ŽIVOTNI CIKLUS:Adolescencija

Prof. Dr Gordan.Zemun, april 2020. a Mandić-Gajić

15 pitanja mešovitog i otvorenog i zatvorenog tipa

2. kolokvijum: januar 2019.g „Mentalna higijena“ str: 167-288

2. Kolokvijum

1. Nabrojte faze psihoseksualnog razvoja deteta:____________________________________________________________________________________

2. Koja vrsta karaktera se odlikuje: preteranom kontrolom, urednošću, tačnošću, škrtošću i tvrdoglavošću (zaokružite tačan odgovor):◦ a. Oralni karakter◦ b. Analni karakter◦ c. Uretralni karakter

Pitanja (primer)

Životni period između detinjstva i odraslog doba

Vrem. period od oko 15 god. Produžuje se u poslednje vreme zbog potrebe

ovladavanja visokom tehnologijom Međuigra bioloških, psiholoških i socijalno – kulturnih činilaca

Adolescencija

rana - u kojoj dominira biološki razvoj, prava - u kojoj dominira psihološki razvoj, i kasna - u kojoj dominira socijalni razvoj.

Faze adolescencije

Razvoj polnih karakteristika:◦ Proširivanje i zaobljavanje kukova i rast ovarijuma. ◦ Nešto kasnije počinje razvoj dojki i pubične

maljavosti

Menarha se javlja prosečno u 13. godini ali je raspon njene pojave individualan i varira od 10. - 18. godine.

Prve menstruacije nisu praćene ovulacijom tako da se sposobnost začeća javlja do tri godine kasnije.

Polno sazrevanje devojčica

Prvi je problem separacije - odvajanja od primarnog objekta, tj. roditeljske figure,

...a drugi je proces individuacije - razvoj sopstvenog individualiteta (iznutra).

Oba ova procesa su neophodna za sazrevanje i čine suštinu:

krize autoriteta, krize identiteta i krize seksualiteta.

Psihološki razvoj – dva problema

Potreba za ličnom sigurnošću i izbegavanje straha i strepnje,

Potreba za bliskošću, bar sa jednom osobomkoja postaje najbolji drug,

Potreba za intimnošću sa osobom suprotnog pola sa kojom će se doživljavati ugodnost, zadovoljstvo, sve do orgazma.

Razvoj novih potreba

Ranije- sa osobama iz svoje okoline samo na osnovu međuljudske bliskosti,

...sada po prvi put - kontakti u smislu telesne bliskosti i intimnosti.

Psihološki razvoj je stalni proces prilagođavanja na biološka dostignuća uslovljena rastom.

Pojava heteropolnog interesovanja

Od 15. do 18. godine

Polno sazrevanje, eksperimentisanje u heteropolnim aktivnostima, sticanje sopstvenog iskustva i dostizanje definitivnog polnog identiteta,

Prava adolescencija

hromozomske karakteristike (XX - ženski pol, XY - muški pol),

polne žlezde i hormonalni status, spoljašnji i unutrašnji polni organi, materica,

prostata i dr.), sekundarne polne karakteristike

Pol - biološko određenje ljudi na muško ili žensko

Psihološki činioci povezani sa formiranjem polnog identiteta aktivni su još mnogo pre bilo kakve biološke datosti.

Porodica...

Rođenjem deteta i tokom prvih meseci posle rođenja proces formiranja polnog identiteta postaje stvarnost.

Proces formiranja polnog identiteta

U procesu identifikacije s istopolnim roditeljem i počinje psihološko prihvatanje svoga pola i proces formiranja polnog identiteta

Identifikacija

U mnogim porodicama nedostaje jedan ili oba roditelja, pa čak i njihove zamene.

Psihološke uloge roditelja mogu da budu sasvim izmešane, da majka psihološki bude otac, a otac majka, da u porodici vlada ’’neurotični nemir”, što otežava proces zrenja.

