18. jun 2018. godine

RUBRIKA: PITANJA I ODGOVORI

Kako komentarišete ocene da će naš region sustići evropski

standard tek za 60 godina?

RANKA SAVIĆ, PREDSEDNICA ASNS

„Kad to čujem, dođe mi da odmah stavim omču oko vrata. Činjenica je da u našoj zemlji postoje i

objektivni razlozi za kašnjenje za Evropom. Država koja je prošla ratove i sankcije i onakvu

privatizaciju, po prirodi stvari mora da bude u zakašnjenju od nekih 20 godina za Evropskom

unijom. Ali, 60 godina je već katastrofa i to takva kakva se mora pripisati vlastima. Da smo imali rad i

red i manju korupciju za dve decenije bismo stigli evropski standard, a ovako nam je prespektova

katastrofalna, i bojim se da će biti još gora. Jer, mladi i ovako odlaze, a kada pročitaju da će Srbiji i

regionu biti potrebno 60 godina da podigne standarde, pitam se ko će ovde uopšte i ostati“.

Istraživanje pokazalo da Crnogorci RADE VIŠE

OD SRBA

U Srbiji se u proseku radi 41 sat nedeljno. Duže od nas u okruženju rade Crnogorci i Makedonci, a manje se

radi u Mađarskoj, Albaniji, Hrvatskoj i Rumuniji, pokazuju najnoviji podaci Međunarodne ogranizacije

rada.

U bazi od ukupno 130 zemalja 59 država

ima nedeljni fond rada manji od 40 sati

po zaposlenom. Najmanje se radi u

Ruandi, a najviše u Ujedinjenim

Arapskim Emiratima, Mijanmaru i

Kataru, gde zaposleni u proseku svaki

radni dan u nedelji rade po deset sati.

Posmatrajući sve zemlje sa liste, naša

zemlja se po svim parametrima nalazi u

"zlatnoj sredini" , ali je po vremenu

provedenom na poslu u regionu na

samom vrhu.

U Srbiji čak 8,6 zaposlenih (svaki

jedanaesti radnik) radi duže od 48 sati u

nedelji, dok su odmah iza nas Crnogorci

sa 8,4. U ostalim susednim zemljama

ovaj parametar je znatno manji - susedna

Bugarska je pri dnu liste, gde gotovo

niko ne radi duže od 48 sati, tačnije 0,8

odsto radnika, dok je u Mađarskoj takvih

4,1 odsto, Makedoniji 3,8, Hrvatskoj 4,4 odsto. Na prvom mestu je Tanzanija, gde čak 60 odsto zaposlenih

radi duže od 48 sati u nedelji.

Zlatne sredine držimo se i po parametru koliko zaposlenih radi manje od 30 sati nedeljno. Takvih je u Srbiji

4,5 odsto, a gotovo isti procenat radi manje od 30 sati nedeljno i u Crnoj Gori. Slično je i u Hrvatskoj, dok ih

je u Rumuniji tek jedan odsto, a u Bugarskoj 2,7 odsto (vidi tabelu).

Ranku Savić,

predsednicu Asocijacije

slobodnih i nezavisnih

sindikata, ne čudi

podatak da se u Srbiji,

gde je produktivnost

niska, radi duže nego u

okruženju i u

razvijenim evropskim

zemljama.

- Kada imate dosta

nezaposlenih, kao što je

situacija u našoj zemlji,

radnici ne odbijaju

prekovremeni rad.

Takvih je najviše u trgovini gde zaposleni imaju obavezu da dođu sat vremena ranije kako bi

pripremili robu, ali i da odu kasnije kako bi pripremili sve za sutra. Na drugom mestu je

ugostiteljstvo, a na trećem građevinarstvo. Problem je što se u Srbiji prekovremeni rad obično ne

plaća, poslodavac u zamenu najčešće daje slobodne dane, ali njih radnici nikada ne dobiju jer su na

poslu uvek potrebni - ocenila je Savićeva za "Blic".

Naša sagovornica dodaje da se u novije vreme prekovremeno radi i u državnom sektoru.

- Ranije to nije bilo pravilo, ali danas u Vladi, ministarstvima i u mnogim drugim sektorima državne

uprave svi zaposleni ili bar dobar deo njih ostaju na svojim radnim mestima dok ne ode rukovodilac -

ističe Savić.

