Života Stojić etički - webserver.rcub.bg.ac.rs

Univerzitet u Beogradu STOMATOLOŠKI FAKULTET

Dr Subotića 8, tel: 2685-288, e-mail: [email protected]

br. 36/21

datum: 14.04.2014.

Na molbu dr Živote Stojića, Etički odbor Stomatološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, na sednici održanoj dana 14.04.2014. godine, daje

S A G L A S N O S T

dr Životi Stojiću za sprovođenje istraživanja u okviru izrade doktorske disertacije, pod naslovom:

„EVALUACIJA PRIMENE INTRAOSEALNE PENETRACIJE I AMELOGENINA U

HIRURŠKOJ TERAPIJI PARODONTOPATIJE“

i u druge svrhe se ne može koristiti.

PREDSEDNIK ETIČKOG ODBORA

/prof.dr Ljiljana Janković/

PODACI O MENTORU

za kandidata DR ŽIVOTU STOJIĆA Ime i prezime mentora: prof. dr Saša Janković Zvanje: Vanredni profesor Spisak radova koji kvalifikuju mentora za vođenje doktorske disertacije:

1. Milinkovic I, Aleksic Z, Jankovic S, Popovic O, Bajic M, Cakic S, Lekovic V. Clinical application of autologous fibroblast cell culture in gingival recession treatment. J Periodont Res 2014; doi: 10.1111/jre.12215. ©

2. Milasin J, Perunovic N, Rakic M, Jankovic S, Aleksic Z, Xavier S, Cakic S, Puletic M, Lekovic V. MMP-9 C-1562T(rs3918242) promoter polymorphism as a susceptibility factor for multiple gingival recessions (MGR) The International Journal of Periodontics and Restorative Dentistry Article 2087 Date accepted: 2014-07-02

3. N. Novakovic, T. Todorovic, M. Rakic, I. Milinkovic, I. Dozic, S. Jankovic, Z. Aleksic and S. Cakic Salivary antioxidants as periodontal biomarkers in evaluation of tissue status and treatment outcome J Periodontal Res. 2014 Feb;49(1):129-36.

4. M. Bajić, S Janković, I. Milinković, S. Čakić, N. Perunović, N. Novaković, M. Puletić, Z Aleksić.Komparativna analiza primena dveju tehnika transplantata vezivnog tkiva u lečenju gingivalnih recesija Srp Arh Celok Lek. 2014 april; 155-163

5. Rakić M, Nikolić-Jakoba N, Struillou X, Petković-Ćurčin A., Stamatović N, Matić S, Janković S, Aleksić Z, Vasilić Đ, Leković V, Vojvodić D Receptor aktivatora nuklearnog faktora kapa B kao činilac periimplantitisa Vojnosanitetski pregled, vol. 70, br. 4, str. 346-351, 2013

6. S. Jankovic, Z. Aleksic, B. Dimitrijevic, P. Camargo, B. Kenney, V. Lekovic. Impact of Interleukin-1 Gene Polymorphisms and Smoking on the Long-Term Stability Following Gingival Recession Treatment. The International Journal of Periodontics and Restorative Dentistry. 2013 ; 33 ; 1: 165 (e16-23)

7. V. Lekovic, I. Milinkovic, Z. Aleksic, S. Jankovic, P. Stankovic, E. B. Kenney and P. M. Camargo Platelet-rich fibrin and bovine porous bone mineral vs. platelet-rich fibrin in the treatment of intrabony periodontal defects JOURNAL OF PERIODONTAL RESEARCH Volume 47, Issue 4, August 2012, Pages: 409–417

8. Hadzi-Mihailovic Milos Cakic Sasa Jankovic S Raybaud H Nedeljkovic Nenad Jankovic Ljiljana B Ki-67 expression in oral lichen planus JOURNAL OF BUON, (2012), vol. 17 br. 1, str. 132-137

9. S Jankovic, Z Aleksic, B Dimitrijevic, V Lekovic, I Milinkovic and B Kenney Correlation between different genotypes of human cytomegalovirus and Epstein-Barr virus and peri-implant tissue status AUSTRALIAN DENTAL JOURNAL Volume 56, Issue 4, December 2011, Pages: 382–388

10. S. Jankovic, Z. Aleksic, B. Dimitrijevic, P. Camargo, B. Kenney, V. Lekovic. Prevalence of Human cytomegalovirus and Epstein-Barr virus in subgingival plaque at Peri-implantitis, Mucositis and Healthy sites. A Pilot study. Int. J. Oral Maxillofac. Surg. 2011; 40: 271–276

11. S. Jankovic, Z. Aleksic, V. Lekovic, B. Dimitrijevic, P. Klokkevold, B. Kenney, P. Camargo. The use of platelet rich fibrin (PRF) membrane following treatment of gingival recession: Randomized clinical trial. The International Journal of Periodontics and Restorative Dentistry. 2012 ; 32 ; 2: 165 (e41-e50)

12. Jankovic S, Aleksic Z, Nikolic-Jakoba N, Stanimirovic D, Stojic Z, Pucar A, Hadzi-Mihailovic M. The effect of chlorhexidine on the receptor activator of NF-κB ligand (RANKL) and osteoprotegerin (OPG) expression in chronic periodontitis in humans and companion animals. Acta Veterinaria , 2010; Vol. 60, No. 5-6, 641-652.

13. Rakic M, Zelic K, Pavlica D, Hadzimihajlovic M, Milasin J, Milicic B, Nikolic N, Stamatovic N, Matic S, Aleksic Z, Janković S. Association between clinical parameters and the presence of Aggregatibacter actinomycetemcomitans and Porphyromonas gingivalis in patients with progressive periodontal lesions. Vojnosanit Pregl. 2010; 67(11):898-902.

14. Z. Aleksic, S Janković, B. Bimitrijevic, T. Divnic, I. Milinkovic, V. Lekovic, Klinička primena fibrinske membrane u lečenju gingivalnih recesija Pilot studija Srp Arh Celok Lek. 2010;138:11-18

15. Z. ALEKSIĆ, S. JANKOVIĆ, B DIMITRIJEVIĆ,A. PUCAR, V. LAZIĆ, V. LEKOVIĆ PRIMENA PLAZME BOGATE TROMBOCITIMA U REKONSTRUKTIVNOJ MUKOGINGIVNOJ HIRURGIJI SRP ARH CELOK LEK. 2008; 3-4: 95-103

16. Jankovic S, Zoran Aleksic, Iva Milinkovic, Bozidar Dimitrijevic, THE CORONALLY ADVANCED FLAP IN COMBINATION WITH PLATELET RICH FIBRIN (PRF) AND THE ENAMEL MATRIX DERIVATIVE IN THE TREATMENT OF GINGIVAL RECESSION. A COMPARATIVE STUDY European Journal of Esthetic Dentistry Manuscript 2010; 3: 34-48.

17. Jankovic S, Aleksić Z, Leković V,Dimitrijevic B,Kenney EB.The use of platelet-rich plasma in combination with connective tissue grafts following treatment of gingival recessions. Perio. 2007;4:63-71,

• Udžbenik “Klinička parodontologija” - koautor

• Stomatološki Leksikon - koautor Datum: ___________________ MP Dekan fakulteta ________________________

Naziv kliničkog istraživanja: KLINIČKA EVALUACIJA PRIMENE INTRAOSEALNE PENETRACIJE I AMELOGENINA U HIRURŠKOJ TERAPIJI PARODONTOPATIJE ‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐ ‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐ ‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐ Inicijali pacijenta Redni broj ispitanika Datum rođenja

Informacije za pacijenta i obrazac pristanka za učestvovanje u kliničkom

ispitivanju

Ovo je prospektivna kontrolisana klinička studija pod nazivom: „EVALUACIJA PRIMENE INTRAOSEALNE PENETRACIJE I AMELOGENINA U HIRURŠKOJ TERAPIJI PARODONTOPATIJE“. U studiju će biti uključeni samo pacijenti koji daju dobrovoljni pristanak za učešće u istraživanju. Vi ste zamoljeni da učestvujete u kliničkom ispitivanju, jer ispunjavate kriterijume za uključivanje u studiju. Kod Vas je dijagnostifikovano obostrano prisustvo infrakoštanih defekata u gornjoj vilici, koje mora biti sanirano hirurškim putem. Uvod Parodontopatija je progresivna i degenerativna bolest parodoncijuma (potpornog tkiva zuba) koja dovodi do klaćenja,migracije i ispadanja zuba. Glavna karakteristika parodontopatije jeste ogolićenje vratova i korenova zuba. Prisustvo parodontopatije udruženo je s pojavom preosetljivosti korena zuba, povećanom akumulacijom dentalnog plaka, mogućnošću nastanka karijesa korena zuba, i, na posletku, lošom prognozom za zahvaćene zube ‐ ukoliko se ovaj parodontološki problem ne sanira. Iz estetskih i funkcionalnih razloga, neophodno je izvršiti terapiju parodontopatije, hirurškim putem. Zlatni standard u hirurškoj terapiji parodontopatije predstavlja režanj operacija (OFD), čiji je cilj uspostavljanje dobrog pripoja desni za cement zuba,čime bi se zaustavilo dalje širenje parodontalnih džepova. Zabeleženi klinički ishodi režanj operacije (OFD) mogu varirati što se pripisuje hirurškoj tehnici i faktorima koji se tiču pacijenta i hirurga. Stoga, postoji prilika da se poboljša predvidljivost režanj operacije pri lečenju infrakoštanih defekata. Trend savremene parodontologije predstavlja koncept takozvane primene intraosealne penetracije (IOP) poznate kao dekortikacija. Pod ovim pojmom se podrazumeva poboljšanje snabdevanja krvnim sudovima i progenitorskim ćelijama, pa samim tim i ishoda hirurške procedure u lečenju infrakoštanih džepova. U novije vreme počelo se sa primenom proteina gleđnog matriksa (Emdogain®), kao induktora periodontne regeneracije kod infrakoštanih defekata u smislu