Nekompletne porodice

Kontrola nagonske potrebe i usklađenost sa društv. principima

Savladavanje osećanja stida, straha, agresivnosti i osećanja krivice,

Lako i brzo uspostavljanje kontakta sa osobama suprotnog pola,

Pronalaženje heteropolnog partnera sa kojim će uspostaviti ravnopravne odnose, i

Uspešno polno funkcionisanje i sposobnost da pruži i dostigne zadovoljstvo u polnim aktivnostima.

Polni identitet = stepen psihološkog prihvatanja biološke datosti svoga pola

Društvo i kultura, običaji i navike određene sredine, pa čak i porodica, često mladu osobu ne pripremaju da u potpunosti ostvaruje odnose sa suprotnim polom.

Kada adolescent shvati da su druge odrasle osobe (autoriteti) isprečili pred njegove sve veće nagonske potrebe, brojne prepreke u obliku moralnih stavova, osuda, zabrana pa i kazni, postaje zbunjena, zabrinuta i uplašena.

Nepripremljenost

Zbog pomnog samoposmatranja, mladi posebno sumnjaju u ’’ispravnost” svojih polnih organa.

I najmanju sumnju i pogrešna interpretiranja nekih normalnih pojedinosti, koriste kao razlog da bi odložili eksperimentisanje u intimnim aktivnostima sa osobama suprotnog pola.

Strah od biološke neprimerenosti uslovljava

ponašanje izbegavanja intimnih susreta koje mladi doživljavaju kao opasnost, u kojoj mogu da budu ’’prepoznati kao defektni”

Nesigurnost u telesni izgled

Izgrađivanje samopoštovanja skopčano je sa velikim konfliktima.

Mladi su veoma osetljivi na sliku o sebi i veoma burno reaguju na ono što sami misle o sebi,

a i na ono što drugi misle o njima.

Samopoštovanje i „imidž“

Oni koji ne prevaziđu osećanje neprimerenosti, razvijaju krize ili poremećaj polnog identiteta...

...dok oni koji uspevaju da prevaziđu ove prepreke, oprezno počinju eksperimentisanje u polnim aktivnostima i stiču sopstvena iskustva, bez kojih se ne može dostići polni identitet i zrelost.

Dinamički posmatrano, prva iskustva u polnim aktivnostima nisu baš sasvim laka i bezopasna ponašanja.

Krize i prva iskustva

Prva iskustva nikada nisu onoliko uspešna koliko bi oni želeli i kako očekuju.

Razočarenje, pa i krize, su normalna pojava. One će se lakše prevazilaziti kada se zna da se polna aktivnost stalno uči.

Kada mladi naiđu na prepreke u ostvarivanju intimnih odnosa sa osobama suprotnog pola, a ne nalaze rešenja da zadovolje probuđen nagon, pribegavaju delimičnom rešenju samozadovoljavanju.

Krize i samozadovoljavanje

1. Senzualnost2. Intimnost3. Polni identitet4. Reprodukcija5. Seksualizacija

Seksualnost

Svest o svom telu i prihvatanje svog tela

Znanje anatomije i fiziologije Razumevanje vlastitih seksualnih potreba Zadovoljstvo vlastitim telesnim izgledom Zadovoljstvo u razmeni telesne intimnosti

(skin hunger) Seksualno privlačenje (sex appeal) Maštanje, fantaziranje

1. Senzualnost

Emocionalna bliskost sa drugom osobom Briga Uzajamnost/deljenje Zajedničko preuzimanje rizika Ranjivost/osetljivost Sposobnost za otvaranje drugoj osobi

2. Intimnost

Polna uloga Seksualna orijentacija (homo-, hetero-, bi-) Samopoštovanje i samopouzdanost Odnos prema porodici i prijateljima Razvoj uloge od detinjstva do zrelosti Doživljaj sebe kao žene/muškarca

3. Polni (seksualni) identitet

Kontracepcija Plodnost Životni stil (samac, porodica, promiskuitet,

apstinencija...) Seksualno prenosive bolesti Anatomija i fiziologija začeća, trudnoće i

poroda Moral, etika, religija, običaji, zakoni..