Ranija istraživanja, iz 2010. godine, pokazuju da se u državnoj upravi efektivno radilo tri sata i 45 minuta

dnevno, a na terenu 25 minuta duže. Istovremeno se kod privatnika radilo sedam sati i 18 minuta, dakle

skoro četiri sata duže. Situacija se u međuvremenu promenila, radnici su počeli da rade duže, ali prostora za

promene nabolje i dalje ima.

Konsultant Mreže za poslovnu podršku Dragoljub Rajić tvrdi da se i u privatnim firmama može poboljšati

radna disciplina.

- Najčešće nisu krivi zaposleni, već nedostatak dobre organizacije i zastarelost tehnologije. Privatnici imaju

probleme i zbog toga što njihovi radnici često imaju manje plate nego oni u javnom sektoru - ocenio je

Rajić.

ФИСКАЛНИ САВЕТ ПРЕДЛАЖЕ

Посланицима три пута веће плате

Процењује се да око пола милиона запослених ради у јавном сектору. Њима је држава послодавац, а

према подацима Републичког завода за

статистику просечна нето зарада у

овом сектору у марту је 55.272 динара

и била је већа за скоро 10.000 од

просека у приватном сектору.

Исказана просечна нето зарада од

55.272 динара била је у марту за скоро

6.000 већа од републичке нето зараде ,

али то никако не значи да су сви

запослени у јавном сектору толико

зарађивали и да су толико ставили у

џеп. Неки су једва”добацили” до

половине просечне нето плате у јавном

сектору, али зато има оних који су је

два – три па и више пута премашили.

Фискални савет Србије у посебној анализи “Зараде у државном сектору: стање и смернице за

реформу” позабавио се управо том огромном разликом у зарадама појединих делатности у оквиру

јавног сектора , како би показао колико је ова област, која је можда и најважнији за сваког ко ради,

неуређена, неправична и на крају крајева представља фискални ризик за државу.

Фискални савет тврди да се зараде у државном сектору утврђују без објективних критеријума, на

основу више десетина различитих основица и стотине коефицијената, што за последицу има

различите плате за исти рад и једнаке плате за различите послове. Дошао је до закључка да се плате у

државном сектору формирају на чак 23 различите основице, да постоји више од 500 основних

коефицијената и преко 200 додатака на основу плату. Њима су потпуно нарушени односи између

зарада у различитим деловима државног сектора и унутар њих, тако да се неретко за иста занимања и

рад исплаћују плате које се разликују и до 70 одсто.

По мишљењу ФШ систем плата у јавном сектору треба другачије уредити и то тако да сви запослени

буду укључени у јединствен системски закон о зарадама. На тај начин, сматрају, трајно би се

регулисали међусобни односи њихових зарада и постигло да за запослене у свим секторима државе

важе и исти и објективни критеријуми за формирање плата. Одговарајући однос између најниже и

највише основне зараде запослених у општој држави требало би да износи један према 12.

Како би се теоријски предлог показао кроз конкретан износ плате, Фискални савет Србије урадио је

коефицијенте за сва радна места у државном сектору , који би од наредне године тако требала да

буду плаћена. Према том предлогу ФСС, председници Републике, Скупштине и Владе Србије и

Уставног суда , требало би да имају коефицијене 11-12, што у заради значи да месечно примају

између 275.000 и 300.000 динара. То, конкретно, значи да би председник Србије који сада има зараду

од 125.000 динара од наредне године требало да месечно прима два и по пута више. Или, да

председници Владе и Скупштине Србије чија је плата сада 100.000 имају повећање од скоро три

пута.

Плате министара, посланика, судија Уставног суда , Републичког јавног тужиоца , Заштитника

грађана и председника Државне ревизорске институције требало би да имају кооефицијент 10-11 што

значи да им се месечна плата креће од 250.000 до 275.000 динара. Тако би министар, чија је према

подацима ФШ сада плата 85.000 динара добио повећање за чак три пута, колико би добили и

посланици. Републичком јавном тужиоцу плата би се сада садашњих 190.000 повећала за мање од

100.000 , али би се зато зарада заштитника грађана која сада износи 360.000 месечно смањила за

скоро 100.000 динара.

