1

ISTRAŢIVANJE MIŠLJENJA

POSLOVNE ZAJEDNICE NIŠA

Istraţivanje sprovelo DRUŠTVO EKONOMISTA NIŠA

Ovaj projekat je finansiran od strane Kraljevine Danske, kroz Susedski program

Ministarstva spoljnih poslova Danske a sprovodi ga LEDIB program

Za sadržaj ove publikacije odgovorno je isključivo Društvo ekonomista Niša i ne može se

smatrati da na bilo koji način odražava stavove LEDIB programa

Niš, decembar 2011

2

UVOD

Osnovni cilj izrade „Mišljenje poslovne zajednice“ (BAS ankete) jeste istraţivanje

javnog mnjenja u pogledu postojećeg stanja, ţelja, potreba poslovne zajednice i

problema sa kojima se susreću, kao i uočavanje i utvrĎivanje mehanizma za

otklanjanje nedostataka u saradnji izmeĎu lokalne samouprave i lokalne poslovne

zajednice, a sve u cilju stvaranja razvojne politike za mala i srednja preduzeća.

Krajnji proizvod ovog projekta treba da bude podrška unapreĎenju konkurentnosti

malih i srednjih preduzeća kroz poboljšanje lokalnog poslovnog okruţenja u vidu

izrade „Mišljenje poslovne zajednice“ (BAS anketa) za 2011. godinu, koja će

prezentovati trenutne stavove poslovne zajednice, kao i rezultat analize BAS ankete i

komaprativna analiza BAS ankete iz 2009. godine sa BAS anketom iz 2011. godine.

Prema uslovima koje je odredio naručilac, a zbog zahteva komparativne analize,

metodologija izrade Ankete se bazirala na metodologiji istraţivanja iz 2009. godine.

uključujući reprezentativni uzorak firmi iz Niša, koje se razlikuju po veličini,

vlasničkoj strukturi, delatnosti, geografskom području itd.

U savremenim uslovima privreĎivanja imidţ i reputacija odreĎene lokacije bitno utiču

na zainteresovanost privatnog sektora za ulaganja u razvoj kroz povezivanje sa

partnerima iz javnog sektora. Sa rastom globalizacije sve zemlje, gradovi i lokacije

konkurišu meĎusobno ne samo za potrošače, već i za izvore snabdevanja i investitore.

OdreĎenoj lokaciji konkurent moţe biti ne samo susedna lokacija (opština, grad) već

bilo koja lokacija na svetu koja nudi povoljnije uslove za privredni i društveni ţivot.

Zadatak je menadţmenta lokacije da ulaţe stalne napore i ulaganja u marketing što će

doprineti unapreĎenju konkurentnosti lokacije. Predstavnici zakonodavne i izvršne

vlasti, nadleţni za donošenje brojnih odluka, utiču na ekonomski rast i poloţaj

lokacije. S obzirom da se u savremenim uslovima privreĎivanja lokacija sve više

posmatra kao predmet razmene, neophodno je tretirati ih kao „proizvode čiji identitet

i vrednost moraju biti osmišljavani i razmenjivani na trţištu“.1 Marketing lokacije

koncipiran je tako da utiče na ciljne grupe kako bi se ponašale afirmativno prema

proizvodima i uslugama koje potriču sa odreĎene lokacije. Izazov za marketing je da

obezbedi da različiti subjekti i grupe doĎu u odreĎenu lokaciju i da koriste raspoloţive

resurse. Posebno je marketing odgovoran za kreiranje identiteta lokacije, kao i za

promociju elemenata njenog sadrţaja komuniciranjem sa zainteresovanim

stejkholderima. Pretpostavka uspešne realizacije marketing strategije je

identifikovanje motiva konkretnih ciljnih grupa, na primer, potencijalnih investitora,

za izbor i ulaganje u odreĎenu lokaciju.

Istraţivanja pokazuju da se motivi potencijalnih investitora kod izbora konkretne

lokacije razlikuju. Pregledom relevantnih izvora moguće je zaključiti da je odreĎeni

broj motiva u prvih 5 po značaju u gotovo svim istraţivanjima (Pregled 1). 2

1 Kotler, P. Haider, D.H., Irving, R., Marketing Places: Attracting Investments, Industry and Tourist to

Cities and nations, The Free Press, New York, 1993. 2 UNCTAD, World Investments Prospects Survey 2009-2011, str. 18; European Cities Monitor 2010;

str.6; Atracting Investment to South East Europe – Survez of FDI Trends and Investor Perceptions, The

World bank Group, Novembar 2007, str. 31 i 82; Maltz, A., Carter, J.R., Maltz, E., „How Managers

Make Sourcing Decisions about Low Cost Regions; Insight from Perceptual Mapping“, Industrial

Marketing Management, 2011.

3

Pregled broj 1: Najvažniji motivi potencijalnih investitora kod odlučivanja o izboru

lokacije

Rang

motiva

UNCTAD Monitor

evropskih gradova

Stavovi

potencijalnih

investitora za

unapreĎenje

atraktivnosti

Srbije kao

potencijalnog

mesta za

ulaganje

Stavovi

potencijalnih

investitora o

prioritetima za

unapreĎenje

atraktivnosti

zemalja Jugoističe

Evrope kao

potencijalnog

mesta za ulaganje

Motivi

menadţera

izabranih

kompanija za

izbor

zemlje/regiona

za ulaganje

1 Veličina

lokalnog

trţišta

Lak pristup

trţištima,

kupcima ili

klijentima

Stabilnost

političkog

okruţenja

Stabilnost

političkog

okruţenja

Troškovi radne

snage

2 Rast trţišta Raspoloţivost

kvalifikovanih

kadrova

UnapreĎenje

transportne i

komunikacione

infrastrukture

UsklaĎenost

uslova

privreĎivanja sa

standardima EU

Poslovna etika

3 Prisustvo

dobavljača i

partnera

Kvalitet

telekomunikacija

UsklaĎenost

uslova

privreĎivanja sa

standardima EU

UnapreĎenje

transportne i

komunikacione

infrastrukture

Atraktivnost

lokalnog trţišta

4 Pristup

inostranim

/regionalnim

trţištima

Saobraćajna

povezanost (sa

drugim

lokacijama i

inostranstvom)

UnapreĎenje

imidţa zemlje u

inostranastvu

UnapreĎenje

kvaliteta ţivota

Atraktivnost

trţišta izvora

snabdevanja

5 Stabilno i

pogodno

poslovno

okruţenje

Odnos

cena/kvalitet

korišćenja

poslovnog

prostora

Primena

fleksibilnije i

jednostavnije

administrativne

procedure

Primena

fleksibilnije i

jednostavnije

administrativne

procedure

Pouzdano

zadovoljavanje

potreba

potrošača

Na osnovu informacija iz pregleda broj 1 o rangu motiva i prioritetima potencijalnih

investitora pri izboru odreĎene lokacije moţe se zaključiti da su najznačajniji sledeći:

faktori trţišta, ljudski resursi, pravna i politička stabilnost, troškovi radne snage. Ove

informacije su dragocene u formulisanju marketing strategije za privlačenje

potencijalnih investitora. Svaki od stejkholdera formira svoju sliku o lokaciji na

osnovu njene atraktivnosti koja je ključna za razvijanje strategije razvoja.

