ИВОАНДРИЋ ЖИВОТ И

СТВАРАЛАШТВО

У Матици рођених цркве Светог Ивана Крститеља , у Травнику

70, под редним бројем стоји да је9. 1892. октобра године рођен

, , Иван син Антуна Андрића , подворника и Катарине Андрић

.рођенеПејић Будући велики писац родио се у

, Травнику стицајем околности док му је мати боравила у

. гостима код родбине Андрићеви родитељи били су

: Сарајлије очева породица деценијама је била везана за

овај град у којем се традиционално бавила

. кујунџијским занатом , Осим бављења истим послом

чланове рода Андрићевих везивала је и зла коб

: туберкулозе многи пишчеви, преци укључујући и свењегове

, стричеве подлегли су јој у, младости а самАндрић без оца

.је остао као двогодишњи дечак

, Суочавајући се са беспарицом КатаринаАндрић свога јединца

даје на чувањемужевљевој сестриАниињеномемужу

ИвануМатковшик у у. Вишеград

, У граду који ће вишенего иједно , другоместо обележитињегово

, стваралаштво гледајући свакодневно витке стубове на

, Дринићуприје Андрић , завршава основнушколу а

потом се враћамајци у, 1903. Сарајево где године

, уписује Велику гимназију -најстарију босанско

. херцеговачку средњушколу , За гимназијских дана Андрић

1911. почиње да пишепоезију и године у Босанској вили

објављује своју прву песму УСУМРАК.

- „ “, Добивши стипендију хрватског културно просветног друштва Напредак 1912. Андрић октобра месеца године започиње студије наМудрословном

. факултету Краљевског свеучилишта у Загребу , , , У граду на Сави он помало учи помало посећује салоне дружећи се са

загребачком интелигенцијом од које ће нањега посебно велики утицај . имати двадесет година старијиМатош , Наредне године прелази у Беч где слуша предавања из историје философије

. , и књижевности Бечка климаму не прија и он хередитарно оптерећен , . осетљивим плућима често болује од упала Обраћа се за помоћ свом

, , гимназијском професору и добротвору Тугомиру Алауповићу и већ следеће године прелази наФилософски факултет Јагелонског