По предлогу ФСС већу плату од садашње, применом коефицијента 8-10 добили би директори

Пореске управе, Управе царина, судије Врховног касационог суда и генерални секретар Скупштине

Србије. За њих би се месечна зарада кретала између 200.000 и 250.000 динара. Државним

секретарима плата би применом коефицијента 6,5-8,5 била повећана са садашњих 70.000 на 160.000-

210 динара, док би, рецимо директорима државних агенција она или остала иста као сада – 180.000

или би морала да буде смањена за неколико хиљада.

Предлог Фискалног савета Србије значи и знатно веће плате у просвети и здравству, за које они

иначе сматрају да су неоправдано мале у односу на друге делове јавног сектора. Тако би наставник у

високошколском образовању , према ФШ, треало да има месечну плату од 75.000 до 100.000 уместо

садашег распона који се креће од 65.000 до 80.000 динара. Наставник у средњем образовању требало

би да има плату од 45.000 до 55.000 месечно, а сада се она креће између 40.000 и 50.000 динара. Исту

плату требало би да имају и наставници у основном образовању, док би плата учитеља уместо

садашњих 40.000 требала да се креће између 40.000 и 50.000 динара. Зараде доктора специјалиста и

субспецијалиста имала би уместо садашњег распона од 65.000 до 80.000 повећање на месечни износ

од 90.000 до 110.000 динара. Медицинским сестрама би према овој рачуници плата незнатно порасла

: уместо садашњег распона од 40.000 до 45.000 , требало би да буде између 40.000 и 47.500 динара. За

техничко особље у здравству предлаже се распон месечне зараде од 28.000 до 38.000 , а не као сада

од 25.000 до 40.000 динара.

Креатори економске политике у Србији нису до сада много коментарисали сугестије Фискалног

савета Србије да се од наредне године направе другачији коефицијенти за сва радна места у

државном сектору. Оглашавали су се само поједини економисти који су се махом сложили у оцени

да се много штошта мора мењати и да јавни сектор мора бити “сведен” у реалну меру. Почетком

наредне године, знаће се даља судбина овог предлога Фискалног савета Србије у којем сматрају да

би његово усвајање увело реда у прилично хаотичан обрачун зарада у јавном сектору.

У Србији ради 5.950 страних факултетлија

Српски Закон о запошљавању странаца из 2014. године познаје седам врста радних дозвола: личну,

за запошљавање, за кретање у оквиру привредног друштва, за упућивање, за независне

професионалце, за самозапошљавање и за стручно оспособљавање и усавршавање.

Анализа досадашње примене тог законског акта

показала је да је Национална служба за

запошљавање издала највише радних дозвола за

запошљавање странаца. Због тога се Влада

Србије одлучила на измену и допуну Закона о

запошљавању странаца, чија је суштина

смањење рока у којем послодавац од државе

тражи дозволу за рад странца у Србији.

У 2013. години НСЗ је издао 2.784 радне дозволе

страним држављанима који су привремено

радили у Србији. Највише је било држављана Русије, Грчке, Македоније и Кине.

Од 1. јануара до 31. августа 2014. године издато је 1.905 радних дозвола страним држављанима.

Годину касније, 2015, НСЗ је издао 6.362 дозволе, од којих 2.873 чине радне дозволе за

запошљавање, што је 45,16 одсто укупног броја дозвола издатих странцима. Тај тренд настављен је и

у 2016. години и лане.

Тако је током прошле године издавање радних дозвола странцима за рад у Србији чинило 44,26

одсто од укупно издатих докумената страним држављанима, док је у прва четири месеца ове године

тај број повећан и чини 46,11 одсто. Највише радних дозвола за рад од почетка године до априла

издато је у филијалама НСЗ-а Београд, Нови Сад и Ниш.

Од почетка примене Закона о запошљавању странаца издато је 6.419 радних дозвола за рад страним

држављанима с високом стручном спремом, 5.954 са средњом и 1.743 с трећим степеном стручне

спреме. Структура издатих радних дозвола странцима с високом стручном спремом показује да је их

највећи број техничке струке: електротехника, ИТ сектор, инжењери грађевинарства, саобраћаја,

затим финансијски стручњаци и друго.

Закон спроводи Министарство за рад

За спровођење Закона о запошљавању странаца задужено је Министарство за рад, запошљавање,

борачка и социјална питања, док инспекцијски надзор над испуњењем услова за запошљавање

странаца спроводи Инспекторат рада, и то јединствено на целој територији Србије.

