ITR2-vezba 1

UPUSTVO ZA IZRADU SEMINARSKOG RADA

2

Sadržaj seminarskog rada

� Naslovna strana� Popunjena podloga rada� Sadržaj� Uvod� Razrada – tačke iz podloge rada� Zaključak� Literatura� Prilog

Vežba 1. Upustvo za izradu seminarskog rada

3

Osnovne napomene

� Rad se piše u bezličnom obliku� Uradili smo.... Urañeno je...� Analizirao sam.... Analizirano je...� Tokove možemo.... Tokovi se mogu...

� Poziv na literaturu� Sve što je preuzeto iz knjiga, časopisa,

studija, internet stranica potrebno je korektno označiti� Logistički lanac predstavlja.... [1]

U spisku literature: [1] S.Zečević, Robni terminali i robno-transportni centri, Saobraćajni fakultet, 2006.


4

Osnovne napomene

� Izbegavati nepotrebne slike, prikaze i sl.� Rad nije potrebno opterećivati materijalima koji

se ne odnose na temu rada – cilj je kvalitet, a ne broj strana

� Numeracija i naziv tabele, slike, šeme� Numeracija i naziv se stavljaju iznad tabelarnog

prikaza odnosno ispod grafičkog prikaza� Tabela 1. Uvozni tokovi....� Grafik 1. Trend rasta....


5

Osnovne napomene

� Opis tabelarnih i grafičkih prikaza� Svi tabelarni, grafički prikazi opisuju se u tekstu

iznad, sa pozivom na tabelu, grafik, sliku...� Primer 1 - Na osnovu tabele 1.4. može se

zaključiti da su najveće količine uvezene iz pravaca X, Y i Z, koji zajedno čine xy% od ukupnog uvoza.

� Primer 2 - U 2007. godini uvezeno je ukupno 10.000 tona konditorskih proizvoda, od čega 7.000 tona čokolade (tabela 1.4). Struktura proizvoñača u ukupnom uvozu prikazana je na slici 1.5.


6

Osnovne napomene

� Tabelarni prikazi� Obavezno je upisati jedinicu mere

10030000ukupno

16.675000C

33.3310000B

5015000A

učešćeKoličinaasortiman

10030000ukupno

16.675000C

33.3310000B

5015000A

Učešće(%)

Količina(t,$,pal)

asortiman

Tabela 1. Tabela 1. Koli čina robe po asortimanu

NE DA


7

Osnovne napomene

0

20

40

60

80

100

1st Qtr 2nd Qtr 3rd Qtr 4th Qtr

� Grafički prikazi� Obavezno definisati ose i dati legendu

0

20

40

60

80

100

1st Qtr 2nd Qtr 3rd Qtr 4th Qtr

koli

čina

000

t

East West North

NEDA

Grafik 1. Uvezena koli čina robe po pravcima

i kvartalima

Grafik 1.


8

Naslovna strana rada

UNIVERZITET U BEOGRADU SAOBRAĆAJNI FAKULTET

ODSEK ZA LOGISTIKU

Predmet: INTERMODALNI TRANSPORT 2

S E M I N A R S K I R A D

OPTIMIZACIJA LOGISTIČKIH LANACA XXXXXXXXX

Nastavnik: Prof. dr Slobodan Zečević, dipl. inž.

Asistenti: Mr Snežana Tadić dipl. inž. Jelena Krajnović dipl. inž.

Student:

Nikola Nikolić, 2006-1-000

BEOGRAD 2008.


9

Podloga – projektni zadatak


10

Sadržaj

� Naslov svih tačaka i podtačaka rada sa numeracijom strana


11

Uvod� Kompletan uvod se piše na kraju� Šta je logistički lanac, zašto optimizacija

izabranog lanca, koji su problemi prisutni u njegovoj realizaciji...

� Formulisanje problema:� Vrsta robe (fizičke i hemijske osobine) i količine� Pojavni oblici� Pravci dopreme i otpreme� Raspodele verovatnoća po asortimanu,

pojavnom obliku, pravcima itd.� Specifični zahtevi u logističkim procesima


12

Tačke iz podloge rada1. Definisanje varijantnih rešenja pakovanja i

ukrupnjavanja2. Definisanje varijantnih tehnologija

transporta3. Karakteristike transportnih sredstava 4. Uslovi i preporuke za realizaciju lanca5. Aktivnosti i procesi u logističkom lancu6. Kriterijumi optimizacije logističkog lanca7. Izbor optimalnog logističkog lanca


13

Varijantna rešenja pakovanja i ukrupnjavanja� Potrebno je definisati varijante: jedinice

proizvoda, pakovanja, rukovanja, tovarenja, transporta

� Za svaku jedinicu utvrñuju se: dimenzije, masa i zapremina

� Za svaku varijantu pojavnog oblika vrši se optimizacija ukrupnjavanja i daje se šematski prikaz


14

Varijantna rešenja pakovanja i ukrupnjavanja

� Rezultat ove tačke je broj jedinica robe po asortimanu, pravcima, dopremi, otpremi itd.

Broj jedinica tovarenja

(kom)

Broj jedinicarukovanja

(kom)

Broj jedinice pakovanja

(kom)

Broj jedinice proizvoda

(kom)

Količina(tona)

Asortiman

Tabela 1.5. Doprema robe iz pravca X po logisti čkoj jedinici


15

Varijantne tehnologije transporta

� Potrebno je šematski prikazati pravce dopreme i otpreme robe

� U zavisnosti od geografsko saobraćajnog položaja primaoca i pošiljaoca i raspoložive infrastrukture definišu se sve varijante tehnologije transporta


16


� Definišu se sve realne varijante, a onda se vrši njihova selekcija uz obrazloženje zašto se neke varijante dalje neće razmatrati

VID TRANSPORTA

drumskiželezni čki

rečnipomorskivazdušni

kombinovani

TEHNOLOGIJApaleta

kontejnerhucke pack

Ro-Roitd.

PO PR


17

Karakteristike transportnih sredstava

� Za svaku deonicu varijantnog transportnog lanca vrši se izbor transportnog sredstva

� Prikazuju se osnovne karakteristike sredstava: nosivost, dimenzije tovarnog prostora i sl.

