нут мак си мум од 72 сту ден та бла го де јан ца, што је ујед но и мак си мум у ци је лом пе ри о ду. ста ти стич ки по да ци при-ка за ни на та бе ла ма ја сно по твр ђу ју чи њ е ни цу да по ли тич ке при ли ке, при вред не и дру штве не про мје не, рат ни до га ђа ји има ју знат ног уди је ла на по ве ћа ње или сма њ е ње бро ја уче ни ка и сти пен ди ста ко ји се шко лу-ју у инос тран ству у пе ри о ду 1848-1918. го ди не. све у куп не про мје не у Цр ној Го ри, да кле, од ра жа ва ле су се и на омла ди ну шко ло ва ну у ино-стран ству.

Ана ли за ста ти стич ких по да та ка у пе ри о ду од школ ске 1882/83-1917/18. го ди не по шко ла ма по ка зу је оп шту ка рак те ри сти ку по ра ста бро ја сти пен ди ста у по је ди ним пе ри о ди ма ко ји има ју сво је спе ци фич но-сти, али у укуп ном са гле да ва њу пре ко њих се из ра жа ва ју све при вред не и дру штве не про мје не и по ли тич ка зби ва ња. По раст бро ја сти пен ди ста сре дњ их шко ла са из вје сним осци ла ци ја ма мо же се пра ти ти од по чет ка 90-тих го ди на про шло га ви је ка па све до школ ске 1906/07. го ди не, а од та да по сте пе но опа да до по чет ка Пр вог свјет ског ра та, ка да до ла зи до на глог сма њ е ња. То се за па жа код сти пен ди ста ви ших шко ла; број ће ра-сти све до кра ја XIX ви је ка, да би од та да до шло до стал ног сма њ и ва ња бро ја сти пен ди ста. Код сти пен ди ста ви ших шко ла у пр вим де це ни ја ма XX ви је ка уоча ва ју се ја ке осци ла ци је. на фа кул те ти ма број сти пен ди-ста, од по чет ног пе рио да па све до Пр вог свјет ског ра та, у стал ном је по ра сту и у од но су на сти пен ди сте сре дњ их шко ла про це нат по ве ћа ња у то ку го ди не је 10% укуп ног бро ја уче ни ка у тој го ди ни. ме ђу соб ни од но си сти пен ди ста на фа кул те ти ма и ви шим шко ла ма знат но се раз-ли ку је и про це нат ра ста сти пен ди ста на фа кул те ти ма из но си у про сје ку до 30% укуп ног бро ја у јед ној го ди ни на ви шим шко ла ма. Упо ре ђу ју ћи ста ти сти ку укуп ног или по је ди нач ног бро ја свих уче ни ка ко ји се шко-


лу ју у ино странст ву у да том пе ри о ду и бро ја сти пен ди ста у укуп ном бро ју или по шко ла ма, за па жа се јед на оп шта и по је ди нач на ка рак те ри-сти ка ко ја је у приб ли жној мје ри иден тич на са по ра стом укуп ног бро ја ђа ка-сту де на та и укуп ног бро ја сти пен ди ста све до по чет ка бал кан ских ра то ва, а да се од та да сма њ у је уку пан број ђа ка-сту де на та и уку пан број сти пен ди ста.

Ако се ана ли зи ра ју ста ти стич ки по да ци сти пен ди ста у сре дњ им, на ви шим и ви со ким шко ла ма-фа кул те ти ма по го ди на ма и раз ре ди ма од но сно го ди на ма сту ди ја, он да се мо же за па зи ти да је нај ве ћи број сти-пен ди ста у по чет ним раз ре ди ма или го ди на ма сту ди ја. Што се иде ка ви шим раз ре ди ма то је број сти пен ди ста ма њи, а на за вр шним го ди на-ма знат но се сма њ у је. Број сти пен ди ста мо же се пра ти ти по го ди на ма, раз ре ди ма и шко ла ма-фа кул те ти ма. за раз ли ку од сти пен ди ста сре дњ их шко ла и фа кул те та, код ко јих се број сма њ у је иду ћи ка за вр шним го ди-на ма, број сти пен ди ста ви ших шко ла у по је ди ним раз ре ди ма од пр ве до за вр шне го ди не у сла бом је опа да њу. да та ка рак те ри сти ка за сти пен-ди сте ви ших шко ла по твр ђу је кон ста та ци ју да је број уче ни ка ко ји су за вр ши ли ви шу шко лу ве ћи од бро ја уче ни ка сре дњ их шко ла или бро ја сту де на та ко ји су за вр ши ли шко ло ва ње.

У то ку шко ло ва ња је дан број ђа ка имао је стал ну, по вре ме ну по-моћ или сти пен ди ју ми ни стар ства про свје те и цр кве них по сло ва Цр не Го ре или ми ни стар ства про свје те ср би је, а из вје стан број уче ни ка при-мао је по моћ и сти пен ди је од дру гих др жа ва у ко ји ма су се шко ло ва ли. У то ку ци је лог шко ло ва ња, у сре дњ ој шко ли и на фа кул те ту, при ма ло је сти пен ди ју од ми ни стар ства про свје те, пре ма на шим ис тра жи ва њ и ма, 65 уче ни ка.

Уку пан број ђа ка-сту де на та ко ји су се шко ло ва ли у ино стран ству о тро шку ро ди те ља, а вра ти ли су се у Цр ну Го ру по за вр шет ку шко ло ва-ња, из но си 467, док је оних ко ји су се шко ло ва ли о др жав ном тро шку и вра ти ли се у Цр ну Го ру укуп но 108 уче ни ка.

Ана ли за бро ја сти пен ди ста по мје сту шко ло ва ња (др жа ви у ко јој се ђак-сту дент шко лу је) и по шко ли од но сно фа кул те ту ко ји из у ча ва по-ка зу је сље де ће: од укуп но 821 сти пен ди сте, сре дње шко ле по ха ђа ло је 407 уче ни ка, ви ше шко ле 167, а фа кул те те 247 сту де на та. од сре дњ их шко ла нај ви ше је сти пен ди ста по ха ђа ло гим на зи ју и ли цеј (укуп но 181 уче ник), за тим вој не шко ле (67 уче ни ка), за нат ске шко ле (41 уче ник) итд. сти пен ди сти ви ших шко ла по ха ђа ли су ве ћи ном учи тељ ске и бо го-слов ско-учи тељ ске шко ле, укуп но 133, а дру ге ви ше шко ле у мно го ма-њ ем бро ју. на фа кул те ти ма су би ла укуп но 254 бла го де јан ца, од ко јих на прав ном 91, на фи ло зоф ском 52, ме ди цин ском 41, на тех нич ком 31 сту-дент, а на оста лим фа кул те ти ма број сти пен ди ста био је знат но ма њи.


У то ку гим на зи је и на фа кул те ту при ма ло је сти пен ди ју укуп но 50 ђа-ка-сту де на та. на осно ву из ни је тих по да та ка за па жа се да јед на тре ћи на ђа ка гим на зи је до ла зи на сту ди је прав ног, фи ло зоф ског и ме ди цин ског фа кул те та. оп шта ка рак те ри сти ка би ла би: од сре дњ их шко ла ве ћи на по ха ђа гим на зи је, од ви ших шко ла под јед на ко бо го слов ско-учи тељ ску и учи тељ ску шко лу, а од фа кул те та прав ни, фи ло зоф ски, ме ди цин ски и те хнич ки фа кул тет. Упо ре ђу ју ћи да те по дат ке са бро јем уче ни ка ко ји по ха ђа ју од но сне шко ле и фа кул те те мо же се ре ћи да је од укуп ног бро-ја уче ни ка гим на зи је сти пен ди ју при ма ло око 12%, а да је сти пен ди ста на учи тељ ским и бо го слов ско-учи тељ ским шко ла ма би ло 25% укуп ног бро ја уче ни ка ви ших шко ла. Број сти пен ди ста у про цен ти ма за по је ди-не фа кул те те био би: на прав ном око 25%, на фи ло зоф ском око 31%, на ме ди цин ском око 39%, и на тех нич ком око 39% укуп ног бро ја сту де на та то га фа кул те та.

Уку пан број сти пен ди ста по по је ди ним др жа ва ма и по фа кул те-ти ма знат но се раз ли ку је у ме ђу соб ном од но су шко ла и фа кул те та, а тај од нос се ми је ња и уну тар сти пен ди ста у др жа ви у ко јој се шко лу-ју. У пе ри о ду од дру ге по ло ви не XиX ви је ка па до кра ја 1918. го ди не број сти пен ди ста по ве ћа ва се из го ди не у го ди ну, а та ко ђе се по ве ћа-ва број сти пен ди ста у по је ди ним др жа ва ма. ста ти сти ка по др жа ва ма у од но сном пе ри о ду би ла би: у ср би ји 404 бла го де јан ца, Ру си ји 92, Фран цу ској 51, Аустро-Угар ској 56, Тур ској 55, Че шкој 37, хр ват ској 33, Швај цар ској 21, ита ли ји 31, Грч кој 16, њемач кој 11, Бу гар ској 5, Бо сни и хер це го ви ни 2, Бел ги ји 1, ен гле ској 1, Швед ској 1, не по зна то 4 сти пен ди сте. нај ве ћи број сти пен ди ста шко ло вао се, да кле, у ср би ји - 13% укуп ног бро ја шко ло ва них у ино стран ству, док је про це нат сти-пен ди ста у дру гим др жа ва ма знат но ма њи. Бр ој сти пен ди ста од ра жа ва укуп но број уче ни ка и његов ме ђу соб ни од нос пре ма др жа ва ма у ко ји-ма се шко ло ва ла цр но гор ска омла ди на.

По шко ла ма и фа кул те ти ма број сти пен ди ста по је ди них ми ни-стар ста ва или вла да био би: ми ни стар ство про свје те и цр кве них по-сло ва Цр не Го ре укуп но 514, ми ни стар ство ино стра них дје ла и ми ни-стар ство про свје те ср би је 282 ђа ка-сту ден та, а Ру си је, Аустро-Угар ске, Тур ске и дру ге др жа ве сти пен ди ра ле су укуп но 27 ђа ка.

сти пен ди ста ми ни стар ства про свје те и цр кве них по сло ва Цр не Го ре би ло је: у гим на зи ја ма 46, ли це ји ма 54, тр го вач ким шко ла ма 16, за на ти ма 36, ду хов ним се ми на ри ја ма 5, не по зна то - шко ла ма 24, по-штан ско-те ле граф ској шко ли 7, вој ној шко ли 66, гим на зи ји - фа кул те-ту 42, учи тељ ској шко ли 27, бо го слов ско-учи тељ ској шко ли 13, ви шој дје во јач кој шко ли 1, ви шој шко ли 2, по љо при вред ној шко ли 2, прав-ном фа кул те ту 70, тех нич ком фа кул те ту 24, сту дент 17, фи ло зоф ском


фа кул те ту 30, ме ди цин ском фа кул те ту 36, фар ма ци ји 2, по љо при вред-ном фа кул те ту 6, ли ков ној ака де ми ји 5, вој ној ака де ми ји 1 сту дент. од уче ни ка сти пен ди ста ми ни стар ства про свје те ко ји су се шко ло ва ли у ино стран ству ве ли ки број њих био је у вој ним шко ла ма и гим на зи ја-ма, од ви ших шко ла за сту пље не су учи тељ ске и бо го слов ско-учи тељ ске шко ле, од фа кул те та прав ни, ме ди цин ски и фи ло зоф ски фа кул тет итд. сти пен ди ста ми ни стар ства про свје те и цр кве них по сло ва у по је ди ним др жа ва ма би ло је: у ср би ји 122 бла го де јан ца, Ру си ји 84, Фран цу ској 49, Тур ској 51, Аустро-Угар ској 44, хр ват ској 32, Швај цар ској 19, Че шкој 36, њемач кој 11, Бу гар ској 5, Грч кој 3, Бо сни и хер це го ви ни 2, Швед-ској 1, ен гле ској 1, Бел ги ји 1, а за 14 сти пен ди ста ни је по зна то у ко јој су се др жа ви шко ло ва ли.

оних по мје сту ро ђе ња из Цр не Го ре, а ко ји су при ма ли сти пен ди-ју ми ни стар ства ино стра них дје ла или ми ни стар ства про свје те ср би је у пе ри о ду ко ји об ра ђу је мо по др жа ва ма би ло је: у ср би ји 282, Грч кој 12, Тур ској 4, Аустро-Угар ској 3, Швај цар ској 2, Фран цу ској 2, хр ват ској 1, а за тро ји цу сти пен ди ста ни је смо мо гли утвр ди ти у ко јој су се др жа ви шко ло ва ли. њихов бр ој по шко ла ма и фа кул те ти ма у ср би ји био би: гим на зи ја 77, тр го вач ка шко ла 5, по љо при вред на шко ла 4, вој на шко ла 4, ли цеј 4, ду хов на се ми на ри ја 1, не по зна то нам је у ко јој је од сре дњ их шко ла учи ло 10 уче ни ка сти пен ди ста, а 8 уче ни ка је при ма ло сти пен ди-ју у то ку сре дње шко ле и на фа кул те ту; учи тељ ска шко ла 34 сти пен ди-сте, бо го слов ско-учи тељ ска шко ла 57, дје во јач ке шко ле 11; на прав ном фа кул те ту 21 сти пен ди ста, фи ло зоф ском 22, те хнич ком 7 сти пен ди ста; а на оста лим шко ла ма и фа кул те ти ма из ван ср би је: ду хов на ака де ми-ја 6, ме ди цин ски фа кул тет 5, по љо при вред ни 4, фар ма ци ја 2, му зич ка ака де ми ја 1, а за тро ји цу сти пен ди ста ни је смо мо гли утвр ди ти мје сто сту ди ра ња и фа кул тет ко ји су по ха ђа ли.

из при ло же них по да та ка очи глед но је да се нај ви ше сти пен ди ста ми ни стар ства про свје те и ми ни стар ства ино стра них дје ла ср би је шко-ло ва ло у ср би ји и зе мља ма ко је су би ле под вла шћу Аустро-Угар ске. од укуп ног бро ја сти пен ди ста ко је је ср би ја сти пен ди ра ла, а по мје сту ро-ђе ња су из Цр не Го ре и Бо ке, на фа кул те ти ма су би ла 72 сту ден та, од ко-јих на Бе о град ском уни вер зи те ту 29. Број сти пен ди ста по фа кул те ти ма на Бе о град ском уни вер зи те ту би ло би: Фи ло зоф ски 13, Прав ни 11, Тех-нич ки 4, а за 1 сти пен ди сту ни је нам по зна то ко ји је фа кул тет по ха ђао.

из вје стан број уче ни ка сре дњ их шко ла, ве ћи ном оних ко ји су се шко ло ва ли у Вој во ди ни, а би ло их је и у дру гим др жа ва ма, при мао је сти пен ди ју-бла го де ја ње из вје сних за во да, за кла да и фон до ва: А. Па је-ви ћа, Ј. Про ти ћа, Ву ко во бла го де ја ње, Фонд ми ло ша зе че ви ћа, Бла го-де ја ње све у чи ли шног кон вик та, за кла да Ба бић-Пеј ко вић, за кла де Те ке-


ли је у но вом са ду, за кла да Пла сти ће ва, за кла да Ф. Бар ба ри ћа у срем-ским Кар лов ци ма, зе маљ ске вла де у са ра је ву, итд.

сход но усло ви ма, по ли тич ким при ли ка ма и рат ним до га ђа ји ма, ве ли ки број уче ни ка за вр шио је шко ло ва ње на стра ни и сти цао ди пло му о за вр ше ној шко ли. По за вр шет ку сре дње шко ле сту ди је су на ста ви ла 982 уче ни ка, од ко јих: са гим на зи јом 495 уче ни ка, а са ви шом шко лом 76 уче ни ка. ни је смо би ли у мо гућ но сти да анал изи ра мо кре та ње на свим фа кул те ти ма, јер не ма мо пот пу них по да та ка за та кву ана ли зу. ме-ђу тим, број сти пен ди ста по по је ди ним сре дњ им и ви шим шко ла ма да-је ст вар ну или са свим при бли жну сли ку цр но гор ске омла ди не ко ја се шко ло ва ла у ве ли ком бро ју др жа ва или зе ма ља. По за вр шет ку шко ле сти пен ди ста се од мах вра ћао у Цр ну Го ру, уко ли ко му ни је би ло од ре-ђе но да се струч но уса вр ша ва. Био је оба ве зан да слу жи у од ре ђе но ме мје сту оно ли ко го ди на за ко ли ко је при мао сти пен ди ју, ина че је мо рао да на док на ди све тро шко ве шко ло ва ња. са свим је си гур но да се ве ћи број сти пен ди ста ни је ода зи вао про пи си ма Пра ви ла за др жав не сти пен-ди сте по за вр шет ку шко ло ва ња, а ми ни стар ство про свје те и цр кве них по сло ва Цр не Го ре ни је мно го бри ну ло о то ме. ме ђу тим, ми ни стар ство ино стра них дје ла и ми ни стар ство про свје те ср би је мно го су стро жи ји у том по гле ду, а по себ но се то од но си на сти пен ди сте по мје сту ро ђе ња и по др жа вљан ству из ср би је. за сти пен ди сте из дру гих кра је ва, из Цр-не Го ре или зе ма ља под вла шћу Тур ске или Аустро-Угар ске, има ли су мно го бла жи кри те ри јум и ни је су им оме та ли од ла зак у дру гу др жа ву. из вје стан дио цр но гор ске омла ди не оста јао је у ср би ји, а раз ло зи су би ли ви ше еко ном ске не го по ли тич ке при ро де. из ис тих раз ло га и дио мла дих ко ји су се шко ло ва ли у Ру си ји и дру гим зе мља ма остао је у мје-сту шко ло ва ња. не до вољ на бри га до мо ви не о њима, на ви ке сте че не у раз ви је ним сре ди на ма, као и пер спек ти ве жи во та и ра да ути ца ле су на опре дје ље ње у то ме сми слу. не су мњ и во, нај ма ње су се вра ћа ли они ко-ји су се о свом тро шку и под те шким усло ви ма шко ло ва ли, као и они ко-ји се ни је су сла га ли с ап со лу ти стич ком вла да ви ном у сво јој до мо ви ни.


Mom či lo D. PE JO VIĆ, PhD, Se ni or Sci en ti fic As so ci a te

MON TE NE GRIN STU DENTS EDU CA TED ABROAD AS SCHO LARS GI VEN SCHO LAR SHIPS BY FO RE IGN

GO VERN MENTS AND STA TES

Re su me

Thro ug ho ut the 19th cen tury the re had been mo dest edu ca ti o nal op por tu ni ti es and con di ti ons for the edu ca tion of Mon te ne grin youth wit hin Mon te ne gro. The se will be so mew hat im pro ved so lely with the ope ning of the Se mi nary, the The o lo gi-cal - Te ac her Tra i ning School, the Girls’ In sti tu te and the Gymna si um at Ce ti nje in the se cond half of the 19th cen tury. The esta blis hed edu ca ti o nal in sti tu tes con tri bu ted to the in cre a se of the num ber stu dents be ing edu ca ted wit hin Mon te ne gro and tho se who af ter com ple ting the se scho ols le a ve to furt her the ir edu ca tion out si de the Mon-te ne grin bor ders, i.e. abroad.

The po li ti cal re pu ta tion of Mon te ne gro among the Euro pean pu blic, as well as the po li ti cal and po e tic po pu la rity of the Prin ce-King Ni ko la I Pe tro vić will con-tri bu te to the esta blis hment of di plo ma tic re la ti ons with many Euro pean co un tri es. with the esta blis hment of di plo ma tic re la ti ons bet we en Mon te ne gro and the Euro-pean sta tes the re is the in cre a se in the num ber of stu dents who are edu ca ted abroad.

Cer tain co un tri es and the ir go vern ments with which di plo ma tic re la ti ons had been esta blis hed, played a sig ni fi cant ro le in of fe ring scho lar ships to the stu dents of se con dary scho ols, col le ges and uni ver si ti es, sin ce they wo uld grant se ve ral scho lar-ships a year to Mon te ne grin stu dents who we re be ing edu ca ted abroad. Italy, Fran ce, Ser bia, Rus sia, Tur key, Bul ga ria and ot her co un tri es of fe red scho lar ships to a cer tain num ber of stu dents from Mon te ne gro for the stu di es at se con dary scho ols and uni-ver sity in sti tu ti ons in the ir re spec ti ve co un tri es. Upon the com ple tion of edu ca tion, only one third of Mon te ne grin youth re turns to Mon te ne gro to work in the sta te in-sti tu ti ons.

Asst. Prof. Dr. Uğur ÖZCAN*

THE LOAN AGREEMENT BETwEEN THE OTTOMAN EMPIRE AND MONTENEGRO, AND FINANCIAL

AID TO MONTENEGRO

AB STRACT: The re la ti on ships bet we en Ot to man Em pi re and Mon-te ne gro which dec la red its in de pen den ce in 1878 we re de ve lo ped to a good po int, espe ci ally du ring Ab dul Ha mid and Ni ko la’s re ign. Thanks to the se good re la ti ons, loan agre e ments we re among the fi nan cial sup ports. In this pre sen ta tion, two loan agre e ments sig ned in or der to loan to Mon te ne gro thro ugh Ot to man Bank will be men ti o ned and the ef fect of the se two loan agre e ments on Ot to man-Mon te ne gro re la ti ons will be di scus sed.

KEY wORDS: Mon te ne gro, Ot to man Em pi re, Loan Agre e ment, Ot to-man Bank, Ab dul ha mid II, Ni ko la

In tro duc tion

Mon te ne gro, an in de pen dent and re la ti vely small-si zed Bal kan co un try by the Adri a tic Sea, esta blis hed re la ti ons with the Ot to man Em pi re as early as the 14th cen tury. The Ot to mans we re not able to do mi na te Mon te ne gro fully due to dif fi cul ti es po sed by ge o graphy and the tri bal li festyle pre va i ling in the re gion. Mon te ne gro was ho me to se ve ral re volts aga inst the Ot to mans in the 19th cen tury, which was a con se qu en ce of na ti o na list mo ve ments and pan-Sla-vic ten den ci es of the ti me. The ac ces sion of Ab dul Ha mid II to the Ot to man thro ne, fol lo wed by the Rus so-Tur kish war (1877-1878), led to the con clu-sion of 1878 Ber lin Tre aty which me ant in de pen den ce for Mon te ne gro.

Ber lin Tre aty ga ve Mon te ne gro an op por tu nity to ex pand its bor ders. Cen tu ri es-long strug gle aga inst the Ot to man Em pi re cul mi na ted and its suc-cess at the war to ok the co un try to the in ter na ti o nal sta ge1.* Autor je profesor na Ahi Evran University/Kirsehir/TURKEY1 Elisabeth Roberts, Realm Of The Black Mountain A History Of Montenegro, Cornell


UDC: 94(497.16-51:560-44)”18”


Un der the ru le of Nic ho las I, Mon te ne gro be gan di plo ma tic re la ti ons with the Ot to man Em pi re. Mi nor bor der skir mis hes be ing ex cep ted, the re la-ti ons us he red in an ap pro xi ma tely 30-year era of no ar med con flict bet we en the two sta tes un til the de po si tion of Ab dul Ha mid II. The pe a ce ful era has ra i sed the re la ti ons bet we en the two to a very po si ti ve high. The po li ti cal le a der ship skills of Ab dul Ha mid and Nic ho las I, as well as the ir fri endly man ners, played a ma jor ro le on the mu tu ally ami ca ble re la ti ons. In ci dents esca la ting to cri sis le vels bet we en the two sta tes we re re sol ved with the so lu-tion-ori en ted and pe a ce ful ap pro ac hes of the se two le a ders. Nic ho las’ vi sits to Is tan bul, co u pled with Ab dul Ha mid’s ho spi ta lity, hel ped Mon te ne grins to to ne down the ir hi sto ric per cep tion of Turks as fo es2.

In this 30-year pe riod, the eco no mic and fi nan cial re la ti ons bet we en two co un try, con ti nued to in cre a se. Sta tes al ways ma de loan agre e ments in the na me of fi nan cial af fa irs in the hi story. One of the loan agre e ments which was sig ned in hi story is the one bet we en Oto man Sta te and Mon te ne gro. Be-fo re ex pla i ning this loan to Mon te ne gro in 1892, I wo uld li ke to ta ke a lo ok at the po li ti cal, eco no mi cal and fi nan cial sti tu a tion of Oto man Em pi re and Mon te ne gro.

a. Fi nan cial Si tu a tion of Ot to man Em pi re at the End of the 19th Cen tury

Even tho ugh the Ot to man Em pi re was ne a ring the end of her li fe and known as the “sick man of Euro pe” at the end of 19th cen tury, she was able to ke ep her po si tion among the most po wer ful sta tes in Euro pe and the world.

Fa cing very hu ge wars li ke Cri mean and Ot to man-Rus sian war of 1877, Ot to man Em pi re star ted lo sing its po wer on Bal kan sta tes and the eco-nomy kept wor se ning. Espe ci ally af ter the Cri mean war, Ot to man Em pi re bor ro wed mo ney from the Big Po wers. This was the star ting po int of get ting in to debt in 1854. It was tho ught and ex pec ted that this fi nan cial ac ti vity wo uld be the so lu tion for Ot to man Eco no mic cri sis. But it did not hap pen. Be ca u se the lo ans we re not used ef fec ti vely, the eco no mic si tu a tion got wor-se. Un til the year 1874 Ot to man Em pi re ma de 15 fo re ign in dep ments. Even tho ugh the amo unt of Mo ney for dept was 239 mil lion li ras, the Mo ney that the Por te ta ke was only 127 mil lion li ras. In or der to co ver this bud get de fi-cit, the Ot to mans in cre a sed ta xes ta ken from the pe o ple li ving in the Bal kan re gion. This tax in cre a se ma de the pe o ple un com for ta ble and they star ted

University Press, New York 2007, pp. 212 Ugur Ozcan, II. Abdülhamid Dönemi Osmanlı-Karadağ Siyasi İlişkileri, Unpublished Phd

Disertation Thesis, Suleyman Demirel University, Institute of Social Science, Isparta 2009, p. 300-310

169The loan agreement between the Ottoman empıre and ...

re vol ting aga inst Ot to mans. Af ter 1877-78 things got even wor se. It was dec la red that even the lo ans ta ken from Ot to man Bank and Ga la ta Ban kers co uld not be paid3.

In 1881, by sig ning The Mu har rem Dec ree the re ve nu es from stamp du ti es, al co hols, fis hing, salt and to bac co we re left to the Duyun-ı Umu-miye, (Ot to man Pu blic Debt Ad mi ni stra tion) an or ga ni za tion esta blis hed for paying do me stic and in ter na ti o nal debt of the Ot to man Em pi re4. Thro ugh this or ga ni za tion, the debt payment was syste ma ti zed, and the big po wers we re pre ven ted from in ter fe ring in Ot to man po li tics. So me says this or ga ni-za tion was a ‘sta te wit hin the sta te’ and a fi nan cial in te gra tion with Euro pe5.

The 1877-78 war left a lot of ca su al ti es died and wo un ded mil li ons. Tho u sands of pe o ple we re for ced to im mi gra te and le a ve the ir ha bi tual pla-ces. This pro cess tur ned Ana to lia and al so İstan bul to a pla ce of im mi grants. Even tho ugh the im mi gra tion pro blem was not a new one in the Ot to man Em pi re, this war wor se ned the si tu a tion. At le ast one mil lion pe o ple mi gra-ted to Ot to man Em pi re from Rus sia, Bal kans and Ca u cas sia. It ca u sed eco-no mic and fi nan cial pro blems. This cu mu la ti ve mi gra tion ca u sed pro blems in the are as of set tle ment, fe e ding, and ad mi ni stra tion. The se pro blems to ok a very he avy toll on the eco nomy and the bud get.

b. Fi nan cial Si tu a tion of Mon te ne gro at the end of the 19th cen tury

Mon te ne gro with its ge o grap hic fe a tu res and ge o po li ti cal po si tion was not fit for com mer cial ac ti vity. And al so it was pretty much im pos si ble to en ga ge in agri cul tu ral ac ti vity be ca u se of the mo un ta i no us cha rac ter of the re gion. Mic ha le Pa la i ret says:

“The crops sel dom suf fi ced to me et the exi gu o us le vels of grain con-sump tion to which the po pu la tion was ac cu sto med and they we re su bject to se ri o us year to year fluc tu a ti ons be ca u se the po ro sity of the karst rock ma de the har vest acu tely vul ne ra ble to dro ught. Grain was usu ally im por ted but com mu ni ca tons in hi bi ted its com mer cial cir cu la tion in tu ral are as. Even in the re la ti vely abun dant 1880s not a year went by wit ho ut re ports of star va-tion and fa mi ne mor ta lity re ac hing the go ver ment in ce ti nje. The supply of li ve stock pro ducts was al so at the mercy of a hard win ter, sin ce the out put of 3 Stanford J. Shaw &Ezel Kural Shaw, History of the Ottoman Empire and Modern Turkey,

V. 2, Cambridge University Press, UK 2002, pp. 2234 Enver Ziya Karal, Osmanlı Tarihi, V.8, TTK, Ank. 1993, p.427; Stanford J. Shaw &Ezel

Kural Shaw, ibid, p. 2235 Edhem Eldem, “Ottoman Financial Integration with Europe:Foreign Loans, the Ottoman

Bank and the Ottoman Public Debt”, European Review (2005), 13:3, Cambridge University Press,pp. 433


hay usu ally fell far short of the mi ni mal win ter fod der ne eds of the ani mals. De ep snow co uld re sult in hu ge los ses and a sin gle adver se win ter co uld re-du ce the ani mal stoc kbey a fifth or mo re6.”

The re was very lit tle area su i ta ble for agri cul tu re and it was not eno-ugh for eco no mic re vi val. In this mo un ta i no us re gion, pe o ple of Mon te ne gro put any su i ta ble area to agri cul tu ral use, no mat ter how small it was. In ad di-tion, ho we ver, very fer ti le agri cul tu ral and com mer cial are as, such as Ul cinj (Ülgün), Pod go ri ca and Bar, we re left to Mon te ne gro un der the Ber lin Tre aty. Re si dents of the se pla ces, far mers, tra ders etc. mi gra ted to Ot to man Sta te. So Mon te ne gro co uld ma ke use of the se pla ces and are as very ef fi ci ently7. This si tu a tion af fec ted Mon te ne grins and Mon te ne grin eco nomy very ne ga ti vely

Mon te ne grins, in this at mosp he re of pe a ce bet we en the Ot to mans and Mon te ne gro, went for work to ot her co un tri es li ke Italy, Bri tain, Austria, and the Uni ted Sta tes. Mon te ne grins al so pre fer red the Ot to man Em pi re as a pla-ce of work. As such, Mon te ne grin men and wo men hel ped the eco nomy to ri se. They co uld pay the ir ta xes and send mo ney to the ir fa mi li es. Bet we en 1856-1874, abo ut 1500 mon te ne grin wor kers had mi gra ted to İstan bul. They co uld be hi red as gu ards, sta ble boys, bodygu ards, bank gu ards, do or men in İstan bul 8. Even in 1888 İstan bul, the dis trict of Büyükçekmece was one of the pla ces that the se la bo rers wor ked as gu ards in farms and fo rests9. And al-so at the Zon gul dak Ere gli coal mi ne (Me a din-i Hümayun) the re we re abo ut 150 mon te ne grin coal mi ne wor kers in 189810. Be si de this, Prin ce Nic ho las, thro ugh fa mily con nec ti ons, con tac ted with the ot her co un tri es’ royal fa mi-li es. As a “fat her in law” of Euro pe, he had the op por tu nity of ta king the advan ta ge of the se co un tri es to get help11.

c. First Loan Agre e ment

Con si de ring all the se in ci dents, Mon te ne gro di ved in to a very big fi-nan cial cri sis in 1892. De spi te the aid from Rus sia, Austria, Fran ce, Bri tain and Italy, Mon te ne gro was fig hting aga inst hun gry and fa mi ne. Of the se fi-nan cial aids, the most sig ni fi cant one was the Ot to man’s fi nan cial aid.

In this con text, the Ot to mans lo a ned to Mon te ne gro for a two-year pe-riod with the tre a sury obli ga ti ons12. Mon te ne gro pro vi ded Ot to man Mi ni stry 6 Michael Palairet, Balkan Economies c. 1800-1914, Cambridge University Press, Cambridge

1997, pp. 1467 Michael Palairet, pp. 2128 Michael Palairet, pp. 1529 BOA (Başbakanlık Osmanlı Arşivi), DHMKT, 1482/17, 31.01.188810 BOA, İHUS, 55/1315RA045, 16.RA.1315; İHUS, 62/1315L028, 12.03.189811 Ugur Ozcan, pp. 13112 BOA,Y.PRK PT, 4/65.


of Fi nan ce a gu a ran tee for 40 tho u sand li ras. Even tho ugh he was cri ti ci zed for be ing very ge ne ro us, Abdül Ha mid al ways tried to ke ep the re la ti ons with Mon te ne gro at a very high le vel.13

1892 was the year Mon te ne gro had a ri sing fi nan cial cri sis, and dro-ught af fec ted agri cul tu re. Fa ced with hun ger and fa mi ne, Mon te ne gro got in to ac tion to ob tain a loan. Fi nan cial mi ni ster first paid a vi sit to Austria. Ne go ti a ti ons to ok pla ce in Vi en na. Then the next mi ni ster of fi nan ce ap plied to the banks of Pa ris and Brus sels for a loan. The fo re ign mi ni ster, when he went to Ve ni ce to at tend Prin ces Da rin ka’s fu ne ral ap plied to tra ders from Ve ni ce for a loan. But he co uld not ob tain it.14.

On the ot her si de, as Mon te ne gro’s chi ef tra ding part ner, Austria cut the yearly 30 tho u sand flo rin ne arly 3800 Osman lı li ras aid, de sig na ted for road con struc tion. Austria used the advan ta ge of her ge o grap hi cal po si tion to do mi na te Mon te ne gro eco no mi cally15. Mon te ne gro’s ba lan ce of the bud get was abo lis hed be ca u se of Austrian in ter fe re. Even the Of fi cers of Mon te ne-gro co uld not get the ir sa la ri es for se ven mo unts. At the be gi ning of 1892, Mon te ne gro’s debt was as fol lows:16

43.000 Flo rin To the Tra ders35.000 Flo rin To the Tra ders from Scho der and Italy 13.000 Flo rin Ot to man Post and Tel graf Of fi ce

7000 Flo rin Austria-Hun ga ria Post and Tel graf Of fi ce 8.500 Flo rin Mal ta Tra ders 1500 Flo rin To the tra der whom coal bo ught for ship.

To taly108.000 Flo rin Ne arly 10 bin Ot to man li ra

Alt ho ugh Mon te ne grin of fi ci als ap plied to fi nan cial or ga ni za ti ons all aro und Euro pe, they co uld not find the mo ney they ne e ded.

when the Of fi ci als and the tra ders ra i sed the ir vo i ces aga inst go ver-ment, Mon te ne grin am bas sa dor in İstan bul Mi tar Ba kic, con tac ted the Sul-tan and ex pla i ned the si tu ta tion that Mon te ne gro was in. with the gu a ran tee pro vi ded by the Ot to man Em pi re, Mon te ne gro and Ot to man Bank sig ned a small loan agre e ment for an amo unt of 10 tho u sand Na po le ons17. At that ti me 13 Süleyman Kani İrtem, Bilinmeyen Abdülhamid Hususi ve Siyasi Hayatı I., Haz: Osman

Selim Kocahanoğlu, Temel Yayınları, İstanbul 2003, pp.141.14 BOA, Y.PRK EŞA, 16/29, 21.08.189215 According to 29th article of Berlin Treaty, Montenegro had to ask for Asutrias permission to

build roads and railroads. John D. Treadway, The Falcon and The Eagle, Purdeu University Press, Indiana 1998, pp. 10

16 BOA, Y.PRK EŞA, 16/29, 21.08.189217 BOA, Y.PRK EŞA, 16/29, 21.08.1892


The Ot to man Bank (Bank-ı Osmanî-i Şaha ne) fo un ded in 1856 in İstan bul, was a French, Bri tish in ve sters and Ot to man go vern ment mu tual or ga ni za-tion18.

So Mon te ne grin go ver ment over ca me this fi nan cial cri sis with this loan agre e ment. when Mi tar Bakiç sent a te le gram and ex pla i ned the im-pro ve ments to Ni ko la, he was in Ni kş ik, and ple a sed with the news. He sent a con gra tu la tory and thank ful te le gram to the Sul tan for his fri en dship and ge ne ro sity19.

d. Se cond Loan Agre e ment

The se cond loan agre e ment bet we en Ot to man Em pi re and Mon te ne-gro was sig ned in 1898. In Ja nu ary 25th, 1898, with the gu a ran tee of the Ot to man Em pi re, the Ot to man Bank lo a ned 25 tho u sand gold francs. (500 tho u sand frank) to Mon te ne gro.20 This amo unt of 100 tho u sand francs per year was to be paid back in a 5-year pe riod.

whi le Mon te ne gro was re pre sen ted by his am bas sa dor Mi tar Ba kic in İstan bul, Ot to man Em pi re’s re pre sen ta ti ve was Fi nan ce Mi ni ster Tev fik Pa-şa21. Now let’s ta ke a clo ser lo ok at the ar tic les of this agre e ment:

First ar tic leAt the Mon te ne grin re qu est, Ot to man Bank agre es to loan 25 tho u sand

Gold Francs, which is ne arly 500 tho u sand francsSe cond Ar tic leMon te ne gro shall pay back the loan, with %6 in te rest, in 100 tho u sand

frank in stal lments per year till 1898 and pay it back in 5 years to the Ot to man Bank.

Third ar tic le%6 in te rest if it won’t pay on ti me.Fo urth ar tic leOt to man Em pi re pro vi des gu a ran te es aga inst Mon te ne gro’s 500 tho-

u sand frank loan.Fifth ar tic leIf the yearly in stal lment was not paid on ti me, the prin ci pal and the

in te rest wo uld be ta ken eit her from deb tor (Mon te ne gro), or the gu a ran tor (Ot to man Em pi re)

18 Kaya Bayraktar, “Osmanlı Bankası’nın Kuruluşu” Cumhuriyet Üniversitesi İktisadi ve İdari Bilimler Dergisi, V.3, No:2, 2002, Sivas, pp. 81-82. Even though it was an “Ottoman Bank” only %4 of the capital belonged to Ottomans.

19 BOA, Y.PRK EŞA, 16/29. 20 BOA, YA.RES, 91/4, 24.01.189821 BOA, İ.HR, 357/1315N-14. 05.02.1898


This agre e ment con sists of 3 co pi es pre pa red in İstan bul in 1898. And al so the Sa dra zam had writ ten to the sul tan to get his per mis sion.22

This loan agre e ment be ing tal ked abo ut, was di scus sed in the Spe cial Co un cil of Mi ni sters (Encümen-i Mah sus-u Vükelâ) con sist of the mi ni ster of com mer ce and work mi ni stry for in ter nal af fa irs, de puty of the co in cil of the ca bi net (şurâ-yı hükümet nâibi) and mi ni stry of ju sti ce. The fact that Ab dul Ha mid’s po int of wi ev had been very ef fec ti ve in this di scus sion. Be-si de this, it was de ci ded not to re fu se Mon te ne gro’s re qu est to ke ep its good re la ti ons with Ot to man Em pi re and its fri endly ap pro ach to sul ta na te and it me ans al so “con fir ma tion for be ing a gu a ran tor” for this loan. fol lo wing day, De ci sion of the Spe cial Co un cil of Mi ni sters, ap pro ved by the Sul tan, and sent to de part ment of fi nan ce to ta ke in ac tion23. As it is seen, sta bill si tu a tion bet we en two co un try was in con si di ra tion, whi le sig ning the loan agre e ment.

Ac cor ding to this agre e ment Oto man Em pi re had de po si ted 500.000 franks to Oto man Bank for Mon te ne gro in the year 190024. But the way this loan agre e ment was re flec ted in the new spa pers was very dif fe rent in US and Bri tain. Alt ho ugh it was writ ten in the New York Ti mes that Ab dul Ha mid II, lo a ning to Mon te ne gro thro ugh the Ot to man Bank, had “bo ught off” Mon te-ne gro, the sa me NY Ti mes al so dec la red that the loan agre e ment was very wi se and ma de Mon te ne grins happy25.

Con clu sion

The se loan agre e ments hel ped the good re la ti ons to re ach a very po si-ti ve high. Right af ter this year in 1899 Prin ce Ni ko la vi si ted İstan bul. The re we re bor der pro blems in his dos si er. But the re was one mo re thing the re al so. It was the 1898 loan agre e ment. To thank Sul tan Abdülha mid for this loan agre e ment was an im por tant re a son for vi si ting İstan bul.

Mon te ne gro so me ti mes did not or co uld not pay the loan back. At that ti me the Ot to man Em pi re era sed the debts. For exam ple in 1903 the mo-ney lo a ned to Mon te ne gro was paid by Ot to man Tre su ary. Af ter this ge stu re, Prin ce Nic ho las, sent a mes sa ge of gra ti tu de to sul tan Abdülha mid.

The re is one mo re thing we sho uld con si der: Ot to man Em pi re was at war aga inst Gre e ce at that ti me. Even tho ugh Ot to man Em pi re was in war eco nomy, Abdül Ha mid did not he si ta te to be gu a ran tor for Mon te ne gro26.22 BOA, İHR 357/1315-N-14. 05.02.189823 BOA, İHR 357/1315-N-14. 05.02.189824 BOA, Y.PRK.EŞA, 33/37, 09.06.189925 New York Times, “The Sultan’s Astuteness; Abdul Hamid Has Prevented A Combination

Against Turkey. Montenegro and Servia Placated, and Now An Attempt Is Being Made To Deal with Bulgaria” September 26, 1903, Saturday, pp. 5

26 BOA, Y.A.HUS. 454/20, 13.08.1903


The main re a son for do ing this was to hold Nic ho las out of Bal kan Union. Abdülha mid as a clo se fri end ne ver wan ted Nic ho las to stand aga inst him. Se condly he wan ted to ke ep the pe a ce and did not want the Bal kans de sta bi li zed.

On the ot her hand Nic ho las had the op por tu nity to use big po wers in-te rest’ in Mon te ne gro for the be ne fit of his co un try in tel li gently27.

Bi bli o graphy

Ba ş ba kan lık Osman lı Arş i vi (BOA), DHMKT, 1482/17, İ.HR, 357/1315N-14, İ.HUS, 107/1321/R-058; İHR 357/1315-N-14; İHUS, 55/1315RA045; İHUS, 62/1315L028; Y.A.HUS. 454/20; Y.A.RES, 121/51; Y.PRK EŞA, 16/29; Y.PRK.EŞA, 33/37; YA.RES, 91/4; YPRK EŞA, 16/29; YPRK EŞA, 16/29; Y.PRK PT, 4/65; YPRK EŞA, 16/29.

BAYRAK TAR, Kaya “Osman lı Ban ka sı’nın Ku ru lu şu” Cum hu riyet Üni ver si te si İk ti sa di ve İda ri Bi li mler Der gi si, V.3, No:2, 2002, Si vas, pp. 81-82.

EL DEM, Ed hem “Ot to man Fi nan cial In te gra tion with Euro pe: Fo re-ign Lo ans, the Ot to man Bank and the Ot to man Pu blic Debt”, Euro pean Revi ew (2005), 13:3, Cam brid ge Uni ver sity Press, pp. 431-445

IR TEM, Süleyman Ka ni, Bi lin meyen Abdülha mid Hu su si ve Siyasi Hayatı 1, Haz: Osman Se lim Ko ca ha no ğ lu, Te mel Yayın la rı, Is tan bul 2003.

KA RAL, En ver Ziya, Osman lı Ta ri hi, V.8, TTK, An ka ra 1993. ÖZCAN, Uğur, II. Abdülha mid Dönemi Osman lıKa ra dağ Siyasi

İli ş ki le ri, Un pu blis hed Phd Di ser ta tion The sis, Süleyman De mi rel Uni ver-sity, In sti tu te of So cial Sci en ce, Is par ta 2009.

PA LA I RET, Mic hael, Bal kan Eco no mi es C. 18001914, Cam brid ge Uni ver sity Press, Cam brid ge 1997.

RO BERTS, Eli sa beth, Re alm Of The Black Mo un tain A Hi story Of Mon te ne gro, Cor nell Uni ver sity Press, New York 2007.

SHAw Stan ford J. & SHAw Ezel Ku ral, Hi story of the Ot to man Em pi re and Mo dern Tur key, V. 2, Cam brid ge Uni ver sity Press, UK 2002.

TRE AD wAY, John D., The Fal con and The Eagle, Pur deu Uni ver-sity Press, In di a na 1998.

THE NEW YORK TI MES, “The Sul tan‘s Astu te ness; Ab dul Ha mid Has Pre ven ted A Com bi na tion Aga inst Tur key. Mon te ne gro and Ser via Pla-ca ted, and Now An At tempt Is Be ing Ma de To Deal with Bul ga ria” The New York Ti mes, Sep tem ber 26, 1903, Sa tur day, pp. 5

27 BOA, Y.A.RES, 121/51, 01.07.1903; BOA, İ.HUS, 107/1321/R-058, 14.07.1903.


Document 1. The First Page of the Loan Agreement. BOA, İ.HR,357/1315N-14


Document 2. The second Page of the Loan Agreement. BOA, İ.HR,357/1315N-14


Document3.TheDecisionoftheSpecialCouncilofMinisters (Encümen-iMahsûs-uVükelâ).BOA,İ.HR, 357/1315N-14


Document4-5TwodocumentfromthePrimeMinistry OttomanArchive(BOA)


Asst. Prof. Dr. Uğur ÖZCAN

THE LOAN AGREEMENT BETwEEN THE OTTOMAN EMPIRE AND MONTENEGRO, AND FINANCIAL AID TO MONTENEGRO

Summary

According to author, loan agreements helped the good relations to reach a very positive height between Ottoman Empire and Montenegro. To thank Sultan Abdülhamid for the loan agreement in 1899, was an important reason for Prince Nikola’s visiting İstanbul.

Montenegro sometimes did not or could not pay the loan back. At that time the Ottoman Empire erased the debts. For example in 1903 the money loaned to Montenegro was paid by Ottoman Treasury. After this gesture, Prince Nicholas, sent a message of gratitude to Sultan Abdülhamid.

Even though Ottoman Empire was in war economy, Abdül Hamid did not hesitate to be guarantor for Montenegro. The main reason for doing this was to hold Nicholas out of Balkan Union. He wanted to keep the peace and did not want the Balkans destabilized.

др драгана Кујовић*

исељАВАње мУслимАнА из ЦРне ГоРе нАКон БеРлинсКоГ КонГРесА КАо ТемА нА

сТРАниЦАмА исТоРиЈсКих зАПисА

ABSTRACT: Af ter the de ci si ons of the Con gress of Ber lin and po si ti-ve out co me of the war with Ot to man Em pi re from 1876 to 1878, Mon te ne gro be ca me an in de pen dent sta te. This pa per de als with the si tu a tion which al so aro se from this out co me, i.e. when a gre at num ber of the Mu slims po pu la tion de ci ded to emi gra te from the newly for med sta te. They emi gra ted to wards Bo snia and Sand zak of No vi Pa zar, and the emi gra tion saw mem bers of all so ci ety gro ups who fe a red pos si ble vi o len ce of new aut ho ri ti es and the loss of pri vi le ges. They we re cal led “mo u had zi rs” or “mo u had zers”.

The pa pers, which on pa ges of Ec rits Hi sto ri qu es deal with this to pic can be di vi ded in to two ca te go ri es: a) re se arch pa pers that in ve sti ga te mo-u had zirs’ furt her de stiny, di rec ti ons of the ir mi gra ti ons, re a sons for emi gra-tion etc, and b) re se arch pa pers de a ling with the pro blem of emi gra tion as the in tro duc tion to the ir land and pro per ti es be ing oc cu pied by Mon te ne grin Ort ho dox set tlers.

KEY wORDS: Mon te ne gro, Mu slims, emi gra tion, Con gress of Ber-lin, mo u had zirs.

на осно ву од лу ка Бер лин ског кон гре са и по вољ ним ис хо дом ра та са Тур ском 1876-1878, по зна тог као Ве љи рат, Цр на Го ра по ста је са мо-стал на и не за ви сна др жа ва. до би ла је знат на те ри то ри јал на про ши ре-ња. му сли ман ско ста нов ни штво се на шло у те шком по ло жа ју и по кре-ну те су ве ли ке се о бе пре ма уну тра шњ о сти Тур ске, и то пре ма Бо сни, но во па зар ском сан џа ку и Ал ба ни ји. за хва ће ни су сви сло је ви овог ста-нов ни штва, ко је је у стра ху од мо гу ћег на си ља но вих вла сти и гу бит ка


UDC: 314.7:28(497.16)”18”

* Aутор је научни савјетник историјског института Црне Горе - Подгорица.


по вла сти ца за у ви јек, у ду гим по вор ка ма, на пу шта ло сво је до мо ве, од-ла зе ћи у не по зна то, уми ру ћи од гла ди, не ма шти не и бо ле сти на ду гим пу то ва њ и ма. У ме мо а ри ма књ а за ни ко ле чи та мо: „...на жа лост мно ге по ро ди це ник шић ке, у пр вом стра ху сво ме, по ђо ше за цар ском вој ском да за ва зда оста ве огњ и шта сво ја... Пру жио се ду гач ки ред исе ље ни ка џа дом од ник ши ћа, стар ци о шта пу, же не са дје цом у на руч ју, а кроз го ми ле ове бле ји пре стра вље на сто ка. Жа ло стан при зор...“1 оја ђе ни и не срет ни у но вим сре ди на ма би ли су су о че ни с не из вје сно шћу, не ра-зу ми је ва њ ем и со ли дар но шћу крат ког да ха, из ло же ни сва ко вр сним по-ни же њ и ма, ни по да шта ва њу и вр ло че сто пот пу ном ута па њу и гу бит ку не ка да шњ ег иден ти те та. ово со цио-кул тур но до га ђа ње је вр ло че сто или за не ма ри ва но или не до вољ но и спо ра дич но спо ме ну то и об ра ђе-но. му ха џи ри или му ха џе ри, пред ста вља ли су ре ла тив но но ву со ци јал-ну ка те го ри ју му сли ман ског ста нов ни штва на овим про сто ри ма, ко ја је тра гом људ ске па тње и те шком суд би ном исе ље них зло срет ни ка ду бо ко оби ље жи ла од раз вој них по хо да и по ли тич ких од лу ка у дру гој по ло ви-ни 19. и по чет ком 20. ви је ка. иза се бе су оста вља ли ду го сти ца ну имо-ви ну и у ве ћи ни као си ро ти ња од ла зи ли и на се ља ва ли се та мо гдје им се чи ни ло да су за шти ће ни и до вољ но без бјед ни да не сме та но жи ве она ко ка ко су то чи ни ли ви је ко ви ма.

Ра до ви ко ји на стра ни ца ма ча со пи са исто риј ски за пи си има ју за те му про блем исе ља ва ња му сли ман ског ста нов ни штва мо гу се по ди-је ли ти у дви је гру пе: а) ис тра жи ва ња ко ја се ба ве суд би ном му ха џи ра, прав ци ма њихо вог кре та ња, раз ло зи ма исе ља ва ња и уоп ште, раз ли чи-тим чи ни о ци ма овог до га ђа ња; б) ис тра жи ва ња ко ја се ба ве про бле мом исе ља ва ња му сли ман ског ста нов ни штва као чи њ е ни цом ко ја је под ра-зу ми је ва ла на пу шта ње об ра ди вог зе мљи шта и не по крет но сти од стра-не не ка да шњ их вла сни ка, што је за по сље ди цу има ло обр ну ти про цес - на ста њ и ва ње цр но гор ских пра во слав них на се ље ни ка. У пр ву гру пу свр ста ли смо сље де ће:

1) иво вић, Јо ван: Ра се ља ва ње ник шић ких му сли ма на.- из, год I, књ. I, 5 (1948), стр. 363-368

2) Ра ко че вић, но ви ца: исе ља ва ње му сли ма на и раз гра ни че ње Цр-не Го ре и Тур ске у обла сти Ко ла ши на по сли је Бе лин ског уго во-ра.- из, 1962, књ. 2, стр.255-274

3) му шо вић, ејуп: му шо ви ћи.- из, 1981/2 (XXXIV), стр. 87-1024) му шо вић, ејуп: Цр но гор ски му ха џи ри и њихо ва кре та ња.- из,

1986 (XXXIX), бр. 1-2, стр. 139-157

1 Цјелокупна дјела Николе I Петровића, књ. V, Цетиње 1969, 466

183исељавање муслимана из Црне Горе након берлинског ...

дру га гру па об у хва та ла би ра до ве:

1) Пе јо вић, Ђо ко: на се ља ва ње Го рњ ег Ко ла ши на и По ља (1879-1886).- из, год. XIV, књ. XVIII, 3 (1961), стр. 381-416

2) Пе јо вић, Ђо ко: на се ља ва ње Ба ра и Ул ци ња и на чин ре гу ли са-ња од но са на зе мљи (по сли је 1878).- из, год. XXIII, књ. XXVII, 3-4 (1970), стр. 306-336

3) Пе јо вић, Ђо ко: Ра се ља ва ње зе те и не по сред ни је око ли не Под-го ри це и на чин ре гу ли са ња од но са на зе мљи исе ље ни ка-му-ха џи ра (по сли је 1878. го ди не).- из, год. XXVI, књ. XXX, 1-2 (1973), стр. 73-130

4) Пе јо вић, Ђо ко: на се ља ва ње око ли не спу жа и на чин ре гу ли са-ња аграр них од но са (по сли је 1878).- из, год. XXVI, књ. XXX, 3-4 (1973), стр. 340-361

5) Шће па но вић, ми ло ван-му шо: на се ља ва ње и по дје ла зе мље у ко ла шин ском кра ју 1879-1886. (прав не ре ла ци је) - из, 1985/2 (XXXVIII), стр. 81-127

иако се не по сред но не ба ви про бле мом му сли ман ских из бје гли-ца, пр вој гру пи мо же се при дру жи ти обим но ис тра жи ва ње Ђо ка Пе јо-ви ћа под на сло вом Узро ци ма сов ног исе ља ва ња ста нов ни штва из Цр не Го ре (1878-1916) (из, XV, књ. XIX, бр. 2 (1962), стр. 209-253), у ко јем аутор кроз низ по гла вља де таљ но опи су је усло ве жи во та у Цр ној Го ри на кон Бер лин ског кон гре са. на тај на чин до би ја мо оп шту сли ку при ли-ка и не при ли ка, тј. све га оно га што је уче ство ва ло и по спје ши ва ло исе-ља ва ње у ве ли ком бро ју не са мо му сли ман ског већ и цр но гор ског пра-во слав ног ста нов ни штва. ов дје се, при је све га, узи ма ју у об зир те шки ма те ри јал ни усло ви за нај ве ћи дио оних ко ји су та да жи вје ли у Цр ној Го ри, „ма ли и слаб по сјед, ни ска про из вод ност ра да, по раст зе ле на шког ка пи та ла и пре за ду же ност, бо га ће ње гла вар ског сло ја, ко ји је сва ко ожи-вља ва ње при вре де успи је вао да ис ко ри сти за се бе“2, ма те ри јал не ште те усљед рат них до га ђа ја, ве ли ки број ин ва ли да и оне спо со бље них за рад, и при је све га, не род не го ди не. То је ври је ме ка да су, пре ма ри је чи ма ауто ра, „вла сти за бра њ и ва ле ’за на род из ли шне ства ри’ (рас ко шна оди-је ла, ску пе да ро ве на про сид ба ма идр.). су до ви ни је су узи ма ли у об зир жал бе тр го ва ца због не ис пла ће них ве ре си ја на ста лих про да јом у ства ри не по треб них и вр ло ску по цје них ди је ло ва на род не но шње“3. У ра ду под на сло вом Ра се ља ва ње ник шић ких му сли ма на аутор Јо ван иво вић ба ви се узро ци ма исе ља ва ња му сли ман ског ста нов ни штва из ник ши ћа, уз 2 Ђоко Пејовић, ибид, 2443 ибид, 234


на во ђе ње три до ку мен та из др жав ног ар хи ва на Це ти њу у ве зи са по-ступ ци ма, тра же њ ем упут ста ва и про цје на ма окру жног на чел ни ка у ник ши ћу по па ма ша на ник че ви ћа. спо ми њ а ње слу ча ја не ког по па ко-ји се уз гу сле ру гао ник шић ким му сли ма ни ма и ко јем је при сут ни му-сли ман отео гу сле и сло мио му их о гла ву, и ис ти ца ње да је Шо ба ји ће во на во ђе ње тог до га ђа ја био његов мо тив да уви дом у ар хив ска до ку мен та (од че га су из дво је на по ме ну та три) „ја че“ ра сви је тли ову се о бу4, дје лу-ју, као не до вољ но обра зло же ни, и из два ја ју се из цје ли не, тим ви ше што тескт ко ји сли је ди и овај до га ђај као ауто ро ва мо ти ва ци ја не ма ју до-сљед ну и ло гич ну ве зу. У за кључ ку, узро ке се о ба сво ди на пет сље де-ћих: „1) пот пу ни гу би так фе у дал них до хо да ка од кме то ва са сво јих спа-хи лу ка из об ли жњ их се ла, иако су мо гли за др жа ти има ња на ко ји ма су лич но ра ди ли; 2) пре те жно су им при хо ди би ли од зе мљо ра дње и сто-чар ства, док су се за на ти ма и тр го ви ном ма ло ба ви ли, па се ни је су убр-зо мо гли сна ћи у но вим еко ном ским при ли ка ма; 3)вјер ски фа на ти зам и по нос би ли су код ник шић ких му сли ма на до мак си му ма раз ви је ни, па се као рат ни ци ни је су сна шли, ни ти су мо гли схва ти ти из јед на че ње са до ју че ра шњ ом ра јом и угла ба ње у др жа ву сво јих дво вје ков них про тив-ни ка Цр но го ра ца; 4) цр но гор ска вла да ни је мо гла ис кљу чи ти вјер ску мр жњу код Цр но го ра ца, ко ја је та да мо ра ла по сто ја ти; 5) сво је од лу ке ни је вла да са си гур но шћу мо гла спро ве сти ни пре ко сво јих чи нов ни ка, а из гле да у то ме на сто ја њу ни је ни са ма би ла упор на“5. У на мје ри да се бу де у скла ду са вла да ју ћим по ли тич ким ми шље њ ем то га вре ме на, овим за кључ ци ма прет хо ди за па жа ње ко је, озбиљ но на ру ша ва на сто ја ње да се не у трал но и на уч но дис тан ци ра но са оп ште и об ра де по да ци у овом ра ду: „Уоста лом, пи та ње од ба ци ва ња ра зних вјер ских штет них схва та-ња и оби ча ја, ислам ских и хри шћан ских, вр ши се тек у на ше да не, у до ба из ми је њ е них дру штве них и по ли тич ких од но са, у ври је ме оства-ри ва ња со ци ја ли зма, ка да је то из во ђе ње је ди но мо гућ но“6. ис тра жи ва-ње под на сло вом Исе ља ва ње му сли ма на и раз гра ни че ње Цр не Го ре и Тур ске у обла сти Ко ла ши на по сли је Бер лин ског уго во ра ауто ра но ви це Ра ко че ви ћа свр ста ли смо у пр ву гру пу, али се исе ља ва ње му сли ма на из обла сти Ко ла ши на по ми ње као јед но у ни зу пре ци зно за би ље же них до-га ђа ња у овом под руч ју на кон 1878. го ди не, с те жи штем на по је ди но-сти ма у ве зи са раз гра ни че њ ем. исе ља ва ње му сли ма на из „но во до би је-них кра је ва“ гру бо је, с из вје сним сте пе ном на ци о нал ног его и зма, оци-је њ е но као“ну жно, док је Тур ска др жа ла још при лич но ве ли ки дио Бал-ка на и њена за пад на гра ни ца на ла зи ла се на ри је ци Та ри“ и „исе ља ва ње 4 Јован ивовић, ибид 3655 ибид, 3666 ибид


му сли ма на је омо гу ћи ло да се на се ле цр но гор ске по ро ди це и та ко до не-кле убла жи про цес исе ља ва ња“7 ових по то њ их. ејуп му шо вић се на не што дру га чи ји на чин ба ви овим се о ба ма у сво ја два ра да, у ра ду под на сло вом Му шо ви ћи, об ја вље ном у ру бри ци При ло зи 1981, и у ра ду об-ја вље ном пет го ди на ка сни је Цр но гор ски му ха џи ри и њихо ва кре та ња. нај при је, исе ља ва ње му сли ма на об ра ђу је у јед ном од по гла вља у пи са-њу о по ро ди ци му шо вић, њеном по ри је клу и кре та њу. Аутор го во ри о пред став ни ци ма тур ске вла сти му шо ви ћи ма, бе го ви ма, ага ма и ка пе та-ни ма ник ши ћа, ин си сти ра ју ћи да је њихо во мо гу ће ве зи ва ње за тур ско по ри је кло за сно ва но ис кљу чи во на јед ној ле ген ди, да је ово пре зи ме цр но гор ско-му сли ман ско и да је њихо во по ри је кло сло вен ско. У по гла-вљу о кре та њ и ма по ро ди це му шо вић опи са не су ми гра ци је не са мо ове по ро ди це на кон Бер лин ског кон гре са већ и дру гих му сли ман ских по ро-ди ца из ник ши ћа и Ко ла ши на, ука зу ју ћи да су се у до њ ем Ко ла ши ну, Вра не шу и Ша хо ви ћу „му шо ви ћи и дру ги ко ла шин ски му сли ма ни за-др жа ли све до 1924. Та да су де фи ни тив но на пу сти ли те кра је ве“8. за ни-ма је за суд би ну јед не по ро ди це би ће не што ка сни је за ми је њ е но му шо-ви ће вим за ни ма њ ем за оп шти про блем му ха џир ске суд би не и њихо вих исе ље нич ких пра ва ца у го ре по ме ну том ра ду. По ла зе ћи од за па жа ња да су му сли ма ни ју го сло вен ских зе ма ља би ли ма ло по кре тљи ви до 1878. и да је длу ка ма Бер лин ског кон гре са озна чен „по че так ве ћих и трај ни јих кре та ња му сли ман ског ста нов ни штва у ју го сло вен ским зе мља ма и њихо во исе ља ва ње из њих“9, аутор за кљу чу је да је „у ма си исе ље ни ка-му ха џи ра би ло нај ви ше му сли ма на – исла ми зи ра ног сло вен ског све-та“10, али да су се „у вре ме ка да су же ле ли да се исе ле у Тур ску, се бе сма тра ли Тур ци ма“11. У на став ку са зна је мо о раз ло зи ма исе ље ња ник-шић ких му ха џи ра, за тим је у по себ ном по гла вљу из дво је но пи са ње о ко ла шин ским и по себ но до њ о ко ла шин ским му ха џи ри ма. ин те ре сант но је да и у овом ра ду на ла зи мо, по ред дру гих са свим ја сно из ло же них раз-ло га, не у бје дљи ву твр дњу и не до ре че но обра зла га ње исе ље ња вјер ским фа на ти зом ко ла шин ских, ник шић ких, под го рич ких и дру гих му сли ма на из Цр не Го ре. У при лог то ме чи та мо за па жа ње вој во де ма ша Вр би це да се они „не ра до раз два ја ју са огњ и штем, али ка да је то за вје ру – ве се ло иду“12 Чи ни нам се да је и ов дје и дру гдје у спо ми њ а ним ра до ви ма под вјер ским фа на ти змом му сли ма на у Цр ној Го ри пре на гла ше но ис так ну та

7 новица Ракочевић, ибид, 2748 Мушовићи, 959 Црногорски мухаџири и њихова кретања, 13910 ибид, 14011 ибид, 14112 ибид, 146


и по вр шно ту ма че на сна жна при вр же ност вјер ској тра ди ци ји и оби ча ји-ма као увјер љи вој ком по нен ти кул тур ног иден ти те та. Аутор, ко рект но узи ма ју ћи у об зир и да су се и са ми Цр но гор ци исе ља ва ли у ве ли ком бро ју, за кљу чу је да је „та ко број ним исе ља ва њ ем цр но гор ског и му сли-ман ског ста нов ни штва из Цр не Го ре, у дру гој по ло ви ни XIX ве ка убла-же на, да не ка же мо у знат ној ме ри ре ше на еко ном ска си ту а ци ја у Цр ној Го ри. иза исе ље ни ка су оста ли зе мља, тр го вач ке и за на тлиј ске ра дње и огро ман део имо ви не. осо би то је то га оста ло иза му сли ман ских исе ље-ни ка“13. Кре та ње или лу та ње му ха џи ра, од но сно прав ци њихо вих се о ба, об ра ђе ни су у по гла вљу, на сло вље ном не без гор чи не, Ски та ња му ха-џи ра, уз ис ти ца ње да да нас у Тур ској жи ви ви ше од „два ми ли о на му-сли ма на – по то ма ка ју го сло вен ских му ха џи ра“14 и да је је ди ни бал кан-ски вла дар ко ји је „на сто јао да за др жи му сли ма не цр но гор ски књ аз ни-ко ла. ме ђу тим, цр но гор ски му сли ма ни су ипак исе ље ни, упра во баш за вла де књ а за ни ко ле, из у зи ма ју ћи оне кра је ве ко ји су при па да ли сан џа-ку“15. Књ аз ни ко ла, пре ма ри је чи ма ауто ра, по ред свих за ла га ња, „ни је мо гао да одо ли при ти ску јав но сти, мо гу ће и спољ не, и на сто ја њ и ма да се му сли ма ни исе ле“16. за па жа мо да аутор, ин си сти ра ју ћи на на ци о нал-ном оби љеж ју и сло вен ском по ри је клу цр но гор ских му ха џи ра, од ре ђе-ње му сли ман/му сли ман пи ше ве ли ким сло вом.