4. Reprodukcija (razmnožavanje)

Upotreba seksualnosti da bi se vršio uticaj, kontrola ili manipulcija

Način oblačenja i moda Pojavni izgled (imidž) Govor tela Reklamiranje Mediji: TV, film, show business Porno industrija (uticaj na modu i telesnu

negu, pomicanje granica ukusa i morala..)

Seksualno zlostavljanje Parafilije (perverzije)

5. Seksualizacija

Sa sticanjem sigurnosti u svoj pol i sopstvenu polnu ulogu, steći će i sposobnost da suprotnom polu prilaze sa poštovanjem, poverenjem i osećanjem ravnopravnosti, koja omogućava uzajamnost i sticanje uslova za doživljavanje zadovoljstva kome oba partnera teže.

Završni proces formiranja psihoseksualnog identiteta povezan je sa shvatanjem da je polnost deo ličnosti i življenja uopšte.

Polnost (seksualnost)- deo ličnosti

Prirodnoj tendenciji adolescenta za samostalnošću suprotstavlja se prirodna tendencija roditelja i odraslih da zadrže dominaciju nad mlađima.

Neki roditelji teško podnose odrastanje svoje dece i bore se za održanje autoriteta i produžuju zavisnost svoje dece.

Roditeljska inercija

“Kriza autoriteta” i “jaz među generacijama”◦ Adolescent je ambivalentan, s jedne strane ima

potrebu za slobodom i nezavisnošću, a s druge strane, još uvek nije konačno razrešio problem vezanosti za roditelje.

Dugo školovanje, materijalna zavisnost i življenje sa roditeljima, produžava period zavisnosti i odlaže konačno osamostaljivanje

Generacijski jaz

Da bi mladi mogli da dostignu zrelost, realistični roditelji još od malena, moraju da podstiču njihovo osećanje odgovornosti za sopstveno ponašanje.

Oni koji ne uspeju da razviju taj stepen odgovornosti ostaju zavisni tokom života- veliki problem u svakodnevnom življenju i prilagođavanju.

Odgovornost vs. zavisnost

Da bi sazreli moraju sami da donose odluke.

Mladi moraju da nauče da: ◦ samostalno rešavaju probleme i dileme, ◦ samostalno vrše izbor i opredeljuju se , ◦ sami određuju sopstvene životne ciljeve i

opredeljenja.

Donošenje važnih životnih odluka

Sopstveni roditelji!

Roditelji često nisu ni svesni svojih motiva kada, umesto dece, odlučuju ”za njihovo dobro”, i tako ih guraju u okrilje zavisnosti i detinjstva,

Roditelji treba da shvate da je preterana zaštita mladih od teškoća koje život nosi sobom, više štetna nego korisna.

Najveća smetnja!

Nije dobro ni potpuno prepustiti mlade same sebi, jer oni i dalje traže i očekuju pomoć odraslih kada im je neophodna.

Pravilan put

Pravilan put :prijateljsko, toplo i nenametljivo razumevanje i prihvatanje

Prevremeno stečena nezavisnost je nezrela, jer adolescent nije postao nezavisan zahvaljujući svojim kapacitetima, već je ta nezavisnost stečena borbom protiv zavisnosti, što može da dovede do formiranja negativnog identiteta.

Pre vremena ne valja

Postepeni prelaz u doba zrelosti...

Traje od 18. do 26. godine, nekada i duže ...

Središnji problemi su proces formiranja identiteta i razvoj društvenih i moralnih normi u ponašanju.

Kasna adolescencija

Doživljavaj samog sebe :◦ Kao posebne i nezavisne ličnosti

◦ svesne svoga telesnog stanja i ◦ dostignute polne zrelosti,

◦ svesne drugih ljudi i društva u celini i ◦ svog sopstvenog odnosa prema ljudima i društvu.

Identitet

Osoba, koja je uspešno ostvarila svoj identitet, ima osećanje unutrašnjeg jedinstva i celovitosti, tj. osećanje zadovoljstva sobom, svojim radom ili “udobnosti u sopstvenoj koži”.

Osećanje identiteta omogućava mladoj osobi da realno sagledava

šta ona jeste, šta drugi misle da jeste, šta se od nje očekuje i šta zapravo može.