� Prikazuje se način slaganja tovarnih jedinica i računa iskorišćenje nosivosti, površine i zapremine


18

Karakteristike transportnih sredstava

� Rezultat ove tačke je broj transportnihsredstava odnosno potreban brojvožnji odreñenog transportnog sredstva na godišnjem nivou po varijantama prevoza

Potreban broj transportnih sredstava

Broj jedinica tovarenja

(kom)

Broj jedinicarukovanja

(kom)

Količina(tona)

Asortiman

Tabela 1.6. Broj transportnih sredstava prema varij anti 1 realizacije lanca na godišnjem nivou


19

Uslovi i preporuke za realizaciju lanca

� Neke robe zahtevaju posebne uslove u toku odreñenih logističkih aktivnosti u pogledu: temperature, vlage, svetlosti, načina manipulisanja itd.

� Potrebno je navesti specifične karakteristike i preporuke� naftni derivati, sveže voće i povrće,

sveže meso, šećer, papir, smrznute namirnice itd.


20

Aktivnosti i procesi u logističkom lancu

� Svaka varijanta logističkog lanca prikazuje se kao niz aktivnosti i procesa

� Za svaku aktivnost, proces definiše se:� mesto realizacije,� primenjena tehnologija,� vreme realizacije� angažovana sredstva i personal


21


skladište gotovih

proizvodapaletizacija priprema za

otpremuutovar transport istovar

skladištenje uDC-ukomisioniranje

formiranjejediniceotpreme

istovar transport utovar

skladištenje uprodajnom

objektu

1 viljuškar,1 radnik

1,5 min/pal

viljuškarskaDCutovar

Angažovana sredstva, personal

Vreme realizacije

Primenjena tehnologija

Mesto realizacijeProces

Tabela 1.6. Procesi i aktivnosti u logisti čkom lancu


22

Kriterijumi optimizacije logističkog lanca� Izbor kriterijuma:

� troškovi,� vreme,� ekološki uticaj,� pouzdanost,� fleksibilnost� bezbednost� oštećenje itd.

� Vrednost kriterijuma utvrñuje se za svaku varijantu logističkog lanca


23

Izbor optimalne varijante realizacije logističkog lanca

� Primena metode višekriterijumske optimizacije – Promethee

� Na bazi izabranog skupa kriterijuma vrši se izbor optimalne varijante logističkog lanca

� Analiza osetljivosti – iteracije postupka Promethee


24

Zaključak

� Ponovi se cilj rada i za svaku tačku po par rečenica – šta je rañeno i čime je rezultiralo

� Obrazloženje za izabranu varijantu logističkog lanca i napomene


25

Literatura

� Pravilno ispisana korišćena literatura� [1] Autor (ime, prezime), Naziv (knjige,

rada, studije), Izdavač, Mesto, Godina


26

Prilog

� Ovde se stavljaju svi dodatni, pomoćni materijali korišćeni u toku izrade rada


KORAK 2 – Definisanje varijantnih tehnologija transporta

VID TRANSPORTA

drumskiželeznički

rečnipomorskivazdušni

kombinovani

TEHNOLOGIJApaleta

kontejnerhucke pack

Ro-Roitd.

PO PR

TRANSPORTNI LANAC 1

V 1

V 2

.......

PO PR drumski pomorski železnički drumski

PO PR drumski pomorski drumski

KORAK 3 – Karakteristike transportnih sredstava

TS1

Paleta 800x1200 mm

TS1

Paleta 1000x1200 mm

optimalnapaleta

TS1 TS3

DRUMSKA

TS2 TS3

ŽELEZNIČKA

TS1

TS2 TS3 TS1

V1

TS1 TS3

DRUMSKA

TS2 TS3

ŽELEZNIČKA

TS1

TS2 TS3 TS1

V2

TS1 TS3

DRUMSKA

TS2 TS3

ŽELEZNIČKA

TS1

TS2 TS3 TS1

....

optimalna tr. sredstva za V1

optimalna tr. sredstva za V2

optimalna tr. sredstva .....

POTREBAN BROJ TR.SREDSTAVA PO VARIJANTAMA

KORAK 4 – Uslovi i preporuke za realizacijulanca

KORAK 5 – Aktivnosti i procesi ulogisti čkom lancu

Varijanta 1

Varijanta 2

....

Aktivnosti i procesi

Aktivnosti i procesi

KORAK 6 – Kriterijumi optimizacijelogisti čkog lanca

Vn.....

V2

V1

K1 – troškovi realizacije = din, €K2 – vreme realizacije = min, hK3

.

.

KORAK 7 – Izbor optimalne varijanterealizacije logisti čkog lanca

POSTUPAK VIŠEKRITERIJUMSKE OPTIMIZACIJE

“ Promethee”

Kn

...

K3

K2

K1

V2 Vn.....

V1

KORAK 1 – Definisanje varijantnih rešenja pakovanja i ukrupnjavanja

Paleta 800x1200 mm

Paleta 1000x1200 mm

POTREBAN BROJ PALETA

ITERACIJE

OPTIMALNAVARIJANTA

OPTIMALNAVARIJANTA

• Fizičke i hemijske osobine robe

• Koli čine• Pojavni oblici• Pravci dopreme i otpreme• Raspodela verovatno ća po

asortimanu, pojavnim oblicima, pravcima itd.

• Specifi čni zahtevi u logisti čkim procesima

ULAZNE VELI ČINE

vrsta robe

28

Vrsta robe� Postoje različite klasifikacije i nomenklature koje se koriste za

potrebe institucija koje se bave prikupljanjem, obradom i analizom statističkih podataka. Osnovna klasifikacija i nomenklatura koju koristi i pominje statistika spoljne trgovineje SITC rev. 3 – (Standard International Trade Classification ) � SMTK. Rev 3 – Standardna meñunarodna trgovinska

klasifikacija ima pet nivoa grupisanja: sektori, odseci, grupe, podgrupe i pozicije.

