IV Organizovanje velikih poslovnih sistema

Modeli organizovanja velikih poslovnih sistema

KorporacijaHolding a) ist b) MeovitiKoncern

KorporacijaKorporacija se uglavnom koristi kao organizacioni model velikih preduzea

Osnovne karakteristike korporacije:

korporacija je akcionarsko drutvo korporacija predstavlja jedinstvenu celinu u poslovnom i vlasnikom pogledu korporacija je obraunska jedinica sa drutvom

KorporacijaPrednosti korporacije se ogledaju u sledeem:Vlasnici akcija korporacije odgovorni su za njeno poslovanje samo u visini vrednosti akcija. Korporacija kao pravni subjekt odgovara za celokupno poslovanje.Laka prenosivost vlasnitva u korporaciji. Vlasnici akcija mogu u celini ili u odreenom delu da prodaju akcije u visini cene koju mogu da ostvare.Korporacija omoguava prikupljanje ogromnih finansijskih sredstava od raznih posednika (ukljuujui i sitne tedie) za velike finansijske poduhvate kao to su izgradnja eleznica, auto-puteva i dr. To se obezbeuje emitovanjem i putanjem u prodaju akcija po ceni koja je pristupana i onima koji raspolau manjim kapitalom. Na taj nain korporacije postaju finansijski mone, sa velikim brojem akcionara.

Holding Holding je sloeni model organizovanja velikih poslovnih sistema (eleznica, PTT u dr.) koji u svom sastavu ima vie preduzea, od kojih je jedno matino ili upravljako preduzee ili drutvo, a ostala su zavisna ili kontrolisana preduzea. Matino preduzee se jo naziva mati, a zavisna keri, unuci, praunuci u zavisnosti od razgranavanja holdinga.Za razliku od korporacije holding nije jedinstvena poslovna celina, ve su sve lanice preduzea autonomna u svom poslovanju. Ona vode samostalno svoju poslovnu politiku i imaju status pravnog lica. Holding je jedinstven u vlasnikom smislu. Matino preduzee ima svoj kapital (u osnovnoj glavnici) u svim zavisnim (supsidijarnim) preduzeima koji se obino kree od 51 do 100% ukupne vrednosti glavnice zavisnih preduzea.

Holding Holding moe nastati na vie naina. Prvi nain je ukljuivanje u holding samostalnih preduzea integrisanjem ili pripajanjem. Najei sluaj je kada ova preduzea dou u teak materijalni poloaj pa ih jaka preduzea progutaju. Drugi nain nastanka holdinga je putem osnivanja novih preduzea i trei nain, holdinzi mogu nastati deobom imovine preduzea na dva ili vie preduzea ili na drugi nain.Preduzea koja se ukljuuju u holding gube svoju upravljaku samostalnost i postaju zavisna preduzea. Meutim, u poslovnom smislu ona su samostalna i imaju status pravnog lica. To znai da ona neposredno stupaju u pravni i poslovni promet.Holding deluje: kao preduzee; kao grupa preduzea

Holding Razlikuju se dve vrste holdinga:

ist holding je holding koji se bavi iskljuivo upravljakom delatnou tj. osnivanjem, finansiranjem i upravljanjem preduzeima. On nema drugih delatnosti tj. ne vri ni proizvodnju, ni prodaju proizvoda ili usluga, ne obavlja ni druge operativne poslove ukljuujui i zajednike poslove za vie preduzea, ve to obavlja svako preduzee za sebe.

Meoviti holdinzi za razliku od istih holdinga pored upravljakih poslova (osnivanje, finansiranje i upravljanje preduzeima) obavljaju proizvodne, trgovinske ili uslune delatnosti kao i odreene zajednike poslove za vie zavisnih preduzea u svom sastavu, kao na primer istraivako-razvojne poslove, marketing poslove, kadrovske poslove i dr.

Koncern Koncern je najrasprostranjeniji oblik monopola. To je organizacioni model u koji se organizuju preduzea koja posluju u razliitim granama proizvodnje i delatnosti, a koja zadravaju pravnu samostalnost. Koncern osniva tzv. filijale preduzea bilo ueem u njima, bilo indirektno, ime se stvaraju zavisna i kontrolisana preduzea. Pri tome finansiranje predstavlja osnovno sredstvo kontrole, dok je formiranje poslovne politike i ostvarivanje kontrole koncentrisano (locirano) u holding preduzeima (drutvima).

Jeste Koncern HEMOFARM Koncern:

Proizvodnja lekovaProizvodnja medicinskih materijala

(HEMOFARM i njegovo zavisno preduzee Hemomed od 1982.g. )Proizvodnja parafarmaceutskih proizvodaProizvodnja kozmetikeProizvodnja veterinarskih preparata i sredstava za zatitu bilja

(HEMOFARM-ova kerka-firma HEMOVET )Proizvodnja ambalaeProgram poslovne galanterije

Nije Koncern Profil firme:Koncern

Adresa:Maksima Marinkovica 23Mesto:KosjericTelefon:063/652-733Fax:Fax: 031/883-557Web sajt: Opis delatnostiTrgovina gradjevinskim materijalom na veliko I malo - uglavnom cementom, obojenim metalima, - uglavnom bakrom, export - import, prevoz robe u drumskom saobracaju.