дру га гру па ра до ва углав ном об у хва та, с из у зет ко ма ра да ми-ли је му ша Шће па но ви ћа На се ља ва ње и по дје ла зе мље у ко ла шин ском кра ју 1879-1886 (прав не ре ла ци је), ра до ве Ђо ка д. Пе јо ви ћа. сви они, укљу чу ју ћи и Шће па но ви ћев рад по све ће ни су на се ља ва њу на пу ште-них про сто ра, прав ним од но си ма из ме ђу му ха џи ра и они ма ко ји ма је до ди је ље на на ко ри ште ње њихо ва зе мља, од но сно чиф чи ја, ку по ви ни му ха џир ске зе мље и сл . У ра ду На се ља ва ње Зе те и не по сред ни је око ли-не Под го ри це и на чин ре гу ли са ња од но са на зе мљи исе ље ни ка-му ха џи ра (по сли је 1878. го ди не) Пе јо вић пр во по гла вље на сло вља ва Исе ља ва ње му сли ма на и за хтје ви цр но гор ских вла сти, у ко јем по ку ша ва да раз-мо три узро ке исе ља ва ња овог ста нов ни штва, ис ти чу ћи да је је дан од тих раз ло га оба ве за да се на кон при ма ња цр но гор ског др жа вљан ства ре гру ту ју у цр но гор ску вој ску, „у ко јој не же ле да слу же“17. ме ђу ове раз ло ге убра ја и страх му сли ма на да ће њихо ва дје ца би ти при мо ра на да по ха ђа ју шко лу у ко јој се на ста ва ни по че му не ће раз ли ко ва ти од

13 ибид, 14714 Црногорски мухаџири и њихова кретања, 15415 ибид, 15516 ибид17 Насељавање Зете и непосредније околине Подгорице и начин регулисања односа на

земљи исељеника-мухаџира (послије 1878. године), 73


на ста ве на ми је ње цр но гор ској дје ци. По ми ње се и да су му сли ман ски тр гов ци би ли по ти сну ти „мје ром о пред но сти Цр но го ра ца при из бо ру мје ста за по ди за ње тр го вач ке ра дње, а оним му сли ма ни ма ко ји се ра ни-је ни је су ба ви ли тр го ви ном ни је да то је пра во гра ђе ња ’бу ти га’“, али и да су они му сли ма ни ко ји су вра ћа ли се до пред ви ђе ног ро ка сма тра ни цр но гор ским др жа вља ни ма и да им је књ аз до пу стио да „вој нич ку слу-жбу ис пла ћу ју нов цем“18 У сва ком слу ча ју, исе ља ва ње је у овим ра до ви-ма по ка за но као не ми нов на, го то во ме ха нич ка, по сље ди ца по ли тич ких од лу ка и ве ли ких и не у мо љи вим про мје на ко је су на сту пи ле на кон Бер-лин ског кон гре са

За кљу чак:

исе ља ва ње јед них, као ну жда или при ну да, на се ља ва ње као при-је ка по тре ба и за до во ље ње дру гих, из вје сно ка рак те ри ше ви ше ди мен-зи о нал на при ро да раз ло га и кон тек ста до га ђа ња цје ло куп ног про це са. Ауто ри чи ја смо ис тра жи ва ња по ку ша ли да пред ста ви мо у овом ра ду те му се о бе му сли ман ског ста нов ни штва из Цр не Го ре на кон Бер лин-ског кон гре са об ра ђу ју из раз ли чи тих угло ва: с јед не стра не, као со-цио-кул тур но до га ђа ње ко је је за по сље ди цу има ло, не са мо на пу шта ње не по крет не имо ви не, већ и ве ли ку исе ље нич ку му ку њених вла сни ка у ду гом пе ри о ду на кон од ла ска из Цр не Го ре; или се, с дру ге стра не, ова се о ба об ра ђу је као по ла зна тач ка у освје тља ва њу про це са на се ља-ва ња на пу ште ног про сто ра. оби ље по да та ка ко је на во де ови ра до ви би ће од ве ли ке по мо ћи бу ду ћим ис тра жи ва њ и ма ко ја би у сло је ви том опи су ових ми гра ци ја ува жла до стиг ну ћа прет ход них ис тра жи ва ња и уз по треб ну на уч ну дис тан цу оства ри ла об у хват не уви де у фон до ве ре-ле вант не ар хив ске гра ђе.

Сажетак

на кон Бер лин ског кон гре са му сли ман ско ста нов ни штво у Цр ној Го ри на шло се у те шком по ло жа ју и по кре ну те су ве ли ке се о бе пре-ма уну тра шњ о сти Тур ске, и то пре ма Бо сни, но во па зар ском сан џа ку и Ал ба ни ји. за хва ће ни су сви сло је ви овог ста нов ни штва, ко је је у стра-ху од мо гу ћег на си ља но вих вла сти и гу бит ка по вла сти ца за у ви јек, у ду гим по вор ка ма, на пу шта ло сво је до мо ве, од ла зе ћи у не по зна то, уми-ру ћи од гла ди, не ма шти не и бо ле сти на ду гим пу то ва њ и ма. му ха џи ри или му ха џе ри, пред ста вља ли су ре ла тив но но ву со ци јал ну ка те го ри ју му сли ман ског ста нов ни штва на овим про сто ри ма, ко ја је тра гом људ-18 ибид, 76


ске па тње и те шком суд би ном исе ље них зло срет ни ка ду бо ко оби ље жи-ла од раз вој них по хо да и по ли тич ких од лу ка у дру гој по ло ви ни 19. и по чет ком 20. ви је ка. Ра до ви ко ји на стра ни ца ма ча со пи са исто риј ски за пи си има ју за те му про блем исе ља ва ња му сли ман ског ста нов ни штва мо гу се по ди је ли ти у дви је гру пе: а) ис тра жи ва ња ко ја се ба ве суд би ном му ха џи ра, прав ци ма њихо вог кре та ња, раз ло зи ма исе ља ва ња и уоп ште, раз ли чи тим чи ни о ци ма овог до га ђа ња; б) ис тра жи ва ња ко ја се ба ве про бле мом исе ља ва ња му сли ман ског ста нов ни штва као чи њ е ни цом ко-ја је под ра зу ми је ва ла на пу шта ње об ра ди вог зе мљи шта и не по крет но сти од стра не не ка да шњ их вла сни ка, што је за по сље ди цу има ло обр ну ти про цес - на ста њ и ва ње цр но гор ских пра во слав них на се ље ни ка.

Dragana KUJOVIĆ, PhD

MUSLIM EMIGRATION FROM MONTENEGRO AFTER THE CONGRESS OF BERLIN AS A TOPIC ON

THE PAGES OF HISTORICAL RECORDS

Summary

After the Congress of Berlin,the Muslim population in Montenegro found itself in a difficult position and started the great migration to the interior of Turkey - to Bosnia, Sannjakof Novi Pazar and Albania. In fear of possible violence and loss of benefits, they left their homes, in long processions going into the unknown, dying of hunger, poverty and disease on long trips. Muhajirs or Muhajerswere a relatively new social category of the Muslim population in the region, in the second half of the 19th and early 20th century. Papers that on the pages of the Historical Writingsdeals with the emigration problem of the Muslim population can be divided into two groups: a) researches dealing with the fate of Muhajirs, directions of their movements, reasons for emigration, and in general, the various facts of the process; b) studies that deal with the emigration problem of the Muslim population as a fact that has causedthe abandonment of agricultural land and other properties by former owners, which resulted in a reverse process - settling the Montenegrin Orthodox settlers on this land.


др сузана РАЈић*

РУсКА диПломАТиЈА о односимА сРБиЈе и ЦРне ГоРе (1900-1903)

ABSTRACT: The pa per de als with the com pli ca ted di plo ma tic and po li ti cal bac kgro und of the events in the co urts of the se two Bal kan co un-tri es in early 20th cen tury. Af ter it had be co me ob vi o us that King Ale xan der Obre no vic was un li kely to ha ve suc ces sors, Rus sian di plo ma tic re pre sen-ta ti ves had to deal with many dif fe rent, mo re or less ap pa rent in te rests to in he rit his thro ne. In the eve of, and im me di a tely af ter the as sas si na tion of King Alek san dar and his wi fe, two dyna sti es, Pe tro vic and Ka ra djor dje vic, we re seen as the main con te sters, but Rus sia al so had to deal with the po si-tion of Austrian-Hun ga rian Em pi re, that fully op po sed the two Bal kan sta tes co ming un der the ru le of the sa me dynasty. Sin ce this par ti cu larly ap pied to the Mon te ne grin dynasty, and sin ce the Rus sian Tsar had strictly for bid den a no mi na tion of the Rus sian Grand Prin ce Ale xan der Mi ha i lo vic, Pe ter Ka ra-djor dje vic was elec ted King of Ser bia.

KEY wORDS: Ser bia, Rus sia, Austrian-Hun ga rian Em pi re, Mon te-ne gro, King Ale xan dar Obre no vic, Prin ce Ni ko la Pe tro vic, Pe tar Ka ra djor-dje vic

У 1900. го ди ну Ру си ја је ушла са опре зним на ме ра ма да оја ча свој ути цај на Бал ка ну, док је зва нич но во ди ла до го вор ну по ли ти ку са хаб-збур шком мо нар хи јом о одр жа њу sta tu sa quo на Бал кан ском по лу о стр-ву. Глав ни део ру ских пла но ва од но сио се на при бли жа ва ње бал кан ских др жа ва, из ме ђу оста лих, и Кра ље ви не ср би је и Кне же ви не Цр не Го ре. Још при ли ком су сре та ца ре ва у зим ском двор цу мар та 1897. ка да су чи њ е ни на по ри да се не спо ра зу ми из ме ђу Ру си је и Аустро у гар ске на Бал ка ну пре ва зи ђу, цар се са гла сио са са вет ни ком ше фа ди пло ма ти је

UDC: 327(497.11:497.16)”1900/1903”

* Аутор је доцент на Универзитету у Београду, Филозофски факултет.


лам здор фом да Ру си ја „не мо же до зво ли ти ни ка кве пре тен зи је Аустро-Угар ске на Бал кан ском по лу о стр ву“, ни ти рас про сти ра ње њеног ути ца-ја на Бал ка ну ми мо Бо сне и хер це го ви не, ка ко је утвр ђе но Бер лин ским уго во ром 1878. го ди не. Том при ли ком цар је по твр дио на во де лам здор-фа да Ру си ја мо же обе ћа ти Бе чу да не ће до пу сти ти ита ли ји да за хва ти Ал ба ни ју, али да не мо же да до зво ли да се Аустро-Угар ска уко тви из-ме ђу ср би је и Цр не Го ре.1 од та квог ста ва Ру си ја ни у на ред ним го ди-на ма ни је од у ста ла, те је са про ме њ е ним окол но сти ма у ср би ји 1900. ожи ве ла сво је ак тив но сти на по пра вља њу срп ско-цр но гор ских од но са. Ру ска ди пло ма ти ја, ме ђу тим, ни је има ла је дин стве но гле ди ште о ме-то да ма де ло ва ња на Бал кан ском по лу о стр ву. на јед ној стра ни ста ја ли су шеф ди пло ма ти је лам здорф и по сла ник у Бе чу Кап нист, ко ји су се чвр сто др жа ли ми ра и sta tu sa quo уго во ре ним са Аустро-Угар ском 1897, као пред у сло вом за очу ва ња ру ских по зи ци ја на да ле ком ис то ку. на дру гој стра ни на ла зио се по сла ник у Бе о гра ду Ча ри ков, пот по мог нут ми ни стром вој ним Ку ро пат ки ном и ад ми ра лом фло те Алек се је вим ко ји су се за ла га ли за офан зив ни ји на ступ Ру си је на Бал ка ну. У том сми слу њихо ви пла но ви о по ли тич ком и вој ном са ве зу бал кан ских др жа ва су ра ди кал ни ји. са кри зом Тур ске с кра ја 19. и по чет ком 20. ве ка и ком-пли ка ци ја ма ко је су се усло жњ а ва ле у тур ским европ ским про вин ци-ја ма, они су сма тра ли да ће бу ду ћи рас плет на сту пи ти вр ло ско ро и да Ру си ја у њему мо ра ак тив ни је де ло ва ти. Цар ни ко ла II по вре ме но је и сам за па дао у ве ли ку ди ле му ка ко ин те зи ви ра ти ак ци ју Ру си је на су прот оја ча ним по зи ци ја ма хаб збур шке мо нар хи је на Бал кан ском по лу о стр ву, али га је лам здорф успе шно од вра ћао од тог пу та, пред по ста вља ју ћи му до го вор са мо нар хи јом као нај при хва тљи ви је ре ше ње по им пе риј ске за дат ке цар ства. У при бли жа ва њу Це ти ња и Бе о гра да Ру си ја је се би на-ме ни ла уло гу па тро на, ко ји је буд но над гле дао те од но се и про пи си вао им прав це де ло ва ња. за та кву ак ци ју ис пу њ ен је глав ни пред у слов, а тај је по пра вља ње срп ско-ру ских од но са, на ко је је са Це ти ња гле да но не без по до зри во сти.

Краљ ми лан је ју ла 1900. трај но на пу стио ср би ју, а његов син краљ Алек сан дар је по сле женд бе са дра гом ма шин, учи нио ве ли ки за-о крет у спољ ној по ли ти ци пре ма Ру си ји. от прав ник по сло ва у Бе о гра ду Па вле ман су ров мно го је до при нео то ме да Ру си ја по ста не не за о би ла-зни са вет ник и са ве зник срп ског кра ља у до га ђа ји ма ве за ним за њего ву ве рид бу. Упра во са њиме краљ је у пр вој по ло ви ни 1900. го ди не при пре-мио тло за ве рид бу и про ме ну спољ не по ли ти ке, уко ли ко Ру си ја њего ву 1 Государственный архив Российской федерации (даље: ГАРФ), ф. 568, В. н. ламздорф,

оп. 1, д. 58, л. 23; о споразуму Русије и Аустро-Угарске в. м. Војводић, „Аустро-руски споразум 1897. године“, у: Путеви српске дипломатије, Београд 1999, 107.

191Руска дипломатија о односима србије и Црне Горе ...

же нид бу по др жи. Пе тро град је при ха ва тио кра љев пред лог и кра љу је обе ћан „ми ло сти ви од нос им пе ра то ра“ пре ма до га ђа ји ма у ср би ји, ако одр жи обе ћа ња.2

од фе бру а ра 1900. го ди не3∗ ср би ја и Цр на Го ра су све че шће пред мет раз го во ра и кон сул та ци ја ми ни стра ино стра них де ла лам здор-фа и ца ра. на пред лог Бах ме те ва по сла ни ка у со фи ји, лам здорф је пред ло жио ца ру да се је дан фи нан сиј ски стру чњ ак по ша ље у со фи ју, а за тим и у ср би ју и Цр ну Го ру да про у чи њихо во ста ње фи нан си ја, не би ли се на шао на чин да се те др жа ве осло бо де од за пад них кре ди та, што би ути ца ло на по бољ ша ва ње од но са Ру си ји и свих бал кан ских др жа ва. ср би ја је то ком на ред них го ди на ужи ва ла зна чај ну ру ску по др шку на фран цу ској бер зи ка пи та ла, око скла па ња крат ко трај них и ду го роч них по зај ми ца, док је за Цр ну Го ру обез бе ђе но знат но по ве ћа ње нов ча них суб вен ци ја, о че му ће ни же би ти ви ше ре чи.4 иако Ру си ја ни је има ла рас по ло жи вог ка пи та ла за по моћ бал кан ским др жа ва ма, она је же ле ла да по ка же ин те ре со ва ње и ста ра ње за ви тал не про бле ме др жа ва ко је је же ле ла чвр шће да при ве же за се бе. сло га из ме ђу бал кан ских др жа ва би ла је ва жна тач ка ослон ца ру ске бал кан ске по ли ти ке, али она ни је под ра зу ме ва ла би ло ка кве кон крет не са ве зе, већ је ди но „раз ме ну ми-сли“ о за јед нич ким ин те ре си ма и стро го по што ва ње ру ских са ве та у спољ ној по ли ти ци. од 1900. до 1903. ру ска ди пло ма ти ја је ра ди ла свим сред стви ма да за у ста ви Бу гар ску од ак ци ја у ма ке до ни ји и да убла жи раз ли ке и тач ке су ко ба из ме ђу ср би је и Бу гар ске с јед не и ср би је и Цр-не Го ре са дру ге стра не. не ми ри на Бал ка ну би мо гли да уву ку Ру си ју у не же ље ни су коб са Аустро-Угар ском, што је она свим сред стви ма из-бе га ва ла. с об зи ром на кри зу тур ске вла сти ко ја је за хва ти ла Ко сов ски, со лун ски и Би тољ ски ви ла јет, и на ја ча ње на ци о нал них пре тен зи ја бал-кан ских др жа ва пре ма осла бље ној Тур ској, овај за да так ко ји је Ру си ја се би за да ла ни је био ни ма ло лак.

Те сно збли же ње ср би је са Ру си јом по сле кра ље ве же нид бе огле-дао се у ру ским из ве шта ји ма из Бе о гра да у ко ји ма се по ре дак ства ри, за хва љу ју ћи кра ље вој ве шти ни, опи су је као за до во ља ва ју ћи. да ље се хва ли по зи ти ван ути цај кра љи це дра ге на ожи вља ва ње дру штве ног жи-во та, ка же се да је при до би ла сим па ти је ди пло мат ског ко ра и нај ве ћег де ла ста нов ни штва. По пра вља ње од но са из ме ђу Ру си је и ср би је за-бри њ а ва ло је кне за ни ко лу. Кнез је зва нич но че сти тао кра љу же нид бу,

2 Архив внешней политики Российской империи (даље: АВПРи), Политархив, ф. 151, оп. 482, д. 2861, 1900. год., л. 11.

3 ∗ сви датуми су по новом календару.4 ГАРФ, ф. 568, В. н. ламздорф, оп. 1, д. 61, л. 8; м. Војводић, Србија у међународним

односима крајем 19. и почетком 20. века, Београд 1988, 258.


ма да се свад ба у кне же вом дво ру јед на ко исме ва ла. Ру си ја је ца ре вим бла го сло вом по др жа ла брак кра ља Алек сан дра. Цар је при стао да бу де уз ви ше ни кум мла де на ца, а све са ци љем да се ср би ја трај но окре не Ру си ји и да краљ за у век пре ки не све ве зе са оцем. за Ру си ју је, ка ко је из ве шта вао ман су ров, био мно го по де сни ји је дан не по ли тич ни брак са срп ки њ ом, не го по ли тич ки брак са не мач ком прин це зом. У Пе тро гра ду је ле по при мљен но ви по сла ник сто јан но ва ко вић, а ср би ја се све че-шће на ла зи ла на днев ном ре ду ре фе ри са ња ми ни стра лам здор фа ца ру.5 Про ме на у срп ско-ру ским од но си ма иза зва ла је ан ти ди на стич ку про па-ган ду са Це ти ња.6

да се уга ђа ло срп ском кра љу ви ди се и по сле де ћим фак ти ма. Кнез ни ко ла се по во дом че тр де сет го ди на од сво је вла да ви не обра тио у де цем бра 1900. ца ру, са же љом да све ча но обе ле жи ју би леј и про гла си се за кра ља. ми ни стар ино стра них де ла лам здорф је кон ста то ва да овај пред лог ниг де ни је на и шао на не го до ва ње, али да је је ди но срп ска вла да из ра зи ла страх да би у том слу ча ју мо гло да се про ду би већ по сто је ће су пар ни штво из ме ђу два де ла срп ског на ро да за пр вен ство у да љем . др жав ном жи во ту срп ства. Та ко је Ру си ја от ка за ла кне зу ни ко ли по-др шку. Краљ Алек сан дар је упу тио че стит ку кне зу по во дом че тр де сет го ди на од вен ча ња, али ју би леј по во дом че ти ри де це ни је на вла сти ни је спо ми њ ао.7

У Пе тро гра ду је до не та од лу ка да се за Це ти ње и Бе о град од ре де дво ји ца ди пло ма та, из ре до ва нај бо љих кан ди да та. њихов за да так је био рад на ото пља ва њу од но са из ме ђу два дво ра. Ру си ја, ме ђу тим, ни је има-ла у пла ну би ло ка кве кон крет не пла но ве о са ра дњи две ју бал кан ских др жа ва. да је та ко, све до че ин струк ци је за но вог по сла ни ка Ча ри ко ва из ја ну а ра 1901. го ди не. Цар је 20. ја ну а ра на пи сао „са гла сан“ на упут-стви ма у ко ји ма је као глав ни курс де ло ва ња под цр та но „пу но не ме ша-ње у уну тра шње ства ри бал кан ских др жа ва“ од ко јих Ру си ја оче ку је да во де по ли ти ку „на род не са мо бит но сти,“ што обич ним је зи ком ре че но зна чи по ли ти ка на род не са мо стал но сти осло бо ђе на стра них ути ца ја, са ослон цем на за јед нич ке ин те ре се бал кан ских на ро да.8.

5 ГАРФ, ф. 568, В. н. ламздорф, оп. 1, д. 62, л. 1-3, 13, 14, 36, 41, 49; АВПРи, Поли-тархив, ф. 151, оп. 482, д. 2861, л. 2, 10 – 11; исто, оп. 482, д. 497, 1902, л. 499, 500; симо Поповић, Мемоари, Цетиње – Подгорица 1995, приредили Јован Р. Бојовић и новица Ракочевић, 383; м. Војводић, Петроградске године Стојана Новаковића (1900 – 1905), Београд 2009, 16.

6 н. Ражнатовић, Црногорско-српски односи и питање престолонаслеђа у Србији 1900 - 1903, историјски записи XXXIV, 1977, 3-4, 661.

7 ГАРФ, ф. 568, В. н. ламздорф, оп. 1, д. 155, л. 34; м. Војводић, Србија у Међународним односима, 301.

8 АВПРи, Политархив, ф. 151, оп. 482, д. 2839, 1901. год, л. 9 – 19. инструкција Чарикову


У ја ну а ру 1901. го ди не на Це ти ње је до пу то вао Вла сов, а у Бе о-град ни ко лај Ча ри ков. њихов за да так је био да ве шти ном и ис ку ством по ра де на пре ва зи ла же њу ло ших од но са из ме ђу ср би је и Цр не Го ре. Под при ти ском Вла со ва кнез ни ко ла је учи нио пр ви ко рак - по слао је те ле грам са у че шћа кра љу Алек сан дру због оче ве смр ти. Вла сов је ре-као кне зу да Це ти ње има мно го ви ше раз ло га да нор ма ли зу је од но се са Бе о гра дом, што кне зу ни је би ло по во љи. исто та ко, Ча ри ков је у Бе о-гра ду вр шио при ти сак на кра ља Алек сан дра да по пу сти пре ма Це ти њу, и краљ је че као срећ ну при ли ку, кра љи чин по ро ђај, и да по сту пи по упут стви ма ру ске ди пло ма ти је.9 ме ђу тим, у ма ју је обе ло да њ е на вест о „из о ста на ку по ро ђа ја“, што је до ве ло у пи та ње оп ста нак ди на сти је обре но вић. У сеп тем бру 1901. ан ти ди на стич ке стру је у зе мљи и ван ње ак ту е ли зо ва ле су тзв. пи та ње пре сто ло на сле ђа у ср би ји.10 и пре то га, из Аустро-Угар ске су сти за ли гла со ви да она не ће при зна ти дра ги ног си на за за ко ни тог, због пред брач не труд но ће, те да Го лу хов ски пре ти да ће, у слу ча ју да Ру си ја ре ши да при ми кра љев ски пар, из не ти ком про ми-ту ју ћа до ку мен та о кра љи ци и њеној труд но ћи и да ће та ко па ра ли са ти при јем.11

Фи ја ско ди на сти је обре но ви ћа мо гао је по ста ти озбиљ на пре пре-ка у по бољ ша њу срп ско-цр но гор ских од но са, бу ду ћи да су на Це ти њу ожи ве ле на де ди на сти је Пе тро вић на сле ди срп ски пре сто.12 Без об зи ра на те гла со ве, у ју ну 1901. из да то је са оп ште ње за јав ност о пу ту кра-љев ског па ра у Ру си ју. То је обес по ко ји ло кне за ни ко лу ко ји је од мах пре ко кћер ке ста не, уда те лај тен берг, при пре мао те рен за сво ју по се ту ца ру, ста ра ју ћи се при том да де нун ци ра кра ља и кра љи цу дра гу на ру-ском дво ру.13

не при јат но за те чен озбиљ ним по сле ди ца ма кра љи чи не ла жне труд но ће, краљ је убр зо мо рао да су зби ја гла со ве да ће свог шу ра ка ни-ко ди ју лу њ е ви цу про гла си ти сво јим на след ни ком. на уче ста ле члан ке у беч ким но ви на ма у ко ји ма се на па дао срп ски двор и по но во пре тре са ло пи та ње пре сто ло на след ни ка, у по лу зва нич ном „днев ни ку“ штам па на је об ја ва ко ју је ре ди го вао сам краљ и у ко јој се ка же „да су све ве сти о пи-та њу пре сто ло на сле ђа у ср би ји из ми шље ње“ и да то пи та ње не за ни ма

истовремено је прослеђена посланицима на Цетињу, у софији и у Букурешту. 9 н. Ражнатовић, Црногорско-српски односи, 663, 666-667.10 опширније о краљичиној трудноћи в. А. столић, Краљица Драга, 117 – 121.11 ГАРФ, ф. 505, заведующий агентурой департамента половии на Балканском полу-

ос трове, оп. 1, д. 75, л. 4 – 5; исто, д. 127, л. 15; Краљицу су 3. маја 1901. прегледали доктори сњегирев и Губаров и у свом извештају констатовали непостојање трудноће, АВПРи, оп. 482, д. 492, 1901, л. 9-10, 38,.

12 с. Поповић, нав. дело, 383 – 384.13 исто, 385.


ру ко во де ће кру го ве.14 ме ђу тим, то пи та ње је ја ко за ни ма ло кру го ве на Це ти њу. срп ски кра љев ски пар се исме вао и на зи вао ра зним по грд ним име ни ма.15

По чет ком ок то бра 1901. краљ Алек сан дар је по слао свог по ча сног ађу тан та пот пу ков ни ка Ва си ли ја Ан то ни ћа као спе ци јал ног иза сла ни ка у Цр ну Го ру. Тај по тез тре ба ло је да по ка же кра ље ву спрем ност да се от поч не са отво ре ним раз го во ри ма о бу ду ћој са ра дњи две зе мље. ова ми си ја ни је да ла кон крет не ре зул та те.16 Уз по сто је ћа раз ми мо и ла же ња у на ци о нал ним пи та њ и ма, по сто ја ли су и круп ни ди на стич ки раз ло зи ко-ји су оне мо гу ћа ва ли са ра дњу. Краљ Алек сан дар је у де цем бру по ву као иза сла ни ка Ан то ни ћа, о чи јем бо рав ку на Це ти њу ру ски по сла ник Вла-сов ка же да ни је мо гао по не ти за Бе о град ни јед ну ле пу успо ме ну. Ан-то нић је пред по ла зак ре као Вла со ву да је за чу ђен ка ко се кнез ни ко ла и његов син мир ко по на ша ју пре ма срп ском вла дар ском па ру без так та и ка ко кне же вић мир ко јав но ис ка зу је сво је пра во на срп ски пре сто.17 не ду го за тим, краљ је ипак од лу чио да од по чет ка 1902. го ди не об но ви ди пло мат ско пред став ни штво на Це ти њу. Краљ је за то ме сто од ре дио чо ве ка од ве ли ког по ве ре ња, пу ков ни ка ми ло ша Ва си ћа. ни је ис кљу че-на мо гућ ност да је његов по тез био мо ти ви сан не са мо ин струк ци ја ма Ру си је да се од но си са Цр ном Го ром по пра ве, већ и због бо ље кра ље ве оба ве ште но сти шта се про тив њега ра ди у Цр ној Го ри. срп ска вла да на че лу са Ву ји ћем је по ку ша ва ла је да ис ти ца њ ем за јед нич ких на ци о нал-них ин те ре са по ти сне не при јат не ве сти са Це ти ња и да их ста ви у дру ги план. ме ђу тим, већ у но вем бру ме се цу се ви де ло да две зе мље не ма ју ни ка кву за јед нич ку стра те ги ју за за шти ту и по пра вља ње по ло жа ја срп-ског ста нов ни штва у Тур ској. Уз ста ре не су гла си це, из ме ђу срп ских и цр но гор ских прох те ва ста ја ла је ру ска ди пло ма ти ја, ко ја је ин си сти ра ла да све кон це др жи у сво јим ру ка ма и да ове две у на ци о нал ним пи та њ-и ма не сме ју ни шта да ра де без ру ске са гла сно сти.18

14 ова вест се појавила у септембру 1901. и брзо се проширила земљом. она је директно утицала на поспешивање завере против краља, будући да је непотизам краљичине породице веома иритирао све слојеве друштва. опозиција је одмах почела да снажно експлоатише ову информацију за свој циљ, свргавање обреновића. осетивши да су гласине о никодију врло штетни по њега, краљ је одмах одлучно демантовао те вести. извесно је да је краљ, само на кратко, после краљичине лажне трудноће помишљао на луњевицу. Али, чим се уверио у његову непопуларност он је одустао од те помисли. АВПРи, Политархив, ф. 151, оп. 482, д. 492. део III, 1901, л. 11, 12; исто, оп. 482, д. 495, део I, 1902, л. 27; А. столић, Краљица Драга, 125 – 126; Дневник, 8/21. јануар 1902.

15 с. Поповић, нав. дело, 384.16 м. Војводић, Србија у Међународним односима, 340-341.17 АВПРи, Политархив, ф. 151, оп. 482, д. 497, 1902, 89 – 90; н. Ражнатовић, Црногорско-

српски односи, 669, 672. 18 м. Војводић, Србија у међународним односима, 341.


Пут кне за ни ко ле у Пе тро град де цем бра 1901. и на ја вље на ве рид-ба мла ђег кне же вог си на мир ка са на та ли јом Кон стан ти но вић, бли ском кра ље вом ро ђа ком, бу ди ла је код кра ља но ву бри гу да Ру си ја на ме ра ва да на срп ски пре сто до ве де цр но гор ску ди на сти ју. Ча ри ков је од луч но опо вр гао ту мо гућ ност, и уми ри вао кра ља да не по сто ји ру ско-аустриј-ски до го вор око на след ни ка срп ског пре сто ла и да би цр но гор ски кне-же вић же нид бом са Кон стан ти но вић ком до био у Пе тру Ка ра ђор ђе ви-ћу озбиљ ног про тив кан ди да та. Краљ је из по у зда них из во ра са знао све што је кнез ни ко ла ра дио про тив њега у Пе тро гра ду, што је бу ди ло кра-ље ве ан ти па ти је пре ма кне зу. Краљ је при жељ ки вао су срет са кне зом „у че ти ри ока“, да ка жу је дан дру гом шта има ју, а не да му ра ди иза ле ђа.19 стра хо ви у ве зи са аспи ра ци ја ма Це ти њ ског дво ра ни су би ли без осно ва. Вла сов је из ве шта вао са Це ти ња да је кнез ни ко ла спре мио сво је руч но пи смо за кра ља Алек сан дра, да ти ра но 29. ја ну а ра. По сла ник је, про чи тав ши пи смо, кон ста то вао да је са ста вље но „у то плом то ну“. ми ни стар Га вра Ву ко вић ко ји је тре ба ло да од не се пи смо у Бе о град, имао је, пи ше Вла сов, дво стру ки за да так: а) за хвал ност за ус по ста вља-ње ди пло мат ских од но са б) са гла сност и бла го слов кра ља Алек сан дра на брак кне за мир ка. с тим у ве зи, кнез је по слао об ја шњ е ње да брак њего вог си на има ис кљу чи во при ват ни ка рак тер. У по сле дњ ем тре нут-ку, ка же ру ски ди пло ма та, кнез је на шао за сход но да про ме ни са др жи ну пи сма у ко јем се брак кне за мир ка не по ми ње.20

У пи сму кра љу Алек сан дру кнез, из ме ђу оста лог, пи ше: „Вре ме пре ки да ло ших од но са ни је од го ва ра ло на шим брат ским ве за ма и би ло је штет но за оп ште ин те ре се на шег на ро да“, а за тим би ра ним ре чи ма по ру чу је кра љу да у „жа ру не стр пље ња“ оче ку је да не ка да ће жи ве ти у сло зи и љу ба ви и за хва љу је кра љу на ре ше њу да на Це ти ње по ша ље ди пло мат ског пред став ни ка. По што се у пи сму брак кне же ви ћа мир ка не спо ми ње, иза сла ни ку Ву ко ви ћу је по ве рен за да так да кра љу из ра зи искре на осе ћа ња кне же ва, те да раз ме ни ми сли са кра љем и њего вом вла дом „око свих оп штих на ших де ла ко ја тре ба да до ве ду на ше од но се у пот пу ну са гла сност“. У пот пи су је ста ја ло: „Твог Ве ли чан ства ис кре-ни брат, ни ко ла“. Кнез је дао усме не ин струк ци је ми ни стру Ву ко ви ћу дан уочи по ла ска за Бе о град, 14. фе бру а ра. за Ву ко ви ће ву ми си ју ни је знао ни ко осим по сла ни ка Вла со ва, што нас упу ћу је на за кљу чак да је она по те кла упра во на њего ву ини ци ја ти ву.21 Вла сов да ље из ве шта ва 19 АВПРи, Политархив, ф. 151, оп. 482, д. 495, део I, 1902, л. 30, 51; Архив србије (даље:

Ас), Поклони и откупи, к. 69, д. 132; с. Поповић, нав. дело, 385; н. Ражнатовић, Црногорско-српски односи, 670 – 671.

20 АВПРи, Политархив, ф. 151, оп. 482, д. 497, 1902, 42. 21 АВПРи, Политархив, ф. 151, оп. 482, д. 497, 1902, 84 – 85, 91; Documents diplomatic

francais, т. I, série 2, 97-98, 125, 274-275.


да је Га вро Ву ко вић от пу то вао 15. фе бру а ра за Бе о град и да је, по ин-струк ци ја ма кне за, његов циљ да одо бр во љи срп ског кра ља и вла ду да сту пе са Га вром Ву ко ви ћем у ин тим ни је пре го во ре и отво ре не раз ме не ми сли“. Ру ски ди пло ма та из ра жа ва су мњу у успех те ми си је. он ка же да ће те шко би ти да ће се краљ Алек сан дар „упе ца ти“ на љу ба зност кне за ни ко ле и по ве ри ти сво је на ме ре Ву ко ви ћу, ка да са Це ти ња ни је би ло устру ча ва ња да се из ра зи „зло ба“ пре ма срп ском кра љев ском па ру и да се не при лич ним из ра зи ма оква ли фи ку је кра љи ца дра га.22 Беч је са ве-ли ком па жњ ом пра тио срп ско-цр но гор ско збли жа ва ње, а вла ди на штам-па је тен де ци о зно пред ста вља ла Ву ко ви ћев пут у Бе о град као ста ра ње кне за ни ко ле да свом мла ђем си ну обез бе ди срп ски пре сто.23

У Бе о гра ду су се ши ри ли нео сно ва ни гла со ви да је Ву ко вић до-шао да се до го во ри око усва ја ња кне же ви ћа мир ка од стра не срп ског кра ља. за то је краљ вр ло хлад но до че као иза сла ни ка. Пред сед ник вла де ми ха и ло Ву јић је од био да бу де по сред ник из ме ђу кра ља и Ву ко ви ћа, ко ји је са мо до не кле сми рио кра ља, твр де ћи да тај брак не ма ни ка вих ди на стич ких пре тен зи ја. Краљ је по ру чио кне зу ни ко ли да не схва та сми сао њего вог пи та ња о же нид би си на мир ка, бу ду ћи да мир ко ни је на след ник пре сто ла у Цр ној Го ри и да не по сто је из гле ди да ће то би-ти. Ако би се на след ник же нио кра ље вом ро ђа ком, си ту а ци ја би би ла са свим дру га чи ја. По што то ни је слу чај, њега се мир ко ва же нид ба не ти че, ре као је краљ.24

Ча ри ков је из ве шта вао да је ми си ја Га вре Ву ко ви ћа би ла „пот пу-но успе шна“, са ста но ви шта да ће од но си из ме ђу ср би је и Цр не Го ре оста ти не по ре ме ће ни. Краљ Алек сан дар је ре као ру ском по сла ни ку да су од но си са Цр ном Го ром сре ђе ни и да је брак мир ка и на та ли је Кон-стан ти но вић је от кло њ ен као опа сност из ме ђу два дво ра. дру го ва жно пи та ње ко је је за о ку пи ра ло ру ску ди пло ма ти ју би ло је пи та ње ма ке-до ни је, тј. очу ва ње ми ра у тој тур ској про вин ци ји. на рас про сти ра ње гла со ва да ће у мар ту 1902. до ћи до устан ка у ма ке до ни ји, на са стан ку у Бе о гра ду је ре ше но да се обе вла де уз др жа ва ју од сва ког уче шћа у ма ке до ни ји, чак и да ко ли ко мо гу обе су зби ја ју ре ме ти лач ке фак то ре у њихо вим на ме ра ма. Краљ је ре као ру ском по сла ни ку да је Ву ко вић при стао да се бу ду ћа Ја дран ска же ле зни ца уме сто на Под го ри цу упу ти од Ра ду је вац на ска дар и Ул цињ. Ча ри ков ко мен та ри ше да би по ли-тич ко је дин ство ср би је и Цр не го ре би ло из у зет но по вољ но по ру ску бал кан ску по ли ти ку – ако би се ује ди ни ле вој не сна ге ср би је и Цр не 22 исто, 88 – 90.23 исто, 170.24 Ас, Поклони и откупи, к. 69, д. 131; АВПРи, Политархив, ф. 151, оп. 482, д. 497,

1902, 96 а.


Го ре. Цр на Го ра би иза шла из за ча ра ног кру га у ком се на ла зи од 1878, оп ко ље на тур ским и аустро у гар ским кор до ни ма. Ча ри ков је су ге ри сао свом пред по ста вље ном да је спре ма срп ске вој ске на за вид ном ни воу и да за слу жу је сва ку па жњу. и по сла ник Вла сов је уви ђао пред но сти евен ту ал не вој не кон вен ци је из ме ђу ср би је и Цр не Го ре, али је схва тао по ли тич ки ри зик тог по те за, ко ји би мо гао да иза зо ве Аустро-Угар ску.25

Ру си ја је пак јав но ра ди ла за мир и у име ми ра, док је за ку ли сно по ма га ла вој ну спре му и ср би је и Цр не Го ре. ср би ја је до би ла од Ру-си је одо бре ње за де сет ми ли о на па тро на за пу шке ти па „Бер на дин ке“. Ча ри ков је стал но кон ста то вао ко ри сти од срп ске и цр но гор ске вој ске за пред сто је ћи су коб са Аустро-Угар ском, јер би оне од ву кле 60% вој не сна ге мо нар хи је. Ру ски ми ни стар вој ни Ку ро пат кин, по ца ре вом одо-бре њу, раз ра дио је 1902. про јек те вој них кон вен ци ја нај пре са Бу гар-ском, па са ср би јом, док су Цр ној Го ри одо бре на на кнад на сред ства за вој не свр хе у из но су од по ла ми ли о на ру ба ља на го ди шњ ем ни воу.26

Кнез ни ко ла се, ме ђу тим, ла ба во др жао до го во ра у Бе о гра ду и обе ћа ња ко ја је дао ру ском по сла ни ку. Вла сов је до био из Пе тро гра да по себ ну на ред бу да де лу је свим сред стви ма на сми ри ва ње си ту а ци је на цр но гор ско-тур ској гра ни ци, да не до зво ли би ло ка кве ком пли ка ци је и, у том сми слу, да спе чи обра зо ва ње ору жа них бан ди на те ри то ри ји Цр не Го ре и њихо во пре ба ци ва ње на тур ску те ри то ри ју27. Пла но ви и пре тње глав ног чо ве ка ма ке дон ског ре во лу ци о нар ног ко ми те та Бо ри са са ра-фо ва да ће са или без по мо ћи бал кан ских др жа ва на про ле ће по ди ћи уста нак и кре ну ти у бор бу за ауто но ми ју ма ке до ни је, др жа ли су ру ску ди пло ма ти ју ши ром отво ре них очи ју. Вла сов је из ве шта вао над ре ђе не да је кнез ни ко ла пре ма ца ре вој по ру ци о ну жно сти ми ра на гра ни ци и де ша ва њ и ма у ма ке до ни ји „мр тав хла дан“, да је са слу шао по ру ку са сме шком и при лич но рав но ду шно, иако је обе ћао да ће се при др-жа ва ти ца ре вог са ве та. но вог срп ског по сла ни ка, пу ков ни ка Ва си ћа, кнез ни ко ла је при мио 24. фе бру а ра 1902. го ди не. ме ђу тим, Вла сов је био ве ли ки скеп тик у пи та њу истин ског и искре ног по пра вља ња од но са измђу ср би је и Цр не Го ре и у то ме је де лио пе си ми зам си ма По по ви ћа и ми тро по ли та ми тро фа на. „из ме ђу две зе мље вла да ду бо ко не по ве ре-ње и обо стра но по до зре ње на сва ком ко ра ку, пра ће но мр жњ ом“, пи сао 25 АВПРи, Политархив, ф. 151, оп. 482, д. 497, 1902, л. 93 а, 93 б.; н. Ражнатовић,

Црногорско-српски односи, 684. 26 ГАРФ, ф. 568, В. н. ламздорф, оп. 1, д. 63, реферисања цару, 1902, л. 18, 20, 26, 27;

АВПРи, ф. 138, секретный архив, оп. 467, д. 211/212, л. 4 – 5, 9, преписка министра иностраних дела ламздорфа и министра финансија Витеа око новчаних субвенција кнезу николи, фебруар – април 1902; исто, ф. 151, Политархив, оп. 482, д. 497, 1902, л. 202, 532, 664.

27 АВПРи, Политархив, ф. 151, оп. 482, д. 497, 1902, л. 118.


је Вла сов, до да ју ћи да ни је ла ко из ме ђу њих одр жа ва ти ни офи ци јал не, зва нич не од но се, ко ји ни на шта не оба ве зу ју. У бу дућ но сти ти од но си ни шта до бро не обе ћа ва ју, за кљу чио је Вла сов28.

Ру ски из ве шта ји из Бе о гра да све до че, ме ђу тим, да се краљ вр-ло по мир љи во др жао пре ма це ти њ ској свад би и да је чак на ме ра вао да на свад бу по ша ље ге не ра ла Бе ли мар ко ви ћа као свог иза сла ни ка, ко ји је сво је вре ме но у име кне за ми ла на кр стио мла до же њу. Али ка да су се по ја ви ле отво ре не пре тен зи је кне же ви ћа мир ка на срп ски пре сто, краљ се на љу тио и ни је ви ше хтео да чу је за свад бу. У јав но сти су се по ја ви ле сли ка ве ре ни ка ис под кра љев ске кру не, а у беч кој „но вој сло-бод ној пре си“ по слат је чла нак са Це ти ња у ко јем се по ста вља пи та ње пре тен зи ја кне же ви ћа мир ка на срп ски пре сто. Уочи свад бе на Це ти њу, у ју лу ме се цу, је до шло до ин ци ден та из ме ђу срп ског ди пло ма те и мла-ди них ро ди те ља ко ји су се без ус те за ња и са не скри ве ним не при ја тељ-ством из ра жа ва ли о срп ском кра љу. они су Ва си ћу у очи го во ри ли да ће у ср би ји уско ро до ћи до ре во лу ци је и да ће краљ и кра љи ца мо ра ти да бе же, те да ће ср би сло бод но ди са ти тек ка да сво је гла ве при кло не но га ма кне же ви ћа мир ка и њего ве су пру ге.29 од по чет ка фе бру а ра до ју ла 1902. го ди не, упр кос на сто ја њ и ма Ру си је на збли жа ва њу две срп ске др жа ве, до кон крет них ви до ва са ра дње ни је до шло. Је ди ни за јед нич ки на ступ за бе ле жен је у Тур ској у апри лу ме се цу, ка да је Бе о град во дио ве ли ку бит ку за по твр ђи ва ње и по све ће ње Фир ми ли ја на за скоп ског ми тро по ли та. Кнез ни ко ла је 18. апри ла на ре дио свом пред став ни ку у Ца ри гра ду ми тру Ба ки ћу да са срп ским по сла ни ком и ру ским аб ма-са до ром до го вор но пот по ма же Фир ми ли ја но во по све ће ње, као став од „оп ште срп ског ин те ре са“.30

У сеп тем бру 1902. го ди не от ка за на је уго во ре на по се та кра љев-ског па ра ру ском ца ру. Ка да је Ча ри ков ја вио ше фу да је у ср би ји све спрем но за пут у ли ва ди ју, те ле гра мом од 14. сеп тем бра и пи смом од 17. сеп тем бра лам здорф га је оба ве стио да је због ца ри чи ног на ру ше-ног здра вља не ће би ти при је ма чла но ва ино стра них вла дар ских ку ћа у ли ва ди ји, зна чи ни срп ског кра ља и кра љи це.31 до ма ћа јав ност је у от ка зу при је ма ви де ла не ми лост ру ског ца ра и ан ти ди на стиј ске ак ци је су на но во ожи ве ле. По че ли су се ши ри ти гла со ви о ре во лу ци ји. Ру ски 28 исто, л. 127, 128.29 исто, д. 495, део I, 1902, л. 102, 118; исто, д. 495, део II, 1902. год, л. 61, 76 – 77; исто,

д. 497, 1902., л. 143, 148 – 150, 188, 457.30 Дипломатска преписка Краљевине Србије 1902 - 1903, књ. 1, Београд 1933, приредио

Владимир ћоровић, 95, 100 – 101, 104. Текст депеше послате Бакићу са Цетиња, између осталог, наглашавао је да посланик „солидарно са савом Грујићем“ настоји код Порте и код зиновјева да се посвећење Фирмилијана обави што пре.



по сла ник је крат ко за кљу чио да се краљ мо же одр жа ти са мо уз ми ло-сти ву реч ру ског ца ра.32

због из у зет но осла бље них по зи ци ја ди на сти је обре но вић, од тог тре нут ка у ср би ји се са по себ ном па жњ ом пра тио сва ки по крет кне за ни ко ле. По сла ник Ча ри ков пом но је из ве шта вао о раз во ју ди на стич ког пи та ња у ср би ји. он је раз ма трао оп ци је ка ко да се уре де два тро на и две пре сто ни це истог на ро да, да обе ди на сти је, и обре но ви ћи и Пе-тро вић-њего ши бу ду пи је мон ти срп ства, по иде а лу кне же ва ми ха и ла обре но ви ћа и да ни ла Пе тро вић-њего ша.

Вла сов је из ве шта вао са Це ти ња да је ку ћа Пе тро ви ћа по том пи-та њу по де ље на: пре сто ло на след ник да ни ло са су пру гом, мај ком кне-ги њ ом ми ле ном, се стром Ксе ни јом и нај мла ђим бра том Пе тром је с јед не стра не и не у трал но се др жи пре ма кне же вим аспи ра ци ја ма на срп-ски пре сто, док су кнез ни ко ла, мла ђи син мир ко и њего ва же на на та-ли ја с дру ге стра не.33 Ча ри ков је пак ре зо но вао на сле де ћи на чин: ако кроз де сет го ди на обре но ви ћи не оства ре по том ство, они ће не ста ти са по зор ни це и пре сто ће по сле њихо ве смр ти при па сти ку ћи Пе тро вић-његош. То је био ле ги ти ман пут ко ји би од го ва рао Ру си ји. дру ги пут, ко га пре фе ри ра кнез ни ко ла, је ре во лу ци о нар ни. Ча ри ков кон ста ту је, да упр кос са ве сним и че сти тим на по ри ма кра ља Алек сан дра да одр жи до бре од но се са Це ти њ ем, ти од но си су хлад ни и но се са со бом ри зик да се „пан ср бин“ ни ко ла ком про ми ту је у свом на сто ја њу да дис кре ди ту је кра ља и њего ву же ну. Ка кви би ре зул та ти те не рав но прав не бор бе би ли, пи та се Ча ри ков? Уни шти ти ре спект кра ља у јав ном мњ е њу и убр за ти пад обре но ви ћа? Ча ри ков сма тра да та ква бор ба из ме ђу обре но ви ћа и Пе тро ви ћа, оп те ре ће на емо ци ја ма, мо же да има ве ли ке опа сно сти по по ли тич ке ин те ре се Ру си је. Што се ти че дру гог за ин те ре со ва ног за срп-ски пре сто, Пе тра Ка ра ђор ђе ви ћа, на том при ме ру ће кнез Цр не Го ри мо ћи да се уве ри да је Алек сан дар мо жда ма ње па ме тан од свог оца, али је хра бри ји од њега и да се не ће пре да ти без од суд не бор бе про тив уну-тра шњ их и про тив спољ них не при ја те ља. Краљ Алек сан дар не ма ку да на зад, за кљу чу је Ча ри ков. он мо ра да се бо ри јер му ди на сти ја по ср ће. Ча ри ков прог но зи ра да ће кнез ни ко ла тра жи ти ру ску по моћ у тој бор би ко ја је, по ру ском ди пло ма ти, опа сна. Кнез ни ко ла зна да се до бро ко ти-ра у ср би ји и он то ко ри сти у свом не при ја тељ ству пре ма кра љу Алек-сан дру. сто га, за кљу чу је по гре шно Ча ри ков, Алек сан дар би тре ба ло да зна да му глав на опа сност не пре ти из Бе ча и Же не ве, не го са Це ти ња. Ча ри ков пред ла же до ла зак Пе тро ви ћа на срп ски пре сто ле гал ним пу-32 АВПРи, секретный архив, ф. 138, оп. 467, д. 209/210, 1902. год., л. 30 – 31; исто,

Политархив, ф. 151, оп. 482, д. 496, 1902, год., л. 217.33 АВПРи, Политархив, ф. 151, оп. 482, д. 497, 1902, л. 534 – 535.


тем, уз по моћ кра ља Алек сан дра. Ча ри ков је све стан да његов пред лог зву чи па ра док сал но, али на гла ша ва да он ни је ис кљу чен. Као по твр ду тог пред ло га на во ди раз го вор са кра љем Алек сан дром, ка да му је краљ ре као да он не ће оста ти ин ди фе рен тан у из бо ру на след ни ка пре сто ла. Ако скуп шти на из гла са њего ше, он ће се та квом ре ше њу ус про ти ви-ти. на про тив, ако се кнез ни ко ла, под скип тром срп ског па три о ти зма, при бли жи кра љу и из ми ре се, краљ ће сам фа во ри зо ва ти Пе тро ви ће јер су они увек би ли са ве зни ци ср би је и ра ди ли су у ко рист срп ске ства ри, за раз ли ку од Ка ра ђор ђе ви ћа ко ји су се де кла ри са ли као про тив ни ци и не при ја те љи обре но ви ћа.

дру га оп ци ја, ко ју не тре ба гу би ти из ви да, ка же Ча ри ков, је сте да се краљ услед не из др жи вог при ти ска са Це ти ња раз ве де и по но во оже-ни и оства ри по том ство. Краљ му је већ на го ве стио та кву мо гућ ност. У том слу ча ју Пе тро вић-њего ши би пре тр пе ли ште ту. Ча ри ков пи ше лам-здор фу да не би би ло ло ше да Вла сов, ко ји је ин те ли ген тан и оба зрив чо век, суп тил но су ге ри ше кне зу ни ко ли ка ко тре ба да се по на ша пре ма ср би ји, те да га са ве ту је у том прав цу.34

на су прот гле ди шту Ча ри ко ва ко ји се ни је устру ча вао да раз ма тра пи та ња о је дин ству две срп ске др жа ве кроз ује ди њ е ње пре сто ла и вој не сна ге, па чак и да ми мо зва нич ног ру ског кур са пред ла же „ми ни мал но за до во ље ње“ срп ско-цр но гор ских зах те ва на ра чун Тур ске, ру ски по-сла ник у Бе чу Кап нист је сма трао да његов ко ле га цр та „фан та стич ну“ сли ку до го во ра из ме ђу нај за ин те ре со ва ни јих др жа ва на Бал ка ну, ко ја не ма до ди ра са ре ал но шћу. Кап нист је то ком це ле 1902. го ди не уве ра-вао прет по ста вље не да Аустро-Угар ска не пре ста но по на вља да не же ли сје ди њ е ње ср би је и Цр не Го ре и да је ну жност sta tu sa quo на Бал ка ну са њене тач ке гле ди шта нај ва жни ја ствар. Јер ако Цр на Го ра и ср би ја на пра ве ве ли ку др жа ву, уста нак у Бо сни и хер це го ви ни би био не ми-но ван, а он би до вео у пи та ње аустро у гар ске те ко ви не од 1878. до 1902. да не би по ре ме ти ла по сто је ће ста ње, мо нар хи ја не пла ни ра анек си ју Бо сне и хер це го ви не, пи ше Кап нист, а на та кав став је упу ћу ју њени ма те ри јал ни усло ви и број ни уну тра шњи про бле ми. за то ће мо нар хи ја, по за кључ ку Кап ни ста, ићи на аси ми ла ци ју тих про вин ци ја пу тем еко-ном ског раз вит ка и ад ми ни стра тив ног је дин ства.35

Ја дран ска же ле зни ца би ла је, та ко ђе пред мет ве ли ког спо ре ња на ру ској по ли тич кој сце ни. У но вем бру 1900. вла да у Бе чу по кре ће пи та-ње из гра дње же ле зни це од са ра је ва до ми тро ви це. У ср би ји се та да, под ути ца јем Ру си је, уве ли ко по че ло раз ма тра ло пи та ње о из гра дњи же-ле зни це ду нав – Ја дран ско мо ре, пре ко ни ша и При зре на. део пру ге би 34 ГАРФ, ф. 568, В. н. ламздорф, оп. 1, д. 845, л. 58 – 67.35 АВПРи, Политархив, ф. 151, оп. 482, д. 497, 1902, л. 36, 44 – 45, 46, 643.


се бр зо из гра дио јер је из ме ђу ср би је и Ру му ни је по сто јао до го вор из 1898. око ус по ста вља ња же ле знич ких ве за за јед нич ком из гра дњ ом мо-ста у Кла до ву, пре ко ду на ва до Турн се ве ри на. за оста так ли ни је – од ни ша пре ко ми тро ви це до мо ра, би ло је по ли тич ких и ма те ри јал них про бле ма, а од пр вих су нај ва жни ји би ли про те сти Тур ске, Аустро –Угар ске и ита ли је.36 Пла но ви о ми тро вач кој пру зи алар ми ра ли су Ру си-ју да убр за при бли жа ва ње ср би је и Цр не Го ре, ко је су и са ме уви ђа ле да им је, због не до стат ка ма те ри јал них сред ста ва и због про ти вље ња Тур ске да се кроз њену те ри то ри ју гра ди же ле зни ца, нео п ход на бли жа са ра дња.37 Убр зо, ме ђу тим, Ру си ја је из о ста ви ла ја дран ску пру гу са спи-ска сво јих при о ри те та.

Кап нист је био од суд но про тив тог про јек та. Ар гу мен те ми ни стра вој ног Ку ро пат ки на да се ра ди о стра те шки ва жној ли ни ји кроз сан џак и Цр ну Го ру, он је по би јао на во ди ма да би у слу ча ју ра та Аустро-Угар-ске с јед не и ср би је, Цр не Го ре (и евен ту ал но Ру си је) с дру ге стра не, пр ва си ла мо гла да из вр ши на пад на ср би ју са се ве ра и за па да, да је осво ји и спо ји сво је сна ге у ни шу, по ла зној тач ки ја дран ске пру ге. исто та ко, овај ди пло ма та твр ди да би мо нар хи ја мо гла ола ко да из вр ши бло ка ду Ул ци ња, за вр шне тач ке ја дран ске пру ге. То би, по Кап ни сту, зна чи ло да би у слу ча ју ра та на Бал ка ну ја дран ску пру гу кон тро ли са ла Аустро-Угар ска. он је, на су прот Ку ро пат ки ну, твр дио да но во па зар ски сан џак има дру го ра зред ни зна чај за Ру си ји јер ру ска вој ска мо же на Ја-дран ско мо ре до ћи су вим пу тем кроз Ру му ни ју, а за тим во де ним, кроз сре до зем но мо ре и да у слу ча ју по тре бе из вр ши де сант на Ул цињ.38 Гле ди ште Кап ни ста је пре о вла да ло у Пе тро гра ду, те је план о ли ни ји ду нав – Ја дран ско мо ре, у ко ји су и ср би ја и Цр на Го ра ве о ма по ла га ле као ва жном ви ду по ли тич ког и еко ном ског оса мо ста ље ња од хаб збур-шке мо нар хи је, ски нут са днев ног ре да. Гроф лам здорф је но вем бра 1902. та ко ђе убе ђи вао ца ра да се Ру си ји не сме по но ви ти1878. јер је она има ва жни је за дат ке на да ле ком ис то ку. на ца ре ву при мед бу да је на ре дио да се, у слу ча ју евен ту ал них ком пли ка ци ја на Бал ка ну, по ста ви 36 м. Војводић, Србија у међународним односима, 301; ГАРФ, ф. 568, В. н. ламздорф,

оп. 1, д. 155, л. 35.37 србија је од Турске тражила одобрење да своју Тимочку железницу коју је тек требало

изградити, продужи кроз Турску трасом Куршумлија – Призрен - скадар – свети Јован медовански. Црна Гора се залагала за своју варијанту Јадранске железнице која би ишла кроз Црну Гору . она би се од ниша спуштала јужно од митровице, па на Подгорицу, а одатле би се један крак пружао до Бара, а други преко скадра до светог Јована медованског. одлука о изградњи ове пруге била је у рукама Турске, која је на све начине избегавала да да одобрење, в. опширније м. Војводић, Србија у међународним односима , 342, 346 и н. Ражнатовић, Црна Гора и питање Јадранске жељезнице 1900 – 1902, историјски записи књ. XXV, 1, 1968, 115.



ја ка еска дра у сре до зем ном мо ру да та мо пре зи ми, лам здорф је од го-во рио ца ру да то ни је по же љан по тез јер ру ска фло та мо ра да бу де ја ка у Цр ном мо ру и на да ле ком ис то ку. Јер, при ме тио је лам здорф, ко ли-ко год да је ја ка ру ска фло та у сре до зе мљу, бри тан ска мо же би ти ја ча. си ту а ци ју на Бал ка ну 1902. лам здорф је по ре дио с оном из 1876, с том раз ли ком што Ру си ја не мо же опет осло ба ђа ти сло вен ске на ро де као пре 25 го ди на. он је опо ме нуо ца ра на ре во лу ци о нар ну про па ган ду ко ја је 1877/78. ути ца ла да ру ско јав но мњ е ње из вр ши при ти сак на зва нич ни курс др жав не по ли ти ке, што је у кра јњ ем ис хо ду има ло вр ло штет не по-сле ди це по Ру си ју на Бер лин ском кон гре су. „сва про шлост Ру си је, сва њена тра ди ци ја да се ме ша у бал кан ске ства ри, вр ше на је без у слов но у ко рист на ших не при ја те ља на да ле ком ис то ку. „на ма је ве о ма ва жно да та мо бу де мо гла сни и од ауто ри те та“, убе ћи вао је лам здорф ца ра. он је доц ни је, у фе бру а ру 1903, у не ко ли ко на вра та су ге ри сао ца ру да је глав-ни ин те рес Ру си је мир на Бал ка ну, бу ду ћи да „и нај ма ње за ме ша тељ ство на Бал кан ском по лу о стр ву мо же би ти по губ но по ру ска де ла на да ле ком ис то ку“. Цар се сло жио да рат не од го ва ра Ру си ји, ко ја од ме ра ва сна ге са Ја па ном, а у Ве ли кој Бри та ни ји има опа сног ри ва ла на да ле ком ис то-ку. он је по твр дио лам здор фу оправ да ност удо во ља ва ња Аустро-Угар-ској ка ко би се из бе гао рат на Бал ка ну.39

са та квих та ча ка гле ди шта, де лат ност ру ске ди пло ма ти је у ср би-ји и Цр ној Го ри је вр ло ра зу мљи ва. због на прег ну те си ту а ци је на Бал ка-ну она је пра ти ла и нај ма њи шум, ути ша ва ју ћи га на вре ме да се не би пре тво рио у опа сни пла мен. с тим у ве зи сто ји и по се та гро фа лам здор-фа Бе чу 1902. го ди не. свра ћа ње ми ни стра у бу гар ску и срп ску пре сто-ни цу би ла је са мо ма ни фе ста ци ја ру ског по кро ви тељ ства и над гле да ња да ли се у овим др жа ва ма по шту ју упут ства из Пе тро гра да. Цен трал ни део тог пу та био је са ста нак ми ни ста ра лам здор фа и Го лу хов ског и пра-вље ње плат фор ме за ре фор ме у ма ке до ни ји. То је био но ви до каз да се, и по ред стал не ма ни фе ста ци је ме ђу соб ног не по ве ре ња, две ве ли ке си ле је ди но у пи та њу Бал ка на др же сло жно. Краљ Алек сан дар и кнез ни ко ла су би ли ве ли ки скеп ти ци ка да је био у пи та њу успех ове ак ци је, ма да су обо ји ца зва нич но по здра вља ли ини ци ја ти ву гр по фа лам здор фа.

У оби му удо во ља ва ња Ру си је Аустро-Угар ској ушло је и вр ло ва-жно пи та ње око уса гла ша ва ња ста во ва две си ле око на след ни ка срп ског

39 ГАРФ, ф. 568, В. н. ламздорф, оп. 1, д. 156, л. 31 – 32, 34 – 35, 52; исто, д. 64, рефе рисање цару, 1903, л. 10 – 12; о приоритету далеког истока у руској спољној политици видети објављена документа, инструкције мид-а руском дипломати у лондону Бенкендорфу, децембра 1902, у: Коренные интересы России глазами еë государственных деятелей, дипломатов, военниых и публицистов, москва 2004, 332 – 357, приредила и.с. Рыбачëнок.


пре сто ла, у слу ча ју де тро ни за ци је Алек сан дра обре но ви ћа. Ру ска тај на по ли ци ја на Бал ка ну, као и са мо по слан ство у Бе о гра ду, ре дов но су из-ве шта ва ли над ле жне о све ја чем ан ти ди на стич ком рас по ло же њу у зе-мљи и из у зет но сла бим кра ље вим по зи ци ја ма. Је ди ни на чин да се краљ одр жи био је, по оце ни Ча ри ко ва, пу то ва ње кра ља у Ру си ју. до те по-се те, ме ђу тим, ни је до шло. Кнез ни ко ла, упр кос пот ко па ва њу по зи ци ја по сле дњ ем обре но ви ћу у Пе тро гра ду, ни је ус пео да сво јој ди на сти ји обез бе ди ме сто на след ни ка обре но ви ћа.