� Šifra svakog proizvoda klasifikovanog po SMTK Rev.3 urañena je tako da prva cifra označava sektor, prve dve –odsek, prve tri – grupu, prve četiri – podgrupu, pet cifara –poziciju, odnosno proizvod. Struktura ove klasifikacije je sledeća:� Sektora – 10� Odseka – 67� Grupa – 261� Podgrupa – 1033� Pozicija (proizvoda) – 3118


29

Vrsta robe – SMTK Rev.3

Proizvodi i transakcije, nigde nepomenuti9

Razni gotovi proizvodi8

Mašine i transportni ureñaji7

Proizvodi svrstani po materijalu6

Hemijski proizvodi5

Životinjska i biljna ulja i masti4

Mineralna goriva i maziva3

Sirove materija, osim goriva2

Pića i duvan1

Hrana i žive životinje0

ŠIFRA SEKTORA


30


Razni proizvodi za ishranu09

Stočna hrana (osim žita u zrnu)08

Kafa, čaj, kakao i začini07

Šećer, proizvodi od šećera i med06

Povrće i voće05

Žitarice i proizvodi 04

Ribe i prerañevine03

Mlečni proizvodi i jaja02

Meso i prerade od mesa01

Žive životinje00

SEKTOR 0 – Hrana i žive životinje

ŠIFRA ODSEKA

Duvan i proizvodi od duvana12

Pića11

SEKTOR 1 – Pića i duvanŠIFRA ODSEKA Životinjske i biljne sirove materije29

Mineralne rude i otpaci metala28

Sirova ñubriva i minerali27

Tekstilna vlakna i otpaci26

Celuloza i otpaci od hartije25

Pluta i drvo24

Sirovi kaučuk23

Uljano semenje i plodovi22

Kože sirove i krzna nečinjena21

SEKTOR 2 – Sirove materije, osim gorivaŠIFRA

ODSEKA


31


Električna energija35

Gas, prirodni i industrijski34

Nafta i naftni derivati33

Kameni ugalj, koks i briketi32

SEKTOR 3 – Mineralna goriva i maziva

ŠIFRA ODSEKA

Prerañena životinjska i biljna ulja i masti43

Čvrste biljne masti i ulja42

Životinjska ulja i masti41

SEKTOR 4 – Životinjska i biljna ulja i masti

ŠIFRA ODSEKA

Hemijske materije i proizvodi nigde nepomenuti59

Plastične mase u ostalim oblicima58

Plastične materije u primarnim oblicima57

ðubriva (osim sirovih)56

Eterična ulja, parfimisani i toaletni preparati55

Medicinski i farmaceutski proizvodi54

Proizvodi za bojenje i štavljenje53

Neorganski hemijski proizvodi52

Organski hemijski proizvodi51

SEKTOR 5 – Hemijski proizvodiŠIFRA ODSEKA


32


Proizvodi od metala, nigde nepomenuti69

Obojeni metali68

Gvožñe i čelik67

Proizvodi od nemetalnih minerala66

Predivo, tkanine i tekstilni proizvodi65

Hartija, karton i proizvodi od celuloze64

Proizvodi od plute i drveta (osim nameštaja)63

Proizvodi od kaučuka62

Koža, proizvodi od kože i krzna61

SEKTOR 6 – Proizvodi svrstani po materijaluŠIFRA

ODSEKA

Ostala transportna sredstva i oprema79

Drumska vozila78

Električne mašine, aparati i ureñaji77

Telekomunikacioni aparati i ureñaji76

Kancelarijske mašine i za AOP75

Industrijske mašine za opštu upotrebu74

Mašine za obradu metala73

Specijalne mašine za neke industrijske grane72

Pogonske mašine i ureñaji71

SEKTOR 7 – Mašine i transportni ureñajiŠIFRA

ODSEKA


33


Razni gotovi proizvodi, nigde nepomenuti89

Fotoaparati, časovnici88

Naučni i kontrolni instrumenti87

Obuća85

Odeća84

Predmeti za putovanje83

Nameštaj i delovi 82

Montažne zgrade, sanitarni ureñaji81

SEKTOR 8 – Razni gotovi proizvodiŠIFRA

ODSEKA

Zlato, nemonetarno97

Metalni novac96

Specijalne transakcije proizvoda93

Poštanske pošiljke91

SEKTOR 9 – Proizvodi i transakcije, nigde nepomenuti

ŠIFRA ODSEKA


34

Vrsta robe – SMTK Rev.3� Daljim rasčlanjivanjem odseka dobijaju se grupe

proizvoda� Primer:

� Sektor 7 – “mašine i transportni ureñaji”� – odsek 78 – “drumska vozila” – ukupno 66 grupa proizvoda, a

meñu njima sledeće pozicije:� vozila za sneg, terene za golf, druga specijalna vozila;� putnički automobili, sastavljeni; � putnički automobili, rastavljeni; � sanitetska vozila; � terenska vozila, sastavljena....

� Sektor 0 – “hrana i žive životinje” � – odsek 07 – “Kafa, čaj, kakao i začini” – ukupno 43 grupe

proizvoda, a meñu njima sledeće pozicije:� kafa, nepržena, sa kofeinom; � kafa, nepržena, bez kofeina; � ljuspice i opne od kafe;� kafa, pržena, sa kofeinom; � kafa, pržena, bez kofeina;� kakao u zrnu, ceo ili lomljen, sirov....


35

Prikupljanje potrebnih podataka� Institucije koje se bave prikupljanjem,

obradom i objavljivanjem podataka, izmeñu ostalog, vezanih za robne i transportne tokove jesu, pre svega, statistički zavodi.