Polazeći od ovih saznanja s jedne strane, i zahteva Naručioca istraţivanja s druge

strane, realizovano je istraţivanje koje je omogućilo dobijanje informacijama o

stavovima preduzeća koja su lokacijski vezana za Niš o poslovnoj klimi, prednostima

i slabostima Niša kao mesta za ulaganje.

4

1. PREDMET I CILJ CILJ ISTRAŢIVANJA

Osnovni cilj realizacije istraţivanja bio je prikupljanje informacija o mišljenjima i

stavovima poslovnog sektora o poslovnoj klimi u gradu. Jedan od specifičnih ciljeva

istraţivanja bio je da se identifikuju promene u stavovima poslovnog sektora

(vlasnika i menadţera) o poslovnoj klimi u Nišu. Istraţivanje je je deo aktivnosti

strateškog planiranja/izrade akcionih planova ekonomskog razvoja na nivou lokalne

zajednice, koji se odnose na budućnost grada. Specifična svrha istraţivanja bila je da

se Kancelariji za lokalni ekonomski razvoj obezbede korisne i pouzdane informacije,

koje se odnose na stavove onih koji investiraju i otvaraju radna mesta u Nišu.

Istraţivanje je realizovano na uzorku od 120 preduzeća koji svoje poslovne aktivnosti

realizuju na području grada Niša. Za izbor uzorka korišćeni su sledeći kriterijumi

(kriterijumi su definisani tenderom):

da su preduzeća registrovana i da obavljaju delatnost na području grada,

veličina preduzeća – mala, srednja preduzeća i velika,

da strukturu anketiranih najvećim delu čine preduzeća koja su učestvovala u

sluičnom istraţivanju koje je realizovano 2009. godine,

Za prikupljanje podataka koriţćen je upitnik sa istom strukturom pitanja iz

istraţivanja iz 2009. godine.

1.1. Izbor uzorka

Polazna osnova za izbor preduzća (jedinice u uzorku) su informacije o broju i

strukturi anketiranih preduzeća iz 2009. godine.

Istraţivanje je realizovano prikupljanjem informacija o mišljenima i stavovima

preduzeća (vlasnika i/ili menadţera). Identično istraţivanje realizovano je januara i

februara 2009. Godine. Istraţivanje iz 2009. godine je obuhvatalo ukupno 71

ispitanika od kojih je 62 uključeno u uzorak iz 2011. godine, što je 87,32%

poklapanja sa prethodnim uzorkom. Uzorak iz 2011. godine je proširen u cilju

dobijanja relevantnih zaključaka o mišljenju privrednog sektora o poslovnoj klimi u

gradu Nišu. Podaci su prikupljeni u novembru i decembru 2011. Godine.

Anketiranjem je obuhvaćeno ukupno 120 privrednih društava i preduzetnika, odnosno

100 preduzeća i 20 preduzetničkih radnji.

Uzorak preduzeća iz 2009. godine se razlikuje iz nekoliko razloga. Neka od

navedenih preduzeća više ne postoje ili menadţment preduzeća nije ţeleo da

učestvuje u anketi. Od ukupno 100 anketiranih preduzeća, 7 je u restrukturiranju, a

dva preduzeća su zamenjena adekvatnim preduzećima iz iste grane („Ţitopek“ a.d. je

zamenjeno „Pekarom Branković“ d.o.o., „Deni komerc“ zamenjeno preduzećem

„Denipet“ d.o.o.). Struktura anketiranih prikazana je u tabeli broj 1 i slici broj 1.

5

Tabela 1. Struktura anketiranih preduzeća

Kategorija Učešće u uzorku

1. Privredna društva 93 77.00%

2. Preduzeća u rekonstrukciji 7 6.00%

3. Preduzetničke radnje 20 17.00%

Ukupno 120 100.00%

Slika 1. Struktura uzorka

Anketom iz 2009. godine je obuhvaćeno ukupno 71 preduzeće, sa ukupnim brojem

zaposlenih 9.731 radnika, dok je anketom iz 2011. godine obuhvaćeno ukupno 120

privrednih društava i preduzetnika, sa ukupnim brojem zaposlenih 9.623. Iako je u

pitanju relativno mali uzorak, dobijeni odgovori su dovoljno relevantni za opšti utisak

o stavovima preduzeća i poslovnoj klimi u gradu.

1.2 Prikupljanje podataka

Za prikupljanje podataka formulisan je upitnik (Prilog 2). Prilikom sastavljanja

pitanja u upitniku pošlo se od ciljeva istraţivanja i potreba za informacijama.

U Upitniku su postavljana pitanja koja su imala za cilj da ustanove kakva je generalno

poslovna klima u gradu, kao i da omoguće ocenu stepena zadovoljstva privrednika

kvalitetom lokalne samouprave. Upitnik je tako formulisan da omogućavaju dobijanje

odgovora o sledećimim pitanjima: istorijat i status firmi, prirodu njihovog posla,

pitanja radne snage i zaposlenih, planove za investicije, informacije o poslovnim

objektima, usluge gradske uprave i odnose sa njom, kao i sveukupne utiske o gradu

kao mestu poslovanja. Upitnik sadrţi opšta (osnovne informacije o preduzeću) i

posebna pitanja. U okviru posebnih pitanja korišćeni su sledeći tipovi pitanja:

dihotomna, zatvorena i otvorena. Posebna pitanja su tako formulisana i grupisana da

omogućavaju dobijanje odgovora koji se odnose na:

6

1. Zaposlene i radnu snagu,

2. Investicije i planove ulaganja,

3. Kvalitet javnih uslugae i odnose sa vlastima i

4. Ukupne utiske.

1.3. Metodologija istraţivanja

U analizi podataka prikupljenih anketom korišćene su relevantne statističke metode,

pre svega, deskriptivna statistika i metod komparativne analize podataka prikupljenih

anketama iz 2009. i 2011. godine. Metodološki posmatrano, ispitanici su ocenjivali

institucije i odreĎene usluge u ingerenciji lokalne samouprave kvalitativnim ocenama

korišćenjem Likertove skala sa 5 podeoka. Za obradu i analizu podataka korišćen je

softverski paket SPSS.

U skladu sa naučnom i stručnom praksom, a u cilju dobijanja pouzdanijih odgovora,

anketirana preduzeća su informisana da se Izveštaj neće pozivati na konkretne firme,

te da će popunjeni upitnici ostati poverljivi. Iako odgovori 120 privrednih društava i

preduzetnika ne mogu da odrazi stavove celokupne poslovne zajednice, anketirana

preduzeća različite veličine i poslovne orijentacije zapošljavaju značajan deo lokalne

ekonomski aktivne radne snage. Rezultati istraţivanja su vrlo indikativni i

predstavljaju korisnu osnovu za formulisanje strategijskog plana privrednog razvoja.

Pored toga, istraţivanjem su utvrĎene razlike u stavovima firmi koje posluju u

različitim sektorima lokalne privrede (proizvodnja, graĎevinarstvo, trgovina, ostale

usluge), što dodatno doprinosi informativnosti ovog istraţivanja i boljem razumevanju

objektivnog stanja u lokalnoj privredi.