.универзитета у Кракову

, 28. 1914. , НаВидовдан јуна године на вест о сарајевском атентату и

погибији Надвојводе Франаца, Фердинанда Андрић пакује

своје оскудне студентске : кофере и напушта Краков

затомљени инстинкт бившег , револуционара гони га у земљу

.на поприште историје   , Одмах по доласку у Сплит

, средином јула аустријска полиција хапси га и одводи прво

, ушибенску а потом у , мариборску тамницу у којој ће

, као политички затвореник 1915. . остати до марта године

Међу зидовима марбуршке, , тамнице у мраку самице

„ “, понижен до скота Андрић .интензивно пише песме у прози

, По изласку са робије Андрић бива бачен у конфинацију у Овчарево и

1917. Зеницу где остаје све до лета.године

, Због поновљене болести плућа одмах , одлази на лечење у Загреб у чувену

, БолницуМилосрдних сестара стециште хрватске интелигенције

, која се клонила учешћа у рату на . , страни Аустрије Ту Андрић заједно

, са контеИвом Војновићем дочекује општу амнестију и активно се

укључује у припреме првог бројачасописа

.Књижевни југ , Истовремено пажљиво довршава књигу стихова у

прози која ће под називом Ex ponto 1918. бити објављена у Загребу

године са предговоромНика.Бартуловића

Ив 12. 1923. о Андрић је јануара године . постављен за вицеконзула у Грацу

У Грацу уписује на Филозофски.факултет

1928. Године премештен је за вицеконзула уПосланство у

. Мадриду ИзМадрида одржава , везе са својим београдским

загребачким и сарајевским. пријатељима

1937. Председник РепубликеПољске године одликује га Орденом

Великог командира обновљене. 1953. Пољске Године први пут

после II светког рата долази у.Вишеград

19. 1961. Октобра листБорба објављује да је

Иво Андрић најозбиљнији

кандидат за Нобелову награду за

. књижевност Седам дана касније Иви

Андрићу је додељена Нобелова награда за

.књижевност -Скупштина Културно просветне заједнице

Србије одлучује да се Андрићу додели

Специјална Вукова.награда     

Наконшто је оболео од тешког поремећаја

, можданог крвотока Иво Андрић умире

13. м 1975. арта У Алеји заслужних грађана

наНовом гробљу у 24. Београду априла положена је урнаИве

Андрића.

"Сва искушења, сва испаштања и све патње у животу могу се мерити снагом и дужином несаница које их прате. Јер дан није њихово право подручје. Дан је само бела хартија на којој се све бележи и исписује, а рачун се плаћа ноћу, на великим, мрачним и врелим пољима несaнице.“

ЈЕЛЕНАЖЕНАКОЈЕНЕМА

Ex ponto, стихови у прози, 1918. Немири, стихови у прози, 1920.

Пут Алије Ђерзелеза, 1920. Мост на Жепи, 1925. Аникина времена, 1931. Португал, зелена земља, путописи 1931. Шпанска стварност и први кораци у њој,

путописи 1934. Разговор са Гојом, есеј 1936. На Дрини ћуприја, роман 1945. Деца, збирка приповедака. Госпођица, роман 1945 Травничка хроника, роман 1945. На Невском проспекту, 1946. На камену, у Почитељу, Прича о везировом слону, 1948. Проклета авлија, новела 1954. Игра 1956. О причи и причању, беседа поводом доделе

Нобелове награде, 1961. Јелена жена које нема, роман 1963. Шта сањам и шта ми се догађа, лирске песме

које су објављене постхумно 1977. Омерпаша Латас недовршен роман, 1977. На сунчаној страни, недовршен роман, Знакови поред пута, књига објављена постхумно Свеске, књига објављена постхумно

ДЕЛА

(1911). Књижевни рад почео је песмама Прве књиге које је објавио биле су

збирке песама у прози Еx Pоnto (1918) иНемири (1920). Обе су исповедног

, карактера нека врста песникова , медитативног дневника састављеног

од одломака из његових свакодневних разговора с душом у

. годинама тамновања и прогонства Нова фаза у његовом стварању почиње с

објављивањем прве приповетке Пут Алије Ђерзелеза (1920).

Андрић се развијао претежно као, приповедач а од Другог светског

. рата и као романописац Успутно је : радио и у другимжанровима писао, , песме књижевне огледе есејистичке, . записе медитативне фрагменте

Кога ли љуби сада она млада жена? Она млада жена коју сам нашао једног љета лијепу и дозрелу од шеснаест година, пролази – Бог знао зашто – јутрос мојим сјећањем.

Кога љуби сада она млада жена?Једном сам на малоруској равни нашао црвен и крупан цвијет: његова сочна чашка, кратка цвата, нудила је, у широко раствореним латицама, своје надрасле прашнике свим вјетровима.

Кога љуби сада она млада жена?Никад није било између нас ријечи (ја сам тешко и разумијевао њен језик) и наш однос није имао никада одређеног имена. Под звијездама сам је љубио до умора и до поноћи сам лежао на трави, с главом у њеном крилу. То је била жена створена за љубав и предавала се нијема од страсти и сузних очију, шапћући испрекидане ријечи о вјерности.Кога ли сада љуби она млада жена?