� U zavisnosti od teritorije za koju se prikupljaju i obrañuju podaci navedene institucije mogu biti:� lokalnog karaktera – statistički zavod grada� državnog karaktera – statistički zavod države� meñunarodnog karaktera


36

Prikupljanje potrebnih podataka� Kao mogući izvori podataka pojavljuju se

sledeće publikacije Republičkog zavoda za statistiku Srbije:� Statistički godišnjak Srbije (kompleksna

publikacija koja sadrži podatke iz svih oblasti privrednog i društvenog života na području Republike Srbije; duge vremenske serije)

� Statistički godišnjak spoljne trgovine (publikacija sadrži podatke vezane za meñunarodnu razmenu Republike Srbije sa Svetom – uvoz i izvoz različitih vrsta roba)


37

Prikupljanje potrebnih podataka� Statistički bilteni (publikacija se detaljnije bavi

odreñenim oblastima privrede i društva –“Anketa o potrošnji domaćinstava”, “Šumarstvo u Republici Srbiji”, “Potrošnja goriva i sirovina u pogonske i tehnološke svrhe RS”, “Industrija Srbije”, “Grañevinska delatnost u RS”, “Saobraćaj, skladištenje i veze” itd.)

� Statistička saopštenja, studije i sl. (“Promet poljoprivrednih proizvoda na pijacama RS”, “Cene na malo i troškovi života”, “Indeksi industrijske proizvodnje” itd.)


38

Prikupljanje potrebnih podataka

� Na nivou grada postoji Zavod za informatiku i statistiku grada Beograda koji objavljuje sledeće publikacije, saopštenja i istraživanja:� Statistički godišnjak Beograda� Saopštenja i istraživanja vezana za

različite oblasti privrede i društva


39

Prikupljanje potrebnih podataka� Kada su u pitanju meñunarodni robni tokovi, izvori

podataka mogu biti publikacije sledećih institucija:� UN Statistics – United Nations Statistics Devision� Eurostat – EU Statistics� OECD – Organisation for Economic Co-operation and

Development� Navedene institucije objavljuju statističke godišnjake,

biltene, saopštenja i razne studije vezane, pre svega, za zamlje članice ali i za ostale regione sveta


40

Prikupljanje potrebnih podataka� Pored navedenih institucija i njihovih raspoloživih

podataka, kao izvori mogu se koristiti:� sajt, izveštaji, studije i publikacije Privredne komore

Srbije, Privredne komore Beograda, Republičke uprave carina i sl.

� sajtovi, izveštaji i publikacije udruženja pojedinih industrijskih grana (“Udruženje industrije mineralnih voda” i sl.)

� sajtovi i izveštaji odreñenih proizvoñača, trgovinskih ogranizacija i sl.

� ostalo (ankete agencija za istraživanje tržišta, samostalno anketiranje tržišta, lični intervju i sl.)


41

Prikupljanje potrebnih podataka

• Udruženja odre ñenih industrijskih grana

• Proizvo ñači, trgovinskeorganizacije

• Agencije za istraživanjetržišta

• Itd.

SAMOSTALNO ISTRAŽIVANJE(ankete, li čni intervju, i sl.)

� FIZIČKE I HEMIJSKE OSOBINE ROBE

� KOLIČINE

� POJAVNI OBLICI

� PRAVCI DOPREME I OTPREME

� RASPODELE VEROVATNO ĆA PO

ASORTIMANU, POJAVNOM OBLIKU

PRAVCIMA, ITD.

� SPECIFIČNI ZAHTEVI U LOGISTIČKIM

PROCESIMA

� FIZIČKE I HEMIJSKE OSOBINE ROBE

� KOLIČINE

� POJAVNI OBLICI

� PRAVCI DOPREME I OTPREME

� RASPODELE VEROVATNO ĆA PO

ASORTIMANU, POJAVNOM OBLIKU

PRAVCIMA, ITD.

� SPECIFIČNI ZAHTEVI U LOGISTIČKIM

PROCESIMA


42

Prikupljanje potrebnih podataka� www.statserb.sr.gov.yu - Republički zavoda za statistiku

Srbije � www.zis.bg.gov.yu - Zavod za informatiku i statistiku grada

Beograda� http://comtrade.un.org - United Nations Statistics Devision� ec.europa.eu/eurostat - EU Statistics � www.sourceoecd.org - Organisation for Economic Co-

operation and Development � http://pks.komora.net - Privredna komora Srbije� http://www.kombeg.org.yu/ - Privredna komora Beograd� http://www.fcs.yu/ - Republička uprava carina


43

www.statserb.sr.gov.yu


44


U okviru “STATISTI ČKE OBLASTI” nalazi se popis svih privrednih i društvenih grana za koje se vode odgovaraju će statistike

U okviru “STATISTI ČKE OBLASTI” nalazi se popis svih privrednih i društvenih grana za koje se vode odgovaraju će statistike


45


U okviru “BAZE PODATAKA” ponu ñena je lista svih baza koje vodi Zavod (popunjavanjem odnosno odabirom ponu ñenih opcija iz odgovaraju će baze na ekranu se dobijaju traženi podaci)

U okviru “BAZE PODATAKA” ponu ñena je lista svih baza koje vodi Zavod (popunjavanjem odnosno odabirom ponu ñenih opcija iz odgovaraju će baze na ekranu se dobijaju traženi podaci)


46


Saopštenja se izdaju za slede će oblasti:

1.Nacionalni računi2.Cene3.Spoljna trgovina4.Zaposlenost i zarade5.Anketa o radnoj snazi6.Industrija7.Ostlao (na pr. Upotreba informaciono komunikacionih tehnologija u Republici Srbiji - nova publikacija)

Klikom na sličicu pored željenog saopštenja dokument se otvara u pdf formatu

Saopštenja se izdaju za slede će oblasti:

1.Nacionalni računi2.Cene3.Spoljna trgovina4.Zaposlenost i zarade5.Anketa o radnoj snazi6.Industrija7.Ostlao (na pr. Upotreba informaciono komunikacionih tehnologija u Republici Srbiji - nova publikacija)

Klikom na sličicu pored željenog saopštenja dokument se otvara u pdf formatu


47


Ponu ñene su sve raspoložive statisti čke oblasti koje vodi zavod (u primeru je odabrana oblast “POLJOPRIVREDA”)

Ponu ñene su sve raspoložive statisti čke oblasti koje vodi zavod (u primeru je odabrana oblast “POLJOPRIVREDA”)


48


Na slici se nalaze sve raspoložive opcije kada je u pitanju statisti čka oblast “POLJOPRIVREDA”

Na slici se nalaze sve raspoložive opcije kada je u pitanju statisti čka oblast “POLJOPRIVREDA”


49


U kviru “POLJOPRIVREDA” odabrana je opcija gde se prikazuju podaci o ostvarenoj proizvodnji ranih useva i vo ća

U kviru “POLJOPRIVREDA” odabrana je opcija gde se prikazuju podaci o ostvarenoj proizvodnji ranih useva i vo ća


50


Prethodno prikazanim izborom kao izlazni rezultat dobija se tabela o proizvodnji pšenice, raža, je čma, jagoda, malina itd. Za svaki proizvod dobijaju se podaci o prinosu u tonama, prinosu kg/ha, i požnjevenim površinama u ha.