У образложењу предложених измена и допуна Закона о запошљавању странаца, које је упућено

посланицима Скупштине Србије на усвајање по хитном поступку, наводи се да пракса показује да

постоји велико интересовање послодаваца за брже издавање радних дозвола страним држављанима

да би он што пре ступили на рад – сада се предлаже да се то учини десет дана пре њиховог доласка у

Србију, а било је месец дана раније. То би допринело и бржем развоју пословног окружења у нашој

држави, али уједно и прецизнијој слици о броју и кретању странаца који остварују права на основу

рада у Србији. Самим тим, наводи се у образложењу, Србија ствара веће шансе страним компанијама

које желе да дошу да ангажују висококвалификоване стручњаке или мајсторе који овде недостају, из

других држава и повећавају производњу и шире се у нашим општинама.

Konačno: Ko neće da plaća grejanje cele godine -

ne mora

Tek kada se svi stanari saglase da komšija može da skine ovo grejno telo u svom stanu, toplane će to obaviti

ali pod uslovom da to ne ugrožava grejanje ostalih.

Potrošači priključeni na toplane koji su proračunali da im je skupo da grejanje plaćaju cele godine, a greju se

šest meseci, i da im se uz to greju prostorije koje ne koriste preko zime, mogli su od 5. maja kada je

zvanična grejna sezona završena da podnosu zahtev toplanama za isključenje s mreže.

Krajnji rok za podnošenje zahteva je sredina septembra budući da zvanična grejna sezona počinje ubrzo

posle toga, a toplane tehnički moraju da budu spremne da greju sve one kojima su radijatori i dalje omiljeno

grejno telo.

Samo podnošenje zahteva ne znači da će radijatori biti uklonjeni, jer postoji pravilnik i cela

procedura koja mora da se poštuje prilikom skidanja s toplovoda. Pre svega, saglasnost svih stanara

zgrade koji ne žele da zbog komšije koji je rešio da se više ne greje preko toplane, ostanu u hladnom stanu.

Dejan Stojanović, predsednik Upravnog odbora Udruženja toplana Srbije, potvrđuje da je ovo period kada se

podnose zahtevi za odjavljivanje s toplovodne mreže. Ono što, međutim, svako ko hoće da promeni način

grejanja mora da zna jeste da fiksni deo za grejanje mora da se plaća i ako se potrošač ne greje, piše Politika

u današnjem štampanom izdanju.

Svaki drugi dinar u budžetu naplatili carinici

Uprava carine je od početka godine u budžet Republike Srbije prosledila rekordnih 225 milijardi dinara, a

prednjači naplata PDV-a pri uvozu

Uprava carine je od početka godine u budžet Republike Srbije prosledila rekordnih 225 milijardi dinara, a

prednjači naplata PDV-a pri uvozu, saopšteno je iz Uprave.

Ubiranje carinskih prihoda povećano je za 50 odsto u

odnosu na 2013. godinu, čime je Uprava carine već

premašila polovinu plana za ovu godinu, navodi

RTS.

Porasla je i efikasnost u otkrivanju krijumčarene

robe, što je, kako kažu, rezultat bolje organizacije,

savremene opreme i dobre obuke carinika

Sve što je vrednije od 100 evra, a kopnom, vodom ili

vazduhom stigne na neki od 76 graničnih prelaza,

carini se, preneo je RTS.

"Na taj način mi smo ostvarili plan naplate u budžet za 51 odsto, već za pet meseci, a u odnosu na prošlu

godinu bolji smo za 13 odsto. Prošle godine naplatili smo 500 milijardi dinara, što bi značilo da je svaki

drugi dinar koji je naplaćen obezbedila carinska služba", rekla je Snežana Karanović, pomoćnik direktora

Sektora za carinske postupke.

Pred carinicima su dva na prvi pogled suprostavljena zadatka, da omoguće brz promet putnika i robe uz

sprečavanje zloupotreba. Najčešće se krijumčare - zlato, novac i droga, a načini za to su neiscrpni.

Načelnik Odeljenja za suzbijanje krijumčarenja Ivan Ribić kaže da su nedavno sprečili krijumčarenja

marihuane koja je bila sakrivena u žutim delovima kinder jajeta.

"Takođe smo nalazili oružje koje je bilo sakriveno u pečenom piletu, nalazili smo određenu količinu droge u

punđi devojke u tri sata ujutro na jednom graničnom prelazu, nalazi smo toster koji je bio pun basnoslovno

skupih satova", istakao je Ribić za RTS.