7

2. ANALIZA REZULTATA ISTRAŢIVANJA

2.1. Osnovne informacije o anketiranim preduzećima

Na osnovu rezultata istraţivanja moţe se zaključiti da je 66 preduzeća osnovano pre

2000. godine, dok je 28 preduzeća osnovano u periodu od 2000.-2009. godine. U

novija preduzeća spadaju 6 preduzeća koja su osnovana 2010. godine i 2 preduzeća

osnovana 2011. godine (Shinwon i Benetton). TakoĎe, 6 preduzeća nisu navela

podatak o godini osnivanja. Klasifikacija anketiranih preduzeća po godini osnivanja je

prikazana na slici 2.

Slika 2. Struktura anketiranih preduzeća prema godini osnivanja

Prema vlasništvu kapitala, od 100 preduzeća obuhvaćenih anketom, njih 87, je u

većinskom domaćem vlasništvu, dok su 13 preduzeća u većinskom stranom

vlasništvu, od kojih je 7 u potpunosti u stranom vlasništvu. Uzorak je uključio i 4

velike strane direktne investicije iz 2010. godine na teritoriji Slobodne zone Niš –

Dytech, Yura Corporation, Shinwon i Benetton. Preduzeća u domaćem vlasništvu su

podeljena u četiri grupe: a) drţavno vlasništvo, b) društveno vlasništvo, c) vlasništvo

fizičkih lica i d) vlasništvo pravnih lica. Vlasnička struktura uzorka je prikazana na

slici 3.

Slika 3. Struktura uzorka prema vlasništvu kapitala

8

Najveći broj anketiranih firmi, njih 63, bavi se proizvodnjom. Usluţnim delatnostima

se bavi 24 preduzeća, graĎevinarstvom 5 preduzeća, a samo 8 spada u ostale

delatnosti. U ostale delatnosti su svrstana preduzeća koja se bave sledećim

delatnostima: reciklaţa, grafička delatnost i štampanje (Slika 4) .

Slika 4. Klasifikacija preduzeća u uzorku prema delatnosti

Od ukupnog broja anketiranih preduzeća, najviše je malih. Anketirano je 68

preduzeća sa manje od 50 zaposlenih, 21 preduzeće koje ima izmeĎu 50 i 250

zaposlenih, 8 preduzeća sa preko 250 zaposlenih i 3 preduzeća nisu dala odgovor o

broju zaposlenih (slika 5).

Slika 5. Grupe ispitanih preduzeća prema broju zaposlenih

Preduzeća obuhvaćena anketom u 2011. godini zapošljavaju 9.490 radnika. Od toga je

5.982 u proizvodnim delatnostima, 2.880 u sektoru usluga, 370 u graĎevinarstvu i 258

u ostalim delatnostima. Promene u broju zaposlenih po privrednim delatnostima za

2006., 2010. i 2011. godinu prikazane su u tabeli broj 2 i na slici 6.

9

Slika 6. Broj zaposlenih po privrednim delatnostima za 2006., 2010. i 2011. godinu

Tabela 2. Kretanje broja zaposlenih po delatnostima i procentualna promena u odnosu na

prethodni period

Delatnost 2006 2010 2011 Promena u %

za 2010.

Promena u

% za 2011.

Prizvodna delatnost 4019 3807 5982 -5.30% 57.13%

Usluţna delatnost 2974 2656 2880 -10.69% 8.43%

GraĎevinska delatnost 1376 399 370 -71.00% - 7.27%

Ostale delatnosti 441 256 258 -58.05% 0.78%

Ukupno 8810 7118 9490 -19.21% 33.32%

Preduzeća planiraju blagi rast prometa u 2011. godini od oko 18,3%. Za razliku od

2009. godine kada su jedino preduzeća iz sektora ostalih usluga smatrala da će im

promet opasti za 10%, a ostali sektori su planirali rast prometa, u 2011. godini

pojedina preduzeća iz svih sektora planiraju opadanje sopstvenog prometa u proseku

za 28% (u oblasti proizvodnje 10 od 63 preduzeća smatra da će doći do smanjenja

prometa u narednoj godini, u usluţnim delatnostima taj stav zastupa 6 od 24

preduzeća, u graĎevinarstvu 3 od 5 i u ostalim delatnostima 1 od 8). Najveći procenat

onih koji smatraju da će im promet opasti je iz oblasti graĎevinarstva i to 60% od

anketiranih graĎevinskih preduzeća. Ova preduzeća planiraju smanjenje sopstvenog

prometa za 46,67%.

Anketirana preduzeća su u najvećoj meri orijentisana na poslovanje unutar regiona i

ostatka Srbije, 44,43% odnosno 31,48%. Promet sa inostranstvom čini 24,09%

ukupnog prometa. Sa zemljama Balkana anketirana preduzeća ostvaruju 6,93%

ukupnog prometa, sa ostatkom Evrope dodatnih 14,93%, a sa vanevropskim zemljama

(svet) samo 2,22% ukupnog prometa (slika 7).

10

Slika 7. Struktura plasmana prema geografskoj oblasti

5. Poslodavci su generalno zadovoljni kvalitetom radne snage u svojim preduzećima.

Od ukupnog broja zaposlenih, 28,98% je ocenjeno kao „izuzetno“, a 43,99% kao

„dobro“. S druge strane, 23,44% zaposlenih je ocenjeno kao „zadovoljavajuće“, a

3,60% kao „loše“.

6. Veoma je značajan podatak dobijen istraţivanjima da 23 anketirana preduzeća ima

ili očekuje da će imati problema sa pronalaţenjem novih radnika sa odgovarajućim

znanjima i veštinama. Ovaj problem je izraţeniji u preduzećima iz sektora

proizvodnje (15 preduzeća od ukupno 63 proizvodnih preduzeća – 23,81%), gde je

čak 65,22% potvrdno odgovorilo na ovo pitanje.

7. TakoĎe, izuzetno je značajan podatak da skoro trećina anketiranih, 31 preduzeće

planira nova ulaganja u proširenje poslovanja u Nišu. Pored toga, još 30 preduzeća

razmatra ovu mogućnost. Svega 21 preduzeće trenutno ni ne razmatra mogućnost

novih investicija za ovu namenu, dok 18 preduzeća nije dalo odgovor na ovo pitanje.

Većina planiranih investicija će biti realizovana počevši od 2012. godine. Preduzeća

očekuju da će ukupan iznos planiranih investicija biti 2,913 milijardi dinara.

Investicije bi trebalo da otvore 2.543 novih radnih mesta. Pored toga, 8 preduzeća

planira, a 28 razmatra mogućnost investicija (proširenja) van teritorije grada. Dva

glavna razloga za investiranje van teritorije grada su malo trţište i visina komunalnih

troškova i spora procedura izdavanja dozvola.

8. Za odgovarajuće institucije u gradu veoma je značajna informacija dobijena

istraţivanjem da dva preduzeća planira, a još deset razmatra izmeštanje dela ili

celokupog poslovanja sa teritorije grada. Kao glavni razlog navode povoljniju

poslovnu klimu u drugim mestima (kao i 2009. godine) i troškove radne snage. Iako je

to mali broj u odnosu na broj anketiranih, neophodno je razmotriti prednosti drugih

lokacija koje oni preferiraju.