Prethodno prikazanim izborom kao izlazni rezultat dobija se tabela o proizvodnji pšenice, raža, je čma, jagoda, malina itd. Za svaki proizvod dobijaju se podaci o prinosu u tonama, prinosu kg/ha, i požnjevenim površinama u ha.


51


Mogu ća opcija u okviru “Poljoprivreda” jeste i “BAZA POLJOPRIVREDE”

Mogu ća opcija u okviru “Poljoprivreda” jeste i “BAZA POLJOPRIVREDE”


52


U ovom prikazanom prozoru vrši se izbor željene opcije (na pr. Izvoz i uvoz poljoprivrednih proizvoda)

U ovom prikazanom prozoru vrši se izbor željene opcije (na pr. Izvoz i uvoz poljoprivrednih proizvoda)


53


Za izbor se nude slede ći poljoprivredni proizvodi:1.Žita2.Industrijske biljke3.Povrće4.Voće5.Goveda6.Svinje7.Ovce8.Koze9.Živina10.Košnice pčela(vremenska serija je od 1990. do 2006. godine)Za svku gore navedenu grupu postoje podgrupe na primer. Žita – pšenica, ječam, kukuruz itd.

Za izbor se nude slede ći poljoprivredni proizvodi:1.Žita2.Industrijske biljke3.Povrće4.Voće5.Goveda6.Svinje7.Ovce8.Koze9.Živina10.Košnice pčela(vremenska serija je od 1990. do 2006. godine)Za svku gore navedenu grupu postoje podgrupe na primer. Žita – pšenica, ječam, kukuruz itd.

Klikom na SHIFT+MOUSE vrši se izbor više proizvoda, godina i teritorija u isto vreme

Klikom na SHIFT+MOUSE vrši se izbor više proizvoda, godina i teritorija u isto vreme


54


Prethodno izvršenim izborom izlazni podaci se prikazuju kao na slici (vrednost i koli čine uvoza i izvoza za odabrani proizvod i teritoriju Republike Srbije)

Prethodno izvršenim izborom izlazni podaci se prikazuju kao na slici (vrednost i koli čine uvoza i izvoza za odabrani proizvod i teritoriju Republike Srbije)


55


U drugom primeru odabrana je opcija “SPOLJNA TRGOVINA”

U drugom primeru odabrana je opcija “SPOLJNA TRGOVINA”


56


“SPOLJNA TRGOVINA” – u okviru ove oblasti ponu ñene su opcije koje se mogu videti na slici

“SPOLJNA TRGOVINA” – u okviru ove oblasti ponu ñene su opcije koje se mogu videti na slici


57

www.statserb.sr.gov.yu“BAZA SPOLJNE TRGOVINE”“BAZA SPOLJNE TRGOVINE”

U okviru ove baze prikazuju se podaci za odabranu zemlju po proizvodima odnosno dobijaju se podaci o tome kojih 10, 20 ili 50 proizvoda iz izabrane zemlje Srbija najviše uvozi odnosno izvozi


58


Klikom na objašnjenu opciju (prethodni slajd) otvara se prozor prikazan na slici

Klikom na objašnjenu opciju (prethodni slajd) otvara se prozor prikazan na slici


59


Prema prethodnom izboru dobijeni su podaci o tome kojih je 10 proizvoda Srbija najviše uvozila iz Nemačke u 2004.godini (rangiranje proizvoda se vrši prema vrednosti, a ne prema količini!)

Prema prethodnom izboru dobijeni su podaci o tome kojih je 10 proizvoda Srbija najviše uvozila iz Nemačke u 2004.godini (rangiranje proizvoda se vrši prema vrednosti, a ne prema količini!)


60


U okviru ove baze prikazuju se podaci za odabrani proizvod po zemljama odnosno za odabrani proizvod se daju najznačajnije zemlje uvoza odnosno izvoza kada se radi o Srbiji

U ovoj bazi se pretražuju podaci o ukupnom uvozu odnosno izvozu Srbije po odabranim proizvodima


61

http://comtrade.un.orgBaza statističkih podataka

Publikacije –

Meñunarodni statistički godišnjaci

Elektronsko preuzimanje statističkih podataka (opcija je dostupna samo pretplaćenim korisnicima)

Upustva i reference vezane za statističke podatke koji se nalaze u bazi

Korisnički forumi


62

http://comtrade.un.orgProzor koji se otvara nakon klika na “PUBLICATION”

Klikom na polje prikazuje se lista zemalja (po abecednom redosledu) za koje postoje statistički podaci u formatu koji je moguće preuzeti (pdf)


63

http://comtrade.un.org

� U fajlu koji je preuzet nalaze se sledeći podaci:� Uvoz iz najvažnijih zemalja (u mil.$)� Izvoz za najvažnije zemlje (u mil.$)� uvoz prema najvažnijim proizvodima

prema SITC rev.3 (u mil. $)� izvoz prema najvažnijim proizvodima

prema SITC rev.3 (u mil. $)� Itd.


64


� Na osnovu dobijenih podataka može se doći do zaključka koji su to najznačajniji partneri jedne zemlje kada je u pitanju spoljnotrgovinska razmena

� S obzirom da postoje duge vremenske serije moguće je uočiti odreñene trendove u pogledu robnih tokova


65


Klikom na polje prikazuje se spisak vrsta roba (po SITC kodu – nivo 3) za koje postoje statistički podaci u formatu koji je moguće preuzeti (pdf)


66

http://comtrade.un.orgPrikaz liste raspoloživih podataka po vrsti proizvoda


67

http://comtrade.un.org� U fajlu koji je preuzet nalaze se sledeći

podaci:� Uvoz odreñene grupe roba po zemljama (u

mil.$)� Izvoz odreñene grupe roba po zemljama (u

mil.$)� Itd.

