Životne veštine – izazov 21. veka

Miomir Despotović

Filozofski fakultet

Beograd

Različiti nazivi za istu stvar

• Osnovne veštine;

• Generičke veštine;

• Bazične veštine;

• Esencijalne veštine;

• Životne veštine;

• Ključne veštine;

• Ključne kompetencije;

Šta su veštine

U tradicionalnom smislu:

sposobnost uspostavljanja kontrole nad telesnom muskulaturom;

sposobnost efikasnog obavlja radnog zadatka.

automatizovanost;

minimum kognitivnih elemenata, razumevanja i znanja u sticanju i izvođenju;

Savremeno značenje:

sposobnost za primenu znanja – kapacitet za (pro)aktivno delovanje;

ono što pojedinac mora da nauči i što mora biti u stanju da uradi da bi bio uspešan u učenju, radu i u društvenom životu;

Koje su to veštine koje su potrebne deci i odraslima?

Dve ključne karakteristike

UNIVERZALNOST – potrebne svim ljudima i u svim domenima života;

KONTEKSTUALNOST – posebno značajne za određene životne domene i posebne situacije i rešavanje određenih društvenih i individualnih problema;

kontekst određuje njihovu vrstu i relativnu vrednost i mesto u univerzalnoj hijerarhiji veština;

zaštita zdravlja;

zaštita ljudskih prava;

tehnološki razvoj;

ekonomski razvoja;

socijalno-ekonomski razvoj;

Životne veštine – sve sve, ali zdravlje

koncept Svezske zdravstvene organizacije i UNICEF-a;

usmerenost na potrebe nerazvijenih zemalja i zemalja u razvoju (Azija i Afrika);

sposobnosti za adaptivno i pozitivno ponašanje koje omogućuju pojedincima da se efikasno bave sa zahtevima i izazovima svakodnevnog života;

Cilj:

zaštita i unapređenje zdravlja dece i mladih i

zaštita od različitih vrsta nasilja i zloupotreba;

Životne veštine - WHO

grupa psihosocijalnih kompetencija i interpersonalnih vještina koji pomažu

ljudima da:

donose odluke;

riješavaju probleme,

kritički i kreativno razmišljaj,

efikasno komuniciraju,

izgrađuju zdrave odnose sa drugima,

saosećaju se sa drugima i

upravljaju svojim životom na na zdrav i produktivan način.

Životne veštine - WHO

sposobnosti za adaptivno i pozitivno ponašanje koje omogućuju pojedincima da se efikasno bave sa zahtevima i izazovima svakodnevnog života;

nasilje;

konflikti;

zloupotreba dece;

glad,

HIV/AIDS-a;

adolescentske trudnoće;

suicid;

upotrebe alkohola, duvana i psihoaktivnih supstanci;

povrede;

nesreće;

rasizam;

prirodne nepogode;

ekološki probemi;

Stopa bolesti sa fatalnim ishodom u % - Zapadna Afrika - 2016

Životne veštine – sve, sve, ali ljudska prava

„Afričko proleće“ – MENA (Middle East and North Africa) zemlje;

masovni građanski protesti;

rušenje postojećih režima;

politička nestabilnost;

teški unutrašnji sukobi;

rat;

ekstremno nasilje;

masovno izbeglištvo;

21 milion dece izvan školskog sistema;

Svrhovitost obrazovanja je:

poštovanje ljudskih prava;

socijalna pravda;

ljudsko blagostanje i dostojanstvo;

poštovanje etičkih normi;

tolerancija;

jednakost;

odgovornost;

solidarnosti i sl.

Ključne životne veštine za zemlje Srednje i Severne Afrike

Kognitivne dimenzije ili učenje

da se zna:

Individualne dimenzije ili

učenje da se bude:

Instrumentalne dimenzije

ili učenje da se radi:

Socijalne dimenzije ili

učenje da se živi zajedno:

Rešavanje problema

Kritičko mišljenje

Kreativnost

Analitičke veštine

Veštine slušanja

Metakognitivne veštine

Komunikacione veštine

Radoznalost

Timski rad

Veštine rezonovanja

Veštine ispitivanja

Komunikacija

Samosvesnost

Samokontrola

Poštenje

Samopuzdanje

Donošenje odluka

Empatija

Adaptibilnost

Kreativnost

Motivacija

Posredovanje

Fleksibilnost

Istrajnost

Saradnja

Timski rad

Komunikacija

Veštine pregovaranja

Rešavanje problema

Upravljanje učenjem

Samosvesnost

Rad pod pritiskom

Inicijativnost

Istrajnost

Veštine prezentacije

Usmerenost na klijenta

Organizacione veštines

Posredovanje

Kreativnost

Pravičnost

Raznovrsnost

Sloboda

Solidarnost

Odgovornost

Aktivna tolerancija

Nediskriminacija

Socijalna pravda

Participatcija

Transparentnost

Prihvatanje

Životne veštine za 21. vek – sve, sve, ali informaciono-komunikacione tehnologije

veštine za život u ekonomski i tehnološki razvijenim društvima/zemljama;

informaciono- komunikacione tehnologije oblikuju i menjaju sve dimenzije individualnog i socijalnog života:

način svakodnevnog življenja;

način na koji radimo;

način an koji komuniciramo;

način na koji mislimo, saznajemo i na koji učimo;

Ključni izazovi za život u 21. veku i ključni sadržaji učenja

globalna svest (multikulturna svest i razumevanje);

ekološka svest (ekološka svest i razumevanje održivosti energije i resursa);

finansijska pismenost (ekonomsko, poslovno i preduzetničko znanje);

zdravstvena pismenost (zdravstvo, ishrana i preventiva) i

građanska pismenost (građanski angažman, služenje zajednici, etika i socijalna pravda).

Tri grupe veština koje se zahtevaju u 21. veku:

Veštine učenja i inoviranja:

Kritičko mišljenje i rešavanje problema;

Komunikacija i saradnja;

Kreativnost i inovacije;

Veštine digitalne pismenosti:

Informaciona pismenost;

Medijska pismenost;

Informaciono komunikaciona pismenost; Karijerne i životne veštine:

Fleksibilnost i adaptibilnost;

Inicijativa i samousmerenost;

Socijalna i međukulturna interakcija;

Produktivnost i ispunjavanje zadataka;

Vodjenje i odgovornost;

Ključne kompetencije – sve, sve, ali EU

EU – dugoročni ciljevi

zapošljavanje i tranzicija u svet rada;

produktivnost;

građanska participacija;

socijalna kohezija;

personalni razvoj;

Stanje veština u EU - 2014

oko 26% (70 miliona) odraslih zaposlenih u EU nemaju adekvatne veštine čitanja i pisanja računanje i upotrebe digitalnih sredstava;

više od 65 milina odraslih u EU ne poseduje kvalifikacije srednjeg nivoa brazovanja;

više od polovine od 12 miliona dugoročno nezaposlenih ima veoma nizak stepen obrazovanja;

40% evropskih poslodavaca imaju poteškoća u pronalaženju ljudi sa veštinama koje su im potrebne;

očekuje se 756.000 slobodnih radnih mesta za ICT stručnjake do 2020;

25% visokokvalifikovanih zaposlenih mladih ljudi poseduju viši nivo kvalifikovanosti od potrebnog za poslove koje obavljaju;

Ključnih kompetencija – otvoren zadatak

2002 2004 2006 2018

Komunikacija na

maternjem jeziku;

Komunikacija na

stranim jezicima;

ICT;

Numerička i kom-

petentnost u ma-

tematici, nauci i

tehnologiji;

Preduzetništvo;

Međuljudske i gra-

đanske kompeten-

cije;

Učenje učenja;

Opšta kultura;

Komunikacija na

maternjem jeziku;

Komunikacija na

stranom jeziku;

Matematička

pismenost i osno-vne

kompetencije u nauci

i tehno-logiji;

Digitalna

kompetencija;

Učenje učenja;

Interpersonalne i

građanske

kompetencije;

Preduzetništvo;

Kulturno izražavanje;

Komunikacija na

maternjem jeziku;

Komunikacija na

stranim jezicima;

Matematička

kompetencija i os-

novne kompe-tencije

u nauci i tehnologiji;

Digitalna

kompetentnost;

Učenje učenja;

Društvene i građanske

kompetencije;

Osjećaj inicijative i

preduzetništva;

Kulturna svest i

izražavanje.