dehiscencije. Emdogain® je biološki preparat koji obnavlja potporne strukture zuba uništene parodontalnom bolešću i potpuno obnavlja njihovu strukturu i funkciju. Cilj istraživanja Cilj našeg istraživanja biće ispitivanje primene penetriranja i Emdogain‐a u odnosu na režanj operaciju (OFD) u hirurškoj terapiji parodontopatije. Ispitivana medicinska sredstva U studiji će biti korišćen gel za mehaničko saniranje parodontalnih džepova (PrefGel®, Straumann, Switzerland) i protein gleđnog matriksa (Emdogain®, Straumann, Switzerland), kao biološki preparat koji obnavlja potporne strukture zuba. Preparati poseduju deklaraciju nadležnih organa (CE oznaku, ISO sertifikat, potvrdu registracije u Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije). Plan istraživanja Pacijenti s prisustvom infrakoštanih defekata u regiji očnjaka i premolara, u gornjoj vilici, biće uključeni u studiju, ako ispunjavaju postavljene kriterijume. Svi ispitanici moraju biti sistemski zdravi i detaljno informisani o protokolu istraživanja. Studija mora biti odobrena od strane Etičkog komiteta, što predstavlja potvrdu o zaštiti i poštovanju prava pacijenata. Svakom ispitaniku biće u istom aktu tretirani infrakoštani defekti obostrano. Metodom slučajnog izbora, jedna strana biće sanirana režanj operacijom, koja će predstavljati kontrolnu stranu. Druga, eksperimentalna strana, u jednoj grupi pacijenata biće tretirana primenom intraosealne penetracije dok u drugoj grupi će biti tretirana primenom Emdogain‐a. Svi pacijenti biće praćeni dvanaest meseci, s redovnim kontrolama po predviđenom planu poseta:

• Poseta: Uključivanje pacijenata u studiju • Poseta: Prehirurška priprema pacijenata • Poseta: Uzimanje isečka tkiva za gajenje ćelija • Poseta:Kontrola nakon sedam dana • Poseta: Hirurška intervencija • Poseta: Kontrola nakon sedam dana • Poseta: Kontrola nakon četrnaest dana • Poseta: Kontrola nakon tri meseca • Poseta: Kontrola nakon šest meseci • Poseta: Kontrola nakon dvanaest meseci

Kontrolni pregledi nakon 3, 6 i 12 meseci se računaju u odnosu na dan hirurške intervencije. U toku svakog kontrolnog pregleda, biće obavljena klinička merenja i izrada standardizovanih kliničkih fotografija. Moguće komplikacije biće pažljivo praćene tokom dvanaestomesečnog trajanja studije. Sve komplikacije, odustajanja i povlačenja iz studije biće registrovana u kartonima pacijenata. Rizik U naučnoj i stručnoj literaturi nisu dokazana i dokumentovana neželjena dejstva primene intraosealne penetracije, niti PrefGel‐a i biološkog preparata Emdogain‐a. Ipak, svaka hirurška intervencija nosi određen rizik i mogućnost komplikacija, kao što su bol, krvarenje, otok, infekcija, privremena parestezija nerva i dr. Korisnost istraživanja Iznalaženje protokola za primenu intraosealne penetracije i amelogenina u hirurškoj terapiji parodontopatije, predstavlja najsavremeniji pristup, koji se favorizuje u današnjoj medicinskoj i stomatološkoj nauci i struci. U istraživanju će se primeniti stent (splint), kao nova neinvazivna metoda za analizu i praćenje postignutih rezultata primenom standardnih radiograma preoperativno i na kontroli korišćenjem radiografske tehnike paralelnih zraka sa dugim konusom. Ostale terapijske mogućnosti Parodontopatija se karakteriše gubitkom mekih i čvrstih tkiva. Prisustvo ovog problema manifestuje se hipersenzitivnošću zuba, pojačanom akumulacijom plaka i mogućnošću progresije parodontalnog oboljenja, a predstavlja i ozbiljan estetski nedostatak. Napredovanje parodontopatije u ozbiljnoj meri pogoršava prognozu i mogućnost opstanka zahvaćenih zuba. Tajnost podataka Posebna pažnja biće posvećena očuvanju tajnosti podataka o pacijentima iz studije. Svi rezultati biće registrovani u kompjuterskoj bazi podataka, putem posebnog šifrovanog sistema. Ordinirajući lekar će kodirati identitet ispitanika i podatke registrovati u karton. Identitet svakog ispitanika biće poznat samo lekaru odgovornom za lečenje, a sve informacije o lečenju su dostupne ispitaniku. Finansijske obaveze ispitanika Hirurška terapija i radiografski postupci nose određene finansijske izdatke. Ispitanici će biti oslobođeni svih finansijskih troškova vezanih za hirurški tretman infrakoštanih džepova, kao i za sve radiografske procedure. Kontakti

Za sve detaljnije informacije i dodatna pitanja u vezi s vašim zdravstvenim stanjem ili istraživanjem, kontaktirajte Prof. Dr Sašu Jankovića na telefon 064/1120674 ili dr Životu Stojića na telefon 063/7654321. Dobrovoljno učestvovanje i uslovi povlačenja iz istraživanja Vaše učešće u studiji je potpuno dobrovoljno. Ispitanici moraju biti svesni i činjenice da se u svakom trenutku mogu povući iz istraživanja iz bilo kog razloga, a da pritom ne ugroze svoje buduće lečenje. Obrazac pristanka

Objašnjene su mi informacije i razjašnjene dileme vezane za ovo kliničko ispitivanje. Pročitao/la sam i razumeo/la sam ovu izjavu o pristanku. Na sva moja pitanja je odgovoreno na zadovoljavajući način. Dobrovoljno pristajem da učestvujem u ovom kliničkom ispitivanju i na izdavanje moje medicinske dokumentacije na način kako je objašnjeno u ovom informisanom pristanku. Ne odričem se svojih zakonskih prava potpisom ovog informisanog pristanka. Dobiću potpisani i datirani primerak ovog informisanog pristanka. Ispitanik Ime i prezime Potpis Datum Zakonom ovlašćeni punomoćnik (prema potrebi) Ime i prezime Potpis Datum Osoba koja je dobila pristanak (istraživač) Ime i prezime Potpis Datum Svedok* (po potrebi) Ime i prezime Potpis Datum

Svedok nije potreban, osim u slucaju da ispitanik nije u mogućnosti da čita (npr. slepilo ili nepismenost), ili u slučaju da je navedeno u planu ispitivanja. Ako je svedok prisutan, svedok mora nadgledati celokupan postupak potpisivanja informisanog pristanka.

KLINIČKI KARTON PACIJENTA

Klinički kartoni pacijenata

Preoperativni formular

Formular za praćenje pacijenata 7. postoperativnog dana

Formular za praćenje pacijenata 6. meseca nakon hirurške intervencije

Formular za praćenje pacijenata 12. meseca nakon hirurške intervencije

Završni formular

Preoperativni formular Pregled pacijenta

Klinički broj: Pacijent broj: Datum pregleda:

godina mesec dan Datum rođenja:

godina mesec dan Pol: Muški Ženski

Informacije o pacijentu Potvrđujem da je pacijent usmenim i pismenim putem primio sve potrebne informacije o predstojećoj studiji i da je saglasan

Datum:

godina mesec dan

Potpis lekara:...............................................................................................................

Medicinska istorija pacijenta: Da li ste preležali neka ozbiljnija oboljenja? Ne Ako je odgovor da, koja?

……………………………………………………………………………………………………

Da li trenutno bolujete od nekih ozbiljnijih oboljenja? Ne Ako je odgovor da, od kojih?

…………………………………………………………………………………………………………

Da li uzimate neke lekove? Ne Ako je odgovor da, koje?

…………………………………………………………………………………………………………

Da li ste alergični na nešto? Ne Ako je odgovor da, na šta?

…………………………………………………………………………………………………………

Da li primećujete znake nekih parafunkcija? No Ako je odgovor da, kojih?

…………………………………………………………………………………………………………

Diabetes Ne Ako je odgovor da, precizirajte

…………………………………………………………………………………………………………

Trudnoća Ne Ako je odgovor da, precizirajte

………………………………………………………………………………………………………

Pušenje Ne Ako je odgovor da, precizirajte

………………………………………………………………………………………………………

Osteopotoza ili slična oboljenja Ne Ako je odgovor da, precizirajte

…………………………………………………………………………………………………………

Antikoagulantna terapija Ne Ako je odgovor da, precizirajte

………………………………………………………………………………………………………

Preoperativni pregled pacijenta (kontrola) Klinički broj: Pacijent broj: Datum pregleda:

godina mesec dan

Klinički parametri

Eksperimentalna strana leva/desna (zaokružiti)

Zub

Dubina parodontalnog džepa , DPDŽ

Nivo pripojnog epitela, NPE

Gingivalni indeks, GI

Plak indeks, PI

Kontrolna strana leva/desna (zaokružiti)

Zub




Plak indeks, PI

Kliničke fotografije Da, dana: …………………. Ne, navedite razlog

……………………………………………………………………………………………………..............