9. Kao faktore koji negativnijo utiču na trenutni i budući razvoj svog poslovanja,

preduzeća uglavnom identifikuju: opštu privrednu situaciju (kao i 2009. godine),

troškove materijala, komponenti itd., nacionalno zakonodavstvo (kao i 2009. godine),

kamatne stope (kao i 2009. godine).

11

10. Upitani za negativne i pozitivne strane vezane za ulazak Srbije u EU, preduzeća

kao najpovoljnije efekte vide stabilnu poslovnu klimu (kao i 2009. godine), pristup

velikom trţištu bez carina (kao i 2009. godine) i lakše sprovoĎenje zakona. Kao

negativne strane, preduzeća navode jaču konkurenciju (kao i 2009. godine), ulaganje

u prilagoĎavanje novim uslovima i veće troškove radne snage (kao i 2009. godine).

11. Kvalitet usluga koje pruţa lokalna samouprava je ocenjen zadovoljavajuće.

Izvršena je kvantifikacija rezultata primenom Likertove skale sa 5 podeoka gde je 5

najbolja ocena, 2 najlošija ocena, a 1 kategorija bez mišljenja. Poštovanje ispravnosti

statističke metodologije podrazumeva da su skale Likert tipa prihodnog karaktera –

viši stepen znači viši nivo preferencije ispitanika. Iz tog razloga je izvršeno

konvertovanje ocena sa skale od 1 do 4 rashodnog tipa (iz 2009. godine) na skalu 1 do

5 prihodnog tipa (iz 2011. godine). PrilagoĎene ocene date su u tabeli 3 i na slici broj

8.

Tabela 3. Komparativna analiza ocena kvaliteta javnih usluga

Usluga 2009. godina 2011. godina Porast ocene

Ponuda lokacija i zgrada za poslovanje 1.23 2.48 1.25

Podrška MSP 1.29 2.43 1.14

Javni transport 2.02 3 0.98

Odrţavanje puteva, 1.44 2.43 0.99

Razvoj infrastrukture 1.45 2.71 1.26

Javna bezbednost 2.5 2.94 0.44

GraĎevinske dozvola, 1.2 2.21 1.01

Dozvole za privredne delatnosti 2 2.6 0.6

Odnošenje otpada 1.98 3 1.02

Stanovanje 2.41 2.82 0.41

Ukupna prosečna ocena 1.75 2.66 0.91

12

Slika 8. Komparativna analiza ocena kvaliteta javnih usluga

Lokalna samouprava je za usluge koje pruţa 2009. godine ocenjena ukupnom

ocenom 1,75, dok je 2011. godine prosečnu ocenu iznosila 2,66. Najlošije je ocenjeno

izdavanje graĎevinskih dozvola (2,21), odrţavanje puteva (2,43) i podrška MSP

(2,43). Za razliku od istraţivanja sprovedenog 2009. godine, znatno veći broj

ispitanika je ocenio kvalitet javnih usluga.

Najpovoljnije su ocenjeni javni transport (3), odnošenje otpada (3), javna bezbednost

(2,94). Interesantno je da su kategorije koje su meĎu najlošije ocenjenim zabeleţile

najveći porast ocene u odnosu na 2009. godinu. Pre svega, misli se na razvoj

infrastrukture gde je prosečna ocena sa 1,45 povećana na 2,71. Isto vaţi i za ponudu

lokacija i zgrada za poslovanje gde je ocena povećana sa 1,23 na 2,48. U proseku

ocena se povećala u odnosu na 2009. godina za 0,91 (tabela 3). Na pitanje koje usluge

bi lokalna samouprava prvo trebalo da unapredi, preduzeća navode izdavanje

graĎevinskih dozvola (kao i 2009. godine), podršku MSP i odrţavanje puteva (slika

9).

Slika 9. Struktura kvalitativnih ocena kvaliteta javnih usluga

13

12. PonuĎene odgovore na pitanje koje uloge bi lokalna samouprava trebalo da ima u

razvoju lokalne privrede, anketirana preduzeća su rangirala na sledeći način koji je

prikazan u tabeli 4 i na slici 10.

Tabela 4. Uloga grada u razvoju lokalne privrede

Testirana tvrdnja

Slaţem

se

Donekle se

slaţem

Donekle se

ne slaţem

Ne

slaţem se

Bez

ocene

Besplatne lokacije 61 16 4 5 14

Poreske olakšice 65 20 2 1 12

Biznis inkubatori 40 32 5 7 16

Centri za pomoć preduzećima 59 23 2 4 12

Podrška lokalnim firmama 58 21 2 4 15

Aktivno privlačenje

investicija 71 12 0 2 15

Stručnjaci za ekonomski

razvoj 45 24 8 9 14

Finansijska pomoć

preduzećima 64 20 1 2 13

Razvoj radne snage 61 18 6 1 14

Direktna pomoć

menadţmentu 37 19 13 16 15

Etički kodeks 54 17 11 2 16

Slika 10. Uloga grada u razvoju lokalne privrede

Najviše preduzeća smatra da bi lokalna samouprava, kao i 2009. godine, trebalo da se

bavi aktivnim privlačenjem investicija, poreskim olakšicama, finansijskom pomoći

preduzećima. TakoĎe, anketirana preduzeća, kao i 2009. godine, smatraju da bi

Strateški plan ekonomskog razvoja najviše trebalo da obrati paţnju na razvoj malih i

srednjih preduzeća, podršku i pruţanje pomoći preduzećima i privlačenje novih

preduzeća (stranih), industrijsko restrukturiranje/diverzifikacija.

14

13. Lokalna samouprava je generalno ocenjena zadovoljavajuće. Samo dva preduzeća

su ocenila rad lokalne samouprave ocenom „izuzetno“, dok je 12 preduzeća dalo

ocenu „dobro“. Čak 44 anketirana preduzeća smatra rad lokalne samouprave

„zadovoljavajućim“, 20 smatra da je rad lokalnih vlasti „loš“, a 22 preduzeća nije dalo

odgovor ili je bez mišljenja (slika 11).

Slika 11. Struktura mišljenja ispitanika o lokalnoj samoupravi

Primećuje se da veliki broj ispitanika ima indiferentan stav prema institucijama

lokalne samouprave – samo 5 institucija je ocenilo više od 50% ispitanika (slika 12).

Kada se posmatraju pojedinačne institucije, najpovoljnije su ocenjeni, uzimajući u

obzir više od 50% preduzeća koja su dala odgovor na ovo pitanje, Nacionalna sluţba

za zapošljavanje (NZS) sa ocenom 4, Agencija za privredne ragistre 3,55, Regionalna

privredna komora 3,53, Republički fond za razvoj 3,52 i Poreska uprava 3,46 (Slika

13). Kao najveći problemi u radu sa ovim institucijama navode se: sporost u rešavanju

problema, nezainteresovanost, sloţene procedure, loša organizacija itd.