� Dobijeni podaci daju odgovor na pitanje koje su to najznačajnije zemlje izvoza odnosno uvoza odreñene grupe roba prema novčanoj vrednosti meñunarodne razmene


68


Klikom na polje prikazuje se devet standardnih tabela vezanih za spoljnotrgovinski promet koje je moguće preuzeti u pdf formatu

Tabela A – Ukupan uvoz i izvoz po regionima i zemljama ili oblastimaTabela B – Ukupan uvoz izvoz po zemljama ili oblastimaTabela C – Faktori konverzije spoljne trgovineTabela D – Svetski izvoz po grupama roba i regionimaTabela E – Rast svetskog izvoza po gurpama roba i regionimaTabela F – Struktura svetskog izvoza po grupama robe i regionimaTabela G – Ukupan izvoz i uvoz po zemljama ili oblastimaTabela H – Ukupan izvoz i uvoz po regionimaTabela I – Izvoz proizvodnih dobara


69


Različiti načini pretraživanja podataka

Pretraživanja prema dostupnosti podataka

Potrebna objašnjenja i definicije

Prozor koji se otvara nakon klika na “DATABASE” (po četni prozor – slajd 61)


70


1. “Shortcut Query ” – služi za brzo pretraživanje u slučaju kada znamo samo naziv robe a ne i njenu šifru po nekoj od ranije pomenutih klasifikacija i kada nam je potreban konkretan podatak u smislu tačno odreñene zemlje

2. “Basic Selection ” – opcija služi za detaljniju pretragu podataka; u okviru opcije je moguć izbor za više zemalja, proizvoda i meñunarodnih tokova u isto vreme (daje se jedan prikaz za sve što je izabrano)

3. “Comtrade Explorer w/Map ” – opcija se koristi za geografski prikaz traženih podataka (opcija je dostupna tek nakon izbora pomoću opcije 1,2 ili 4)

4. “Express Selection ” – vrši se pretraživanje kao i kod opcije 2 ali je neophodno detaljno poznavanje klasifikacija kako za proizvode tako i za zemlje i tokove (opcija je namenjena naprednim korisnicima)


71


1. “Interactiv ” – u okviru opcije se na osnovu unapred formulisanog obrasca interaktivno pretražuju podaci (namenjena je za naprednije korisnike)

2. “In Graph ” – zadaju se tačno odreñeni podaci vezani za zemlju i vrstu robe nakon čega se prikazuje grafički prikaz traženih podataka (opcija je namenjena za naprednije korisnike)

3. “By Reporter ” – uz pomoć ove opcije dobija se spisak svih zemalja i godina za koje postoje statistički podaci

4. “By Commodity ” – uz pomoć opcije se otvara prozor gde se bira vrsta proizvoda za koji se želi izveštaj

5. “By Year ” – uz pomoć opcije dobija se spisak svih godina za koje postoje statistički podaci prema odreñenoj klasifikacije proizvoda

Opcije 6 i 7 – su za napredno koriš ćenje


72



73


U PRVOM KORAKU SE BIRA KLASIFIKACIJA PO KOJOJ ĆE SE TRAŽITI VRSTA ROBE


74


U LEVO POLJE SE UKUCAVA ŠIFRA ROBE, DOK SE U DESNOM POLJU IZ PADAJU ĆEG MENIA BIRA PO KOJOJ JE KLASIFIKACIJI UNETA ŠIFRA ROBE


75


KLIKOM NA “+” SE OTVARAJU PODGRUPE ROBA


76


ŠTIKLIRANJEM POLJA VRŠI SE IZBOR ŽELJENE VRSTE ROBE


77


KLIKOM NA DUGME ADDODABRANA ROBA SE UBACUJE U POLJE SA DESNE STRANE


78


OVIM POSTUPKOM JE ZAVRŠEN PRVI KORAK I KLIKOM NA “REPORTERS” SE PRELAZI NA KORAK 2


79


KLIKOM NA STRELUCU VRŠI SE IZBOR ZEMLJE ZA KOJU SE ŽELE PODACI (“Reporters”) OSPOLJNOJ TRGOVINI


80


KLIKOM NA DUGME ADD SE ŽELJENA ZEMLJA UNOSI U POLJE SA DESNE STRANE


81


OVIM POSTUPKOM JE ZAVRSEN KORAK 2 I KLIKOM NA “PARTNERS” SE PRELAZI NA KORAK 3


82


KLIKOM SE BIRA ZEMLJA(“Partners”) SA KOJOM ZEMLJA ODABRANA U PRETHODNOM KORAKU (Srbija) REALIZUJE SPOLJNOTRGOVINSKE POSLOVE


83


KLIKOM NA DUGME ADD SE ŽELJENA ZEMLJA UNOSI U POLJE SA DESNE STRANENA LISTI SE NALAZI 235 ZEMALJA


84


PRIKAZANIM POSTUPKOM JE ZAVRŠEN KORAK 3. KLIKOM NA “YEARS” ZAPOČINJE KORAK 4


85


VREMENSKA SERIJA

1962. – 2005. GODINA


86


ODABIROM GODINE I NJENIM UNOSOM U POLJE SA DESNE STRANE ZAVRŠEN JE KORAK 4. KLIKOM NA “OTHERS” PRELAZI SE NA KORAK 5


87


U PRIKAZANIM POLJIMA SE BIRAJU SPECIFI ČNI ZAHTEVI.