Komentari:………..…………….……………………………………………………………………

Hirurška terapija infrakoštanih defekata, OFD Vs. IOP Vs.

Emdogain® Klinički broj: Pacijent broj: Datum intervencije:

godina mesec dan


Zub




Plak indeks, PI


Zub




Plak indeks, PI


……………………………………………………………………………………………………..............

Komentari:………..…………….……………………………………………………………………

Subjektivni oseća pacijenta (Na skali od 1 do 10):

Eksperimentalna grupa Kontrolna grupa

___________________ ______________

Hirurška terapija infrakoštanih defekata, OFD Vs. IOP Vs. Emdogain® Klinički broj: Pacijent Broj: Datum:

godina mesec dan

Nepredviđeni događaji/komplikacije

Ne Ako je odgovor da, precizirajte Ozbiljni/teški Pozicija Vezano za primeu Nije vezano za datog sredstva primenu datog sredstva Generalizovana alergijska reakcija ............. Krvarenje ............. Parestezija ............. Infekcija ............. Nekroza mekog tkiva ............. ....................................... ............. Manje ozbiljni Lokalna alergijska reakcija ............. Otok ............. Bol ............. Hiperplazija ............. ....................................... ............. ....................................... ............. ....................................... .............

Molim Vas, navedite moguće razloge za nepredviđene događaje/komplikacije......................................................................

.....................................................................................................................................................................

.....................................................................................................................................................................

Trajanje:......................................................................................................................................................

.....................................................................................................................................................................

Terapija:...................................................................................................................................................

.....................................................................................................................................................................

Formular za praćenje pacijenta 7. postoperativnog dana Klinički broj: Pacijent broj: Datum intervencije:

godina mesec dan


Zub




Plak indeks, PI


Zub




Plak indeks, PI


……………………………………………………………………………………………………..............

Komentari:………..…………….……………………………………………………………………

Indeks tkivnog zarastanja (Oceniti ocenom 1‐5):


___________________ ______________

Subjektivni oseća pacijenta (Na skali od 1 do 10):


___________________ ______________

Formular za praćenje pacijenta 6. meseca nakon intervencije Klinički broj: Pacijent broj: Datum intervencije:

godina mesec dan


Zub




Plak indeks, PI


Zub




Plak indeks, PI


……………………………………………………………………………………………………..............

Komentari:………..…………….……………………………………………………………………

Formular za praćenje pacijenta 12. meseci nakon intervencije Klinički broj: Pacijent broj: Datum intervencije:

godina mesec dan


Zub




Plak indeks, PI


Zub




Plak indeks, PI


……………………………………………………………………………………………………..............

Komentari:………..…………….……………………………………………………………………

Subjektivni osećaj pacijenta (Na skali od 1 do 10):


___________________ ______________

Završetak studije

Klinički broj: Pacijent broj: Datum završetka:

godina mesec dan

A: Završetak studije Da li je studija sprovedena i okončana prema protokolu? Ne Da

B: Povlačenje iz studije Pacijent se iz studije povukao:

godina mesec dan Razlozi za povlačenje:

Pacijentova želja da se povuče Da, precizirajte Komplikacije Da, precizirajte Drugi razlozi Da precizirajte Generalni komentari

.....................................................................................................................................................................

.....................................................................................................................................................................

.....................................................................................................................................................................

.................................................................................................................................................................

Završetak studije (nepredviđeni događaji/komplikacije)

Klinički broj: Pacijent broj: Datum komplikacije:

godina mesec dan

Nepredviđeni događaji/komplikacije

Ne Ako je odgovor da, precizirajte Ozbiljni/teški Pozicija Vezano za primenu Nije vezano za datog sredstva primenu datog sredstva Generalizovana alergijska reakcija ............. Krvarenje ............. Parestezija ............. Infekcija ............. Nekroza mekog tkiva ............. ....................................... ............. Manje ozbiljni Lokalna alergijska reakcija ............. Otok ............. Bol ............. Hiperplazija ............. ....................................... ............. ....................................... ............. ....................................... .............

Molim Vas, navedite moguće razloge za nepredviđene događaje/komplikacije......................................................................

.....................................................................................................................................................................

.....................................................................................................................................................................

Trajanje:......................................................................................................................................................

.....................................................................................................................................................................

Terapija:...................................................................................................................................................

.....................................................................................................................................................................

OBRAZLOŽENJE I PLAN ISTRAŽIVANJA

EVALUACIJA PRIMENE INTRAOSEALNE PENETRACIJE I AMELOGENINA U HIRURŠKOJ TERAPIJI

PARODONTOPATIJE

UVOD

Princip vođene regeneracije kosti jeste standardni metod koji se koristi u regenerativnim

terapijskim postupcima u lečenju infrakoštanih parodontalnih džepova, koji je uveliko

dokumentovan, kako na animalnom modelu (1,2), tako i na pacijentima (3‐6). Ovaj terapijski

princip ima za cilj da obezbedi nesmetano zarastanje koštanog tkiva u odnosu na okolno,

prevashodno fibrozno tkivo, pa se, u te svrhe, koriste različiti materijali za koštanu regeneraciju,

kao i različite hirurške procedure (Froum i sar. 1982).

Tehnika perforacije alveolarne kosti u hirurškoj terapiji parodontopatije

Pored velikog broja prisutnih hirurških procedura, koje imaju za cilj da obezbede što bolje

biološke uslove regeneracije kosti, open‐flap debridman metod jeste jedan od uspešnih

postupaka u terapiji infrakoštanih parodontalnih džepova. Klinička ispitivanja su pokazala da se

primenom ovog metoda značajno smanjuje dubina parodontalnog džepa za 2,8 mm, i povećava

nivo pripoja gingive za 1,65 mm. Takođe, značajan regenerativni potencijal koštanog tkiva sa

kliničkim uvećanjem za 1,04 mm, potvrđen je i u observacionom periodu od 12 meseci (Graziani

i sar. 2012).

Isti autori navode problem stabilizacije mekog tkiva, kao što je prezervacija papila, kada se kao

terapijski postupak koristi samo open‐flap debridman (Graziani i sar. 2012).

Iz tog razloga se u kliničku praksu od skora uvodi i nov metod, odnosno, tehnika perforacije

spongiozne kosti, koja se još naziva i tehnikom dekortikacije (Crea i sar. 2014). Ovom tehnikom

se potpomaže proces regeneracije time što se povećava stepen cirkulacije u operativnoj regiji

otvaranjem većeg broja krvnih sudova u kosti, povećava koncentracija progenitornih ćelija,

zatim povećava koncentracija morfogenetskog proteina kosti i drugih faktora rasta (19‐23, i 22‐

26 iz Majzouba 1999). Takođe, kao jedan od dodatnih faktora koji će pojačati efekat

regeneracije primenom metoda dekortikacije jeste i lokalna trauma koja potencira tzv. lokalni

akceleratorni fenomen (RAP). RAP predstavlja povećanje jačine regeneracije proporcionalno

lokalnoj stimulaciji, odnosno traumi, kao reparatornom odgovoru koštanog tkiva (Majzoub i sar.

1999). Ispitivanja tehnike dekortikacije na modelu kalvarije kunića su pokazala značajno

povećanje osteogeneze i gustine kosti u vremenskom periodu od 10 do 60 observacionog dana

(Majzoub i sar. 1999). Na istom modelu, autori su histomorfometrijskom analizom, u

observacionom periodu od 3 nedelje, pokazali značajno stvaranje novoformirane kosti za 29% u

odnosu na kost regenerisanu u uslovima odsustva dekortikacije, kada je stvoreno oko 9% nove

kosti (Majzoub i sar. 1999). Rana klinička ispitivanja Sepe i sar. (1978) su pokazala da se

dekortikacijom i primenom materijala za koštanu regeneraciju dobijaju značajno bolji rezultati u

odnosu na primenu samo materijala, bez dekortikacije. Skorašnja klinička ispitivanja Crea i sar.

(2014) su pokazala da dekortikacija, kao tehnika hirurškog rada, značajno povećava kvalitet

open‐flap debridmana parodontalnih džepova sa 2 i 3 zida. Naime, ovi autori navode da je

primenom ovog metoda povećan nivo epitelnog pripoja za više of 2 mm.

Primena amelogenina u hirurškoj terapiji parodontopatije

Biološki koncept primene amelogenina je u parodontalnoj hirurgiji poznat od ranije. In vitro

studije su pokazale uticaj amelogenina na povećanje sinteze faktora rasta i alkalne fosfataze od

strane ćelija periodoncijuma i fibroblasta, kao i na proliferaciju prekursora periodontalnih ćelija

i osteoblasta (3, 4, 5 iz de Leonardis). Isto tako, amelogenin pojačava sintezu kolagena i

stimuliše proces mineralizacije u parodoncijumu. Ovaj protein inhibitorno deluje na epitelnu

proliferaciju. (6,7). In vivo ispitivanja su pokazala da amelogenin značajno utiče na proces

cementogeneze i osteogeneze kako na animalnom modelu, tako i u terapiji pacijenata i to u

kombinaciji sa open‐flap debridmana parodontalnih džepova (8,9,10,11, De Leonardis i sar.