По сле дњу стра ни цу жи во та и вла да ви не Алек сан дра обре но ви ћа ис пи са ле су, као су пер ви зо ри, две ве ли ке си ле Ру си ја и Аустро-Угар ска у фе бру а ру 1902. го ди не. Аустриј ски пре сто ло на след ник Франц Фер ди-нанд вра тио се 13. фе бру а ра из по се те ру ском ца ру ни ко ли II. из зва-нич них из во ра у Бе чу и Пе тро гра ду од луч но су де ман то ва ли по ли тич ку ва жност ове по се те. на том су сре ту би ло је ре чи о ср би ји и о кра љу Алек сан дру и њего вом да љем оп стан ку на пре сто лу. Фран цу ски по сла-ник је, из раз го во ра са гро фом лам здор фом, за кљу чио да су се две стра-не до го во ри ле да ни евен ту ал но обра ћа ње кра ља Алек сан дра Аустри ји не би ни шта из ме ни ло у фи зи о но ми ји ства ри у бал кан ском гру пи са њу, с об зи ром на ва жност ру ско-аустриј ског спо ра зу ма о одр жа ва њу по сто-је ћег ста ња на Бал ка ну. Ти ме је краљ Алек сан дар ски нут са днев ног ре-да, као фак тор ба лан са из ме ђу су прот ста вље них ин те ре са два цар ства. иако је фран цу ски по сла ник кон ста то вао да су се пре сто ло на след ник и лам здорф сло жи ли око одр жа ња кра ља Алек сан дра на пре сто лу, до ма-ћи и ру ски из во ри све до че са свим су прот но, да је та да до не та од лу ка да се краљ Алек сан дар пре пу сти сво јој суд би ни и да су два цар ства та да од лу чи ла да ће у слу ча ју њего ве про па сти на пре сто до ћи Пе тар Ка ра-ђор ђе вић, као кан ди дат ко ји за до во ља ва обе стра не.40 Вла ди мир ни ко-ла је вич лам здорф, ши фра ма из ве шта ва по сла ни ка у Бе о гра ду Ча ри ко ва да се Пе тар Ка ра ђор ђе вић, 18. фе бру а ра 1902. обра тио пи смом ру ском ца ру. Пи смо је упу ће но «на Ви со ча и шее имя » пре ко ди пло ма те ру ског у Же не ви, „по осо би том де лу“. Цар је 25. фе бру а ра од го во рио „Кнез Пе тар Ка ра ђор ђе вић је претд. на срп ски пре сто“. По ру ка је са оп ште-на Ка ра ђор ђе ви ћу пре ко ру ског по сла ни ка у Же не ви 26. фе бру а ра. дан ка сни је ру ски по сла ник из ве шта ва лам здор фа из Же не ве да је усме-но са оп штио ца рев од го вор и да је га је Пе тар Ка ра ђор ђе вић са слу шао „без при го во ра.“41 Та да је ре ше на суд би на ди на сти је обре но вић, а да кнез ни ко ла то ни је знао. Ка да је се на тор Ђор ђе си мић по се тио 13. ју на 40 Дипломатска преписка Краљевине Србије, 21, 22; Documents diplomatic francais, т. II,

série 2, 103.41 АВПРи, ф. 151, Политархив, оп. 482, д. 497, 1902, л. 101 – 105, 120; ГАРФ, ф. 568, В.

н. ламздорф, оп. 1, д. 63, реферисање цару, 12/25. фебруара 1902.


1903. Ча ри ко ва и по ста вио му пи та ње да ли се Ру си ја сла же са из бо ром Пе тра Ка ра ђор ђе ви ћа за но вог срп ског вла да ра, Ча ри ков му је пру жио по вер љи ви те ле грам лам здор фа с по чет ка 1902.42

ми ни стар фи нан си ја сер геј Ју ре вич Ви те у сво јим ме мо а ри ма твр ди да је Цр но гор ка бр. 2 (ста на) аги то ва ла све вре ме про тив Алек-сан дра, за ко га је го во ри ла да је по лу део што се оже нио дра гом; и да је она пред тра гич но скон ча ње Алек сан дра и дра ге тра жи ла фи нан сиј ску по моћ за зе та Пе тра, оже њ е ног њеном нај ста ри јом се стром зор ком, твр-де ћи да ће он уско ро би ти краљ ср би је. иако Ви те ни је одо брио сред-став ни ти ка кве по зај ми це у бан ка ма, цар ни ко ла је на ре дио да му се но вац ис пла ти из Бе са раб ско-Та ври че ске бан ке.43 до бро је познто да бу-ду ћи краљ Пе тар ни је имао па ра и да су му то ком при пре ме за ве ре срп-ски бо га та ши Вај ферт и ни ко ла ха џи-То ма по зајм љи ва ли но вац. Ако су ства ри та ко ста ја ле у фе бру а ру 1902. го ди не, он да је мно го ја сни је за што се ру ски цар пре ми шљао да ли да при ми кра ља Алексндра, или не. Кра љев фи ја ско био је са мо пи та ње тре нут ка и при јем код ца ра би мо гао озбиљ но да га дис кре ди ту је у очи ма пра во слав них ср ба, јер би се они с пра вом мо гли пи та ти ка ко је мо гао па сти је дан краљ ко га по др-жа ва ру ски цар. По доц ни јим све до че њ и ма за ве ре ни ка из ре до ва ци ви-ла, са зна је мо да су они у Бе чу „са ме ро дав них ме ста“ уве ра ва ни да ће Аустро-Угар ска, по пре вра ту, за два де сет че ти ри са та при зна ти Пе тра Ка ра ђор ђе ви ћа за кра ља ср би је44. овај по да так та ко ђе све до чи да су се Беч и Пе тро град има ли за јед нич ког кан ди да та на срп ски пре сто. Пе тар Ка ра ђор ђе вић је још 1901. упу тио те ле грам Го лу хов ском у ко јем је из-ја вио сво ју ло јал ност Аустро-Угар ској и ти ме обез бе дио сво ју по зи ци ју. Го лу хов ски је тај те ле грам од мах по ка зао ца ру.45

са мо ме сец да на пре ових де ша ва ња, Ча ри ков је пре нео кра љу по ру ку из Пе тро гра да да Ру си ја не ми сли да је вре ме да се по ста вља пи та ње пре сто ло на след ни ка и та ве ли ка си ла не ма свог кнди да та, већ да ће при хва ти ти ону лич ност ко ју од ре ди краљ у до го во ру са на ро-дом. Ча ри ков је та ко ђе де ман то вао гла си не да је кнез ни ко ла раз го ва рао са ца рем о пи та њу срп ског пре сто ла. То је, де ли мич но би ло тач но. У до го во ри ма две ве ли ке си ле, ни ко ла Пе тро вић ни је ула зио ни у ка кву 42 АВПРи, ф. 151, Политархив, оп. 482, д. 500, део I, л. 416.43 с. Ю. Витте, Воспоминаниа, 2, москва 1960, 268.44 Архив српске академије наука и уметности (даље: АсАнУ), историјска збирка, бр.

14556/56, заоставштина драгослава страњаковића, исповест Аце новаковића о преврату 29. маја 1903, забележена августа – септембра 1911. године.

45 Податак о изјави Петра Карађорђевића о лојалности монархији забележио у дневнику мађарског високог званичника лајоша Талоција, преузето из: Тибор Пал, Мађарско политичко јавно мњењеи српско питање на Балкану 1903 – 1914, необјављена док-тор ска теза, нови сад 2009, 215.


ком би на ци ју као кан ди дат за срп ски пре сто. Ру ска тај на аген ту ра је из-ве шта ва ла да Аустро-Угар ска не же ли ни ког из цр но гор ске ди на сти је на срп ском пре сто лу, јер би то зна чи ло оства ри ва ње иде је о „Ве ли кој ср би ји“ ко јој се она про ти ви.46

не де љу да на по сле раз ме не те ле гра ма на ли ни је Же не ва – Пе-тро град, усле ди ла је пр ва ак ци ја ка ра ђор ђе ви ће ва ца тзв. Ала ван ти ће ва афе ра,47 баш уочи 20-го ди шњ и це од про гла са ср би је Кра ље ви ном. иако је она би ла ло ше, мо же се рећ чак и нео збиљ но ор га ни зо ва на, „тра ги ко-мич на“ ка ко је пи сао Ча ри ков, по слу жи ла је Аустро-Угар ској, а мо жда и Ру си ји као проб ни ба лон, да се ис пи та рас по ло же ње у ср би ји пре ма евен ту ал ном до ла ску Ка ра ђор ђе ви ћа на власт.

Кнез ни ко ла је био оба ве штен да се у ср би ји спре ма свр га ва ње обре но ви ћа. не спо кој ство ко је бе ле жи кне же ва око ли на уочи мај ког пре вра та, сва ка ко је по ти ца ло и од бри га ко ће на сле ди ти обре но ви ће. до га ђа ји су се у ср би ји од ви ја ли му њ е ви том бр зи ном. од мах по сле ве сти о пре вра ту сти гао је и глас да је за но вог вла да ра иза бран Пе тар Ка ра ђор ђе вић, зет кне за ни ко ле. Пр во бит но оду ше вље ње у Цр ној Го ри и на де да ће се она ује ди ни ти са ср би јом под скип тром Пе тро ви ћа, за-ме ни ли су мук и иш че ки ва ње.48

Кне за ни ко ле, ме ђу тим, не ма ни у јед ној ком би на ци ји као кан ди-да та на срп ски пре сто.Ча ри ков кон ста ту је да је вој ска про гла си ла за но-вог вла да ра ср би је Пе тра Ка ра ђор ђе ви ћа, али да скуп шти на тек тре ба да се са ста не и од лу чи де фи ни тив но о из бо ру вла да ра. ме ђу тим, са ста-нак скуп шти не и њено ре ше ње би ли су тек фор мал ност. Аустро у гар ски по сла ник Кон стан тин дум ба је од мах по се тио пред сед ни ка пре ла зне вла де Ава ку мо ви ћа да по твр ди већ по сто је ћу ин фор ма ци ју да цр но гор-ски кнез не ће би ти иза бран, док је на из ве шта ју Ча ри ко ва ру ски цар под цр тао ре че ни цу у ко јој се ин си ну и ра да у уби ству обре но ви ћа и из-бо ру Ка ра ђор ђе ви ћа, по сто ји не ка тај но ви тост ко ја ће „ве ро ват но оста-ти за на век не из ве сна“. 49

У Бе о гра ду се 12. ју на 1903. са ста ла кон фе рен ци ја на ко јој су, по-ред чла но ва пре ла зне вла де, би ле при сут не број не ис так ну те по ли тич ке лич но сти из свих пар ти ја. Ру ски по сла ник кон ста ту је да по бр зи ни де-46 ГАРФ, ф. 505, заведующий агентурой департамента половии на Балканском полу-

острове, оп.1, д. 75, л. 30.47 Ради се о упаду Радомира Алавантића из митровице, познатог пункта кара ђор ђеви-

жеваца одакле су убацивали пропагандни материјал у србију, у Шабац у генералској униформи, са четири пратиоца. Алавантић је позвао народ на буну и свргавање обре-новића. Упад се догодио 20. фебруара/5. марта 1902. године, али није имао успеха.

48 н. Ракочевић, Политички односи Србије и Црне Горе 1903 – 1918, Подгорица 1961, 19 – 20.

49 АВПРи, ф. 151, Политархив, оп. 482, 1903, д. 498, део I, л. 343, 344, 345.


ло ва ња, по ли ти ча ри ни су би ли из не на ђе ни до га ђа ји ма. на пре дњ а ци су би ли за не мач ког прин ца, али су оста ли од ба ци ли тај пред лог. Ра ди ка ли су пред ло жи ли ру ског ве ли ког кне за, по себ но су тр го вач ки кру го ви за-го ва ра ли из бор кне за Алек сан дра ми ха и ло ви ча. сви при сут ни су из ја-ви ли да би то би ло нај бо ље ре ше ње, али је пред лог от пао због ре ак ци је Аустро-Угар ске и не мач ке. остао је још као кан ди дат Пе тар Ка ра ђор ђе-вић, јер пред лог о кан ди да ту ри ни ко ле Пе тро ви ћа ни је ни из но шен на днев ни ред.50 скуп шти на је 15. ју на 1903. акла ма ци јом по твр ди ла из бор Пе тра Ка ра ђор ђе ви ћа за но вог кра ља ср би је и та ко уна пред по твр ди ла ис ход гла са ња по и ме ни це, ко ји је по том усле дио.51

Го лу хов ски је по ру чио ко ле ги лам здор фу да Беч не ма ни шта про тив из бо ра Пе тра Ка ра ђор ђе ви ћа.52 Та ко су Беч и Пе тро град пр ви при зна ли но вог срп ског кра ља. При до че ку Пе тра Ка ра ђор ђе ви ћа, на ста ни ци у Бе о гра ду, по ја ви ли су се са мо ди пло мат ски пред став ни ци Ча-ри ков и дум ба, а њих дво ји ца су се је ди но и ода зва ли по зи ву за при јем у дво ру. две ве ли ке си ле су та ко, још јед ном, над и гра ле бал кан ске вла-да ре, до ка зу ју ћи им да се пре сто мо же зва ти њихо вим, али да о из бо ру вла дар ске лич но сти «ма ли» не од лу чу ју

Suzana RAJIĆ, PhD

RUSSIAN DIPLOMACY ON THE RELATIONS BETwEEN SERBIA AND MONTENEGRO (1900-1903)

Summary

Russia started the year 1900 with the intentions to strengthen its influence in the Balkans. The main portion of the Russian plans concerned bringing Balkan countries closer to each other, among others, Kingdom of Serbia and the Principality of Montenegro. The Russian diplomacy, however, did not have a united position on the methods of acting in the Balkan Peninsula. On the one side, there were Lamsdorf, the Foreign Minister and Kapnist, emissary in Vienna, who firmly advocated peace and status quo agreed with Austria-Hungary in 1897, as a prerequisite for maintaining Russian positions in the Far East. On the other side, there was Charikov, Minister in Belgrade, supported by Kuropatkin, Minister of war, and Alekseyev, a navy admiral,

50 АВПРи, ф. 151, Политархив, оп. 482,1903, д. 500, део I, л. 372, 396, 406. Руски цар строго забранио да се истиче кандидатура руског велоког кнеза на српски престо, исто, л. 412; исто, д. 498, л. 343.

51 д. Живојиновић, Краљ Петар I Карађорђевић, II, Београд 2003, 22 – 25.52 АВПРи, ф. 151, Политархив, оп. 482, д. 500, део I, л. 376.


all of whom advocated a stronger role of Russia in the Balkans. In that sense, their plans regarding political and military alliance of the Balkan countries were more radical. with the crisis of Turkey in late 19th and early 20th centuries, and the increasing complications in the Turkish provinces in Europe, they believed that the future outcome would soon follow, and that Russia had to participate more actively in it. In bringing Cetinje and Belgrade closer to each other, Russia took on the role of a patron, carefully supervising those relations and determining their course of action. Their plans for harmonious relations between the two countries were thwarted by the rivalry between Cetinje and Belgrade over the leading role in Serbdom, and from the early 20th century, by the important very important question of succession to the Serbian throne, since Alexander Obrenović did not achieve posterity in his marriage to Queen Draga. This fiasco of the Obrenović dynasty could have become a serious obstacle in improving relations between Serbia and Montenegro. However, the breach soon proved to be rather futile, since the successor to the throne was chosen primarily by the great powers. Prince Nikola Petrović was never an option as a candidate for the Serbian throne. Tsar Nikolai II underlined a statement in the report of a Russian Minister, in which it was insinuated that there was some kind of mystery surrounding the murder of the Obrenović royal couple and the selection of Karadjordjević, which would “probably remain forever undisclosed”. More than a hundred years later, the events indeed remain wrapped in mystery to a certain extent.

Проф. др. Gabriella SCHUBERT*

ЦРнА ГоРА нА ПоЧеТКУ 20. ВеКА – У оЧимА Једне енГлесКиње

ABSTRACT: Mary Edith Dur ham was one of the most im por tant En-glish me di a tors for the cul tu re of the Bal kan pe o ples and po li ti cal events in the Bal kans at the be gin ning of the 20th cen tury. The sin gle, ener ge tic young wo man spent years tra ve ling alo ne thro ugh Bo snia and Her ze go vi na, Ser bia, Ma ce do nia, Mon te ne gro and Al ba nia, col lec ting et hno grap hic ma-te rial and re cor ding the po li ti cal si tu a tion. Mo re o ver, she left the dra wings of ho u ses, agri cul tu ral to ols, gu sle, tra di ti o nal clot hing, etc. Bet we en 1904 and 1928, she pu blis hed 7 re ports and tra vel me mo irs in Lon don, which had et hno grap hic, cul tu ro lo gi cal and po li ti cal con tents. The hi sto ri ans, such as John Tre ed way, ha ve used her works sin ce the early 20th cen tury, but she be be ca me mo re fa mo us only af ter her bi o graphy had been in clu ded in the Na-ti o nal Bi o graphy of En gland.

KEY wORDS: Mary Edith Dur ham, En gland, Bal kan, tra vel re ports, Mon te ne gro

Ме ри Идит Да рам – од Лон до на до Бал ка на

ен гле ски ња ме ри идит да рам (Mary Edith Dur ham) је по чет ком 20. ве ка је дан од нај ва жни јих ме ди а то ра кул ту ра бал кан ских на ро да и по ли тич ких до га ђа ја на Бал ка ну из ен гле ске. не у да та енер гич на мла да же на је го ди на ма са ма, на ко њу и у пра тњи во ди ча или во зом про пу то-ва ла Бо сну и хер це го ви ну, ср би ју, ма ке до ни ју, Цр ну Го ру и Ал ба ни ју ску пља ју ћи ет но граф ски ма те ри јал и пра те ћи по ли тич ка зби ва ња. осим то га је цр та ла цр те же о сво јим за па жа њ и ма – на цр та ла је ку ће, по љо-при вред не спра ве, гу сле, но шње итд. од 1904. до 1928. је у лон до ну из-


UDC: 39:929 Daram M.UDC: 94(497.16)”19”

* Аутор је професор на Универзитету Фридрих Шилер у Јени.


да ла 7 пу то пи са и из ве шта ја ет но граф ског, кул ту ро ло шког и по ли тич ког са др жа ја.1 исто ри ча ри као, на при мер, Џон Трeдвеј (Јоhn Тrеadwаy) на по чет ку 20. ве ка2 че сто су ко ри сти ли њене ра до ве; она је ипак тек по сле смр ти, 1944. по ста ла по зна ти ја, кад је њена би о гра фи ја би ла укљу че на у на ци о нал ну би о гра фи ју ен гле ске.

ме ри идит да рам је ро ђе на 1863. го ди не у лон до ну као нај ста ри-је од осмо ро де це.3 По ха ђа ла је гим на зи ју и сту ди ра ла је сли кар ство на Кра љев ској Ака де ми ји умет но сти у Бед фор ду. По сле за вр шет ка сту ди-ја, као још мла да сли кар ка, ор га ни зо ва ла је из ло жбе аква ре ла и уља них сли ка; по ред то га се ба ви ла илу стро ва њ ем књ и га. њен отац као и не ки од њених ро ђа ка би ли су ле ка ри и по зна те лич но сти јав ног жи во та у лон до ну. ме ри идит је ме ђу тим до жи ве ла те шке да не у мла до сти. Го-ди на ма, до сво је три де сет сед ме го ди не, мо ра ла је да не гу је сво ју те шко бо ле сну мај ку док ни је па ла у јед ну пси хич ку и здрав стве ну кри зу. Та да јој је по ро дич ни ле кар са ве то вао да от пу ту је не где у уда ље не кра је ве од свог род ног ме ста, да по пра ви сво је здрав стве но ста ње.

Три де сет де ве то го ди шња ме ри идит је по слу ша ла са вет свог ле-ка ра и у ав гу сту 1900. ис кр ца ла се у Тр сту. Три не де ље ка сни је је сти гла у Ко тор где је из нај ми ла во ди ча и јед ног пра ти о ца са ци љем да по се ти Це ти ње, глав ни град Цр не Го ре.

Кад је угле да ла град са ви со ким бр ди ма око њега, би ла је ду бо ко им пре си о ни ра на. Пр ви пут је до шла у кон такт са јед ним пот пу но не-по зна тим све том и њего вим ста нов ни ци ма, без зна ња њихо вог је зи ка и спо ра зу ме ју ћи се с њима ру ка ма и но га ма. По ста вља се пи та ње: шта је же ну из от ме не ен гле ске по ро ди це оча ра ло ов де на „Бли ском ис то ку” – ка ко је у то вре ме Бал кан на за па ду на зи ван? То си гур но ни су би ле са мо ле по те при ро де; то је био је дан за го не тан, ег зо ти чан, су ров и ар ха и чан свет ко ји да рам са сво јом за пад но е вроп ском по за ди ном ни је мо гла да раз у ме, али ко ји је баш због то га за њу био при вла чан. из њених опи са тог пр вог пу то ва ња мо же се за кљу чи ти да је Цр ну Го ру до жи ве ла исто-вре ме но са од бој но шћу и са оду ше вље њ ем. Али о то ме ма ло ка сни је.

ово пр во пу то ва ње у Цр ну Го ру је сва ка ко из ме ни ло њен жи-вот; Бал кан је по стао њена жи вот на пре о ку па ци ја. сва ке го ди не, до 1 Through the Lands of the Serb. London 1904; The Burden of the Balkans. London 1908;

High Albania. London 1909; The Struggle for Scutari, London 1914; Twenty years of Bal-kan Tangle. London 1920; The Serajevo Crime, London 1925; Some Tribal Origins, Laws and Customs of the Balkans, London 1928..

2 Treadway, John D. The Falcon and the Eagle; Montenegro and Austria-Hungary, 1908-1914. west Lafayette, Indiana: Purdue University Press, 1983.

3 најдетаљније о дарам и њеним односима са Балканом је писао Kристиjан медавор: Mary Edith Durham and the Balkans 1900-1914. Montreal 1995. У следећим излагањима о животу дарам је пре свега коришћена ова монографија.

211

1914., ре дов но је пу то ва ла у те пре де ле и иза бра ла је Це ти ње за стал но бо ра ви ште сво јих пу то ва ња. У окви ру тих пу то ва ња, она се нај бо ље упо зна ла са Цр ном Го ром и Ал ба ни јом; у тим зе мља ма, ко је су у по гле-ду сва ко днев ног жи во та би ле слич не, она се нај ви ше осе ћа ла као „код ку ће”.

на Це ти њу је 1905. го ди не би ла при мље на код књ а за ни ко ле на књ а жев ском дво ру. ин те ли гент на мла да ен гле ски ња је оста ви ла ду бок ути сак на књ а за и тај су срет је био по че так ду го го ди шњ ег при ја тељ ства ме ђу њима ко је је тра ја ло све до Бал кан ских ра то ва 1912/1913. ни ко ла је у раз го во ри ма са њом ди ску то вао о по ли тич ком ста ву Цр не Го ре и о њего вим те ри то ри јал ним ам би ци ја ма на ис то ку.

да рам је го ди на ма пу то ва ла кроз Цр ну Го ру, по се ћи ва ла фа бри-ке оружјa и ску пља ла је ет но граф ски ма те ри јал. У сво јим се ћа њ и ма из тих вре ме на при ме ћу је да се у то вре ме уве ри ла у пра ву уло гу Ру си је на Бал ка ну у бор би бал кан ских сло ве на про тив Ту ра ка и за пад них вла сти. да рам је ви со ко це ни ла књ а за ни ко лу; сма тра ла је да је он нај ва жни ји во ђа у тој бор би.

она се на по чет ку свог бо рав ка на Бал ка ну го то во ис кљу чи во ин-те ре со ва ла за тра ди ци о нал ну кул ту ру бал кан ских на ро да. на њеним мно го крат ним пу то ва њ и ма је ску пља ла ар те фак те и ет но граф ски ма-те ри јал раз ли чи тих ет нич ких гру па. При то ме је на рав но и че сто до жи-вља ва ла си ту а ци је ко је су је при мо ра ле да се ин фор ми ше о сло же ној по ли тич кој си ту а ци ји по лу о стр ва.

По ли тич ка ак тив ност Да рам

19. век је био пе ри од по ве ћа ног не за до вољ ства ме ђу бал кан ским на ро ди ма ко ји су при па да ли осман ској им пе ри ји. Вр ху нац је би ла ис-точ на кри за 1876-1878. Бер лин ски кон грес 1878. је имао за циљ да ство-ри рав но те жу ме ђу ве ли ким си ла ма као и бал кан ским на ро ди ма. Пре ма то ме, Бер лин ски кон грес очи глед но ни је био у ста њу да ис пу ни по тре бе свих бал кан ских зе ма ља. У то вре ме су ен гле ски ли бе ра ли, ме ђу њима но ел Бак стон (Noel Bux ton) и Џејмс Брајс (Јамеs Bryce), ко ји су осно-ва ли Бал кан ску ко ми си ју, јав но кри ти ко ва ли бри тан ску по ли ти ку ко ја је санк ци о ни са ла осман ску вла ду на бал кан ском по лу о стр ву, ка ко би спре чи ла ру ски ути цај на Бал ка ну. Цр на Го ра се ве ко ви ма су про ста вља-ла до ми на ци ји осман ли ја и сма тра ла је да игра во де ћу уло гу у осло бо-ди лач ком по кре ту ср ба и Цр но го ра ца. По сле Бер лин ског кон гре са при-па ле су јој осман ске те ри то ри је, укљу чу ју ћи лу ку Ул цињ са ал бан ским ста нов ни штвом. Ал бан ци у ви ла је ти ма Ја ни на, ска дар, мо на стир и Ко-со во, ме ђу тим, оста ли су без соп стве не др жа ве.

Црна Гора на почетку 20. века - у очима једне енглескиње


да рам је би ла уве ре на да ком пли ко ва но пи та ње бал кан ских на ро-да мо же ре ши ти са мо пу тем бо љег по зна ва ња и ет но граф ског ис тра жи-ва ња раз ли чи тих ет нич ких гру па Бал ка на; то је би ла њена мо ти ва ци ја за те рен ски рад на бал кан ском по лу о стр ву. 1907. ју је књ аз ни ко ла за-мо лио да ор га ни зу је и пра ти из ло жбу цр но гор ске кул ту ре у лон до ну. да рам је то ура ди ла са ве ли ким ен ту зи ја змом. Те го ди не јој је књ аз због њених ве ли ких за слу га за пре зен то ва ње цр но гор ске кул ту ре до де лио злат ну ме да љу Цр не Го ре. Чарлс де Граз, бри тан ски ам ба са дор на Це-ти њу у том вре ме ну, у пи сму бри тан ском ми ни стру спољ них по сло ва је по ми ње је ве ли ким оду ше вље њ ем.

да рам у сво јим спи си ма че сто по ми ње да ни кад ни је има ла на ме-ру да се укљу чу је у Бал кан ску по ли ти ку. То је ме ђу тим све ви ше ра ди ла – стал но ме њ а ју ћи сво је ста во ве и убе ђе ња. нај пре је би ла про тив ни ца осман ске до ми на ци је на Бал ка ну и пот по ма гач бор бе бал кан ских на ро-да про тив Ту ра ка. сма тра ла је да осман ска вла да ни је у ста њу да ус по-ста ви ред и по ре дак у зе мља ма ко је су при па да ле њеној им пе ри ји. она је би ла уве ре на да су гра ни це ко је су би ле де фи ни са не на Бер лин ском кон гре су 1878. ве штач ке и да ће то би ти раз лог ет нич ких не ми ра. исто та ко је сма тра ла да иде је во ди ље за пад не евро пе ни су ком па ти бил не са кул ту ра ма бал кан ских на ро да и да на ци о на ли зам на Бал ка ну пре све га по чи ва у ре ли ги о зној не сло зи. У исто вре ме ни је ве ро ва ла у то да је осман ска вла да у ста њу да ус по ста ви мир на Бал ка ну.

до по чет ка два де се тог ве ка да рам пот пу но ме ња сво је ста во ве. 1905, ка да из да је књ и гу Тhe Bur den of the Bal kans, већ се ја сно осе ћа њено дис тан ци ра ње пре ма по ступ ци ма бу гар ских, срп ских и грч ких на-ци о на ли ста у ма ке до ни ји. ис ти че да по јам „ис точ но пи та ње” не озна-ча ва са мо да је осман ска власт у па ду, не го и то да тре ба са вла да ти на ци о на ли сте од ре ђе них бал кан ских на ро да ко ји же ле да до ми ни ра ју Бал ка ном. ипак, у то вре ме је још не го ва ла при ја тељ ске ве зе са књ а зом ни ко лом. У свом ра ду High Al ba nia 1909, чак пред ла же Ал бан ци ма да при зна ју књ а за ни ко лу као свог во ђу. Али већ 1914, у свом ра ду Тhe Strug gle for Scu ta ri, окре ће се про тив њега, као и про тив ср ба, Гр ка и Цр но го ра ца; кри ви их да во де екс пан зив ну по ли ти ку на ра чун Ал ба на-ца; у исто вре ме при зна је да је књ аз ни ко ла код ма ли со ра вр ло по пу ла-ран по што им је дао фи нан сиј ску по др шку. У овој књ и зи кон ста ту је да ће од ла зак осман ли ја са те ри то ри ја Бал ка на оста ви ти по ли тич ку пра-зни ну ко ју ни ко не мо же да ис пу ни, и да је ста ње љу ди на Бал ка ну у то вре ме го ре не го под осман ли ја ма.

да рам се од 1909. го ди не све ви ше за ла га ла за Ал бан це; у сво јим из ја ва ма у ен гле ској је зах те ва ла њихо ву не за ви сност. То уоп ште ни је од го ва ра ло јав ном мне њу ен гле за ко ји су Ал бан це тр па ли у је дан ло-

213Црна Гора на почетку 20. века - у очима једне енглескиње

нац са Тур ци ма. Та ко, на при мер, сир Чарлс ели от (Sir Char les Eli ott), у свом ра ду Тurkey in Euro pe, 1900, до ста не га тив но опи су је ар ха ич не со ци јал не од но се Ал ба на ца на се ве ру.

да рам је огор че но пра ти ла зби ва ња и сви ре по сти Бал кан ских ра-то ва као и Пр вог свет ског ра та на Бал ка ну. сма тра ла је не прав дом да је 800000 Ал ба на ца оста ло ван гра ни ца сво је зе мље, без ика квих ма њ ин-ских пра ва. У сво јим из ја ва ма 1903. на гла ша ва ла је да ска дар из исто-риј ских раз ло га при па да ср би ма и Цр но гор ци ма, али 1913, кад је срп-ско-цр но гор ска ар ми ја на па ла град, би ла је за пре па шће на. Про те сто ва-ла је про тив то га и зах те ва ла не за ви сност Ал ба на ца ви ла је та ска дар. из раз о ча ре ња због по ступ ка Цр но го ра ца вра ти ла је цр но гор ску злат ну ме да љу кра љу ни ко ли и ти ме је пре ки ну ла при ја тељ ство са њим.4

Опи си Цр не Го ре

Ка ко да рам ви ди Цр ну Го ру и Цр но гор це? о њима нај ви ше пи-ше у го ди на ма од 1900. до 1908, на сво јим пу то ва њ и ма кроз Цр ну Го ру, кад спа ва на па то су у бед ним ко ли ба ма, је де не по зна та, и за њен сто мак на пр ви по глед не у ку сна је ла, и тру ди се да схва ти мен та ли тет и кул ту-ру јед но став них Цр но го ра ца. за па жа пре све га ства ри ко је су јој не по-зна те и нео бич не. При ме ћу је ве ли ку бе ду љу ди, али и ци ви ли за циј ске про ме не у гра до ви ма. са ин те ре со ва њ ем по сма тра и опи су је по на ша ње цр но гор ског ста нов ни штва. из ме ђу оста лог при ме ћу је ко ли ко су љу ди у зе мљи ва ља ни. Цр но го рац, пи ше да рам, пре све га је опре де љен да ефи ка сно упра вља и кон тро ли ше ра до ве – ни у ен гле ској по ли ци ја ни је у ста њу да то ли ко мир но и су ве ре но кон тро ли ше са о бра ћај. При ме ћу-је да се од нос Цр но го ра ца пре ма вре ме ну раз ли ку је од за па дњ а ка ко ји ка жу: „Вре ме је но вац”; да рам у том кон тек сту ци ти ра јед ног ста рог Цр но гор ца ко ји ка же: „Вре ме! Шта је вре ме? Вре ме ни је ни шта. Жи ви се па се умре.”5

де таљ но и нео бич но ре а ли стич ки про у ча ва и опи су је љу де, њихо-во по на ша ње, њихо ве од но се и оби ча је; цр та гу сле, опан ке, ку ће и дру ге објек те ко је ви ди на сво јим пу то ва њ и ма.

да рам пи ше о тим оби ча ји ма Цр но го ра ца ко ји јој нај ви ше па да ју у очи – та ко на при мер о то ме да не ма Цр но гор ца ко ји не но си оруж је са со бом, као и да за њега ро ђе ње кће ри не зна чи сре ћу не го не го „бак-су злук”. У ве зи с тим, из ме ђу оста лог, при ча о то ме да је ста ри краљ ни ко ла на ре дио да се по ста вља топ ка ко би се по здра ви ло ро ђе ње уну ка 4 Mary Edith Durham: Durch das Land der Helden und Hirten. Balkan-Reisen zwischen

1900 und 1908. wien 1955, 19.5 нав. дело, 57.


и ко ли ко је био раз о ча ран кад су му ја ви ли „екс це лен ци јо, до би ли смо кћер!”. „Јад но Це ти ње”, пи ше да рам, „Це ти ње се по тру ди ло да из гле да као да се ни шта ни је де си ло. Али топ је ћу тао, све ће ни су па ли ли. оп-шту жа лост је са мо пре ло мио бри тан ски кон зул, из ја вља ју ћи са од луч-но шћу: ‘ме ни ни је ста ло до ети ке те, ја му не ћу из ја ви ти са у че шће!’”6

с дру ге стра не, са ве ли ком при зна њ ем пи ше о Цр но гор ки: опи су-је њено по на ша ње на свад би, њене те шко ће труд но ће и по ро ђа ја, kao и то да Цр но гор ке, у ства ри, му шкар ци ма ни су по ни же не или при ти сну-те, да су глав ни ослон ци по ро ди це и ве ли ки рад ни ци ко ји ра де и нај те же ра до ве. Цр но гор ке, по опи су да рам, с ве ли ким по но сом при ча ју о то ме ка кву су ва жну уло гу игра ле у бор би за не за ви сност Цр но го ра ца. да рам их ци ти ра: „Цр но гор ци су до бри вој ни ци – не са мо због њихо вих оче ва не го и због њихо вих ју нач ких мај ки.”7

да рам сма тра да Цр но гор ци још ни су зре ли за за пад но-европ ске иде је али да те иде је и ни су за њихо во до бро и да би мо гле код њих има-ти ка та стро фал не по сле ди це, као што се ви ди у ср би ји. за то их бра ни од уко ра да су за тво ре ни пре ма све ту као што се де си ло по сле осло бо-ђе ња Ко ла ши на 1877. По да рам Цр но гор ци са мо на тај на чин мо гу да са чу ва ју сво је тра ди ци је.

да рам хва ли го сто љу би вост и при ја тељ ско по на ша ње љу ди, али и при ме ћу је још по сто је ће ар ха ич не, и за ен гле ски њу сва ка ко не при-хва тљи ве оби ча је – из ме ђу оста лог крв ну осве ту, ки да ње и на ба да ње гла ва не при ја те ља на ко лац, као и од се ца ње но се ва, штo се пре све га ра ди ло у бор би про тив Ту ра ка и у Пр вом свет ском ра ту. да рам је про-тив то га про те сто ва ла, упу ћу ју ћи на то да ће се чи та ва евро па бу ни ти про тив та квог по на ша ња.8 због њеног про те ста је ге не рал мар ти но вић на Ти вар ском фрон ту за бра нио ки да ње но се ва.9 на жа лост, да рам у то-ме као и не ким дру гим опи си ма оби ча ја, за не ма ру је мо ти ва ци је та квих по сту па ка; опи су је ки да ње и на ба да ње гла ве на ко лац са за па дњ ач ком аро ган ци јом, као је дан аутен ти чан оби чај Цр но го ра ца и не тру ди се да ис пи ту је тај по сту пак као ре ак ци ју на зло чи не Ту ра ка ме ђу сло вен ским ста нов ни штвом.

Тре ба да кон ста ту је мо да хо ри зонт ме ри едит да рам оста је у гра ни ца ма за пад но е вроп ских схва та ња и по гле да на свет. ипак су њена за па жа ња за ни мљи ва и ко ри сна за упо зна ва ње бал кан ских зби ва ња тих вре ме на.

6 исто, 81.7 исто, 70.8 нав. дело, 78.9 нав. дело, 78

215Црна Гора на почетку 20. века - у очима једне енглескиње

Prof. Dr. Ga bri el la SCHU BERT, Fri e drich-Schil ler-Universität Je na

MON TE NE GRO ZU BE GINN DES 20. JH.S – MIT DEN AUGEN EINER ENGLäNDERIN

Resümee

Die 1863 in Lon don ge bo re ne Engländerin Mary Edith Dur ham ist zu Be-ginn des 20. Jh.s eine der wic htig sten Ver mit tle rin nen der Kul tu ren des Bal kans in En gland. Die un ver he i ra te te, ener gische jun ge Frau, stu di er te Ma le rin, be re i ste se it ihrem 39. Le ben sja hr über vi e le Ja hre, von 1900 bis 1914, al lein, zu Pfer de und in Be gle i tung eines Re i seführers oder mit der Bahn, Bo snien und Her ze go wi na, Ser-bien, Ma ke do nien, Mon te ne gro und Al ba nien. Auf ihren Re i sen sam mel te sie et-hno grap hisches Ma te rial und be o bac hte te die po li tischen Ere ig nis se, die sich hi er zu di e ser Ze it ver dic hte ten. Ihre Be fun de veröffentlichte sie in der Ze it von 1904 bis 1928 in Lon don in 7 Re i sebüchern. Be kannt wur de sie je doch erst po stum, se it 1944, als sie in die en glische Na ti o nal bi o grap hie auf ge nom men wur de.

Ihre er ste Re i se un te r nahm sie, an ge zo gen von der Exo tik des „Na hen Ostens” (so ord ne te man den Bal kan zu di e ser Ze it ein) im Ja hre 1900 nach Mon te ne gro. Sie war von der Landschaft und der Kul tur des Lan des ti ef be e in druckt und an ge zo gen, zu gle ich je doch aufgrund ihres we ste u rop äischen kul tu rel len Hin ter grun des auch be frem det. Be ge i ste rung und Ab ne i gung für Land und Le u te – be i de Emp fin dun gen ze i gen sich in ihren Beschre i bun gen gle ic her maßen.

Am me i sten hi elt sie sich in Mon te ne gro und Al ba nien auf; hi er, später dann in sbe son de re in Al ba nien, fühlte sie sich „zu Ha u se”.

In Cen ti nje wur de sie 1905 am Hof des Fürsten Ni ko la emp fan gen, und se-it di e ser Ze it ent wic kelt sich zwischen Dur ham und Ni ko la eine langjährige Fre-undschaft, die bis zu den Bal kan kri e gen 1912/1913 an da u er te. Der Fürst di sku ti er te mit ihr po li tische Pro ble me des Bal kans und auch Pläne Mon te ne gros im Zu sam-men hang mit di e sen Pro ble men. Dur ham war während di e ser Ze it ganz auf der Se i te der für ihre Fre i he it kämpfenden Bal kan sla ven und stand da mit im Ge gen-satz zur of fi zi el len Po li tik En glands, die auf der Se i te der Osma nen Stel lung bez-og. Sie plädierte für die Not wen dig ke it, die Kul tu ren des Bal kans ausre ic hend be-kannt zu mac hen, um po li tisch ad äqu at zu agi e ren. Aus di e sem Grun de sam mel te und veröffentlichte sie et hno grap hische De ta ils des Bal kans; 1907 or ga ni si er te sie in Lon don eine Präsentation mon te ne gri nischer Kul tur.

Ab 1905 äußer te sie sich verstärkt über po li tische Zusammenhänge des Bal-kan, und ab 1909 ver te i dig te sie im mer me hr die Po si tion der Al ba ner, de nen nach ihrer An sicht durch Ver we hrung eines eige nen Sta a tes Un recht zu gefügt wur de. 1914 er griff sie gänzlich ihre Par tei und wand te sich ge gen ser bische, mon te ne gri-nische, bul ga rische und gri ec hische na ti o na li stische Ten den zen und An sprüche auf


Ko sten der Al ba ner. Auch in di e ser Hin sicht be fand sie sich in Op po si tion zur of fi-zi el len en glischen Po li tik.

Aus ihren Re i se beschre i bun gen übe Mon te ne gro kann der Le ser za hlre ic-he in te res san te De ta ils über das Land, die Men schen und ihre Tra di ti o nen ent neh-men. Di e se sind auch mit eigenhändigen Ze ic hnun gen ver se hen. Eini ge wie z. B. die Gast fre undschaft of fen ba ren Be wun de rung, an de re wie z. B. das Köpfen Ableh-nung. Bei Let zte rem sind je doch eine un genügen de Berücksic hti gung von Kon tex-ten und Ur sac hen wie auch eine ge wis se we ste u rop äische Ar ro ganz zu be kla gen. Die wic htig ke it der Beschre i bun gen Ru hams zur Ken ntnis der Si tu a tion auf dem Bal kan zu Be ginn des 20. Jh.s gilt je doch uneingeschränkt


UDC: 061.43(497.16):7”18/19”

мр Татјана КоПРиВиЦА*

ЦРнА ГоРА и меЂУнАРодне излоЖБе У дРУГоЈ ПолоВини XIX и ПоЧеТКом XX ВиЈеКА

AB STRACT: By the pre sent text, the aut hor de als with the par ti ci pa-tion of Mon te ne gro in the In ter na ti o nal Et hno grap hic Ex hi bi ti on in Mo scow (in 1867), Liè ge (in 1905) and in Lon don (in 1907), as well as with the pre-pa ra ti ons for the Ex hi bi ti on in Vi en na (in 1873) and in Pa ris (in 1900). The pre sent pa per emp ha si zes al so gre at ef fects of the li sted Ex hi bi ti ons on di plo-ma tic ac ti vi ti es of Prin ce Ni ko le Pe tro vic, par ti cu larly pri or to 1878 when Mon te ne gro was in ter na ti o nally re cog ni zed in the Ber lin Con gress.

KEY wORDS: Mon te ne gro, ex hi bi ti ons, di plo macy, Prin ce Ni ko la, Liè ge, Lon don, Pa ris, Vi en na

ор га ни зо ва ње из ло жби, на ко ји ма би би ла пред ста вље на до стиг-ну ћа у тех нич ким, кул тур ним и при вред ним обла сти ма на на ци о нал ном ни воу нај при је се уко ри је ни ло у Фран цу ској кра јем XVI II ви је ка. ипак, пр ва ве ли ка свјет ска из ло жба одр жа на је у лон до ну 1851. го ди не. од та да, до по чет ка I свјет ског ра та, ор га ни зо ва но је око два де сет ве ли ких из ло жби. на свјет ским из ло жба ма, Цр на Го ра је би ла за сту пље на са мо јед ном, 1905. го ди не у ли је жу.

Пр ва ме ђу на род на из ло жба на ко јој је је Цр на Го ра уче ство ва ла одр жа на је у мо скви 1867. го ди не. дру штво при ја те ља при род них на у-ка, ан тро по ло ги је и ет но гра фи је са мо сков ског уни вер зи те та од лу чи ло је 1864. го ди не да ор га ни зу је све сло вен ски кон грес и Пр ву све ру ску ет но граф ску из ло жбу у мо скви у апри лу 1867. го ди не.1 Про фе сор мо-* Ауторка је виши научни истраживач у историјском институту Црне Горе, Подгорица.1 Всероссiйская этнографическая вьиставка и славянскiй cъѣздъ въ маѣ 1867 года,

москва 1867, 5 et passim; N. Knight, The Empire on Display: Etnographic Exibition and the Conceptualization of Human Diversity in Postemancipation Russia, washington 2001, 2 et passim.


сков ског уни вер зи те та н. А. По пов, до био је за ду же ње да кон так ти ра на уч на дру штва и при ват на ли ца у сло вен ским зе мља ма и да пре у зме ор га ни за ци ју сло вен ског одјељ ка из ло жбе. ор га ни за ци о ни ко ми тет из-ло жбе упу тио је пре ци зна упут ства уче сни ци ма: „... оди је ло ко је ово дру штво тра жи не ка бу де до ма ће, чи сто, на род но и пот пу но, све од гла ве до пе те, а осо би то без ика квих уве де них но во сти... До бро би би ло да уз оди је ло бу де цр теж ма и нај про сти ји ка ко ко ји ко мад од оди је-ла на чо вје ку сто ји јер без то га ко ми тет мо же по чи ни ти не хо тич них по гре ша ка кад ста не фи гу ре на мје шта ти“.2 По сто ја ла је и иде ја да се осну је све сло вен ски му зеј у Ру си ји па су ор га ни за то ри по ста ви ли услов да екс по на ти бу ду не по врат ни.3

иде ја о уче шћу Цр не Го ре на овој из ло жби до бро је при мље на на цр но гор ском дво ру. Књ аз ни ко ла и књ а ги ња да рин ка и лич но су се ода зва ли око ода би ра екс по на та. Књ аз ни ко ла је по кло нио цр но гор ску но шњу, књ а ги ња да рин ка цр но гор ски жен ски по јас-ја ки чар и му шку цр но гор ску но шњу, а ар хи ман дрит ни ћи фор ду чић, школ ски упра ви-тељ, дје ло ве жен ске но шње и оди је ла Бо кељ ке и Бо ке ља.4 сту дент мир-ко ме де ни ца са ку пио је је дан дио ет но граф ског ма те ри ја ла на те ре ну мо ра че и Ва со је ви ћа. Ар хи ман дрит ду чић је ову по став ку обо га тио и фо то гра фи ја ма и цр те жи ма но шњи и цр но гор ских мо ти ви ма.5 екс по на-ти су би ли из ло же ни на лут ка ма, око ко јих је по ста вље на ма хо ви на и ра зно вр сно рас ти ње да би се до ча рао аутен тич ни ам би јент Цр не Го ре.

Као сво је пред став ни ке, књ аз је на ову из ло жбу, по чет ком ма ја 1867. го ди не, по слао вој во ду Пе тра Ву ко ти ћа и вој во ду или ју Пла мен-ца.6 они су у Ру си ју пу то ва ли „по ра ди уза јам но сти све сло вен ске, ко ја се овим слу ча јем хо ће да по ка же“, али су има ли и дру гу ми си ју, о ко јој 2 Всероссiйская этнографическая вьиставка и славянскiй cъѣздъ въ маѣ 1867 года,

москва 1867, 11-12.3 сав етнографски материјал са изложбе постао је дио јавног музеја Румјанцева

и етнографског музеја дашкова а 1902. је прешао у власништво етнографског одјељeња Руског музеја, из кога је 1948. формиран Руски етнографски музеј. Према евиденцији олге Карпове, кустоса Руског етнографског музеја, црногорска збирка броји око 300 предмета. музејски радници у Црној Гори имају евиденцију за 165 (14 комада оружја, 134 текстилна предмета, 6 кожних силава, 3 украсне игле за косу, три јакичара, фишеклије, обућа и др), цф. Т. Вукадиновић, Црногорска збирка од књажевских дарова, Побједа, бр. 13986, 14. новембар 2004, 15.

4 Ид., оп. цит., 15; за фотографије црногорске ношње са изложбе цф. о. В. Карпова, н. н. Прокопьева, Славянский мир. Этнографическая выставка 1867 года, санкт-Петербург 2000, 60-61).

5 л. Павловић, Прије 101 годину Црна Гора и Бока Которска на Свесловенској етнографској изложби у Москви, Побједа, година XXV, бр. 2684, недјеља, 14. јануар 1968. године, 6.

6 Всероссiйская этнографическая вьиставка и славянскiй cъѣздъ въ маѣ 1867 года, москва 1867, 150, 408-409.

219Црна Гора и међународне изложбе у другој половини ...

књ аз пи ше: “Они ће из Мо скве ићи и у Пе тро град, је дин стве но да од ру ског Пра ви тељ ства тра же не ку су му од оних но ва ца, ко је је по кој ни Вла ди ка Пе тар II у за кла ду ру ску по ло жио“.7 Цр но гор ски де ле га ти су на из ло жбу сти гли са за ка шњ е њ ем, али за то и оста ли ду же од свих. н. м. Ала син, члан ор га ни за ци о ног ко ми те та из ло жбе, по цр но гор ским де ле га ти ма је по слао по клон за књ а за ни ко лу - ал бум фо то гра фи ја мо-скве.8

исте го ди не, 1867, одр жа на је и свјет ска из ло жба у Па ри зу (Ex-po si ti on Uni ver sel le d’Art et d’in du strie). ита ли јан ски по сла ник у Ца ри-гра ду, Бар бо ла ни, на во ди да је, пре ма свје до чан ству Вер вер-па ше, 1865. го ди не, Цр на Го ра до би ла по зив од Али-па ше, осман ског ми ни стра ино-стра них по сло ва да, у скло пу осман ског цар ства, уче ству је на свјет ској из ло жби у Па ри зу 1867. го ди не. Књ аз ни ко ла је твр дио да овај по зив ни је ни кад сти гао на Це ти ње.9

на из ло жби 1867. го ди не у Па ри зу Цр на Го ра ни је уче ство ва ла, али је књ аз ни ко ла по сје тио ову ма ни фе ста ци ју. на пу то ва ње у Па риз књ а за је под сти цао фран цу ски кон зул у ска дру Ви јет, ко ји је сма трао да би то мо гло би ти од пре суд ног зна ча ја да се књ аз спа се од „пан сла ви-стич ке пре си је ко ја се јед но вре ме но вр ши из Пе тро гра да и Бе о гра да“.10 оче ки ва ло се да ће се у то ври је ме у Па ри зу на ћи и осман ски сул тан, те да би уз по сре до ва ње Фран цу ске, мо гло до ћи до спо ра зу ма Цр не Го ре и осман ског цар ства око спор них пи та ња и да би се ти ме мо гао из бје ћи њихов ору жа ни су коб.11 на су прот фран цу ској, ру ска и срп ска ди пло ма-ти ја су уза луд но на сто ја ле да до овог пу та не до ђе. сре ди ном ју на 1867. кон зул Ви јет је ја вио на Це ти ње да ће фран цу ски цар луј на по ле он III са за до вољ ством при ми ти цр но гор ског су ве ре на, ко ји је већ 22. ју на кре нуо на пут за Па риз, пре ко Ко то ра и Ве не ци је. Књ а зу ни ко ли, ко ји се ина че шко ло вао у фран цу ској пре сто ни ци, би ла је ово пр ва по сје та Фран цу ској у свој ству вла да ра. Књ а за су 8. ју ла при ми ли цар и ца ри ца, а раз го ва рао је и са ми ни стром спољ них по сло ва Фран цу ске. Књ аз је уго во рио и раз го вор са ми ни стром спољ них по сло ва осман ског цар ства

7 Књаз Никола Гарашанину, 9. mај 1867, записи, књига XIV, свеска 3, септембар 1935, 16.

8 Всероссiйская этнографическая вьиставка и славянскiй cъѣздъ въ маѣ 1867 года, москва 1867, 409.

9 Il ministro a Constantinopoli, Barbolani al ministro degli esteri, Visconti Venosta, Constantinopoli, 5 Aprile 1872, Crna Gora u spoljnoj politici Italije [Montenegro nella politica estera d’Italia], I 1861-1875, eds. Lj. Aleksić-Pejković, S. Burzanović, Podgorica 2011, 393-395.

10 д. Вујовић, Црна Гора и Француска 1860-1914, Цетиње 1971, 142; R. Raspopović, Istorija diplomatije Crne Gore, 2 nd ed, Podgorica 2009, 214-215.

11 д. Вујовић, op. cit., 142-143.


Фу ад-па шом, али до овог су сре та ни је до шло, јер је Фу ад-па ша от пу-то вао за лон дон. Пу то ва ње на из ло жбу у Па риз књ а зу ни је до ни је ло ни ка кву по ли тич ку ко рист. ипак, овај пут имао је фи нан сиј ски ефе кат. Фран цу ски цар је цр но гор ском ста нов ни штву, стра да лом од ко ле ре и гла ди, до ди је лио по моћ од 5000 фра на ка.12

Ве ли ка свјет ска из ло жба 1873. го ди не одр жа ва ла се у Бе чу. Књ а-зу ни ко ли је, 7. фе бру а ра 1872. го ди не, мех мед па ша по слао по зив да Цр на Го ра, у окви ру осман ског цар ства, уче ству је на овој из ло жби.13 Уз по зив, на Це ти ње су по сла та по треб на оба вје ште ња о из ло жби и њен про грам. Књ аз ни ко ла је оштро про те ство вао што се по ло жај Цр не Го ре из јед на ча ва са осман ским ва зал ним кне же ви на ма и по ру чио да ће Цр на Го ра уче ство ва ти је ди но под усло вом да бу де пред ста вље на као са мо-стал на др жа ва.14

Раз го во ри ко је су кра јем мар та 1872. на Це ти њу во ди ли аустриј-ски ге не рал ни гу вер нер дал ма ци је ба рон Ро дић и књ аз ни ко ла би ли су по све ће ни гра дњи пу та Ко тор-Ри је ка Цр но је ви ћа и дру гим пи та њ и-ма из до ме на од но са Цр не Го ре и Аустри је.15 Али је, по све му су де ћи, том при ли ком по ме ну то и пи та ње о уче ство ва њу Цр не Го ре на из ло жби у Бе чу. са мо не ко ли ко да на по свом по врат ку у за дар, ба рон Ро дић је ја вио књ а зу да је до био на лог од аустриј ског ца ра да по зо ве Цр ну Го-ру на свјет ску из ло жбу у Бе чу. По зив књ а зу је по чет ком апри ла 1872. уру чио лич но ема ну ил Бу ди са вље вић, окру жни ко ме сар у Ко то ру.16 Том при ли ком пре дао му је и про грам из ло жбе. По по врат ку у Ко тор, Бу ди-са вље вић пи ше да је из ви је стио ба ро на Ро ди ћа да се књ аз „удо сто јио обе ћа ти уче ство ва ње Цр не Го ре при Беч кој из ло жби 1873.“17 Бу ди са-вље вић је књ а зу су ге ри сао и на чин на ко ји би Цр на Го ра мо гла да се пред ста ви на из ло жби. Пред ло жио је да екс по на ти бу ду: ду ван, ви но, жи то, кр то ла, ко жа, ву на, су во ме со, ри ба, ру де, во ће, др ве ће, пре ди во,

12 Б. Павићевић, Историја Црне Горе IV-2, Саздање црногорске националне државе 1796-1878, Подгорица 2004, 119-120.

13 Mahmoud Pasha a Nicola, Grand Vezirat, 7 Fevrier 1872, Arhivsko-bibliotečko odjeljenje Narodnog muzeja Crne Gore, Cetinje (=AO NMCG), Fond Nikola I, Fasc. za 1872. godinu, dok. br. 2146.

14 никола I, Одношаји с Турском, записи, година V, књига VIII, јануар-јун 1931, Цетиње 1931, 150.

15 Црногорац, бр. 12, 25. марта (6. Травња ) 1872, 4; Б. Павићевић, op. cit.,158-159.16 Rodic a Nicola, Zara, 9 Avril 1872, AO NMCG, Fond Nikola I, Fasc. za 1872. godinu, dok.

br. 2147; Црногорац, бр 13, 1. Април (13. Травња) 1872, 4; Црногорац, бр. 14, 8. Април (20. Травња) 1872, 4; Глас Црногорца, бр. 8, 9. јун (21. липањ) 1873, 1; M. Đurović, Trgovački kapital u Crnoj Gori u drugoj polovini XIX i početkom XX vijeka, Cetinje 1958, 82-83.

17 Budisavljević knjazu Nikoli, Kotor, 14/26. april 1872, AO NMCG, Fond Nikola I, Fasc. za 1872. godinu, dok. br. 2171.


тка ње, ве зе ни ра до ви, ка пе, одје ћа, оруж је и др. Књ аз је же лио да цр но-гор ско уче шће бу де на гла ше но и по себ ним из ло жбе ним про сто ром. за све де та ље у овом по гле ду Бу ди са вље вић је пре по ру чио обра ћа ње ба ро-ну Ви ли му Шварц оснбор ну, упра ви те љу беч ке из ло жбе, ис ти чу ћи та-ко ђе по тре бу да се офор ми сре ди шње цр но гор ско по вје ре ни штво. Као дио хаб збур шке мо нар хи је, на из ло жби је вје ро ват но би ла за сту пље на и Бо ка Ко тор ска, јер је у функ ци ји то га за ову из ло жбу 10./22. апри ла би ло уста но вље но бо ко ко тор ско по вје ре ни штво, под вођ ством ка пе та на Рен ди ћа.18

У ве зи са осман ским пре тен зи ја ма да Цр на Го ра из ла же у окви ру осман ског па ви љо на, књ аз ни ко ла се, још у мар ту, обра тио и ита ли јан-ском пред став ни ку у Ца ри гра ду, Бар бо ла ни ју, ко ји га је увје ра вао да по-др жа ва цр но гор ски са мо стал ни на ступ на из ло жби.19 сам мах муд-па ша по ку шао је да из бјег не да ље рас пра ве о овом пи та њу, из ја вив ши књ а-зу чу ђе ње што је та ко ре а го вао на његов по зив, ка да је по зи ци ја Цр не Го ре по зна та ци је лом сви је ту (...“La po si tion du Mon te ne gro eta it con nu de to us le mon de“...).20 По чет ком ма ја 1872. књ аз ни ко ла је оба ви је стио мах муд-па шу да је Цр на Го ра до би ла по зив адре си ран на Књ а же ви ну. 21

иако је ди пло мат ском ак ци јом књ аз ни ко ла Цр ној Го ри обез би-је дио са мо стал но из ла га ње у Бе чу, по твр ђу ју ћи та ко не за ви сни ста тус сво је др жа ве, Цр на Го ра на овој ма ни фе ста ци ји ни је уче ство ва ла. њеног име на не ма у по пи су име на уче сни ца ни ти на ма па ма па ви љо на у Бе чу.22

Књ аз је ипак ис ко ри стио одр жа ва ње свјет ске из ло жбе да по сје ти Беч, у ко ме су се та да на ла зи ли сви ва жни ји европ ски вла да ри. на пу-ту у Беч, цр но гор ски књ аз и књ а ги ња и њихо ва пра тња, прет ход но су по сје ти ли Рим и би ли при мље ни на ита ли јан ском кра љев ском дво ру.23 У Беч су сти гли 12/25. ма ја.24 Упр кос не го до ва њу осман ског по сла ни ка, цр но гор ски књ а жев ски пар је при мљен код ца ра 14/27. ма ја, пре ма це-ре мо ни ја лу за не за ви сне вла да ре.25 Аустриј ска вла да за сно ва ла је сво је 18 Budisavljević knjazu Nikoli, Kotor, 14/26. april 1872, AO NMCG, Fond Nikola I, Fasc. za

1872. godinu, dok. br. 2171, 2172.19 Barbolani a Prince de Montenegro, Constantinople, 27 Avril 1872, AO NMCG, Fond

Nikola I, Fasc. za 1872. godinu, dok. br. 2174.20 Mahmoud Pasha a Nikola, Grand Vezirat, 1er Mai 1872, AO NMCG, Fond Nikola I, Fasc.

za 1872. godinu, dok. br. 2176.21 Nicola I a Mahmoud Pasha, Cettigne, 1/13 Mai 1872, AO NMCG, Fond Nikola I, Fasc. za

1872. godinu, dok. bez broja; Nicola I a Ambassadeur a la Sublimee Porta a Constantinople, Cettigne 30 Mai/10 Juin 1872, AO NMCG, Fond Nikola I, Fasc. za 1872. godinu, dok. br. 2177.

22 K. Roschitz, Wien Weltausstellung 1873, wien 1989.23 Глас Црногорца, бр. 4-5, 19. мај (31. мај ) 1873, 5. 24 Глас Црногорца, бр 6, 26. мај (7. липањ) 1873, 3. 25 Wiener zeitung 124, 28. mai 1873, 1.


др жа ње на то ме што књ аз не пла ћа три бут Пор ти ни ти је икад при-хва тио фе у дал ни од нос пре ма сул та ну.26 По под не тог истог да на књ аз је са сво јом сви том по сје тио из ло жбу. истог да ту ма, аустриј ски цар је по сје тио сво га го ста, књ а за цр но гор ског, и са њим у раз го во ру се за др-жао по ла са та, кон вер зи ра ју ћи и са књ а ги њ ом ми ле ном и књ а ги њ и цом зор ком. два да на ка сни је, књ а за је по сје тио бел гиј ски краљ и дру ги ви-со ки го сти. исто по под не је оби ла зио из ло жбу и био у двор ској опе ри. Књ аз је био и у по сје ти код ру ског им пе ра то ра и код ру ског ми ни стра ино стра них по сло ва Гор ча ко ва, а по сје ту му је уз вра тио и ру ски при је-сто ло на сљед ник.27

Књ а жев пут у Беч се за вр шио успје шно не са мо због трет ма на ко ји је имао као вла дар не за ви сне др жа ве већ и због фи нан сиј ских сред-ста ва ко је је аустриј ска вла да да ла Цр ној Го ри за гра ђе ње пу та од Ко-то ра до Ри је ке Цр но је ви ћа.28 свјет ска из ло жба по слу жи ла је са мо као сја јан де кор за књ а же ву по ли тич ку и фи нан сиј ску ми си ју.

на Ју би лар ној из ло жби ко ја је 1891. одр жа на у Пра гу Цр на Го-ра ни је уче ство ва ла. да ја та мо гућ ност раз ма тра на, свје до чи одо бре-ње књ а за ни ко ле да на из ло жби у Пра гу бу де из ло жен пор трет ве ли-ког вој во де мир ка, рад че шког сли ка ра Ја ро сла ва Чер ма ка.29 сли ку је тре ба ло, пре ко Тр ста, што бр же и без бјед ни је по сла ти у Праг, јер је до отва ра ња из ло жбе оста ло ма ло вре ме на. од су ство ар хив ских по да та ка о тран спор ту сли ке или њеном из ла га њу у Пра гу упу ћу је на за кљу чак да сли ка ни је ни на пу шта ла Це ти ње.

У Пра гу се у ав гу сту 1891. са стао де ве то чла ни фи ло-цр но гор ски ко ми тет под ру ко вод ством по зна тог књ и жев ни ка и за љу бље ни ка у Цр-ну Го ру Јо си па хо ле че ка.30 Циљ ко ми те та био је да ма те ри јал но по мог-не до ла зак цр но гор ских пред став ни ка на из ло жбу. ме ђу ли ци ма ко је су Че си же ље ли да ви де том при ли ком на ла зио се и вој во да мар ко ми-ља нов По по вић.31 из ло жбу су са цр но гор ске стра не по сје ти ли вла дин пред став ник Јан ко Ву ко тић и ка пе тан Бо јо вић, а при дру жио им се и ми лу тин Та тар, ко ји је у гра ду Та бо ру бо ра вио због шко ло ва ња. за-

26 Il Ministro a Vienna Robilant al Ministro degli esteri Visconti Venosta, Vienna, 29 maggio 1873, Crna Gora u spoljnoj politici Italije [Montenegro nella politica estera d’Italia], I 1861-1875, eds. Lj. Aleksić-Pejković, S. Burzanović, Podgorica 2011, 408-409.

27 Глас Црногорца, бр 7, 2 јун (14. липањ) 1873, 3; Б. Павићевић, op. cit, 168.28 Knjaz je dobio trideset hiljada forinta kao prvu ratu subvencije iz austrijskog dispozicionog

fonda, cf. В. Ђорђевић, Црна Гора и Аустрија 1814-1894, Београд 1924, 23.29 Odbor za umjetničku izložbu u Pragu crnogorskom konzulu u Trstu Dušanu Ristiću (kopija

pisma), Prag, 23. April 1891, AO NMCG, Fond Nikola I, Fasc. za 1891. godinu, dok. 9.30 Komitet su činili i J. S. Vilimek, dr O. Souček, Vaclav Breznovski, dr Vaclav Hovorka i dr

B. Bouček, cf. V. Černý, Deset let Černohorského Spolku v Praze, Praha 1902, 2.31 V. Černý, op. cit., 2.


ни мљи во је да Глас Цр но гор ца, ко ји у два на вра та пи ше о Пра шкој из-ло жби, не по ми ње при су ство цр но гор ских де ле га та.32 из ко му ни ка ци је Ко ми те та и цр но гор ског ми ни стра про свје те Јо ва на Па вло ви ћа, ви ди се да је цр но гор ску де ле га ци ја тре ба ла да има ви ши ранг, пред во ђе на књ-а же вим ро ђа ком Фи ли пом Пе тро ви ћем њего шем. ме ђу тим, из об зи ра пре ма Аустро-Угар ској, ко ју је ири ти ра ло одр жа ва ње ове из ло жбе, на Це ти њу су од у ста ли од ова кве де ле га ци је. Вје ро ват но је за то и Глас Цр-но гор ца пре ћу тао бо ра вак у Пра гу Ву ко ти ћа, Бо јо ви ћа и Та та ра.