Sve što se zapleni prodaje se na javnim licitacijama koje organizuje Uprava carina, dok se devize za koje se

sumnja da su stečene nelegalno prosleđuju u budžet.

Pokušaji krijumčarenja novca radi nelegalne trgovine ili finasiranja terorizma su u porastu.

"U protekle tri godine oduzeli smo 13 miliona evra, prošle godine 4,5 a za svega nekoliko meseci ove

godine milion evra", kaže Karanovićeva.

Pored zaplene, akciza i "uvoznog PDV-a, "izvor prihoda su i carinske dažbine.

Već četiri godine zaredom Carina beleži rast naplate. Taj podatak je još značajniji ako znamo da su u istom

periodu carinske stope zbog procesa pridruživanja Evropskoj Uniji, u proseku snižene za više od 12 odsto.

To je nadomešteno efikasnošću, kažu u Carini, dodajući da raspolažu najsavremenijom opremom, koja

obuhvata 23 skenera, fiber optiku, pejdžere za radioktivnost i lasere za otkrivanje sastava bilo koje materije.

Više od 70.000 osmaka polaže malu maturu

Polaganje male mature počelo je danas i trajaće do srede, a više od 71.000 osmaka rešavaće zadatke iz

srpskog, matematike i kombinovanog testa.

Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šračević posetio je danas osmake u Osnovnoj školi

"Bora Stanković" u Beogradu, pred sam početak rešavanja testa iz srpskog jezika.

Mala matura predstavlja zvaničan završetak osnovne škole, a od rezultata testiranja zavisiće izbor budućeg

zanimanja učenika, kao i koju će srednju školu izabrati.

Osmaci će danas rešavati zadatke iz srpskog, u utorak iz matematike, a u sredu će raditi kombinovan test,

sastavljen od pitanja iz biologije, istorije, geografije, fizike i hemije.

Maksimalan broj bodova na testovima je 40, odnosno iz srpskog i matematike po 13, na kombinovanom

testu 14, a uspeh iz škole nosi maksimalnih 60 bodova.

Konačni rezultati ispita biće saopšteni 28. juna, a upis učenika u srednje škole biće 9. i 10. jula.

Ranijih godina bilo je i neregularnosti i prepisivanje, te zato ministar Šarčević najavljuje da će ove godine

kontrola biti stroža nego ikada, a da je planirano, kada se steknu svi propisani uslovi, pokrivanje prostorija

za malu maturu kamerama.

Ministar je pre nekoliko dana rekao da će u 10 odsto škola ove godine tražiti da, umesto nastavnika, direktor

i njegov tim nadziru malu maturu i direktno odgovaraju za regularnost, te da će angažovati i sve svoje

pomoćnike i načelnike kako bi se sprečilo prepisivanje.

Pomoćnica ministra prosvete zadužena za predškolsko i osnovno obrazovanje Vesna Nedeljković ranije je

rekla da je dan pre završnog ispita samo šest osoba znalo kako testovi izgledaju i kakvi su zadaci.

Ona je rekla da je mali broj ljudi uključen u pripremu završnog ispita i da su primenjene opsežne mere

bezbednosti.

Navela je da su svi uključeni u proces potpisali izjavu o tajnosti, a takvu izjavu su takođe potpisali ljudi koji

učestvuju u distribuciji testova od mesta gde se štampaju do škole.

"Kada dođu do punktova gde se (testovi) isporučuju školama, neposredno pred polaganje, direktori škola su

obavezni da na određenom mestu preuzmu testove najkasnije do pola osam i da ih odnesu u svoje škole,

zaključaju u sefove, a tek pred đacima, u prostoriji gde se polaže, iz sigurnosnih kesa pred učenicima se

otvaraju testovi", navodi Nedeljković.

Direkori su, naglasila je, obavezni da sede u prostoriji u kojoj se radi test, a postoje i supervizori i dežurni

nastavnici.

Svako ko učestvuje u procesu ima pojedinačnu odgovornost, istakla je Nedeljković i podsetila da je, kada je

prošle godine ministar prosvete hteo da smeni direktore u školama gde se prepisivalo, izgovor bio da oni

nisu bili prisutni na testiranju.