2013).

Poznato je da je uspeh hirurške terapije parodontalnih džepova značajno povećan posle

primene amelogenina. Međutim, glavni nedostatak primene amelogenina jeste njegova

nestabilna forma i neodrživost u operativnoj regiji, što utiče na krajnji ishod terapije, odnosno,

što značajno može da umanji kvalitet terapijskog postupka (12). S tim u vezi, njegova primena je

uglavnom bila kombinovana sa primenom različitih materijala za vođenu koštanu regeneraciju

(De Leonardis i sar. 2013). S druge strane, u literaturi nije poznato da li se klinički efekat

regeneracije kosti posle primene amelogenina povećava kada se u te svrhe primene hirurške

tehnike koje utiču na lokalno povećanje regenerativnog potencijala kosti, kao što je i metod

lokalne dekortikacije.

Stoga, izrada ove doktorske disertacije bi trebala da da bliži uvid u kvalitet hirurške

terapije infrakoštanih parodontalnih džepova posle primene amelogenina u kombinaciji sa

metodom dekortikacije, odnosno, lokalne perforacije spongiozne kosti unutar infrakoštanih

parodontalnih džepova.

RADNA HIPOTEZA

Radna hipoteza studije se bazira na predpostavci da intraosealna penetracija alveolarne kosti

infrakoštanog defekta pospešuje reparatorno regenerativni potencijal i sledstveno tome

unapređuje rezultate hirurške terapije parodontopatije.

CILJEVI STUDIJE

• Procena efekata intraosealne penetracije u okviru hirurške terapije infrakoštanih

parodontalnih defekata;

• Procena efekata primene amelogenina u okviru hirurške terapije infrakoštanih


• Komparacija efekata intraosealne penetracije i amelogenina u okviru hirurške terapije

parodontopatije sa rezultatima otvorene kiretaže.

Kao poseban cilj studije :

• Navodimo mogućnost uvodjenja novih hirurških pristupa u kliničkoj terapiji parodontopatije, a na osnovu relevantnih naučnih rezultata činjenica;

MATERIJAL I METOD

U studiju će biti uključeno 30 pacijenata Klinike za Parodontologiju i Oralnu medicinu Stomatološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Svi pacijenti, kojima je dijagnostifikovano bilateralno prisustvo infrakoštanih džepova, na očnjacima, premolarima i molarima u gornjoj ili u donjoj vilici, biće uključeni u ovu studiju. Kod svakog pacijenta izabran je jedan infrakoštani defekt, bez stratifikacije po tipu ili mestu zuba. Ukoliko je više od jednog defekta bilo prisutno kod pacijenta, pri radiografskom i kliničkom pregledu izabran je najdublji defekt. Pacijenti će biti podeljeni u dve grupe od po 15 pacijenata, u jednoj grupi (I grupa) će biti rađena režanj operacija tipa otvorene kiretaže (Kontrolna grupa A,OFD), i (Eksperimentalna grupa B, OFD+IMP) gde će pored istog tipa režanj operacije biti rađena intraosealna penetracija‐dekortikacija.

U drugoj grupi (II grupa) će biti rađena režanj operacija tipa otvorene kiretaže (Kontrolna grupa A,OFD), i (Eksperimentalna grupa B, OFD+Emdogain) gde će pored režanj operacije biti rađena primena amelogenina kao promotera regeneracije. Klinička istraživanja na humanom materijalu podrazumevaju preciznu kliničku verifikaciju praćenih parametara pre hirurške intervencije kao i 6, i nakon 12 meseci od primarnog hirurškog zahvata. Kriterijumi za odabir učesnika će biti: 1) starost ≥ 28 godina; 2) bez bolesti koje utiču na zdravlje parodoncijum ili zarastanje rana; 3) bez alergija na medikamente koji se koriste u studiji; 4) nepušači ili oni koji puše manje od 5 cigareta dnevno; 5) prisustvo infrakoštanog defekta sa 1, 2 ili 3 zida, dubine ≥4mm na radiogramu; 6) završena kauzalna parodontološka terapija (uputstva za održavanje oralne higijene, kiretaža parodontalnih džepova pod lokalnom anestezijom). Kriterijumi za odabir zuba i defekta će biti: 1) dubina parodontalnog džepa ≥5mm (DPDŽ) i nivo pripojnog epitela ≥5mm (NPE), sa 2 zida, 3 zida ili kombinacijom 2 do 3 zida infrakoštanog defekta dubine ≥3mm ( merene transgingivalnim sondiranjem, koje treba proveriti posle podizanja flapa); 2) defekt koji ne obuhvata furkaciju korena; 3) pokretljivost zuba ≤1; zub i susedni zubi su vitalni i bez znaka ili simptoma koji ukazuju na potrebu za endodontskim lečenjem; 4) zub i susedni zubi bez prisustva karijesa ili neadekvatnih ispuna; i 5) odsustvo otežavajućih okolnosti. Klinički parametri će biti mereni pomoću manuelne sonde i zabeleženi u milimetrima. Specifična merenja defekta će biti rađena na najdubljoj tački defekta. Gleđno‐cementna granica (GCG) ili ivica ispuna će biti korišćene kao fiksne referentne tačke. Kod svakog pacijenta na svakom zubu biće vršena sledeća merenja: 1) dubina parodontalnog džepa (DPDŽ); 2) nivo pripojnog epitela (NPE); 3) plak indeks (PI)po Silness – Löu, uz korišćenje dijagnostičkih rastvora; i 4) gingivalni indeks (GI) po Löu –Silness ‐u.Rastojanje od gleđno‐cementne granice (GCG) do dna infrakoštanog parodontalnog džepa, meriće se intraoperativno uz pomoć stenta (splint), pod lokalnom anestezijom i očitavaće se na endodontskom lenjiru. Stent ima na sebi metalnu tačku koja se vidi na skeneru. Takođe intraoperativno meriće se nivo alveolarne kosti,tj rastojanje od gleđno‐cementne granice do limbusa alveole. Standardni periapikalni radiogrami će biti snimani preoperativno i na kontroli korišćenjem radiografske tehnike paralelnih zraka sa dugim konusom. Svi radiogrami će biti snimani istom aparaturom, biće korišćeni isti filmovi, ekspozicija i uslovi izrade. Dubina defekta na radiogramu (DDR), definisana kao rastojanje od projekcije površine korena na najkoronarnijoj tački rezidualnog alveolarnog grebena do dna defekta, i radiografska širina defekta (RŠD), definisana kao rastojanje od najkoronarnije tačke rezidualnog alveolarnog grebena do površine korena, biće mereni korišćenjem šestara i zabeleženi u milimetrima. Dno defekta je definisano kao najkoronarnija tačka na kojoj periodontalni ligament ima kontinuiranu širinu. Radiografska merenja biće korigovana na račun uvećanja (4%) zbog aparature, korišćenjem kao reference metalne sfere poznate veličine. Takođe biće meren ugao radiografskog defekta (ANG), koji je

definisan tangentom na površinu korena i linijom koja spaja dno defekta sa najkoronarnijim delom grebena pored susednog zuba. Posle davanja lokalne anestezije, biće podignut mukoperiostalni režanj, jednostavnog ili modifikovanog dizajna sa očuvanjem interdentalne papile. Defekti će biti detaljno očišćeni korišćenjem kireta i ultrazvučnih aparata. Sledeći klinički parametri će biti potom zabeleženi na najdubljoj tački defekta: 1) od gleđno‐cementne granice do vrha alveolarnog grebena (GCG‐VAG); 2) od gleđno‐cementne granice do hirurškog dna defekta ; 3) dubina defekta, merena od vrha alveolarnog grebena do hirurškog dna defekta; i 4) širina defekta, biće merena kao rastojanje od površine korena do najkoronarnijeg dela alveolarnog grebena i 5) broj zidova defekta. Posle kiretaže i intraoperativnih merenja, kontrolna grupa će biti tretirana na sledeći način. Biće urađene periostalne relaksacione incizije kako bi pomeranje režnja bilo olakšano i osigurano primarno zatvaranje, i biće stavljeni modifikovani horizontalni madrac šavovi. U eksperimentalnoj grupi I grupe, kortikalni zidovi infrakoštanog defekta biće probijeni pomoću okruglog karbidnog svrdla ( dijametra 1mm) do koštane srži: multiple perforacije biće napravljene na međusobnom rastojanju većem od 1mm i dovoljne su dubine, kako bi se dobilo krvarenje iz spongioze. Režnjevi će biti potom vraćeni i ušiveni kao kod kontrolne grupe. U eksperimentalnoj grupi II grupe, posle otvorene kiretaže i intraoperativnih merenja, na eksponirani cement korenove zuba biće aplikovan 24% EDTA gel (Straumann PrefGel) u trajanju od 2 minuta, radi uklanjanja razmaznog sloja. Potom će defekt i okolno meko tkivo biti isprano fiziološkim rastvorom, da bi se uklonili ostaci EDTA. Amelogenin će biti apliciran na cement korenova zuba,a zatim I na okolno tkivo. Režnjevi će biti vraćeni i ušiveni kao kod kontrolne grupe. Pacijentima će biti propisani antibiotici ( 1g amoksicilina, dva puta dnevno 6 dana, sa početkom dan pre operacije) i antimikrobni gel (1% hlorheksidin, dva puta dnevno 3 nedelje). Konci će biti uklonjeni nedelju dana posle operacije. Kontrolni pregledi biće zakazivani nedeljno tokom prvog meseca posle operacije i na svakih 6 meseci posle toga do kraja studije. Na svakom kontrolnom pregledu biće uklanjane meke naslage, polirani zubi i podsticani pacijenti na bolje održavanje oralne higijene ukoliko je to bilo potrebno. Na kontrolnim pregledima posle 6 i 12 meseci, pažljivo će biti uklanjane subgingivne naslage. Krvarenje pri sondiranju i plak indeks biće mereni na kontroli posle 6 i 12 meseci. Svi parametri biće prikupljeni pre svakog postoperativnog tretmana.

