1. Који су типови извора истраживачке приче?

Према Бешкеру извори информација од којих се очекује да ће помоћи у

истраживању предмета истраге могу се подијелити у двије велике категорије:

материјалне и људске. Људски извори информација дијеле се на посредне и

непосредне, док се материјални извори обично дијеле на примарне и секундарне.

Материјални извори информација су категорија која је временом постала

карактеристична за истраживачко новинарство јер су у многим новинарским

причама били пресудни извори попут докумената, снимака и фотографија.

Примарни извори су оригинални, изворни документи као што су јавни и тајни

извјештаји, приватна и службена писма, радне књижице, али новинар корисне

информације може пронаћи и у мање очекиваним облицима као што су декларације

на прехрамбеним производима или упутства за кориштење лијека. Секундарни

извори су „информације из друге руке“, па се ту убраја све што је већ објављено о

предмету истраживања, и то од чланака на интернетским страницама до новинских

текстова и телевизијских емисија, затим књиге, докторске и магистраске

дисертације и сл.

Људски извори информација за новинара могу бити дословне све особе са

којима долази у контакт од породице до непознатих људи који ће пристати

комуницирати са новинаром искључиво телефонски. Посреднљудски зори у

савоници који им информације о теми коју новинар истражује али сами у њој нису

учесници. Непосредни људски извори су сви свједоци и актери у предмету који

новинар истражује.

2. Врсте/типви људи - инсајдера као кључних извора истраживачке приче...

-свједок

-осветник

-праведник.

3. Улога - мјесто медија у истраживачкој причи...

Медиј је: - средство (сам по себи није информација);

- технички начин презентовања информација;

1

-материјални супстрат помоћу којег се информација посредује у

комуникационом систему.

4. Улога професије...

5. Поријекло исраживачког новинарства...

Коријени истраживачког новинарства могу се наћи у раној историји

новинрства. Данијел Дефо и Џонатан Свифт су писци који су изолацијом, затвором

или чак сакаћењем платили своја извјештавања о штетном и незаконитом

дјеловању моћних појединаца у Енглеској. Као почетак истраживачког новинарства

у савременом смислу често се наводи Енглеска 1720. године када су двојица

еминентних либерала објавили текст о раду Параламентарне скуптшине чиме су

расвијетлили тадашњи кључни економски и политички скандал: финансирање

краљеве професионалне војске. Бенџамин Френлкин Баше је у САД још крајем

XVIII вијека обзнанио податке које му је прибавио унутрашњи свједок. Карл Маркс

је као дописник Нју Јорк Трибјуна комбиовао методе архивског и библиотечког

истраживања. Накнадно отворени архивски документи показали су колико је био у

праву Емил Зола објављујући своја дедуктивна истраживања међу којима и

знаменити „Оптужујем“ (1898) о афер Драјфус у Француској. Истраживање ове

афере први је случај истраживачког новинарства који је потресао политички

естаблишмент неке државе.

6. Шта је истраживачко новинарство?

Истраживачко новинарство различите типове власти подвргава сталном

критичком преиспитивању (према начелу Вијећа Европе). Новинарско

истраживање је сложен облик новинарског израза јер може садржати елементе

вијести, репортаже, коментара, често изјава и интервјуа, а понекад и других

жанрова. Истраживачко новинарство не бави се само чињеницом или догађајем

него настоји заћи у вијест и ићи преко вијести истражујући јој разлоге, узроке,

претходна и слична збивања, те могуће посљедице, затим испитати неку актуелну

друштвену тему (политичку, економску кулутрну и сл.) или неку заједницу (нацију,

2

град, религију). Истраживачком новинарству главна је тема друштвена

контроверзија и стога, углавном, друштвена патологија. У квалитетном ИН

новинар или гласило истраживање планирају и воде самостално независно од

установа власти, примјењујући верификоване методе друштвених истраживања уз

провјеравање података. ИН истражујући противријечја и посебно патологију

друштва чешће се него други родови новинарства судара са границама друштвене

подношљивости, како спрам тема којима се бави, тако и спрам новинарства самог и

његовог евенуталног задирања у приватност. ИН се се од наизглед сличиних

активности којима се баве полиција, адвокати, ревизори и надзорни органи

разликује у томе што није ограничено предметом истраживања, не темељи се на

закону и у блиској је вези са публицитетом. ИН доводи у питање и оно што је

опште прихваћено супротстављајући се стварности какву моћници желе да

прихватимо.