Identitet

Izvorište identiteta sadržano je u sukcesivnim sintezama koje obavlja Ego tokom razvoja, postepeno integrišući u osećanje identiteta sve ono što je dato:

konstitucijom, nagonskim potencijalima i potrebama, značajnim identifikacijama, uspešnim odbranama, posebno sublimacijom, istrajnim ulogama.

Integrativna funkcija Ega

Integrativna funkcija Ega tokom razvoja nije ni laka ni uspešna. ◦ Razlike koje se javljaju između različitih nivoa

ličnosti tokom razvoja moraju biti savladane.

Svako takvo premošćavanje dovodi do stanja krize koja može da bude manje ili više burna, ali koja sama po sebi, novom preraspodelom energije, dovodi do uspešnog i stabilnog razvoja.

Integrativna funkcija Ega

Tokom razvoja adolescent ispoljava poseban odnos prema svom telu, koje je za njega na najvećoj ceni.

Zaokupljenost telom stvara niz značajnih psiholoških problema i konflikata.

Za sve vreme razvoja adolescenti stalno iznova doživljavaju svoje telo, iznova ga prihvataju i nastale promene zapažaju i integrišu u doživljaj sebe u nastanku i oblikovanju.

Telo u menjanju

Doživljavanje sebe i svog tela može biti realno i/ili idealizovano...

◦ Ako je razvoj takav da se ova dva pravca poklapaju ili su veoma blisko povezana, biće ostvareno skladno i harmonično življenje.

Ako je raskorak između ova dva procesa veliki, javlja se smetnja u prihvatanju svog telesnog izgleda pa je rizik da se doživi psihička povreda mnogo veći nego inače.

Formiranje telesnog identiteta

Za nastanak neprilagođenog ponašanja veoma je značajno kada osoba ne prihvata svoj telesni izgled.

Mali rast, ružan nos, bubuljičavo lice, krive noge, male dojke, nošenje naočara, često su slabe tačke oko kojih se formira čitav splet konflikata koji gutaju energiju neophodnu za skladan razvoj mladog čoveka.

Neprihvatanje telesnog izgleda

osoba koja je uspešno je prošla ranije faze u razvoju savladala prepreke u zahtevima spoljašnje sredine

zna ko je, oseća se samoprihvaćenom i sigurnom, doživljava sebe istom, celovitom i nepromenjenom

zadovoljna je svojim radom i uspesima zna da se opredeljuje i donosi odluke u životu

Ko je uspeo da dostigne celovitost u osećanju svoga identiteta?

Nezavisna i ličnost za sebe koja zna kuda stremi i šta želi.

Celovitost u osećanju identiteta

Postoje mladi koji ne uspevaju da se kontinuirano razvijaju i dostignu optimalni identitet u svom razvoju.

Oni se razvijaju skokovito i/ili burno, uvek u mladalačkom nemiru ili krizi, tzv. normativnoj krizi.

Normativna kriza (razvojna)

Kriza identiteta, i pored konflikata i straha koji se rasplamsava ne mora da osiromašuje, već može pružiti mogućnost mladim ljudima za dalju inicijativu i širenje funkcije Ega.

Kriza, ali i prilika..

Potencijal tih normativnih kriza je plodonosan i kreativan, doprinosi bržem razvoju i lakšem intelektualnom sazrevanju, razvoju sposobnosti za apstraktno mišljenje, obogaćuje maštu, ostvaruje nove ambicije i naklonosti.

Prividni paradoks

.

Međutim, takav razvoj ne vodi neurotičnom ili nekom drugom obliku psihopatološkog ponašanja, već suprotno - ka sve većoj zrelosti i boljoj organizaciji Ega.

Zato Winiccotova opaska, da je normativna kriza ’’bolest mladosti” isto kao što je i biser ’’bolest školjke”, predstavlja najpreciznije i najlepše definisanje njene suštine.

Normativna kriza

Osoba u normativnoj krizi pokazuje sklonost da pati dublje i intenzivnije

To je čini veoma neotpornom i ranjivom i može da skrene u razvoj ’’putevima koji se ne žele”.