OČEKIVANI ISHOD ISTRAŽIVANJA

Jedan od osnovnih ciljeva istraživanja, predstavlja evaluacija kliničkih parametara postignutih

primenom proteina gleđnog matriksa (Emdogain) i primenom naprednih hirurških

procedura,intraosealne penetracije (IOP), kao i poređenje dobijenih rezultata s rezultatima

postignutim primenom režanj operacije tipa otvorene kiretaže (OFD). Očekuje se postizanje

povoljnih terapijskih rezultata u eksperimentalnoj grupi, uz poseban naglasak na vertikalno

stvaranje kosti kod mandibularnih defekata, koje treba biti slično ili bolje, u odnosu na

kontrolnu grupu. Takođe, postoperativni tok, u smislu zarastanja i subjektivnog osećaja

pacijenta, trebalo bi da bude povoljniji u slučaju eksperimentalne grupe.

LITERATURA

• Graziani F, Gennai S, Cei S, et al. Clinical performance of access flap surgery in the treatment of the intrabony defect. A systematic review and meta‐analysis of randomized clinical trials. J Clin Periodontol 2012;39: 145‐156.

• Sepe WW, Bowers GM, Lawrence JJ, Friedlaender GE, Koch RW. Clinical evaluation of freeze‐dried bone allografts in periodontal osseous defects — Part II. J Periodontol 1978;49:9‐14.

• Crea A, Deli G, Littarru C, Lajolo C, Orgeas G, Tatakis D. Intrabony defects,open‐flap debridement,and decortication: A randomized clinical trial. J Periodontol 2014;85:34‐42.

• De Leonardis D, Paolantonio M. Enamel matrix derivative, alone or associated with a

synthetic bone substitute, in the treatment of 1‐ to 2‐ wall periodontal defects. J

Periodontol 2013;84:444‐455.

• Froum SJ, Coran M, Thaller B, Kushner L, Scopp IW, Stahl SS. Periodontal healing

following open debridement flap procedures: I. Clinical assessment of soft tissue and

osseus repair. J Periodontol 1982;53:8‐14.

• Majzoub Z, Berengo M, Giardino R, Aldini NN, Cordioli G. Role of Intramarrow

penetration in osseous repair: A pilot study in the rabbit calvaria. J Periodontol

1999;70:1501‐1510.

• Waerhaug J. The infrabony pocket and its relationship to trauma from occlusion and subgingival plaque. J Periodontol 1979;50:355‐365.

• Papapanou PN, Wennstro ̈m JL. The angular bony defect as indicator of further alveolar bone loss. J Clin Periodontol 1991;18:317‐322.

• Larato DC. Intrabony defects in the dry human skull. J Periodontol 1970;41:496‐498.

• Vrotsos JA, Parashis AO, Theofanatos GD, Smulow JB. Prevalence and distribution of bone defects in moderate and advanced adult periodontitis. J Clin Periodontol 1999;26:44‐48.

• Schluger S. Osseous resection; A basic principle in periodontal surgery. Oral Surg Oral Med Oral Pathol Oral Radiol Endod 1949;2:316‐325.

• Ochsenbein C. Current status of osseous surgery. J Periodontol 1977;48:577‐586.

• Carnevale G, Kaldahl WB. Osseous resective surgery. Periodontol 2000 2000;22:59‐87.

• Bowers GM, Chadroff B, Carnevale R, et al. Histologic evaluation of new attachment apparatus formation in humans. Part III. J Periodontol 1989;60:683‐693.

• Cortellini P, Pini Prato G, Tonetti MS. Periodontal regeneration of human infrabony defects. I. Clinical measures. J Periodontol 1993;64:254‐260.

• Pagliaro U, Nieri M, Rotundo R, et al; Italian Society of Periodontology. Clinical guidelines of the Italian Soci‐ ety of Periodontology for the reconstructive surgical treatment of angular bony defects in periodontal pa‐ tients. J Periodontol 2008;79:2219‐2232.

• Heijl L, Heden G, Sva ̈ rdstro ̈ m G, Ostgren A. Enamel matrix derivative (EMDOGAIN) in the treatment of intrabony periodontal defects. J Clin Periodontol 1997;24:705‐714.

• Crea A, Dassatti L, Hoffmann O, Zafiropoulos GG, Deli G. Treatment of intrabony defects using guided tissue regeneration or enamel matrix derivative: A 3‐year prospective randomized clinical study. J Periodontol 2008;79:2281‐2289.

• Ramfjord SP, Nissle RR. The modified Widman flap. J Periodontol 1974;45:601‐607.

• Tonetti MS, Prato GP, Cortellini P. Factors affecting the healing response of intrabony defects following guided tissue regeneration and access flap surgery. J Clin Periodontol 1996;23:548‐556.

• Caffesse RG, Sweeney PL, Smith BA. Scaling and root planing with and without periodontal flap surgery. J Clin Periodontol 1986;13:205‐210.

• Cortellini P, Pini Prato GP, Tonetti MS. Periodontal regeneration of human intrabony defects with biore‐ sorbable membranes. A controlled clinical trial. J Periodontol 1996;67:217‐223.

• Needleman I, Tucker R, Giedrys‐Leeper E, Worthington H. Guided tissue regeneration for periodontal intrab‐ ony defects — A Cochrane Systematic Review. Periodontol 2000 2005;37:106‐123.

• Mellonig JT, Bowers GM, Bright RW, Lawrence JJ. Clinical evaluation of freeze‐dried bone allografts in periodontal osseous defects. J Periodontol 1976;47: 125‐131.

• Yukna RA, Harrison BG, Caudill RF, Evans GH, Mayer ET, Miller S. Evaluation of Durapatite ceramic as an alloplastic implant in periodontal osseous defects. II. Twelve month reentry results. J Periodontol 1985;56: 540‐547.

• Armitage GC. Development of a classification system for periodontal diseases and conditions. Ann Peri‐ odontol 1999;4:1‐6.

• Zybutz MD, Laurell L, Rapoport DA, Persson GR. Treatment of intrabony defects with resorbable mate‐ rials, non‐resorbable materials and flap debridement. J Clin Periodontol 2000;27:169‐178.

• O’Leary TJ, Drake RB, Naylor JE. The plaque control record. J Periodontol 1972;43:38.

• Eickholz P, Ho ̈rr T, Klein F, Hassfeld S, Kim TS. Radiographic parameters for prognosis of peri‐ odontal healing of infrabony defects: Two different definitions of defect depth. J Periodontol 2004;75: 399‐407.

• Cortellini P, Prato GP, Tonetti MS. The simplified papilla preservation flap. A novel surgical approach for the management of soft tissues in regenerative proce‐ dures. Int J Periodontics Restorative Dent 1999;19: 589‐599.

• Cortellini P, Prato GP, Tonetti MS. The modified papilla preservation technique. A new surgical approach for interproximal regenerative procedures. J Periodontol 1995;66:261‐266.

• Trombelli L, Bottega S, Zucchelli GR. Supracrestal soft tissue preservation with enamel matrix proteins in treatment of deep intrabony defects. J Clin Periodontol 2002;29:433‐439.

• Amarante ES, Leknes KN, Skavland J, Lie T. Coronally positioned flap procedures with or without a bioabsorb‐ able membrane in the treatment of human gingival recession. J Periodontol 2000;71:989‐998.

• Leknes KN, Amarante ES, Price DE, Bøe OE, Skavland RJ, Lie T. Coronally positioned flap procedures with or without a biodegradable membrane in the treat‐ ment of human gingival recession. A 6‐year follow‐ up study. J Clin Periodontol 2005;32:518‐529.

• Roccuzzo M, Buser D. Treatment of buccal gingival recessions with e‐PTFE membranes and miniscrews: Surgical procedure and results of 12 cases. Int J Periodontics Restorative Dent 1996;16:356‐365.

• Kimble KM, Eber RM, Soehren S, Shyr Y, Wang HL. Treatment of gingival recession using a collagen membrane with or without the use of demineralized freeze‐dried bone allograft for space maintenance. J Periodontol 2004;75:210‐220.

• Wilcko MT, Wilcko WM, Murphy KG, et al. Full‐ thickness flap/subepithelial connective tissue grafting with intramarrow penetrations: Three case reports of lingual root coverage. Int J Periodontics Restorative Dent 2005;25:561‐569.