7. Шта је / ко је новинар истраживач?

Новинар истраживач је особа која се, без обзира на медиј у којем дјелује,

бави откривањем истине и утврђивањем колико се од ње одступа. Новинари

истраживачи су чувари граница између поштовања и кршења норми.

8. Истраживачко и дисидентско новинарство...

Од самог почетка треба правити разлику између дисидентског и

истраживачког новинарства иако су она често у блиској вези. Дисидентско

новинарство припада ангажованом новинарству због тога што је то новинарство са

тезом које полази од (евидентних, а не скривених) идејних, религијских, па и

страначко – политичких оријентација новинара. Важно је да корисник (читалац,

слушалац, гледалац) од почетка зна да је у питању заступање властитог гледишта у

новинарским жанровима. Истраживачко новинарство, напротив, не смије

склизнути у тај колосијек, оно мора сачувати максимум могуће објективности да би

кориснику пружило што вјеродостојније податке на којима ће он сам моћи градити

свој суд. Што значи да у ИН неко може да се не слаже са влашћу, али то не мора

3

значити да ће тражити доказе о њеном непримјереном понашању, тј. бавити се

истраживањем.

9. Које се кампање толеришу?

Обично се толеришу кампање у име ове или оне потлачене групације,

расправе око бољег начина да се нешто уради, одступања од прихваћеног правца

делања...

10. Који су специфични односи према ИН?

Један дио грађана сматра да је ИН у начелу „добра ствар“, иако истовремено

мисле да оно не постоји због тога што на разне скандале или корупцију гледају као

на нешто уобичајно и све их је теже изненадити причама ИН. Има и угледних лјуди

који сматрају да је ИН „лоша ствар“. Могуће је да они припадају генерацији која

жели да вјерује да у власт углавном треба имати повјерење и да она само понекад

чини пропусте, док су они први убјеђени у општу корумпираност, односно да су

поштени људи изузетак.

11. У којим је условима (посебно) значајно ИН?

ИН је посебно значајно тамо гдје не постоје инситуције способне да

обављају функцију ИН. Оспоравати потребу за њим исто је што и оспоравати

могућност и значај вршења те функције.

12. Која је разлика између истраживачког новинарства и извјештавања?

У области извјештавања постоје широко прихваћене вриједности често

називане „прикладност извјештавања“ – у сваком приручнику за новинарске

приправнике стоји да догађаје вриједне извјештавања одликују близина, значај,

актуелност, драматичност. Новинар извјештач прави избор користећи низ

уобичајних извора информација који служе као редовни произвођачи вијести.

Истраживачко извјештавање је другачије јер не мора да слиједи иси план. Оно има

тему коју новинар мора да представи као вриједну нашег интересовања, праично да

4

нам каже „погледајте, зар ово није шокантно“ – иза тог инсистирања стоји морална

основа.

13. Када је израз „ Истраживачко новинарство“ ушао у широку уптребу?

Џон Пилгер сматра да је израз ИН ушао у широку уптребу прије десетак

година када је дошло до слабљења истарживачких активности, радозналости и

осјећања за мисију међу новинарима. (Пилгер, 1995)

Аутор то приписује:

1. превладавању интересовања за забавне садржаје у медијским кућама;

2. промјенама у пракси запошљавања које новинаре одвраћају од тежњи ка

истраживању;

3. измјенама у информативним програмима, гдје сада сви раде све;

4. удаљавању редакција од грађана због измјештања истраживачких центара и

сталног притиска и рокова.

14. Шта је извјештавање?

Извјештавање је описивање. То је основни степен информисања у којем

подаци морају бити изложени прегледно према начелу 5W+H.

15. Шта је аналитичко новинарство?

У аналитичком новинарству се настоји да се расположиви подаци прикажу

тако да нас наведу да о одређеној ситуацији или извјештају постављамо питања

или да чињенице сагледавамо из другог угла. Аналитичко новинарство јесте оно

које нас тјера да се запитамо да ли одређена ситуација одговара стварности, тј. да

се заинтересујемо за нешто о чему нико не брине.

16. Општа дефиниција истраживачког новинарства...

Општа дефиниција ИН била би „трагање за оним што се жели сакрити“.