Slika 12. Institucije lokalne samouprave koje je ocenilo više od 50% ispitanika

15

Sika 13. Prosečne ocene lokalnih institucija koje je ocenio najveći broj ispitanika

2.2. Analiza stavova o opštoj poslovnoj klimi u gradu

Od 100 anketiranih preduzeća njih 43, je osnovano tokom devedesetih godina. Pre

1990. godine osnovano je 21 preduzeća, a 30 posle 2000. godine (6 preduzeća nije

odgovorilo na pitanje kada je osnovano). U strukturi starosti anketiranih preduzeća

najznačajnija promena je u periodu posle 2000. godine. U istraţivanju iz 2009. godine

uzorak je imao svega 13 preduzeća osnovanih posle 2000. godine u odnosu na 30 u

2011. godini.

Sva anketirana preduzeća prosečno zapošljavaju 95 radnika, a struktura zaposlenih

prema sektorima je sledeća: proizvodna preduzeća prosečno zapošljavaju 95 radnika,

usluţna preduzeća 120 radnika, graĎevinska preduzeća 74 radnika i ostale delatnosti

32 radnika. Ukoliko se uporedi broj zaposlenih radnika po sektorima u 2006., 2010. i

2011. godini prikazan u tabeli 5 i na slici 14, moţe se primetiti da je najrapidniji pad

zabeleţen u graĎevinskoj delatnosti. Taj pad u anketiranim preduzećima iznosi 73,1%

(smanjenje od 201 radnika) u periodu 2006-2011. godine. Dominantno povećanje

broja zaposlenih je u anketiranim preduzećima proizvodne delatnosti, koja su najpre u

periodu 2006 -2010. godine zabeleţila blagi pad broja zaposlenih od 6,25%, a u 2011.

godini je došlo do značajnijeg rasta broja zaposlenih od 58,33%, odnosno do

povećanja u proseku za 35 radnika po anketiranom proizvodnom preduzeću. Podatak

o povećanju prosečnog broja zaposlenih u proizvodnoj delatnosti je rezultat, pre

svega, realizacije stranih direktnih investicija u slobodnoj zoni Niš.

Tabela 5. Kretanje prosečnog broja zaposlenih po delatnostima

Vrsta delatnosti 2006 2010 2011

Prizvodvodna delatnost 64 60 95

Usluţna delatnost 124 111 120

GraĎevinska delatnost 275 80 74

Ostale delatnosti 55 32 32

16

Slika 14. Kretanje prosečnog broja zaposlenih po delatnostima

Anketirana preduzeća nemaju pozitivno mišljenje o generalnom kvalitetu ţivota u

gradu. Čak 39 preduzeća smatra da je kvalitet ţivota u Nišu „loš“, ocenu

„zadovoljavajuće“ dalo je 42 anketirana preduzeća, a ocenu „dobro“ tek 9 anketiranih

preduzeća. Niko od anketiranih ne smatra da je Niš „izuzetan“ grad po pitanju

kvaliteta ţivota. Ukupno 10 preduzeća nije iskazalo svoje mišljenje po ovom pitanju

(tabela 6, slika 15).

Tabela 6. Mišljenje o kvalitetu života u gradu

2009 2011

Ocena Apsolutno % Apsolutno %

Izuzetno 0 0.00% 0 0.00%

Dobro 6 8.45% 9 9.00%

Zadovoljavajuće 28 39.44% 42 42.00%

Loše 36 50.70% 39 39.00%

Bez mišljenja 1 1.41% 10 10.00%

Ukupno 71 100.00% 100 100.00%

Slika 15. Mišljenje o kvalitetu života u gradu

17

Niš kao mesto za poslovanje je jednako loše ocenjen. Upitani kako generalno vide

svoj grad kao mesto za poslovanje, od ukupno 88 preduzeća, koliko je dalo odgovor

na ovo pitanje, samo dva je dalo ocenu „izuzetno“, a 15 je dalo ocenu „dobro“.

Najveći broj anketiranih preduzeća, njih 37, dao je ocenu „zadovoljavajuće“. Čak 34

preduzeća smatra da je Niš „loše“ mesto za poslovanje (tabela 7 i slika 16).

Tabela 7. Mišljenje o gradu kao mestu za poslovanje

2009 2011

Apsolutno % Apsolutno %

Izuzetno 1 1.41% 2 2.00%

Dobro 5 7.04% 15 15.00%

Zadovoljavajuće 34 47.89% 37 37.00%

Loše 29 40.85% 34 34.00%

Bez mišljenja 2 2.82% 12 12.00%

Ukupno 71 100.00% 100 100.00%

Slika 16. Mišljenje o gradu kao mestu za poslovanje

Prosečne ocene o Nišu kao mestu za poslovanje i prosečne ocene kvaliteta ţivota u

gradu dobijene anketom 2011. godine gotovo su identične onima iz 2009. godine.

Moţe se takoĎe uočiti i neznatan pad u prosečnim ocenama ovih pokazatelja, kao što

je prikazano u tabeli 8.

Tabela 8. Komparacija prosečnih ocena

Ispitivana kategorija Prosečna ocena

2009 2011

Mišljenje o gradu kao mestu za poslovanje 2.63 2.61

Mišljenje o kvalitetu ţivota u gradu 2.55 2.50

Kao glavne prednosti Niša kao sredine za poslovanje, veliki broj preduzeća je naveo:

geo-strateški poloţaj, dobru saobraćajnu povezanost, veličinu lokalnog trţišta,

koncentraciju institucija, aerodrom, spremnost lokalne samouprave na saradnju,

postojanje Univerziteta i mogućnosti da se obezbedi odgovarajući stručni kadar itd. Sa

18

druge strane, kao glavne probleme veliki broj preduzeća navodi: velika nezaposlenost,

slaba kupovna moć, malo trţište, nedovoljna finansijska sredstva i pomoć od strane

drţavnih organa, previše lokalne administracije, centralizacija, nelikvidnost privrede,

nedostatak podrške MSP, nedovoljan obim investicionih poslova, zakonski propisi.

2. 3. Struktura prometa

Anketirane firme su u najvećoj meri usmerene na trţište Srbije. Realizacija plasmana

po pojedinim oblastima je grafički predstavljena na slici 17.

Ukupan promet firmi u 2010. godini iznosio je 2,951 milion dinara po zaposlenom.

Proizvodna preduzeća ostvaruju promet po zaposlenom u iznosu od 2,98 miliona

dinara, firme iz usluţnog sektora (gde dominiraju trgovinske firme) ostvaruju promet

po zaposlenom od 2,53 miliona dinara, a firme iz sektora graĎevinarstva ostvaruju

2,79 miliona dinara po zaposlenom. Najveći promet po zaposlenom imaju preduzeća

svrstana u ostale delatnosti i on iznosi 7,09 miliona dinara (tabela 9 i slika 17). Slika

18 jasno pokazuje da se najveći procenat prometa u anketiranim preduzećima

ostvaruje u proizvodnim delatnostima (54%).