• Buser D, Bra ̈gger U, Lang NP, Nyman S. Regener‐ ation and enlargement of jaw bone using guided tissue regeneration. Clin Oral Implants Res 1990;1: 22‐32.

• Simion M, Scarano A, Gionso L, Piattelli A. Guided bone regeneration using resorbable and nonresorbable membranes: A comparative histologic study in hu‐ mans. Int J Oral Maxillofac Implants 1996;11:735‐742.

• Greenstein G, Greenstein B, Cavallaro J, Tarnow D. The role of bone decortication in enhancing the results of guided bone regeneration: A literature review. J Periodontol 2009;80:175‐189.

CURRICULUM VITAE LIČNI PODACI

Ime: Života Stojić Datum i mestorođenja: 15.02.1983., Beograd Adresa: dr Agostina Neta 80/52, Novi Beograd Telefon: 0637654321

e-mail: [email protected]

OBRAZOVANJE

2010 - maj 2010 – maj 2011. 2002 – 2010. 1998 – 2002.

Univerzitet u Beogradu, Stomatološki fakultet, Klinika za parodontologiju i oralnu medicinu, Doktorske studije Staž na Stomatološkom fakultetu, Univerziteta u Beogradu Univerzitet u Beogradu, Stomatološki fakultet, prosečna ocena 8,38 IX gimnazija – prirodno-matematički smer

RADNI ODNOS

april 2012.- Saradnik na projektu, Stomatološki fakultet, Univerzitet u Beogradu (“Interakcija etiopatogenetskih mehanizama parodontopatije i periimplantitisa sa sistemskim bolestima današnjice”)

NAUČNI RADOVI

A.Radovi saopšteni na Kongresima

• Stojić Ž.: Mogućnosti dijagnostikovanja “Umami“ ukusa. Kongres

biomedicinskih nauka, Lepenski Vir, 2008.

• Stošić S., Divjak I., Radošić N., Kastratović D., Jovanović N., Stojić Ž.,: Clinical analisys of the patients with malignant tumours of nasopharynx treated in the region of Belgrade for the period 1981-2000. International otorhinolaryngological symposium, 11 th Danube Symposium, Slovenia, 2006.

B. Radovi objavljeni u časopisima

• Živković R., Perić M., Arsić Arsenijević V., Martinović Ž., Pekmezović

M., Stojić Ž., Raičković V., Đurišić S.: Osetljivost sojeva Candida spp. izolovanih kod čoveka i psa sa stomatitisom na etarsko ulje timijana. Acta Veterinaria (Belgrade), Vol. 63, Pp. 707-715,2013 (М23)

• Petrović V., Pejčić N., Rakić M., Lekovič V., Vasić U., Stojić Ž.: Efekti plazme bogate trombocitima na apeksogenezu kod mladih majmuna: radiološka i histološka evaluacija. Acta Veterinaria (Belgrade), Vol.62, Pp.39-52, 2012.

• Janković S., Aleksić Z., Nikolić Jakoba N., Stanimirović D., Stojić Ž., Pucar A., Hadži-Mihalović M.:The effect of chlorhexidine on the receptor activator of NF-kB ligand (RANKL) and osteoprotegerin (OPG) expression in chronic periodontitis in humans and companion animals. Acta Veterinaria (Belgrade), Vol. 60, Pp. 641-652,2010.

SEMINARI

• Live GC & DM 2008, GC Europe N.V., Beograd, oktobar 2008. • Problemi koje rešavamo u određivanju apeksne granice preparacije

kanala korena, Centar za kontinuiranu edukaciju, Sekcija za enodonciju SLD,Beograd, novembar 2007.

JEZICI

Engleski jezik Čitanje, pisanje, govor Ruski jezik Čitanje, pisanje, govor

RAD NA RAČUNARU

Microsoft Office paket (Word,Excell,Powerpoint), Internet Expolorer, Mozila Firefox, Opera

OSTALE SPOSOBNOSTI

• Vozačka dozvola „A“ i „B“ kategorije • Dozvola za upravljanje-rukovanje čamcem

DODATNE AKTIVNOSTI

• Član Lovačkog saveza Srbije od 2009. godine ispred lovačkog udruženja "Veterinar" iz Beograda

• Član streljačkog kluba "Partizan" i streljačkog kluba "MUS" iz Beograda • Član Sportskog ribolovnog društva "Beograd", Zvezdara

IZVEŠTAJ O OCENI PREDLOGA TEME DOKTORSKE DISERTACIJE

1. Biografski podaci o kandidatu

Dr Života Stojić je rođen u Beogradu 15.02.1983 godine. Osnovnu školu I Gimnaziju “IX Gimnazija” završio je u Beogradu.

Stomatološki fakultet u Beogradu upisao je 2002/2003. god. I diplomirao 2010. godine sa prosečnom ocenom 8,38.

Godine 2010/2011 obavio je obavezan staž na klinikama Stomatološkog fakulteta I položio državni ispit, a 2010. godine upisao je doktorske studije na Stomatološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu,iz naučne oblasti Parodontologija.

Publikacije u časopisima

• Živković R., Perić M., Arsić Arsenijević V., Martinović Ž., Pekmezović M., Stojić Ž., Raičković V., Đurišić S.: Osetljivost sojeva Candida spp. izolovanih kod čoveka i psa sa stomatitisom na etarsko ulje timijana. Acta Veterinaria (Belgrade), Vol. 63, Pp. 707-715,2013 (М23)

• Petrović V., Pejčić N., Rakić M., Lekovič V., Vasić U., Stojić Ž.: Efekti plazme bogate trombocitima na apeksogenezu kod mladih majmuna: radiološka i histološka evaluacija. Acta Veterinaria (Belgrade), Vol.62, Pp.39-52, 2012.

• Janković S., Aleksić Z., Nikolić Jakoba N., Stanimirović D., Stojić Ž., Pucar A.,

Hadži-Mihalović M.:The effect of chlorhexidine on the receptor activator of NF-kB ligand (RANKL) and osteoprotegerin (OPG) expression in chronic periodontitis in humans and companion animals. Acta Veterinaria (Belgrade), Vol. 60, Pp. 641-652,2010.

2. Obrazloženje teme

2.1 Naučna oblast

Temu doktorske disertacije dr Života Stojić je predložio pod nazivom: “EVALUACIJA PRIMENE INTRAOSEALNE PENETRACIJE I AMELOGENINA U HIRURŠKOJ TERAPIJI PARODONTOPATIJE” u okviru oblasti Parodontologija, na Klinici za Parodontologiju I oralnu medicinu.

Komisija predlaže Naučno-nastavnom Veću temu pod pomenutim nazivom “EVALUACIJA PRIMENE INTRAOSEALNE PENETRACIJE I AMELOGENINA U HIRURŠKOJ TERAPIJI PARODONTOPATIJE”.

2.2 Predmet rada

Princip vođene regeneracije kosti jeste standardni metod koji se koristi u regenerativnim

terapijskim postupcima u lečenju infrakoštanih parodontalnih džepova, koji je uveliko

dokumentovan, kako na animalnom modelu (1,2), tako i na pacijentima (3-6). Ovaj terapijski

princip ima za cilj da obezbedi nesmetano zarastanje koštanog tkiva u odnosu na okolno,

prevashodno fibrozno tkivo, pa se, u te svrhe, koriste različiti materijali za koštanu

regeneraciju, kao i različite hirurške procedure (Froum i sar. 1982).

Tehnika perforacije alveolarne kosti u hirurškoj terapiji parodontopatije

Pored velikog broja prisutnih hirurških procedura, koje imaju za cilj da obezbede što

bolje biološke uslove regeneracije kosti, open-flap debridman metod jeste jedan od uspešnih

postupaka u terapiji infrakoštanih parodontalnih džepova. Klinička ispitivanja su pokazala da

se primenom ovog metoda značajno smanjuje dubina parodontalnog džepa za 2,8 mm, i

povećava nivo pripoja gingive za 1,65 mm. Takođe, značajan regenerativni potencijal

koštanog tkiva sa kliničkim uvećanjem za 1,04 mm, potvrđen je i u observacionom periodu od

12 meseci (Graziani i sar. 2012).

Isti autori navode problem stabilizacije mekog tkiva, kao što je prezervacija papila, kada se

kao terapijski postupak koristi samo open-flap debridman (Graziani i sar. 2012).

Iz tog razloga se u kliničku praksu od skora uvodi i nov metod, odnosno, tehnika

perforacije spongiozne kosti, koja se još naziva i tehnikom dekortikacije (Crea i sar. 2014).