Ипак треба имати на уму да није све што се жели сакрити вриједно трагања.

5

17. Истраживачко и разоткривајуће новинарство...

Кориштење замки као начина навођења особе која је предмет истраживања

да каже нешто што ће послужити као елемент за доказивање њене кривице постало

је уобичајно, нарочито када је ријеч о особама чије разоткривање више служи као

забава за публику него што је корисно за друштво. Јавни интерес је тај који чини

разлику између истарживања и раскринкавања, тј. ИН је у елементу јавног

интереса, иако технике које се користе могу понекад да допринесу њиховом

мијешању. Претјерано кориштење телевизијске реконструкције је техника ИН која

је изложена критици, због тога што се дешава да документарни приказ представља

више конструкцију него реконструкцију.

18. Процват ИН 90 - их година XX вијека...

Амбијент сталног антагонизма 90 – их година прошлог вијека подстакао је

препород истраживачког или квазиистраживачког новинарства, посебно на

телевизији. 1995. године на британској земаљској телевизији приказано је 300

различитих емисија које би се могле сматрати истраживачким (Inside Story, Public

Eye, Big Story). До процвата је довела и све јача комерцијализација, локалне

вијести, отворена поља листовима попут Guardian, те корупција као предмет

истраге.

19. Истраживање усмјерено на двије теме...

Британски новинари истраживачи били су усмјерени на двије теме:

безбједносна питања и корпуцију. Те двије области биле су болна тачка владајућих

структура, али истраге су вршене и у неким другим областима, које би се уопштено

могле подијелити на корупцију у предузећима, јавну администрацију, социјалну

политику, погрешне судске пресуде, историјска питања, човјекову околину, високу

политику и спољнополитичке односе.

6

20. На чему се базира новинарска / медијска друштвена одговорност?

Медији имају контролну улогу или, како бисмо данас рекли, задатак да

„дефинишу неправилности“. Новинари који на овај начин доживљавају себе

заступају теорију „друштвене одговорности“. Подлога за увјерење да новинари

имају друштвену одговорност чини основу за више идеја:

- да су медији средство за формирање јавног мњења и да утичу на јавну

политику;

- да власт, ради сопственог добра и добробити грађана, треба помно

надзирати, при чему се не подразумијева само влада, него сви они који

имају моћ и новац;

- да јавност има право на медије који реагују на збивања;

- да се на тржишту огледају захтјеви јавности и да медији имају већу

одговорност утолико што врше утицај на ту исту јавност или на тржиште на

чије потребе одговарају.

21. Регулаторни оквир и истраживачко новинарство на ТВ...

Од средине деведесетих година XX вијека број истраживачких емисија се

прогресивно смањује (примјер BBC i ITV). Сматра се да постоје два кривца за то.

Као прво, директори медија нашли су се на мети критика због тога што нерадо

улажу довољно времена и новца у добро истраживачко новинарство када већ могу

да привуку више гледалаца уз мање улагања. Други кривац је регулаторни систем

који је увела претходна, конзервативна влада. Законом из 1990. године, којим је

утврђено да ће фреквенције ITV – ју у начелу бити додјељиване искључиво према

финансијским критеријумима и да ће регулаторно тијело ТВ компанијама убудуће

постављати попустљивије услове практично је највљено да ће програмска шема и

садржај првенствено зависити од тржишта, а не од регулаторних органа. Опште је

увјерење да су нове мјере у пракси условиле популистичку опредјељеност медија, а

да сви канали подилазе масовном гледалишту. С једне стране, попустљивија

регулатива скида емитерима с плећа обавезу да толико улажу у озибљно

новинарство, чија је грана истраживачко новинарство. С друге стране, строжа

7

регулатива, како се сматра, подразумијева већи ризик од прављења истраживачких

емисија.

22. Законски и етички оквир истраживачког новинарства...

Новинарство би се пригодно могло окарактеристаи као незванични „четврти

сталеж“ (седма сила), који за циљ има проналажење и објављивање тема које се

односе на политичке, правне или социјалне интерсе јавности схваћене као грађани.