Re-export = strana roba koja se izvozi u istu zemlju iz koje je prethodno bila uvezena

Re-import = roba koja je uvezena iz zemlje u koju je prethodno bila izvezena


88


KLIKOM NA DUGME SUBMIT QUERY DOBIJAJU SE ŽELJENI PODACI O SPOLJNOJ TRGOVINI


89


Nakon završenog pretraživanja odnosno izborom svih potrebnih parametara traženi podaci se prikazuju kao na slici


90

Primer optimizacije logističkog lanca

KONDITORSKI PROIZVODI


91

Formulacija problema

� Količine (proizvodnja, uvoz, izvoz)

43400Izvoz

23400

131657

Godišnja količina(tona)

Uvoz

Proizvodnja111.657 tona

23.400 tona

43.400 tona

Uvoz

Izvoz

Distribucija na teritoriji Srbije

~14.89 kg po stanovniku


92


� Količine (proizvodnja, uvoz, izvoz)� Prema podacima Republičkog zavoda za

statistiku u 2006. godini proizvedeno je 131.657 tona konditorskih proizvoda (slika 1)

Slika 1. Proizvodnja konditorskih proizvoda u perio du 2001. – 2006. godine


93

Formulacija problema� Struktura konditorske proizvodnje u 2006. godini

� finalni pekarski proizvodi – 66%� čokolada i proizvodi na bazi kakaa – 27%� bombonski proizvodi – 7%

� Ukrštanjem raspodele po grupama proizvoda i ukupne proizvedene količine konditorskih proizvoda dobijaju se podaci prikazani u tabeli 1.

100131657UKUPNO

79216BOMBONSKI PROIZVODI3.

2735547ČOKOLADA I PROIZVODI NA BAZI KAKAA2.

6686894FINALNI PEKARSKI PROIZVODI1.

UČEŠĆE(%)

KOLIČINA(tona)

Tabela 1. Struktura konditorske proizvodnje u 2006.god.


94


� Oko 89% bombonskih proizvoda čine različite vrste bombona, a ratluk i alva čine preostalih 11%.

Raspodela verovatno ća po asortimanu grupa konditorskih proizvoda

Raspodela verovatno ća po asortimanu grupa konditorskih proizvoda

finalni pekarski proizvodi

čokolada i proizvodi na bazi kakaa


95


� Struktura konditorske industrije prema proizvoñačima

100131657UKUPNO

5.06583OSTALI

22.729886PIONIR

31.841867BAMBI

40.553321SOKO ŠTARK

UČEŠĆE(%)

KOLIČINA(tona)

PROIZVOðAČI

Tabela 2. Struktura konditorske industrije prema proizvoñačima


96


� Prema podacima Uprave carina u 2006. godini ukupna spoljnotrgovinska razmena konditorskih proizvoda iznosila je 66.8 hiljada tona u vrednosti od 187.4 miliona dolara (tabela 2).

66800

23400

43400

Količina(tona)

Učešće(%)

35Uvoz

100UKUPNO

65Izvoz

Tabela 3. Spoljnotrgovinska razmena konditorskih proizvoda u 2006.god.


97


�Struktura izvoza i uvoza po grupama proizvoda

Slika 2. Struktura izvoza po grupama proizvoda Slika 3. Struktura uvoza po grupama proizvoda


98


1434Ostale zemlje

10043400UKUPNO

31302Prekookeanske zemlje

83472Zemlje EU

52170Albanija

62604Hrvatska

146076Makedonija

208680Crna Gora

4318662Bosna i Hercegovina

UČEŠĆE (%)

KOLIČINA (t)

ZEMLJA IZVOZA

Slika 4. Izvoz konditorskih proizvoda pozemljama u 2006. god .

0.0 5.0 10.0 15.0 20.0

Bosna i Hercegovina

Crna Gora

Makedonija

Hrvatska

Albanija

Zemlje EU

Prekookeanske zemlje

Ostale zemlje

hiljade tona

Tabela 4. Izvoz konditorskih proizvoda po pravcima u 2006.god.*

* izvor: Privredna komora Srbije


99


10023400UKUPNO

51170Ostale zemlje

51170BiH

61404Hrvatska

61404Bugarska

71638Turska

102340Makedonija

6114274Zemlje EU

UČEŠĆE (%)

KOLIČINA (t)

ZEMLJA UVOZA

Slika 5. Uvoz konditorskih proizvoda pozemljama u 2006. god .

0.0 2.0 4.0 6.0 8.0 10.0 12.0 14.0 16.0

Zemlje EU

Makedonija

Turska

Bugarska

Hrvatska

BiH

Ostale zemlje

hiljade tona

Tabela 5. Uvoz konditorskih proizvoda po pravcima u 2006.god.*

* izvor: Privredna komora Srbije


100

Formulacija problema� Radi dobijanja podataka o konkretnim

pravcima kada je u pitanju na pr. kategorija “Zemlje EU” neophodno je izvršiti dodatna istraživanja odnosno:� utvrditi koje sve podgrupe roba čine odreñenu

vrstu robe � za te podgrupe roba utvrditi količine za svaku

zemlju članicu EU posebno� Utvrñivanjem gore pomenutih podataka

dobija se raspodela količina odreñene vrste robe po konkretnim pravcima dopreme odnosno otpreme


101

Formulacija problema� Primer (konditorski proizvodi):

� Proizvodi od žitarica, brašna� Medenjaci začinjeni ñumbirom i sl.� Slatki biskviti, vafli i galete sa ñumbirom� Pekarski proizvodi ostali

� Proizvodi od šećera� Žvakaće gume, i prevučene šećerom� Proizvodi od šećera (i bela čokolada) bez kakaa,

ostalo� Proizvodi na bazi kakaa

� Prehrambeni proizvodi od kakaa, ostali, pakovanje iznad 2 kg

� Prehrambeni proizvodi od kakaa, ostali, blokovi, šipke

� Prehrambeni proizvodi od kakaa, ostali, nigde nepomenuti


102


� Nakon analize podataka datih kao kategorija “zemlje EU” utvrñeno je da se sa aspekta količine najjači tokovi odvijaju na pravcu Poljska – Beograd

� Kao primer odabran je upravo transprtni lanac uvoza robe na relaciji Poljska – Beograd (ukupna količina 1446 tona)


103


� Na osnovu podataka dobijenih iz Republičkog zavoda za statistiku Srbije utvrñena je sledeća raspodela po proizvodima za odabrani transportni lanac