MK Grupa želi većinsko vlasništvo Budvanske

rivijere

MK Grupa Miodraga Kostića

zainteresovana je da postane većinski

vlasnik Hotelske grupe Budvanska

rivijera, prenosi RTCG.

MK Grupa trenutno u partnerstvu sa

Strateksom poseduje 30 odsto akcija

Budvanske rivijere, koju je Vlada

uvrstila u plan privatizacije za ovu

godinu, a iz te kompanije poručuju da

su njihovi planovi za Budvansku

rivijeru veliki i, ukoliko se realizuju,

staviće Budvu na mapu svetskog

turizma.

Nikola Avram iz MK Grupe rekao je da ta kompanija planira da podigne nivo usluge u hotelima Budvanske

rivijere na četiri plus i pet zvezdica i da sa nekim od svetskih brendova, od Budve napravi „hot spot”

crnogorskog turizma.

„Zadržali bismo individualni brend koji bi vodili ljudi iz Budvanske rivijere, dok bismo drugi deo kompanije

razvijali sa nekim od vodećih hotelskih lanaca u svetu”, rekao je Avram novinarima iz regiona na otvaranju

sezone u istarskom hotelu Kempinski Hotel Adriatik, koji je u vlasništvu MK Grupe.

Kako se navodi, planirano je da privatizacija jednog od najuspješnijih crnogorskih preduzeća bude obavljena

tako što bi Sveti Stefan i Miločer ostali u vlasništvu države, dok bi za vrednost te imovine bio umanjen

državni udeo u preostalim hotelima Slovenska plaža, Mogren, Palas, Aleksandar i Kristal, i ustupljen

Kostiću i Strateksu.

NOVOSTI ISTRAŽUJU EU Srbiju koči planski?

Zašto će Unija našoj zemlji otvoriti samo dva nova pregovaračka poglavlja? Brisel ima i svoje probleme,

proširenje nije visoko na listi prioriteta. Joksimović: Strpljenje i rešenost su moji principi

SRBIJA će, ukoliko u poslednji čas ne dođe do

nekog nepredviđenog obrta, u Luksemburgu

sledećeg ponedeljka otvoriti svega dva

pregovaračka poglavlja na putu evropskih

intergacija. U nekim drugim okolnostima to bi

moglo da se smatra uspehom, ali stvari dobijaju

drugačije obrise ako se zna da "na stolu" već duže

vreme stoji još nekoliko oblasti za koje smo bili u

stanju da ih bez problema zaokružimo u ovom

ciklusu.

Oblasti koje tretiraju finansijske usluge (9), ribarstvo (13) i finansijske i budžetske odredbe (33), već niz

meseci, a neke još od kraja prošle godine, čame u fioci u zgradi "Justus Lipsijus", u sedištu EU. U

međuvremenu, evropskim institucijama dostavili smo i pregovaračku poziciju za poglavlja 18, koje se

odnosi na statistiku, i 17, u vezi sa ekonomskom i monetarnom politikom. Ovo poslednje je još u proceduri,

mada je i za njega, da je bilo volje, sve moglo da se okonča na vreme. Za ostala četiri poglavlja ne postoji

nijedan valjani tehnički razlog da i dalje budu "na čekanju".

- Bilo bi mnogo da se u ovom trenutku, odjednom, otvori pet poglavlja. Države članice ne žele da se prebrzo

napreduje u iščekivanju najavljene reforme EU. Zato su neke najskeptičnije zemlje smatrale da treba

"spustiti loptu" i ne žuriti previše - otvoreno priznaje, za naš list, visoki izvor iz Evropskog saveta.

Sada je jasno da sve ne zavisi samo od brzine ostvarenih reformi, već i da dosta toga kroje političke odluke u

Briselu.

Na pitanje treba li Srbija da bude nezadovoljna zato što se najavljuje otvaranje samo dva nova poglavlja u

junu, s obzirom na to da naša vlada tvrdi da smo spremni za otvaranje pet, kao i zbog čega će se Evropska

unija zadržati na poglavljima 33 i 13, ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović, za "Novosti",

kaže:

- Poglavlja otvaramo nekad brže i više, nekad sporije i manje, ali dinamika postoji. Do kraja juna

otvorićemo najverovatnije dva - 33 (budžetske i finansijske odredbe) i 13 (ribarstvo). Proces evropskih

integracija je kompleksan i nije imun na političke probleme i u EU. Smatram da je EU trenutno u fazi

preispitivanja sopstvenih problema, pa se proces proširenja ne nalazi visoko na listi prioriteta, i tu vidim

razlog nešto smanjene dinamike.