У Пра гу је 1895. го ди не одр жа на и Ве ли ка ет но граф ска из ло жба. Тим по во гом Глас Цр но гор ца од 8. ју ла пи сао је: „Чу је мо да се спра вља-ју не ки це ти њ ски гра ђа ни у Праг... има Цр но го ра ца и по уну тра шњ о-сти ко ји би мо гли при дру жи ти се ов дје шњ им“.33 Цр на Го ра, сва је при-ли ка, ни је уче ство ва ла ни на овој из ло жби јер Глас Цр но гор ца, из вје-шта ва ју ћи у два на вра та о пра шкој из ло жби, не по ми ње њено уче шће.34

свјет ска из ло жба у Па ри зу 1900. го ди не би ла је нај бо ље ор га ни-зо ва на до та да. При пре ме су тра ја ле не ко ли ко го ди на. озбиљ не при пре-ме за ову ма ни фе ста ци ју вр ше не су и у Цр ној Го ри. У сеп тем бру 1895. фран цу ски пред став ник у Цр ној Го ри Пол де пре ин те ре со вао се код књ а жев ске вла де да ли ће уче ство ва ти на из ло жби.35 Цр но гор ска вла да је од го во ри ла: „цр но гор ско уче шће ће би ти скром но, али књ аз Ни ко ла и цр но гор ска вла да же ле да ти ме још јед ном ма ни фе сту ју сво је сим-па ти је пре ма Фран цу ској и учвр сте и још ви ше раз ви ју при ја тељ ске од но се.“36 за цр но гор ског де ле га та је 1896. го ди не иза бран Пол ме лон, цр но гор ски ге не рал ни кон зул у Па ри зу. Цр но гор ци су оба ви је сти ли ма-ло на да за ову из ло жбу не мо гу из гра ди ти па ви љон, већ да се за ку пи јед на про сто ри ја, ве ли чи не 10 x 10 м.37 на гла си ли су да „цр но гор ски про дук ти не бу ду раз ба ца ни, јер би ти ме цр но гор ско уче шће на из ло-жби из гу би ло сва ки зна чај, а ра ди се о по ли тич ком а не при вред ном ефек ту ко ји Цр на Го ра же ли да по стиг не“.38 У фе бру а ру 1898. на Це ти-њу је осно ван Од бор за уче ство ва ње Цр не Го ре на Ме ђу на род ној свјет-ској из ло жби у Па ри зу 1900. го ди не.39 Цр но гор ска вла да је сма тра ла да 32 У Прагу је отворена чешка изложба, Глас Црногорца, бр. 22, 25. мај 1891, 1; У Прагу

је затворена чешка изложба, Глас Црногорца, бр. 44, 26. октобaр 1891, 4.33 На прашку изложбу, Глас Црногорца, бр. 29, 8. јул 1895, 4. 34 Етнографска изложба у Прагу, Глас Црногорца, бр. 21, 20. мај 1895, 3; Чешка

етнографска изложба, Глас Црногорца, бр. 45, 4. новембар 1895, 2. 35 д. Вујовић, op. cit, 414.36 Паришка изложба 1900, Глас Црногорца, бр. 29, 16. децембар 1895, 4. 37 M. Groubert a Gavro Vukovic, Paris, 16 Juillet 1898, DACG, Ministarstvo unostranih djela

(=MID), Fasc. 66 a, dok.770.38 о изложби у Паризу цф. д. Вујовић, Црна Гора и Француска 1860-1914, Цетиње 1971,

414-415.39 за предсједника одбора изабран је лазар мијушковић, конзул у скадру, за секретаре


ће Цр на Го ра од ове из ло жбе има ти мо рал ну и ма те ри јал ну ко рист.40 од бор је упу тио по зив за уче ство ва ње на из ло жби, де фи ни сао оп шта пра ви ла и по себ на упут ства за на чин из ла га ња пред ме та на из ло жби и иза брао по вје ре ни ке из свих кра је ва Цр не Го ре.41 ме лон је у ав гу сту 1898. го ди не тра жио од ми ни стар ства спољ них по сло ва Цр не Го ре да га ин фор ми шу о пред ме ти ма ко ји ће на из ло жби би ти пред ста вље ни. У апри лу 1899. ми ни стар ство спољ них по сло ва по зва ло је ла за ра ми ју-шко ви ћа да из ска дра што при је до ђе на Це ти ње, ка ко би се при пре ме за из ло жбу оба ви ле, јер „ври је ме ле ти“.42 Крат ки ро ко ви за окон ча ње при пре ма ни је су би ли је ди ни ни ти нај те жи про блем ор га ни за то ра. Цр-ну Го ру је те го ди не по тре са ла те шка фи нан сиј ских кри за. У та квим окол но сти ма, цр но гор ска вла да је у ма ју 1899. оба ви је сти ла фран цу ску ле га ци ју да Цр на Го ра од у ста је од уче шћа на из ло жби.43

Је ди на ве ли ка свјет ска из ло жба на ко јој је Цр на Го ра уче ство ва ла је она одр жа на 1905. го ди не у ли је жу у Бел ги ји (Exposition Universelle et Internationale de Liège). Петнаеста по реду, ова свјетска изложба је би ла ор га ни зо ва на у част про сла ве 75 го ди на бел гиј ске не за ви сно сти.

Цр но гор ске при пре ме за из ло жбу по че ле су фор ми ра њ ем ор га ни-за ци о ног ко ми те та, у чи ји са став је, за раз ли ку од прет ход ног, ушло ви ше стра на ца. Чла но ви овог ко ми те та су би ли л. Бру нет, цр но гор ски кон зул у Па ри зу, л. ха мо ир, Гу е рет те и др.44 У јед ном тре нут ку, из на ма не по-зна тих раз ло га, Цр на Го ра је од у ста ла од уче шћа на из ло жби, да би за-тим на ста ви ла при пре ме, али са но вим ор га ни за ци о ним ко ми те том. Ка ко свје до чи А. мар ти но вић, ге не рал ни се кре тар цр но гор ског ми ни стар ства ино стра них по сло ва, при пре ме за из ло жбу на ста вље не су за хва љу ју ћи Ђу зе пеу Вол пи ју, ру ко во ди о цу два ве ли ка ита ли јан ских пред у зе ћа у Цр-ној Го ри (Бар ско дру штво, Мо но пол ду ва на), ко ји је у то ври је ме био и

проф. Филип Ковачевић и славо Рамадановић, први секретар министарства ино стра-них дјела, за благајника Шпиро Поповић, главни управитељ К. Ц. пошта и телеграфа, за техничке послове именован је проф. мило Ковачевић. Чланови одбора били су Андрија Радовић, Вуко Вулетић, стево Татар, Филип Јерговић, мило Татар и Јово Поповић, цф. Одбор за учествовање Црне Горе на Паришкој изложби 1900. године, Глас Црногорца, бр. 7, 14. фебруар 1898, 4; д. Вујовић, op. cit, 415, n. 218.

40 Позив за учестовање Црне Горе на Међународној Свјетској Изложби у Паризу 1900. године, Глас Црногорца, бр. 9, 28. фебруар 1898, 4;

41 Позив за учестовање Црне Горе на Међународној Свјетској Изложби у Паризу 1900. године, Глас Црногорца, бр. 9, 28. фебруар 1898, 4; Одбор за учествовање Црне Горе на Међународној Свјетској Изложби у Паризу 1900. године, Глас Црногорца, бр. 9, 28. фебруар 1898, 4;

42 Ministarstvo inostranih poslova Lazaru Mijuškoviću, 26. mart 1899, DACG, Ministarstvo unostranih djela (=MID), 1899, Fasc. 70, dok. 481.

43 Boulimier a Gavro Vukovic, Paris, 16 Mai 1899, DACG, MID, 1899, fasc. 71, dok. br. 771.44 T’Hoen a Monsieur Martinovich, Bruxelles, 20 Fevrier 1905, DACG, MID, 1905, fasc. 122

a, dok. br. 416.


по ча сни кон зул ср би је у Ве не ци ји.45 Цр но гор ска вла да је Вол пи ја име-но ва ла за ге не рал ног ко ме са ра Цр не Го ре на из ло жби у ли је жу. Уз одо-бре ње цр но гор ског ми ни стар ства ино стра них по сло ва, Вол пи је за пр вог се кре тар од ре дио Т. хо ен-а, ге не рал ног кон зу ла Цр не Го ре у Бри се лу а за дру гог се кре та ра Ј. хог ге-Форт-а, кон зу ла ср би је у ли је жу.46

Цр на Го ра је у ли је жу има ла свој па ви љон, о ко ме Глас Цр но гор-ца пи ше да се „не од ли ку је огром ном раз мје ри ма и ве ли чи ном, од ли ку је се еле гант но шћу и уку сом, а што је још при јат ни је, са гра ђен је у срп-ском на род ном сти лу“.47 ни је нам по знат аутор про јек та па ви љо на, а за де ко ра ци ју ен те ри је ра био је ан га жо ван ве не ци јан ски умјет ник м. Кар-бо на ро.48 не ма мо по да та ка ка ко је из гле дао ен те ри јер цр но гор ског па ви-љо на. У њему су би ли из ло же ни: цр но гор ска но шња, ко лек ци је оруж ја пре сто ло на сљед нка да ни ла и вој во де Бо жа Пе тро ви ћа, а по себ но су би-ле ис так ну те раз не вр сте ду ва на и пре храм бе ни про из во ди.49 два Цр-но гор ца, ко ји су стал но бо ра ви ли у цр но гор ском па ви љо ну, сти гли су у ли јеж 13. апри ла 1905.50 из ло жбу је пра ти ла бро шу ра од 100 стра на са фо то гра фи ја ма из ра зних кра је ва Цр не Го ре.51

Вол пи ни је мо гао при су ство ва ти све ча ном отва ра њу из ло жбе 27. апри ла, па је опу но мо ћио ита ли јан ског пу бли ци сту Ви ка ман те га цу да га за ми је ни на отва ра њу.52 ман те га ца је био про па ган ди ста ита ли јан ске спољ не по ли ти ке, али и је дан од ак ци о на ра Бар ског дру штва. имао је ис ку ства у овим по сло ви ма, јер је био ко ме сар ита ли јан ског па ви љо на на ве ли кој свјет ској из ло жби у Па ри зу 1900. го ди не.53

Цр но гор ски па ви љон је 29. апри ла по сје тио и краљ Бел ги је Ал-берт, ко ји је био “осо би то за до во љан што Цр на Го ра уче ству је у из-ло жби, јер та зе мља, иако је ма ле на, из да на у дан до би ја све ви ше ва жно сти“.54 на кон бел гиј ског кра ља, па ви љон је об и шао и Фран кот, 45 Ministere des affaires Etrangers de Montenegro a T’Hoen, Cettigne, 23. II 1905, DACG,

MID, 1905, fasc. 122 a, dok. br. 417.46 Ministarstvo inostranih djela Đuzepe Volpiju, Cetinje, 11. januar 1905, MID, 1905, Fasc.

122, dok. br. 40. 47 Црна Гора на Белгијској изложби, Глас Црногорца, бр. 20, 21. мај 1905, 3.48 Hogge Fort a Gavro Voucovich, Liège, 16 Avril 1905, MID, 1905, fasc. 123 a, dok. br. 881.49 G. Dreze, Le livre d’or de l’Exposition universelle et internationale de 1905: histoire

complète de l’Exposition de Liège (1905), Liège 1906, 515-516. 50 Hogge Fort a Gavro Voucovich, Liège, 16 Avril 1905, MID, 1905, fasc. 123 a, dok. br. 881.51 G. Dreze, op. cit., 516.52 Ђузепе Волпи је имао важну сједницу монопола дувана заказану за 13/26 април 1905,

те није могао стићи на отварање изложбе у лијежу 27. априла. 1905, cf. Đuzepe Volpi ministru inostranih poslova Gavru Vukoviću, Venecija, 3/16 april 1905, MID, 1905, Fasc. 123 a, dok. br. 794.

53 Đuzepe Volpi ministru inostranih poslova Gavru Vukoviću, Venecija, 3/16 april 1905, MID, 1905, Fasc. 123 a, dok. br. 794.

54 Црна Гора на Белгијској изложби, Глас Црногорца , бр. 20, 21. мај 1905, 3.


бел гиј ски ми ни стар ин ду стри је и гра ђе ви на, са ге не рал ним вла ди ним ко ме са ром ла мар шом и њего вим по моћ ни ком Го ди јем.

Цр на Го ра је на из ло жби у ли је жу до би ла 8 на гра да, од че га 3 grands prix-а и 3 злат не ме да ље и по јед ну брон за ну и сре бр ну ме да љу.55 Цр на Го ра је до би ла злат ну ме да љу за бу хач, сре бр ну за ву ну и брон за-ну за „Su mac“(?).56 ова из ло жба про мо ви са ла је пла сман цр но гор ског ду ва на на европ ском тр жи шту.57 Ан га жо ва ње ита ли ја на Вол пи ја и ман-те га це на свој на чин од ра жа ва про мје не ко је су се у еко ном ском, по-ли тич ком и кул тур ном жи во ту де си ле са учвр шћи ва њ ем ита ли јан ског ка пи та ла у Цр ној Го ри.

из ло жба у ли је жу под ста кла је ин те ре со ва ње бел гиј ског се на та за Цр ну Го ру. се на тор Адри мон ан га жо вао је Hog ge For ta-а да при пре-ми из вје штај на осно ву ко га би бел гиј ски пар ла мент мо гао да раз ма тра мо гућ ност еко ном ске ве зе Бел ги је и Цр не Го ре.58

ис ку ство сте че но на из ло жби у ли је жу ути ца ло је да се Цр на Го-ра бо ље при пре ми за Бал кан ску из ло жбу у лон до ну (Bal can Sta te Exi-bi ti on) дви је го ди не ка сни је.59 на овој из ло жби су уче ство ва ле са мо 3 др жа ве - Цр на Го ра, ср би ја и Бу гар ска.60

При пре ме за Бал кан ску из ло жбу по че ле су у де цем бру 1906, ка да је на Це ти ње до шао окс форд ски про фе сор хе ролд хар тли као по вје ре-ник The Lon don Exi bi ti on Com pany ltd, ка ко би из вр шио по треб не при-пре ме и за мо лио књ а за ни ко лу да бу де по кро ви тељ ове из ло жбе.61 Цр-но гор ци су оду ше вље но при хва ти ли по ну ду за уче ство ва ње на из ло жби и пот пи са ли про то кол, „без ика кве иде је шта и ка ко да ље да ра де“.62

на Це ти њу је у де цем бру 1906. осно ван при вре ме ни од бор, на чи-јем че лу је био Ан дри ја Ра до вић, а за тим и стал ни од бор, чи ји је пред-сјед ник био Ву ко Ву ле тић, се кре тар Пе тар Пла ме нац, а чла но ви, ми ло Ко ва че вић, Фи лип Јер го вић и ми ло Та тар.63 У уну тра шњ о сти су ор га-

55 G. Dreze, op. cit., 277.56 Hogge-Fort a Voivode Vukovitch, Liège, 5 Aout 1905, MID, 1905, fasc. 126, dok. br. 1751. 57 V. Mantegazza, L’Altra Sponda. Italia ed Austria nell’Adriatico, Milan 1906, 232. 58 Hogge Fort a Gavro Voucovich, Liège, 16 Avril 1905, MID, 1905, fasc. 123 a, dok. br. 881.59 о Балканској изложби у лондону 1907. године најисцрпније цф. Р. Ј. драгићевић,

Учешће Црне Горе на Балканској изложби у Лондону 1907. године, историјски записи, година IV, књига VII, свеска 1-3, јануар-март 1951, Цетиње 1951, 50-62; Ђ. д. Пејовић, Развитак просвјете и културе у Црној Гори 1852-1916, Цетиње 1871, 365; M.Đurić-Đorđević, Strani fotografi u Crnoj Gori početkom XX vijeka, Matica, Proljeće/Ljeto 2003, Podgorica 2003, 231-234.

60 Како изгледа Балканска изложба, Глас Црногорца, бр. 22, 12. мај 1907, 2- 3.61 Балканска изложба у Лондону, Глас Црногорца, бр. 52, 9. децембра 1906. 3.62 M. Edit Durham, Twenty Years of Balkan Tangle, London 1920, 168.63 са изузетком привредника Вука Вулетића, остали су били високи државни чиновници

и гиманзијски професори. У тренутку именовања у одбор, Андрија Радовић је био


ни зо ва ни под од бо ри, у ко ји ма је би ло ан га жо ва но ви ше од три де сет љу-ди.64 од бор је проф. хар тли ју по ну дио да бу де цр но гор ски ко ме сар, али он ни је при стао.65 По том је књ аз ни ко ла за ко ме са ра из ло жбе име но вао ен гле ски њу ме ри идит да рам, ко ја је у то ври је ме бо ра ви ла на Це ти њу.

са вје ти м. и. да рам зна чај но су до при ни је ли ра ду од бо ра. У фе-бру а ру је ан га жо ван фо то граф „да ва жни је зна ме ни то сти и ви ђе ни је ти по ве сни ми и од нај љеп ших сни ма ка ал бум са ста ви“.66 за по моћ око пра вље ња ка та ло га, за ду жен је био Пе тар Пла ме нац. По свје до чан ству м. и. да рам, ни је био мно го ажу ран у овом по слу.67 Пла ме нац је од од бо ра тра жио по моћ, па су му до ди је ље ни по руч ник мар ко мар ти но-вић и по штан ски слу жбе ник Пе ро Шоћ.68 од бор је при пре ми ка та лог на фран цу ском и срп ском је зи ку, у ко ји је по пи са но 1990 пред ме та из свих кра је ва Цр не Го ре.69

сре ди ном мар та, м. и. да рам је от пу то ва ла у лон дон да оба ви нео п ход не при пре ме за цр но гор ски па ви љон. При је њеног од ла ска, књ-аз ни ко ла ју је од ли ко вао.70

Ку ко во ту ри стич ко дру штво, ко је је по вре ме но на Це ти ње до во-ди ло ту ри сте, би ло је у ри јет кој при ли ци да ор га ни зо ва но по ве де из Цр не Го ре у лон дон ли ца за ин те ре со ва на да по сје те из ло жбу.71 од бор је про пи сао и кри те ри ју ме ко је су тре ба ли да за до во ље мом ци и дје вој ке ко ји ће би ти ан га жо ва ни за рад у цр но гор ском па ви љо ну: „да бу ду ли-је пи, ста си ти и окрет ни“.72 У лон дон су от пу то ва ли Ко сто не шов ми-лић из спу жа, ма шан Го шов ћу пић из ду ге, Вид на ме ме до вић са Це-

бивши министар финансија; дАЦГ, Цетиње, Балканска изложба у лондону, Цетиње, 1907, Ф 1; Балканска изложба у Лондону, Глас Црногорца, бр. 52, 9. децембра 1906, 3; Глас Црногорца, бр. 8, 10. фебруар 1907, 3.

64 Балканска изложба, Глас Црногорца, бр 8, 10. фебруар 1907, 3.65 Zapisnik sa sjednice Odbora za Balkansku izložbu od 8. marta 1907, DACG, Cetinje,

Balkanska izložba u Londonu, Cetinje, 1907, F 1.66 Глас Црногорца, бр. 14, 24. март 1907, 3; на изложби је продато 100 000 разгледница

са мотивима из Црне Горе, Глас Црногорца, бр. 44., 6. октобар 1907, 4; M. Đurić-Đorđević, op. cit., 231.

67 M. E. Durham, op. cit., 168. 68 Zapisnik sa sjednice Odbora za Balkansku izložbu od 5. marta 1907, DACG, Cetinje,

Balkanska izložba u Londonu, Cetinje, 1907, F 1; Zapisnik sa sjednice Odbora od 27. marta 1907, DACG, Cetinje, Balkanska izložba u Londonu, Cetinje, 1907, F 1.

69 Према нашим сазнањима, у црногорским архивским установама и библиотекама није сачуван овај каталог, као ни каталог изложбе у лијежу 1905.

70 M. E. Durham, op. cit., 169.71 Црногорци су могли да путују у лондон за 600 франака, а дужни су били да се за пут

пријаве најкасније до 14/27. јула, цф. Глас Црногорца, бр. 11, 3. март 1907, 3; Глас Црногорца, бр. 20, 28. април 1907, 3.

72 Zapisnik sa sjednice Odbora za Balkansku izložbu od 8. marta 1907, DACG, Cetinje, Balkanska izložba u Londonu, Cetinje, 1907, F 1;


ти ња, Пе тру ша сте ва но ва Уш ћу млић из ник ши ћа и ми ле на ми шу ро ва де ли ба шић из спу жа.73 за свој ан га жман су има ли стан и хра ну и пла ту од 100 фи о ри на. овај из нос тре ба ло је да до би ју тек на кон по врат ка јер је по сто ја ла мо гућ ност да је дан његов дио ен гле зи пла те74 м. и. да рам свје до чи да су „би ли пре по но сни да би ишта ра ди ли“.75

При је сла ња у лон дон, цр но гор ски екс по на ти за Бал кан ску из ло-жбу би ли су 18. мар та/31. мар та 1907. из ло же ни у Вој ном ста ну на Це-ти њу и ова из ло жба тра ја ла је са мо је дан дан.76 зна ти жељ ни Це ти њ а ни ни је су има ли стр пље ња да са че ка ју ври је ме зва нич ног отва ра ње већ су ра но из ју тра раз би ли пе чат на вра ти ма Вој ног ста на и „у про сто ри ју са пред ме ти ма је ушла ве ли ка ма са, а та мо ни је би ло ни ког из Од бо ра“.77 из ло жбу је по сје тио и књ аз ни ко ла са сво јим са рад ни ци ма и ди је лом ди пло мат ског ко ра са Це ти ња.

све ча ном отва ра ње из ло жбе, по од лу ци цр но гор ске вла де, при су-ство вао је се кре тар ми ни стар ства ино стра них дје ла Пе тар Пла ме нац.78 Mon te ne grian Sec tion је био смје штен у ве ли кој згра ди Du cal Hall-а. на са мом ула зу у цр но гор ски па ви љон би ло је по ста вље но брон за но по пр-сје књ а за ни ко ле.79 Уну тра шњ ост па ви љо на би ла је об ло же на та пе та ма са цр но гор ским гр бо ви ма.80 на зи до ви ма су би ле фо то гра фи је и сли-ке чла но ва књ а жев ске фа ми ли је, Пе тра ии Пе тро ви ћа њего ша, књ а за да ни ла, ве ли ког вој во де мир ка, ила ри о на Ро га но ви ћа и др. По на цр ту ме ри идит да рам, мон ти ра на је цр но гор ска ку ћа имућ ни јег се ља ка са по кућ ством, у ко јој је пред ви ђе но да је дан Цр но го рац гу сла, а Цр но гор-ка про да је ал бу ме Цр не Го ре и раз глед ни це са цр но гор ским мо ти ви ма.81 У па ви љо ну су би ли из ло же ни дје ло ви цр но гор ске но шње, ску по цје но оруж је, за ста ва са Фун ди не, ра зни пре храм бе ни про из во ди, ље ко ви то би ље, бал ва ни из цр но гор ских шу ма а у је да ном ди је лу би ла је га ле ри ја

73 Zapisnik sa sjednice Odbora za Balkansku izložbu od 27. marta 1907, DACG, Cetinje, Balkanska izložba u Londonu, Cetinje, 1907, F 1; Балканска изложба у Лондону, Глас Црногорца, бр. 17, 7. април 1907, 3;

74 Zapisnik sa sjednice Odbora za Balkansku izložbu od 2. aprila 1907, DACG, Cetinje, Balkanska izložba u Londonu, Cetinje, 1907, F 1.

75 M. Edit Durham, Twenty Years of Balkan Tangle, London 1920, 170.76 Глас Црногорца, бр 12, 10. март 1907, 3; Балканска изложба у Лондону, Глас

Црногорца, бр. 13, 17. март 1907, 3. 77 Zapisnik sa sjednice Odbora za Balkansku izložbu od 14. marta 1907, DACG, Cetinje,

Balkanska izložba u Londonu, Cetinje, 1907, F 1.78 Балканска изложба у Лондону, Глас Црногорца, бр. 18, 14. април 1907, 3;79 Како изгледа Балканска изложба, Глас Црногорца, бр. 22, 12. мај 1907, 2- 3.80 и. иванић, Црна Гора на Балканској изложби, Глас Црногорца, бр. 48, 3. новембар,

1907, 3.81 Zapisnik sa sjednice Odbora za Balkansku izložbu od 14. marta 1907, DACG, Cetinje, Bal-

kanska izložba u Londonu, Cetinje, 1907, F 1; Глас Црногорца, бр. 14, 24. март 1907, 3.


цр но гор ских сли ка ра: 108 сли ка Пе ра По че ка, при зо ри из цр но гор ског жи во та од Па је Јо ва но ви ћа и сли ке или је Шо ба ји ћа и ми ла Вр би це.82

Бал кан ска из ло жба је тра ја ла до ок то бра 1907. го ди не.83 Пр во бит-но је на Це ти њу, за уче шће на све ча ном за тва ра ње из ло жбе, био од ре ђен сла во Ра ма да но вић ко ме су из да та пре ци зна упут ства ка ко да се вла да у лон до ну.84 из не ких раз ло га, Ра ма да но вић ни је био у мо гућ но сти да од-пу ту је у лон дон, па је цр но гор ска вла да умје сто њега име но ва ла Пе тра Пла мен ца, та да кон зу ла у ска дру.85

за ди зајн по бјед нич ких ди пло ма са из ло жбе, кон ку ри са ли су умјет ни ци из све три зе мље уче сни це - дра гу тин ин кјо стри, Та чев и Пе ро По чек.86 Жи ри је про ци је нио да би ода би ром би ло ко га од њих би ла фа во ри зо ва на јед на од зе ма ља па је за то ан га жо ван бри тан ски илу-стра тор хоwард да вие да об је ди ни сва три рје ше ња у је да но.87 на сјед-ни ци од 15. но вем бра оцје њ и вач ки суд из ло жбе је са оп штио да ће спи-ско ви до бит ни ка на гра да би ти об ја вље ни по чет ком ја ну а ра 1908.88 овај спи сак је у Цр ној Го ри об ја вљен тек 1909. го ди не. Цр на Го ра је осво ји ла до ста ври јед них на гра да. Grand prix су до би ли Ка план Би бе зић и Три по Пи њ а то вић са Це ти ња, Ан ђе Ку сту дић из ник ши ћа, Пе тар Пла ме нац из Црм ни це (за ви но и ра ки ју), Бар ско дру штво и Упра ва мо но по ла ду-ва на из Под го ри це. Цр на Го ра је до би ла и два на ест по ча сних ди пло ма, че тр на ест злат них ме да ља, 24 сре бр не ме да ље и 33 брон за не ме да ље.89

Још у то ку тра ја ња из ло жбе, у Гла су Цр но гор ца из ни је та је оцје на да је из ло жба у лон до ну „тер мо ме тар по ли тич ке си ту а ци је, знак дви ју ве ли ких тр го вин ских и по ли тич ких стру ја, ко је ди је ле по лу о стр во и па-ра ли зу ју њего ву за јед нич ку ак ци ју“.90 Алу ди ра ло се овим на чи њ е ни цу да на из ло жби ни је су за сту пље не Ру му ни ја и Грч ка, као ни бал кан ске обла сти ко је су ула зи ле у са став хаб збур шке мо нар хи је и осман ског цар ства. ни је те шко за кљу чи ти да је лон дон ска из ло жба има ла по ли-

82 Glas Crnogorca opširno izvještava o Počekovim slikama, dok o radovima ostalih umjetnika daje oskudne podatke; Балканска изложба у Лондону, Глас Црногорца, бр. 15, 31. март 1907, 3; Радови сликара Почека на Балканској Изложби, Глас Црногорца, бр. 28, 23. јун 1907, 3; Црна Гора у Лондону, Цетињски вјесник, бр. 20, 3. септембар 1908, 3.

83 Балканска изложба у Лондону, Глас Црногорца, бр. 42, 22. септембар, 1907, 3; и. ива-нић, Црна Гора на Балканској изложби, Глас Црногорца, бр. 48, 3. новембар 1907, 3.

84 Zapisnik sa sjednice Odbora za Balkansku izložbu 20. septembra 1907, DACG, Cetinje, Balkanska izložba u Londonu, Cetinje, 1907, F 1.

85 Балканска изложба, Глас Црногорца, бр. 43, 29. септембар, 1907, 3;86 Балканска изложба у Лондону, Глас Црногорца, бр. 39, 1. септембар 1907, 3. 87 Глас Црногорца, бр. 42, 22. септембар 1907, 3. 88 Балканска изложба у Лондону, Глас Црногорца, бр. 54, 1. децембар 1907, 3; Балканска

изложба у Лондону, Глас Црногорца, бр. 56, 8. децембар 1907, 3.89 Награде са Балканске изложбе у Лондону, Глас Црногорца, бр. 14, 28. март 1909, 3-4. 90 Балканска изложба у Лондону, Глас Црногорца, бр. 38, 25. август 1907, 3.


тич ку и про па ганд ну уло гу, од но сно да је осли ка ва ла на сто ја ње Ве ли ке Бри та ни је, као јед не од си ла Ан тан те, да при бли жи се би ма ле бал кан ске др жа ве, ко је су се на ла зи ле на пу ту про до ра њемач ком и аустро у гар ском им пе ри ја ли зму на ис ток, ко ји је ди рект но угро жа вао бри тан ске ин те ре-се. По себ но је би ло ва жно да се де мон стри ра при ја тељ ство Бри та ни је и ср би је, об зи ром на не га ти ван од нос ко ји је прет ход но има ла Ве ли ка Бри та ни ја пре ма ре жи му ус по ста вље ном у Бе о гра ду на кон мај ског пре-вра та 1903. го ди не.

У Цр ној Го ри су би ли за до вољ ни на сту пом у лон до ну 1907. го-ди не.91 Глас Цр но гор ца пре но си и ка ко су о из ло жби из вје шта ва ли Но во Вре ме и L’Ita lia all’Este ro.92 м. идит да рам је сма тра ла да цр но гор ска ди пло ма ти ја ни је до вољ но ис ко ри сти ла Бал кан ску из ло жбу у лон до ну за про мо ви са ње Цр не Го ре. на кон отва ра ња из ло жбе, пи са ла је књ а зу да у лон дон по ша ље не ког из вр ха цр но гор ске вла сти, јер не мо же она пред ста вља ти Цр ну Го ру, ни ти је вољ на да то ра ди без ауто ри те та и пла-те. су ге ри са ла је, ако већ ни ко не ће да до ђе, да се за тај по сао ан га жу ју два ен гле за. Цр но гор ски на ступ у лон до ну 1907. го ди не де фи ни сла је ре че ни цом: “То је био ко рак уна при јед, али би ло је пре ка сно“.93

на вр хун цу Анек си о не кри зе, мар та 1909, у из ра зи то ан ти-аустриј-ској кли ми у Цр ној Го ри, Глас Цр но гор ца оба ви је стио је до ма ћу јав ност о ини ци ја ти ви да се у мо скви 1909. одр жи срп ска из ло жба. о то ме Глас Цр но гор ца пи ше: „Бој кот аустриј ске ро бе на Бал ка ну за ин те ре со вао је ру ске тр го вач ке кру го ве и ру ски сви јет за срп ску тр го ви ну и срп ску кул ту ру. При ре ди ће се у Мо скви срп ска из ло жба, на ко јој ће при ми ти уче шће све срп ске зе мље: Ср би ја, Цр на Го ра, Дал ма ци ја, Бач ка, Ба нат, Трој на Кра ље ви на, ста ра Ср би ја и Ма ке до ни ја“.94 очи глед но је да је кон цепт ове из ло жбе био спо ји ти ру ску по ли ти ку и еко но ми ју са на ци о-нал ним те жњ а ма ју го сло вен ских на ро да. исти на, ју го сло вен ски на ро ди по сма тра ни су кроз при лич но ис кри вље ну на ци о нал ну ви зу ру. из вје-сно је да Цр на Го ра ни је уче ство ва ла на овој из ло жби, ако је она у би ло ком ви ду и одр жа на.

до фор мал ног при зна ва ња сво је не за ви сно сти 1878. го ди не, Цр на Го ра је има ла скром но уче шће на ме ђу на род ним из ло жба ма, ма да је у не ко ли ко на вра та у ме ђу на род ној јав но сти ак ту е ли зо ва ла пи та ње свог уче шћа на ова квим из ло жба ма. Без об зи ра да ли је на ове ма ни фе ста ци-је Цр на Го ра сла ла сво је пред став ни ке и екс по на те (мо сква 1867) или је

91 Балканска изложба у Лондону, Глас Црногорца, бр. 37, 18. август 1907, 3; и. иванић, Црна Гора на Балканској изложби, Глас Црногорца, бр. 48, 3. новембар, 1907, 3.

92 Глас Црногорца, бр. 38, 25. август 1907, 3.93 Id, op. cit, 172.94 Српска изложба у Москви, Глас Црногорца, бр. 10, 1. март 1909, 3.


на њима би ла за сту пље на по сје том цр но гор ског су ве ре на (Па риз 1867, Беч 1873), Цр на Го ра их је ко ри сти ла као ве ли ка ме ђу на род на де ша ва ња по год на за оства ри ва ње ди пло мат ских ци ље ва, а при је све га на гла ша ва-ње вла сти те др жав не не за ви сно сти.

основ на иде ја ко ју су Цр но гор ци о се би хтје ли да по ша љу сви-је ту ма ло се про ми је на ла то ком че ти ри де це ни је, од мо скве 1867. до лон до на 1907. го ди не. екс по на ти се ско ро ни је су ми је њ а ли - са бље и џе фер да ри, рат не за ста ве, на род не но шње, пре храм бе ни про из во ди... обо га ће ни, по чет ком XX ви је ка, збир ком ра до ва цр но гор ских умјет ни-ка. ова фак та тре ба по сма тра ти у ве зи са чи њ е ни цом да су на Це ти њу из ло жбе би ле пра ва ри јет кост, да је пр ва му зеј ска по став ка би ла са ста-вље на од оруж ја и за пли је њ е них бар ја ка, а да шко ло ва них ка дро ва за ову област ско ро да ни је ни би ло.

Ta tja na KO PRI VI CA, M. Phil.

MON TE NE GRO AND IN TER NA TI O NAL EX HI BI TI ONS IN THE SE COND HALF OF THE 19TH- AND IN

THE EARLY 20TH-CEN TURY

Sum mary

Un til the of fi cial re cog ni tion of its in de pen den ce in 1878, Mon te ne gro par-ti ci pa ted in in ter na ti o nal ex hi bi ti ons mo destly, alt ho ugh it tried se ve ral ti mes to an-no un ce to the in ter na ti o nal pu blic its in vol ve ment in such ex hi bi ti ons. Re gar dless of whet her Mon te ne gro sent its re pre sen ta ti ves and ex hi bits (Mo scow, 1867) or it was just re pre sen ted the re by a vi sit paid by its So ve re ign (Pa ris, 1867; Vi en na 1873), Mon te ne gro used to ta ke advan ta ge of them as of gre at in ter na ti o nal events ap pro-pri a te to re ach di plo ma tic go als, and pri ma rily to stress the own sta te in de pen den ce.

The first very im po r tant in ter na ti o nal Ex hi bi ti on in which Mon te ne gro to ok part was the one in Liè ge in 1905. Two years la ter, in 1907, Mon te ne gro in vol ved in the Bal can Sta te Exi bi ti on in Lon don.

The ba sic mes sa ge that Mon te ne grins had wan ted to sent to the world chan-ged slightly from the ti me of Mo scow Ex hi bi ti on in 1867 to the ti me of Lon don Ex hi bi ti on in 1907. The ex hi bits, na mely sa be rs and mi qu e lets, war (mi li tary) flags, na ti o nal co stu mes and food pro ducts did not su bject to a chan ge al most at all; ho we-ver, they we re en ric hed by a se ri es of the works of Mon te ne grin ar tists in the early 20th cen tury. The se facts sho uld be ta ken in to con si de ra tion in re la tion to the re a lity that ex hi bi ti ons we re in deed ra ri ti es in Ce ti nje and that the first mu se um ex hi bi ti on pre sen ted we a pons and flags da ma ged by fi re, as well as that al most no edu ca ted hu-man re so ur ces for the pur po se exi sted at that ti me.


Сл.1.Мушкаиженскацрногорсканошњаизложена1867.уМоскви(О.В.Карпова,Н.Н.Прокопьева,Славянский мир. Этнографическая

выставка 1867 года,Санкт-Петербург2000,60).


Сл.2.ФотографијаЦрногорцасаизложбе1867.уМоскви(О.В.Карпова,Н.Н.Прокопьева,Славянский мир. Этнографическая

выставка 1867 года,Санкт-Петербург2000,61).

Сл.3.КњазНиколанапријемукодаустријскогцараФрањеЈосифанаВеликојсвјетскојизложбиуБечу1873.


Сл.4.ПланизложбеуЛијежу1905.

Сл.5.ЦрногорскипавиљоннаизложбиуЛијежу1905.(КолекцијаЗоранаЗековића,

http://www.montenegro-canada.com/articles/article/7699190/150334.htm).


Сл.6.Црногорскиперјаник,Лијеж1905.(КолекцијаЗоранаЗековића,

http://www.montenegro-canada.com/articles/article/7699190/150334.htm).


Сл.8.МостнаРијециЦрнојевића,разгледницаштампаназаБалканскуизложбууЛондону1907.(Црна Гора на старим разгледницама,Подгорица2008,138).

Сл.7.КњазНиколасапринцомМиркомиунукомСтефаном,разгледницаштампаназаБалканскуизложбууЛондону1907.(Црна Гора на старим разгледницама,Подгорица2008,48).


Сл.9. Grand PrixдипломасаБалканскеизложбеуЛондону1907.поклоњенакњазуНиколи(Архивско-библиотечкоодјељењеДржавног

музејанаЦетињу).


Сл.10. Grand PrixдипломасаБалканскеизложбеуЛондону1907.поклоњенакњазуНиколи(Архивско-библиотечкоодјељењеДржавног

музејанаЦетињу).


UDC: 070.482(560)”1899”UDC: 327(560:497.16)

мр. Аднан ПеПић*

ноВине мАлУмÂТ о ПосЈеТи КњАзА ниКоле исТАнБУлУ 1899. Године

AB STRACT: Af ter ga i ning the in de pen den ce at the Con gress of Ber-lin in 1878, re la ti ons bet we en Mon te ne gro and the Ot to man Em pi re we re on a re la ti vely high le vel. They we re espe ci ally good du ring the re ign of Prin ce Ni ko la and Sul tan Ab dul ha mid the Se cond, mostly due to the ir mu tual fri-en dship. Such re la ti ons re sul ted in two vi sits of Prin ce Ni ko la to Is tan bul, in 1883 and 1899. The se cond vi sit was wi dely com men ted in Is tan bul daily new spa pers. One of them was Ma lu mat, which on se ve ral oc ca si ons pu blis-hed ar tic les re gar ding the Prin ce’s vi sit. This pa per in tends to pro vi de an over vi ew of Ma lu mat’s re por ting on the Prin ce Ni ko la’s vi sit to Is tan bul in 1899.

KEY wORDS: Prin ce Ni ko la, Mon te ne gro, Sul tan Ab dul ha mid II, Ot to man Em pi re, Ma lu mat, Is tan bul.

Увод

Црна Гора је међународно признање стекла на Берлинском кон-гресу 1878. године, иако је и прије овог конгреса била стекла одређене видове независности. с међународним признањем Црна Гора је зна-чајно проширила своју државну територију. Као што је познато, Црна Гора је одлукама Берлинског конгреса добила неколико градова с дотада већинским муслиманским становништвом, које је због новонастале ситуације било пред тешком одлуком - остати на вјековним огњиштима или, још тежом, отићи у државу чији су поданици били више вјекова. њихов останак је био отежан и чињеницом да им је неријетко одузимана имовина која је до тога времена била у њиховом вишестољетном по-* Аутор је виши истраживач у историјском институту Црне Горе.


сједу. Разлог томе је био што су посједовали богатију и плоднију земљу у односу на Црногорце који су дотада посједовали мање плодну или скоро неплодну земљу. стога су Црногорци, итекако, радили на добијању плодније муслиманске земље, па су у појединим мјестима локалне власти поспјешивале исељење муслиманског народа како би могли присвојити њихову имовину. ни одређене мјере књаза николе нису успјеле спријечити самовољу појединих локалних власти и исељавање муслиманског народа.1

Односи између Црне Горе и Османлија

након Берлинског конгреса једно од новостворених питања је, свакако, било питање мухаџира, као и њихове имовине, која је, на жа-лост, све више излазила из њихова посједа.2

иако је Берлинским конгресом добијена независност коју су при-знале све велике силе, између Црне Горе и османске државе је остало још много спорних питања која је требало рјешавати. Вјероватно нај-ком плексније и најтеже питање је било разграничење између двије државе. оно што је било лахко рјешиво за столом тешко се рјешавало на терену. имајући у виду чињеницу да се мјештани појединих мјеста, која су према одредбама уговора требала припасти једној од држава, нијесу слагали с тим одредбама и да су се томе опирали, рјешавање овог питања је у значајној мјери било отежано. Тај проблем је најчешће био изражен у областима самог разграничења. стога је питање разграничења било једно од најзначајнијих и најдуже рјешаваних питања између двије сусједне државе.3 Поред обавезе разграничења, двије државе су морале рјешавати и многа друга питања.

с успостављањем дипломатских односа ваљало је унаприједити међусобне односе пошто су обје државе биле исцрпљене дуготрајним ратовањима. османска држава је била на издисају због честих и тешких ратовања у скоро свим својим пограничним дјеловима. на Берлинском конгресу она је изгубила значајну територију. Пријеко јој је био потребан мир, како с великим силама тако и с новонасталим сусједима.4 с друге стране, Црна Гора је након тешких ратова за стицање независности била 1 Шербо Растодер, Бошњаци/Муслимани Црне Горе између прошлости и садашњости,

Алманах, Подгорица, 2010, 30-31.2 исто, 45.3 Abidin Temizer, Osmanlı-Karadağ Sınır Anlaşmazlıkları ve Çözümü (1878-1912), Ondo-

kuz Mayıs Üniversitesi Sosylal Bilimler Enstitüsü (neobjavljeni magistarski rad), Samsun, 2007, 54-58.

4 Alija Muhammed es-Sallabi, Osmanlijska država uzroci uspona i pada, Sarajevo, 2010, 463.

241новине малумâт о посјети књаза николе истанбулу 1899.

материјално исцрпљена. Уједно је морала радити на изградњи нових државних институција и успостави реформи, које су биле неопходне након стицања независности. због тога су двије сусједне државе биле упућене на успостављање не само мира већ и добрих сусједских и пријатељских односа. султан Абдулхамид II је велику важност давао изградњи таквих односа са Црном Гором. Према казивањима књаза николе султан Абдулхамид II је био искрено наклоњен Црној Гори и њеном књазу, јер су књаз и његов народ према османској држави „једини водили праву и искрену политику“ како наглашава књаз у својим мемоарима.5 искреност и досљедност у политици према моћном сусједу су књаза препоручивали код султана, који га је позивао на свој двор у циљу успоставе бољих односа и рјешавања текућих проблема.

Као што је познато, књаз никола је два пута посјетио истанбул. Први пут 1883. а други пут 1899. године. Књаз је о посјетама истанбулу оставио драгоцјене податке у својим мемоарима. У њима је детаљно описао посјете, тако да се на основу његових описа може добит цјеловит увид о њима. захваљујући томе зна се како је и на који начин приман на двору султана Абдулхамида II, као и о њиховим разговарима, за које књаз каже да су били срдачни, пријатељски и занимљиви. Уједно, упознати смо са свим појединостима у вези с дипломатским и вандипломатским активностима књаза николе у истанбулу у вријеме тих посјета.6

оно што је овдје битно истаћи је да је прва књажева посјета истанбулу била само пет година након што је Црна Гора добила неза-висност. стога су у његовим запажањима присутни емоционални набоји ношени ослободилачком борбом црногорског народа, коју је водио про-тив османске државе.

за разлику од прве посјете, друга је временски била удаљенија од крвавих борби и већ су били успостављени добри и пријатељски односи двије државе. То се, итекако, може осјетити у књажевом писању, гдје су његова запажања с пуно пријатељских наклоности према османском владару, о којем говори као о свом искреном и драгом пријатељу. При су-тна је његова наклоност и према самој османској држави. А о истанбулу говори с много дивљења.7

Како је друга књажева посјета падала у вријеме годишњице доласка на пријесто султана Абдулхамида II, попримила је свечани кара ктер. с друге стране, књаз никола је хтио видјети сарај који му је раније даривао султан. сарај, односно, дворац емирган се налазио у богатој муслиманској махали, насељу, како наглашава књаз, на обали 5 Краљ никола I Петровић, Мемоари, Подгорица, 2009, 365.6 исто, 319-411.7 исто, 374-375.


Босфора. сарај је коришћен као зграда посланства све док Црна Гора није прекинула дипломатске односе с османском државом 1912. године. иначе, након што је краљ никола у годинама изгнанства био приморан продати свој сарај, он је мијењао неколико власника. данас је овај сарај у функцији музеја породице Sabanci (сабанџи), једне од најбогатијих породица у Турској.

након што је приспио у истанбул, 19. августа 1899. године, према казивању књаза николе, био је позван да посјети султана Абудлхамида II. Како се његово приспијеће поклапало с прославом дана ступања на пријесто султана, ова посјета је имала званични карактер, али се разговор између два владара водио у опуштеној атмосфери. Тако су два добра пријатеља и владара двије сусједне земље разговорала о свим битним људским стварима. У разговорима су се дотицали разних тема као што су путовања, бродови, умјетност, музика. занимљив и драгоцјен је био разговор о сликарству. Током разговора нијесу разговарали о политици. сусрет и разговор између два владара био је уприличен у сарају Jилдиз који је султан Абдулхамид II користио као своју резиденцију, за разлику од других султана из тог времена који су боравили у долмабахче сарају.8

Новине Малумат о књажевој посјети

Књажева посјета истанбулу била је пропраћена и у оновременој османској штампи. дневне новине које су излазиле у истанбулу су писале о њој. Поред османских дневних гласила, о посјети књаза николе писале су и гласила која су на страним језицима излазила у истанбулу, на француском, али и на јужнословенским, тј. српском језику, попут новине Цариградски гласник.

значајну пажњу књажевим дипломатским активностима током ове посјете истанбулу дало је дневно гласило Икдам које је свакодневно обавјештавало своје читатељство о свим активностима које је имао књаз никола. Пред Икдама и друга дневна гласила су писала о књажевом боравку у истанбулу као што су Ватан и Сабах. У Ватану је, између осталог, пренијет и један чланак из Гласа Црногорца у коме се похвално говори о султану Абдулхамиду II.9

Поред ових гласила изузетно запажене осврте о књажевој посјети су дале и новине Малумат. Ријеч малумат је једна од многих ријечи

8 Uğur Özcan, Sultan Abdulhamıd II ve Prens Nikola Döneminde Türk-Karadağ İlişlile-ri (Турско-црногорски односи у вријеме султана Абдулхамида II и књаза николе), зборник излагања са округлог стола о црногорско-турском културолошком и укупно цивилизацијском прожимању (Подгорица, 16. маја 2009), Подгорица, 2009, 17.

9 исто, 20.


арапског поријекла које су биле у употреби у османском језику. У при-је воду значи знање, сазнање, обавијест, вијест, информисање. Малу мат новине су почеле са излажењем 1897. године. Власник и директор је био мехмед емин-бег.

Прва вијест о доласку црногорског књаза у истанбул и његовом пријему код султана у сарају Jилдиз поводом јубилеја његовог устоличења у Малумату је објављена у броју 818, од петка, 25. ребиул ахира 1317. године по хиџри или 1. септембра 1899. године (милади), односно 20. августа 1315. године (руми). Поред ове обавијести, о књажевом при-спи јећу у истанбул у Малумату су на насловној страни објављене двије фотографије књаза николе и књагиње милене. Фотографије су објављене у средини листа и једна су испод друге.

Вијест о књажевом приспијећу и његовом пријему код султана објављена је на другој страници Малумата. У њој се каже да је поводом султановог устоличења у истанбул приспиео књаз Црне Горе никола са супругом и сином, принцом мирком. Ради њихова доласка специјално им је био намијењен брод који је допловио у вечерњим сатима. дочекали су их високи државни дужносници, на челу с министром вањских по сло-ва. након државних почасти уприличених у башти долмабахче сараја, књаз никола је са својом свитом кренуо према дворцу Јилдиз гдје га је очекивао султан. овом приликом је детаљно описан начин на који је књаз био праћен до дворца. Књаз је са супругом и министром вањских послова био смјештен у кочији са четири коња, док су принц мирко и остала свита били у кочијама с два коња. У свакој кочији се налазио по један османски службеник. Поред кочија на коњима су их пратили војници на коњима. на главној капији дворца дочекали су их султанова гарда и војна музике, након чега су имали свечани пријем у султановој резиденцији. након завршетка пријема књаз се с делегацијом вратио у долмабахче сарај иза кога је отишао у своју резиденцију у дворац емирган.

с овим је завршено извјешће о књажевом приспијећу и пријему код султана Абдулхамида II у његовом резидентном дворцу.

Малумат су првог дана након књажевог приспијећа и пријема код султана на трећој страници истог броја дале још једну кратку вијест о боравку књаза николе са супругом и принцом мирком на свечаности поводом султанове годишњице.

на овај начин Малумат су кроз опширан опис о доласку књаза николе у истанбул и његовом пријему код султана дале значај његовој посјети, што је веома пошто је била ријеч о владару једне мале земље.

Малумат су и у наредном броју на насловној страни објавиле кратку вијест о књажевом пријему код султана и његовом присуству


на свечаности. То је било у броју 819 од суботе, 26. ребиул ахира 1317. хиџретске године, односно 2. септембра 1899. или 21. августа 1315. године.

У броју 824, четвртак, 1. џемадијулула 1317. хиџретске године, односно 7. септембра 1899. или 26. августа 1315. године, на насловници, у десном горњем углу, што значи у првој вијести, дат је још један опис књажеве посјете, са обавјештењем, уједно, и о његовом одласку, јер је дан раније књаз отпутовао из истанбула према луци Бар.

новине Малумат нијесу писале само о овој посјети књаза николе. оно што је занимљиво овдје казати је да су још у броју 788 од 25. ребиулеввела 1317. хиџретске, или 2. августа 1899 по јулијанском, односно 12. јула 1315. према грегоријанском календару на насловници дали фотографију принца данила, поводом његовог вјенчања с принцезом милицом.

Mr. Adnan PEPIĆ

THE MALAMUT NEwSPAPER ABOUT PRINCE NIKOLA‘S VISIT TO ISTANBUL IN1899

Summary

After Montenegro gained independence at the Berlin Congress in 1878, its relations with the Ottomans were at a high level. These relations were particularly good at the time of Prince Nikola and Sultan Abdulhamid II. Their friendship strengthened the relations between these two countries. After they had established good relations between their countries, Prince Nikola visited Istanbul twice. His first visit was five years after gaining independence, and the second visit was in 1899. Many newspapers in Istanbul reported on the second visit of Prince Nikola to Istanbul. The Malmut newspaper wrote about Prince’s visit several times, especially bringing the articles about Prince Nikola’s visit to Istanbul in 1899. Mentioned articles put an emphasis on Sultan’s reception of Montenegrin ruler at his castle, Yldiz. These were not the only articles regarding the Montenegrin royal family, since The Malumat has brought relating articles and photographs of prince Danilo after his wedding with princess Milena.


Прилози:

Фотографија1:Малумат,број788,25.Ребиул-еввел1317,12.јул1315,2.август1899. године,фотографијапринцаДанилаипринцезеМилицеповодомсклапањабрака.


Фотографија 2: Малумат, број 818, 25. Ребиул-ухра 1317, 20.Август1315,1.Септембар1899.године.ФотографијеКњазаНиколеикњегињеМиленеповодомприспијећауИстанбул.


Фотографија 3: Малумат, број 818, страна 2. На овој страниције описан пријем код султана Абдулхамиду II у његовој резиденцији,дворцуJилдиз.


Фотографија4:Малумат,број818,страна3.НаовојстранициједатакраткаобавијестоприсуствукњазаНиколесасупругомипринцомМиркомнацеремонијигодишњицеустоличењасултанаАбдулхамидаII.


Massimo BUCARELLI*

D’ANNUNZIO, ITALY AND THE INDEPENDENCE OF MONTENEGRO 1919-1920

ABSTRACT: The aim of this work is not to fo cus on the se well known aspects of the po li ti cal and mi li tary ac tion of D’An nun zio. Its pur po se is rat her to emp ha si ze the con nec tion bet we en D’An nun zio’s plans, and the na-ti o nal qu e sti ons in the We stern Bal kans at the end of the World War I. Abo ve all, this pa per stri ves to shed so me light on all the ini ti a ti ves ta ken by D’An-nun zio with the aim to re sto re the in de pen den ce of the King dom of Mon te ne-gro. The re is no do ubt, in fact, that he was one of the last po li ti cal le a ders in Italy and in Euro pe who fully sup por ted and tried to do all he co uld for the sur vi val of Mon te ne gro as an in de pen dent and so ve re ign Sta te.

Spe ci fi cally, the re are three cru cial qu e sti ons, which the pa per ad-dres ses: 1) when D’An nun zio se i zed Fi u me in 1919 and ru led the city for 15 months, did he ha ve a glo bal plan for the po li ti cal and ter ri to rial set tle ment of the We stern Bal kans or did he ha ve in mind only the an ne xa ti on of Fi u me to Italy? 2) Pro vi ded that he had a plan for the Bal kan na ti ons and co un tri es, what was the ro le which Mon te ne gro was sup po sed to play in that stra tegy? 3) Did D’An nun zio try to ac com plish his po li ti cal and mi li tary plans alo ne with his en to u ra ge, or was he sup por ted by the Ita lian go vern ment, or per-haps by so me Ita lian po li ti cal and mi li tary aut ho ri ti es?

KEY wORDS: Ga bri e le D’Anun zio, Fi u me, Italy, King dom of Mon-te ne gro

In Ita lian po li ti cal and cul tu ral li fe du ring the first two de ca des of the 20th Cen tury, the con tro ver sial and pro vo ca ti ve in tel lec tual fi gu re of Ga bri-e le D’An nun zio played a re le vant and, on so me oc ca si ons, cru cial ro le. The im por tan ce of D’An nun zio, not only as a po et and no ve list, but al so as a

UDC: 327(450:497.16)”1919/1920” UDC: 821.131.1:929 DÀnuncio G.

* Аутор је професор на универзитету La Sapienza, Рим.


po li ti cal le a der and sol di er, has been stres sed in se ve ral scho larly works. In par ti cu lar, a num ber of stu di es ha ve fo cu sed on D’An nun zio’s par ti ci pa tion in the 1st ww, analyzed his ac ti vity in the Ita lian na ti o na li stic mo ve ment, and de alt with his le a ding ro le in the oc cu pa tion of Fi u me/Ri je ka (which – as is known – was se i zed by so me hun dreds of Ita lian war ve te rans and le gi o na ri-es bet we en Sep tem ber 1919 and De cem ber 1920 with the pur po se of pre ser-ving the Ita lian na ti o nal cha rac ter of the city and pre pa ring its an ne xa ti on to the Ita lian King dom)1.

Ne e dless to say, the aim of this work is not to fo cus on the se well known aspects of the po li ti cal and mi li tary ac tion of D’An nun zio. The pur-po se of the ar tic le rat her is to stress the con nec tion bet we en D’An nun zio’s plans, on the one hand, and the na ti o nal qu e sti ons in the we stern Bal kans at the end of the 1st world war, on the ot her hand. Abo ve all, this work is an at tempt to shed so me light on all the ini ti a ti ves pur sued by D’An nun zio aiming at re sto ring the in de pen den ce of the King dom of Mon te ne gro. The re is no do ubt, in fact, that he was one of the last po li ti cal le a ders in Italy and in Euro pe who ga ve full sup port and tried to do all he co uld for the sur vi val of Mon te ne gro as an in de pen dent and so ve re ign Sta te.

Spe ci fi cally, the re are three cru cial qu e sti ons, which this work will ad dress: 1) when D’An nun zio se i zed Fi u me in 1919 and ru led the city for 15 months, did he ha ve a glo bal plan for the po li ti cal and ter ri to rial set tle ment of the we stern Bal kans or did he ha ve in mind only the an ne xa ti on of Fi u me to Italy? 2) Pro vi ded that he had a plan for the Bal kan na ti ons and co un tri es, what was the ro le which Mon te ne gro was sup po sed to play in that stra tegy? 3) Did D’An nun zio try to ac com plish his po li ti cal and mi li tary plans alo ne with his en to u ra ge or was he sup por ted by the Ita lian go vern ment or, at le ast, by so me Ita lian po li ti cal and mi li tary aut ho ri ti es?

It is qu i te cle ar, from the ar chi val evi den ce and from the pu blis hed so ur ces as well2, that D’An nun zio had a glo bal plan aimed at re con fi gu ring 1 On D’Annunzio’s political thought and action, and on the occupation of Fiume/Rijeka,

see: P. AlAtri, Nitti, D’Annunzio e la questione adriatica, Milano, Feltrinelli, 1959; r. De Felice, Mussolini il rivoluzionario (1883-1920), Torino, Einaudi, 1965, pp. 545 ss.; iD., D’Annunzio politico 1918-1938, Roma-Bari, Laterza, 1978; F. GerrA, L’impresa di Fiume, Milano, Longanesi, 1974, 2 Voll. (2nd edition); M. A. leDeen, D’Annunzio a Fiume, Roma-Bari, Laterza, 1975; r. ViVArelli, Storia delle origini del fascismo. L’Italia dalla grande guerra alla marcia su Roma, Bologna, Il Mulino, 1991, Vol. I, p. 491 ss.; l. e. lonGo, L’Esercito italiano e la questione fiumana (1918-1921), Roma, Ufficio Storico SME, 1996; A. ercolAni, Da Fiume a Rijeka. Profilo storico-politico dal 1918 al 1947, Soveria Mannelli, Rubbettino, 2009, pp. 95 ss.

2 As for the archival sources, see: ArchiVio Storico-DiPloMAtico Del MiniStero DeGli AFFAri eSteri (ASMAE), Carte Sforza; ArchiVi DellA FonDAzione Del VittoriAle DeGli itAliAni (AFVI), Archivio generale fiumano, and, Archivio personale; ArchiVio MuSeo Storico Di FiuMe (AMSF), Carte Giuriati; ArchiVio Dell’iStituto nAzionAle Per lA StoriA Del

251D’Annunzio, Italy and the Independence of Montenegro ...

the po li ti cal and ter ri to rial system, which had been esta blis hed in the we-stern Bal kans at the end of the 1st ww with the cre a tion of the King dom of Serbs, Cro ats and Slo ve nes. D’An nun zio, as well as many na ti o na li stic ac ti vists and le a ders, re gar ded the cre a tion of the 1st Yugo sla via as a real dan ger for Ita lian po wer3. They con si de red the Yugo slav King dom as a sort of new Austria-Hun gary bu ilt up by the French and Bri tish le a ders so that the Ita lian aspi ra ti ons to the Eastern part of the Adri a tic sho re co uld be fru-stra ted and li mi ted:

Sin ce the be gin ning of our oc cu pa tion of Fi u me – as D’An nun zio wro-te in a let ter to Car lo Sfor za, Ita lian Fo re ign Af fa irs Mi ni ster, on the 9th of July 19204 – we ha ve been gat he ring all our tho ughts and for ces in or der to find the way of te a ring apart the King dom of Serbs Cro ats and Slo ve nes, which is just a per fi di o us cre a tion badly aimed at re pla cing the Austrian Em-pi re and con ta i ning the Ita lian po li ti cal and mi li tary po wer, and op pres sing the we a kest ones among the Bal kan pe o ples. The re len tless aver sion op po sed by the Yugo slavs stands out as the most se ve re ob stac le to the ful fil lment of our aspi ra ti ons in the Adri a tic Sea. we are con vin ced that, as long as Yugo-sla via exists, we will ne ver be com ple tely free and sa fe in the Adri a tic Sea. Thus, our fi nal pur po se is: «De len da Ju go sla via» [bre a king up Yugo sla vi a]. That will be our sal va tion.

Mo re o ver, he didn’t ha ve fa ith in Yugo slav unity at all. He didn’t be-li e ve that na ti o nal gro ups, who se tra di ti ons, re li gi ons and lan gu a ges we re so dif fe rent, such as the ones which we re put to get her in the 1st Yugo slav ex pe ri ment, co uld li ve in a com mon Sta te. To D’An nun zio’s mind and to

MoViMento Di liberAzione in itAliA (AiSnSMli), Carte a Prato. As regards the published materials, see: Durini di Monza to Mussolini, Budapest, 2nd of July 1927, in I Documenti Diplomatici Italiani, Series VII, Vol. V, D. 313; l. KochnitzKy, La Quinta stagione o i Centauri di Fiume, edited by A. luchini, Bologna, Zanichelli, 1922; t. AntonGini, Vita segreta di Gabriele D’Annunzio, Milano, Mondadori, 1938; G. Giulietti, Pax Mundi. La Federazione marinara nella bufera fascista, Napoli, Rispoli Editore, 1944; e. cAViGliA, Il conflitto di Fiume, Cernusco sul Naviglio, Garzanti, 1948; o. Di GiAMberArDino, L’Ammiraglio Millo. Dall’impresa dei Dardanelli alla passione dalmatica, Livorno, Società Editrice Tirrena, 1950; G. GiuriAti, Con D’Annunzio e Millo in difesa dell’Adriatico, Firenze, Sansoni, 1954.

3 On the Italian nationalistic attitude towards the Adriatic question and the creation of the 1st Yugoslavia, see: A. tAMAro, Italiani e Slavi nell’Adriatico, Roma, Athenaeum, 1915; iD., L’Adriatico golfo d’Italia Milano, Treves, 1915; iD., Il trattato di Rapallo, in «Politica», November 1920, pp. 246 ss.; iD., Origini e crisi della Jugoslavia, ivi, October and November 1921, pp. 148 ss.; F. coPPolA, La “pace„ adriatica, in «Politica», novembre 1920, pp. 234 ss. For an overall analysis, see: l. MonzAli, Itliani di Dalmazia 1914-1924, Firenze, Le Letter, pp. 78 ss.; iD., The Italians of Dalmatia. From Italian Unification to World War I, Toronto Buffalo London, University of Toronto Press, 2009.

4 D’Annunzio to Sforza, Fiume/Rijeka, July 9th 1920, in ASMAE, Carte Sforza, «1920. Raccoglitore». A copy of the letter is also in AFVI, Archivio personale, LXXX, 3-a.


the minds of many Ita lian po li ti cal le a ders as well, the King dom of Serbs, Cro ats and Slo ve nes was all but a vi a ble Sta te. It was im me di a tely cle ar that the new Yugo slav Sta te was a cen tra li zed Sta te un der Ser bian con trol wit-ho ut any re gard for the ot her na ti o nal gro ups cla i ming lo cally ba sed auto-no mi es: the ru ling dynasty was Ser bian, the lar gest par ti es in the Na ti o nal As sembly we re Ser bian, the ru ling le a ders we re Ser bian and the army was firmly in the hands of Ser bian mi li tary staff5. To sum up, Yugo slav was the na me, but Ser bian was the re a lity of this newly for med mul ti na ti o nal Bal-kan co un try6. Ac cor ding to the news co ming from Yugo sla via con cer ning the do me stic po li ti cal si tu a tion, a strong fe e ling of fru stra tion and re bel lion was spre a ding among all the non Ser bian na ti o nal gro ups, due to the fa i lu-re of the Ser bian le a der ship to grant auto nomy and self-go vern ment to the ot her na ti o na li ti es:

The Cro ats – so D’An nun zio wro te on the 6th of Ja nu ary 19207 – lon-ging to free them sel ves from the Ser bian op pres sion are tur ning to me, asking for help and sup port. […] The “se pa ra tist” re vo lu tion is ready to bre ak out … I can lead this mo ve ment, I can en ter the city of Za greb as the le a der who is go ing to re le a se them, gi ving in de pen den ce and li berty.

As a re sult, D’An nun zio and his en to u ra ge ca me in to con tact with so-me mem bers of the an ti-Yugo slav se pa ra tist gro ups and mo ve ments, such as the Cro a tian Ivo Frank and Vla di mir Sachs-Pe tro vić, le a ders of the Cro a tian Party of Right, the Slo ve ne Ivan Su ster čić, the Ko so var Al ba nian Ha san Bey Pri sti na and Der vish Bey Lufty, the Ma ce do nian Ni ko la Ri zov, and the Hun-ga rian from Voj vo di na Ge org Me dveczky8. All of them did not ac cept the union of the ir na ti o nal gro ups with the Serbs of Bel gra de and tried to mo dify the po li ti cal and ter ri to rial set tle ment esta blis hed in we stern Bal kans, so that the prin ci ple of self-de ter mi na tion co uld be truly ap plied. The ir fi nal aim was

5 Sinigaglia to Giuriati, Roma, October 30th 1919, in AMSF, Carte Giuriati, Folder I.6 For a comprehensive account and balanced analysis of the several national problems

and deep ethnic contrasts, which broke out in Yugoslavia immediately after the creation of the Kingdom of Serbs, Croats and Slovenes, see: i. bAnAc, The National Question in Yugoslavia. Origins, History, Politics, Ithaca and London, Cornell University Press, 1984. Also: b. KrizMAn, Hrvatska u prvom svjetskom ratu. Hrvatsko-srpski odnosi, Zagabria, Globus, 1989; J. PirjeVec, Il giorno di San Vito. Jugoslavia 1918-1992. Storia di una tragedia, Torino, Nuova ERI, 1993; j. ADler, L’union forcée: la Croatie et la création de l’Etat yougoslave (1918), Chêne-Bourg, Georg, 1997; M. KoVAc, La France, la création du royaume «yougoslave» et la question croate, 1914-1929, Berna, Peter Lang, 2001.