Kompetencija

pismenosti;

Jezička kompetencija;

Naučna, tehnološka,

inženjerska i

matematička

kompetentnost;

Digitalna

kompetentnost;

Lične, socijalne i

kompetencije učenja;

Građanska

kompetencija;

Kompetencija za

preduzetništva;

Kompetencija kulturne

svest i izražavanja;

Životne veštine odraslih ljudi postojće i potrebno

Procenat ljudi od 25 godina i više koji su završili srednju školu ili koledž - 1940 - 2017.

Obrazovna struktura stanovništva SAD - 2016

No formal educational credential

13%

Associate's degree

6%

High school diploma or equivalent

42%

Postsecondary nondegree

award 5%

Some college, no degree

0%

Bachelor's degree

21%

Master's degree 5%

Doctoral or professional

degree 8%

Populacija sa tercijarnim obrazovanjem od 25 do 34 godine

Izvor: OECD

Poslovi u SAD

Projekcija Sekretarijata za rad SAD za period 2016-26;

biće otvoreno 167,6 miliona radnih mesta;

za obavljanje tih poslova zahtevaće se 45% zanimanja sa nekom vrstom poslesrednjeg obrazovanja;

samo 13% zanimanja biti potrebno isključivo neformalno obrazovanja;

za preko 56% zanimanja zahtevaće se kontinuirano usavršavanje, odnosno dodatna kratkoročna, srednjoročna ili dugoročnu obuka;

Zaposlenost u EU prema nivou obrazovanja

Izvor: Eurostat

Participacija u obrazovanju odraslih u EU - 2016

Participacija odraslih u obrazovanju i obuci Matejev efekat -2016.godine

Moram, ali ne bih - OECD zemlje, 2015. godini

50% odraslih starosti izmeđ 25-64 godine participira u različitim aktivnostima doživotnog učenja, od čega 11% u formmalnom obrazovanju;

ali želju za participacijom u aktivnostima doživotnog učenja izražava 24% odraslih.

od onih koji su već participirali samo 7% pokazuje želju za daljom participacijom;

43% - oni koji ne participiraju u obrazovanju odraslih i koji ne žele da paricipiraju;

Neću obrazovanje odraslih – 2016.

72.9% nije tražilo informacije o obrazovanju i obuci

80.6% ne želi da paricipira u obrazovanju i obuci.

29.9% koji su participirali u obrazovanju i obuci ne želi dalju participaciju,

42% izjavljuje da nije participiralo i da neće participirati.

60% nema nikakvu potrebu za (daljim) obrazovanjem i obukom.

75% onih sa tercijarnim obrazovanjem ne želi da participira u obrazovanju i obuci odraslih.

81.9% onih sa osnovnim ili manjim obrazovanjem ne želi da participira u obrazovanju i obuci odraslih;

Nemogućnost da se kontroliše vlastita obrazovna agenda - dobijaju nešto što im ne treba;

Ipak će morati - Promena tradiocionalnog životnog obrasca – zahteva učenje

Flinov efekat;

Tudenhamove analize;

odraslo doba evolutivni prostor - najviši nivo pojedinih sposobnosti postiže tek u periodu od 21 do 49 godine života

vrhunac u rezonovanja između 21. i 28.,

prostor, verbalno značenje, fluentnosti reči između 29. i 33;

numeričkih sposobnosti između 43. i 49. godine života.

Užurbano detinjstvo;

Sindrom Petra Pana

Bumerang generacija;

Skriveni kurikulum odraslog doba;

Imamo li odgovor?

koncepata doživotnog učenja;

Divna ideja za sve, stručnjaci si humanisti su srećni

Država još srećnija- učenje je dostupno svima, a ništa ne košta,

Aboliranje države od ogovornosti za obrazovanje;

obrazovanje za digitalne veštine i obrazovanje putem digitalnih veština;

obrazovanje odraslih kao društvena obaveza i fundamentalno pravo pojedinca je svedeno na tumaranje internetom;

Ključno pitanje

Da li pružamo obrazovanje / veštine koje je odraslima stvarno potrebno?

Da li odrasli traže i žele obrazovanje / sticanje veština?

Koje veštine žele odrasli?

Da li imamo okruženje koje zahteva veštine/ znanje /obrazovanje?

Koliko je obrazovanje odraslih stvarno efikasno i kakav je njegov realni doprinos društvenom razvoju?

Stanovništvo BiH starrije od 15 godina prema najvišoj završenoj školi

Obrazovna struktura nezaposlenih u Bosni i Hercegovini 2017