Основни циљеви савременог истраживачког новинарства захтијевају да новинари

из моралне обавезе поштују различита професионална ограничења. Од новинара

истраживача тражи се да се служе методама које неће искривити истину. Потрага

за истином је уско повезана са процедуралним поступцима као што су провјера

аутентичности и кредибилитета извора информација, потврда поузданости изњетих

тврдњи, утврђивање да ли је оптужба потпуна лаж или је истина, иако се не може

поткријепити доказима, откривање да ли постоји неки прикривени мотив. Немарно

испуњавање професионалних обавеза јесте за сваку осуду, али оно дјелује као

незнатан пропуст у поређењу са њиховим намјерним занемаривањем. Намјерне

обмане, вођене продуцентовом жељом да направи сензационалистички

документарац да би себи изградио репутацију, крајње су неморалне, с обзиром на

циљеве истраживачког новинарства. Треба имати на уму да ако би се од новинара

истраживача тражило да буде морално исправан он не би могао продријети у мутни

свијет који треба да истражи и самим тим би био онемогућен да ради свој посао.

„Прљање руку“ уско је повезано са професионалним успјехом. Тако да често

морамо да жртвујемо моралне идеале да бисмо подржали оно што је исправно – и

то, само по себи, представља моралну обавезу.

Законска регулатива обезбјеђује да се новинари придржавају својих

моралних обавеза и разјашњава када и гдје је морално оправдано да се понашају на

начин који би се, у нормалним околностима, сматрао неморалним. Примјена

прописа обавезна је у случају појаве комарцијалног, политичког и психолошког

притиска у ИН.

8

23. ИН и нове технологије?

Користећи рачунар као помагало за приступање информацијама и њихову

анализу, новинари су боље опремљени за долажење до алтернативних

интерпретација догађаја и информација, чиме је публици дата могућност да,

умјесто тумачења насталог као плод манипулације, формира своје сопствено

мишљење. Компјутери новинарима пружају могућност да своја открића саопште

прилично бројној публици и то без политичких ограничења која намеће

традиционално издаваштво. „Интернет је заиста веома велик“ (Бил Гејтс) али без

обзира на то будућност конвеционалног издаваштва је добро осигурана, а ни сам

Интернет није рјешење за све проблеме у приступању информацијама. Упркос

његовом убрзаном расту деведестих година XX вијека, огромни дијелови свијета

још увијек немају ни телефон, да не помињемо компјутер или модем. Ипак,

технолошки напредак дигитализације и компјутера отвара поља која су раније била

скривена, ако не и сасвим затворена за новиаре истраживаче. Са информатичком

технологијом вријеме потребно за проналажење људи и информација значајно је

скраћено, а количина приступачних информација увећана. Осим тога омогућена је

и ефикаснија анализа података.

24. Новинарство уз помоћ рачунара...

Постоје четири основна алата на располагању новинарима са компјутером,

модемом и одговарајућим софтвером:

- Интернет – који обухвата и електронку пошту, свјетску мрежу (WWW),

ФТП, групе за вијести и сервере за листе;

- комерцијалне информативне сервисе;

- спредшите;

- базе података.

25. Комерцијални информативни сервис...

Комерцијални информативни сервиси су компаније које људима продају

потребне информације. Најчесшће су веома скупи, а у многим редакцијама за

њихово кориштење задужени су само библиотекари који могу брзо пронаћи

9

потребу област. Информације које ове компаније продају често су на располагању

и бесплатно, али њихово састављање може од појединаца захтијевати извејстан

ниво стручности или много времена. Нема сумње да су комерцијални

информативни сервиси који се нуде на Интернету изузетно корисни, али су

најчешће и изузетно скупи, па су, према томе, ван домашаја већине самосталних

новинара. Њих обично користе редакције, за рад на причама које садрже

информације које је неопходно брзо провјерити.

26. Будућност истраживачког новинарства...

Више него икада задатак новинарства је филтрирање корисних материјала

из све веће гомиле информација о одређеној области и њеним фрагментираним

сегментима. Новинарство еволуира од снабдјевања чињеницама ка снабдијевању

значењем. Новинари морају почети активније приступати трагању за прваим

информацијам, а не само најлакше доспутним које најчешће долазе од

заинтересованих страна. Технологија чини знање лако доступним и даје већу моћ

новинарима омогућавајући им присутп информацијама које су једнаке или чак

боље од инфор,ација које посједују интервјуисане особе. (Том Кох) Треба упамтити

да сама чињеница да информацијама можемо приступити електронским путем не

значи да је информација непристрасна.

10