7 D’Annunzio to Giulietti, Fiume/Rijeka, January 6th 1920, in G. Giulietti, Pax Mundi, cit., pp. 84-85.

8 Sinigaglia to Giuriati, Rome, October 30th 1919, in AMSF, Carte Giuriati, Folder I; Memorandum di V. Petrovich-Saxe a Mussolini, Rome, December 15th 1932, edited in G. SAlotti, Gli «intrighi balcanici», 1919-20 in un memorandum a Mussolini di Vladimiro Petrovich-Saxe, in «Storia Contemporanea», 1989, n. 4, pp. 699-701.


to ac hi e ve a hig her de gree of auto nomy, if not com ple te in de pen den ce, as in the ca se of Cro ats and Slo ve nes, or uni fi ca tion with the ne ig hbo ring co un-tri es, whe re the ir et hnic kin smen li ved, as in the ca se of Ko so var Al ba ni ans, Hun ga ri ans from Voj vo di na and Ma ce do nian Bul gars9.

Last but not le ast in D’An nun zio’s stra tegy, the go vern ment of Fi u-me/Ri je ka ca me in to con tact with the Mon te ne grin le a der Jo van Pla me nac10. Pla me nac wasn’t just the le a der of a se pa ra tist or ga ni za tion, but the Pri me Mi ni ster as well as the Fo re ign Af fa irs Mi ni ster of the go vern ment in exi le of the King dom of Mon te ne gro. Du ring the Gre at war, in 1916, King Ni ko la Pe tro vić-Nje goš and his go vern ment had been for ced to flee the co un try and go in to exi le to Fran ce due to the oc cu pa tion of the Mon te ne grin ter ri tory by Austro-Hun ga rian tro ops. At the end of the war, the Mon te ne grin King was pre ven ted from re tur ning to his co un try, sin ce the small Adri a tic King dom was oc cu pied on ce again, but this ti me by Ser bian ar med for ces. The Ser-bian army was sup po sed to en ter the co un try as a li be ra tion for ce, but it was im me di a tely cle ar that ga i ning ove rall con trol of all the po li ti cal and ad mi-ni stra ti ve ac ti vi ti es in Mon te ne gro was the real aim of the Ser bian mi li tary aut ho ri ti es. The new Ser bian ru le was soon le ga li zed by the de ci sion ta ken by the spe cial Gre at Na ti o nal As sembly elec ted in No vem ber 1918 with the pur po se of de ci ding on the fu tu re sta tus of Mon te ne gro. The elec to ral pro ce-du res lar gely fa vo red the par ti sans of uni la te ral uni fi ca tion with Ser bia, as the elec tion was pu blic, in di rect and con duc ted un der Ser bian mi li tary scru tiny. The sup por ters of King Ni ko la we re easily over co me: the elec ti ons re sul ted in a over whel ming ma jo rity stan ding for uni fi ca tion of Mon te ne gro and Ser-bia un der the Ka ra đor đe vić ru le, which was proc la i med by the Na ti o nal As-sembly by a vo te of 163 to 0. The de ci sion of the As sembly was un der stood as a bru tal an ne xa ti on by a con si de ra ble part of the Mon te ne grin pe o ple, who did not ac cept the de po si tion of King Ni ko la and sup pres sion of the Mon te-ne grin so ve re ignty. As a con se qu en ce, old po li ti cal and tri bal di vi si ons ca me up to the sur fa ce on ce again, ca u sing a bi po la ri za tion of the co un try. The two hal ves of Mon te ne gro soon clas hed; bet we en the end of De cem ber 1918 and the be gin ning of Ja nu ary 1919, Pla me nac and ot her pro-in de pen den ce le a-ders (the so-cal led Ze le na ši – “Gre ens”) stir red up an in sur gency aga inst uni-o nist po li ti cal for ces (Bje la ši “whi tes”) and Ser bian tro ops. Alt ho ugh a lar ge 9 G. GiuriAti, Con D’Annunzio e Millo, cit., pp. 148-151; M. bucArelli, “Delenda

Jugoslavia”. D’Annunzio, Sforza e gli “intrighi balcanici” del ‘19-’20, in «Nuova Storia Contemporanea», 2002, n. 6, pp. 19 ss.; F. cAccAMo, L’Italia e la «Nuova Europa». Il confronto sull’Europa orientale alla conferenza della pace di Parigi (1919-1920), Milano, Luni, 2000 pp. 159 ss.; iD., Il sostegno italiano all’indipendentismo croato, in «Nuova Storia Contemporanea», 2004, n. 6, pp. 23 ss.

10 Giuriati to D’Annunzio, Roma, February 12th 1920, in AMSF, Carte Giuriati, Folder II. Also: M. bucArelli, “Delenda Jugoslavia”, cit., pp. 26-27.


part of the Mon te ne grin pe o ple sup por ted the “Gre ens”, the re bel lion soon col lap sed. The in sur gents we re not as or ga ni zed, well equ ip ped and uni ted as the ir op po nents; they ap pe a red to be mo re in te re sted in pro vo king the in-ter ven tion of the Gre at Po wers than in spre a ding and pro trac ting the un rest; mo re o ver, as they tried to avoid blo ods hed whe re ver pos si ble, the ir mi li tary ini ti a ti ves re ve a led to be ir re so lu te and fe ebly con duc ted. No net he less, the si tu a tion in Mon te ne gro from 1919 to the end of 1920 was far from be ing sta ble and pa ci fied, sin ce the in sur gents went on fig hting aga inst the Ser bian tro ops, or ga ni zing gu er ril la ac ti ons, rob bing banks and ta king pos ses sion of tra ins and ot her mi li tary in stal la ti ons11.

De spi te the fact that the Christ mas re bel lion did not suc ceed, the exi le go vern ment ru led by Jo van Pla me nac didn’t gi ve up the po li ti cal and di plo-ma tic ac tion aimed at re sto ring the in de pen den ce of the King dom of Mon-te ne gro, which had been can cel led by the con tr o ver sial de ci sion of the Pod-go ri ca As sembly. Among the Gre at Po wers, only Italy tried to sup port the Mon te ne grin go vern ment in exi le, hel ping in tran spor ting the Mon te ne grin re fu ge es led by Pla me nac out of the co un try af ter the un suc cessful un rest, and ship ping them from nort hern Al ba nia to the Ita lian port of Ga e ta. La ter on, the Mon te ne grin re fu ge es we re mo ved to se ve ral camps in the cen tral part of the Ita lian pe nin su la, whe re the Ita lian aut ho ri ti es al lo wed and en-do wed the for ma tion of the “Mon te ne grin Le gion”, a sort of King Ni ko la’s army in exi le12. Ne e dless to say, Ita lian as si stan ce wasn’t pri ce less, as the “Mon te ne grin Le gion” was to tally de pen dent upon the Ro me go vern ment’s will and de ci sion. The sta tus of Mon te ne gro (in de pen den ce or uni fi ca tion with Ser bia in to a lar ger Yugo slav King dom) and the ro le of the Le gion soon be ca me a po li ti cal card played by Italy in the long-stan ding dis pu te with the Bel gra de go vern ment over the pos ses sion of the for mer Hab sburg ter ri to ri es along the Eastern Adri a tic co ast. The so-cal led Adri a tic qu e sti on aro se at the end of the Gre at war as a con se qu en ce of the Austro-Hun ga rian Em pi re’s de fe at and fall, and re ac hed its cli max du ring the Pa ris Pe a ce Con fe ren ce. At the Con fe ren ce, Italy’s cla ims to the who le of Is tria and to the cen tral part of Dal ma tia we re con fron ted with Yugo slav iden ti cal de mands for the en ti re

11 On Montenegro’s participation in the First world war and on the international aspects of the Montenegrin question, see: R. M. RaspopoviĆ, Diplomatija Crne Gore 1711-1918, Podgorica, Istorijski Insititut Crne Gore, 1996, pp. 590 ss; D. ŽivojinoviĆ, Velike Sile e Crnogorsko pitanije, Vol I, Italija i Crna Gora 1914-1925, Vol. II, Nevoljin Saveznici 1914-1918, Vol. III, Kraj Kraljevine Crne Gore 1918-1921, Belgrado, Službeni List, 1998-2002; F. cAccAMo, Il Montenegro negli anni della prima guerra mondiale, Roma, Aracne, 2008, pp. 101 ss.

12 A. MADAFFAri, Italia e Montenegro (1918-1925): la Legione montenegrina, in «Studi storico-militari», 1996, pp. 100 ss.; F. cAccAMo, L’Italia e la «Nuova Europa», cit., pp. 169-170.


Dal ma tian co a stal re gion and for all of the Is trian dis tricts up to Tri e ste/Trst and Go ri zia/Go ri ca13.

The Ita lian re qu ests we re ba sed on the Tre aty of Lon don, which had been sig ned in April 1915 by the En ten te Po we rs and Italy, in or der to gu a-ran tee to the Ro me go vern ment the fu tu re pos ses sion of Ve ne zia Gi u lia (in-clu ding Tri e ste and the Is trian re gion) and of the cen tral part of Dal ma tia (from the dis trict of Za ra/Za dar to Ca po Plan ka), as well as a gre at num ber of Dal ma tian islands and the Al ba nian port of Va lo na/Vlorë; in re turn for all the con ces si ons ac cor ded by the En ten te Po wers, Italy had been asked to en-ter the war aga inst its for mer al li es, Ger many and Austria-Hun gary, as well as aga inst the Ot to man Em pi re. The ter ri to rial ex pan si on en vi sa ged by the Lon don agre e ment had a two fold re a son: com ple tion of the na ti o nal uni fi-ca tion pro cess, with the an ne xa ti on of Austrian dis tricts in ha bi ted by Ita lian po pu la ti ons, and ful fil lment of stra te gic and mi li tary re qu i re ments, such as the con trol of the Al pi ne di vi de and the su pre macy in the Adri a tic Sea as su-red by the pos ses sion of part of Dal ma tia and part of Al ba nia14.13 As regards the Adriatic question, a great number of studies have been published; among

them, see: r. Albrecht cArrié, Italy at the Paris Peace Conference, New York, University of Columbia, 1936; A. e. MooDie, The Italo-Yugoslav Boundary. A Study in Political Geography, Londra, G. Philip & Son, 1945, pp. 151 ss.; P. AlAtri, Nitti, D’Annunzio e la questione adriatica (1919-1920), Milano, Feltrinelli, 1959; r. MoScA, Dopoguerra e sistemazione europea. La conferenza della pace – La questione adriatica, in La politica estera italiana dal 1914 al 1943, Torino, eri, 1963; I. j. leDerer, Yugoslavia at the Paris Peace Conference. A Story in Frontier-making, New Haven e London, Yale University Press, 1963; A. tAMborrA, L’idea di nazionalità e la guerra 1914-1918, in «Atti del XLI Congresso di Storia del Risorgimento Italiano (Trento, 9th-13th October 1963)», Roma, Istituto per la Storia del Risorgimento Italiano, 1965; D. ŠepiĆ, Italija, saveznici i jugoslavensko pitanje, 1914-1918, Zagreb, školska knjiga, 1970; P. PAStorelli, l’Albania nella politica estera italiana 1914-1920, Napoli, Jovene, 1970; D. ŽivojinoviĆ, America, Italy and the Birth of Yugoslavia (1917-1919), Boulder, East European Quarterly, 1972; iD., Italija i Crna Gora 1914-1925, Belgrado, Službeni List, 1998; M. G. Melchionni, La vittoria mutilata. Problemi ed incertezze della politica estera italiana sul finire della grande guerra (ottobre 1918-gennaio 1919), Roma, Edizioni di Storia e Letteratura, 1981; r. ViVArelli, Storia delle origini del fascismo. L’Italia dalla grande guerra alla marcia su Roma, Vol. I, Bologna, Il Mulino, 1991; h. j. burGwyn, The Legend of Mutilated Victory. Italy, the Great War and the Paris Peace Conference, westport, Greenwood Presss, 1993; r. wörSDörFer, Il confine orientale. Italia e Jugoslavia dal 1915 al 1955, Bologna, Il Mulino, 2009.

14 On the Treaty of London of April 26th 1915, see: M. toScAno, Il Patto di Londra. Storia diplomatica dell’intervento italiano (1914 e 1915), Bologna, Zanichelli, 1934; iD., Rivelazioni e nuovi documenti sul negoziato di Londra per l’ingresso dell’Italia nella prima guerra mondiale, in «Nuova Antologia», August-September 1965; Il negoziato di Londra del 1915, ivi, November 1967; Imperiali e il negoziato per il Patto di Londra, in «Storia e Politica», 1968, n. 3. Also: P. PAStorelli, Le relazioni tra l’Italia e la Serbia dal luglio 1914 all’ottobre 1915, in Miscellanea in onore di Ruggero Moscati, Napoli, ESI., 1985; iD., Fiume e il Patto di Londra, in «Clio», 1996, n.1; iD., Dalla prima alla seconda guerra mondiale. Momenti e problemi della politica estera italiana 1914-1943, Milano, LED, 1997.


The Yugo slav de mands stem med ma inly from an ex ten si ve ap pli ca-tion of the na ti o na lity prin ci ple, ac cor ding to which all of Is tria and all of Dal ma tia we re to be con si de red Yugo slav lands due to the pre sen ce of Slo-ve nian and Cro a tian po pu la ti ons. If the re was no do ubt that the ma jo rity of the Dal ma tian in ha bi tants we re et hni cally Cro a tian, in Is tria the pic tu re was slightly dif fe rent, as the re gion was at le ast half Slo ve nian and half Ita lian. Fa ced by a gre at num ber of do me stic pro blems, which co uld put the exi-sten ce of the newly for med Yugo slav King dom at risk, the Ser bian ru ling le a ders de ci ded to sup port all the ter ri to rial cla ims ra i sed by Slo ve nian and Cro a tian po li ti ci ans wit ho ut any ex cep ti ons and he si ta ti ons15. with the aim of ga i ning con sen sus among non-Ser bian na ti o nal gro ups and stren gthe ning in te r nal co he sion, the Bel gra de go vern ment tried to ex plo it to the gre a test ex tent the harsh an ti-Ita lian fe e ling which was in cre a singly spre a ding out among Slo ve nian and Cro a tian com mu ni ti es due to the pre sen ce of Ita lian tro ops in Is tria and Dal ma tia. At the end of the war, ac cor ding to the ar mi sti-ce agre e ment with Austria sig ned on the 3rd of No vem ber 1918, Ita lian tro ops had been al lo wed to oc cupy all the ter ri tory along the Eastern Adri a tic sho re that Italy had been pro mi sed by the En ten te Po wers (in clu ding the city of Fi u me who se oc cu pa tion, even tho ugh not gu a ran teed to Italy by the Tre aty of Lon don, had been ac cor ded due to se cu rity re a son)16. As a con se qu en ce, so me Slo ve nian and Cro a tian po li ti cal le a ders re a li zed that in or der to ful fill the ir na ti o nal aspi ra ti ons the re we re no ot her al ter na ti ves than mer ging with the Ser bia in to a new So ut hern Slav King dom, even tho ugh to tally un der Ser bian con trol. Du ring the win ter of 1918-1919, for ced to cho o se bet we en Ser bian do me stic he ge mony and Ita lian po wer po licy in the Adri a tic and in the we stern Bal kans, a part of the Slo ve nian and Cro a tian ru ling class cho se what they per ce i ved as the les ser of two evils, uni fi ca tion with (or an ne xa ti on

15 Zapisnici sa sednica Delegacije Kraljevine SHS na Mirovnoj Konferenciji u Parizu 1919-1920, edited by b. KrizMAn and b. hrAbAK, Beograd, Institut društvenih nauka, 1960, Documentary Appendix: nos. 7 and 8; Dokumenti o postanku Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca 1914.-1919., edited by F. ŠiŠiĆ, Zagreb, 1920, pp. 280-283 D. ŠepiĆ, Italija, saveznici i jugoslavensko pitanje, cit., pp. 379 ss.; i. bAnAc, The National Question in Yugoslavia, cit., pp. 115 ss.; j. ADler, L’union forche, cit., pp. 279 ss.

16 Trattati e Convenzioni fra il Regno d’Italia e gli altri Stati, edited by Italian Ministry of Foreign Affairs, Rome, Vol. XXIII, pp. 597-610; Verbale del Consiglio supremo di guerra, ottava sessione – prima seduta, Versailles, October 31st 1918, in DDI, Series V, Vol. XI, D. 791; l. AlDroVAnDi MAreScotti, Guerra diplomatica. Ricordi e frammenti di diario (1914-1919), Milano, Mondadori, 1937, pp. 188-210. Also: I. j. leDerer, Yugoslavia at the Paris Peace Conference, cit., pp. 71 ss.; D. i. ruSinow, Italy’s Austrian Heritage 1919-1946, Oxford, Clarendon Press, 1969, pp. 84 ss.; M. G. Melchionni, op. cit., pp. 11 ss.; M. KAcin wohinz e j PirjeVec, Storia degli Sloveni in Italia 1866-1918, Venezia, Marsilio, 1998, pp. 30-33; A. APollonio, Dagli Asburgo a Mussolini. Venezia Giulia 1918-1922, Gorizia, LEG, 2001, pp. 43 ss.


to) Ser bia17. Fa cing Italy’s ex pan si o nism, the re fo re, ap pe a red to be the only lin ka ge which co uld join to get her the So ut hern Slav po pu la ti ons. Com mon re si stan ce aga inst Italy’s po li ti cal and ter ri to rial plans was re gar ded as the only way of re ac hing a sort of in ter et hnic tru ce. But this kind of un writ ten agre e ment soon re ve a led to be a «do u ble-ed ged sword». The Yugo slav go-ve rn ment had no ro om for ne go ti a tion with Italy, as it wasn’t al lo wed by Slo ve nian and Cro a tian na ti o na lism to gi ve an inch of Is trian and Dal ma tian lands. But, as long as the clash of Ita lian and So ut hern Slav na ti o na lism ma-de im pos si ble any so lu tion of the Adri a tic qu e sti on, Italy’s army con ti nued to be pre sent in Is trian and Dal ma tian dis tricts, ca u sing furt her dis sa tis fac tion and di sil lu sion among Slo ve nian and Cro a tian po pu la ti ons, which star ted to bla me the Yugo slav ru ling le a ders for the fa i lu re in ac hi e ving the ir na ti o nal aims18. Pus hed by both ex ter nal and do me stic pres su res, the Bel gra de go-vern ment was stuck in a cul de sac, sin ce it wasn’t able to ke ep the pro mi ses ma de to Slo ve nes and Cro ats and to ful fill the ir na ti o nal aspi ra ti ons. In such a cha o tic and tro u bled do me stic si tu a tion, the an ti-Ser bian and an ti-Yugo slav ten den ci es, which had ne ver di sap pe a red, ga i ned new mo men tum and the se pa ra tist le a ders lo o ked for help and sup port in the ir fight aga inst Ser bian he ge mony.

It was in this con text, the re fo re, that so me Ita lian le a ders (both mi li-tary and po li ti cal ones) drew up plans aimed at ex plo i ting the na ti o nal and et-hnic ha tred, which had been per me a ting the So ut hern Slav King dom sin ce its cre a tion. The pur po se of such a stra tegy was, abo ve all, to exert pres su re on the Bel gra de go vern ment, so as to ob tain the best pos si ble con di ti ons du ring the ne go ti a ti ons for the clo sing of the Adri a tic qu e sti on. But the plans we re al so me ant to get pre pa red in ca se of in ter nal col lap se of the Yugo slav Sta-te, sup por ting and le a ding the se pa ra tist or ga ni za ti ons, in or der to esta blish

17 Dokumenti o postanku Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca 1914.-1919, cit., pp. 227 ss.; Rumbold to Balfour, Bern, November 20th 1918, in British Documents on Foreign Affairs. Reports and Papers from the Foreign Office Confidential Print, University Publications of America, Series F, Vol. 4, D. 3; Sforza to Sonnino, Corfù, November 6th 1918; Russo to Sonnino, Bern, November 8th 1918; Pignatti to Sonnino, Bern, November 13th 1918; Bonin to Sonnino, Paris, November 19th 1918, in DDI, Serie VI, Vol. I, DD. 30, 64, 140 e 220.

18 Zapisnici sa sednica Delegacije Kraljevine SHS, cit., DD. 192-208. As regards the several leadership problems which arose in the making of the 1st Yugoslavia and broke out definitively at the Paris Peace Conference (especially in the relationship between the Serbian leader, Nikola Pašić, and the Croatian one, Ante Trumbić), see: A. n. DrAGnich, Serbia, Nikola Pašić and Yugoslavia, New Brunswick, New Jersey, Rutgers University Press, 1974; passim; D. stankoviĆ, Nikola Pašić i jugoslovensko pitanje, Beograd, BIGZ, 1985, Vol. II, pp. 213 ss.; a. sMith paveliĆ, Dr. Ante Trumbić. Problemi hrvatsko-srpskih odnosa, Monaco di Baviera, 1959; a. tRuMbiĆ, Izbrani spisi, Split, Književni Krug, 1986; i. petRinoviĆ, Ante Trumbić. Politička shvacanja i djelovanje, Split, Književni Krug, 1991 (2nd Edition).


a po li ti cal and ter ri to rial system, which at last co uld pro ve con ve ni ent for Italy’s in te rests and aspi ra ti ons19. Ge ne ral Pi e tro Ba do glio, se cond-in-com-mand of the Ita lian Army, pre sen ted a de ta i led plan (which was ap pro ved by Italy’s go vern ment in De cem ber 1918) for stir ring up na ti o nal con flicts among Serbs, Cro ats and Slo ve nes, using et hnic, re li gi o us and so cial di vi-si ons whe re ver pos si ble. Furt her mo re, du ring the early sta ges of the Pa ris Pe a ce Con fe ren ce, so me Ita lian aut ho ri ti es tried to help the Cro a tian Pe a sant Party’s le a ders with a pe ti tion to be sent to the Con fe ren ce cla i ming the right to self-de ter mi na tion for the pe o ple of Cro a tia. The Cro a tian Pe a sant Party was the lar gest po li ti cal party in Cro a tia and at that ti me was in fa vor of a ne u tral Cro at pe a sant re pu blic, free from Ser bian he ge mony and in de pen dent from the Yugo slav King dom. Lastly – as it has been al ready re cal led in the pre vi o us pa ges – the Ita lian go vern ment sup por ted the Mon te ne grin go vern-ment in exi le and the Mon te ne grin re fu ge es in the ir fight for the re sto ra tion of the King dom of Mon te ne gro as an in de pen dent and so ve re ign sta te20.

At first, the Ita lian stra tegy aiming at ta king advan ta ge of the So ut hern Slav in ter nal di vi si ons was exe cu ted by a num ber of agents and of fi ci als, who we re char ged with the task of hol ding sec ret talks with a num ber of se pa ra tist le a ders in Yugo sla via21. But, af ter the se i zu re of Fi u me le a ded by D’An nun-

19 G. SAlotti, Gli «intrighi balcanici» del 1919-20 in un memorandum a Mussolini di Vladimiro Petrovich-Saxe, in «Storia Contemporanea», 1989, n. 4; F. cAccAMo, L’Italia e la «Nuova Europa», cit., pp. 159 ss.; iD., Il sostegno italiano all’indipendentismo croato, cit., pp. 23 ss.; M. bucArelli, Mussolini e la Jugoslavia (1922-1939), Bari, B. A. Graphis, 2006, pp. 10-12.

20 Stjepan Radić to Maria Radić, Zagreb, March 29th, June 14th, July 20th and August 18th 1919, in Korespondencija Stjepana Radića (1885-1928) edited by b KrizMAn, Zagabria, Institut za Hrvatsku Povijest, 1973, Vol. II, DD. 5, 8, 53, 116 e 148; Finzi to Marchetti, Trieste, February 23rd 1919, attached to Badoglio to Sonnino, Villa Italia, February 25th 1919; Sonnino to Badoglio, Paris, February 27th 1919, in DDI, Series VI, Vol. II, DD. 502 e 542. Also: … a Mussolini, (author unknown), Rome, March 23rd 1928, in ASMAE, AP 1919-1930, «Jugoslavia 1928», Box 1341. For further details, see: v. Maček, In the Struggle for Freedom, New York, Speller & Sons, 1957, pp. 81-82; b KrizMAn, Stjepan Radić – Zivot – Misao – Djelo, in Korespondencija, cit., Vol I, pp. 35-37, and pp. 59 ss.; F. cAccAMo, L’Italia e la «Nuova Europa», cit., pp. 159 ss; iD., Il sostegno italiano all’indipendentismo croato, in «Nuova Storia Contemporanea», 2004, n. 6, pp. 23 ss.; M. bionDich, Stjepan Radić, the Croat Peasant Party and the Politcs of Mass Mobilization 1904-1928, Toronto, University Press, 2000, pp. 159 ss.

21 Finzi to Sforza, «Promemoria sulla questione adriatica», (without date, but presumably between the end of October and the beginning of November 1919); Colloquio con i Signori Sustercich, Duich e Sax, (without date, but presumably between the end of October and the beginning of November 1919); Progetto di accordo tra i fiduciari del governo italiano e i fiduciari dei governi provvisori croato e sloveno, (without date, but presumably between the end of October and the beginning of November 1919) in ASMAE, Carte Sforza, Box 7, Folder VII.

Also: Antonio Albertini to Luigi Albertini, Rome, November 9th 1919, in l. Albertini


zio in Sep tem ber 1919 in or der to pre vent the Pa ris Pe a ce Con fe ren ce from ta king any de ci sion adver se to Italy’s na ti o nal in te rests, D’An nun zio and his pro vi si o nal go ve rn ment soon be ca me the main and most ef fec ti ve com mu ni-ca tion chan nel. It was im me di a tely cle ar that “the pe cu li ar si tu a tion exi sting in Fi u me” af ter D’An nun zio’s ar ri val was ex tre mely fa vo ra ble for the ac-com plis hment of the an ti-Yugo slav plans drawn up by the Ita lian aut ho ri ti es:

The sup port for the ac com plis hment of such a stra tegy - as Gi o van ni Gi u ri a ti, one of D’An nun zio’s clo sest as si stants, wro te to Ce sa re Fin zi Pet to-rel li La lat ta, an Ita lian li e u te nant co lo nel in char ge of the in tel li gen ce sec tion of the Ita lian III Army Corps de ployed in Ve ne zia Gi u lia22 – which can be as-su red by unac co un ta ble agents, as we pro udly show to be, co uld easily avoid any rec ri mi na ti ons ari sing by the offcial in vol vment of Italy’s go vern ment.

As a re sult of the sec ret con tacts bet we en D’An nun zio’s en to u ra ge and an ti-Yugo slav le a ders, the go vern ment of Fi u me sig ned three agre e ments with the se pa ra tist re pre sen ta ti ves and with the Mon te ne grin go vern ment in exi le du ring the year 1920. The fist agre e ment, sig ned in Fi u me on the 12th of May 1920, was per so nally ne go ti a ted by D’An nun zio with the Mon te ne grin pre mi er Pla me nac. The aim of the pact was the re sto ra tion of the King dom of Mon te ne gro as an in de pen dent Sta te, who se bor ders wo uld ex tend to the Her ze go vi na re gion, the Bay of Ko tor and Nort hern Al ba nia. Ac cor ding to the co ve nant, the exi sten ce of an in de pen dent Mon te ne grin Sta te was cru cial to the ba lan ce of po wer in the Adri a tic Sea. A com mon mi li tary and po li ti-cal ac tion was pro vi ded with the pur po se of “put ting an end to the pa ins and suf fe rings of the he ro ic pe o ple of Mon te ne gro”, as well as “hel ping ot her Bal kan po pu la ti ons to get rid of the Ser bian yoke”. D’An nun zio was com-mit ted to sup por ting the Mon te ne grin fight “de pen ding on the re so ur ces at his dis po sal” and “to the gre a test ex tent of his per so nal ca pa bi li ti es”, sen ding arms, food and every ot her kind of ma te rial as si stan ce re qu i red. In re turn, Pla me nac of fe red the Ita lian go vern ment a “mi li tary, po li ti cal and eco no mic al li an ce”, and ac know led ged Italy’s right to esta blish a na val sta tion in the Bay of Ko tor, “in ca se of war or me na ce of war”23.

Two months la ter, on the 5th of July 1920, af ter se ve ral talks and con-tacts with the de le ga tes of the ot her Yugo slav “op pres sed na ti o na li ti es”24, the

Epistolario 1911-1926, edited by o. bArié, Vol. III, Milano, Mondadori, 1968, D. 1155, pp. 1322-1324.

22 Giuriati to Finzi, [Rome], November 25th 1919, in AMSF, Carte Giuriati, Folder I; Sforza to Tittoni, November 6th1919, in AiSnSMli, Carte a Prato, Box 9. Also: G. GiuriAti, Con D’Annunzio e Millo, cit., p. 150.

23 The text of the agreement was published by F. GerrA, L’impresa di Fiume, cit., Vol II, pp. 18-20. The original copy is in AFVI, Archivio personale, LXXVIII, 5.

24 Zoli to D’Annunzio, Rome, June 2nd and 14th 1920, in AFVI, Archivio generale fiumano, folder “Zoli, Corrrado”; Host-Venturi to D’Annunzio, Rome, June 15th 1920, and, Venice,


go vern ment of Fi u me sig ned two mo re agre e ments in Ve ni ce. The first one, which was ne go ti a ted by D’An nun zio’s en to u ra ge with Cro a tian, Ko so var Al ba nian and Mon te ne grin re pre sen ta ti ves, cal led for a ge ne ral an ti-Ser bia in sur gency. The un rest wo uld bre ak out du ring the month of August, in Mon-te ne gro at first, then in Nort hern Al ba nia and fi nally in Cro a tia. The upri sing (which, in the end, was post po ned) was ob vi o usly me ant to gi ve fre e dom to the na ti o nal gro ups op pres sed by the Bel gra de go vern ment, as well as to oc-cupy “all of Ser bia’s ter ri tory”, so as to can cel the Ser bian he ge mony on ce for all. Ac cor ding to this an ti-Ser bian pact, the in sur gents we re to re ce i ve arms, am mu ni ti ons and fi nan cial aids from the go vern ment of Fi u me, who se le a der D’An nun zio was ac know led ged as “the loyal and le gi ti ma te re pre sen-ta ti ve of vic to ri o us Italy”25.

The ot her agre e ment was a bi la te ral co ve nant bet we en the go vern ment of Fi u me and the Cro a tian se pa ra tist le a ders with the pur po se of de fi ning new ter ri to rial bo un da ri es in the Nort hern Adri a tic Sea. The pact en vi sa ged the cre a tion of three in de pen dent and ne u tral Sta tes in Slo ve nia, Cro a tia and Dal ma tia. Po li ti cal and ad mi ni stra ti ve bor ders bet we en Italy and Slo ve nia wo uld dif fer from mi li tary bo un da ri es: the first ones wo uld cut Is tria in two ac cor ding to the et hnic di stri bu tion of the lo cal po pu la ti ons, whe re as the se cond ones wo uld co in ci de with the Tre aty of Lon don li ne, ful fil ling all of Italy’s stra te gic re qu i re ments. In de pen dent Cro a tia wo uld in clu de only the old Hab sburg Cro a tia-Sla vo nia and was sup po sed to ac cept the lost of Fi u-me to Italy’s advan ta ge. The Dal ma tian Re pu blic wo uld ce a se a num ber of Dal ma tian islands, such as Cher so/Krk, Ar be/Rab, Pe la go sa/Pa la gru ža and Vis/Lis sa, which we re to be tur ned over to Italy due to stra te gic re a sons. In-de pen dent Dal ma tia co uld join the Re pu blic of Cro a tia upon a re fe ren dum, but wit ho ut the ci ti es of Za ra/Za dar, ši be nik/Se be ni co, Split/Spa la to, Traù/Tro gir and Ra gu sa/Du brov nik, which wo uld re main auto no mo us in any ca se and form a Dal ma tian Le a gue ru led by a fi ve-mem bers Co un cil26.

On the 19th of Oc to ber 1920, a third agre e ment was sig ned in Fi u me in or der to in vol ve Ma ce do nian and Hun ga rian se pa ra tist le a ders in to the ant-Ser bian un rest. The ne go ti a ti ons re ve a led to be ex tre mely dif fi cult due to the un com pro mi sing stan ce ta ken by the Bal kan de le ga tes (espe ci ally by Al ba nian and Ma ce do nian re pre sen ta ti ves) as to the de fi ni tion of the new

July 3rd 1920; Host-Venturi to [Finzi], Venice, July 3rd 1920, in AFVI, Archivio generale fiumano, fascicolo “Host-Venturi, Giovanni”. Also: F. GerrA, L’impresa di Fiume, cit., Vol. II, pp. 6-10.

25 Trattato generale firmato tra i rappresentanti del Comandante D’Annunzio e i rappresentanti delle Nazionalità Oppresse dalla Serbia, Venice, July 5th 1920, in AMSF, Carte Giuriati, Folder IV.

26 Trattato particolare tra i rappresentanti del Comandante D’Annunzio e i rappresentanti della Croazia, Venezia, Venice, July 5th 1920, in AMSF, Carte Giuriati, Folder IV.


ter ri to rial set tle ment27. The new agre e ment was very si mi lar to the one pre-vi o usly sig ned in Ve ni ce in July, cal ling for a ge ne ral in sur gency which was to bre ak out bet we en the end of No vem ber and the be gin ning of De cem ber 192028. De spi te the gro wing fi nan cial pro blems which the Fi u me go vern ment had to deal with29, D’An nun zio pled ged him self to send even lar ger amo unts of funds, arms and am mu ni ti ons.

The fi nal aim of such a body of agre e ments was the bre ak up of the who le of Yugo sla via. In stead of a gre at mul ti et hnic, cen tra li zed Sta te, una ble of gran ting lo cal auto nomy and self-go vern ment, such as the Yugo slav King-dom was, D’An nun zio had in mind the cre a tion of a po li ti cal and ter ri to rial system ca pa ble of ful fil ling the aspi ra ti ons of each na ti o nal gro ups. A system which was sup po sed to gi ve fre e dom, self-de ter mi na tion and in de pen den-ce to all tho se na ti o na li ti es, which con si de red them sel ves as op pres sed by the Ser bian ru le. A system which in re turn wo uld let the Ita lian King dom to spread its po li ti cal and eco no mic in flu en ce all over the Bal kan re gion and gi-ve stra te gic and na val su pre macy to Italy’s ar med for ces in the Adri a tic Sea30.

In or der to ac com plish such a re vo lu ti o nary plan, the ro le of Mon te-ne gro was con si de red to be of cru cial im por tan ce. The Mon te ne grin go vern-ment in exi le was sup po sed to be able to or ga ni ze a lar ge upri sing in si de the ter ri tory of Mon te ne gro, which wo uld be the first and most po wer ful blow to the Ser bian ru le. On ce star ted in Mon te ne gro, the an ti-Yugo slav re volt was to spread all over the King dom of Yugo sla via. But the suc cess of the Mon te-ne grin un rest as well as of the ge ne ral an ti-Yugo slav in sur gency re lied upon the fi nan cial, ma te rial and mi li tary sup port which D’An nun zio was pled ged to pro vi de and which he was ne ver able to col lect in Fi u me31. It was cle ar, thus, that the suc cessful ac com plis hment of the plan was de pen dent upon the as si stan ce gran ted to D’An nun zio by the go vern ment of Ro me. Alt ho ugh D’An nun zio was con stantly in con tact with so me Ita lian po li ti cal le a ders and mi li tary aut ho ri ti es, such as Car lo Sfor za and Pi e tro Ba do glio (just to men-tion the most im por tant and hig hest le vel ones), he ne ver re ce i ved the aids and the ma te rial sup port re qu i red to let the Bal kan re vo lu tion bre ak out32. As 27 Zoli to D’Annunzio, [October] 16th and 17th 1920, in AFVI, Archivio generale fiumano,

Folder “Zoli, Corrrado”. Also: F. GerrA, L’impresa di Fiume, cit., Vol. II, pp. 140 ss.28 The text of the agreement is in AMSF, Carte Giuriati, Folder IV.29 Host-Venturi to D’Annunzio, October 9th 1920, in AFVI, Archivio generale fiumano,

fascicolo “Host-Venturi, Giovanni”.30 D’Annunzio to Bonomi, Fiume, June 27th 1920, in AFVI, Archivio personale, LXXX, 3.31 Host-Venturi to D’Annunzio, October 21st 1920, in AFVI, Archivio generale fiumano,

Folder “Host-Venturi, Giovanni”; Zoli to D’Annunzio, Fiume, [November] 25th 1920 in AFVI, Archivio generale fiumano, Folder “Zoli, Corrrado”; Zoli to Sachs-Petrovich, Fiume, October 27th 1920, in AMSF, Carte Giuriati, Folder I. Also: F. GerrA, L’impresa di Fiume, cit., Vol. II, pp. 183-188; M. A. leDeen, D’Annunzio a Fiume, cit., pp. 264-268.

32 Giuriati to D’Annunzio, Rome, February 4th 1920, AFVI, Archivio generale fiumano, Folder


it has been pre vi o usly stres sed, the aim of such a stra tegy pur sued by Italy’s ru ling le a ders was, abo ve all, to use the se pa ra tist mo ve ments and the qu e-sti on of Mon te ne gro in or der to exert as much pres su re as pos si ble on the Bel gra de go vern ment du ring the ne go ti a ti ons for the clo sing of the Adri a tic qu e sti on. On one hand, thro ugh D’An nun zio and his en to u ra ge, Italy sup por-ted in di rectly the an ti-Yugo slav mo ve ments, trying to ta ke advan ta ges from the dis sa tis fac tion of the non Ser bian na ti o nal gro ups; on the ot her hand, the go vern ment of Ro me was ready to re ach a po si ti ve agre e ment with Bel gra-de, in or der to stren gthen the Ser bian he ge mony (which me ant to aban don the se pa ra tist gro ups and the Mon te ne grin go vern ment to the ir own fa te) and at the sa me ti me ful fill the Ita lian na ti o nal aspi ra ti ons in the Adri a tic Sea. D’An nun zio and his en to u ra ge in Fi u me, the Mon te ne grin go vern ment in exi le, the Cro a tian, Al ba nian and Ma ce do nian se ces si o nist le a ders, all of them we re just po li ti cal cards, which Italy played in this sort of «Adri a tic ga me».

In the end, it re ve a led to be a suc cessful po licy for Ro me, as on the 12th of No vem ber 1920 (just three we eks af ter the last agre e ment sig ned in Fi u-me) the Ita lian and the Yugo slav go vern ments sig ned the Tre aty of Ra pal lo, which clo sed the Adri a tic qu e sti on, set ting the bo un da ri es bet we en the two King doms. Ac cor ding to the Tre aty, Italy re a li zed not all the ter ri to rial go als pro vi ded for by the Lon don Pact, but most of them and the most im por tant ones anyway: all of Is tria, the city of Za ra, fo ur Dal ma tian islands, the tem-po rary in ter na ti o na li za tion of Fi u me (which wo uld be de fi ni tely an ne xed by Italy 4 years la ter). In re turn, the go ve rn ment of Ro me of fi ci ally re cog ni zed the cre a tion of Yugo sla via, which me ant that Italy ce a sed to sup port D’An-nun zio’s re vo lu ti o nary plans, as well as any se pa ra tist mo ve ments and the in de pen den ce of Mon te ne gro33. wit ho ut any po li ti cal and mi li tary sup port from Ro me, D’An nun zio wasn’t able to ke ep his pro mi se and the an ti-Yugo-slav or ga ni za ti ons re ve a led to be in ca pa ble of fig hting aga inst the Ser bian po li ti cal and mi li tary po wer, which was al lo wed to gain com ple te con trol all over the co un try. The Ita lian po et and sol di er felt tre a ted and de eply di sil lu-si o ned. In dra wing his re vo lu ti o nary plans in the Bal kans, he had con si de red and pre sen ted him self as a “loyal and re li a ble ser vant” of the co un try, but on ce the Ita lian-Yugo slav agre e ment was sig ned the Ita lian aut ho ri ti es not

“Giuriati Giovanni”; Giuriati to D’Annunzio, Rome, March 2nd 1920, and, Venice, March 11th and 16th 1920; Giuriati to Sforza, Rome, March 7th 1920, in AMSF, Carte Giuriati, Folder I; D’Annunzio to Millo, Fiume, March 10th e 22nd 1920, in o. Di GiAMberArDino, L’Ammiraglio Millo, cit., D. 53, pp. 273-274. Host-Venturi to D’Annunzio, Rome, May 18th maggio 1920, in AFVI, Archivio generale fiumano, Folder “Host-Venturi, Giovanni”.

33 Trattati e Convenzioni fra il Regno d’Italia e gli altri Stati, edited by Italian Ministry of Foreign Affairs, Rome, Vol. XXVI, pp. 775-782. Also: F. cAccAMo, L’Italia e la «Nuova Europa», cit., pp. 304-305; M. bucArelli, Mussolini e la Jugoslavia, cit., pp. 12-14.


only de ci ded to ca u se the fa i lu re of D’An nun zio’s an ti-Yugo slav stra tegy, but for ced him and his le gi o na ri es to le a ve the city34. The Tre aty of Ra pal lo was, thus, D’An nun zio’s po li ti cal end, as well as the end of Mon te ne gro as an in de pen dent Sta te for mo re than eighty years.

Massimo BUCARELLI

D’ANNUNZIO, ITALY AND THE INDEPENDENCE OF MONTENEGRO 1919-1920

Sum mary

In Italian political and cultural life during the first two decades of the 20th Century, Gabriele D’Annunzio played a relevant role not only as a widely known poet and novelist, but also as a political leader and soldier. A number of studies have already focused on D’Annunzio’s participation in the 1st ww, analyzed his activity in the Italian nationalistic movement, and dealt with his leading role in the occupation of Fiume/Rijeka. The aim of this work, thus, is not to focus on these well known aspects of the political and military action of D’Annunzio. The purpose of the article rather is to stress the connection between D’Annunzio’s plans, on the one hand, and the national questions in the western Balkans at the end of the 1st world war, on the other hand. Above all, this work is an attempt to shed some light on all the initiatives pursued by D’Annunzio aiming at restoring the independence of the Kingdom of Montenegro, since he was one of the last political leaders in Italy and in Europe who gave full support and tried to do all he could for the survival of Montenegro as an independent and sovereign State.

34 D’Annunzio to Bonomi, Fiume, June 27th 1920, in AFVI, Archivio personale, LXXX, 3. Also: r. De Felice, D’Annunzio politico, cit., pp. 78-80, e pp. 90 ss.


Hatice ORUç, PH.D.*

OTTOMAN TURKISH MANUSCRIPTS ABOUT MONTENEGRO IN THE REIGN OF SULTAN

ABDÜLHAMID II

ABSTRACT: The re are cer tain pa pers abo ut Mon te ne gro com po sed in the pro cess of the Ber lin Tre aty of 1878 and af ter wards. The se pa pers, con nec ted with the po li ti cal, mi li tary, sta te and fo re ign po licy of the Ot to man Sta te, we re first writ ten du ring the re ign of the Sul tan Abdülha mid II and al so con ti nued to be pro du ced in the ti mes that fol lo wed. This pa per de als with works of Münif Pas ha, Kâmil Kapudân, Meh med Sub hi, Ah med Tevfîk (tran sla tion from Ser bian), Ah med Se dad and Ismail Fa zıl (Ce be soy) Pas ha.

The se works, pu blis hed in la te 19th and early 20th cen tury, we re pro-bably com po sed with the di dac tic pur po se of pro vi ding in for ma tion for the po li ti cal and mi li tary mi li eu of the ti me and thus, they all gi ve con si de rably sig ni fi cant in for ma tion and know led ge abo ut the hi story of Mon te ne gro, its ge o graphy, ad mi ni stra tion, army, pe o ple, li festyle and cul tu re.

KEY wORDS: Oto man Tur kish Ma nu scripts, Mon te ne gro, Sul tan Abdülha mid II, Münif Pas ha, Kâmil Kapudân, Meh med Sub hi, Ah med, Ah-med Se dad, Ismail Fa zıl (Ce be soy) Pas ha.

The re are cer tain works on Mon te ne gro com po sed in the pro cess of the Ber lin Tre at of 1878 and af ter wards. The se works lin ked with the po li ti cal, mi li tary sta te and fo re ign po licy of the Ot to man Sta te be gan to be writ ten in the re ign of the Sul tan Abdülha mid II and al so con ti nued in the la ter pe ri ods.

Münif Pas ha fi led a bri ef in clu ding very im por tant re marks and sug-ge sti ons con cer ning the af fa irs of the sta te to Şir va ni za de Meh med Rüşdü Pas ha -Grand Vi zi er at the ti me- du ring his am bas sa dor ship in Te hran - the ca pi tal of Iran. Con si de ring his am bas sa dor ship to Te hran and grand-vi zi e-* Autor je profesor na Ankara University, Faculty of Letters, The History Department.

UDC: 091(560)”18/19” UDC: 94(497.16)”18/19”


ra te of Rüşdü Pas ha, this bri ef must ha ve been fi led bet we en 1873 and 1874. In ot her words, it was be fo re the re ign of Abdülha mid II, which co vers the years from 1876 to 1909. The se pro po sals sug ge sted by Münif Pas ha we re, ho we ver, im ple men ted du ring his re ign1.

So me of the vi ews and sug ge sti ons ma de by Münif Pas ha con cer ning Mon te ne gro in this bri ef we re as fol lows:

Mo re ca u tion is ne e ded in de a ling with auto no mo us vi layets i.e. Eastern Ru me lia and par ti cu larly Wal la cia and Transylva nia, Ser bia and Mon te ne gro which might ca u se gre at dif fi cul ti es and risks to the Ot to mans. Su bli me Por te will [sho uld] gain know led ge of the ir sta tus and work to ac-qu i re to advo ca te wha te ver is ne ces sary for the aims and best in te rest of the Ot to man Sta te. Alt ho ugh afo re men ti o ned pro vin ces ha ve ka pu ket hu da sı (of-fi cial re pre sen ta ti ves) of the pro vin cial go ver nors, at trac ti ve jo ur nals, and sec ret of fi cers in Is tan bul, it is re mar ka ble that the Su bli me Por te do es not even ha ve in for ma tion abo ut the ir of fi cial new spa pers’ con tents.”2

Sin ce Ser bia and Mon te ne gro had the po ten tial to ca u se gre at dis tress for the Ot to man go vern ment, it was advi sed to com pi le in for ma tion abo ut the ir sta tus in the re gion, and act ac cor dingly to the best in te rest and ob jec-ti ves of the sta te.

It is highly pro ba ble that Münif Pas ha’s bri ef was gre atly in flu en tial in the stu di es do ne and works com po sed on Mon te ne gro. As a mat ter of fact, the fo re ign po licy and the sta te po licy of the ti me sup por ted the pu bli ca tion of such pu bli ca ti ons. For Sul tan Abdülha mid be li e ved that it was the in cor-rect po li ci es car ried out up to that ti me that lead to the Ber lin Con gress and the Tre aty of 1878. The Sta te did not ha ve an ef fi ci ent fo re ign po licy. The new for ming ba lan ces in Euro pe we re not ob ser ved clo sely, and thus, Ot-to man fo re ign af fa irs co uld not be pur sued with a pro fo und, co he rent and know led ge a ble po licy3. Con se qu ently, a type of in for ma tion cen ter was esta-blis hed in the pa la ce in or der to track the po li ti cal de ve lop ments in the world mo re clo sely. Everything writ ten abo ut the Ot to man Em pi re, and the re ports pre pa red by the re pre sen ta ti ve of fi ces abroad we re con ve ned and eva lu a ted4

The first work which we will deal with is en ti tled “So me in for ma tion abo ut Mon te ne gro”5 –it has been prin ted in the early years of Abdülha mid II’s re ign. Its aut hor Kâmil Kapudân born in Tobhâne, was one of the na val 1 İbrahim Şirin, Münif Paşa’nın Tahran’dan Gönderdiği Devlet İşleriyle İlgili Layihasi ve

Düşündürdükleri”, Turkish Studies International Periodical For the Languages, Literature and History of Turkish or Turkic, Volume 3/4 Summer 2008, 760–762.

2 İbrahim Şirin, ibid., 769.3 Cevdet Küçük, Abdülhamid II”, DİA, c. 1, İstanbul 1988, s. 2184 Ibid. 2195 Original title is Karadağ Hakkında Ba’zı Mâ’lumatı Şâmildir. (Tobhâneli Kâmil Kapudân,

Karadağ Hakkında Ba’zı Ma’lûmâtı Şâmildir, Mühürân Matba’ası, 1294.)

267Ottoman Turkish Manuscripts about Montenegro in ...

of fi cers; the ‘chi ef’ or ‘Ag ha’ of the Left Branch. His sur na me “Ka pu dan” me ans Grand ad mi ral of the Ot to man fle et. This bo ok com po sed of 49 pa ges was prin ted by the gra ce of the Mi ni stry of Edu ca tion in 1877 (He gi ra 1294) in Is tan bul.

In this work, Kâmil Ka pu dan gi ves in for ma tion abo ut Mon te ne gro’s po li ti cal hi story, its cul tu re, daily li fe and re la ti ons bet we en wo men and men, le gal is su es as cri mes and pu nis hments, and abo ut war fa re (to pics such as tec hni que and tac tics). The in for ma tion and de scrip ti ons abo ut the so cio-cul-tu ral li fe and dis po si ti ons of the Mon te ne grins are very in te re sting. At ti mes, his nar ra tion in clu des cer tain sto ri es ba sed on true li fe ex pe ri en ces and ob-ser va ti ons. He un der li nes the clo se ness bet we en Rus sia and Mon te ne gro, and the aid and mi li tary as si stan ce gi ven to Mon te ne gro by the Rus si ans on every oc ca sion. The last chap ter is de vo ted to the Ot to man re la ti ons with ot-her sta tes be fo re the tre aty of Ber lin in 1878.

Anot her work on Mon te ne gro is Mon te ne gro and Army, writ ten by Meh med Sub hi. This work com po sed of 95 pa ges has been pu blis hed in 1900 in Is tan bul.6 The aut hor was one of the li e u te nant com man ders in the Ot to man army and ta ught co ur ses on the Ot to man Sta te, Fo re ign Sta te Re la-ti ons and Mi li tary Or ga ni za ti ons at the Mi li tary Aca demy. This bo ok has al so been pre pa red for in struc ti o nal pur po ses to be used in the Ot to man Royal School of war Sci en ces.

The aut hor sta tes that his aim for wri ting this bo ok is to in tro du ce Mon te ne gro to the mi li tary world. He al so ex pres sed that Euro pe ans did at-tempt to wri te abo ut Mon te ne gro’s mi li tary or der and or ga ni za tion, be ca u se they did not ha ve any mi li tary aims con cer ning Mon te ne gro or any sig ni fi-cant po li ti cal re la ti ons with them. In his “in tro duc tion”, he al so cla ims that alt ho ugh the re is so me in for ma tion abo ut Mon te ne gro’s for ces in fo re ign mi li tary chro nics and pe ri o di cals, they do not re veal the real si tu a tion and in-clu de fic ti o nal ac co unts as well. Ac cor ding to him, whi le ge ne ral in fo r ma tion might be suf fi ci ent for Euro pean sta tes, it is not the ca se for the Ot to mans: “for the Ot to mans to be ig no rant of the ir ge o grap hi cal cir cum stan ces and con di ti ons –to the le ast im por tant pat hways on which go ats ro am-, or abo ut the ir mi li tary for ces to the last sin gle am mu ni tion is in com pa ti ble with our non vo la ti le re la ti ons”.

A third bo ok on Mon te ne gro is a tran sla tion en ti tled “Ge o graphy of Mon te ne gro”. This bo ok com po sed of 60 pa ges has been pu blis hed in 1909.7 It has been tran sla ted from Ser bian to Ot to man Tur kish by Ah med Tevfîk, 6 Original title is Karadağ ve Ordusu. (Mehmed Subhi, Karadağ Ve Ordusu, Feridiye Mat-

ba‛Ası, 10 Mart 317.)7 Original title is Karadağ Coğrafyası. (Ahmed Tevfîk, Karadağ Coğrafyası, Erkân-I Har-

biyye , 27 Şubât 325.)


the com man der of Edre mid Redîf bri ga de. Sin ce Ah med Tevfîk stayed in Mon te ne gro on mi li tary duty, he ad ded his per so nal know led ge and ex pe ri-en ces to this bo ok re gar ding Mon te ne gro. This ad di ti o nal part was de tac hed from the ori gi nal text with the he a ding “m” sig nifying “ma lu mat” = know-led ge. The ori gi nal Ser bian ti tle and wri ter of the bo ok are unk nown. Ah med Tevfîk tran sla ted the work on the Ge ne ral Staff’s de mand, who se so le aim was to com ple te the ir know led ge abo ut Mon te ne gro’s ter ri tory, ge o graphy, ad mi ni stra ti ve struc tu re and or ga ni za tion8.

This bo ok is ma de up of two chap ters. The first chap ter pro vi des in for-ma tion abo ut Mon te ne gro’s land, sig ni fi cant lo ca ti ons, ad mi ni stra ti ve struc-tu re, agri cul tu re and its com mer cial ac ti vi ti es. In for ma tion has been gi ven un der sub he a dings ac cor ding to the ten na hiye (na hiye me ans ad mi ni stra ti ve sub di vi sion) as fol lows: Ka tun, Ri je ka, Čr me ni ca, Pri mor ska, Lešnska, Ze ta, Brd ska, Mo ra ča, Va so je vić, Nik šić. The se cond part of the bo ok is com ple-tely de vo ted to Mon te ne gro’s ge o graphy such as its mo un ta ins, ri ve rs and la kes.

Ah med Tevfîk ad ded a part com po sed of 6 pa ges at the end of the tran sla tion as re sult of his re se arch and a ta bu la ted list of ro ads su i ta ble for mi li tary ope ra ti ons as well as a list on Mon te ne gro’s go vern ment’s yearly tax in co me and com ments on the ir pro ce du res.

Afo re men ti o ned three works we re com po sed du ring the re ign of the Sul tan Abdülha mid II. It is in te re sting that all the three aut hors we re fa mi li ar with the re gi ons of Mon te ne gro, its lan gu a ge and we re all mi li tary fi gu res. This is an in di ca tion that the se works we re pro du ced or tran sla ted for mi li-tary pur po ses along si de the ir ini tial pur po se set ting a di rec tion to Ot to man fo re ign po li ci es.

Meh med Sub hi’s bo ok was writ ten for in struc tion in the Mi li tary Aca-demy whi le Ah med Tevfîk’s tran sla tion was de man ded by the Ge ne ral Staff. The re are al so a qu i te num bers of bo oks writ ten and pu blis hed af ter the re ign of Sul tan Abdülha mid II.

The fo urth bo ok en ti tled Mi li tary Stra tegy and De fen se in Mon te ne-grins writ ten by anot her mi li tary fi gu re Ah med Se dad was pu blis hed on July 23, 1911.9 It can be pre su med that its pu bli ca tion was lin ked with the na ti o nal ho li day ce le bra ti ons.10 Ah med Se dad was then the li e u te nant com man der of the ge ne ral staff. He in di ca ted that a few mi li tary bo oks ha ve been writ ten 8 Ahmed Tevfik, Karadağ Coğrafyası, p. 609 Original title is Karadağlılarda Sevkü’l-Ceyş Ve Ta‛biyye. (Ahmed Sedad, Karadağlılarda

Sevkü’l-Ceyş Ve Ta‛biyye, Mekteb-İ Harbiyye Matba‛ası, 10 Temmûz 1327.)10 After the dethronement of Sultan Abdülhamid II on July 23, 1908 and proclamation of the

Second Constitutional Monarchy, the day was celebrated as a national holiday. See Sanem Yamak, “Meşrutiyetin Bayramı: “10 Temmuz İd-i Millisi”, İstanbul Üniversitesi Siyasal Bilgiler Fakültesi Dergisi, 38/2008, pp. 323–342.

269Ottoman Turkish Manuscripts about Montenegro in ...

abo ut Mon te ne gro in Ot to man Tur kish pri or to his work, men ti o ning that the most cur rent one was the bo ok pu blis hed by the Ge ne ral Staff wit ho ut gi ving the bo ok’s ti tle. Sin ce this bo ok en com pas sed Mon te ne gro’s army, its or ga-ni za tion, arms and ar ma ments and po ten tial for ce, Ah med Se dad ex clu ded the se to pics in his bo ok and sho wed con si de ra ble con cern for the com ba ting tec hni qu es of Mon te ne gro’s army. Ac cor ding to him:

This bo ok is ne it her a hi story of war fa re nor a bo ok on or ga ni za tion. It has been pro du ced with the aim of pre sent the tec hni qu es of com bat of the Mon te ne grins. In or der to il lu stra te this mo re cle arly, it con ta ins eva lu a ti ons abo ut so me of the sta ges of the Ot to man-Mon te ne grin wars bet we en 1876 and 1878. The struc tu re and or ga ni za tion of the Mon te ne gro’s army and exi-sting mi li tary for ce is not the su bjects un der di scus sion. In for ma tion abo ut the fi nan cial con di tion of the army be longs to the past.

The fifth mi li tary fi gu re to ha ve pu blis hed bo oks abo ut Mon te ne gro in Ot to man Tur kish is li e u te nant ge ne ral Ismail Fa zıl (Ce be soy) Pas ha. Ismail Fa zıl Pas ha ser ved in key po si ti ons in the Ot to man army and al so pro vin cial at the end of the 19th and be gin ning of the 20th cen tury, he to ok part in the cam pa ign of Ot to man-Mon te ne gro be fo re the out bre ak of the Rus sian- Ot-to man war of 1877-1878. Ismail Fa zıl Pas ha ser ved in Shko der and Her-ze go vi na di vi si ons ran ked with cap tain and la ter li e u te nant com man der in 1878. 11 His first Ot to man-Mon te ne gro Cam pa ign of 1877-187812 ap pe a red in 1913 in Is tan bul. His se cond bo ok was al so pu blis hed in the sa me year in Is tan bul en ti tled A Pa ge from the Di stin gu is hed Ar med For ces”13 in which he ga ve highly va lu a ble in for ma tion abo ut the mi li tary per so nal in char ge of Ot to man-Rus sian war and al so of the Ot to man-Mon te ne grin cam pa ign of 1877-1878.

The se works pu blis hed at the end of the 19th and the be gin ning of the 20th cen tury, we re pro bably com po sed with the di dac tic pur po se of pro vi ding in for ma tion for the po li ti cal and mi li tary mi li eu of the ti me and thus they all gi ve con si de rably sig ni fi cant in for ma tion and know led ge abo ut the hi story of Mon te ne gro, its ge o graphy, ad mi ni stra tion, army, pe o ple, mo de of li fe and cul tu re.

11 Tülay Ercoşkun, İsmail Fazıl Paşa’nın (Cebesoy) Islahata Dair Görüşleri, A.Ü. DTCF Ta-rih Araştırmaları Dergisi, Ankara, 26/42 (2007), pp 181–199; M.çadırcı- Tülay Ercoşkun, Ferîk İsmail Fazıl Paşa’nın Doğu Anadolu Islahatıyla İlgili Görüşleri, Uluslararası Tatvan ve Çevresi Sempozyumu, Beyan Yayınları, İstanbul, 2008, pp. 309–326; İsmet Türkmen, I. TBMM Hükümeti Döneminde İsmail Fazıl Paşa’nın Nafıa Vekilliği Görevi (1920–1921), Afyon Kocatepe Üniversitesi Sosyal Bilimler Dergisi, Cilt: X, Sayı 3, 2008, pp. 135-158.

12 Original title is 1292-1293 Osmanlı-Karadağ Seferi. (İsmail Fazıl Paşa, 1292-1293 Osman-lı-Karadağ Seferi, Necm-i İstikbal Matba‛ası, İstanbul 1329)

13 Original title is Meşahir-i Askerimizden Bir Sayfa. (İsmail Fazıl Paşa, Meşahir-i Askerimiz-den Bir Sayfa, Necm-i İstikbal Matba‛ası, İstanbul 1329)


Hatice ORUç

OTTOMAN TURKISH MANUSCRIPTS ABOUT MONTENEGRO IN THE REIGN OF SULTAN ABDÜLHAMID II

Summary

According to author, these works published at the end of the 19th and the beginning of the 20th century, were probably composed with the didactic purpose of providing information for the political and military milieu of the time and thus, they all give considerably significant information and knowledge about the history of Montenegro, its geography, administration, army, people, mode of life and culture.


Академик зоран лАКић*

меЂУнАРодни ПолоЖАЈ ЦРне ГоРе КРоз исТоРиЈУ и њенА меЂУнАРоднА ПолиТиКА

с АсПеКТА односА ВелиКих и мАлих

ABSTRACT: The author deals with the international position of Montenegro throughout history from the aspect of the relation of great powers towards small countries. He looks into how historical experience and tradition affects current foreign policy.

KEY wORDS: Montenegro, great powers, small countries, tradition, foreign policy

мо жда је на слов са оп ште ња ма ло пре тен ци о зан с об зи ром на чи-њ е ни цу да ре ле вант на ар хив ска до ку мен та ци ја ни је до ступ на за на уч но ко ри шће ње, на ро чи то ка да су у пи та њу ак ту ел ни од но си. илу стра ти ван при мјер је на вод из дру гог из да ња књ и ге о Пре вла ци др или је Па вло ви-ћа, ко ја је упра во иза шла из штам пе. из но во при ку пље не гра ђе за ову књ и гу са зна је мо да се аутор у ју ну 2008. го ди не обра ћа ми ни стар ству спољ них по сло ва ср би је да му ста ви на увид гра ђу на ста лу по сли је 90-тих го ди на – у ве зи раз гра ни че ња с хр ват ском у спор ном по ја су Пре-вла ке, јер „те ма те ри ја ле у Цр ној Го ри ни је сам успио про на ћи“, а ми ни-стар ство спољ них по сло ва ср би је му од го ва ра да „на ве де ни ма те ри јал... ре дов но је до ста вљан Вла ди Цр не Го ре“. хтје ли смо овим при мје ром ре ћи да се оди ста те шко до ла зи до ар хив ске гра ђе ко ја је ре ле вант на за ра зу ми је ва ње са вре ме них то ко ва на ро чи то у ди пло мат ским од но си ма.

са исто риј ске дис тан це мно го се бо ље мо гу осмо три ти и оци је ни-ти исто риј ски про це си. Рас те ре ће ни су ма кар ак ту ел не по ли тич ке ди мен-зи је, ко ја че сто за ма гљу је ви ди ке. Вре ме ном се прет по став ке сма њ у ју, као и опре зне ди ле ме. Ка ко пје сник ка же - сва ко дје ло иза ђе на ви дје ло.

UDC: 327(497.16)(091)

* Аутор је редовни члан сАнУ.


са дис тан це од 130 го ди на осма тра мо он да шњи по ло жај Цр не Го-ре и њену ме ђу на род ну по ли ти ку. Још 170 го ди на при је то га исто риј-ског до га ђа ја, да кле при је 300 го ди на, ус по ста вље не су ме ђу др жав не ве-зе из ме ђу ма ле не Цр не Го ре и огром не цар ске Ру си је. Рас по ло жи ва ар-хив ска гра ђа пру жа до вољ но до ка за за оцје ну да је то био пре крет нич ки до га ђај и у окви ру те ме ко ју раз ма тра мо. Та да шњи го спо дар Цр не Го ре са ус хи ће њ ем го во ри да пр ви пут чу је да по сто ји та ко мо ћан исто род ни хри шћан ски на род, ко ји се од та да при хва та као ода ни са ве зник и по-кро ви тељ. То са зна ње ули ва ло је огром ну сна гу ма ле ној Цр ној Го ри у њеним да љим ко му ни ка ци ја ма и с ве ли ким и с ма лим су сје ди ма. од та-да Цр на Го ра ни је ви ше „јед на слам ка ме ђу ви хо ро ве“; још ма ње је „си-рак ту жни без иђе ико га“, ка ко је пје сник пи сао. на про тив. охра бре на и по ма га на – ма те ри јал но и мо рал но - по на ша ла се као да је мно го ве ћа и сна жни ја др жа ва. и та ква ће оста ти кроз све бу ре про шлих вје ко ва.

Пр ва те за мо га са оп ште ња и је сте од нос ве ли ких и ма лих у дипло мат ској ко му ни ка ци ји. У прин ци пу, ма ли до бро са гле да ва ју сво је про бле ме и че сто их не у спје шно смје шта ју у ши ри – гло бал ни кон текст. Ве ли ки, опет, за бо ра вља ју ин те рес ма лих – оп те ре ће ни гло бал ним од-но сом – мно го ши рих раз мје ра. оту да су се ти офи ци јел ни од но си од-ли ко ва ли ме ђу соб ним не по вје ре њ ем кроз исто ри ју. У тра ди ци ји је би ло при мје да ба - на при мјер, да је Ру си ја не по у здан са ве зник ма ле не Цр не Го ре, а у Ру си ји се сма тра ло да су Цр но гор ци ода ни Ру си ји са мо ка да су би ли угро же ни. То по ма ло ли чи на по зна ти цр но-би је ли при каз од-но са, ка рак те ри сти чан за ври је ме но ви је исто ри је, ка да се у Цр ној Го ри су мњ а ло на оне ко ји ку пу ју ру ску (цр ве ну) кр то лу или пи ју „ру ски чај“. на рав но да је ри јеч о екс трем ним си ту а ци ја ма и при мје ри ма. но, и они мо гу би ти по у чан ин ди ка тор.