1001446UKUPNO

33.0477ČOKOLADNI PROIZVODI

33.3482ČOKOLADA

6.695BOMBONSKI PROIZVODI

27.1392KEKS I VAFLI

UČEŠĆE(%)

KOLIČINA (tona)


104


� Vrsta robe: konditorski proizvodi (biskviti, keks, čajno pecivo, ČOKOLADA, krem proizvodi, bombone itd.)� Pojavni oblici:

� Primer - ČOKOLADA:� papirni omot od 50 gr, 100 gr, 200 gr, 300 gr

6.16

BRUTO TEŽINA KUTIJE

(kg)

200 gr

TEŽINA JEDINICE

PROIZVODA

340x210x105

DIMENZIJE KUTIJE(mm)

5.80

NETO TEŽINA KUTIJE (kg)

ČOKOLADNI PROIZVODI

29ČOKOLADA

BOMBONSKI PROIZVODI

KEKS i VAFLI

BROJ JEDINICA

PROIZVODA U KUTIJI

(kom)

POJAVNI OBLIK


105


� Nakon utvrñivanja dimenzija kutija vrši se proces ukrupnjavanja na palete 800x1200 mm i 1000x1200 mm nakon čega je moguće utvrditi potreban broj paleta za odabrani transportni lanac� Primer: kutija sa čokoladama od 200 gr

(340x210x105 mm)

Paleta 800x1200 mm Paleta 1000x1200 mmVežba 1. Upustvo za izradu seminarskog rada

106


� Paleta 1000x1200 mm� Broj kutija u jednom slogu: 15� Broj slogova: 6� Ukupan broj kutija na paleti: 90

� Potreban broj paleta na godišnjem nivou:� Količina: 482 tona� Broj jedinica proizvoda: 2.410.000 kom� Broj transportnih kutija: 83.104 kom� Broj paleta 1000x1200 mm: 924 kom


107


� U zavisnosti od geografsko saobraćajnog položaja primaoca i pošiljaoca i raspoložive infrastrukture definisane su varijantne tehnologije lanca� Primer:

� Varijanta 1 – kombinovani drumsko-železnički transport

� Varijanta 2 – ..........� Varijanta 3 – ...........

PO PR drumski železnički drumski


108

Karakteristike transportnih sredstava� Za svaku deonicu varijantnog transportnog lanca

vrši se izbor transportnog sredstva i prikazuje se način slaganja paleta (800x1200 mm i 1000x1200 mm) u ta sredstva� Primer

� Varijanta 1 – kombinovani drumsko-železnički transport – deonica drumskog transporta; paleta 1000x1200 mm

transportno sredstvo 1(paleta 1000x1200 mm)

16 paleta

transportno sredstvo 2 (paleta 1000x1200 mm)

16 paleta


109

Karakteristike transportnih sredstava� Nakon procesa slaganja paleta u transportna sredstva

bira se optimalno sredstvo i optimalna paleta za svaku varijantu realizacije lanca

� U ovom koraku se završava proces ukrupnjavanja i na osnovu dobijenih podataka moguće je izračunati potreban broj transportnih sredstava� Primer

� Broj paleta 1000x1200 mm godišnje: 924 kom� Broj paleta u transportnom sredstvu: 16 kom� Potreban broj vožnji godišnje: 58


110

Uslovi i preporuke za realizaciju lanca� Konditorski proizvodi spadaju u lakokvarljivu robu i sa

aspekta uslova koje treba ispoštovati oni se mogu podeliti u dve grupe:

� Proizvodi koji ne sadrže kakao� Proizvodi koji sadrže kakao

� Proizvodi koji ne sadrže kakao� Temperatura u skladištu manja od 24 ºC� Vlažnost vazduha 55-65%� Temperatura pri transportu manja od 27 ºC� ....

� S obzirom da su konditorski proizvodi uglavnom upakovani u ambalažu od hartije, oni se moraju čuvati u zatvorenim i suvim skladišnim prostorima sa adekvatnom protivpožarnom zaštitom

� ….


111


skladište gotovih

proizvodapaletizacija priprema za

otpremuutovar drumski

transport pretovar

železni čkitransportpretovardrumski

transportistovar

skladištenje


3.5 min/paleti

viljuškarskaTeretna železnička

stanica

pretovar


1,5 min/pal

viljuškarskaDCutovar

1 paletomat,1 radnik

5 min/paleti

paletomatDCpaletizacija

Angažovana sredstva, personal

Vreme realizacije

Primenjena tehnologija

Mesto realizacijeProces

VARIJANTA 1 – kombinovani drumsko-železni čki transpot


112

Kriterijumi optimizacije logističkog lanca� Za svaku varijantu realizacije logističkog lanca utvrñuju se

vrednosti odabranih kriterijuma� Primer:

� Troškovi – utvrñuju se za sve procese i aktivnosti definisane u prethodnoj tački� Troškovi utovara = (Nr x Cr + Ns x Cs)x tu

� Nr,s-broj angažovanih radnika, sredstava� Cr – cena radne snage (din/h)� Cs – cena angažovanja sredstava (din/h)� Tu – vreme utovara (min/paleti)

� tu = (1 x 800 din/h + 1 x 1500 din/h)x 1.5 min/paleti = 57.5 din/paleti

� Ukupni troškovi utovara = 57.5 din/paleti x 924 paleta = 53.130 dinara

� Vreme – utvrñuje se za sve procese i aktivnosti definisane u prethodnoj tački� Vreme utovara – tu = 1.5 min/paleti

� Ukupno vreme utovara = 0.025 h/paleti x 924 paleta = 23.1 h


113

Izbor optimalne varijante realizacije logističkog lanca� Nakon utvrñivanja

vrednosti odabranih kriterijuma po varijantama realizacije lanca, ulazi se u postupak višekriterijumske analize uz pomoć softverskog paketa “Promethee”

� Primenom metode “Promethee” dolazi se do optimalnog rešenja

Kn

.....

K3

K2

K1

V2 Vn.....V1

OPTIMALNAVARIJANTA

OPTIMALNAVARIJANTA


Documents

ITR2-vezba 1