Profitna decentralizacija velikih poslovnih sistema Dekomponovanju preduzea na odgovarajui broj poslovnozaokruenih celina radi poveanja efikasnost sopstvenog poslovanja i ostvarivanje sopstvenog profita, a time i profita itavog preduzaa.Dekomponovanje preduzea vri se po proizvodnim delatnostima, familijama proizvoda, odnosno usluga, linijama proizvodnje, itd. Najveu samostalnost i autonomiju u poslovanju dobijaju one poslovne jedinice koje obuhvataju proizvodne delatnosti ili grupe proizvoda (usluga) i koje su u strukturi organizacije organizovane kao divizioni. Profitna decentralizacija se vri uglavnom iz sledeih razloga:radi omoguavanja i podsticanja preduzetnitva i preduzetnike inicijative radi prenoenja odgovornosti za ostvareni profit

Profitna decentralizacija velikih poslovnih sistema Profitni centriStrategijske poslovne jediniceTrokovni centriCentri prihodaInvesticioni centri

Profitni centriProfitni centri su najei organizacioni model u decentralizovanim preduzeima. Divizioni su obino organizovani kao profitni centri. Decentralizacija preduzea na profitne centre vri se tako to se preduzee dekomponuje na delove ili segmente poslovanja iji se rezultat rada moe posebno planirati, pratiti i utvrivati u vidu profita. Profit se planira posebno za svaki profitni centar i to kako za poslovnu godinu u celini, tako i za odreene vremenske intervale (tri meseca, est meseci, devet meseci). Prema ostvarenom profitu meri se uspenost svakog profitnog centra, a posebno njihovih menadera.

Strategijske poslovne jediniceStrategijske poslovne jedinice su u primeni poslednjih decenija, a sastavni su deo organizacione strukture velikih korporacija u razvijenim zemljama. Nastale su kao rezultat razvoja stratekog menadmenta, odnosno kada se u velikim preduzeima uvidelo da je neophodno da se strategija i strateki planovi u njima definiu na dva nivoa da bi se obezbedilo njihovo uspeno poslovanje i razvoj u promenljivom okruenju. Prema tome, prvi nivo ini nivo preduzea, odnosno njegovo poslovanje u celini, a drugi nivo je poslovanje po pojedinim delatnostima organizovanim u divizione.

Trokovni centriOvi centri se organizuju u delovima preduzea u kojima se mogu posebno planirati, pratiti i utvrivati trokovi poslovanja. Delovi u kojima se organizuju trokovni centri su znatno ui od delova u kojima se organizuju profitni centri. Trokovni centri se organizuju i u okviru profitnih centara. Cilj organizovanja trokovnih centara je smanjenje trokova u poslovanju preduzea, za razliku od profitnih centara iji je cilj ostvarivanje profita. Trokovni centri mogu da se podele na trokovne centre u proizvodnoj delatnosti preduzea (tehniki trokovni centri), gde se mogu veoma pouzdano utvrditi trokovi kao na primer trokovi materijala, trokovi direktnog rada, itd. Drugu grupu trokovnih centara koji se jo nazivaju diskrecioni trokovni centri ine centri organizovani u ostalim funkcijama preduzea (kadrovi, finansije, istraivanje i razvoj i dr.), gde se trokovi ne mogu realno utvrditi. U ovim centrima trokovi se planiraju na nivo prologodinjih ili uveani ili smanjeni za odreeni procenat prologodinjih trokova. Tako definisani trokovi predstavljaju budet centra za tu godinu, koji se ne sme prekoraiti.

Centri prihodaCentri prihoda se organizuju samo u prodajnoj delatnosti i u prodajnim jedinicama preduzea. Za centre prihoda utvruje se prihod, odnosno realizacija koju treba da ostvare u toku godine. Taj prihod je istovremeno i norma uinka njihovih menadera, a koja koristi se za ocenu njihovog rada i za nagraivanje. U zavisnosti od veliine preduzea moe se organizovati jedan ili vie centara prihoda. Pored planiranog prihoda za ove centre se utvruje budet koji sainjavaju planirani trokovi za plate, putovanja, reprezentaciju i dr. ali bez trokova realizovane usluge.

Investicioni centriU cilju boljeg korienja raspoloivih resursa organizuju se investicioni centri. Oni se razlikuju od profitnih centara jer se njihov rezultat meri i iskazuje u vidu prinosa na investicije, odnosno uloeni kapital, za razliku od profitnih centara iji je rezultat profit. Centri investicija su poslovne jedinice novijeg datuma, a organizuju se u cilju zatite interesa akcionara.