Највишеживости и разноврсности има у раним

, приповеткама од којих неке спадају у његове врхунске

: домет ,ПутАлије Ђерзелеза

, Умусафирхани , МустафаМаџар

, Ћоркан иШвабица , За логоровања

Љубав у касаби Ту су и најизразитији његови

: , ликови Алија Дерзелез прослављени јунак и

, несрећни љубавник крволок , МустафаМаџар перверзни

, дегенерикМула Јусуф -грубијан златна срца фра

, Марко Крнета градски измећар и романтични

. сањалица Ћоркан

Мени је увек мало сумњиво кад чујем где се говори: има хиљаду начина како се може сликати. Откуд хиљаду? И зашто хиљаду? Ако има више од једног, онда има извесно и више од хиљаду. Онда нема границе. И шта користи да их има и хиљаду, кад сваки од нас зна и уме само један. Према томе, постоји за сваког сликара само један начин. Они за које постоји хиљаду нацина , ти не сликају.

Проклета авлија има занимљиву и . сложену композицију Обликована је на

принципу оквирне приче и приче у. причи , Приче свих приповедача

укомпоноване су у складну и кохерентну. целину То је учињено такошто је у новели

, примењена прстенаста композиција која подразумева више приповедача или

, наратора а то даље подразумева и више !тачака гледишта

( ) Приповедање објективног свезнајућег.приповедача

.Тачка гледишта безименог младића - .Фра Петрова прича .Хаимова прича Ћамилo .ва прича .   Хаимова прича   - .Фра Петрова прича .Тачка гледишта безименог младића

Роман НаДрини ћуприја, Андрићево , најпознатије дело садржи хронику

Вишеграда у распону од скоро . четири века У средишту свих

збивања јесте велелепни камени, -мост дело великог везираМехмед . пашеСоколовића Он је најлепша и

најистакнутија тачка у простору, романа средиште друштвеног и

, духовногживота града центар . његове имагинативне активности

Окоњега су исплетене локалне , приче и легенде он се појављује као

позорница или као невидљиви учесник у свим значајним

догађајима уживоту појединца и. града

Као творевинаљудских руку мост је симбол одолевања неумитној

, рушилачкој сили времена једина сталност у промењивости и

. пролазностиживота НаДринићуприја спада у најскладније

.грађена дела наше књижевности

Хроника о Травнику је белетристички седмогодишњи летопис који обрађује време боравка страних конзула у том везирском граду. Почиње доласком француског конзула, а завршава се одласком другопостављеног аустријског конзула. Роман је окренут историји. У процесу стварања Травничке хронике Андрић се служио богатом документарном грађом из области историје цивилизације, етнологије и аутентичним списима о историјским личностима које су представљене у роману.

Тако она долази увек, са љупком шалом, са музиком или мирисом. (Музиком случајног, усамљеног звука који изгледа необичан и значајан, мирисом целог једног предела или северца који наговештава први снег.) Понекад чујем посве нејасан разговор, као да пита некога пред капијом за мој стан. Понекад видим само како поред мога прозора мине њена сенка, витка, нечујна, и опет не окрећем главе нити дижем погледа, толико сам сигуран да је то она и да ће сада ући. Само неописиво и неизрециво уживам у том делићу секунде.

Приповетка је написана монолошки, у виду сећања једној проседог инжињера о немилим догађајима из детињства.

Реч је о дечачким тучама.

Патња главног јунака, коју нико не може ублажити проистиче из двају супротности: тежња да буде једнак и равноправан са јачима и сопствене немоћи да туче недужну чивутску децу.

Пут човечног у човеку посут је болом и патњом.

Младалачки страх и несигурност су основна тема приповетке Књига. Мотив је страх дечака, који је настао због оштећења позајмљене књиге.Поента и језгро приповетке налазе се у неочекиваном расплету напетости кад библиотекар неприметивши оштећење на књизи раздужује ученика.

... Тако нам понекад изгледа да човечанство , од првог блеска свести кроз векове прича

, , смо себи у милион варијаната упоредо са , дахом својих плућа и ритмом свога била

. , стално исту причу А та прича као дажели , попут причања легендарнеШехерезаде

да завара крвника да одложи неминовност , трагичног удеса који нам прети и

.продужи илузију живота и трајања