Kada ne postoji sposobnost integracije do nivoa koji je neophodan da bi ličnost dalje skladno sazrevala i uspešno funkcionisala, reč je o krizi ili konfuziji identiteta

Kriza ili konfuzija identiteta

Krizu identiteta često prate ◦ strah, ◦ strepnja, ◦ agresivno ponašanje, ◦ zbunjenost, ◦ osećanje usamljenosti,

◦ .....sve do ispoljavanja ozbiljnijih simptoma koji mogu da poprime izgled neurotičnih, čak i psihotičnih ispoljavanja.

Kriza ili konfuzija identiteta

Odbrana od preteranih ideala koje nameću preterano ambiciozni roditelji ili drugi adolescenti koji u životu superiorno funkcionišu.

U oba slučaja mladi se opredeljuju za negativne društvene uloge i postaju narkomani, alkoholičari, prostitutke, delinkventi i sl.

Prihvatanje negativnog identiteta predstavlja očajnički pokušaj da ponovo ovlada situacijom u kojoj se, raniji pozitivni elementi identiteta, međusobno poništavaju.

Negativan identitet

U jednom trenutku razvoja je lakše da dođu do osećanja identiteta totalnom identifikacijom sa onim što najmanje treba da budu, nego da se bore da dostignu društveno prihvaćene uloge koje su za njihove mogućnosti nedostižne.

Oni žele da bar u nečemu budu najbolji, i doživljavaju psihičko olakšanje kada prihvate negativni identitet kao svoj izbor.

Negativan identitet

Ta olakšanja pospešuje i njihova veoma izražena potreba da žive u grupama istomišljenika, klanovima ili gangovima.

Negativni identitet

Obeležavanje prelaska deteta u zrelog i odraslog čoveka ritualnim obredom.

Jedan od osnovnih arhetipskih oblika ponašanja, u zavisnosti od organizovanosti društva, godina kada se proglašava punoletstvo, mogućnosti preuzimanja seksualnih, društvenih i političkih uloga, podele rada, pripadnosti određenom polu i sl.

Fenomen inicijacije

U starim i primitivnim kulturama mladalački period kao da nije postojao.

Dečaci i devojčice, odmah po postizanju polne zrelosti, u obredu inicijacije su prelazili u svet odraslih i proglašavani za punopravne članove društva.

Inicijacija je imala za cilj da

simbolično oslobodi mlade osobina deteta i adolescenata i omogući im da steknu i polnu zrelost.

Nekad

Danas se prelazak u svet odraslih dešava sporo, bezmalo neprimetno.

Mladi teško ulaze u svet odraslih, postepeno preuzimajući uloge i funkcije koje im društvo dozvoljava, nudeći im mogućnosti življenja između detinjstva i zrelosti,

Danas

Mladima je neophodno mnogo više psihološke slobode i nezavisnosti nego što porodica i društvo često, mogu da prihvate i omoguće.

Društvene restrikcije

Složena borba za dostizanje:

◦ moralnih normi, ◦ osećanja samopoštovanja, ◦ izgrađivanja sistema vrednosti i ◦ merila na osnovu kojih će kasnije u životu

procenjivati šta je dobro, šta je loše

Moralni razvoj

Integrisanje samoga sebe u jedinstvo predstavlja suštinu zrelosti, odraslosti.

Mnogi ovu integraciju nikad ne postižu.

Takođe je ujedinjavanje samoga sebe teže postići ukoliko su komplikovaniji okolina, društvo, situacija u kojoj živi adolescent i sa kojima je suočen i ukoliko je komplikovanija njegova ličnost...

Integracija selfa

Dostignut polni i opšti identitet, Individualizacija ličnosti ali koja podrazumeva

prihvatanje roditeljskih figura, i ostalih odraslih

Zreli zdravi adolescent

Dostizanje sposobnosti za donošenje odluka odabiranje životnih ciljeva, delatnosti i karijere,

Spremnost i sposobnost da se preuzmu moralne norme, oblici ponašanja karakteristični za datu kulturu i društvo u celini.

HVALA NA PAŽNJI!