Ovom tehnikom se potpomaže proces regeneracije time što se povećava stepen cirkulacije u

operativnoj regiji otvaranjem većeg broja krvnih sudova u kosti, povećava koncentracija

progenitornih ćelija, zatim povećava koncentracija morfogenetskog proteina kosti i drugih

faktora rasta (19-23, i 22-26 iz Majzouba 1999). Takođe, kao jedan od dodatnih faktora koji

će pojačati efekat regeneracije primenom metoda dekortikacije jeste i lokalna trauma koja

potencira tzv. lokalni akceleratorni fenomen (RAP). RAP predstavlja povećanje jačine

regeneracije proporcionalno lokalnoj stimulaciji, odnosno traumi, kao reparatornom odgovoru

koštanog tkiva (Majzoub i sar. 1999). Ispitivanja tehnike dekortikacije na modelu kalvarije

kunića su pokazala značajno povećanje osteogeneze i gustine kosti u vremenskom periodu od

10 do 60 observacionog dana (Majzoub i sar. 1999). Na istom modelu, autori su

histomorfometrijskom analizom, u observacionom periodu od 3 nedelje, pokazali značajno

stvaranje novoformirane kosti za 29% u odnosu na kost regenerisanu u uslovima odsustva

dekortikacije, kada je stvoreno oko 9% nove kosti (Majzoub i sar. 1999). Rana klinička

ispitivanja Sepe i sar. (1978) su pokazala da se dekortikacijom i primenom materijala za

koštanu regeneraciju dobijaju značajno bolji rezultati u odnosu na primenu samo materijala,

bez dekortikacije. Skorašnja klinička ispitivanja Crea i sar. (2014) su pokazala da

dekortikacija, kao tehnika hirurškog rada, značajno povećava kvalitet open-flap debridmana

parodontalnih džepova sa 2 i 3 zida. Naime, ovi autori navode da je primenom ovog metoda

povećan nivo epitelnog pripoja za više of 2 mm.

Primena amelogenina u hirurškoj terapiji parodontopatije

Biološki koncept primene amelogenina je u parodontalnoj hirurgiji poznat od ranije. In vitro

studije su pokazale uticaj amelogenina na povećanje sinteze faktora rasta i alkalne fosfataze

od strane ćelija periodoncijuma i fibroblasta, kao i na proliferaciju prekursora periodontalnih

ćelija i osteoblasta (3, 4, 5 iz de Leonardis). Isto tako, amelogenin pojačava sintezu kolagena i

stimuliše proces mineralizacije u parodoncijumu. Ovaj protein inhibitorno deluje na epitelnu

proliferaciju. (6,7). In vivo ispitivanja su pokazala da amelogenin značajno utiče na proces

cementogeneze i osteogeneze kako na animalnom modelu, tako i u terapiji pacijenata i to u

kombinaciji sa open-flap debridmana parodontalnih džepova (8,9,10,11, De Leonardis i sar.

2013).

Poznato je da je uspeh hirurške terapije parodontalnih džepova značajno povećan posle

primene amelogenina. Međutim, glavni nedostatak primene amelogenina jeste njegova

nestabilna forma i neodrživost u operativnoj regiji, što utiče na krajnji ishod terapije, odnosno,

što značajno može da umanji kvalitet terapijskog postupka (12). S tim u vezi, njegova

primena je uglavnom bila kombinovana sa primenom različitih materijala za vođenu koštanu

regeneraciju (De Leonardis i sar. 2013). S druge strane, u literaturi nije poznato da li se

klinički efekat regeneracije kosti posle primene amelogenina povećava kada se u te svrhe

primene hirurške tehnike koje utiču na lokalno povećanje regenerativnog potencijala kosti,

kao što je i metod lokalne dekortikacije.

Stoga, izrada ove doktorske disertacije bi trebala da da bliži uvid u kvalitet hirurške

terapije infrakoštanih parodontalnih džepova posle primene amelogenina u kombinaciji sa

metodom dekortikacije, odnosno, lokalne perforacije spongiozne kosti unutar infrakoštanih

parodontalnih džepova.

2.3 Radna hipoteza

Radna hipoteza studije se bazira na predpostavci da intraosealna penetracija alveolarne kosti

infrakoštanog defekta pospešuje reparatorno regenerativni potencijal i sledstveno tome

unapređuje rezultate hirurške terapije parodontopatije.

2.4 Ciljevi istraživanja

• Procena efekata intraosealne penetracije u okviru hirurške terapije infrakoštanih


• Procena efekata primene amelogenina u okviru hirurške terapije infrakoštanih


• Komparacija efekata intraosealne penetracije i amelogenina u okviru hirurške terapije

parodontopatije sa rezultatima otvorene kiretaže.

Kao poseban cilj studije :

• Navodimo mogućnost uvodjenja novih hirurških pristupa u kliničkoj terapiji parodontopatije, a na osnovu relevantnih naučnih rezultata činjenica;

2.5 Metode istraživanja

U studiju će biti uključeno 30 pacijenata Klinike za Parodontologiju i Oralnu medicinu Stomatološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Svi pacijenti, kojima je dijagnostifikovano bilateralno prisustvo infrakoštanih džepova, na očnjacima, premolarima i molarima u gornjoj ili u donjoj vilici, biće uključeni u ovu studiju. Kod svakog pacijenta izabran je jedan infrakoštani defekt, bez stratifikacije po tipu ili mestu zuba. Ukoliko je više od jednog defekta bilo prisutno kod pacijenta, pri radiografskom i kliničkom pregledu izabran je najdublji defekt. Pacijenti će biti podeljeni u dve grupe od po 15 pacijenata, u jednoj grupi (I grupa) će biti rađena režanj operacija tipa otvorene kiretaže (Kontrolna grupa A,OFD), i

(Eksperimentalna grupa B, OFD+IMP) gde će pored istog tipa režanj operacije biti rađena intraosealna penetracija-dekortikacija.

U drugoj grupi (II grupa) će biti rađena režanj operacija tipa otvorene kiretaže (Kontrolna grupa A,OFD), i (Eksperimentalna grupa B, OFD+Emdogain) gde će pored režanj operacije biti rađena primena amelogenina kao promotera regeneracije.

Klinička istraživanja na humanom materijalu podrazumevaju preciznu kliničku verifikaciju praćenih parametara pre hirurške intervencije kao i 6, i nakon 12 meseci od primarnog hirurškog zahvata.

Kriterijumi za odabir učesnika će biti: 1) starost ≥ 28 godina; 2) bez bolesti koje utiču na zdravlje parodoncijum ili zarastanje rana; 3) bez alergija na medikamente koji se koriste u studiji; 4) nepušači ili oni koji puše manje od 5 cigareta dnevno; 5) prisustvo infrakoštanog defekta sa 1, 2 ili 3 zida, dubine ≥4mm na radiogramu; 6) završena kauzalna parodontološka terapija (uputstva za održavanje oralne higijene, kiretaža parodontalnih džepova pod lokalnom anestezijom).

Kriterijumi za odabir zuba i defekta će biti: 1) dubina parodontalnog džepa ≥5mm (DPDŽ) i nivo pripojnog epitela ≥5mm (NPE), sa 2 zida, 3 zida ili kombinacijom 2 do 3 zida infrakoštanog defekta dubine ≥3mm ( merene transgingivalnim sondiranjem, koje treba proveriti posle podizanja flapa); 2) defekt koji ne obuhvata furkaciju korena; 3) pokretljivost zuba ≤1; zub i susedni zubi su vitalni i bez znaka ili simptoma koji ukazuju na potrebu za endodontskim lečenjem; 4) zub i susedni zubi bez prisustva karijesa ili neadekvatnih ispuna; i 5) odsustvo otežavajućih okolnosti.

Klinički parametri će biti mereni pomoću manuelne sonde i zabeleženi u milimetrima. Specifična merenja defekta će biti rađena na najdubljoj tački defekta. Gleđno-cementna granica (GCG) ili ivica ispuna će biti korišćene kao fiksne referentne tačke. Kod svakog pacijenta na svakom zubu biće vršena sledeća merenja: 1) dubina parodontalnog džepa (DPDŽ); 2) nivo pripojnog epitela (NPE); 3) plak indeks (PI)po Silness – Löu, uz korišćenje dijagnostičkih rastvora; i 4) gingivalni indeks (GI) po Löu –Silness -u.Rastojanje od gleđno-cementne granice (GCG) do dna infrakoštanog parodontalnog džepa, meriće se intraoperativno uz pomoć stenta (splint), pod lokalnom anestezijom i očitavaće se na endodontskom lenjiru. Stent ima na sebi metalnu tačku koja se vidi na skeneru. Takođe intraoperativno meriće se nivo alveolarne kosti,tj rastojanje od gleđno-cementne granice do limbusa alveole.

Standardni periapikalni radiogrami će biti snimani preoperativno i na kontroli korišćenjem radiografske tehnike paralelnih zraka sa dugim konusom. Svi radiogrami će biti snimani istom aparaturom, biće korišćeni isti filmovi, ekspozicija i uslovi izrade. Dubina defekta na radiogramu (DDR), definisana kao rastojanje od projekcije površine korena na najkoronarnijoj tački rezidualnog alveolarnog grebena do dna defekta, i radiografska širina defekta (RŠD), definisana kao rastojanje od najkoronarnije tačke rezidualnog alveolarnog grebena do površine korena, biće mereni korišćenjem šestara i zabeleženi u milimetrima. Dno defekta je definisano kao najkoronarnija tačka na kojoj periodontalni ligament ima

kontinuiranu širinu. Radiografska merenja biće korigovana na račun uvećanja (4%) zbog aparature, korišćenjem kao reference metalne sfere poznate veličine. Takođe biće meren ugao radiografskog defekta (ANG), koji je definisan tangentom na površinu korena i linijom koja spaja dno defekta sa najkoronarnijim delom grebena pored susednog zuba.