Tabela 9. Odnos prometa i broja zaposlenih po sektorima

Ukupan promet u 2010.

godini (u mil. RSD)

Broj radnika u

2010.godini

Promet po

zaposlenom (u

mil. RSD)

Prizvodvodna delatnost 11361.07 3807 2.98

Usluţna delatnost 6719.94 2656 2.53

GraĎevinska delatnost 1112.04 399 2.79

Ostale delatnosti 1816.23 256 7.09

Ukupno 21009.28 7118 2.95

Slika 17. Promet po zaposlenom u mil. din. po sektorima

19

Slika 18. Učešće pojedinih sektora u ukupnom prometu ostvarenom u 2010. godini

Rangiranjem razloga za poslovanje u regionu, od najznačajnijeg do najmanje

značajnog, preuzeća su izdvojila sledeće: kvalifikovanu radnu snagu (55%), vaţnog

snabdevača sirovina (47%), vaţno trţište – klijente (38%), vaţnog snabdevača

komponenti (32%), srodne industrijske klastere (18%) i istraţivačku i razvojnu bazu

(15%), što je predstavljeno na Slici 19. Od svih anketiranih firmi, njih 38 ima vaţne

klijente u regionu. Procenat je još veći kod preduzeća iz sektora ostalih delatnosti i

iznosi 62,50%, kao i kod usluţnih delatnosti 58,33%. Najmanju vezanost za vaţne

klijente u regionu imaju preduzeća iz sektora proizvodnje, gde ovaj procenat iznosi

28,57%. Vaţniji faktor od klijenata je kvalifikovana radna snaga, koju čak 55%

preduzeća navodi kao vaţan faktor koji ga veţe za Niš. Sa druge strane, svega 18%

anketiranih preduzeća navodi da je razlog za poslovanje u Nišu postojanje

industrijskog klastera srodnih preduzeća. Struktura relevantnih faktora za poslovanje

u regionu prema delatnostima prikazana je na slici 20.

Slika 19. Broj ispitanika koji je navedeni faktor označio kao bitan za poslovanje u

regionu

20

Slika 20. Struktura relevantnih faktora za poslovanje u regionu prema delatnostima

2.4. Zaposleni i radna snaga

Znanje i veštine zaposlenih su ključni faktori razvojnih sposobnosti, a samim tim i

poslovnog uspeha preduzeća. Za uspešno pozicioniranje u odnosu na konkurenciju

limitirajući faktori su visoko obzazovani kadrovi različitih profila.

U 2012. godini anketirana preduzeća planiraju povećanje broja zaposlenih (barem ona

koja su dala odgovor na ovo pitanje). Anketirana preduzeća koja su se izjasnila po

ovom pitanju, planiraju da broj zaposlenih povećaju za oko 4,08%. Gledano po

sektorima, anketirana preduzeća iz ostalih delatnosti planira porast broja zaposlenih

od 9,69%, a za njima slede anketirane proizvodne firme koje planiraju porast broja

zaposlenih od 6,45% u 2012. godini. Neznatno povećanje planiraju i preduzeća

usluţne delatnosti od 0,83%, dok anketirane graĎevinske firme planiraju smanjenje

broja zaposlenih u proseku za 12,97% (slika 21).

Slika 21. Očekivani porast broja zaposlenih u 2012. godini u odnosu na 2009.

21

Anketirani su generalno zadovoljne radnom snagom. Kada se posmatraju sva

anketirana preduzeća, njih 73% ocenila je kvalitet radne snage ocenom „izuzetno“ ili

„dobro“, dok je 23% radne snage ocenjeno kao „zadovoljavajuće“, a 4% kao „loše“

(slika 22). Nešto veće nezadovoljstvo radnom snagom pokazuju anketirana preduzeća

iz sektora graĎevinarstva, gde je 24% radnika ocenjeno kao „zadovoljavajuće“, a čak

20% kao „loše“.

Slika 22. Zadovoljstvo firmi radnom snagom

Značajan broj anketiranih preduzeća smatra da će u budućnosti imati problem sa

pronalaţenjem novih radnika (čak 10 preduzeća od 92, koliko je odgovorilo na ovo

pitanje). TakoĎe, bitno je istaći da 23 anketirana preduzeća već sada ima ovaj

problem. Problem je posebno izraţen kod anketiranih preduzeća iz sektora

proizvodnje i graĎevinarstva, jer 36,21% anketiranih proizvodnih firmi i 60%

anketiranih graĎevinskih firmi smatra da ima ili će imati ovaj problem (slika 23).

Anketirana preduzeća izrazila su potrebu za radnom snagom svih stepena

obrazovanja, od kvalifikovanih radnika svih struka do visoko obrazovanih kadrova.

Slika 23. Procenat firmi koje imaju ili očekuju da će imati probleme sa nalaženjem

odgovarajućih radnika

22

Procenat zaposlenih sa visokim obrazovanjem u anketiranim preduzećima je vrlo

nizak. Oni čine svega 8,07% od ukupnog broja zaposlenih. Prema odgovorima

anketiranih preduzeća u 2012. godini, procenat zaposlenih sa visokim obrazovanjem

će pasti na 5,23% (ovaj procenat se odnosi na preduzeća koja su dala odgovor na ovo

pitanje – 52 preduzeća od 100 ispitanih). Prema odgovorima anketiranih preduzeća

ţene čine 38,02% od ukupnog broja zaposlenih.

Od svih anketiranih preduzeća, 21 preduzeće ima odeljenje za istraţivanje i razvoj, a

19 preduzeća razmišlja o uvoĎenju. U preduzećima u okviru kojih postoji odeljenje za

istraţivanje i razvoj ukupno je zaposleno 112 radnika. Odeljenja za istraţivanje i

razvoj, prvenstveno se bave osvajanjem novih proizvoda, istraţivanjem trţišta i

konkurencije.

2.5. Investicije i planovi za razvoj

Razvoj, tehnološke promene i konkurentnost preduzeća uslovljena je obimom

ulaganja u materijalne i nematerijalne resurse. U anketiranim preduzećima problem

finansiranja investicija je veoma izraţen, posebno u uslovima ekonomske i finansijske

krize. Manja sklonost ka investiranju posledica je smanjenja obima poslovne

aktivnosti, a time i realnih prihoda.

Od ukupnog broja anketiranih preduzeća koja su odgovorila na pitanje o vlasništvu

radnih prostorija (97), njih 68 su vlasnici prostorija u kojima posluju, 25 su zakupci

poslovnog prostora, dok je 4 preduzeća vlasnik dela prostora, a deo zakupljuje. Od

anketiranih preduzeća 67 smatra da bi im sadašnja imovina u gradu koju poseduju ili

su zakupci, omogućila proširenje poslovnih/proizvodnih prostorija. Sa druge strane,

29 anketiranih preduzeća nema adekvatnu imovinu za proširenje.

Najveći broj preduzeća planira nove investicije radi proširivanja kapaciteta u Nišu, i

to njih 40. Proširivanje na teritoriji grada razmatra 36 preduzeća, dok 23 preduzeća ne

razmišlja o proširenju poslovanja na teritoriji grada i jedno preduzeće nije dalo

odgovor (slika 24). Planirane investicije će biti realizovane u najvećem broju

slučajeva u 2012. godini (38 odgovora). Ukupan iznos planiranih investicija iznosi

1,913 milijardi dinara. Ovaj iznos investicija predstavlja oko 21,8% ukupnog prometa

anketiranih preduzeća koja planiraju investicije. Preduzeća očekuju da će ovim

investicijama stvoriti 2.543 novih radnih mesta. Ovo predstavlja povećanje postojeće

radne snage u anketiranim preduzećima od 26,79%, ili čak 45,84% od postojeće radne

snage u anketiranim preduzećima koja planiraju investicije.