Би ће да је и с јед не и а дру ге стра не сли је ђен тре нут ни ин те рес, ко ји се ни је уви јек сла гао с трај ни јим рје ше њ и ма.

не ин фор ми са ни на род је спон та но ужи вао у са зна њу – нас и Руса 200 ми ли о на. ства рао се култ Ру си је. из без гра нич не ода но сти Ру-си ји ни кла је и иде ја да се сва Цр на Го ра пре се ли у ту да ле ку зе мљу, као свој на сво је. Та иде ја се ве же за ум ног све тог Пе тра Це ти њ ског, ко ји је у то ме ви дио спас Цр не Го ре – су о че не с број ним не во ља ма, ме ђу ко ји ма је би ла и опа сност од гла ди. дру га чи ји од нос је био од ла-зак у пре ко мор ска под руч ја: та мо се ишло тр бу хом за кру хом, као што се иде у ту ђи ну – “гдје сво га не ма и гдје бра та ни је”. Ка да би уве ћа ли име так – вра ћа ли су се на род ну гру ду, јер “гор ки су би ли та мо за ло га ји хље ба”. на кон то га про пу ти ли су у Ру си ју го спо да ри Цр не Го ре, вла ди-ке, ми ни стри, сту ден ти и ђа ци, иако су сви европ ски цен три би ли мно го бли жи Цр ној Го ри. са чу ва но је до ста за пи са ка ко су они та мо при ма ни.

273међународни положај Црне Горе кроз историју и њена ...

од ла зи ло се та мо и на ве ли ке све ча но сти, укљу чу ју ћи и кру ни са ње ру-ског ца ра. на ши ве ли ко до стој ни ци су до че ки ва ни као бра ћа. но ше не су ру ске за ста ве и ру ска од ли ко ва ња. У пре ко мор ске зе мље, по себ но у Аме ри ку – ишло се на са свим дру ги на чин. ни је нео п ход но то пот пу ни-је ела бо ри ра ти. Јед ном ри јеч ју, од ла зи ло се из ну жде.

Ка да је кре нуо у Цр ној Го ри про цес исла ми за ци је, ко ји је угро зио и њен оп ста нак као не за ви сне др жа ве, Цр на Го ра је има ла сна ге и хра-бро сти да ка же стоп. То ви ше не ће мо ћи. Та кав од лу чан став про из и шао је и због све чвр шћих ве за Цр не Го ре и Ру си је. о то ме по сто ји за до во-ља ва ју ћа ли те ра ту ра.

на сли чан на чин је не у тра ли са на по ли ти ка и дје лат ност гу вер на-ду ра у Цр ној Го ри. они су тре ти ра ни као екс по нен ти не же ље ног стра-ног упли ва у жи вот Цр не Го ре и Цр но го ра ца. опет је осло нац био на сло вен ску Ру си ју. У ства ри, са сви ма дру ги ма се ра то ва ло: осман ска им пе ри ја, мле тач ка ре пу бли ка, аустро у гар ска мо нар хи ја, па чак и на-по ле о но ва Фран цу ска. Ка да се у Цр ној Го ри ор га ни зо ва ла по ли тич ка сна га ко ја је у њеној спољ ној по ли ти ци тра жи ла осло нац на та кве са ве-зни ке, ка ко би да нас ре кли – тран са тлант ско са ве зни штво, ла ко су би ли по ра же ни. на род их је по слао у исто ри ју. Цр на Го ра је смо гла сна ге и хра бро сти да не при хва ти по кро ви тељ ство ца ра на по ле о на, ка да је он био нај моћ ни ји чо вјек сво га вре ме на, као што је да нас аме рич ки пред-сјед ник Ба рак оба ма. осла њ а ла се на рас по ло же ње на ро да и кон сул то-ва ла са сво јом ствар ном за штит ни цом - цар ском Ру си јом. То ју је оба ве-зи ва ло. При то ме се не сми је за не ма ри ти да се ци је ни ло при ја тељ ство сва ке Ру си је: цар ске, со вјет ске и сва ке дру ге. за ста ва Цр не Го ре је као ру ска тр о бој ка, с тим што је ре до сљед бо ја обр нут - цр ве но, пла во, би је-ло. Тим ре дом су сло же не и бо је му шке на ци о нал не но шње.

У спољ ној по ли ти ци са мо стал не и ме ђу на род но при зна те Цр не Го ре во ди ло се ра чу на о све му то ме. ни сам си гу ран да је на род но рас-по ло же ње усмје ра ва ла он да шња вла да Цр не Го ре; ви ше га је она сли-је ди ла. због та кве по ли ти ке Цр на Го ра је би ла ува жа ва на. њени пред-став ни ци су уче ство ва ли на ве ли ким ме ђу на род ним кон фе рен ци ја ма у Па ри зу 1856. и у Бер ли ну 1878. го ди не, иако је фор мал но прав но тре-ти ра на као дио моћ не осман ске им пе ри је. не ма по тре бе да се при сје-ћа мо де та ља с тих ску по ва ко ји су за ни мљи во ис при ча ни у ме мо ар ској ли те ра ту ри – и ко ји освје тља ва ју мно го зна чај ни је при ли ке и у Цр ној Го ри и у њеном окру же њу. са мо при мје ра ра ди под сје ти ћу на де таљ – ка ко је у Цр ној Го ри од јек ну ла од лу ка Бер лин ског кон гре са 1878. го ди не о ме ђу на род ном при зна њу Цр не Го ре. за зва нич ну Цр ну Го ру то ни је био при мар ни циљ, већ је то би ло ује ди њ е ње са ју го сло вен ском бра ћом. Умје сто еуфо ри је због ме ђу на род ног при зна ња Цр не Го ре, тра же но је


об ја шњ е ње за што је из о ста ло ује ди њ е ње. А од го вор је био: “не да де Би змарк, го спо да ру”!

Пра вље на је, да кле, раз ли ка из ме ђу јед них и дру гих са ве зни ка или не при ја те ља, све јед но, из ме ђу ис то ка и за па да, фи ло зо фи је жи во та. Та раз ли ка и да нас по сто ји. до бро се зна што до но си је дан а што дру ги блок. Уоста лом, ста ра му дрост ка же ex ori en te lux. она је ушла у сви-јест на ро да. и за у ви јек та мо оста ла.

У пе ри о ду 1918–1945. го ди не Цр на Го ра се на ла зи ла у са ста ву за јед нич ке др жа ве Ју го сла ви је, ко ја је би ла бра на про ти ву со вјет ског бољ ше ви зма. Во ди ла је ан ти ру ску по ли ти ку, уства ри ан ти ко му ни стич-ку по ли ти ку, што је у сви је сти на ро да Цр не Го ре зна чи ло да је на пра-вљен ра ди кал ни за о крет у спољ ној по ли ти ци но ве др жа ве, ко ја је рас-ки да ла са ве зе с тра ди ци о нал ним при ја те љи ма и ко нач но до че ка ла бу ру II свјет ског ра та са свим уса мље на, па је би ла лак пли јен фа ши стич ких си ла 1941. го ди не.

По бје да у ра ту 1941-1945. го ди не оства ре на је уз по моћ со вјет ске Цр ве не ар ми је. Култ цар ске Ру си је тран сфор ми сан је у култ со вјет ске Ру си је. док је по бјед нич ки по здрав био “Смрт фа ши зму Сло бо да наро ду!”, у ди је лу Цр не Го ре вој нич ки по здрав је био “Цр ве на ар ми ја је с на ма – по бје да је на ша!” Бор ци су уми ра ли на стре ли шти ма са уз ви ком: “до мо ви ни и со вјет ској Ру си ји, Ти ту и ста љи ну!” Та ко су за-вр ша ва на и пи сма на смрт осу ђе них ан ти фа ши ста. ни ову те му не ће мо де таљ ни је раз ра ђи ва ти, иако за то по сто ји бо га та до ку мен та ци ја и ва-ља на ли те ра ту ра.

и по сли је осло бо ђе ња 1945. го ди не вра ти ла се Цр на Го ра сво јој пр вој љу ба ви. А он да се 1948. го ди не опет кре ну ло – ни та мо, ни амо. из Ти то вог днев ни ка, ко ји је та да во дио, тек ових да на са зна је мо до-ста то га до са да не по зна тог о су ко бу 1948. го ди не. Али и о не ким дру-гим пи та њ и ма из ком плек са спољ не по ли ти ке за јед нич ке др жа ве. Ти то би ље жи с ким раз го ва ра од сво јих бли ских са рад ни ка. По ми ње Ко чу По по ви ћа, ев дар да Кар де ља, Бо ри са Ки дри ча, Алек сан дра Ран ко ви ћа, ива на Бо шњ а ка и кон ста ту је да су се сло жи ли да при хва те „пред лог аме рич ке Вла де, јер без та кве по мо ћи ... ми не би би ли у ста њу др жа-ти у спрем но сти то ли ки број вој ске – у ври је ме ка да нам је зе мља та ко угро же на од ис точ них зе ма ља“. од број них цр но гор ских ру ко во де ћих ка дро ва у вр ху зе мље – по ми ње са мо ми ло ва на Ђи ла са и још ка же да чи та ро ма не Ги де мо па са на. Ци ти ра ћу још и овај де таљ од 3. но вем бра 1950. го ди не : „... про шло је ври је ме ка да смо и на ште ту ин те ре са на ше зе мље – гле да ли да не да мо по во да за на па де са стра не“.

Дру га мо ја те за се ба ви пи та њ ем ко ри шће ња тих ис ку ста ва про-шло сти у про јек то ва њу бу дућ но сти ме ђу др жав них од но са да нас. из на-


ве де них раз ло га упут ни је је са мо отва ра ти пи та ња, а не да ва ти од го во-ре, јер прет по став ка је прет по став ка, а за на уч ну ана ли зу по треб на су ре ле вант на до ку мен та.

1. Пр во у ни зу ак ту ел них пи та ња је не дав ни ре фе рен дум о раз два-ја њу ср би је и Цр не Го ре. да ли се њего вим из гла са ва њ ем по ни шти ло све што је до та да учи њ е но у ви ше вје ков ној бор би на шег на ро да за ује-ди њ е њ ем са оста лим на ро ди ма прет ход не Ју го сла ви је? да ли је то био ин те рес ве ли ких и ко јих, или ин те рес Цр не Го ре и њених гра ђа на ко ји су се за то од лу чи ли?

2. При зна ње не за ви сно сти са мо про кла мо ва не др жа ве Ко со ва на тлу су ве ре не и ме ђу на род но при зна те Ре пу бли ке ср би је. да ли је тај чин у ин те ре су Цр не Го ре и њених гра ђа на или су пер си ла ко је од по о-дав но при ти ска ју Цр ну Го ру? При то ме имам у ви ду ин те рес Ру си је да про дре са сво јим ути ца јем до то плих мо ра, као и ин те рес за пад них си ла да то спри је че кроз исто ри ју, од но сно да нас ин те рес су пер си ле сАд, ко ја је на Ко со ву из гра ди ла и сво ју ба зу. од го вор на у ке на ово пи та ње био би дра го цјен за по ли ти ку, без об зи ра на то ка ко ће га по ли ти ка схва-ти ти, да ли ће га ува жи ти и ка да.

3. на сли чан на чин тре ба ана ли зи ра ти и ак ту ел ну кам па њу о мо-гу ћем при сту па њу Цр не Го ре нА То пак ту ко ји је, не за бо ра вља мо, су-ро во бом бар до вао на шу зе мљу. ових да на сам кон сул то вао јед ну ан ке ту у су сјед ној ср би ји: 55 % ан ке ти ра них је про ти ву, а са мо 13 % за ула зак у нА То, још ве ћи је про це нат оних ко ји не ви де ни ка кву ко рист од ула ска у нА То. на про тив! То до жи ва ља ва ју као ве ли ко по ни же ње, с об зи ром на ис ку ства из бли же про шло сти.

4. од но си са су сје ди ма су ва жан сег мент спољ не по ли ти ке зе мље. Гра нич ни спор са Ал ба ни јом се и не по ми ње, иако је вр ло ја сна по ру-ка Ал бан ске ака де ми је на у ка и умјет но сти ко ја у сво јој Плат фор ми за рје ша ва ње ал бан ског на ци о нал ног пи та ња ша ље по ру ку о ко јој се код нас јав но ћу ти. Ак цен ти ра ћу са мо овај де таљ: Плат фор ма је усво је на у ок то бру 1998, а већ у мар ту 1999. го ди не кре ну ла је бру тал на агре си ја нА То на на шу зе мљу.

си ту а ци ја с Пре вла ком је под при вид ном кон тро лом, али до са-да шња ак тив ност на том пла ну – не ули ва оп ти ми зам у ско ро пра вич но рје ше ње. При то ме имам у ви ду већ ци ти ра ну сту ди ју др или је Па вло-ви ћа у ко јој су кон ста то ва не вр ло бит не чи њ е ни це: све што ми зна мо о Пре вла ци – зна и дру га за ин те ре со ва на стра на. и све што они зна ју – зна мо и ми. исто риј ска тра ди ци ја је на стра ни Цр не Го ре: Пре вла ка ни-ка да ни је би ла хр ват ска; то зна ју и они. Фор мал но прав но они су у пра ву. То зна ју они али и ми то до бро зна мо. и јед ни и дру ги зна мо ко ме иде у при лог став Ба дин те ро ве ко ми си је – о пре тва ра њу ад ми ни стра тив них у


ме ђу на род не гра ни це на коп ну. и ко нач но, сви зна ју да ар би тра жа пре-фе ри ра фор мал но а не исто риј ско пра во.

У ши рој вер зи ји са оп ште ња де таљ ни је су об ра ђе на сва на ве де на пи та ња.

Умје сто за кључ ка по ста вљам пи та ње за рас пра ву: у ко јој мје ри су угра ђе ни у кри те ри ју ме спољ не по ли ти ке Цр не Го ре – исто риј ско ис ку-ство про те клих го ди на и вје ко ва. има мо ду бо ке исто риј ске ко ри је не – и као на род, и као др жа ва. они оба ве зу ју Цр ну Го ру да и да ље бу де кор-ми лар суд би не сво га на ро да. свје до ци смо раз ли чи тих на зи ва за на шу зе мљу: Цр на Го ра, Чер но го ри ја, Ка ра даг, ма ле си ја, мон те не гро – ко је је име нај фре квент ни је: мон стат, мон те не гро бан ка, мон те не гро ту рист, мон те не гро ер лајнс - и та ко ре дом до по кли ча на спорт ским при ред ба-ма: “е ви ва мон те не гро!” мо гло би се то схва ти ти да се уз на ци о нал но и др жав но уба цу је и вјер ско. зна се из ко јих раз ло га.

Увје рен сам да су ова кве рас пра ве од ко ри сти и по ли ти ци и на у-ци, и по ред са зна ња о њихо вом пер ма нент ном хр ва њу. за то би по ли ти ка тре ба ло да их че шће ини ци ра и сна жни је по ма же, а на у ка са сво је стра-не да са зна ња до ко јих до ла зи кроз ис тра жи вач ки рад - ста вља на увид и услу гу ак ту ел ној по ли ти ци. за вр ши ћу ово из ла га ње под сје ћа њ ем да је исто ри ја, у ства ри, пам ће ње на ро да. на род без исто ри је је нај че шће не за шти ћен на род. и ко нач но - исто ри ја при па да исто ри ча ри ма. Про-шлост се не мо же ми је њ а ти. мо же се ту ма чи ти на бо љи на чин; то је за да так исто риј ске на у ке.

Под го ри ца, 20. ок то бар 2009. го ди не

Zoran LAKIĆ, Academician

INTERNATIONAL POSITION OF MONTENEGRO THROUGHOUT HISTORY AND ITS INTERNATIONAL POLICY FROM THE ASPECT

OF RELATIONS BETwEEN THE GREAT AND THE SMALL

Summary

The author deals with the international position of Montenegro throughout history, and particularly from the aspect of the relation of great powers towards small countries. He takes wider global relations, preferred by great powers, and partial, particular and specific relations, insisted on by small countries as his starting point. Precisely due to a different approach to the same problem that the both have, the author seeks more to open interesting questions in this portrayal of the complex


relations, than provide answers to them. Such approach is also a methodological innovation which we do not encounter in the existing literature dealing with the same issue. For instance, he looks into the extent to which historical experience of the past years, and even centuries, is contained in the criteria of current foreign policy, and whether the adopted solutions reflect or annul the years and centuries of tradition of those relations. Finally, he explores the motives behind the twists in foreign policies of small countries, if there were any throughout history. He concludes that a dialogue between science and politics is mutually beneficial. History cannot be changed, but it can be interpreted in a better way.

Жарко леКоВић* дРоБњАК нАКон БеРлинсКоГ КонГРесА

ABSTRACT: The pa per de als with the si tu a tion in Drob njak area in the north-east of Mon te ne gro that ca me un der its ju ris dic tion af ter the Con-gress of Ber lin. By its de ci si ons, Ta ra was mar ked as the bor der bet we en Mon te ne gro and the Ot to man Em pi re. De spi te a cer tain en lar ge ment of ter-ri tory af ter the war which had just en ded, the re we re aspi ra ti ons for a new en lar ge ment in Mon te ne gro. Due to this fact, Drob njak was rich in events con cer ning the con flicts and up he a vals that bro ught in ter nal chan ges, sur-pas sing lar ge ma te rial shor ta ge, and ac hi e ve ments in per so nal rights and fre e dom.

This pe riod is cha rac te ri zed by very fre qu ent and vi o lent con flicts on the Mon te ne grin-Ot to man bor der and by ge ne rally un sta ble con di ti ons on the ter ri tory of Drob njak. The con flicts we re re len tless, along with at tacks, the ste a ling of cat tle, kil lings and il le gal com mer ce, which ma de the li fe of the po pu la tion dif fi cult and so me ti mes even un be a ra ble. But a strong in flu-en ce from Ce ti nje and its in struc ti ons and advi ce hel ped to so mew hat ease the si tu a tion. Ot to man aut ho ri ti es bu ilt many watch to wers and gu ard ho u-ses by Ta ra af ter 1878, cut ting off very strong fa mily re la ti ons and ma king it im pos si ble for the Chri stian po pu la tion to use land and pa stu res on both si des of the ri ver.

KEY wORDS: Drob njak, Mon te ne gro, Ot to man Em pi re, Ta ra Ri ver, Chri stian po pu la tion

дро бњ ак је под руч је којe је ви ше вје ко ва би ло под ту ђин ском вла-шћу. ов дје је ре љеф имао спе ци фич ну уло гу, не са мо као ам би јент у ко ме се до га ђа ју фи зич ко-ге о граф ски и дру штве но-ге о граф ски про це-си, већ у дро бњ а ку он у од ре ђе ним окол но сти ма пред ста вља и глав ни фак тор. он усло вља ва де мо граф ске гу бит ке, ми гра ци ју, аси ми ла ци ју и * Аутор је виши истраживач у историјском институту Црне Горе.


UDC: 94(497.16 Drobnjak)”1878”


ути че на при род не и по ли тич ки ис фор си ра не ет но ге нет ске про це се. У овом про сто ру Та ра се ја вља као фи зич ко-ге о граф ска пре пре ка и при-род на гра ни ца дро бњ а ка. за то је оправ да но по ста ви ти пи та ње ка да Та-ра по ста је гра ни ца Цр не Го ре.

Пре ма са зна њ и ма до ко јих се мо же до ћи па жљи вим истраживањeм Та ра је сва ка ко гра ни ца у јед ном крат ком пе ри о ду за ври је ме устан ка од 1804-1813. го ди не. за ври је ме Пе тра II гра ни це Цр не Го ре су знат но про ши ре не. дро бњ а ци у њему ви де свог го спо да ра, а та ко ђе одр жа ва ју и ве зе са кне зом ми ло шем. Пе тар II је утвр дио стал ну ве зу из ме ђу Цр не Го ре и ових кра је ва, та ко да су се они све чвр шће ве зи ва ли за Цр ну Го ру. Тре ба ло је са мо са че ка ти и ме ђу на род но при зна ње фак тич ког ста ња на те ре ну. дро бњ а ци су још 1837. го ди не по ту кли је дан ја чи осман ски од-ред ко ји је пре шао пре ко Та ре у на мје ри да на пад не Ша ран це.1

из из вје шта ја Ужич ког окру га од 3. ју ла 1841. го ди не ви ди мо да је Али-па ша сто ча нин ску пље ну вој ску до вео на ри је ку Та ру, и то ср бе са сје ки ра ма и мо ти ка ма, а осман ли је са оруж јем. По ред Та ре је по чео гра ди ти ка ра у ле иако на дру гом мје сту не ма ни ка кве вој ске на оку пу. Раз ло зи за ову гра дњу у то ври је ме ни је су би ли по зна ти.2 У до га ђа ји ма из 1847. го ди не Та ра је по и ма на као гра ни ца из ме ђу обла сти ко је су ло-јал не осман ској вла сти и оних ко је тре ба по ко ри ти.

Ша ран ци су пре ста ли да пла ћа ју ха рач осман ли а ма 1854. го ди не, а по вре ме на уста нич ка власт је би ла ус по ста вље на на ро чи то 1857. и 1861. го ди не. исто ри чар ми о мир да шић чак твр ди да је Цр на Го ра још 1853-1854. го ди не фак тич ки „про ши ри ла сво је гра ни це до Та ре и ли-ма”. све то го во ри о нео д ре ђе но сти по ло жа ја ових кра је ва.

од 1856. го ди не ни је дан пље ваљ ски кај ма кам ни је иза шао у Је зе-ра.3 и по сле раз гра ни че ња из 1858. го ди не Је зе ра и Ша ран ци оста ју у гра ни ца ма осман ског цар ства, али то је би ло ви ше фик тив но, јер ни ко у тим кра је ви ма не при зна је осман ску власт. на и ме, по сли је бит ке на Гра хов цу, до шло је до де фи ни тив ног раз гра ни че ња из ме ђу Цр не Го ре и осман ског цар ства, под кон тро лом ве ли ких си ла. Те ри то ри ја Цр не Го ре од та да па до 1878. го ди не има ла је око 4.400 км2, са око 130.000 ста нов ни ка.

Ко ми си ја за од ре ђи ва ње гра ни ца са ста ла се у ду бров ни ку 20. ју ла 1858. го ди не. ова ко ми си ја за раз гра ни че ње при хва ти ла је гле ди ште да Би је ла и Уско ци при па да ју Цр ној Го ри. Књ аз да ни ло је тра жио да јој при пад ну и Ша ран ци, а то су при хва ти ли ру ски и фран цу ски пред став-1 мр Жарко лековић, Тара – граница и спона Црне Горе и пљеваљског краја, Гласник

завичајног музеја, књ. 4, Пљевља 2005, 65 – 76. 2 Ас, мид-В, 1841. година, Протоколи, 854.3 Црногорац, бр. 11, 1872.

281дробњак након Берлинског конгреса

ник у ко ми си ји. сви су зна ли да ти кра је ви од 1853. го ди не ни је су пла-ћа ли да нак осман ској др жа ви, али су ипак по пу сти ли за хтје ву осман-ског и аустриј ског пред став ни ка и оста ви ли их осман ли ја ма. стал ни циљ Аустри је био је, ако већ не мо же обез би је ди ти свој ути цај у Цр ној Го ри, бар да је за др жи од ак тив но сти у су сјед ним обла сти ма. Аустриј-ски де ле гат у ко ми си ји за раз гра ни че ње пра ви за то Цр ној Го ри ве ли ке сме тње.4

По што је Ко ми си ја за раз гра ни че ње за вр ши ла рад, пре да ла је ела-бо рат Кон фе рен ци ји ди пло мат ских пред став ни ка ве ли ких си ла у Ца-ри гра ду, ко ја се са ста ла 14. ок то бра 1858. го ди не, и има ла је за да так да ко нач но утвр ди гра ни це из ме ђу осман ског цар ства и Цр не Го ре. Кон-фе рен ци ја за раз гра ни че ње за кљу чи ла је рад 8. но вем бра 1858. го ди не, ка да је од ре ди ла де фи ни тив не гра ни це и за кљу чи ла Про то кол о од ре-ђи ва њу гра ни ца Ал ба ни је, хер це го ви не и Цр не Го ре. Цр на Го ра из ме ђу оста лих те ри то ри ја до би ја Уско ке и ужи дро бњ ак, из у зев се ла ду бров-ска, Ку тње њиве, Ру дог По ља, ду жи и Ко мар ни це. овом гра ни цом у са став Цр не Го ре су ушла дро бњ ач ка се ла: По шће ње, дио Ко мар ни це, Гра бо ви ца, Пе тњ и ца, Го ди је ља, Пре виш, до бра се ла, мље ти чак, сла-ти на, Ко со ри ћи, до ња Бу ко ви ца, Ти мар, Ту ши на, Крња Је ла, струг, си-ро вац и ма лин ско.5 Гра ни ца је на овим мје сти ма од ре ђе на по ка зи ва њу мје сног ста нов ни штва и, за хва љу ју ћи то ме, не ко ли ко дро бњ ач ких се ла при па ло је Цр ној Го ри. Аустриј ски кон зул у мо ста ру је ја вљао да дро-бњ а ци по вла че цр но гор ску гра ни цу и ви ше од два ки ло ме тра у осман ску те ри то ри ју. Уоста лом у збир ци Ан дри је лу бу ри ћа по сто ји за пис: „1858. оста не Тур ској ду бров ско, ду жи, При дво ри ца, Пе тњ и ца, По шће ње, Го-ди је љи, Гра бо ви ца и пу тем у По пов мост у Бу ко ви ци па на Ур ља чу!”6

По сли је раз гра ни че ња Цр не Го ре и осман ског цар ства мир је био по вра ћен за крат ко, али од лу ком ко ми си је ни је би ло за до вољ но ни по-гра нич но му сли ман ско ста нов ни штво ни дро бњ а ци ко ји су, због по ста-вља ња гра ни це по сред пле ме на, оста ли раз ди је ље ни. због то га су но-ви су ко би би ли не из бје жни. По рез су пла ћа ли оно ли ко ко ли ко су са ми хтје ли да да ју – не што са свим сим бо лич но, и то је тра ја ло до Бер лин-ског кон гре са 1878. го ди не, кад се гра ни ца по мје ра на сје вер на ри је ку Та ру. ин те ре сант но је да су Је зер ци и Ша ран ци за ово ври је ме, од 1858. до 1878. го ди не, иако још у гра ни ца ма осман ске др жа ве, до бро вољ но

4 др новица Ракочевић, Односи Црне Горе и Аустро-Угарске 1777-1914, из, 3-4, 1984, 57. (Формирање комисије се може сматрати и видом прећутног међународног признања.)

5 др обрен Благојевић, Пива, Београд 1971, 184. АсАнУ, игњат м. Жугић, дробњак и Пива у времену и простору, 539, 970.6 Жарко лековић, Дробњак 1850-1918, Београд 2009, 58 (докторска дисертација).


пла ћа ли по рез цр но гор ској др жа ви. При род ни по ло жај и бес пу ће овог кра ја опре ди је ли ли су да Та ра, у овом пе ри о ду, бу де ствар на гра ни ца. То је би ло од по мо ћи ло кал ном ста нов ни штву да са ре ла тив но ма ло љу ди од би ја и ја че осман ске на па де, као што је био онај из вр шен на Пре о бра-же ње 1862. го ди не.

Бер лин ским кон гре сом Цр на Го ра је у хер це го ви ни до би ла са мо ник шић, Пи ву, Је зе ра и Ша ран це, иако су Је зе ра и Ша ран ци фак тич ки од ра ни је би ли у са ста ву Цр не Го ре. Та ра је знат ним ди је лом сво га то ка и фор мал но по ста ла но ва гра ни ца из ме ђу Цр не Го ре и осман ског цар ства.

У до га ђа ји ма 1875-1878. под руч је дро бњ а ка је пре тр пје ло огром-на ра за ра ња. мно га се ла пре да та су огњу, а се о ска га здин ства су ра зо ре-на. Број жр та ва из бор би на овом под руч ју био је на обје стра не ве ли ки.

на гра ни це ових кра је ва сти же аустро у гар ска вој ска већ у то ку ав гу ста-сеп тем бра 1878. го ди не.7 због но во на ста ле си ту а ци је вој во да ма шо Вр би ца 16. ок то бра 1878. ша ље на Та ру свог иза сла ни ка Ву ка Фи ли по ви ћа, чи ји је за да так да па зи на све до га ђа је ко ји ће се зби ва ти пре ко Та ре.8

Те ри то ри јал но про ши ре ње Цр не Го ре усло ви ло је и но ву ад ми-ни стра тив ну и суд ску по дје лу. Пре ма овој по дје ли Уско ци су одво је ни од дро бњ а ка и до би ли су сво ју по себ ну упра ву, ка пе та ни ју, вој ну ор га-ни за ци ју. Под упра ву Ускоч ке ка пе та ни је пот па ла су и не ка дро бњ ач ка се ла као Ту ши ња, Ти мар, сла ти на са не ким за се о ци ма и Го рња Би је ла.9

си ту а ци ја у По тар ју је, као и у чи та вом дро бњ а ку, би ла вр ло не-ста бил на. ми ха и ло до жић је сеп тем бра 1879. го ди не до шао за игу ма на у ма на стир мо ра чу, а ду жност ко ман дан та вој ске у По тар ју пре дао је ла за ру Бо шко ви ћу. до дат не те шко ће за да ва ла је не за пам ће на су ша од ко је је 1879. го ди не сва тра ва у Је зе ри ма „из гор је ла”.10

Пи та ње гра ни ца пре ма дро бњ а ку ни је де фи ни са но по сли је Бер-лин ског кон гре са. Гра нич на ли ни ја на овој стра ни би ла је, исти на, углав ном од ре ђе на, али ни је би ла и пре ци зно утвр ђе на. за то че те из дро бњ а ка че сто упа да ју на осман ску те ри то ри ју пли је не ћи и уби ја ју ћи осман ске зу лум ћа ре. То, на рав но иза зи ва осве ту, па от по чи њу од ма зде – уби ства по је ди них ср ба.11

По у че на ова квим ис ку стви ма осман ска вла да пред у зи ма утвр ђи-ва ње гра ни це пре ма Ша ран ци ма и пра ви 10 фор ти ца, од ко јих је глав на

7 АсАнУ, игњат м. Жугић, дробњак и Пива у времену и простору, 572.8 АдмЦ, сенатски и други списи, 1878. 9 милан Вујачић, двије разуре Требјешана и постанак племена Ускоци у Црној Гори,

Београд, 1971, 346. (Глас CCLXXX, српске академије наука и умјетности)10 дАЦГ, мУд, 1879, ф. V, 1446.11 Ас, зАл, к. III/168 и к. IV/218


фор ти ца на Крич ку – Ко сје ни ци. Пре ма Је зе ри ма пра ви дви је фор ти це на огра ђе ни ци и Бо бо ву, у ко ји ма су би ле смје ште не ја че вој не по са де.12

од дро бњ ач ко-ускоч ког ба та љо на 1880. го ди не фор ми ра ни су ба-та љо ни дро бњ ач ки са ко ман дан том Гру ба ном Це ро ви ћем и Ускоч ки са ко ман дан том ми ло ва ном Кр ши ка пом. ова два ба та љо на, као и Је зе ро-ша ран ски са ко ман дан том ми тром Кне же ви ћем, ушли су у са став хер-це го вач ке бри га де под ко ман дом вој во де ла за ра со чи це.13

не си гур ност гра ни це на Та ри, не ре ди и су ко би, на си ља са тур-ске стра не до во де до по тре бе цр но гор ске др жа ве да обез би је ди но во-по ста вље ну гра ни цу на ри је ци Та ри. за то је дио пла ни не си њ а је ви не до ди је љен Бје ло па вли ћи ма, ко ји су као ве ли ко и ја ко пле ме мо гли до ста до при ни је ти чу ва њу не си гур не гра ни це и са ме пла ни не од осман ских ха ра ња.14

дро бњ а ци има ју зна чај ну уло гу и у устан ку 1881. и 1882. го ди не. Аустриј ске вла сти у хер це го ви ни су за тај но пот по ма га ње устан ка ра-зним сред стви ма оп ту жи ле вој во ду ла за ра со чи цу, ка пе та на је зер ског Жив ка Ши ба ли ју, ка пе та на ша ран ског ми тра Кне же ви ћа и дво ји цу Гра-хо вља на. због то га је цр но гор ска вла да име но ва ла на ро чи ту ко ми си ју да ис пи та на ве де на оп ту же на ли ца. све оп ту жбе су од би ли као нео сно-ва не и ока рак те ри са ли их као кле ве те аустриј ских вла сти.15

По чет ком мар та 1882. го ди не на Жа бљак је са Це ти ња сти гао Ђу-за Ву ко тић са за дат ком да из вје шта ва о по гра нич ним ства ри ма и до га ђа-ји ма у хер це го ви ни. он је ра дио у спо ра зу му са дро бњ ач ким пр ва ци ма. због устан ка, на те ри то ри ју дро бњ а ка су пре шле број не уста шке фа ми-ли је, ме ђу ко ји ма и не ке ве о ма углед не, ко је су се од ли ко ва ле и при је устан ка.16

за ври је ме тра ја ња устан ка цр но гор ска др жа ва се тру ди ла да са-чу ва ред на гра ни ци. ипак, због че стих „лу пе шти на и пред у зи ма ња” кај ма кам ко ла шин ски идриз-ефен ди ја по зи ва на са ста нак по гра нич ног ка пе та на ми тра Кне же ви ћа.17

По ве ћа ње сто пе да ци је на зе мљу и сто ку, на ред бом од 27. ав гу ста 1882., до во ди до то га да по је дин ци ко ји су ви ше де це ни ја по сје до ва ли зе мљу у дро бњ а ку по чи њу да је про да ју имућ ни јим гра ђа ни ма.18 на ба-зи ове по ре ске сто пе из 1882, са ма лим из мје на ма, уби ра на је да ци ја све до Пр вог свјет ског ра та.12 Вуле Кнежевић, Племе Шаранци, Београд, 1961, 127, 128.13 др обрен Благојевић, Пива, Београд 1971, 291.14 дАЦГ, мВ, 1881. и 1882. и бројна документа у фасциклама све до 1886. године.15 АииЦГ, ф. 146, Ас, зАл, к. I/1.16 дАЦГ, мУд, 1882, ф. 36, 1375.17 дАЦГ, мУд, 1882, ф. 40, 2171.18 Ас, зАл, к. IV/235.


Уну тра шњи не ми ри у хер це го ви ни оне мо гу ћа ва ју ужи ва ње пра-ва сво ји не и слу жбе но сти цр но гор ских по да ни ка на пре ко гра нич ном зе мљи шту. При том ка да се до да стро гост за из да ва ње пут них ис пра ва, крат ки ро ко ви ва же ња па со ша, опис у њима, фи нан сиј ске мје ре, ути чу да по гра нич но ста нов ни штво пред у зи ма про тив за ко ни те мје ре пре ла-ска гра ни це. за то су и че ста хап ше ња од стра не па тро ла, ко је су би ле ор га ни вла сти, и као за ко ни ту ду жност мо гле су упо три је би ти из вје сну си лу рав но мјер но пру же ном јој от по ру.

По на ред би ми ни стра ма ша Вр би це, то ком 1883. го ди не, ни ко ни-је смио ку пи ти ко ња, во ла, бра ва, оруж је, ни ти би ло ко ју дру гу ствар код не по зна тих и су мњ и вих љу ди, јер је „та ква ку по ви на мо гла би ти кра де на”, и суд је куп цу од у зи мао та кву „ку по ви ну”. Био је за бра њ ен и пре гон сто ке пре ко Та ре, па су че сте мол бе ми ни стар ству за из у зе ће од ове мје ре.19

за ври је ме по бу не у хер це го ви ни и ди је лу Бо сне, по што су би-ли при си ље ни пре ла зи ти гра ни цу, цр но гор ска вла да по ста ви ла је стра-жу по гра ни ци, па је од уста ша оруж је узи ма ла, а та ко ђе и све оно за шта се мо гло до ка за ти да је укра де но или оте то од мир них ста нов ни ка. од ово га је до сре ди не 1883. го ди не иста ова стра жа не што по вра ти ла аустриј ској вла ди, али је дан дио још уви јек ни је. Раз лог је што је мно го укра де них жи во ти ња пре тје ра но, та ко ђе и оних ко је су јав но ку пље не, а са да се тра жи да се по вра те из кра је ва гдје су уста ше жи вје ли са фа ми-ли ја ма.20 Ка пе та ни су би ли ду жни да на пра ве спи сак сто ке и ства ри ко је је под руч но ста нов ни штво ку по ва ло од уста ша и обрат но.21

По гра нич ни од но си Цр не Го ре са осман ским цар ством на овој стра ни би ли су до ста за тег ну ти. мје шо ви та ко ми си ја фор ми ра на да спре ча ва по гра нич не су ко бе ни је по сти за ла вид ни је ре зул та те. Та ко је 1884. го ди не из ме ђу цр но гор ских по гра нич них че та и оних ко ји ни је су хтје ли при зна ти цр но гор ску власт би ло ви ше су ко ба на са мој Та ри. за-то је књ аз ни ко ла са сво јом ве ли ком пра тњ ом кра јем ма ја и по чет ком ју на 1884. об и шао Ва со је ви ће, Ко ла шин, дро бњ ак, Ша ран це, Пи ву и ник шић.22

У ма ју 1885. го ди не са ста ли су се ка пе тан ми тар Кне же вић и Ју-зба ша и са чи ни ли уго вор о вла да њу та мо шњ их ста нов ни ка и оних ко ји пре ла зе са обје стра не. до го во ре но је да ни ко не мо же пре ла зи ти без њихо вих до зво ла, да се од ло кал ног ста нов ни штва ко је иде у Пље вља на па зар не на пла ћу је ни ка ква ца ри на, да се оба вје шта ва ју о тра же ним 19 дАЦГ, мУд, 1883, ф. 49, 89, 200, 329.20 дАЦГ, мУд, 1883, ф. 50, 842.21 АииЦГ, ф. бр. 232.22 Животопис или успомене из живота митрополита Митрофана Бана, Цетиње, 168.


ли ци ма са пи са ном до став ком, да се по пи ше укра де на сто ка и да се ду-жни ци ис пла те.23

Ре џеп Чер кез Ју зба ша и ка пе тан Кне же вић има ли су са ста нак по-чет ком је се ни исте го ди не. са ста нак је одр жан због ве ли ких не ре да ко је су иза зва ли Прен ћан ци и због то га што су се умно жи ле пљач ке. Ју зба ша је знао да без по мо ћи ка пе та на Кне же ви ћа и цр но гор ских по гра нич них вла сти не мо же ни шта учи ни ти на уми ри ва њу по гра нич них ста нов ни-ка.24 с об зи ром на то да су кра ђе у ка пе та ни ји ми тра Кне же ви ћа вр ши ли осман ли је, због одр жа ва ња ре да и лак шег ус по ста вља ња стра жа, осман-ске вла сти до зво ља ва ју из воз со ли и ду ва на са мо пре ко ле вер Та ре.25

на гра ни ци је 1886. го ди не вла да ла не си гур ност. иако је Ју зба ша по ту као до ста ко ла шин ских зли ко ва ца, па чак увје рио цр но гор ске по-гра нич не вла сти да мо гу са пут ном ис пра вом сло бод но пу сти ти сва ког ко хо ће на па зар у Пље вља, де сио се низ ин ци де на та.26 По сли је при па ја-ња Ко ла шин ских По ља Цр ној Го ри 1886. осман ска ле га ци ја на Це ти њу оспо ра ва ла је Ша ран ци ма вла сни штво над зе мља ма у Ва шко ву и Прен-ћа ни ма због то га што не ма ју пи са них до ка за (та пи ја).27

То ком 1887. го ди не осман ска власт је по сте пе но об на вља ла ка ра у-ле на Та ри. Пре лаз на њихо ву те ри то ри ју био је мо гућ са мо пре ко ле вер Та ре, док је онај под Прен ћа ни ма за тво рен. до го вор из ме ђу ка пе та на Кне же ви ћа и Чер ке за био је не мо гућ, јер је на ре ђе ња из да вао лич но пље ваљ ски па ша.28

због оп ште не ма шти не у 1887. го ди ни, на уда ру су би ле и уста-шке фа ми ли је, до бје гле још 1875. го ди не, ко јих је у Ша ран ци ма би ло 80 ку ћа, и ко ји ма Ша ран ци ви ше ни је су мо гли да ва ти ша ран ске зе мље под арен ду. Уз то ве ли ки дио ша ран ског жи та и си је на у Ва шко ву и Прен-ћа ни ма про пао је, јер је њиве и по ља упро па шта вао гун дељ, ко ји је у дро бњ а ку обич но на зи ван мољ.29

Те жак по ло жај ста нов ни штва, на тје рао је књ а за ни ко лу да с про-ље ћа 1888. са ку пи у ник ши ћу све Уско ке, ко ји су се пре ко зи ме би ли ра-штр ка ли по Пи ви и дро бњ а ку тра же ћи по сао, и раз го ва рао је са њима, пот пу но одво је но, без сво је пра тње.30

У Пи ви, Је зе ри ма и Ша ран ци ма пре ко зи ме је био не за пам ће но ве ли ки сни јег и мраз, уз не пре ста ни сје вер ни вје тар ко ји је и нај ви ше 23 дАЦГ, мУд, 1885, ф. 57, 600.24 дАЦГ, мУд, 1885, ф. 58, 1424.25 дАЦГ, мУд, 1885, ф. 58, 1418.26 дАЦГ, мУд, 1886, ф. 60, 138.27 дАЦГ, мУд, 1886, ф. 61, 1047, 1176, 1190.28 дАЦГ, мУд, 1887, ф. 62, 18, 97.29 дАЦГ, мУд, 1887, ф. 62, 334, 352.30 АииЦГ, извод из извјештаја команде 15. корпуса у сарајеву – примљен 29. маја 1888.


ште те на нио. на род је због ду ге зи ме остао без си је на за сто ку и био је ве о ма упла шен.31 ста нов ни штву дро бњ а ка у ово ври је ме не до ста јао је је дан ље кар. ник шић је био да ле ко, на ро чи то за си ро ма шне ста нов ни ке, па им је због ску пих пут ни на ли је че ње би ло не до ступ но.

Кра јем 1889. го ди не до ла зи до спа ја ња Ша ран ске и Је зер ске ка пе-та ни је под на зи вом Је зер ско-ша ран ска ка пе та ни ја.

Го ди на 1890. би ла је још јед на у ни зу чи ја је основ на ка рак те ри-сти ка глад и не ма шти на. У дро бњ а ку су сву ље ти ну уни шти ли ска кав-ци. за ра зе су се ши ри ле и код сто ке и код љу ди. Је ди на по год ност је та што је жи то ипак би ло јеф ти но.32

због те шког ста ња у ком се на род на ла зио књ аз је 1891. од лу чио да пру жи нов ча ну по моћ Жа бља ку, Јун чев до лу, нин ко ви ћи ма и на ро ду у Теп ци ма. за си ро ма шни на род у под нож ју дур ми то ра књ аз је опре ди-је лио 816 фи о ри на. По моћ у нов цу су сре ди ном мар та до би ле и уста шке фа ми ли је ко је су жи вје ле у Ша ран ци ма, због ко јих је офи цир Пе тар ле-ко вић ви ше пу та од ла зио у ник шић.33

Ар хив ски по да ци ко ји се од но се на број из да тих до зво ла за др жа-ње тр го вач ких и за нат ских ра дњи по ка зу ју ка ко се њихов број уве ћа вао до 1891, а за тим се по сте пе но сма њ и вао и уста љи вао. То ком 1891. го ди-не тр го вач ке ра дње су сла бо ра ди ле.

Тр го ви на жи том би ла је на ро чи то ин тен зив на 1892. го ди не, па је на шав нич ком па за ру, до сре ди не апри ла про дао ско ро 400 то ва ра жи-та.34 По чет ком 1892. го ди не у јед ном су ко бу на Та ри је по ги ну ло 8 Ту-ра ка.35

дро бњ а ци и то ком 1893. го ди не тра же по моћ од са мог књ а за, нај-ви ше да им се до зво ли ићи на др жав ни рад. због по ја ве бо ле сти код го ве ди и ова ца у хер це го ви ни, по гра нич ним вла сти ма је нај стро жи је на ре ђе но да за бра не ула зак и пре нос све га оно га што мо же пре ни је ти бо лест. због су зби ја ња ра зних бо ле сти у Шав ни ку се то ком 1893. го ди-не на ла зио док тор ма ру шић.36

При ли ком сво је по сје те Це ти њу 1894. го ди не, ка пе тан ми ло ван Кр ши ка па из Је зе ра при мљен је од стра не књ а за ни ко ле, ко ји му је са-оп штио да има на мје ру то ком те го ди не до ћи му у по сје ту. због то га је ка пе тан Кр ши ка па на пра вио пут до дур ми то ра. Књ аз је на то ме био ве о ма за хва лан, али је и жа лио ко ји мје сец ка сни је „што не мо же те 31 Глас Црногорца, бр. 7, 14. фебруар 1888.32 дАЦГ, Протокол дације за 1890. годину33 дАЦГ, мУд, 1891, ф. 78, 266, 556.34 Глас Црногорца, бр. 18, 2. мај 1892. 35 Ас, мид-ПП, ред 191, 1892. г.36 АдмЦ, никола I, 1893, 24. дАЦГ, мУд, 1893, ф. 88, 1206.


ју нач ке кра је ве њего ве зе мље оби ћи, јер му је то ове го ди не са сви јем не мо гу ће, због опа сне бо ле сти њего ве мај ке.”37

Го ди не 1894. про из ве ден је за офи ци ра и по стао је чет ни ко ман-дир Ву ле Кне же вић, ко ји ће по ред те ре дов не вој нич ке ду жно сти би ти и по вје ре ник цр но гор ске вла де за упра вља ње има ња ма на стир ских око ри је ке Та ре, и ову је ду жност, по ред ре дов не, вр шио ду го вре ме на, а у исто ври је ме био је и по вје ре ник вла де на гра ни ци на Та ри за на ци о-нал ну про па ган ду у сан џа ку. Ву ле је не у мор но ра дио на на ци о нал ној про па ган ди, на бу ђе њу срп ске на ци о нал не сви је сти и одр жа ва њу срп-ског ду ха и вје ре ме ђу срп ским жи вљем у овим кра је ви ма, ра де ћи и на при пре ма ма за ко нач но осло бо ђе ње ис под ту ђи на.38

У Ту ши ни је на са вин дан 1895. го ди не пре ми нуо, у ду бо кој ста-ро сти, вој во да но ви ца Це ро вић. са хра њ ен је у са бор ној ту шин ској цр-кви св. Ђор ђа. У дро бњ а ку ни ко при је њега ни је био са хра њ ен у цр кви, јер су обич но, у хер це го ви ни и Цр ној Го ри у цр кви са хра њ и ва на са мо углед на цр кве на ли ца. Био је то знак нај ви шег по што ва ња ко је пле ме-ни ци ода до ше но ви ци.39

ста ње у По тар ју се по сле 1895. го ди не на гло по гор ша ло. хај дуч-ке гру пе и по је дин ци мал тре ти ра ли су и пљач ка ли гра ђа не. Тур ци су би ли не моћ ни да за ве ду ред, а са мо во ља се по ја ви ла и код ви ђе ни јих љу ди у дро бњ а ку. због не ро ди це у дро бњ а ку су број не, чак и ве о ма углед не по ро ди це, то ком 1896. го ди не би ле на ру бу про па сти. за то им, у за ви сно сти од бро ја чла но ва по ро ди це са Це ти ња сти жу раз не ко ли-чи не жи та.40

У но вем бру 1896. го ди не сти за ли су из вје шта ји о ве ли ким по пла-ва ма ко је су на ни је ле нео пи си ву ште ту ли ва да ма и ора ни ца ма. са ма ва-ро ши ца Шав ник пре тр пје ла је ште те на ку ћа ма и во де ни ца ма у из но су од 1000 фи о ри на. Пу те ви су по ква ре ни, и при о ри тет ће би ти њихо ва по прав ка.41

Те ри то ри ју дро бњ а ка су 1897. го ди не ко ри сти ле осо бе ко је су би-ле у су ко бу са вла сти ма, па су за то ор га ни зо ва не по тје ре за њима. де си-ло се и не ко ли ко уби ста ва, али власт је од мах ухва ти ла по чи ни о це, ко ји су спро ве де ни у за твор.42

По гра нич но ста нов ни штво од 1898. го ди не те жи да на ба ви што ви ше оруж ја, сма тра ју ћи да убр зо мо же до ћи до ко нач ног об ра чу на са

37 дАЦГ, мУд, 1894, ф. 91, 694.38 слободна мисао, бр. 1, 1939.39 Глас Црногорца, бр. 8, 18. фебруар 1895.40 дАЦГ, мУд, 1896, ф. 95, 246, 292, 304.41 Глас Црногорца, бр. 48, 23. новембар 1896. 42 дАЦГ, мУд, 1897, ф. 100, 427, ф. 102, 1037.


осман ском вла да ви ном не са мо на том под руч ју. ипак, та ква оче ки ва-ња се ни је су ис пу ни ла, али ис пу нио се за то сан ско ро свих дро бњ а ка. По чет ком ју ла пре да та су у са о бра ћај по штан ска одје ље ња у Шав ни ку и Жа бља ку. Та ко је ус по ста вљен по штан ски са о бра ћај Шав ни ка и Жа-бља ка са ник ши ћем.43

од но си из ме ђу Аустри је и осман ског цар ства у 1899. го ди ни ве-о ма су за тег ну ти због гра дње шан че ва од стра не Аустри је у око ли ни Пље ва ља. су ко би дуж гра ни це ни је су пре ста ли ни по сле 1898. го ди не. Те рор над срп ским жи вљем, на са мој гра ни ци дро бњ а ка на го вје шта вао је по бу ну ве ћих раз мје ра.

У 1900. го ди ни дро бњ а ци су се снаб ди је ва ли жи том на пље ваљ-ском па за ру, пла ћа ју ћи оку бра шна 7 и 8 нов чи ћа. за бра њ ен им је пре лаз пре ко Прен ћа на, а у Пље вља су мо гли ићи са мо пре ко ле вер Та ре, и то уз пра тњу аске ра.44

Ка рак те ри стич но за 1901. го ди ну је то да су пре ко гра ни це дро-бњ а ка број не че те пре ла зи ле на осман ску те ри то ри ју, у ка ди лук пље-ваљ ски. То је иза зи ва ло осман ски зу лум због ко га је срп ско ста нов ни-штво бје жа ло на те ри то ри ју дро бњ а ка.45 Већ сље де ће го ди не на род је стра дао од гла ди. Жи та ни је би ло ни код тр го ва ца.46 Про блем дро бњ-а ци ма пред ста вља и то што у Жа бља ку ни је до зво љен па зар, ни ти има од ре ђе ног па зар ног да на, а иста ва ро ши ца има 40 ку ћа, од ко јих се „у 24 ра ди тр го ви ном ду ћа ни ма”. Ра ди то га ка пе тан Урош Ђ. Ша у лић под но-си мол бу др жав ном са вје ту да се до зво ли отва ра ње па за ра, ра ди про да је жи та из осман ског цар ства, а и „жи во га”.47

Кра јем ок то бра 1902. го ди не Шав ник до би ја свог ље ка ра ми ха-и ла ха џо пу ла, док је ду жност бол ни ча ра вр шио сте ван Бу ла то вић, на оп ште за до вољ ство и ље ка ра и на ро да.48

не ми ри, су ко би и че ста пре пу ца ва ња ср ба са ко ла шин ским Тур-ци ма от по че ли су пре ма из вје шта ју Ву ла Кне же ви ћа кра јем 1903. го-ди не.49

Бу на се ља ка 1904. и 1905. го ди не због за во ђе ња но вог по ре за на круп ну сто ку и при ре за за шко ле до во ди до же сто ких су ко ба. У Ша ран-це и Ко ла шин ска По ља пре шло је 20.000 ду ша са око 100.000 сит не и круп не сто ке. с об зи ром на то да по гра нич не вла сти у Је зе ри ма, дро-бњ а ку и Ша ран ци ма ни је су мо гле спри је чи ти не ре де, су ко бе, кра ђе ко је 43 невесиње, бр. 9, 4. јул 1898. године44 дАЦГ, мУд, 1900, ф. 118, 317.45 дАЦГ, мУд, 1901, ф. 122, 28.46 дАЦГ, мУд, 1903, ф. 134, 83.47 дАЦГ, мУд, 1903, ф. 135, 292.48 дАЦГ, мУд, 1902, ф. 132, 913.49 дАЦГ, мУд, 1903, ф. 143, 2482.


су се не пре ста но по на вља ле, књ аз ни ко ла је од лу чио да за не ко ври је ме по ша ље у те кра је ве за вла ди ног ко ме са ра ка пе та на Јо ва на ме ме до ви ћа, да би се по сти гао је дан „же ље ни ред”.50

То ком 1905. го ди не у дро бњ а ку су се умно жа ва ле раз не кра ђе. Уз кри јум ча ре ње шпи ри та и ду ва на, ко је је већ пре шло сва ку мје ру, би ло је по треб но за јед нич ко деј ство вла да и ус по ста ва нај ма ње 15 жан да ра из уну тра шњ о сти ко ји би и да њу и но ћу кр ста ри ли по крај ри је ке Та-ре.51

Ка пе тан Урош Ша у лић, уби јен је на ду жно сти у кан це ла ри ји 18. фе бру а ра 1906. го ди не. но ћу из ме ђу 25. и 26. апри ла исте го ди не, од стра не кри јум ча ра уби јен је и фи нан сиј ски жан дар Ра до ван Ка ра џић из Је зе ра (Па ле жа), па је спро ве де на нај стро жи ја ис тра га.52

По је ди ни кри јум ча ри, у то ври је ме, нај ви ше су до ба вља ли ду ван на осман ској те ри то ри ји, ко ји им је на гра ни ци че сто од у зи ман. То је усло вље но не ста ши цом ду ва на, јер се че сто де ша ва ло да тр гов ци ни је-су има ли ни ду ва на ни кар ти ца и по де сет да на. на ста вље на је и кра ђа сто ке, на ро чи то ко ња.53

Го ди не 1907-1912. пу не су стра хо та, хап ше ња, афе ра и уби ста ва. По че так 1907. го ди не оби ље жа ва ју пре го во ри ко ман ди ра Кне же ви ћа и ка пе та на Ши ба ли је са осман ским вла сти ма око уре ђе ња пре ла за на па-зар у Пље вљи ма.54

Уби јен је је дан од нај бо га ти јих ср ба у ка ди лу ку пље ваљ ском Ђу-ри ца Бо жо вић, из вр ше на је пре ме та чи на ста на учи те ља мир че те Го ло-ви ћа у Шав ни ку, при ли ком на па да на ник шић ку штам па ри ју уз бу ни ло се и гра ђан ство ва ро ши Шав ни ка.55

Рје ше њ ем ми ни стар ског са вје та од 21. ју на 1907. го ди не по ста-вље на су на Та ри че ти ри по гра нич на жан дар ма и ста вље ни су на рас по-ла га ње ко ме са ру Кне же ви ћу. и ка пе тан ми ћо Алек сић из Бо а на, по чет-ком ок то бра 1907. го ди не, тра жи од ми ни стра уну тра шњ их дје ла јед ног жан да ра ко ји би се су прот ста вио све ве ћем бро ју швер це ра. због ве о ма ком пли ко ва не си ту а ци је на гра ни ци 18. ја ну а ра 1907. из др жав не слу-жбе је от пу штен Јо ван ме ме до вић.56

По чет ком 1908. го ди не, уби јен је кроз про зор сво је ку ће кмет сте-ван Ја кић из до брих се ла у дро бњ а ци ма од не по зна те осо бе. У исто ври је ме у Алу ги и Вре ли ма ха ра ла је не по зна та бо лест, од ко је је умр ло 50 дАЦГ, мУд, Уо, 1905, ф. 21, 2390.51 дАЦГ, мУд, Уо, 1905, ф. 22, 2780.52 дАЦГ, мУд, Уо, 1906, ф. 44, 5025, и ф. 48, 6181.53 дАЦГ, мУд, Уо, 1906, ф. 37, 2794.54 дАЦГ, мУд, Уо, 1907, ф. 56, 3907.55 дАЦГ, мУд, Уо, 1907, ф. 58, 59. и 60.56 дАЦГ, мУд, Уо, 1907, ф. 50, 135, ф. 61, 3543, ф. 63, 4567.


не ко ли ко ли ца. Већ 8. ју на 1909. име но ван је за ље ка ра по уго во ру за ник шић ку област са сје ди штем у Шав ни ку Кон стан тин ма ру лис.57

Пре ма из вје шта ју ми ни стар ства уну тра шњ их дје ла 5. ма ја 1909. го ди не убио се иса и ло Т. То мић, по зна ти опо зи ци о нар, и то из ру ског ре вол ве ра. Про то кол је на пра вљен у при су ству њего ве род би не и углед-них љу ди из дро бњ ач ког пле ме на.58

Рје ше њ ем ми ни стра уну тра шњ их дје ла од 31. ма ја 1910. го ди не до зво ље но је да се у ва ро ши ци Бо а ну „отво ри па зар ни дан је дан пут не ђељ но”. зна чај но је ис та ћи да раз во јем ва ро ши це Бо ан у Уско ци ма, у се лу Ту ши ни, у ко јој је отво рен и не ко ли ко ма ну фак тур них и дру гих ра дњи, цен тар Уско ка пре ста је би ти ма на стир Под ма лин ско. Бо ан по-ста је ад ми ни стра тив ни цен тар пле ме на са ка пе тан ским су дом, шко лом, по штом и те ле гра фом.59

Тр го ви на пре ко гра ни це у 1911. го ди ни би ла је до зво ље на углав ном за лич не по тре бе, а ку пље на сто ка на гра ни ци је има ла из др жа ти про пи-са ни пе то днев ни ка ран тин, а мо ра ла се пла ти ти и од ре ђе на ца ри на.60

Уочи Бал кан ских ра то ва на ле вер Та ри, глав ном пу ту ка Пље вљи-ма, по сто ја ла је осман ска ца ри нар ни ца на са мој оба ли Та ре, као и је дан хан. При осво је њу Пље ва ља и фор ти ца око гра ни це, осво је на је и ле вер Та ра. овим ра том Та ра и фор мал но пре ста је да бу де гра нич на ри је ка.61

на кон Бер лин ског кон гре са до ла зи и до об но ве цр кве ног жи во та, кул тур ног про гре са, отва ра ња и ра да но вих шко ла на овом под руч ју. зна чај не су об но ве ма на сти ра Би је ла, Под ма лин ско и до бри ло ви на. до овог вре ме на ма на сти ри су би ли у ло шем ста њу, си ро ма шни у књ и га ма, ико на ма и цр кве ним утва ри ма.

Ве ли ки бр ој дро бњ а ка учио је у ср би ји и не ки од њих ће ка сни је пред ста вља ти зна чај на име на у кул тур ном, на уч ном и дру штве ном жи-во ту ср би је и Цр не Го ре.62 ме ђу њима су Бог дан ме ме до вић – дро бњ-ак, ми лош Ша у лић, све то зар То мић, сто јан Це ро вић, Ја ков за ру би ца, но ви ца Ша у лић, ми лу тин То мић и дру ги. дро бњ а ци су се шко ло ва ли и у Ру си ји, со лу ну, ду бров ни ку.

По чет ком 1899. го ди не, под по кро ви тељ ством књ. Пе тра, осно ва-но је дру штво шав нич ке чи та о ни це, ко је је има ло 60 чла но ва из Шав-ни ка и око ли не. с об зи ром на то да је у по чет ку сла бо ра ди ла, по ја вљу ју се у ка сни јим из вје шта ји ма раз ли чи те го ди не њеног осни ва ња. за пра во

57 дАЦГ, мУд, Уо, 1908, ф. 68, 27, 193 и 1909, ф. 88, 2342.58 дАЦГ, мУд, Уо, 1909, ф. 86, 3789.59 дАЦГ, мУд, Уо, 1910, ф. 100, 1962.60 дАЦГ, мУд, Уо, 1911, ф. 109, 299.61 дАЦГ, мУд, Уо, 1912, ф. 130.62 Ас, мид-ПП и дАЦГ, мП и ЦП.


рад ове чи та о ни це је об но вљен 15. фе бру а ра 1904. го ди не са ви ше од 40 чла но ва. Чи та о ни ца у Бо а ну је уста но вље на 23. ја ну а ра 1906. го ди не.63

не ко ли ко пред у зи мљи вих љу ди из Шав ни ка кра јем 1899. го ди не и ство ри ло је по зо ри шну дру жи ну. на дру ги дан Бо жи ћа 1900. го ди не од и гра на је ко ме ди ја „Че сти там” од К. Триф ко ви ћа у са ли та мо шње чи-та о ни це, ко ја је би ла ти је сна да при ми све за ин те ре со ва не.64

При је по зо ри шне дру жи не, шав нич ки тр гов ци су 1895. го ди не, са учи те љем Ко стом лу чи ћем са ста ви ли пје вач ко дру штво, ко је је до ста хар мо нич но пје ва ло, у цр кви, али и ван ње.65

У пе ри о ду по сле 1878. го ди не на уч ни ци се по чи њу ба ви ти про-у ча ва њ ем мно го број них при род них ка рак те ри сти ка и фе но ме на дур-ми тор ског под руч ја: фло ре, фа у не, ве ге та ци је, ге о ло ги је, хи дро ло ги је... на ве шће мо са мо не ке од ових на уч ни ка: ни ко лај ива но вић Бор штан-ски, Бе ри хард Шварц, Јо сиф Пан чић, ми лан Јо ва но вић Ба тут, Ва са Пе-ла гић, оскар Ба у ман, лу двиг Фи рер, от мар Рај зер, Алојз Ву те, Вик тор Афел бек, мо риц хилф, ма ри де ла Бек ни кол, Па вел Апо ло но вич Ро-вин ски, Јо ван Цви јић и мно ги дру ги.

из ра же на су и ми гра ци о на кре та ња ко ја су вр ше на углав ном без ика кве при си ле. због те шког жи во та и гла ди до ла зи ло је до ма сов них се о ба ци је лих по ро ди ца, а по не гдје и брат ста ва, у ср би ју и Бо сну, а у ка сни јем пе ри о ду и у Аме ри ку. еми гра ци ја и пе чал бар ство би ли су је-ди ни пут ко јим се сит ни се љак спа са вао од гла ди и ду го ва. на си ро ма-ше ње се ља ка ути чу не род не го ди не, ка кве су би ле 1879, 1887. и 1888. Пре се ља ва ње у ср би ју би ло је нај ма сов ни је 1879, 1889. и 1903/4, усло-вље но си ро ма штвом, али још ви ше круп ним по ли тич ким про мје на ма ко је су ишле на ру ку цр но гор ској вла ди. дро бњ а ци се исе ља ва ју 1879. го ди не због то га што су се ода зва ли апе лу ср би јан ских вла сти да по-мог ну у за шти ти но ве гра ни це. сље де ће ма сов но исе ља ва ње је усло вио од ла зак кра ља ми ла на са вла сти у фе бру а ру 1889. го ди не, што је до ве ло до по бољ ша ња зва нич них од но са из ме ђу ср би је и Цр не Го ре. ови од-но си су има ли на ро чи ти зна чај за жи вот љу ди на те ри то ри ји дро бњ а ка ко ји је при род на спо на ове дви је др жа ве. ово је на ро чи то зна чај но због то га што су 1889. и 1890. го ди не не нор мал них при ли ка у Цр ној Го ри, ври је ме не род них и глад них го ди на, ка да је на ро чи то опао број сто ке, па са мим тим и по ре ски при хо ди. дро бњ а ци су би ли при мо ра ни да тра же хра ну са стра не, из ван ме ђа дро бњ а ка. Кра јем 1889. го ди не дро бњ ач ка си ро ти ња исе ља ва у ср би ју, пре ко Ја во ра, по одо бре њу вла да дви је срп-63 дАЦГ, мПиЦП, 1904, ф. 23, 824. Уставност, бр. 13, 31. март 1906.64 оногошт, бр. 2, 13. јануар 1900.65 Просвјета, св. IX, 1895, 576.