Posle davanja lokalne anestezije, biće podignut mukoperiostalni režanj, jednostavnog ili modifikovanog dizajna sa očuvanjem interdentalne papile. Defekti će biti detaljno očišćeni korišćenjem kireta i ultrazvučnih aparata.

Sledeći klinički parametri će biti potom zabeleženi na najdubljoj tački defekta: 1) od gleđno-cementne granice do vrha alveolarnog grebena (GCG-VAG); 2) od gleđno-cementne granice do hirurškog dna defekta ; 3) dubina defekta, merena od vrha alveolarnog grebena do hirurškog dna defekta; i 4) širina defekta, biće merena kao rastojanje od površine korena do najkoronarnijeg dela alveolarnog grebena i 5) broj zidova defekta. Posle kiretaže i intraoperativnih merenja, kontrolna grupa će biti tretirana na sledeći način. Biće urađene periostalne relaksacione incizije kako bi pomeranje režnja bilo olakšano i osigurano primarno zatvaranje, i biće stavljeni modifikovani horizontalni madrac šavovi.

U eksperimentalnoj grupi I grupe, kortikalni zidovi infrakoštanog defekta biće probijeni pomoću okruglog karbidnog svrdla ( dijametra 1mm) do koštane srži: multiple perforacije biće napravljene na međusobnom rastojanju većem od 1mm i dovoljne su dubine, kako bi se dobilo krvarenje iz spongioze. Režnjevi će biti potom vraćeni i ušiveni kao kod kontrolne grupe.

U eksperimentalnoj grupi II grupe, posle otvorene kiretaže i intraoperativnih merenja, na eksponirani cement korenove zuba biće aplikovan 24% EDTA gel (Straumann PrefGel) u trajanju od 2 minuta, radi uklanjanja razmaznog sloja. Potom će defekt i okolno meko tkivo biti isprano fiziološkim rastvorom, da bi se uklonili ostaci EDTA. Amelogenin će biti apliciran na cement korenova zuba,a zatim I na okolno tkivo. Režnjevi će biti vraćeni i ušiveni kao kod kontrolne grupe.

Pacijentima će biti propisani antibiotici ( 1g amoksicilina, dva puta dnevno 6 dana, sa početkom dan pre operacije) i antimikrobni gel (1% hlorheksidin, dva puta dnevno 3 nedelje). Konci će biti uklonjeni nedelju dana posle operacije. Kontrolni pregledi biće zakazivani nedeljno tokom prvog meseca posle operacije i na svakih 6 meseci posle toga do kraja studije. Na svakom kontrolnom pregledu biće uklanjane meke naslage, polirani zubi i podsticani pacijenti na bolje održavanje oralne higijene ukoliko je to bilo potrebno. Na kontrolnim pregledima posle 6 i 12 meseci, pažljivo će biti uklanjane subgingivne naslage. Krvarenje pri

sondiranju i plak indeks biće mereni na kontroli posle 6 i 12 meseci. Svi parametri biće prikupljeni pre svakog postoperativnog tretmana.

2.6 Ocekivani ishod istraživanja

Jedan od osnovnih ciljeva istraživanja, predstavlja evaluacija kliničkih parametara postignutih

primenom proteina gleđnog matriksa (Emdogain) i primenom naprednih hirurških

procedura,intraosealne penetracije (IOP), kao i poređenje dobijenih rezultata s rezultatima

postignutim primenom režanj operacije tipa otvorene kiretaže (OFD). Očekuje se postizanje

povoljnih terapijskih rezultata u eksperimentalnoj grupi, uz poseban naglasak na vertikalno

stvaranje kosti kod mandibularnih defekata, koje treba biti slično ili bolje, u odnosu na

kontrolnu grupu. Takođe, postoperativni tok, u smislu zarastanja i subjektivnog osećaja

pacijenta, trebalo bi da bude povoljniji u slučaju eksperimentalne grupe.

3. Zaključak

Na osnovu uvida u dostavljenu dokumentaciju, Komisija donosi sledeći zaključak:

Predložena tema „EVALUACIJA PRIMENE INTRAOSEALNE PENETRACIJE I AMELOGENINA U HIRURŠKOJ TERAPIJI PARODONTOPATIJE“, je interesantna,aktuelna,i podobna za izradu doktorske disertacije. Postavljeni ciljevi istraživanja kao i radna hipoteza su definisani u skladu sa predloženom temom. Smatramo da će predviđeni broj ispitanika i uzoraka biti dovoljan da se na egzaktan način proveri i potvrdi radna hipoteza. Predložena metoda je originalna i savremena, jer kod nas nije do sada obrađena i otvara brojne mogućnosti za dalji nastavak istraživanja. Klinički deo istraživanja će biti sproveden na Klinici za parodontologiju i oralnu medicinu.Ustanova u kojima će biti obavljeno istraživanje je adekvatno opremljeno i podobno u smislu sprovođenja predloženog eksperimentalnog postupka. Prema mišljenju Komisije, tema doktorske disertacije dr Života Stojić ispunjava sve uslove neophodne za pristupanje izradi doktorske disertacije .

Na osnovu svega iznetog Komisija u sastavu:

Prof. Dr Saša Janković (Stomatoški fakultet Univerziteta u Beogradu), Prof. dr Zoran Aleksić (Stomatoški fakultet Univerziteta u Beogradu), Prof. dr Draginja Perović Kojović (Medicinski fakultet Univerziteta u Nišu), predlaže Naučno-nastavnom veću Stomatološkog fakulteta u Beogradu da prihvati temu:

„EVALUACIJA PRIMENE INTRAOSEALNE PENETRACIJE I AMELOGENINA U HIRURŠKOJ TERAPIJI PARODONTOPATIJE“, dr Života Stojić za izradu doktorske teze.

U Beogradu, ČLANOVI KOMISIJE :

Prof. dr Saša Janković

____________________________

Prof. dr Zoran Aleksić

____________________________

Prof. dr Draginja Perović Kojović

____________________________

Na osnovu člana 50. Statuta Stomatološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu Nastavno naučno veće Stomatološkog fakulteta, na VI redovnoj sednici u školskoj 2013/14. godini, održanoj 23.09.2014. godine, donelo je sledeću

O D L U K U

Usvaja se pozitivan izveštaj stručne komisije za ocenu predloga teme doktorske disertacije dr Živote Stojića pod nazivomEVALUACIJA PRIMENE INTRAOSEALNE PENETRACIJE I AMELOGENINA U HIRURŠKOJ TERAPIJI PARODONTOPATIJE.

Utvrđuje se da kandidat može pristupiti radu na doktorskoj disertaciji pod navedenim nazivom, pod uslovom da se sa izveštajem komisije i odlukom ovog Veća saglasi Veće naučnih oblasti medicinskih nauka Univerziteta u Beogradu.

Za mentora kandidatu imenuje se prof. dr Saša Janković. Odluku dostaviti: - Veću naučnih oblasti medicinskih nauka Univerziteta u Beogradu - Imenovanom/oj, - Mentoru, - Veću, - Odseku za nastavu, - Pisarnici.

Referent kadrovskog odseka Violeta Rastović

Dekan Stomatološkogfakulteta

Prof.drMiroslavVukadinović

Obrazac 1.

Fakultet STOMATOLOŠKI UNIVERZITET U BEOGRADU

STRUČNO VEĆE ZA MEDICINSKE

Broj zahteva NAUKE

(Naziv stručnog veća kome se zahtev upućuje, aglasno

članu 6. i članu 7. stav 1 .ovog pravilnika)

(Datum)

Beograd, Studentski trg br.1

ZAHTEV

za davanje saglasnosti na predlog teme doktorske disertacije

Molimo da, shodno članu 57. st.3. Zakona o univerzitetu ("Službeni glasnik RS" br. 21/02), date saglasnost Na predlog teme doktorske disertacije:

„EVALUACIJA PRIMENE INTRAOSEALNE PENETRACIJE I AMELOGENINA U

HIRURŠKOJ TERAPIJI PARODONTOPATIJE.“

NAUČNA OBLAST

KLINIČKE STOMATOLOŠKE NAUKE

PODACI O KANDIDATU: 1.Ime, ime jednog od roditelja i prezime kandidata:

ŽIVOTA VELIBOR STOJIĆ 2. Naziv i sedište fakulteta na kome je stekao visoko obrazovanje:

STOMATOLOŠKI FAKULTET U BEOGRADU 3. Godina diplomiranja: 2010 4. Naziv magistarske teze kandidata: /

5. Naziv fakulteta na kome je magistarska teza odbranjena: / 6. Godina odbrane magistarske teze: / 7. Naziv fakulteta na kome je kandidat završio doktorske studije: / odsek, smer ili grupa / Godina završetka doktorskih studija: / Obaveštavamo vas da je Nastavno naučno veće (naziv nadležnog tela fakulteta) na sednici održanoj 23.09.2014. razmotrilo predloženu temu i zaključilo da je tema podobna za izradu doktorske disertacije. DEKAN FAKULTETA _____________________________ Prof. dr Miroslav Vukadinović Prilog: 1. Predlog teme doktorske disertacije sa obrazloženjem, 2. Akt nadležnog tela fakulteta o podobnosti teme za izradu doktorske disertacije.

Documents

Života Stojić etički - webserver.rcub.bg.ac.rs