Slika 24. Planirane investicije u cilju proširenja proizvodnje/usluga u gradu

23

Pored investicija na teritoriji grada, 2 preduzeća planira, a 10 preuzeća razmatra

mogućnost investiranja van teritorije Niša. Realizacija planiranih investicija u većini

anketiranih preduzeća trebalo bi da otpočne u 2012. godini, dok je samo jedno

preduzeće navelo da planira početak investicije za proširenje delatnosti u 2015.

godini. Preduzeća koja planiraju investicije van teritorije grada Niša, uglavnom

planiraju proširenje u bliţoj okolini grada Niša, mada je manji broj ispitanika naveo

Beograd, Lazarevac i Kopaonik. Jedno preduzeće planira da proširi svoje poslovanje

na teritoriji Evropske unije (Stokholm). Kao glavne razloge za širenje u druge

regione, anketirana preduzeća najčešće navode malo trţište, visina komunalnih

troškova, sporost u izdavanju dozvola (slika 25).

Slika 25. Planirano proširenje poslovanja van teritorije grada Niša

Bitno je navesti da 2 preduzeća planira, a 10 razmatra izmeštanje celokupnog ili dela

pogona/operative iz grada. Jedno proizvodno i jedno preduzeće koje pripada ostalim

delatnostima (grafička delatnost i štampanje) planira kompletno ili delimično

izmeštanje sa teritorije grada. Od 10 anketiranih preduzeća koja razmatraju kompletno

ili delimično izmeštanje sa teritorije grada Niša, 9 preduzeća je iz proizvodnog

sektora, a jedno je usluţno preduzeće. Kao glavni razlog za preseljenje, preduzeća

navode povoljniju poslovnu klimu u drugom mestu, troškove radne snage i loš rad

sluţbi lokalnih vlasti. Od navedenih, prvi i treći faktor su označeni kao najznačajniji

faktori za preseljenje kao i 2009. godine (slika 26).

Slika 26. Planirano preseljenje celokupne ili dela operative/pogona iz grada

24

2.6. Prepreke za dalji razvoj

Uspeh preduzeća i njihovo konkurentsko pozicioniranje uslovljeni su ne samo

njihovim snagama i slabostima već i delovanjem faktora iz okruţenja. Njihov uticaj se

različito odraţava na pojedina preduzeća. Za neka od njih to moţe biti pretnja, za

druge izazov koji raĎa šansu.

Istraţivanje je, pored ostalog, imalo za cilj da pokaţe kako preduzeća ocenju

delovanje nekih faktora iz okruţenja. Najveći broj anketiranih preduzeća, njih 81%,

kao glavni negativni faktor navodi opštu privrednu (ekonomsku) situaciju. Pored toga,

kada se posmatraju sva preduzeća, kao negativni faktori se ističu i troškovi materijala,

komponenti itd., nacionalno zakonodavstvo, kamatne stope. Izdvojeni negativni

faktori su slični kao i 2009. godine, ali se uočava rast značaja troškova materijala i

komponenti za anketirana preduzeća.

Naime, iako se sva preduzeća slaţu da su tri glavna oteţavajuća faktora opšta

privredna situacija, nacionalno zakonodavstvo i kamatne stope, postoje razlike u

rangiranju ostalih faktora. Uočavamo i odreĎene zanimljive razlike meĎu odgovorima

preduzeća iz različitih sektora. U oblasti proizvodnje dominira opšta privredna

situacija, u graĎevinarstvu drţanje lokalne uprave, u sektoru usluga kamatne stope i

kod ostalih delatnosti troškovi energije.

Zanimljivo je da sva preduzeća kao najmanje bitan oteţavajući faktor njihovog

budućeg razvoja navode nedostatak kvalifikovane radne snage. Pored ovog faktora

mali broj odgovora su dobili i ekološka ograničenja, gubitak trţišta bivše Jugoslavije i

udaljenost trţišta (slike 27 i 28).

Slika 27. Glavni otežavajući faktori za poslovanje

25

Slika 28. Glavni otežavajući faktori za poslovanje ukupno i po delatnostima

2. 7. Javne usluge i odnosi sa vlastima

Jedan od ključnih faktora iz okruţenja koji utiče na poslovanje preduzeća je

angaţovanje lokalne samouprave u kreiranju i unapreĎenju poslovne klime. Opšte

mišljenje anketiranih preduzeća o lokalnim vlastima je zadovoljavajuće. Naime, od

100 anketiranih preduzeća, 90 je dalo svoje mišljenje o lokalnim vlastima, a 12 je

odgovorilo da „nema mišljenje“. Čak 20 preduzeća smatra da je lokalna samouprava

„loša“, dok 44 misli da je njen rad „zadovoljavajući“. Dvanaest anketiranih preduzeća

smatra da je lokalna samouprava „dobra“ a samo dva da je njen rad „izuzetan“ (slika

29).

Slika 29. Generalno mišljenje o lokalnoj samoupravi

Dodatni pokazatelj o ograničenom poverenju u lokalnu samoupravu dobija se i kad se

pogledaju odgovori na pitanje da li lokalna samouprava primenjuje procedure za

izdavanje dozvola, naplatu poreza i drugih naknada na jednak i pošten način svim

26

graĎanima i privrednim subjektima. Naime, čak 52 od 95 anketiranih preduzeća koja

su dala odgovor na ovo pitanje se donekle ili u potpunosti ne slaţu sa ovom

konstatacijom. Sa druge strane, 22 preduzeća se sa ovom konstatacijom slaţe, a samo

3 se slaţe u potpunosti, dok 18 preduzeća nema mišljenje.

Kad se analiziraju stavovi prema pojedinim institucijama uočava se da veliki broj

ispitanika nije ocenio ove institucije ili je bio bez mišljenja. Prvo, svega 5 institucija

je ocenjeno od strane 50 i više procenata ispitanika. Najpovoljnije su ocenjeni

Nacionalna sluţba za zapošljavanje (sa prosečnom ocenom 4, a ocenilo je ukupno 60

preduzeća), Gradonačelnik (sa prosečnom ocenom 3,77, a ocenilo je ukupno 39

preduzeća) i Poslovna udruţenja (ocena 3,68, ocenilo ukupno 40 preduzeća).

Najlošije su ocenjeni Republički garancijski fond (sa ocenom 2,92, samo 13

ispitanika) i Uprava za privredu (sa ocenom 3,07 i 15 ispitanika). U proseku

institucije je ocenilo 37 ispitanika, a prosečna ocena koje su ove institucije dobile je

3,48 (slika 30).