Ministarka istovremeno naglašava da je važno da se poglavlja otvaraju i da Srbija radi na novim, da bude

spremna kada se prilike poboljšaju:

- Strpljenje, odgovorna rešenost i upornost, nepokazivanje frustracija u procesu integracija, moji su principi,

pa i onda kad stvari nisu idealne. To zahteva pozicija ministra za evropske integracije, i ja se time

rukovodim.

I ministar spoljnih poslova Ivica Dačić nedavno je naglasio da se nastavljaju spoljni pritisci na Srbiju, sa

ciljem da se oslabi naša pozicija i da se što pre dođe do rešenja pitanja Kosova. Pritisci se, kaže, ogledaju i u

neotvaranju novih poglavlja.

- Srbija je jedina zemlja kandidat koja ima poglavlje 35, odnosno imaju ga i druge zemlje, ali to su tekuća

pitanja koja nisu važna. Ovde je to pitanje dijaloga Beograda i Prištine, i sada da bismo mi napredovali,

uvek se ocenjuje na svakih šest meseci koliko smo napredovali u tom dijalogu. Tako da mi nismo zadovoljni

time što imamo samo dva poglavlja na šest meseci, i to je, na neki način, konstantni pritisak koji se na nas

vrši - rekao je Dačić.

Zemlje članice, inače, čekale su u aprilu izveštaj Evropske komisije, koji je ocenjen kao pozitivan, ali ni to

nije pomoglo da se brže napreduje. Iz EU su, naprotiv, stizale poruke da će, baš zato što je napredak vidljiv,

biti otvorena dva poglavlja, a inače ih ne bi bilo ni toliko.

OVIM TEMPOM, JOŠ PET GODINA

BUGARSKA je, kao aktuelni predsedavajući EU, imala visoke ambicije kada je reč o Srbiji i Zapadnom

Balkanu, ali osim limitiranih dometa samita u Sofiji, tokom polugodišnjeg komšijskog predsedavanja, biće

najverovatnije otvorena samo dva poglavlja.

Kada bi se i ubuduće išlo tom brzinom, u proseku bi bilo potrebno još pet godina samo da se sva poglavlja

otvore, bez zatvaranja. Od ukupno 35 poglavlja, do sada smo otvorili 12, od kojih su dva i privremeno

zatvorena.

TEHNIČKI SPREMNA

SRBIJA je tehnički spremna za otvaranje pet poglavlja, Srbija napreduje u pravom smeru, ocenila je

premijerka Ana Brnabić prošle nedelje, posle sastanka sa ambasadorima EU. Ona je rekla da će od zemalja

EU ipak zavisti koliko će biti poglavlja otvoreno u junu, ali da je Srbija zaslužila to jer je pokazala progres. -

Ipak, fokusirala bih se na to šta je naš deo posla i šta još moramo da uradimo - rekla je Brnabićeva, navodeći

da je Srbija dosta toga uradila na putu evrointegarcija.

Porasli troškovi rada u EU, Hrvatska iznad

prosjeka

Troškovi rada u Europskoj uniji blago su ubrzali u prvom ovogodišnjem tromjesečju, a u Hrvatskoj je njihov

rast bio nešto izrazitiji, pokazuje izvješće europskog statističkog ureda.

Na razini Europske unije kalendarski prilagođeni troškovi rada po satu porasli su u prva tri ovogodišnja

mjeseca za 2,7 posto, procijenili su u Eurostatu. U posljednjem prošlogodišnjem tromjesečju uvećani su 2,4

posto.

Snažniji rast troškova rada na početku ove godine rezultat je ponajprije osjetno snažnijeg povećanja troškova

doprinosa, za 2,9 posto, u usporedbi s njihovim 1,9-postotnim povećanjem na kraju 2017.

Ubrzao je i rast troškova plaća, na 2,7 posto, u odnosu na 2,4-postotno povećanje na kraju prošle godine.

Među pojedinim sektorima najviše su u EU u prvom tromjesečju porasli ukupni troškovi rada po satu u

građevinskom sektoru, za 3,6 posto. Slijedi industrija s 3,1 posto i uslužni sektor s 2,9 posto.