ске др жа ве.66 По сли је до ла ска Ка ра ђор ђе ви ћа на пре сто 1903. го ди не, исе ља ва ње је ре гу ли сан уго во ром дви је др жа ве од 1. ја ну а ра 1905. го ди-не. Би ло је ри је ше но пра во да се гра ђа нин јед не др жа ве мо же сло бод но на се ља ва ти у дру гој др жа ви и ужи ва ти сва пра ва др жа вља нин.67

нај ма сов ни ји од ла зак у Аме ри ку био је у пр вим го ди на ма XX ви-је ка. Број ни дро бњ ач ки исе ље ни ци у Аме ри ци су до жи вје ли нај тра гич-ни ју суд би ну, док су не ки, углав ном због усло ва ра да и жи во та, оста ја ли трај ни ин ва ли ди. из ме ђу оста лих у Аме ри ци су по ги ну ли или умр ли дро бњ а ци Ри сто дур ко вић, ми лун не не зић, или ја Чу ро вић, Па вле Кан дић, Ра ко Ро бо вић, ни ко ла да цић, Жив ко Кан дић и мно ги дру ги.68

Пре ма спи ску др жа вља на ко ји су се од 1. ја ну а ра 1900. до 1. ја ну-а ра 1910. исе ли ли у ино стран ство, а ни су се вра ти ли, би ло је из ка пе та-ни је је зе ро-ша ран ске 135, из ка пе та ни је дро бњ ач ке 289 и из ка пе та ни је ускоч ке 167 исе ље ни ка.

на са мом кра ју мо же мо за кљу чи ти да се по сли је Бер лин ског кон-гре са си ту а ци ја у Цр ној Го ри знат но из ми је ни ла јер су на ста ле но ве при ли ке и ство ре ни усло ви за бр жи раз ви так. Про ши ре ње те ри то ри је и но во на ста ле окол но сти на ме та ле су про мје ну ад ми ни стра тив но-те-ри то ри јал не по дје ле и ре ор га ни за ци ју др жав не упра ве. и по ред све га, дро бњ а ци су ушли у XX ви јек са ду бо ком кри зом у свим обла сти ма дру штве ног и еко ном ског жи во та. Упра ва, пра во су ђе, вој на ор га ни за ци-ја, при вре да и тр го ви на на ла зи ли су се у при ми тив ном ста њу и би ли су коч ни ца да љем раз вит ку дру штва. не ми ри, глад не го ди не и бо ле шти не су би ле пра те ћа по ја ва сва ко днев ног жи во та ста нов ни штва дро бњ а ка и зна чај но су ути ца ли ка ко на ми гра ци о на кре та ња та ко и на кул тур на де-ша ва ња. и по ред све га ин те ре со ва ње за рад шко ла би ло је ве ли ко.

Скраћенице

ADMC – Arhiv Državnog muzeja na CetinjuAIICG – Arhiv biblioteke Istorijskog instituta Crne GoreАмЦП, Кн – Архив митрополије, Консисторија никшићкаASANU – Arhiv Srpske akademije nauka i umetnosti u BeograduAS – Arhiv SrbijeAS, ZAL – Arhiv Srbije, Zbirka Andrije LuburićaAS, MID-PO – Arhiv Srbije, Ministarstvo inostranih dela – političko

odeljenje66 Ас, мид-По, ролна 107, ф. VI и VII.67 Ас, мид-По, 1905, III-44068 АмЦП, Кн, 14, 427, КЦ, 41, 1415, 42, 1479.


AS, MID-PP – Arhiv Srbije, Ministarstvo inostranih dela – prosvetno-političko odeljenje

DACG – Državni arhiv Crne GoreDACG, MV – Državni arhiv Crne Gore, Ministarstvo vojnoDACG, MUD – Državni arhiv Crne Gore, Ministarstvo unutrašnjih

djelaDACG, MUD, UO – Državni arhiv Crne Gore, Ministarstvo unutraših

djela – Upravno odjeljenjeдАЦГ, мП и ЦП – државни архив Црне Горе, министарство

просвјете и црквених послова

Žarko LEKOVIĆ

THE DROBNJAK REGION AFTER THE CONGRESS OF BERLIN

Re su me

with de ci si ons of Con gress hold in Ber lin. Ta ra has been mar ked as bor der bet we en Mon te ne gro and Tur key. with in ter na ti o nal re cog ni tion for in de pen dent sta te in 1878 Mon te ne gro ac qu i red right to ob tain ro le of ade qu a te po li ti cat fac tor in in ter na ti o nal rap ports even un der very dif fi cult cir cum stan ces in pe nin su la of Bal can and in Euro pe.

And af ter qu i te dis ten sion of ter ri tory af ter just fi nis hed war, in Mon te ne-gro exi sted aspi ra ti ons to wards new dis ten sion on da ma ge of Tur key. Aspi ra ti ons of Mon te ne gro espe ci ally ve re ori en ta ted to wards Za tar je, re la ti vely to wards tho se re gi ons that ma de bor der on ter ri to ri es of Drob njak.

Thanks to this fact Drob njak was rich of events that re la tes to con flicts and ebul li ti ons that bro ught in ter nal chan ges, sur pas sing big ma te rial ar re a ra ge, ac hi-e ve ment per so nal rights and fre e dom, and with re la tion to de li be ra tion of Tur key aut ho rity al so a ne ig hbo ring re gi ons, that una vo i da ble had to ca me.

This pe riod is cha rac te ri zed with very of ten vi o lent con flicts on mo ne ne-grian-tur key bor der and ge ne rally un sta ble con di ti ons on the ter ri tory of Drob njak. Ob sti nacy of ten be co me ex pres sed, at tacks on, rob bery of be ast, kil lings, il le gal com mer ce, be ca u se all thi e se thinks li fe of the po pu la tion of ten be co me dif fi cult and un be a ra ble. But strong in flu en ce from Ce ti nje and of ten in struc ti ons and advi ces ma-kes the re com pli ca ted rap ports mo re sim ple. And al so aut ho rity of Tur key ma de af ter 1878 lot watch to wers, gu ar dian ho u ses be si de Ta ra and all the se thinks in ter rup ted very strong fa mily re la ti ons and ma de im pos si ble usa ge of land and pa stu res of both si des of ri ver, to cri stian po pu la tion. At the ti me of Bal can war Ta re stop ped to be bor der ri ver this think bro ught uni fi ca tion of po pu la ti ons of this ter ri tory.


мр Раденко ШћеКић*

идеЈА ЦРноГоРсКе дРЖАВне незАВисносТи У УнУТАРПолиТиЧКом ЖиВоТУ ЦРне ГоРе

КРАЈем XX и ПоЧеТКом XXI ВиЈеКА

ABSTRACT: The pa per fol lows an idea of Mon te ne grin in de pen den-ce du ring the last 130 years. In the wi de ran ge of da tes im por tant to Mon te-ne gro, 13th July is set asi de as a synonym for „Mon te ne gro‘s sta bi lity and a symbol of fre e dom.” Ar tic le 26 of the Ber lin Tre aty de fi ned the in ter na ti o nal le gal sta tus of Mon te ne gro, whe reby „Mon te ne gro’s in de pen den ce was re-cog ni zed by the Por te and all the High Con trac ting Par ti es that ha ve not re cog ni zed it yet.” The Ar tic le me ant that the Mon te ne grin in de pen den ce was con fir med by the co un tri es which had not pre vi o usly do ne it, pri ma rily by Tur key.

July 13, 1941 is an equ ally im por tant da te in the mo dern Mon te ne grin hi story. In the de ca des fol lo wing World War II, the sig ni fi can ce and symbo-lism of July 13 was con stantly emp ha si zed in the Mon te ne grin pu blic, as a da te which sho uld per so nify the free spi rit and in di vi du a lity of Mon te ne gro, its co u ra ge and de vo tion to the ide als of ho nor and fre e dom.

Du ring 1992, the qu e sti on of sta te sta tus, i.e. of Mon te ne gro staying uni ted with Ser bia in the form of FRY, re pre sen ted a bat tle fi eld bet we en the go vern ment and a por tion of the op po si tion which advo ca ted the in de pen-den ce of Mon te ne gro. A re fe ren dum on the sta tus of Mon te ne gro was or ga-ni zed, and the op tion to stay wit hin the fe de ra tion won the sup port of over 90% of vo ters. Ne ve rt he less, Mon te ne gro con ti nu ally so ught to in cre a se its so ve re ignty and in de pen den ce from the fe de ral sta te by tran sfer ring fun cti-ons from the fe de ral to a re pu blic le vel, which re ac hed its cul mi na tion at the re fe ren dum in May 2006.

UDC: 94(497.16)”20”

* Аутор је виши истраживач у историјском институту Универзитета Црне Горе и док-торант на Факултету Политичких наука у Београду са темом „Политичка пропаганда у Црној Гори 1988 – 2000.“.


KEY wORDS: Mon te ne gro, idea of in de pen den ce, July 13th, The Ber-lin Agre e ment, re fe ren dum.

*мје сец јул има сим бо лич ки зна чај за исто ри ју не ких др жа ва, по-

себ но сАд, Фран цу ске али и Цр не Го ре. Аме ри кан ци сла ве 4. јул као дан не за ви сно сти и дан сје ћа ња на јул 1776. го ди не, ка да је Кон грес усво јио де кла ра ци ју о не за ви сно сти, док је за Фран цу зе 14. јул под-сје ћа ње на пад твр ђа ве Ба сти ље, ко ји је сим бо лич ки озна чио по че так Фран цу ске ре во лу ци је и про мје на и те ко ви на ко је је она до ни је ла.

У ши ро кој ле пе зи зна чај них цр но гор ских да ту ма 13. јул се из два-ја као си но ним “цр но гор ске по сто ја но сти и сим бол сло бо де”. Та ко, и у од лу ци о про гла ше њу не за ви сно сти Цр не Го ре, ко ју је цр но гор ска скуп шти на усво ји ла 3. ју на 2006. го ди не, при мјет но је да се од лу ка по-зи ва на Бер лин ски кон грес и 13. јул 1878. као да тум ме ђу на род ног при-зна ња та да шње Књ а же ви не Цр не Го ре.1 Та да, 1878, Цр на Го ра је до би ла ме ђу на род но при зна ње и у ме ђу на род ним од но си ма по ста ла др жа ва, у сми слу ме ђу на род ног пра ва. По сли је сти ца ња зва нич ног ме ђу на род ног при зна ња на Бер лин ском кон гре су (1878) Цр на Го ра је до би ла пра во да ша ље и при ма ди пло мат ске пред став ни ке. Ти ме је сте кла ме ђу на род но-прав ни основ за раз ви ја ње соп стве не ди пло мат ске мре же, али и пра во да, пре ко акре ди то ва них стра них по сла ни ка, ко му ни ци ра са дру гим зе-мља ма.2 Ако да ту ме у ко ји ма се за вр ша ва ју про це си фор ми ра ња др жа ва

1 Конгрес у Берлину почео је 13. јуна 1878. године и у суштини, био је дио напо-ра великих западних сила да Русији оспоре доминацију остварену у сан стефану марта 1878. Русија је санстефанским мировним уговором Црној Гори и Бугарској обезбиједила велика територијална проширења, која су оспориле друге велике силе, прије свега Аустро-Угарска и Велика Британија. сазван је нови скуп сила у Берлину, на којем су учествовали представници Русије, османског царства, Аустро-Угарске, Велике Британије, њемачке, италије и Француске. Представници Црне Горе на Кон-гресу били су војвода Божо Петровић и војвода станко Радоњић, више у улози по-сматрача, с обзиром на то да нијесу могли учествовати у раду Конгреса. овим дипло-матским скупом је предсједавао њемачки канцелар ото фон Бизмарк, који је одбијао било какав контакт с црногорским представницима, упућујући их на аустроугарског министра спољних послова, грофа Андрашија. састављен је уговор којим су дефи-нисане нове границе на Балкану. Берлински уговор је имао укупно 64 члана, од којих се на Црну Гору односи осам (26-33). најважнији је био 26. члан, којим је дефинисан међународно-правни положај Црне Горе: “Црној Гори признају независност Висока Порта и све оне високе уговорне стране које то досад нијесу учиниле”. Тим чланом је потврђена црногорска независност и од оних држава које то нијесу раније учиниле, прије свега османско царство. Црна Гора је тада као 27. држава добила независност и излаз на море.

2 Послије међународног признања она успоставља званичне дипломатске односе са великм бројем земаља. исте године Црна Гора успоставља званичне дипломатске

297идеја црногорске државне независности у унутарполитичком ...

у сво јој сим бо ли ци ве же мо за да не ка да се ти про це си и фор мал но до-вр ше, он да је 13. јул 1878. го ди не др жав на ве ри фи ка ци ја ви ше вје ков не бор бе за сло бо ду и др жа ву.

два др жав на да ту ма Цр не Го ре, ко ји су сим бо лич но пред ста вље-ни у 13. ју лу, сва ка ко да су бли ско ве за на. Јер, не ма ње ва жан да тум мо дер не цр но гор ске исто ри је је и 13. јул 1941. го ди не. оп ште на род ни уста нак ко ји је то га да ту ма по диг нут је ма сов но шћу из не на дио и ор га-ни за то ре и оку па то ра, бу ду ћи да је у Цр ној Го ри био је дан од нај бла жих оку па ци о них ре жи ма у та да шњ ој евро пи. Про цје њ у је се да је до 20. ју ла 1941. око 32.000 уста ни ка би ло под оруж јем. Уста нак је по оби му и ма сов но сти био нај ве ћа ма ни фе ста ци ја от по ра и пр ви уста нак3 јед ног на ро да у по ро бље ној евро пи и, по свом од је ку, не са мо у Ју го сла ви ји већ и у евро пи, имао је по се бан зна чај, ка ко због угро жа ва ња вла сти оку па то ра у Цр ној Го ри, та ко и због ре ал не мо гућ но сти да се про ши ри и на окул не ди је ло ве оку пи ра них те ри то ри ја.

У де це ни ја ма на кон дру гог свјет ског ра та, у цр но гор ској јав но сти је стал но по тен ци ран зна чај и сим бо ли ка 13. ју ла, као да ту ма ко ји тре ба да сим бо ли зу је сло бо дар ски дух и са мо свој ност нор мал Цр не Го ре, њену хра брост и при вр же ност иде а ли ма ча сти и сло бо де. оби ље жа ва њ ем, пу-тем ма ни фе ста ци ја, 13. ју ла као да ту ма устан ка про тив оку па то ра, ор га-ни зо ва њ ем број них три би на и го во ра, осни ва њ ем ин сти ту ци је 13-јул ске на гра де – кон стант но је ин ду ко ва на сим бо ли ка и зна чај да ту ма.

односе са Русијом и Француском, а наредне године са Великом Британијом, Аустро-Угарском, италијом и османским царством. званични дипломатски односи са Грчком успостављени су 1881. године, да би 1897. Црна Гора успоставила званичне дипло-матске односе са србијом и Бугарском. Почетком XX вијека званични дипломатски односи успостављени су и са сАд (1905) и њемачком (1906). након 1878. године Црна Гора почиње да отвара и сопствена дипломатска представништва у иностран-ству. Ток овог процеса у великој мјери ограничиле су њене скромне финансијске могућности, тако да су посланства у иностранству отварана само када се њени државни циљеви нијесу могли штитити на другачији начин. због тога су у годинама постојања њеног медјународног субјективитета отворена само четири посланства у иностранству - у Цариграду (1879), Београду (1913), Паризу (1916) и Вашингтону (1916). Послије Берлинског конгреса Црна Гора установљава и кровну институцију своје дипломатије - министарство иностраних послова (дјела) 1879. године, које је преузело функције дотадашње Канцеларије за спољне послове. Према Закону о влади и Државном савјету Књажевине Црне Горе из 1902. године министарство иностра-них послова (дјела) обављало је политичке и административне послове. У политичке послове министарства иностраних дјела убрајани су, измедју осталог, и обавјештајни рад, дипломатска преписка, склапање конвенција и надзор над дипломатско-конзу-ларном службом. - детаљније видјети у: Радослав Распоповић, Дипломатија Црне Горе 1711 – 1918, историјски институт, Подгорица, 1996.

3 Јуна 1941. године, на подручју источне херцеговине дошло је до самоорганизовања народа и устанка против новоуспостављене независне државе хрватске (ндх) као одговор на масовне злочине усташа над српским народом.


* *По сто је ћи че тр де сет пет го ди на као јед на од шест кон сти ту ци о-

нал них ре пу бли ка у окви ру ју го сло вен ске фе де ра ци је, Цр на Го ра се по-чет ком по сле дње де це ни је XX ви је ка, у ат мос фе ри рас па да до та да шње за јед нич ке др жа ве сФРЈ, по но во на шла пред пи та њ ем сво га др жав ног ста ту са. др жав но пи та ње, од но сно оста нак у Ју го сла ви ји и ре фе рен дум ко ји је тим по во дом ор га ни зо ван, пред ста вља ло је јед но од пр вих тест-пи та ња и про бле ма но во фор ми ра ној цр но гор ској вла сти про и за шлој из ан ти-би ро крат ске ре во лу ци је из ок то бра 1988. и ја ну а ра 1989. го ди не, а та ко ђе и но во фор ми ра ним по ли тич ким пар ти ја ма као ак тив ним уче-сни ци ма но во на ста лог по ли тич ког плу ра ли зма. из ла ском ве ћи не ре пу-бли ка из фе де ра ци је, на ме та ло се пи та ње да ље пре ком по зи ци је сФРЈ и фор ми ра ње но ве др жав не за јед ни це.

Пи та ње остан ка Цр не Го ре у Ју го сла ви ји ре флек то ва ло се и у цр-но гор ској јав но сти, та ко да је по но во от по че ла се ри ја ми тин га на ули-ца ма, ма да у овом слу ча ју по пу ли зам ни је био она ко хо мо ген као то ком ја ну а ра 1989. већ су се ис кри ста ли са ле дви је не по мир љи ве оп ци је. на јед ној стра ни би ла је вла да ју ћа пар ти ја про ис те кла из са ве за ко му ни-ста, по др жа ва на од по ли тич ких су бје ка та „про ју го сло вен ске про ви ни-јен ци је“4 ко ји су се за ла га ли за оста нак Цр не Го ре у Ју го сла ви ји, а на дру гој, блок оку пљен око ли бе рал ног са ве за5, ко га су, осим стра на ка ко-је су пред ста вља ле на ци о нал не ма њ и не по др жа ва ле и не ко ли ко ма њ их стра на ка са нео ко му ни стич ким и со ци јал де мо крат ским пред зна ци ма. и сам по ли тич ки дис курс, по во дом ово га зна чај ног пи та ња ука зи вао је на не по мир љи вост су про ста вље них оп ци ја.6

4 „Црна Гора од давнина има сувереност и то не треба поново доказивати. Тражи-ти од народа да се изјасни је ли за самосталну Црну Гору или је за заједницу са србијом и другим републикама које то желе значи стављање Црне Горе у инферио-ран историјски положај. друге републике требало би да се опредјељују да ли су за заједницу са двијема старим и признатим државама – Црном Гором и србијом које су своју државност заложиле да би се створила Југославија“ (ријечи су н. Килибар-де). „народна странка је против референдума. То је сецесија, а она је опасан злочин у свакој држави свијета“ (д. Шоћ) – са конференције за штампу народне странке Побједа, 31. јануар 1992, страна 4.

5 „Ја вас позивам у име Удружене опозиције да бојкотујете овај референдум и да на тај начин покушате да отргнете могућност његовог легитимитета. овај референдум не води рачуна о вашем интересу. овај референдум води рачуна о опстанку два тотали-тарна режима у Београду и Титограду. “с. Перовић, Удружена опозиција. (Побједа 27. фебруар 1992, 5). с. Перовић је у скупштини Црне Горе, између осталог, оптужио дПс да као и њихови претходници комунисти, манипулишу националним питањем, балансирајући између црногорства и српства. Табузирајући национално питање владајућа партија продужава своју владавину, али грађанима Црне Горе, по Перовићу, наноси велику штету. Побједа, 1. јул 1994, 3.

6 „У случају негативног одговора на референдуму, политику самосталне Црне Горе


То ком 1992. пи та ње др жав ног ста ту са, од но сно остан ка Цр не Го-ре у за јед ни ци са ср би јом у фор ми сРЈ пред ста вља ло је бој но по ље вла сти и ди је ла опо зи ци је ко ја се за ла га ла за не за ви сност Цр не Го ре. ин ди пен ди стич ка опо зи ци ја Цр не Го ре на ми тин гу за су ве ре ну Цр ну Го ру, одр жа ном 23. фе бру а ра 1992. ис пред ре пу блич ког Пар ла мен та у та да шњ ем Ти то гра ду7, ко јем је при су ство ва ло не ко ли ко хи ља да гра ђа-на, при хва ти ла је из ја ву уче сни ка овог ску па, у ко јој се ис ти че да се не при зна је, ка ко је ре че но, не у ста ван и не ле ги ти ман јед но пар тиј ски ре-фе рен дум. исто вре ме но је на пла тоу ис пред хо те ла Цр на Го ра одр жан и кон тра ми тинг, на ко јем је скан ди ра но за Ју го сла ви ју и бли ске ве зе Цр не Го ре и ср би је, а ко јем је при су ство ва ло око че ти ри хи ља де гра ђа на По-бје да, 24. фе бру ар 1992. го ди не, 1).8

Та да шњи Пред сјед ник цр но гор ске вла де је на пи та ње у ин тер-вјуу да ли је мо гу ће оства ри ти би ло ка кво функ ци о нал но је дин ство та-ко су про ста вље них по ли тич ких оп ци ја, гдје је са јед не стра не те мељ ни

мораће да спроводи нека друга партија“, изјавио је тадашњи Предсједник РЦГ м. Булатовић, Побједа, 4. фебруар 1992, 4, док су с друге стране изношене оптуж-бе на рачун наводних нерегуларних услова под којима је организован референдум: „Сматрамо да је у Црној Гори створена таква политичка клима да се било какво изјашњавање грађана на референдуму, без обзира на питање и одговор, не може сматрати легитимним“, ријечи су лидера либералног савеза Црне Горе Побједа, 8. фебруар 1992. године, страна 4.

7 Почетком 1992. године преименован у Подгорицу.8 саопштењем под насловом „Придружите нам се!“ огласио се синдикат никшићке

Жељезаре. У саопштењу се између осталог каже: „Удружена опозиција Црне Горе најавила је митинг за 22. фебруар испред Скупштине Црне Горе, да би извршила при-тисак на Скупштину која је заказана у исто вријеме, с намјером да преформулишу питање за предстојећи референдум и траже независну Црну Гору. Не смијемо дозво-лити да либерали, федералисти, СДА, реформисти, коалиција на челу са Перовићем, Влаховићем, Ђокајом, Ракчевићем и другима, као и политичарима Грађанског фору-ма, одбаченим од стране црногорског народа у антибирократској револуцији, за-печати нашу судбину сецесијом Црне Горе, и одвоје црногорски народ од народа који желе да живе заједно у Југославији... Синдикат Жељезаре ће организовати за своје раднике одлазак у Титоград ...“ – Побједа, 19. фебруар 1992, 5.

„Индикативно је то што се за суверену Црну Гору залажу управо они који су се залагали за аутономију Санџака, а врло гласни заговорници самосталности Црне Горе прикривају антисрпску и антиправославну орјентацију. Историјске и све друге везе између Србије и Црне Горе не може прекинути шачица људи са једне или са друге стране. Лицитирање са сувереношћу је ствар помодарства, изгледа, јер су је наметнули они који никада до сада нијесу имали суверену државу“ – из излагања предсједника владе Црне Горе мила Ђукановића на састанку општинског руковод-ства демократске партије социјалиста на коме је главна тема била предстојећи рефе-рендум „на коме ће се грађани Црне Горе одредити да ли су за то да ова република на равноправној основи настави живот у заједничкој држави са оним републикама које то хоће“ – Побједа, 12. фебруар 1992. „Вијековима заједно“, „Подршка дПс –у“, - са општинских одбора сУБноР-а.


прин цип цр но гор ске вла сти - Цр на Го ра у Ју го сла ви ји, а са дру ге Ре фор-ми сти и ли бе рал ни са вез ко ји не при зна ју или дје ли мич но не при зна ју сРЈ, од го во рио, из ме ђу оста лог, и да Цр на Го ра је сте и остат ће дио Ју го сла ви је.9

При је усва ја ња уста ва „тре ће Ју го сла ви је“ гра ђа ни су има ли при-ли ке у Цр ној Го ри (али не и у ср би ји) да на ре фе рен ду му 1. мар та 1992. од лу чу ју о бу дућ но сти сво је ре пу бли ке. Ре фе рен дум ско пи та ње је гла-си ло: „Да ли сте за то да Цр на Го ра као су ве ре на ре пу бли ка на ста ви да жи ви у за јед нич кој др жа ви, Ју го сла ви ји, пот пу но рав но прав но са дру-гим ре пу бли ка ма ко је то бу ду же ље ле?“. на по ста вље но пи та ње од го-во ри ло је 66% упи са них гра ђа на, а од то га је 96% да ло по зи ти ван од го-вор.10 Ус по ста вља њ ем сРЈ 27. апри ла 1992. го ди не, ру ко вод ства ср би је и Цр не Го ре су на сто ја ла да до ка жу да та др жа ва има ис кљу чи во пра во на кон ти ну и тет са сФРЈ ко ја се рас па ла сре ди ном 1991. го ди не.

* * *То ком дру ге по ло ви не 90 –тих, еска ли ра њ ем по ли тич ког су ко ба у

вр ху цр но гор ске вла сти пи та ње др жав ног ста ту са се по но во вра ти ло као јед но од до ми нант них те ма по ли тич ког дис кур са. до бив ши ап со лут ну ве ћи ну на из бо ри ма одр жа ним кра јем 1996. го ди не - на про гра му чвр стог за јед ни штва са ср би јом и ја ча њу са ве зне др жа ве дПс је ма ни фе сто ва ла сво ју сна гу за сно ва ну на из ка за ном по вје ре њу нај ве ћег ди је ла гра ђа на.

У пр вом пе ри о ду по ли тич ког су ко ба, пи та ње др жав ног ста ту са ни је се на ме та ло у пр ви план, што је ра зу мљи во, с об зи ром на чи њ е ни-цу да су на том фо ну и убје дљи во до би је ни из бо ри кра јем 1996. го ди-не.11 Та ко и та да шњи цр но гор ски пре ми јер у пи сму та да шњ ем пред сјед-9 „То са признавањем или непризнавањем је неозбиљно. Као кад би се неко љутио на

то што се ово годишње доба зове прољеће. Но, видим да те момке импресионира то што су они храбри да постојећу државу означавају као такозвану, па им не бих кварио задовољство. Нити то слаби Југославију, нити ће је ојачати кад они одлуче да је признају. Оно што је за власт у Црној Гори релевантно, свакако је воља њених грађана. А она је неоспорна и коректно утврђена на референдуму организованом тим поводом. Живим у увјерењу да се ни данас ништа битније није промијенило у опредјељењу грађана. Црна Гора јесте и биће саставни дио СРЈ. Што то прије схва-те они који још нису, то боље по њих. Иначе са илузијама није угодно дуже живјети. Буде ли се некада та воља грађана Црне Горе промијенила, уопште не сумњам да би ДПС била на висини задатка да нову реалност прихвати и поштује...“ Побједа 1, 2, 3. мај 1993. 3).

10 В. Гоати, Партије Србије и Црне Горе у политичким борбама од 1990. до 2000. годи-не, Conteco, Бар 2000. стр. 24.

11 „СРЈ је израз сагласности Црне Горе и Србије, јединих које су хтјеле, и представља континуитет државне личности Југославије – јер су Црна Гора и Србија биле државотворно и историјско језгро те државе током читавог њеног трајања.“ – м. Вуковић, потпредсједник владе РЦГ. „Побједа“ 27. април 1997, 5.


ни ку РЦГ то ком пар тиј ских пре ви ра ња 1997. го ди не ка же : “По шту је се из бор ни про грам ДПС-а, као и за ла га ње за за јед нич ку др жа ву са Ср би-јом. Вла да Цр не Го ре сма тра да СРЈ као де мо крат ска за јед ни ца рав-но прав них ре пу бли ка и гра ђа на је сте и тре ба да оста не на ша трај на ори јен та ци ја…” Мо ни тор, 13. јун 1997).12

на кон рас цје па у вр ху дПс-а 1997. го ди не, кри ло пар ти је на че лу са та да шњ им пре ми је ром би ло је при мо ра но да као са ве зни ке при хва ти нај ве ћи дио до ју че ра шњ их по ли тич ких про тив ни ка. Та ко је фор ми ра-њ ем ши ро ког бло ка у ко а ли ци ји „да жи ви мо бо ље“ од ни је та пре ва га над су пар нич ким та бо ром ко ји је пред ста вља ла уни о ни стич ка со ци ја-ли стич ка на род на пар ти ја (снП). не ми нов но је би ло да се под ути ца јем но вих ко а ли ци о них парт не ра ми је ња и пер цеп ци ја и ста во ви ко ји су до та да по сто ја ли, у пр вом ре ду у по гле ду на ци о нал ног пи та ња и др жав-но сти.13

ства ра њ ем ши ро ке ко а ли ци је и до би ја њ ем по др шке од стра не до-та да шњ их опо зи ци о них чи ни ла ца у по ли тич ком жи во ту Цр не Го ре ко ји су се де кла ри са ли за њено оса мо ста ље ње, и са ма до та да шња про ју го-сло вен ска по ли ти ка вла да ју ће цр но гор ске ели те је мо ра ла да се ми је ња. за до бив ши по вје ре ње гра ђа на и ап со лут ну власт на из бо ри ма кра јем 1996. го ди не на про гра му очу ва ња сРЈ и за јед ни штва са ср би јом, а и при мо ра на да од се бе не од би је би ра че ко ји су се про ју го сло вен ски про-12 на питање новинара да ли би се сложио са мишљењем да судбина нове Југославије за-

виси од одлука с. милошевића и да ли би његова оставка промијенила расположење међународне заједнице према сРЈ, Предсједник Владе РЦГ мило Ђукановић је од-говорио: „Са тим се не могу сложити и то је ваљда јасно из мојих претходних од-говора. СРЈ није настала као плод било чије појединачне жеље и одлуке, па зато њену судбину не треба везивати нити за једног појединца који се тренутно налази у њеним руководствима. Сви смо ту од данас до сјутра, а Југославија ће као израз истинских историјских, актуелних и будућих интереса народа који је творе, упркос тешкоћама дуго трајати“. Побједа, 10. јул 1992, 4.

13 У том контексту могла би се схватити и сљедећа изјава: „Нећемо се у Црној Гори сврставати ни у црногорске, надам се ни у антицрногорске блокове. Желимо да Црна Гора буде један и јединствен демократски оквир за бољи живот и бољу будућност свих који у њој живе... У Црној Гори је нажалост жилав отпор оних који под плаш-том бриге за Југославију воде отворену борбу против државности Црне Горе и про-тив њеног права да креира и одговара за своју будућност. Такво своје дјеловање те већ препознатљиве политичке структуре, лишене и минимума националног и држав-ног самопоштовања, пласирају манипулишући југословенским ентузијазмом дијела грађана Црне Горе. За сада међутим од њих још увијек нијесмо чули зашто су против своје државе Црне Горе... Ко гледа Црну Гору кроз оптику с краја 18. вијека – он или не разумије Црну Гору, или покушава да јој се наруга. Апсолутно сам увјерен да је нова, демократска, европска Црна Гора прије свега ослоњена на своју младост, сах-ранила племенску свијест тамо гдје јој је и мјесто – на крај 18. вијека и да се данас у Црној Гори не размишља племенски него европски“ . Редовна прес конференција предсједника Црне Горе м. Ђукановића, Побједа, 1. децембар 2000, 2-4.


фи ли са ли, у ат мос фе ри бор бе „за сва ки глас“ – вла да ју ћа пар ти ја је до-не кле на сто ја ла да се одр жи ба лан си ра њ ем ме ђу сво јим та ко ра зно ли-ким гла сач ким ти је лом. Још то ком 1999. го ди не из цр но гор ског др жав-ног вр ха по твр ђи ва на је при вр же ност др жав ној за јед ни ци са ср би јом: та ко је та да шњи цр но гор ски пред сјед ник фе бру а ра 1999. из ја вио „Цр на Го ра ни је Сло ве ни ја, Цр на Го ра је са став ни дио Ју го сла ви је и она же ли да под ре гу лар ним усло ви ма жи ви у Са ве зној ре пу бли ци Ју го сла ви ји, да до при не се на прет ку, про спе ри те ту и де мо кра ти ји СРЈ...“.14

Цр на Го ра је на сто ја ла да кон ти ну и ра но по ве ћа ва сво ју су ве ре-ност и са мо стал ност од са ве зне др жа ве, пре но ше њ ем јед не по јед не функ ци је са фе де рал ног на ре пу блич ки ни во. Јед на од мје ра са нај да ле-ко се жни јим по сље ди ца ма би ла је уво ђе ње њемач ке мар ке као зва нич-ног сред ства пла ћа ња у Цр ној Го ри у но вем бру 1999, што је ауто мат ски зна чи ло и пре ла зак на еуро по чет ком 2002.15 Цр на Го ра је у сво је ру ке пре у зе ла и ца рин ски си стем, као и ре жим спољ не тр го ви не и, осим фор-мал но за јед нич ке ар ми је и ци вил не кон тро ле ле та, ма ло је шта би ло оста ло у ис кљу чи вој фе де рал ној над ле жно сти.

и од стра не зна чај них ме ђу на род них фак то ра јав но је ис ка зи ва на на кло ност пре ма вла сти у Цр ној Го ри, ко ја је пред ста вља на не са мо као ал тер на ти ва вла сти у Бе о гра ду, већ и глав ни опо нент њој али и ба за за дје ло ва ње ср би јан ске опо зи ци је.16 Та кав став, у пр вом ре ду сАд, био је и под сти цај европ ској уни ји и њеним чла ни ца ма да исто учи не и у прак си ре а ли зу ју из да шном по мо ћи.

не из вје сност оста је и до дат но се осна жу је као ка рак те ри сти ка цр но гор ских из бо ра и на кон па да ми ло ше ви ћа са вла сти, али се основ-на те ма из бор них над ме та ња пот пу но по мје ра ка пи та њу др жав ног ста-ту са Цр не Го ре.17 Би ло је не ре ал но оче ки ва ти да ће пи та ње др жав ног 14 Предсједник РЦГ м. Ђукановић у интервјуу Видео-недјељнику Вин. Побједа 27.

фебруар 1999, 3. 15 Предсједник РЦГ м. Ђукановић у интервјуу љубљанском Делу рекао је, између оста-

лог, и сљедеће: „Ако и ова Југославија доживи судбину претходне, кривицу ће сноси-ти искључиво диктаторски режим у Београду, којем није стало ни до Црне Горе, ни до Србије и Југославије, него само до власти по сваку цијену. Већ сам рекао да није нужно да новчано осамостаљивање доведе до отцјепљења Црне Горе. Али морамо се обезбиједити пред погубном политиком савезне државе“. Побједа, 11. новембар 1999, 1.

16 У том смислу се могла схватити и изјава високог званичника сАд, Џернса Руби-на који је говорећи о намјерама сАд да упркос спољном зиду санкција према сРЈ пронађе начин да се пружи материјална помоћ Цмој Гори изјавио: „Вјерујемо да је то корак напријед, велики корак напријед за развој демократских институција у Савезној Републици Југославији”.

17 „Уколико побиједи Милошевић идемо на референдум. Црногорска власт је изузетно опрезна и приправни смо на све солуције“ – Црногорски премијер Ф. Вујановић о тзв. савезним изборима у интервјуу сплитској Слободној Далмацији“ Побједа, 25. септем-бар 2000, 3.


ста ту са не ста ти са мо због то га што је у Бе о гра ду про ми је њ е на вла да 5. ок то бра 2000. др жав но пи та ње за цр но гор ску власт ни је би ло тек про-ста ствар по ве за на са од бра ном од ми ло ше ви ће вог ре жи ма.18

У јав но сти је на ме та но су штин ско и струк ту рал но пи та ње - да ли се дам на ест пу та ма ња Цр на Го ра мо же би ти рав но пра ван члан у дво-чла ној фе де ра ци ји са се дам на ест пу та ве ћом ср би јом. То је про блем ко ји ни је не стао са ми ло ше ви ћем.

Цр но гор ска вла да је на кон од ла ска ми ло ше ви ћа са вла сти по ку-ша ла да овај про блем ри је ши по ну дом за спо ра зум ну ди со лу ци ју сР Ју-го сла ви је, по че шко-сло вач ком мо де лу, с тим што би дви је но ве др жа ве - Цр на Го ра и ср би ја - као не за ви сне и ме ђу на род но при зна те, скло пи ле ме ђу др жав ни са вез, ко ји би по сво јим над ле жно сти ма под сје ћао на за-јед ни цу не за ви сних др жа ва ство ре ну на кон рас па да сссР-а или на еУ.19

овај пред лог при мљен је са не го до ва њ ем од стра не глав них парт-не ра и про тек то ра Цр не Го ре то ком ми ло ше ви ће пе ри од - сАд и еУ, а ни је на и шао на по др шку ни у Бе о гра ду, ко ме је био и упу ћен. на кон овог пред ло га Цр на Го ра, до та да је дан од глав них за пад них са ве зни ка у ре-ги о ну, по че ла је да се до жи вља ва као “про бле ма тич на”, јер, по себ но еУ,

18 „Милошевић је свих претходних година такође угрожавао равноправност Црне Горе у фактичком функционисању југословенске заједнице али је овим уставним насиљем она на папиру срушена и од тога дана СРЈ по мени више не постоји“ – (Предсједник Црне Горе м. Ђукановић у интервјуу нРТВ „монтена“, према „сРЈ ни теоријски не постоји након јулског уставног пуча“, „Побједа“, 14. септембар 2000, стр. 3.

„Заједно са осталима сам 1992. године јасно казао да подржавам идеју очувања заједнице и с обзиром да сам се потпуно јавно, као предсједник Владе, заложио за ту опцију, у случају да није изгласана – сматрао бих потпуно моралним да не обављам више ту функцију.“- Предсједник Црне Горе м. Ђукановић у интервјуу Телевизији Црне Горе, 22. септембар 2000.

„Почетком деведесетих у Црној Гори нијесмо имали расположење ни за какву другу државну опцију, него ову што данас имамо, а и сада су различите процјене до којег је нивоа промијењено то расположење у Црној Гори“. Присјећајући се атмосфере након хашке конференције, на којој је тадашњи предсједник Црне Горе (момир Булатовић) потписао предлог о самосталности и међународном признању Црне Горе па га касније повукао, те кампање која је тада била покренута према Црној Гори, предсједник Ђукановић се присјетио свога наступа – не у одбрану тадашњег предсједника већ у одбрану права Црне Горе да одлучује о својој будућности.“ - ријечи предсједника републике у емисији „директно“ ТВ Црне Горе. 26. децембар 2000 године.

19 У закључку Главног одбора дПс одржаном 27. октобра 2000. истакнуто је да: „нову заједницу треба да граде међународно признате државе Црна Гора и србија. заједница међународно признатих држава заснивала би се на заједничкој монетарној, спољнополитичкој и одбрамбеној функцији“. Побједа, 28. октобар 2000, стр. 1. неко-лико мјесеци раније тадашњи црногорски премијер Вујановић је истакао: „По оцјени црногорске Владе, двије трећине Црногораца би сада на референдуму гласало за одвајање од србије“ – премијер Ф. Вујановић у изјави за чешки радио, Побједа, 20. јул 2000, . 1.


а у од ре ђе ној мје ри и сАд, ни је су же ље ли про мје ну ре ги о нал ног ста тус qуо-а на ста лог на кон ин тер вен ци је нА То-а и од ла ска ми ло ше ви ћа.

Та ко су из цр но гор ског по ли тич ког вр ха и на кон ок то бар ских по ли-тич ких про мје на у Бе о гра ду упу ћи ва ни за хтје ви за ре де фи ни са ње од но-са.20 Та ко ђе је и од стра не но вих вла сти у Бе о гра ду, од мах на кон ок то бар-ских про мје на, би ло го во ра о мо гућ но сти не ке вр сте про мје не за јед ни це.21

У про па ганд не свр хе се по кре ћу пе ти ци је за не за ви сну Цр ну Го-ру, са ку пља ју пот пи си и апе ли од ре ђе ног бро ја цр но гор ских ин те лек-ту а ла ца, ор га ни зу ју број ни окру гли сто ло ви на ко ји ма су про па ги ра не иде је о по тре би ства ра ња не за ви сне Цр не Го ре, ор га ни зу ју ан ке те и ис-пи ти ва ња јав ног мњ е ња.22 Ре фор ми са њ ем обра зов ног си сте ма, у пр вом ре ду је зи ка и исто ри је, пре по зна тљи ва је би ла те жња ка ин док три на ци-ји у пр вом ре ду омла ди не, ути ца ње на емо ци је, по тен ци ра ње па три о ти-зма, љу ба ви пре ма Цр ној Го ри, њеној ви те шкој исто ри ји, њеном зна ча ју у ме ђу на род ним од но си ма и сл.23

20 „Имам утисак као да у Црној Гори постоји једна наглашена доза душебрижништва за Југославијом, душебрижништва да се ту не поремете интереси Србије у Југославији. Морамо да разговарамо крајње отворено, као разложни људи. Југославија је фикција од 1992. године до данас. Међутим, постоји један дио јавности који се навикао на ту фикцију и који жели да одржава ту представу, иако у животу од те представе суш-тински нема ништа.“ интервју предсједника м. Ђукановића државној телевизији, 30. новембар 2000.

21 У том смислу могла би се схватити и сљедећа изјава: „Ако би воља народа Црне Горе била да не буде дио федерације, ту вољу треба поштовати. иако историја, међусобни односи и тренутна ситуација наводе на мишљење да ће намјера да се одржи једна заједничка држава превагнути. односи између двије земље ће у сваком случају бити уређени уз поштовање воље народа“ - изјавио је В. Коштуница, који је раније казао да би референдум о опстанку заједничке државе требало одржати у обје републике. интервју В. Коштунице италијанској телевизији, Побједа, 13. октобар 2000, 2.

22 м. Ђукановић је истакао „Деветогодишње искуство живота у заједничкој држави потврдило је да је немогуће смислити уставну формулу која би обезбиједила обострано задовољење интереса и равноправност тако диспропорционалних субјеката као што су Србија и Црна Гора“- Побједа 7. октобар, 2001, 2. Тако је у Подгорици 15. октобра у организацији недјељника монитор поводом десетогодишњице његовог постојања, организован округли сто „Црна Гора на раскршћу – којим путем даље“ на којем су, између осталих, узели учешћа и представници владајуће коалиције из редова дПс-а и сдП-а. „дилема је независност или договор о заједници“ Побједа - 16. октобар 2000, 3.

Предсједник народне странке д. Шоћ је оптужио државне медије да воде кампању у прилог оне политике која је против државне заједнице Црне Горе и србије. илустровао је то примјером: „једног неукуса када је на телевизији драматично прочитано саопштење интелектуалаца који се залажу за независну Црну Гору. Није Народна странка против тога, али постављамо питање да ли би такав простор добили они који су за државну заједницу Црне Горе и Србије“. Побједа, 25. октобар 2000, 6.

23 „Деценијама је кроз образовање пројектовано порицање свега што је црногорско, а у школским уџбеницима смишљено игнорисане чињенице или су пак искривљаване ради


Број не већ по сто је ће и но во о сно ва не ор га ни за ци је, удру же ња, из-да вач ке ку ће, кул тур но–умјет нич ке ма ни фе ста ци је, пот по мог ну те ме-диј ском ло ги сти ком и про сто ром ко ји им је омо гу ћа ва ла власт, про па-ганд но су дје ло ва ли у јав но сти у ци љу на ме та ња пер цеп ци је и ста ва о не мо гућ но сти да љег жи во та са ср би јом и по тре би за оса мо ста ље њ ем и из ла ском из сРЈ. исто ри ја, као дио обра зо ва ња и пер цеп ци је јед ног на ро да, та ко ђе је пред ста вља ла те рен за при кри ве но про па ганд но дје ло-ва ње. Пред мет спо ре ња су пред ста вља ле те ме по пут: Под го рич ка скуп-шти на 1918, Бо жић на по бу на 1919, пи та ње цр но гор ске на ци је, цр кве и је зи ка.24 По др жа ва ње пу бли ко ва ња број них исто ри о граф ских из да ња ко ја су се ба ви ла пи та њ и ма из бли же исто ри је Цр не Го ре, њихо вим про-мо ви са њ ем, да ва њ ем у удар ним тер ми ни ма у ме ди ји ма мје ста за ре-пор та же са број них три би на, ску по ва, ин тер вјуа, књ и жев них су сре та, на сто ја ло се сва ко днев но ути ца ти на ста во ве и пер цеп ци ју јав но сти.

При пре ман је те рен за ре а ли за ци ју од ре ђе них по ли тич ких кон-цеп ци ја и иде ја и на сто ја ло се да се у јав но сти офор ми сви јест за хва љу-ју ћи ко јој би те иде је би ле по др жа не и при хва ће не. с дру ге стра не, опо-зи ци ја с об зи ром на свој опо зи ци о ни ста тус ни је мо гла при у шти ти се би то ли ки сло бо дан про стор већ се пр вен стве но фо ку си ра ла на ди рект ни је ви до ве отво ре не про па ган де ко ји ма је на сто ја ла ани ми ра ти јав ност те-за ма да је иде ја о из ла ску Цр не Го ре из сРЈ по гре шна, да Цр на Го ра ни је спо соб на да се еко ном ски одр жи као са мо стал на др жа ва и сл. Та ко ђе, уни о ни сти су има ли из вје стан про блем да, про ти ве ћи се оса мо ста ље-њу Цр не Го ре, не при ка жу се бе као не га то ре цр но гор ске сло бо дар ске

негирања црногорског националног бића, државе и суштине црногорске историје“ – министар просвјете и науке Црне Горе драган Кујовић, Побједа, 1. децембар 2000, 5. Као и: „Критичко преиспитивање програма и уџбеника историје није само постулат времена, већ ослобађање од наслага које могу бити заклон разговјетном посматрању историје. Дјецу треба да учимо и васпитавамо на историји културе и цивилизације, а не владара и ратова. Настава историје је битан чинилац у конституисању националног индентитета и због тога се мора ослободити негативних стереотипа у односу на друге народе који воде етно-центризму“ – министар просвјете у влади РЦГ д. Кујовић, Побједа, 2. фебруар 2000, стр. 5.

24 У књизи „Нација и држава“ (Група аутора, 2001), објављени су резултати истраживања на узорку од 1051 испитаника а неки од резултата се односе на однос грађана Црне Горе према националном и глобалном индентитету. истраживање је показало да се у Црној Гори могу препознати четири облика националне свијести: национална искључивост, национална индентификација, мондијализам и етноцентризам.… Ет-нос и етничка група према П. Влаховићу јесте: “друштвена заједница састављена од чланова истог или сличног поријекла који имају заједнички језик, обичаје, традицију и низ других, конкретно – историјских карактеристика”, П. Влаховић, Етнос, народ, нација, Гледиште, Београд 1983, 43., д. Јањић (према Ђукановић и др. 2001, 11) сма-тра да је етнос одређени тип заједништва, груписање људи по основу истог поријекла и културне хомогености.


исто ри је, од но сно, да не бу ду слу чај но пре по зна ти као ан ти-цр но гор ски блок у окви ру Цр не Го ре.25

Цр но гор ска власт се за хва љу ју ћи ло ги сти ци и ин фра струк ту ри, као и сво је вр сној сим би о зи са број ним ор га ни за ци ја ма и удру же њ и ма са ко ји ма је по ве зи вао за јед нич ки циљ – оса мо ста ље ње и не за ви сност, мно го ефи ка сни је ко ри сти ла ди фу зним про па ганд ним дје ло ва њ ем, од-но сно, ко ри шћен је ши рок спек тар ра зно вр сних не по ли тич ких са др жа ја у не по ли тич кој фор ми, али са по ли тич ким ци љем: да се по стиг не оп-шти по зи ти ван од нос пре ма од ре ђе ној иде ји и по ли ти ци. на рав но да јој је на ру ку ишао мно го ши ри ма не вар ски про стор, ак тив но сти број них ор га ни за ци ја ко је су се де кла ри са ле као не вла ди не, по ли тич ка по др шка и углед ко ји је ужи ва ла код ре ле вант них ме ђу на род них фак то ра, оре ол де мо крат ске оазе у та да шњ ој сРЈ и др.

Про па ганд на кам па ња ће све ви ше до би ја ти на ин тен зи те ту пу-тем ме ди ја, број них не вла ди них ор га ни за ци ја, ра зним ви до ви ма при-кри ве ног и ди фу зног26 про па ганд ног дје ло ва ња а сво ју кул ми на ци ју ће има ти на ре фе рен ду му у ма ју 2006. го ди не.27 25 „Главни циљ евентуалног референдума у Црној Гори јесте да се насупрот најширим

интересима грађана оствари најужи интерес појединаца. То је интерес врха власти који би да се закључа у самосталној Црној Гори, који би у њој владали без контроле наредних неколико деценија“ – д. Копривица, члан главног одбора снП Црне Горе, Побједа, 8. децембар 2000, 4.

26 она дјелује на дужи рок и производи трајније ефекте, циља на дубље нивое људске психе, на дубоко укоријењене ставове, колективне предрасуде. она је само другачији облик и њему прилагођени садржаји политичке пропаганде. она нема конкретне, тре-нутне политичке циљеве или, барем, они нису одмах уочљиви. она има само другачији облик и њој прилагођение садржаје политичке пропаганде: тако се општи политички циљеви не пропагирају отворено и директно експлицитним садржајем поруке, јавност се не увјерава директно у прогресивност и домете политичког система, партије, владе, лидера, исправност њихове политике, идеја, ставова и слично већ посредно истицањем маркантних резултата које остварује заједница, влада, институција што треба да до-принесе афирмативном односу према власти. Ради се дакле на стварању опште повољне климе у јавном мнењу, о формирању прилагодљиве структуре личности, о својеврсној „припреми терена“ за директнији, трајнији и отворенији вид пропаганд-ног дјеловања. дакле, ради се на припремању појединца или групе да касније лакше прихвати конкретније политичке садржаје постизањем општег позитивнијег односа према систему, идеји, политици. до неке мјере слично значење има и појам субпро-паганде, а под тим се подразумијева ширење одређене идеје у дужем раздобљу, а која није блиска одређеној јавности. То је процес стварања одређене психолошке подлоге која олакшава комуникацију и спремност да се прихвати неки садржај који у датим, реалним околностима нема критичну већину присталица. У тој функцији објављују се књиге, билтени, одржавају конференције, дају стипендије, финансирају истраживачки пројекти, стварају лични контакти. Та дјелатност често и није непосредно пропаганда, колико је у функцији олакшавања прихваћања евентуалне пропагандне поруке.

27 Директор Центра за демократију (ЦЕДЕМ-а) из Подгорице Срђан Дармановић изјавио је да најновија истраживања јавног мњења показују да око 75 процената


Че твр тог фе бру а ра 2003. пре ста ла је да по сто ји сР Ју го сла ви ја и на ста ла је но ва др жа ва – за јед ни ца ср би ја и Цр на Го ра. Ју го сло вен-ска скуп шти на усво ји ла је устав ну по ве љу др жав не за јед ни це ср би ја и Цр на Го ра и за кон о њеном спро во ђе њу. Власт у Цр ној Го ри је сва ки пут при ла го ђа ва ла сво ју так ти ку и при лаз, одр жа ва ју ћи у жи во ту оп-ци ју не за ви сно сти док је са ра ђи ва ла са сна жним сна га ма ко је су јој се про ти ви ле. То је оси гу ра ло да др жав на за јед ни ца ср би је и Цр не Го ре не про пад не због ак тив не кон фрон та ци је, већ због мно го број них слу ча је ва па сив ног от по ра тој ин сти ту ци ји.28

др жав на за јед ни ца је тра ја ла до 21. маја 2006. када је Црна Гора на референдуму изгласала независност. исте године, 3. јуна парла-мент Црне Горе је прогласио независност и од тада дзсЦГ престаје да постоји а Црна Гора убрзо постаје чланица Ун.

Mr Radenko šĆEKIĆ

THE IDEA INDEPENDENCE IN DOMESTIC PURPOSES - MONTENEGRO LATE TwENTIETH AND

EARLY TwENTY-FIRST CEN TURY

Sum mary

The wi de ran ge of bright Mon te ne grin da te, 13 July is set asi de as a synonym, „Mon te ne gro‘s sta bi lity and a symbol of fre e dom.” The Ber lin agre e ment had a to tal of 64 mem bers, of which the eight-Mon te ne gro re la ti ons (26-33). The most im por-tant was the 26th mem ber, which is de fi ned in in ter na ti o nal le gal sta tus of Mon te-ne gro, „Mon te ne gro re cog ni zed the in de pen den ce of port and all the High Con trac-ting Par ti es that ha ve not do ne it yet.” Te am mem ber is ac tu ally con fir med by the Mon te ne grin in de pen den ce from tho se co un tri es that ha ve not pre vi o usly do ne so, espe ci ally Tur key. Mon te ne gro then as the 27th co un tri es re ce i ved in de pen den ce in and out to sea.

The two lar gest sta te the da te of Mon te ne gro, who are symbo li cally per so ni-fied in the 13 July, ma ke su re that they are clo sely re la ted. No less im por tant gi ven

грађана Црне Горе сматра да је референдум једино рјешење садашњих односа Црне Горе и Србијие, истичући да све анализе показују да би на референдуму око 60 до 65 процената грађана подржало суверенитет и међународни субјективитет Црне Горе“. – „За суверену Црну Гору гласало би око 65 одсто грађана“, Побједа, 28. но-вембар 2000, 3.

28 Вилијем монтгомери некадашњи амбасадор сАд у Београду, Б92, Вијести, бр. 3699, 15. јул 2008, 34.


the mo dern hi story of the Mon te ne grin and 13 July 1941st year. In the de ca des af ter world war II, the pu blic is con stantly stren gthe ned the im por tan ce and Symbo lism of 13th July, a da te which sho uld be per so ni fied the spi rit of fre e dom and iden tity of Mon te ne gro, its Co u ra ge and de di ca tion to the ide als of ho nor and fre e dom.

In 1992. the is sue of sta te sta tus, or stay in the com mu nity of Mon te ne gro and Ser bia to form Yugo sla via re pre sen ted the Bat tle fi eld of the Go vern ment and the Op po si tion, which advo ca ted in de pen den ce for Mon te ne gro. Or ga ni zed a re fe ren-dum on the sta tus of Mon te ne gro, the op tion to stay in Ire land, won the sup port of over 90% of vo ters vo ted. Af ter the split in the top of the DPS and in 1997. The wing of the party he a ded by M. Dju ka no vic was for ced to ac cept the Al li es as part of the lar gest po li ti cal op po nents to day. Thus the for ma tion of blocks in a broad co a li tion „to li ve bet ter” odds we re ta ken over ri vals la ter per so ni fied So ci a list Pe o ple‘s Party. Ine vi tably, whet her un der the in flu en ce of the new co a li tion part ners and chan ging per cep ti ons and at ti tu des that ha ve hit her to exi sted, pri ma rily in terms of na ti o nal is-su es and sta te hood. Mon te ne gro has so ught to con ti nu o usly in cre a se its so ve re ignty and in de pen den ce of sta tes, one by one, tran sfer ring fun cti ons to the Fe de ral Re pu-blic le vel. In the pro pa gan da pur po ses of the pe ti tion dri ve for an in de pen dent Mon-te ne gro, gat her sig na tu res and Ap pe als to a num ber of Mon te ne grin in tel lec tu als, or ga ni zed nu me ro us ro und ta bles on which pro pa gands ide as abo ut the need for an in de pen dent Mon te ne gro. The pro pa gan da cam pa ign will in cre a singly gain in in ten-sity thro ugh the me dia, many NGOs, va ri o us forms of Co vert pro pa gan da ac ti vi ti es, and dif fu se and will ha ve its cul mi na tion in a re fe ren dum in May 2006


миомир дАШић* ПолиТиЧКи и ВоЈни односи ЦРне ГоРе

и осмАнсКоГ ЦАРсТВА 1878-1884.

AB STRACT: This es say pro vi des and over vi ew of po li ti cal and mi-li tary re la ti ons of the Prin ce dom of Mon te ne gro and the Ot to man Em pi re from the Con gress of Ber lin in 1878, de ci si ons of which Mon te ne gro be ca-me ter ri to ri ally en lar ged and in ter na ti o nally re cog ni zed as an in de pen dent co un try, un til 1884 when the Is tan bul Con ven tion was sig ned bet we en the two go vern ments, which ma inly set tled the bor der dis pu tes bet we en the two pre vi o usly bit ter ene mi es. The Tre aty of Ber lin outli ned the bor ders bet we-en Mon te ne gro and the Ot to man Em pi re, but in dra wing and mar king the bor ders on si te, the re we re se ri o us dis pu tes over mar king the bor ders, dual ow ner ship, mu tual traf fic, com pen sa tion for the pro perty of Tur kish su bjects who emi gra ted from Mon te ne gro, and over ot her pro blems on both si des of mu tual bor der. Mon te ne grin go vern ment and the Por te ini ti ally con ten ded over sur ren de ring ur ban towns which the Ot to man Em pi re was in obli ga tion to ce de over to the Mon te ne grin sta te un der the Tre aty of Ber lin (Ko la šin, Pod go ri ca with Spiz za and Ža bljak for tres ses) along with cer tain ter ri to ri es (Lo wer Ze ta, part of Va so je vi ći from the ri ver Zlo re či ca to Lim), over esta-blis hing bor ders bet we en Up per and Lo wer Va so je vi ći (bet we en Trep ča and Vi ni ci ka), the Še ku lar ter ri tory and ot her re gi ons along the so ut he ast Mon-te ne grin bor der.

KEY wORDS: In ter na ti o nal re cog ni tion, ter ri to rial en lar ge ment, go-vern ment, Va so je vi ći, Mon te ne gro

за јед нич ка осло бо ди лач ка бор ба Цр но го ра ца и хер це го ва ца то-ком хIх ви је ка до сти гла је вр ху нац у њихо вој сје ди њ е ној уста нич кој ак ци ји и ра ту за ује ди њ е ње 1875-1878. го ди не. Али на ис ход те бор бе * Аутор је редовни члан Црногорске академије наука и умјетности.

UDC: 327(497.16:560)”1878/1884”


бит но су ути ца ли ин те ре си и те жње европ ских си ла пре ма Бал ка ну. Ка-да је књ аз ни ко ла при пре мао цр но гор ско-хер це го вач ку вој ску, по сли је осло бо ђе ња ник ши ћа, у је сен 1877. го ди не, за упад у „тур ску“ хер-це го ви ну, Аустро-Угар ска га је упо зо ри ла да ће му сви на по ри да та-мо про ши ри др жа ву би ти уза луд ни. Цр но гор ски књ аз ни ко ла и њего ва вла да ју ћа ели та, бу ду ћи да је Цр на Го ра би ла шти ће ник Ру си је још од 18. ви је ка, ни је су има ли ни при ми сао да на Бер лин ском кон гре су ру ска ди пло ма ти ја не ће мо ћи да од луч но бра ни цр но гор ске ин те ре се и да се из бо ри за гра ни це ве ли ке Цр не Го ре ка ко их је Ру си ја пред ви ђе ла сан-сте фан ским ми ром, скло пље ним у мар ту 1878. го ди не са осман ским цар ством. У Це ти њу, а та кав слу чај је био и у Бе о гра ду, ни је су ни слу-ти ли ка кве су на мје ре ру ског ца ра Алек сан дра II и њего вог кан це ла ра кне за Гор ча ко ва. они ко ји су да ли под стре ка вла да њ и ма у Це ти њу и Бе о гра ду да по ве ду рат про тив осман ског цар ства, при је то га, тај ним спо ра зу ми ма ри је ши ли су суд би ну рат них ци ље ва Цр не Го ре и ср би је – при ста нак да не до ђу у по сјед хер це го ви не и Бо сне. По год бом с Бе-чом Пе тер бург је ове зе мље пре дао у на руч је Аустро-Угар ској. има ју ћи спо ра зум са Аустро-Угар ском о Бо сни и хер це го ви ни, Ру си ја је упу ти-ла Цр но гор це да вој ну ак тив ност пре ба це од хер це го ви не на ја дран ско при мор је. Кра јем 1877. и по чет ком 1878. цр но гор ска вој ска је осло бо ди-ла од осман ског цар ства обал ни по јас од Ча ња до Бо ја не са гра до ви ма Ба ром и Ул ци њ ом и та ко иза шла на Ја дран ско мо ре.

По што су осло бо ђе ни ник шић и ју жно при мор је, а да би Цр на Го ра сте кла што пот пу ни ји ге о по ли тич ки об лик и по вољ ни ји про стор – би ло је нео п ход но осло бо ди ти и Под го ри цу. ова ва рош је има ла за Цр ну Го ру ви ше стру ки зна чај: стра те шки, при вред ни и кул тур ни. Без жур бе, Цр но гор ци су кра јем ја ну а ра 1878. при пре ма ли вој не сна ге за осло бо ђе-ње Под го ри це. ме ђу тим, ру ско-тур ско при мир је (19) 31. I 1878. го ди не оба ве зи ва ло је и Цр ну Го ру, па је та ак ци ја за у ста вље на. Ка да је уму кло оруж је, ру ски ди пло мат ски за ступ ник на Це ти њу Јо нин сјет но је кон-ста то вао да су Цр но гор ци мо гли у јед ном на ле ту за у зе ти не са мо Под-го ри цу не го и Бе ра не и Ко ла шин. Тај про пуст омо гу ћио је да пи та ње Под го ри це по слу жи, при је све га, Аустро-Угар ској као улог за при ти сак и пот ку су ри ва ње при ли ком на ред ног те ри то ри јал ног об ли ко ва ња Цр не Го ре, од но сно по вла че ња њене гра ни це с осман ским цар ством. Бе ра не је оста ло Цар ству јер је за усту па ње ове ва ро ши Цр ној Го ри био и Беч.

сан сте фан ски мир (19. фе бру ар 1878), ко јим је Ру си ја са ма, без по др шке европ ских си ла, из деј ство ва ла да Цр ну Го ру уве ћа три и по пу-та, од но сно за 10.000 км2, уна при јед је био осу ђен на не у спјех. Аустро-у гар ски др жав ник гроф Ан дра ши је већ био скре нуо па жњу књ а зу ни-ко ли да ће се ко нач но суд би на осман ског цар ства раз ма тра ти на јед ном

311Политички и војни односи Црне Горе и османског ...

европ ском кон гре су, а да Беч не ће по др жа ти про ши ре ње Цр не Го ре у лим ској до ли ни и ши ре, да је осо би то про тив њеног до би ја ња при мор ја од Ча ња до ри је ке Бо ја не. за те жњу Аустро-Угар ске и њену су пре ма ци-ју на Ја дра ну, као и њен план да обез би је ди про мет ни пут пре ко ра шке обла сти (но во па зар ског сан џа ка) ка Ко со ву и ма ке до ни ји, од но сно со-лу ну – Цр на Го ра би пред ста вља ла озбиљ ну сме тњу ако би се про ши ри-ла у гра ни ца ма ко је јој је би ла на ми је ни ла Ру си ја сан-сте фан ским ми-ров ним уго во ром. с тим у ве зи Беч је ду бо ко за зи рао и од мо гућ но сти ује ди њ е ња ср би је и Цр не Го ре. сто га Беч ни је мо гао до пу сти ти да ове дви је срп ске зе мље има ју за јед нич ку гра ни цу и по тен ци јал но се сје ди не у јед ну др жа ву.

Пер спек ти ва те мељ не ре ви зи је сан сте фан ског ми ра на го ви је сти-ла је и но ви за плет у од но си ма из ме ђу Цр не Го ре и осман ског цар ства. из вје сност да ће осман ског цар ства за др жа ти Ал ба ни ју би ла је прет по-став ка су ко ба око њихо ве бу ду ће гра ни це са Цр ном Го ром на тој стра ни. Ра зна до го ва ра ња ме ђу Ал бан ци ма већ од апри ла 1878, као и све че шћи ин ци ден ти што су их Тур ци иза зи ва ли на де мар ка ци о ној ли ни ји са Цр-но гор ци ма, би ли су ја сни зна ци та квог раз во ја.