Tabela 10. Kvantitativna ocena institucija

Institucija

Broj ispitanika

koji su ocenili

instituciju

Prosečna

ocena

Gradonačelnik 39 3.77

Zamenik gradonačelnika 19 3.63

Skupština/Veće 19 3.16

Kancelarija za lokalni ekonomski razvoj 26 3.62

Uprava za privredu 15 3.07

Direkcija za izgradnju grada 33 3.48

Agencija za privredne registre 69 3.55

Agencija za MSP 20 3.40

SIEPA 32 3.66

Republičke vlasti 26 3.23

Nacionalna sluţba za zapošljavanje 60 4.00

Regionalna privredna komora 55 3.53

Poslovna udruţenja 40 3.68

Poreska uprava 65 3.46

Republički fond za razvoj 50 3.52

Republički garancijski fond 13 2.92

Uprava carine 47 3.47

Prosečne vrednosti 37 3.48

27

Slika 30. Prosečne ocene institucija

Slika 31. Ocena saradnje sa navedenim organizacijama

Kvantifikacija ocena institucija izvršena je na bazi kvalitativne ocene sa Likert-ove

skale u pet nivoa, od „izuzetnog“ kao najvišeg, do nivoa „bez mišljenja“ (slika 31).

Prilikom izračunavanja prosečne ocene uzete su u obzir samo jasno izraţene

preference ispitanika, što znači da stavovi ispitanika koji nisu dali odgovor na ovo

pitanje ili su se izjasnili stavom „bez mišljenja“ nisu uključeni.

28

Pored institucija ocenjivane su i odreĎene usluge lokalne samouprave (Tabela 3 i

Slika 8 i Slika 9). Za izračunavanje kvanitativnih ocena povodom ovog pitanja

korišćena je ista metodologija kao i u slučaju ocene institucija.

Od ukupnog broja anketiranih preduzeća, 32 preduzeća je u poslednjih 12 meseci

poslovalo sa lokalnom samoupravom. Ove firme su pruţale usluge, isporučivale robu,

učestvovale u zajedničkim investicijama/projektima i radile na zajedničkoj promociji

lokalne privrede. Na kraju treba napomenuti da je samo 2 preduzeća u prethodnih šest

meseci koristilo usluge Opštinskog usluţnog centra/Centra za objedinjeno izdavanje

dozvola. Oba preduzeća su ove usluge koristila za proširivanje poslova. Prvo

preduzeće je vršilo proširivanje poslova sa ciljem povećanja prodaje, dok drugo

preduzeće nije navelo rezultate proširenja poslovanja.

Na pitanje koju ulogu bi lokalna samouprava trebalo da ima u razvoju lokalne

privrede, uočeno je da privrednici, pre svega, smatraju da bi lokalna samouprava

trebalo aktivnije da se bavi privlačenjem investicija, što je bio i zaključak u

istraţivanju sprovedenom 2009. godine. TakoĎe, većina ispitanika odgovorila je sa

„Slaţem se“ kada je reč o uslugama aktivno privlačenje investicija, finansijska pomoć

preduzećima, poreske olakšice, razvoj radne snage, ali i dodela besplatnih lokacija,

centri za pomoć preduzećima i podrška lokalnim firmama. Sa druge strane, kao i

2009. godine, relativno mali broj preduzeća smatra da lokalna samouprava ne bi

trebalo da se bavi direktnom pomoći menadţmentu preduzeća i obezbeĎivanjem

stručnjaka za ekonomski razvoj (Slika 32).

Slika 32. Usluge kojima bi trebalo da se bavi lokalna samouprava

Za buduće angaţovanje lokalne samouprave veoma su značajne informacije o

stavovima preduzeća o prioritetnim temama kojima bi trebalo da se bavi strateški plan

ekonomskog razvoja grada. Analizom dobijenih odgovora moţe se zaključiti da

najveći broj anketiranih preduzeća smatra da je to razvoj malih i srednjih preduzeća

(63%). Pored toga, značajan broj preduzeća smatra da su prioritetne teme podrška i

pruţanje pomoći preduzećima (56%, koja je bila prioritetna tema 2009. godine) i

privlačenje novih stranih preduzeća (42%). Sva anketirana preduzeća smatraju da

transferu tehnologija ne treba posvetiti veliku paţnju u strateškom planu ekonomskog

razvoja (slika 33).

29

Slika 33. Prioritetne teme kojima treba da sadrži strateški plan ekonomskog razvoja

grada

2.8. Odnos prema pridruţivanju Evropskoj uniji

Očekivanja preduzeća vezana za proces pridruţivanja Evropskoj uniji takoĎe su bila

predmet istraţivanja. Identifikovani su njihovi stavovi u odnosu na taj proces. Kao

najpozitivniji efekat, najveći broj preduzeća, kao i 2009. godine, navodi stabilnu

poslovnu klimu (60%). Pored toga, kao pozitivne efekte anketirana preduzeća često

navode i pristup velikom trţištu bez carina i drugih prepreka (58%), lakše

sprovoĎenje zakona (32%), jedinstvenu valutu i učešće u programima EU (31%)

(slika 34).

Slika 34. Pozitivni efekti na poslovanje ispitanika kao posledica ulaska Srbije u EU

Kao negativne strane, anketirana preduzeća pre svega, navode jaču konkurenciju

(48%), ulaganje u prilagoĎavanje novima uslovima (37%) i veće troškove radne snage

(29%), koji su u prethodnom istraţivanju iz 2009. godine ocenjeni kao dominantno

negativni (slika 35).

30

Slika 35. Negativni efekti na poslovanje ispitanika kao posledica ulaska Srbije u EU

31

ZAKLJUČAK

Nacionalna i poslovna konkurentnost Srbije je na veoma niskom nivou. To je uslovilo

potrebu pronalaţenja proverenih načina za sticanje i odrţavanje konkurentske

prednosti svih sektora. Nesporna je potreba aktivnog uključivanja svih stejkholdera i

njihovo angaţovanje na prevazilaţenju slabosti i jačanju konkurentske prednosti.

U tom procesu izuzetno veliki značaj ima lokalna samouprava. Njena uloga je

posebno izraţena na prevazilaţenju sledećih prepreka: neefikasnost javnog sektora na

svim nivoima u pruţanju usluga, neizgraĎenost i zastarelost infrastrukture i opreme,

nedovoljan obim i kvalitet usluga javnog sektora, nedostatak kvalifikovanih kadrova u

jedinicama lokalne samouprave, nedostatak finansijskih sredstava za ulaganje u razvoj

lokalne infrastrukture i javnih usluga.

Istraţivanje stavova anketiranih preduzeća pokazuje da je u odreĎenim segmentima

učinjen napredak u odnosu na 2009. godinu. MeĎutim, još uvek su, po mišljenju

anketiranih iz poslovnog sektora prisutna brojna ograničenja koja se negativno

odraţavaju na njihovo poslovanje. Deo tih ograničenja moţe se prevazići aktivnijim

učešćem svih zainteresovanih subjekata i grupa.

Razmišljanje lokalnih privrednika o stanju privrede u Nišu, najbolje se moţe

predstaviti završnim komentarom jednog od anketiranih na kraju ankete: „Anketa je

dobra. Ako se na osnovu nje budu izvršile promene biće koristi svima u gradu.

Potreban je nov pristup svim problemima. Reorganizovati lokalnu samoupravu i

staviti u funkciju privrede i grada.“