Eurozona je na početku godine zabilježila osjetno brži rast troškova rada po satu na godišnjoj razini, za 2,0

posto. U posljednja tri prošlogodišnja mjeseca uvećani su 1,4 posto.

Brži je rast rezultat osjetno snažnijeg povećanja troškova doprinosa na početku ove godine, za 2,6 posto, u

odnosu na njihov 0,8-postotni rast na kraju 2017.

Troškovi plaća porasli su u prvom ovogodišnjem tromjesečju 1,8 posto, nakon 1,6-postotnog povećanja u

posljednja tri prošlogodišnja mjeseca.

I u eurozoni je građevinski sektor prednjačio najizrazitijim povećanjem ukupnih troškova rada, za 2,5 posto.

U industriji i uslužnom sektoru porasli su po 2,0 posto.

Među zemljama EU-a najveći je skok troškova rada po satu u prva tri ovogodišnja mjeseca bilježila

Rumunjska, za 12,7 posto na godišnjoj razini.

Slijede Latvija i Mađarska s povećanjem troškova rada za 11,2 odnosno 10,3 posto.

U Hrvatskoj su kalendarski prilagođeni troškovi rada po satu u prvom ovogodišnjem tromjesečju porasli za

6,1 posto na godišnjoj razini. U posljednjem prošlogodišnjem tromjesečju uvećani su 5,4 posto, pokazuje

Eurostatovo izvješće.

Pad troškova rada po satu zabilježio je na početku ove godine samo Portugal, za 1,5 posto.

PORTAL B92.NET

Novi krug za prijavu bebi PDV

Naredni rok za predaju zahteva za refundaciju PDV kupcu hrane i opreme za bebe je od 2. do 16. jula,

saopštila je Poreska uprava Srbije.

Ovo se odnosi na bebe rođene zaključno sa 30. junom ove godine.

"Nadležne organizacione jedinice Poreske uprave i dalje će primati zahteve za refundaciju PDV za hranu i

opremu za bebe roditelja, odnosno staratelja dece do druge godine života koja su rođena zaključno sa 30.

junom", ističu u Poreskoj upravi.

Nadležna organizaciona jedinica Poreske uprave dužna je da nakon sprovedenog postupka kontrole

ispunjenosti uslova za ostvarivanje prava na refundaciju PDV odluči o zahtevu i donese rešenje do 30 dana

od dana podnošenja zahteva. Rešenje se dostavlja podnosiocu.

Pravo na refundaciju PDV može ostvariti do iznosa od 77.279,95 dinara za bebu starosti do dve godine, i to

u prvoj godini starosti do 44.159,97 dinara, a u drugoj do 33.119,98 dinara.

Srbija Danas/Kurir

Meho završio poslaničku karijeru? Gojković

nakon SKANDALA na aerodromu povukla

OČEKIVANI POTEZ

Ne želi da podnese ostavku, a položaj mu neodrživ

Predsednica Skupštine Srbije Maja Gojković odbila je da potpiše putni nalog poslaniku SDPS-a Mehu

Omeroviću zbog slučaja krađe na frankfurtskom aerodromu.

Omerović je imao ugovoren put na nekoliko dana još pre nego što je zatečen u krađi na aerodromu, ali

Gojkovićeva nije želela da potpiše putni nalog tako da nije mogao da otputuje u inostranstvo sa

parlamentarnom delegacijom.

- Ovo je logičan razvoj događaja. Omerović očito ne želi da podnese ostavku, a položaj mu je

neodrživ. Predsednica parlamenta je i sama najavila u medijima da će pokrenuti pitanje njegovog

diplomatskog pasoša - navodi izvor iz Skupštine i dodaje da njegova stranka očekuje da se on povuče.

Poslanika SDPS-a je policija na frankfurtskom aerodromu privela jer je navodno ukrao robu u vrednosti od

170 evra. On je izjavio da je uzeo parfem i tri karmina. Pošto se odmah pozvao na diplomatski imunitet, a

policija proverila identitet sa srpskim konzulatom, Omerović je pušten.

Omerović se pravdao da je imao stomačnih problema i da je u žurbi da stigne do toaleta zaboravio da u ruci

ima parfem koji nije platio. On je rekao da se potom vratio do fri šopa i pokušao da objasni obezbeđenju da

je imao zdravstvenih problema.