У ме ђу вре ме ну по ја чао је сво ју ак тив ност и па ни сла ми стич ки по-крет, ко ји се као по ли тич ка иде о ло ги ја и ор га ни за ци ја, по чео ја вља ти и сна жи ти још од пе де се тих го ди на хIх ви је ка. сре ди ште му је би ло у ме ки, све том мје сту му сли ма на. Аграр ни устан ци, от по че ли устан ком у Бо сни и хер це го ви ни, у ље то 1875. го ди не, про ши ре ни на дру ге срп ске обла сти око оно вре ме них гра ни ца Цр не Го ре и ср би је (у Ва со је ви ћи ма, По тар ју и за тар ју, ста рој Ра шкој, дје ли мич но на Ко со ву и ме то хи ји), дје ло ви ма ис точ не ма ке до ни је, у Бу гар ској и дје ло ви ма Грч ке, сна жно су уз др ма ли осман ско цар ство 1875-1878. го ди не. нај при је у ди пло мат-ској исто ри ји, за тим и у ци је лој исто ри ји тај пе ри од је на зван Ве ли ком ис точ ном кри зом. Ти до га ђа ји у исто ри ји срп ског и цр но гор ског на ро да има ли су пре лом ни зна чај у исто ри ји аграр них ре во лу ци ја бал кан ских на ро да. Та ре во лу ци ја ни је мо гла да за о би ђе ни дру ге бал кан ске на ро де – Бу га ре, Гр ке и ма ке дон ске сло ве не, а окр зну ла је и Ал бан це. Ве ли ка ис точ на кри за је сна жно по кре ну ла и европ ску ди пло ма ти ју, за бри ну ла је ка би не те ве ле си ла, јер је кри за осман ског цар ства, ко је је у њој то-ли ко осла бље но, по га ђа ла по сред но и европ ске ве ле си ле, нај ви ше нај-бли жу и нај за ин те ре со ва ни ју Аустро-Угар ску. Рат ни ус пје си Ру си је ја-сно су по ка за ли сна гу тра па вог „ру ског ме две да“. Ру си ја је на сто ја ла да про ми је ни ста ње на мет ну то јој од лу ка ма Па ри ског ми ров ног кон гре са 1856. го ди не. Ру си ја је сво ју сна гу де мон стри ра ла по бје дом над осман-ским цар ством и у дик ти ра њу Пор ти ве о ма те шких ми ров них усло ва у сан сте фа ну, кра јем фе бру а ра/по чет ком мар та 1878. го ди не. По том би-


ла те рал ном ми ров ном уго во ру Ру си ја је пред ви дје ла ства ра ње и дви је ве ли ке бал кан ске др жа ве – про ши ре ну Цр ну Го ру и но во ство ре ну Бу-гар ску. обје су има ле би ти њен осло нац на Бал ка ну. Цр на Го ра је та кву уло гу, иако ма ла зе мља, има ла још од 18. ви је ка.

Аустро-Угар ска је све чи ни ла ка ко би Цр ну Го ру пот пу но ли ши ла мор ске оба ле, ко ју је осло бо ди ла њена вој ска, а би ла је и про тив њеног про ши ре ња и на сје ве ро и сто ку. ни је јој до пу шта ла про ши ре ње у лим-ској до ли ни. Ру си ја је на од ре ђе ни на чин би ла мо рал ни га рант за те ко-ви не Цр не Го ре и у при мор ју и на сје ве ро и сто ку, при је све га у лим ској до ли ни. ствар је до шла и до кне за Би змар ка, и он је за кљу чио да јед на тр го вач ка лу ка у ру ка ма Цр не Го ре – не ври је ди про во ци ра ња Ру си је као ве ли ке си ле. У том сми слу тра жио је „мек ши“ став гро фа Ан дра ши-ја, од но сно, аустро у гар ске ди пло ма ти је пре ма за хтје ви ма Цр не Го ре и Ру си је. При хва тио је да цр но гор ска др жа ва до би је при зна ње про ши ре-ња на Ја дра ну – Бар с ди је лом при мор ја.

на Бер лин ском кон гре су (13. јун – 18. јул 1878) ам би ци је Цр не Го ре све ле су се на то да за др жи осло бо ђе ни дио при мор ја, да до би је осло бо ђе ни дио ис точ не хер це го ви не, Ко ла шин и Под го ри цу са стра-те гиј ском гра ни цом пре ма про вин ци ји Ал ба ни ји. Аустро у гар ска вла да ни је по др жа ва ла про ши ре ње Цр не Го ре на до ње Ва со је ви ће – Бе ра не. Гра ни це Цр не Го ре кро ји ла је Аустро-Угар ска пре ма сво јим им пе ри ја-ли стич ким ин те ре си ма. У при мор ју Цр на Го ра је за др жа ла са мо Бар са не што оба ле уз огра ни че ни су ве ре ни тет. Ул цињ са те ри то ри јом до Бо-ја не би ла је оба ве зна да вра ти осман ском цар ству. спич (су то мо ре) је при сво ји ла Аустро-Угар ска. за ова кво оса ка ће ње у при мор ју, у на кна ду је Цр на Го ра до би ла Ко ла шин и Под го ри цу, но са не по вољ ном гра ни-цом пре ма Ал ба ни ји. за на пу шта ње ди је ла хер це го ви не (ис точ но од Би ле ће и Гац ка) Цр ној Го ри су у Бер ли ну до ди је ље ни Плав и Гу си ње. Углав ном, Цр на Го ра се има ла уоб ли чи ти у сра змје ри сво јих рат них по-стиг ну ћа. на рав но, ти ме ни је су би ли за до во ље ни њени рат ни и на ци о-нал ни ци ље ви.

од да ле ко се жног зна ча ја по ка за ће се то што је Аустро-Угар ска по ти сну ла Цр ну Го ру од кра је ва гдје је жи вје ло ком пакт но срп ско, од но-сно цр но гор ско ста нов ни штво, а усмје ри ла ју је на те ри то ри је ка Ал ба-ни ји, опет с ма ло из гле да да се про ши ри и на тој стра ни. У пи та њу ко-нач ног по вла че ња ис точ не гра ни це Цр не Го ре од луч но се ис при је чи ла но во ство ре на При зрен ска ли га или Ал бан ска ли га, ко ју су у све му по-др жа ва ли сул тан и Пор та, од но сно осман ско цар ство. ли га је од лу чи ла да се Цр ној Го ри ус кра ти пра во не „ал бан ске зе мље“, ши ро ко под ра зу-ми је ва ју ћи и те ри то ри је гдје у не ком ма њ ем бро ју жи ве Ал бан ци или не што број ни ји му сли ма ни. Ра ди ло се при је све га о Пла ву и Гу си њу


са око ли ном, гдје су се и му сли ма ни сло вен ског по ри је кла из вјер ских, а ди је лом и из кла сних раз ло га, ма њ им ди је лом иден ти фи ко ва ли као Ал бан ци. При зрен ска ли га је, ме ђу тим, мно го ши ре за ми шља ла пра во на те ри то ри је гдје је жи вје ло из ми је ша но срп ско пра во слав но и му сли-ман ско ста нов ни штво сло вен ског по ри је кла. њен по ли тич ки про грам је тра жио све кра је ве ко ји су од по чет ка вла да ви не осман ли ја (од дру ге по ло ви не 15. ви је ка) ула зи ли у ска дар ски сан џак. Та ко, на при мјер, она је пре тен до ва ла и на до ње Ва со је ви ће (бе ран ски крај), иако он дје ни је би ло ни Ал ба на ца ни му сли ма на, из у зев вој ног гар ни зо на и осман ских чи нов ни ка и њихо вих по ро ди ца у Бе ра на ма – ха ре ми ма. Пре тен зи је ли-ге ти ца ле су се и дру гих ис точ них и ју го и сточ них обла сти ста ре ср би је, од но сно Ра шке, ко ја се од 1877. го ди не по че ла на зи ва ти ге о по ли тич ким име ном сан џак. По ли ти ка Ал бан ске ли ге, сна жно по тај но по др жа ва на од осман ске вла де, а по тај но и од вла де у Бе чу, би ла је усмје ре на и на трај но оне мо гу ћа ва ње да Цр на Го ра и ср би ја до би ју свој исто риј ски ет-нич ки про стор и за јед нич ку гра ни цу.

од лу ке Бер лин ског кон гре са о ме ђу на род ном при зна њу не за ви-сних др жа ва Цр не Го ре и ср би је у об ли ко ва ним гра ни ца ма има ле су да ле ко се жни ка рак тер – трај но одво ји ти и спри је чи ти ује ди њ е ње Цр-не Го ре и ср би је. ово под вла чим због то га што се европ ска по ли ти ка, углав ном, зе ма ља пот пи сни ца Бер лин ског уго во ра и у ово на ше ври је ме осла ња на рје ше ња фор му ли са на за за пад ни Бал кан у Бер ли ну 1878. го-ди не. сто га ва ља са ви ше кри тич но сти го во ри ти о Бер лин ском уго во ру, јер он је та ко де фи ни сао по ли тич ке гра ни це бал кан ских на ци о нал них др жа ва да су оне оста ле ка мен спо ти ца ња и ка сни је, па све до да на шњ-ег вре ме на, а ни је ис кљу че но да ће још ду го би ти спо ро ва око њихо вих про мје на. Ри јеч ју, Бер лин ски кон грес и њего ве од лу ке су зна чи ли по раз и за Ру си ју и њене бал кан ске сло вен ске шти ће ни ке. По раз од да ле ко се-жног стра те шког зна ча ја.

Ка да је ри јеч о про ши ре њу Цр не Го ре пре ма сје ве ро и сто ку и Ал-ба ни ји, Ал бан ци ма и Тур ци ма је пре ћут но да та мо гућ ност оспо ра ва-ња, од но сно оп струк ци је спро во ђе ња оних од лу ка Бер лин ског уго во ра ко је су се ти ца ле ко нач ног по вла че ња цр но гор ско-осман ске гра ни це. слич но је би ло и са дру гим ма лим бал кан ским др жа ва ма. Као до ма ћин кон гре са, кнез Би змарк, гво зде ни кан це лар њемач ког цар ства, је за тра-жио од европ ских вла да да се обра те Пор ти ка ко би са вла да ла те шко-ће око спро во ђе ња сво јих пре о ста лих оба ве за из Бер лин ског уго во ра, ме ђу ко ји ма и оба ве зу о раз мје ни те ри то ри ја и раз гра ни че њу са Цр ном Го ром. ен гле ски др жав ник ди зра е ли је, ме ђу тим, при ми је тио ка ко се Би змарк ису ви ше по жу рио, а да њемач ка ина че не ма ди рект них ин те-ре са у пи та њ и ма Бли ског ис то ка. Ру ска вла да, ди пло мат ски изо ло ва на,


мо гла је са мо да Це ти њу са вје ту је мир и уз др жа ност од на слу ћи ва ног рат ног за пле та.

Цр но гор ска вла да мо ра ла се огра ни чи ти да нај при је до би је Под-го ри цу са ис ту ре ним твр ђа ва ма спу жем и Жа бља ком и зет ском рав ни-цом. на рав но, ти ме је бит но ума њ е на мо гућ ност да Цр но гор ци ка сни је уоп ште до ђу у по сјед Пла ва и Гу си ња. У ци љу од ла га ња пре да је Под-го ри це, сул тан и њего ва вла да су пр во по ну ди ли Плав и Гу си ње, ко ји су би ли од лу ком у Бер ли ну пред ви ђе ни да их усту пе Цр ној Го ри, и упу ти-ли му ши ра мех мед Али ју да то, то бо же, из вр ши. При пад ни ци Ал бан-ске ли ге су 2. сеп тем бра 1878. усред Ђа ко ви це уби ли му ши ра мех мед Али-па шу и њего ву пра тњу. овај до га ђај је по слу жио као до бар из го вор за да ље оп струк ци је, с кра јњ им ци љем да осман ско цар ство и Ал бан ци за др же Плав и Гу си ње са око ли ном.

Ра ди по др шке за до би ја ње Под го ри це, књ аз ни ко ла је, чак, пре дао Аустро-Угар ској пре о ста лих 3.500 хер це го ва ца ко ји су би ли у са ста ву цр но гор ске вој ске и та ко јој зна чај но олак шао да оку пи ра хер це го ви-ну. ме ђу тим, Пор та ни је има ла мно го мо гућ но сти да вр ши оп струк ци ју пре да је Под го ри це и зет ске рав ни це, јер је ру ска вла да за при је ти ла да не ће по ву ћи сво је пре о ста ле тру пе из бли зи не Ца ри гра да док Тур ска не ева ку и ше сво је тру пе из Под го ри це. Ка ко је и лон дон био за ин те ре со ван да се ру ске тру пе што при је по ву ку из зо не ју жно од ис точ не Ру ме ли је, сул тан и Пор та су би ли при ну ђе ни да по пу сте. Фе бру а ра 1879. го ди не Пор та је те шка ср ца би ла при ну ђе на да пре да цр но гор ској вла ди Под го-ри цу, спуж и Жа бљак са око ли ном, као и дио ска дар ског је зе ра. Али су Цр но гор ци, на осно ву им пли цит них ком пен за ци ја у Бер лин ском уго во ру, исто вре ме но мо ра ли да осман ском цар ству вра те Ул цињ са око ли ном.

У про ље ће 1879. го ди не аустро у гар ска вла да је по ве ла ини ци ја-ти ву да би ла те рал ним пу тем са цр но гор ском вла дом спро ве де од ред бе ххIх чла на Бер лин ског уго во ра. осим пре да је спи ча, тим чла ном је од ре ђе но и да лу ка Бар и дио цр но гор ске оба ле бу ду за тво ре ни за рат-не бро до ве свих стра них зе ма ља. Цр на Го ра ни је има ла пра во, и да је има ла сна ге, да др жи рат ну фло ту. Аустро-Угар ска је до би ла ман дат да вр ши по мор ско-по ли циј ски и са ни тар ни над зор над цр но гор ском оба-лом по мо ћу ла ких стра жар ских бро до ва. Аустро-Угар ска је овла шће на да да и кон зу лар ну за шти ту по мор ској тр го вач кој за ста ви Цр не Го ре. Цр на Го ра је има ла да при ми је ни аустриј ско по мор ско за ко но дав ство ко је је би ло на сна зи у дал ма ци ји. Као што се из ових уго вор них усло ва ви ди, Цр на Го ра ни је има ла су ве ре ност над гра дом Ба ром и на ди је лу Ја дран ског мо ра.

Аустро-Угар ска је из деј ство ва ла да од Цр не Го ре до би је и оп шти-ну спич (су то мо ре). за тим је на нај гру бљи на чин ин си сти ра ла да се


уста но ви мје шо ви та аустро-цр но гор ска луч ка ка пе та ни ја у Ба ру, ко ја би ад ми ни стра тив но би ла пот чи њ е на По мор ској вла ди у Тр сту. Беч ка вла-да је на сто ја ла да на пре пад ис ко ри сти не ис ку ство Цр но го ра ца у по мор-ским по сло ви ма, као и то што је Цр на Го ра на и шла на огром не те шко ће у те ку ћем раз гра ни че њу са осман ским цар ством, и у то ме је пот пу но успје ла. Али си лом чи њ е ни це што је Цр на Го ра у сво јим ру ка ма има-ла Бар, а под у пи ра на ка ко од Ру си је та ко и од ита ли је, Цр на Го ра се, у ства ри, мо гла лак ше од у при је ти при ти ску Бе ча. на и ме, по чет ком 1880. по стиг нут је ком про мис и то на ба зи по сље дње ри је чи књ а за ни ко ле. По том по стиг ну том спо ра зу му цр но гор ски луч ки уред у Ба ру имао је да вр ши слу жбу по мор ске и са ни тар не по ли ци је. По мор ска вла да у Тр-сту, пак, до би ла је пра во да вр ши пе ри о дич ну ин спек ци ју, с тим што ће сва ки пут прет ход но тра жи ти са гла сност цр но гор ске вла де. По мор-ско за ко но дав ство Цр не Го ре има ло се трај но уса гла ша ва ти са оним у дал ма ци ји – под прет по став ком да при мје на тих за ко на не ште ти ин те-ре си ма Цр не Го ре. Аустро у гар ска вла да је оп шти ну спич (су то мо ре) при кљу чи ла те ри то ри ји при мор ја (цр но гор ског), ко је је оку пи ра ла још од по чет ка хIх ви је ка.

ме ђу на род на ко ми си ја за раз гра ни че ње Цр не Го ре и осман ског цар ства са ста ла се ма ја 1879. го ди не. Глав ни про блем раз го во ра био је у то ме да Пор та пре да Цр ној Го ри Плав и Гу си ње. ска дар ски ва ли ја и ујед но глав ни екс по нент Ал бан ске ли ге ху се ин-ху сни па ша пу тем ра зних три ко ва и сва ко ја ких дру гих из и гра ва ња оне мо гу ћио је да ко ми-си ја по стиг не ика кав ре зул тат у ве зи с по вла че њ ем гра ни це ко ја би Цр-ној Го ри обез би је ди ла пре да ју Пла ва и Гу си ња са око ли ном. Та ко ђе је оспо ра вао и по вла че ње гра ни це, од но сно њену ис прав ку у ко рист Књ а-же ви не Цр не Го ре из ме ђу Го рњ их и до њ их Ва со је ви ћа и на сек то ру ше-ку лар ског пле ме на од ли ма до мо кре пла ни не. Та ко је мо гло би ти при је све га због ан ти цр но гор ског тај ног и јав ног ра да и аустро у гар ске вла де. на и ме, у ме ђу вре ме ну беч ки двор и вла да би ли су до шли до за кључ ка да је у Бер ли ну њена ди пло ма ти ја учи ни ла гре шку при хва тив ши од ред-бу да Плав и Гу си ње при пад ну Цр ној Го ри. Јер, ако би Цр на Го ра до-шла у по сјед пла во-гу си њ ске ко тли не, ти ме би сте кла до бру осно ви цу за бу ду ће аспи ра ци је пре ма ме то хи ји, па чак и пре ма но во па зар ском сан џа ку (ра шкој обла сти). А упра во то је би ло оно што би на вод но угро-жа ва ло пре тен зи је мо нар хи је пре ма том про сто ру, и не са мо њему, не го и пре ма ал бан ским ет нич ким те ри то ри ја ма и да ље ка вар дар ској до ли ни и со лу ну.

У је сен 1879. на сту пи ла је те шка по ли тич ка и вој на кри за око Пла ва и Гу си ња из ме ђу Цр не Го ре и осман ског цар ства. Књ аз ни ко ла и њего ва вла да су из да ли на ред бу за дје ли мич ну мо би ли за ци ју, ство-


ре на је мо гућ ност да се за по сјед ну Плав и Гу си ње. Али европ ске си ле ни су одо бри ле вој ну ак ци ју, па је цр но гор ска вла да би ла при ну ђе на да од у ста не од вој ног по хо да на Плав и Гу си ње. сул тан и Пор та, ме ђу тим, су чи ни ли све да оспо ре пре да ју плав ско-гу си њ ског кра ја Цр ној Го ри. зва нич но Пор та је упу ти ла 15 та бо ра (ба та љо на), на че лу са ге не ра лом мух тар-па шом, на вод но с ци љем да њего ве сна ге обез би је де пре да ју Пла ва и Гу си ња Цр ној Го ри. ство ре на је тзв. Плав ско-гу си њ ска афе ра ко ја је не са мо уз др ма ла по ли тич ке од но се Цр не Го ре и осман ског цар-ства не го и ве ле си ла пот пи сни ца Бер лин ског уго во ра. ефе кат ми си је мух тар-па ше био је у то ме да су ал бан ске кон зер ва тив не сна ге до би ле огром ну ма те ри јал ну и мо рал ну пот по ру, осман ски ма га ци ни оруж ја, му ни ци је и на мир ни ца ста вље ни су на рас по ла га ње Ал бан ској ли ги. Та-ко су оја ча не сна ге ли ге.

Ка да су се Ал бан ци, пред во ђе ни од фе у дал них еле ме на та, мо би-ли са ли и до бро при пре ми ли за от пор ору жа ном си лом, аустро у гар ска вла да је ис ту пи ла са иде јом „фор мал не пре да је“ Пла ва и Гу си ња Цр ној Го ри. То је, прак тич но, зна чи ло да се осман ско цар ство од рек не су ве-ре ни те та над пла во-гу си њ ским кра јем, да са Цр ном Го ром пот пи ше је-дан до ку ме нат о фор мал ној при мо пре да ји, а Цр но гор ци и Ал бан ци не ка се он да кр ва во раз ра чу на ва ју око по сје до ва ња те ри то ри је. ме ђу тим, и са ма Пор та је од би ла ту беч ку фор му лу, за зи ру ћи да би „фор мал на пре-да ја“ мо гла би ти не зго дан пре се дан за њено раз гра ни че ње са Грч ком у епи ру. ства ри су се и да ље све ви ше ком пли ко ва ле. Ал бан ски пр ва ци из вр ши ли су сна жан при ти сак на аге и бе го ве ислам ске вје ре сло вен ског по ри је кла у Пла ву и Гу си њу, на че лу са Али-бе гом Гу си њ цем (из ро да бе гов ске ку ће Па ши ћа), ина че, јед ним од во де ћих лич но сти у Ал бан ској (При зрен ској) ли ги, да и они уста ну на оруж је ра ди оне мо гу ћа ва ња да Цр на Го ра до би је Плав и Гу си ње. Пре ма гра ни ци Цр не Го ре ство рен је фронт, на вод но од сна га Ал бан ске ли ге, али ту су се на шли и ба та љо ни (та бо ри) ре дов не тур ске осман ске из је ди ни ца ге не ра ла мух тар-па ше. на фрон ту код Пла ва је до шло до два ја ча ору жа на су ко ба. Вој нич ки нео д лу чан ис ход бо је ва на нов ши ћу кра јем 1879. и му ри ни по чет ком 1880. го ди не био је чи сти до би так за Ал бан ску ли гу, ко ја се већ афир-ми са ла као сна га ре ла тив но са мо стал на, спо соб на и да да је пра вац до-га ђа ји ма, што је од го ва ра ло по ли ти ци Пор те.

По што је мо гућ ност да Цр на Го ра уоп ште до ђе у по сјед Пла ва и Гу си ња го то во от па ла, цр но гор ска вла да се де цем бра 1879. обра ти ла европ ским си ла ма, сa за хтје вом да ре а ли зу је од ред бе Бер лин ског уго во-ра. ис ти чу ћи ка ко се зе мља ис цр пљу је ста њ ем ни ра та ни ми ра, од Пор-те се као је ди ног крив ца за оп струк ци ју тра жи ло обе ште ће ње у из но су од два ми ли о на фра на ка. оба ве зе Пор те из Бер лин ског уго во ра јед на ко


оста ју на сна зи, а док она не ис пла ти тра же но обе ште ће ње – Цр на Го ра про гла ша ва се кве стар на сва до бра исе ље них му сли ма на из гра ни ца зе-мљи шта при са је ди њ е ног Цр ној Го ри ре зул та том по сље дњ ег ра та.

ме ђу тим, ствар је би ла у то ме што је цр но гор ска вла да све од свр шет ка ра та ин тен зив но вр ши ла екс про при ја ци ју зе ма ља му сли ман-ских еми гра на та. оте за ње раз гра ни че ња бит но је олак ша ло да цр но гор-ска вла да из и гра ххх члан Бер лин ског уго во ра, ко јим се му ха џи ри ма га ран ту је имо ви на у Цр ној Го ри. Про гла ше ње се кве стра као за ло га за ште ту иза зва ну не из вр ше њ ем оба ве зе о по вла че њу гра ни це зна чи ло је пре тен зи ју цр но гор ске вла де да се по ли ти ка екс про при ја ци је тих има ња не ка ко ле га ли зу је пред европ ским вла да ма.

има ју ћи на уму да су „ма ла“ бал кан ска пи та ња јед ном већ за па-ли ла ве ли ку ис точ ну кри зу, европ ске вла де су се ја ну а ра 1880. у осно ви са гла си ле да се Цр ној Го ри за Плав и Гу си ње до ди је ли, као аде кват на ком пен за ци ја, дру га те ри то ри ја. По сред ник је би ла ита ли ја пре ко свог ам ба са до ра у Ца ри гра ду гро фа Кор ти ја. Цр ној Го ри је по ну ђе на ком-пен за ци ја те ри то ри јом ал бан ских, углав ном, ка то лич ких пле ме на Гру да и хо та, ис точ но од Под го ри це. Плав и Гу си ње еко ном ски су да ле ко ви-ше ври је дје ли, али се у ка би не ти ма ве ле си ла ра чу на ло да би зе мљи ште Гру да и хо та стра те гиј ски до бро обез бје ђи ва ло Под го ри цу и да би то за до во љи ло Цр ну Го ру. Али Це ти ње ни је би ло том по ну дом за до вољ но.

на ди је лу још не де фи ни са не гра ни це из ме ђу се ла Треп че и Ви-ниц ке, као и на те ри то ри ји ше ку лар ског пле ме на, би ло је чар ки још при је не го је до шло до рат ног су ко ба Цр не Го ре и осман ског цар ства око Пла ва и Гу си ња. ста нов ни штво Ше ку ла ра је од Бер лин ског кон-гре са па сље де ћих шест го ди на би ло ја ко уз не ми ре но због не из вје сно-сти да ли ће њихо ва се ла на де сној стра ни Ше ку лар ске ри је ке оста ти у са ста ву осман ског цар ства (у Бе ран ској ка зи, сре зу) или ће при па сти Цр ној Го ри. оно ни је при зна ва ло де мар ка ци о ну ли ни ју ко ја је од ушћа Ше ку лар ске ри је ке у лим ишла овом ри је ком на ис ток до рав ног ди је ла мо кре пла ни не, па су се че сто де ша ва ли су ко би и па да ле жр тве на мо-крој. о том ро ви том ста њу свје до че број ни до пи си ко је су управ не и вој-не вла сти из Ан дри је ви це и гра нич ни ка пе та ни Тре пач ко-ше ку лар ске и По лим ске ка пе та ни је, за тим пр ва ци из бе ран ског кра ја, сла ли Це ти њу, а у ко ји ма се го во ри о не ри је ше ним спо ро ви ма на ди је лу још не де фи ни-са не гра ни це Ту ри ја, лим, Ше ку лар, мо кра до Ча ко ра и да ље ка Ви си-то ру и Ку чи ма, као и те шким усло ви ма жи во та срп ског ста нов ни штва у бе ран ској ко тли ни. Пор та у бе ран ском кра ју ни је обез би је ди ла на ро ду, „по што је до шао на сво ја огњ и шта“, сло бо ду и прав ну и имо вин ску си-гур ност, на што је би ла оба ве зна „по не срећ ној бер лин ској кон фе рен-ци ји“. У ства ри, она га је пре пу сти ла и да ље угњ е та ва њу, пљач ка њу и


зло чи ни ма ба ши бо зу ка, у ко ме су пре дњ а чи ли без об зир ни „зли Ру гов-ци“. Али-бег Гу си њ ски, по став ши му та се риф Пећ ког окру га, као па ша с јед ним ту гом (на гра ђен због от по ра пре да ји Пла ва и Гу си ња), до пу штао је на си ља и раз не зло чи не дуж про јек то ва не гра ни це од ли ма до мо кре, Ча ко ра и да ље пре ма Ви си то ру, ли по ви ца ма ка Ку чи ма. спор но је би ло осим др жав не гра ни це и ко му нал не ли ни је из ме ђу на се ља, не ри је ше но пи та ње дво вла снич ких има ња и пла нин ских па шњ а ка. све то ће го ди-на ма, и по сли је рат ног су ко ба на нов ши ћу и му ри ни, би ти пред мет раз го во ра у мје шо ви тој цр но гор ско-тур ској ко ми си ји за раз гра ни че ње. Ко ми си ја се че сто са ста ја ла, до го ва ра ла и спо ри ла о то ме ку да по ву-ћи гра ни цу из ме ђу Треп че и Ви ниц ке и са ли ма на ис ток пре ко ше ку-лар ског ата ра до мо кре и Ча ко ра. Тај дио гра ни це цр но гор ска вла да је успје ла да ри је ши тек пот пи си ва њ ем Ца ри град ске кон вен ци је де цем бра 1884. го ди не, али не у цје ли ни у ко рист Цр не Го ре.

У пи та ње де фи ни са ња ис точ ног ди је ла цр но гор ске гра ни це (пре-ма ал бан ској те ри то ри ји) мно го се ми је ша ла вла да аустро у гар ске мо-нар хи је. Пре ко сво јих кон зу ла, аге на та и све ште ни ка, Беч је охра бри-вао ал бан ске ка то ли ке да се удру же са му сли ма ни ма и су прот ста ве усту па њу Гру да и хо та Цр ној Го ри. По др жа ва ју ћи ал бан ске ка то ли ке, Аустро-Угар ска је код њих на сто ја ла да стек не ле ги ти ма ци ју за штит-ни ка и њихо вог по кро ви те ља, с ја сним ци љем да јој бу ду од ко ри сти у бу дућ но сти. Ра зу ми је се, Аустро-Угар ска је, уз оста ле европ ске си ле, фор мал но при хва ти ла по сре до ва ње пре ко гро фа Кор ти ја у ар би три ра њу за цр но гор ско про ши ре ње у ма ле си ји.

Ал бан ски му сли ма ни и ка то ли ци, иако су њихо ви мо ти ви вјер ски би ли раз ли чи ти, удру жи ли су се под за јед нич ким вођ ством ска дар ског ко ми те та Ал бан ске ли ге и пру жи ли од лу чан от пор Цр ној Го ри. осма ан-ска власт јед на ко је ста ја ла иза њих, ука зу ју ћи им сва ку по моћ. све је го во ри ло да ће се по но ви ти оно што је већ би ло ви ђе но у Плав ско-гу-си њ ској афе ри.

Ам ба са до ри ве ле си ла у Ца ри гра ду са мо су по твр ди ли је дан осман ско-цр но гор ски до ку ме нат о пре да ји Гру да и хо та Цр ној Го ри. ме ђу тим, уочи 22. апри ла 1880, да на од ре ђе ног за пре да ју ове те ри-то ри је, ска дар ска осман ска власт је по ме ну ту те ри то ри ју и по ло жа је ком плет но усту пи ла од ре ди ма Ал бан ске ли ге. не ги ра ју ћи ле гал ност и ле ги тим ност ли ге, а др же ћи да су европ ске си ле ду жне да спро ве ду Бер лин ски уго вор, ко јег су пот пи са ле, цр но гор ска вла да је устук ну ла пред при зо ром но ве осман ске пре ва ре.

европ ске си ле су тек та да схва ти ле да су се на шле у ком про ми-ту ју ћој си ту а ци ји, па су упо зо ри ле Пор ту да се из ла же ве ли кој од го-вор но сти ако не на ђе ли је ка ство ре ној си ту а ци ји. за о крет је, ме ђу тим,


на сту пио, ка да се но ва бри тан ска ли бе рал на вла да Глед сто на од луч но за ло жи ла да Пор та пре о ста ле оба ве зе из Бер лин ског уго во ра стрикт но ис пу ни. У та ко на ста лој си ту а ци ји и сам Беч је по чео да стра ху је да се усљед сна же ња ал бан ског по кре та не пре не се вар ни ца на Бо сну и хер це го ви ну, гдје мо нар хи ја још ни је би ла учвр сти ла сво ју оку па ци о-ну власт.

У ка сно про ље ће 1880. кон церт европ ских си ла от по чео је ко лек-тив ни при ти сак на Пор ту за рје ше ње цр но гор ског гра нич ног пи та ња. сло жи ле су се да је, с об зи ром на раз не усло ве и ин те ре се, нај лак ше и нај цје лис ход ни је да осман ска вла да Цр ној Го ри вра ти Ул цињ са те ри то-ри јом до Бо ја не, ако хо ће да по сва ку ци је ну за др жи плав ско-гу си њ ски крај.

Вла де европ ских си ла, ме ђу тим, уза луд су упу ћи ва ле ко лек тив не но те Пор ти. она ни је ни шта пред у зи ма ла да за до во љи њихо во тра же-ње. По ка за ло се да ни шта не ври је ди без од луч не при је тње, укљу чу ју-ћи и вој ну. сеп тем бра 1880. си ле су упу ти ле јед ну здру же ну по мор ску еска дру у во де Ја дра на. Глав ни ну су чи ни ли рат ни бро до ви Ве ли ке Бри-та ни је и Ру си је. Ко ман дант еска дре бри тан ски ад ми рал лорд сеј мур и књ аз ни ко ла до го во ри ли су се за де мон стра ци ју јед не ком би но ва не ак-ци је - с мо ра и с коп на про тив „ал бан ских бан ди“ у Ул ци њу. до го вор си ла је пред ви ђао са мо ва тре ну по др шку са бро до ва, а не и са цр но-гор ске стра не. си ту а ци ја се ком пли ко ва ла ка да је ска дар ски гу вер нер Ри за-па ша упу тио ве ли ка по ја ча ња у Ул цињ и за при је тио да ће се свим си ла ма од у при је ти. оцје њ у ју ћи да би то зна чи ло но ви рат са осман-ским цар ством, књ аз ни ко ла је од си ла за тра жио озбиљ ни је га ран ци је не го што је са ма по др шка то по ва еска дре. ди пло ма ти ја је на ста ви ла да енер гич ни је дје лу је у Ца ри гра ду.

По на ша ње Пор те уври је ди ло је вла де европ ских си ла. Бри тан ска вла да осје ћа ла се ве о ма не ла год но, из ме ђу не мо гућ но сти да се евро-па по ву че пред осман ским цар ством, и нео п ход но сти да се одр жи са-гла сност вла да за по сти за ње ци ља мир ним пу тем. Бри тан ски пре ми-јер Глед стон је чак до шао на ми сао да здру же на еска дра за у зме лу ку смир не, као за ло гу док Пор та не пре да Ул цињ Цр ној Го ри. њемач ка и Аустро-Угар ска ни је су при хва ти ле та кву мје ру. Али је за то усли је дио енер гич ни ди пло мат ски при ти сак на сул та на Аб дул ха ми да и Пор ту, у ко ме су њемач ка и Аустро-Угар ска пре дњ а чи ле. нај зад је Пор та 11. х 1880. са оп шти ла европ ским вла да ма да Цр ној Го ри без у слов но пре да је Ул цињ. Пре ма спо ра зу му ко ме са ра дви је стра не, осман ли је су 26. и 27. хI 1880. го ди не на пу сти ли а Цр но гор ци за по сје ли те ри то ри ју Ул ци ња до Бо ја не. Ко нач но, при са је ди њ е њ ем Ул ци ња са плод ним зе мљи штем до Бо ја не из вр ше на је од го ва ра ју ћа ком пен за ци ја Цр ној Го ри за Плав и


Гу си ње и, ре као бих, би ла је то зна чај на те ко ви на Цр не Го ре оства ре на у Ве ли кој ис точ ној кри зи 1875-1878. го ди не.

ме ђу тим, спо ро ви око по вла че ња сје ве ро и сточ не гра ни це Цр не Го ре окон ча њ ем Плав ско-гу си њ ске афе ре ни је су пре ста ли. ин ци ден ти су се на ста ви ли и по сли је пот пи си ва ња Ца ри град ске кон вен ци је кон-цем 1884. го ди не. По себ но се кр ва ри ло на гра ни ци од мо кре до Ча ко ра, а ста бил но сти ни је би ло ни на дру гим сек то ри ма од Шће пан По ља до ли ма. о тим гра нич ним и пре ко гра нич ним су ко би ма ко ји су тра ја ли све до сло ма осман ског цар ства 1912. го ди не на Бал кан ском по лу о стр ву оп шир ни је сам пи сао у мо но гра фи ји Ше ку лар и Ше ку лар ци од по ме на до 1941. го ди не (ЦА нУ, 49, Под го ри ца, 2006, стр. 456-555).

од лу ка ма Бер лин ског кон гре са Цр на Го ра је би ла те ри то ри јал но ви ше не го удво стру че на, до би ла је из лаз на мо ре и рав ни чар ске пре дје-ле са гра до ви ма Под го ри цом, ник ши ћем, Ко ла ши ном, Ба ром и Ул ци-њ ем. Те ри то ри јал но је про ши ре на на дио Го рњ ег По ли мља (Ше ку лар и се ла Го рње лу ге, Уло ти ну, му ри ну, Гра ча ни цу, зо ри ће, ма шни цу и Ве ли ку). Тим је она сте кла усло ве за ква ли тет но ви ши ни во др жав ног раз вит ка, увр ште на је у клуб европ ских др жа ва. ме ђу тим, то про ши ре-ње и уве ћа ње Цр не Го ре ни је за до во ља ва ло и њене на ци о нал не ин те ре-се. Још уви јек је зна тан дио цр но гор ског, од но сно, срп ског на ро да остао со ци јал но и еко ном ски обес пра вљен у гра ни ца ма осман ског цар ства. Цр но гор ском вла да ру тре ба ло је мно го вре ме на да при вре ме но за бо ра-ви на сво је рат не ци ље ве и оно што је тре ба ло да до би је по сан сте фан-ском ми ров ном уго во ру. Књ аз/краљ ни ко ла мо гао је са мо да жа ли што су му из ма кли круп ни за ло га ји ко је је Ру си ја би ла на ми је ни ла Цр ној Го ри. Бер лин ски кон грес, ко јим је из вр ше на ре ви зи ја сан сте фан ског ми ра, отри је знио је и Цр ну Го ру од илу зи ја да се њено ве ли ко уве ћа ње мо гло оства ри ти без са гла сно сти ве ли ких европ ских си ла, при је све га без на кло но сти Аустро-Угар ске као нај за ин те ре со ва ни је за овла да ва ње про сто ром ко ји је исто риј ски и ет нич ки био цр но гор ско-срп ски, па чак и оним ко ји је био ди је лом ма ке дон ски и ал бан ски.

све оно што је од лу че но у Бер ли ну 1878. пред ста вља ло је ве ли-ки по раз за све ју жно сло вен ске на ро де, па и за Цр ну Го ру. Бер лин ски кон грес сан ци о ни сао је нај ве ћу ди о бу Бал кан ског по лу о стр ва до та да из вр ше ну ме ђу ве ли ким си ла ма. но ве гра ни це на бал кан ском про сто-ру, од ре ђе не у Бер ли ну, оста ви ле су ду бо ког тра га на по ли тич ки, еко-ном ски, кул тур ни и цје ло куп ни на ци о нал ни жи вот и раз ви так код свих ју жно сло вен ских на ро да. По себ но су по го ди ле ин те ре се цр но гор ског и срп ског на ро да. Гра ни ца је ди је ли ла и је дин стве на пле ме на, се ла и има ња љу ди. Би ло је по треб но да про тек не ви ше од три де це ни је бор-бе док ни је до шло до ми је њ а ња гра ни ца на Бал ка ну, али и по ред тих


из вр ше них про мје на бер лин ске гра ни це се ак ту е ли зу ју и у ово на ше ври је ме.

од свих бал кан ских др жа ва Цр на Го ра је има ла нај ви ше те шко ћа око ус по ста вља ња гра ни це са осман ским цар ством, на чел но про пи са не Бер лин ским уго во ром. Цр на Го ра је, због от по ра Пор те, али и им пе ри ја-ли стич ке по ли ти ке Аустро-Угар ске, би ла при ну ђе на да кр ва ри и по сли-је 1878. го ди не да би оства ри ла бар дио ре зул та та сво је ду ге ре во лу ци о-нар не осло бо ди лач ке бор бе, чи ји је за вр шни чин пред ста вљао Ве љи рат 1876-1878. го ди не, а по том осло бо ди лач ки Бал кан ски рат 1912. го ди не.

Те шко ће око утвр ђи ва ња цр но гор ско-тур ске гра ни це тра ја ле су не са мо по чет ком осам де се тих го ди на не го и ка сни је све до сло ма осман-ског цар ства 1912. го ди не. По ку шај да ме ђу на род на ко ми си ја, у пр вој по ло ви ни 1881. го ди не, ко нач но утвр ди цр но гор ско-тур ску гра ни цу ни-је успио. из би ја ње устан ка у хер це го ви ни 1882. про тив аустро у гар ске вла сти, у ко ме су ма сов но уче ство ва ли и му сли ма ни и пра во слав ни, усло вио је још ја чи при ти сак беч ке вла де на Цр ну Го ру, па су це ти њ ски зва нич ни кру го ви схва ти ли нео п ход ном ну жност да се што при је нор-ма ли зу ју од но си са Пор том. од ма ле др жа ве, ко ја се до Бер лин ског кон-гре са осла њ а ла на оруж је чи та вог свог му шког ста нов ни штва и по моћ ди пло ма ти ја ве ћи не европ ских зе ма ља, ду пло уве ћа на и не за ви сна Цр-на Го ра би ла је при ну ђе на да ми је ња тра ди ци о нал ни од нос сво је др жав-не по ли ти ке, ка ко на уну тра шњ ем та ко и на спољ но-по ли тич ком пла ну. У но во на ста лим спољ но-по ли тич ким при ли ка ма цр но гор ски књ аз ни-ко ла је при род но же лио да нор ма ли зу је од но се са осман ским цар ством, вје ков но не при ја тељ ском зе мљом Цр не Го ре.

Пр ви зна ча јан ко рак на пра вљен је ав гу ста 1883. го ди не, ка да је, на по зив сул та на Аб дул ха ми да, књ аз ни ко ла по сје тио Ца ри град. сул тан је из ван ред но при мио цр но гор ског књ а за, до та да шњ ег не при ја те ља. Би ла је то пр ва зва нич на по сје та јед ног цр но гор ског вла да ра учи њ е на Ца ри-гра ду, те је и то да ло од ре ђе ну те жи ну по ли тич ким раз го во ри ма из ме ђу два вла да ра. сул тан и цр но гор ски књ аз су се том при ли ком до го во ри ли и о рје ше њу пре о ста лих гра нич них про бле ма. То ком дви је на ред не го-ди не би ла те рал ни од но си су се од ви ја ли нор мал но, па, ипак, по сао око утвр ђи ва ња гра ни це на те ре ну ни је у све му био окон чан. Ца ри град ска кон вен ци ја (1884) ри је ши ла је углав ном нај спор ни је про бле ме на сје ве-ро и сточ ној цр но гор ско-тур ској гра ни ци. до бри од но си из ме ђу вла да ра дви је др жа ве обе ћа ва ли су но ву стра ни цу у исто ри ји од но са осман ског цар ства и Цр не Го ре. но, на цр но гор ско-тур ској гра ни ци, на ро чи то на њеном сје ве ро и сточ ном ди је лу, ја вља ли су се ин ци ден ти све до 1912. го ди не. исти на, и јед на и дру га стра на зва нич но су по ку ша ва ле да те ин ци ден те, по го то ву оне на ал бан ској стра ни, пред ста ве као ис кљу чи-


во ло кал не. и они су то за и ста и би ли, иза зи ва ли су их по је дин ци или ал бан ске гру пе и мје сне вла сти ко је су би ле у ру ка ма ло кал них пр ва ка. По не кад су то, и по ред на ред би цр но гор ских вла сти да се уз др жа ва ју од кон фли ка та на гра ни ци, чи ни ли и цр но гор ски др жа вља ни.

У за тар ју и Го рњ ем По ли мљу је од кра ја хIх ви је ка, под ути ца јем на ци о нал не про па ган де ко ју су ши ри ле цр но гор ска и срп ска вла да, по-но во оја чао по крет за на ци о нал но и со ци јал но осло бо ђе ње. Цр на Го ра је у овом пе ри о ду ис по ља ва ла не по сред ну за ин те ре со ва ност за про ши-ре ње на кра је ве ста ре Ра шке, од но сно на дио но во па зар ског сан џа ка, те ри то ри је ет нич ки на се ље не пре те жно срп ским жи вљем или му сли ма-ни ма сло вен ског по ри је кла, за тим пре ма ме то хи ји и го рњ ој Ал ба ни ји. на тим про сто ри ма Цр на Го ра је на ста ви ла да ја ча свој уплив, а то ју је не ми нов но во ди ло у су коб са осман ским цар ством, ко је је, опет, на ста-ви ло да, као и при је тро го ди шње Ве ли ке ис точ не кри зе, упра вља овим кра је ви ма на груб на чин, спу та ва ју ћи еко ном ски, со ци јал ни, вјер ски, кул тур ни и сва ки дру ги на ци о нал ни на пре дак цр но гор ском, срп ском и ал бан ском ста нов ни штву. Та ко пр ве де це ни је хх ви је ка у По ли мљу и за тар ју ни је би ло ни си ја ња ни же тве без бу на и окр ша ја. све то је до-ве ло до не ми нов ног и по сље дњ ег су ко ба Цр не Го ре и њених бал кан-ских са ве зни ца са осман ским цар ством 1912. го ди не, у ра ту у ко јем ће ко нач но би ти и ри је ше но ис точ но пи та ње као ви ше вје ков ни про блем, од но сно про тје ра но осман ско цар ство са Бал ка на, из у зев ма лог ди је ла ис точ не Ру ме ли је ко је чи ни не по сред но за ле ђе Ца ри гра да (ис тан бу ла).

Mi o mir DA šIĆ

PO LI TI CAL AND MI LI TARY RE LA TI ONS BET wE EN MON TE NE GRO AND THE OT TO MAN EM PI RE FROM 1878 TO 1884

Sum mary

The pa per shows that the Mon te ne grin go ve rn ment pri ma rily wan ted the Por-te to ce de Pod go ri ca with for tres ses (Spiz za and Ža bljak), which the sig na tory of the Tre aty of Ber lin did in the win ter of 1879. The Por te wit hdrew its mi li tary and ci vil aut ho ri ti es from Ko la šin and the sur ro un ding area. Mon te ne gro was in obli ga tion to re turn Ul cinj with its sur ro un ding area all the way to the ri ver Bo ja na (ta ken in the war in 1877) with its pre va i ling Al ba nian po pu la tion, which it did. The stron-gest dis pu te bet we en the Mon te ne grin go vern ment and the Por te was over Plav and Gu sinj with the sur ro un ding area, be ca u se the ces sion was op po sed by the newly-esta blis hed Al ba nian (Pri zren) le a gue, or ga ni zed on the prin ci ple of pan-Isla mic ide-


o logy (on Ju ne 10, 1878 in Pri zren) with the aim of pre ven ting this ter ri tory from be co ming a part of the Mon te ne grin sta te, ter ri tory known for its ot her wi se di ver se et hnic com po si tion, many of which we re Sla vic Mu slims and Al ba ni ans (Mu slims and Cat ho lics). Ba sed on cer tain ori gi nal do cu ments, it was pro ved that Sul tan Ab-dul lah Ham mid and his go vern ment we re be hind the Al ba nian (Pri zren) le a gue. The Por te sec retly pro vi ded mi li tary and ma te rial as si stan ce (in arms and ot her war ne-ces si ti es) to the ar med for ces of the Al ba nian le a gue. In la te 1879 and early 1880, the Le a gue pre ven ted Mon te ne grin mi li tary with arms from en te ring Plav and Gu sinj. In two bat tles (at Nov šić and Mu ri na) wit ho ut a de fi ning out co me, Mon te ne gro re-a li zed that the only way to gain pos ses sion of the Plav-Gu sinj val ley was with the help of Rus sia, espe ci ally sin ce the Is tan bul go vern ment was sec retly sup por ted by the Austria-Hun gary, whi le ot her gre at po wers re ma i ned pas si ve. The Plav-Gu si nja af fa ir en ded with sig na to ri es of the Tre aty of Ber lin of fe ring a part of the Al ba nian Pro vin ce (Gru de and Ho ti) as com pen sa tion to Mon te ne gro, in or der to sa ve the ir in ter na ti o nal re pu ta tion, which was not a sa tis fac tory so lu tion to Mon te ne gro.

The En glish li be ral go vern ment fi nally of fe red the Mon te ne grin ru ler, Prin ce Ni ko la Pe tro vić, Ul cinj with the sur ro un ding area (to the ri ver Bo ja na) in stead of Plav and Gu sinj, which he ac cep ted. But the Al ba nian Le a gue, sup por ted by the Por-te thre a te ned with ar med re si stan ce. En gland and Rus sia, in agre e ment with Austria-Hun gary and ot her sig na to ri es of the Tre aty of Ber lin, sent bat tle ships to Adri a tic wa ters, thre a te ning the Em pi re with re ta li a tion by bom bing Ul cinj which was si mul-ta ne o usly at tac ked by the Mon te ne grin army from be hind. Un der such de mon stra-tion of po wer, the Por te wit hdrew its for ces from Ul cinj. Thus, the af fa ir was en ded in No vem ber 1880 with Bo ja na be co ming a bor der ri ver bet we en the two co un ti res.

The in ci dents aro und the bor ders which we re to be mar ked in the so ut he ast, ho we ver, con ti nued over the fol lo wing years. Fi nally, Mon te ne gro and the Ot to man Em pi re nor ma li zed the ir re la ti ons af ter a fri endly re la ti on ship was esta blis hed bet-we en the two ru lers du ring the vi sit of Prin ce Ni ko la to Is tan bul in August 1883, at the in vi ta tion of Sul tan Ab dul lah Ham mid. The Sul tan ga ve an ex tra or di nary re cep-tion to the Mon ten grin so ve re ign, pre vi o usly his bit ter enemy. The two so ve re igns agreed then on set tling the bor der is su es. Bi la te ral re la ti ons we re sin ce con duc ted nor mally, ba sed on the Is tan bul Con ven tion (from De cem ber 1884), which set tled the bor der is su es. Ne vert he less, se ve re bor der in ci dents (mur ders, pil la ge of cat tle and ot her pro perty) per si sted un til 1912. From the la te 19th cen tury un til the Bal kan war in 1912, the re was no sa wing or re a ping at the bor der or aro und it, from šće pan Po lje to Mo unt Mo kra and Ča kor (in Ta ra and Lim re gion), wit ho ut the re bel lion of bor der ort ho dox Chri stian po pu la tion (Mon te ne grins and Serbs). All this lead to a gre at upri sing, an in su r rec tion in the re gion of Be ra ne in the sum mer of 1912, which was the ca u se for the Bal kan war, which Mon te ne gro star ted first in agre e ment with ot her Bal kan al li es.

In a di scus sion pa nel held at this sci en ti fic gat he ring, in which the un der sig-ned has al so ta ken part, cri ti cal re marks we re gi ven re gar ding cer tain ope ned and uno pe ned qu e sti ons not only from the sphe re of di plo ma tic re la ti ons bet we en Mon-te ne gro and the Ot to man Em pi re, but al so re gar ding cer tain cur rent to pics worth ex plo ring and brin ging to light from a mo re cri ti cal le vel.


сАдРЖАЈ

Отварање скупа ....................................................................................... 7Радослав РАсПоПоВић, Значај међународног признања у процесу израстања државноправног субјективитета Црне Горе .............. 9саша мАРКоВић, Француска штампа и Берлински конгрес ............. 31Живко м. АндРиЈАШеВић, 1878. година као граница епоха .......... 43стјепан мАТКоВић, Црна Гора у погледима хрватске политике, 1878-1918. ......................................................................... 57Karl KASER, Austro-Hungary and the Independence of Montenegro ...... 69Bernard LORY, Derviš paša: un acteur meconnu de la crise d’orient ..... 79Antonello BIAGINI & Andrea CARTENY, A close relationship: Italy and Мontenegro after 1878 ........................................................ 91славко БУРзАноВић, Црногорске мисије Чезара Дурандоа .......... 97саша КнеЖеВић, Велике силе према захтјевима Црне Горе у анексионој кризи .......................................................... 111Я.В. ВиШнЯКоВ, Сербо-черногорские отношения и боснийский кризис 1908-1909 гг. .................................................... 125сенка БАБоВић-РАсПоПоВић, Прва деценија црногорске државне независности (1878-1888) – пут ка Европи ................... 139момчило д. ПеЈоВић, Црногорци на школовању у иностранству као стипендисти страних влада и држава ............ 147Uğur ÖZCAN, Тhe loan agreement between the Оttoman empire and Мontenegro, and financial aid to Мontenegro ................ 167драгана КУЈоВић, Исељавање муслимана из Црне Горе након Берлинског конгреса као тема на страницама Историјских записа ......................................................................... 181сузана РАЈић, Руска дипломатија о односима Србије и Црне Горе (1900-1903) ...................................................................... 189Габриела ШУБеРТ, Црна Гора на почетку 20. века – у очима једне Енглескиње .............................................................. 209Татјана КоПРиВиЦА, Црна Гора и међународне изложбе у другој половини XIX и почетком XX вијека .................................. 217


Аднан ПеПић, Новине Малумâт о посјети књаза Николе Истанбулу 1899. године ...................................................... 239Massimo BUCARELLI, D’Annunzio, Italy and the Independence of Montenegro 1919-1920 ................................................................. 249Hatice ORUç, Ottoman Turkish Manuscripts about Montenegro in the reign of Sultan Abdülhamid II ................................................ 265зоран лАКић, Међународни положај Црне Горе кроз историју и њена међународна политика с аспекта односа великих и малих ..................................................................... 271Жарко леКоВић, Дробњак након Берлинског конгреса .................. 279Раденко ШћеКић, Идеја црногорске државне независности у унутарполитичком животу Црне Горе крајем XX и почетком XXI вијека ....................................................................... 295миомир дАШић, Политички и војни односи Црне Горе и османског царства 1878-1884. ........................................................ 309

содеРЖАние

Открытие конференции ..................................................................…… 7Радослав РАсПоПоВиЧ, Роль международного признания в процессе создания особой государственно-правовой системы Черногории …....................................................................... 9саша мАРКоВиЧ, Французская пресса и Берлинский конгресс ........ 31Живко м. АндРиАШеВиЧ, 1878 год как граница между эпохами ................................................................................... 43степан мАТКоВиЧ, Взгляды хорватских политиков относительно Черногории, 1878 – 1918 .......................................... 57Карл КАйзеР, Австро-Венгрия и независимость Черногории .......... 69Бернар лоРи, Дервиш-паша ............................................................... 79Антонелло БЬЯдЖини, Андреа КАРТени, Тесные отношения: Италия и Черногория после 1878 года ........................ 91славко БУРзАноВиЧ, Миссии Чезаре Дурандо в Черногории ........ 97саша КнеЖеВиЧ, Отношение великих держав к Черногории и ее требованиям во время боснийского кризиса ............................ 111 Я.В. ВиШнЯКоВ, Сербо-черногорские отношения и боснийский кризис 1908-1909 гг. ..................................................... 125сенка БАБоВиЧ-РАсПоПоВиЧ, Первое десятилетие

государственной независимости Черногории (1878-1888) – путь к Европе ................................................................................ 139момчило д. ПейоВиЧ, Обучение черногорцев за рубежом на основе стипендий правительств зарубежных стран ............... 147Угур озКАн, Соглашение и займе между Османской империей и Черногорией и финансовая помощь Черногории .......................................................................... 167драгана КУйоВиЧ, Эмиграция мусульман за пределы Черногории после Берлинского конгресса в качестве темы на страницах Исторических записей .................................. 181сузана РАиЧ, Взгляд российской дипломатии на отношения между Сербией и Черногорией (1900-1903) .............. 189



Габриэлла ШУБеРТ, Черногория в начале XX века – глазами одной англичанки ............................................................. 209Татьяна КоПРиВиЦА, Черногория и международные выставки во второй половине XIX - начале XX веков ................... 217Аднан ПеПиЧ, Газета «Малумат» о прибытии князя Николая с визитом в Стамбул в 1899 года ..................................... 239массимо БУКАРелли, Д‘Аннунцио, Италия и независимость Черногории в 1919-1920 годах ......................................................... 249хатидже оРУдЖ, Рукописи Османской Турции о Черногории в период правления Султана Абдулхамида II ................................. 265зоран лАКиЧ, Международное положение Черногории на протяжении всей своей истории и ее внешняя политика с точки зрения отношений больших и малых ................ 271Жарко леКоВиЧ, Добняк после Берлинского конгресса .................. 279Раденко ШЧеКиЧ, Идея государственной независимости и

внутриполитическая жизнь Черногории в конце XX - начале XXI веков .............................................................................. 295миомир дАШиЧ, Политические и военные отношения между Черногорией и Османской империей в период 1878-1884 ............. 309

CONTENTS

Opening of the Gathering .......................................................................... 7Radoslav RASPOPOVIĆ, The Importance of International Recognition in the Process of the formation of state and legal subjectivity of Montenegro ..................................................................... 9Saša MARKOVIĆ, French Press and the Congress of Berlin ................. 31Živko M. ANDRIJAšEVIĆ, The year 1878 as a Borderline between Epochs .................................................................................... 43Stjepan MATKOVIĆ, Montenegro in view of Croatian Policy from 1878 to 1918 ................................................................................. 57Karl KASER, Austro-Hungary and the Independence of Montenegro ..... 69Bernard LORY, Derviš paša: un acteur meconnu de la crise d’orient ....... 79Antonello BIAGINI & Andrea CARTENY, A close relationship: Italy and Мontenegro after 1878 ......................................................... 91Slavko BURZANOVIĆ, MA, Montenegrin Missions of Cezar Durando ..................................................................................... 97Saša KNEŽEVIĆ, The Position of Great Powers towards Montenegro in the Annexation Crisis ................................................. 111Я.В. ВиШнЯКоВ, Сербо-черногорские отношения и боснийский кризис 1908-1909 гг. ..................................................... 125Senka BABOVIĆ-RASPOPOVIĆ, The First Decade of Montenegrin State Independence (1878-1888) – the road to Europe ....................... 139Mmočilo D. PEJOVIĆ, Montenegrin Students Studying Abroad as Scholarship Holders of Foreign States and Governments .............. 147Uğur ÖZCAN, Тhe Loan Agreement between the Оttoman Empire and Мontenegro, and Financial Aid to Мontenegro .................................................................................... 167Dragana KUJOVIĆ, Muslim Emigration from Montenegro after the Congress of Berlin as a Topic on the Pages of Historical Records ......................................................................... 181Suzana RAJIĆ, Russian Diplomacy on the Relations between Serbia and Montenegro (1900-1903) ................................... 189



Prof. Gabriella SCHUBERT, Montenegro at the beginning of the 20th century in the eyes of an Englishwoman ................................. 209Tatjana KOPRIVICA, Montenegro and International Expositions in late 19th and early 20th centuries ................................. 217Adnan PEPIĆ, The Malumât Newspaper on Prince Nikola’s Visit to Istanbul in 1899 .................................................................... 239Massimo BUCARELLI, D’Annunzio, Italy and the Independence of Montenegro 1919-1920 ................................................................. 249Hatice ORUç, Ottoman Turkish Manuscripts about Montenegro in the reign of Sultan Abdülhamid II ................................................. 265Zoran LAKIĆ, International Position of Montenegro throughout History and its International Policy from the Aspect of Relations between the Great and the Small ................................... 271Žarko LEKOVIĆ, The Drobnjak Region after the Congress of Berlin ... 279Radenko šćekić, The Idea of Montenegrin State Independence in the Internal Political Life of Montenegro in late 20th and early 21st centuries .............................................................................. 295Mi o mir DA šIĆ, Po li ti cal and mi li tary re la ti ons bet we en Mon te ne gro and the Ot to man Em pi re from 1878 to 1884 ................... 309


SOMMAIRE

Ouverture de la réunion .............................................................................. 7Radoslav RASPOPOVIĆ, Importance de la reconnaissance internationale dans le processus du developpement de l’indépendance juridique du Monténégro ............................................. 9Saša MARKOVIĆ, Presse française et le Congrès de Berlin .................. 31Zivko M. ANDRIJASEVIC, L’année 1878 comme frontière d’époques ... 43Stjepan MATKOVIĆ, Monténégro vu par la politique croate, 1878.-1918. ............................................................................... 57Karl KASER, Austro-Hungary and the Independence of Montenegro ..... 69Bernard LORY, Derviš paša: un acteur meconnu de la crise d’orient ...... 79Antonello BIAGINI & Andrea CARTENY, A close relationship: Italy and Мontenegro after 1878 ........................................................... 91Slavko BURZANOVIĆ, Missions monténégrines de Cesare Durando ................................................................................... 97Saša KNEŽEVIĆ, Grandes Puissances envers les demandes du Monténégro pendant la crise d’annexion ..................................... 111Я.В. ВиШнЯКоВ, Сербо-черногорские отношения и боснийский кризис 1908-1909 гг. .................................................... 125Senka BABOVIĆ-RASPOPOVIĆ, Première décennie de l’indépendance nationale monténégrine (1878-1888) - voie vers l’Europe ........................................................................... 139Momčilo D. PEJOVIĆ, Monténégrins étudiants à l’étranger comme boursiers des gouvernements et des états étrangers .............. 147Uğur ÖZCAN, Тhe loan agreement between the Оttoman empire and Мontenegro, and financial aid to Мontenegro ............................ 167Dragana KUJOVIĆ, Emigration des musulmans du Monténégro après le Congrès de Berlin sur les pages des archives historiques ..... 181Suzana RAJIĆ, Diplomatie russe sur les relations entre la Serbie et le Monténégro (1900-1903) .......................................... 189Gabriella SCHUBERT, Monténégro au début du XXième siècle - vu par une Anglaise ................................................. 209


Tatjana KOPRIVICA, Monténégro et les expositions internatinales dans la deuxième moitié du XIXième et au début du XXième siècle ...................................................................... 217Adnan PEPIC, Journal Маlumât sur la visite du prince Nicolas à Istambul en 1899 ............................................................... 239Massimo BUCARELLI, D’Annunzio, Italy and the Independence of Montenegro 1919-1920 ................................................................. 249Hatice ORUç, Ottoman Turkish Manuscripts about Montenegro in the reign of Sultan Abdülhamid II .................................................. 265Zoran LAKIĆ, Position internationale du Monténégro dans l’histoire et sa politique internationale par rapport aux relations des grands et des petits .............................................. 271Žarko LEKOVIĆ, Drobnjak après le Congrès de Berlin ....................... 279Radenko šĆEKIĆ, Idée de l’indépendance nationale monténégrine dans la vie interne du Monténégro à la fin du XXième et au début du XXIième siècle ............................................................ 295Miomir DAšIĆ, Relations politiques et militaires entre le Monténégro et l’empire ottoman 1878-1884. .................................. 309


ТехниЧКА УПУТсТВА сАРАдниЦимА зА ПисАње ЧлАнАКА КоЈи се ПРедАЈУ зА оБЈАВљиВАње У

ИСТОРИЈСКИМ ЗАПИСИМА

научни часопис Историјски записи (ИЗ) објављује сљедеће кате-го рије чланака:

1. уводна саопштења2. изворне научне чланке3. прегледне чланке4. излагања са научних скупова5. стручне чланке

осим њих, Исто риј ски за пи си об ја вљу ју при ка зе књ и га и пе ри о-ди ке, хро ни ку на уч не ак тив но сти, би ље шке и слич но. Ка те го ри ју ра да пред ла же аутор, а ко нач ну од лу ку до но си Ре дак ци ја. сви ра до ви мо ра ју има ти кра ћи из вод или са же так (ab stract) на је зи ку на ко јем је рад на-пи сан (до 1500 ка рак те ра) и ре зи ме (sum mary) на ен гле ском је зи ку (до 1500 ка рак те ра)

Тех нич ка упут ства за пи са ње чла на ка за Исто риј ске за пи се

сви при ло зи (члан ци, при ка зи, ре а го ва ња, би ље шке, из во ри...) мо ра ју би ти на пи са ни у елек трон ској фор ми, у не кој од вер зи ја про-гра ма MS word (или у не ком дру гом ком па ти бил ном про гра му) и сни-мље ни у фор ма ту MS word до ку мен та (**.doc). Та ко ђе, мо ли мо на ше са рад ни ке да ко ри сте фонт Ti mes New Ro man, ве ли чи не сло ва 12 и 1,5 ве ли чи не про ре да. У кри тич ком апа ра ту у фу сно та ма је ве ли чи на сло ва 10, а про ред јед но струк (sin gle). Рад се пре да је у елек трон ској фор ми (CD, DVD, Flash me mory stick или via е-ma il), а уз ко ји тре ба при ло жи-ти и јед ну ко пи ју штам па ну на па пи ру. Ра до ви не би тре ба ло да пре ла зе два аутор ска та ба ка (32 стр).


Аутор ра да је оба ве зан да Ре дак ци ји до ста ви сво ју ре гу лар ну, као и е-ма ил адре су, као и свој тре нут ни рад ни ста тус. При лог се мо же пре-да ти лич но у исто риј ском ин сти ту ту Цр не Го ре, са на зна ком „за Исто-риј ске За пи се“, или по сла ти по штом на адре су:

историјски институт Црне Горе Булевар Револуције 381000 ПодгорицаЦрна Гора,

односно, електронском поштом на адресу [email protected] или [email protected]

Техничка упутства за писање критичког апарата чланака за Историјске записе

име аутора и наслов чланка - curent (обична штампана слова)наслов монографије или часописа – italic (коса, надесно

нагнута слова)исто – italicн.д. (наведено дјело) – italic

Радови који не задовољавају ове техничке критеријуме неће бити узети на разматрање за објављивање у часопису. Редакција часописа је отрворена за сваки облик претходног интересовања и инструкција сарадницима по питању техничких пропозиција у вези изгледа чланка.

Часопис Историјски записи је доступан и преко међународних база података

CENTRAL EASTERN EUROPEAN ONLINE LIBRARY (CEEOL)EBSCO

и с Т о Р и Ј с Ки з А П и с иГодина LXXXIII

Бр. 2/2010.

ИздавачисТоРиЈсКи инсТиТУТ ЦРне ГоРе

Подгорица, Булевар Револуције 3

За издавачаРадослав Распоповић, директор

ПрипремаЖарко Павловић

Ликовно рјешење корицаВјекослав Бојат

Лектура и коректураЈасмина Ђорђевић

Садржај превелинаташа Поповић, рускииван лаковић, енглески

Јасмина Крајчевић, француски

Тираж: 300

ШтампаШтампарија Побједа

CIP - Каталогизација у публикацијиЦентрална народна библиотека Црне Горе, Цетиње

93/94

исТоРиЈсКи записи : орган историјског института и друштва историчара Црне Горе / главни и одговорни уредник Радослав Распоповић. - [Год. 1], књ. 1, св. 1/2 (1948) - . - Подгорица (Булевар Револуције 3) : историјски институт Црне Горе, 1948 (Подгорица : Побједа). - 24 cm

Четири пута годишње. - Је наставак: записиISSN 0021-2652 = историјски записиCOBISS.CG - ID 54807