ИЗБОРНОМ ВЕЋУ ПОЉОПРИВРЕДНОГ ФАКУЛТЕТА …

1

ИЗБОРНОМ ВЕЋУ

ПОЉОПРИВРЕДНОГ ФАКУЛТЕТА

УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУ

У складу са Законом о научноистраживачкој делатности (“Службени гласник РС”

бр. 110/05, 50/06 исправка, 18/2010 и 112/2015), Правилником о поступку, начину

вредновања и квантитативном исказивању научноистраживачких резултата истраживача

(“Службени гласник РС” бр. 24/2016, 21/2017 и 38/2017), Правилником о поступку и

начину вредновања и квантитативном исказивању научноистраживачких резултата

истраживача (“Сл. Гласник РС” бр. 38/2008), и на основу одлуке Изборног већа

Пољопривредног факултета, Универзитета у Београду, бр. 400/9-6 od 28.06.2018. године,

именовани смо у Комисију за спровођење поступка стицања звања, подношење извештаја

и оцену научног рада кандидата др Ане Вучуровић за реизбор у научно звање-научни

сарадник у области: Битехничке науке, грана: Пољопривреда, научна дисциплина:

Заштита биљака, ужа научна дисциплина: Фитопатологија.

Комисија у саставу: др Бранка Крстић, редовни професор, др Горан Делибашић,

редовни професор и др Мира Старовић, научни саветник, Институт за заштиту биља и

животну средину, Београд обавила је анализу рада кандидата на основу увида у

достављену документацију и Изборном већу подносимо следећи:

И З В Е Ш Т А Ј

1. БИОГРАФИЈА

Др Ана Вучуровић рођена је 08.06.1984. године у Никшићу, Црна Гора.

Пољопривредни факултет, Одсек за заштиту биља и прехрамбених производа,

Универзитета у Београду завршила је 2008. године, са просечном оценом 9,66 (девет

66/100). Дипломски рад под насловом: „Морфолошке и одгајивачке одлике изолата

Phytophthora ramorum Werres, de Cock and Man in ’t Veld“ одбранила је са оценом 10

(десет). Добитник је награде Задужбине Николе Спасића за најбољег студента треће

године Пољопривредног факултета, награде Пољопривредног факултета за студента

генерације 2006/07. и награде Универзитета у Београду за најбољег студента генерације

Пољопривредног факултета који је дипломирао у школској 2007/08. години.

Докторске академске студије на Пољопривредном факултету, Универзитета у

Београду, студијски програм: Пољопривредне науке, модул: Фитомедицина уписала је

2008/09. године. Докторску дисертацију под називом „Диверзитет, биолошка и

молекуларна карактеризација вируса тикава и епидемиологија обољења у Србији“

одбранила је 04.03.2013. године.

Од 2009. године као стипендиста Министарства просвете, науке и технолошког

развоја Републике Србије била је ангажована на Катедри за фитопатологију,

Пољопривредног факултета, Универзитета у Београду, на пројекту „Унапређење

сортимента, технологије производње и примарне дораде уљане тикве–голице и невена“

(eвиденциони број пројекта ТР 20089). Тренутно је ангажована на пројекту

„Агробиодиверзитет и коришћење земљишта у Србији: интегрисана процена

биодиверзитета кључних група артропода и биљних патогена“ (eвиденциони број пројекта

ИИИ 43001), као и на пројектима “Application of next generation sequencing for the study and

2

diagnosis of plant viral diseases in agriculture“; (eвиденциони број пројекта Action FA1407,

EU Framework Programme Horizon 2020 COST) и “Using three-way interactions between

plants, microbes and arthropods to enhance crop protection and production“ (eвиденциони број

пројекта Action FA1405, EU Framework Programme Horizon 2020 COST). Учествовала је на

међународном пројекту Advancing Research in Agricultural аnd Food Sciences аt Faculty оf

Agriculture, University оf Belgrade (евиденциони број FP7-REGPOT AREA 316004), као и

на пројекту Министарства Пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Србије

под називом ”Серолошке и молекуларне методе утврђивања нивоа заражености семена

луцерке, праћење интензитета заразе усева и генетичка структура популације вируса

мозаика луцерке (Alfalfa mosaic virus) у Србији” и на билатералном пројекту са Хрватском

„Раширеност фитопатогених гљива на ароматичном и лековитом биљу у Хрватској и

Србији“ који је финансиран од стране Министарства просвете, науке и технолошког

развоја Републике Србије. Tакође, била је учесник на пројектима „Биодиверзитет,

распрострањеност и молекуларна карактеризација вируса гајених биљака из фамилије

Cucuritaceae у Републици Српској“ и „Појава, расрострањеност и молекуларна

карактеризација Iris yellow spot virus-a на луковима у Републици Српској“ финансираним

од стране Министарства науке и технолошког развоја, Републике Српске, Босна и

Херцеговина. Oдлуком Комисије за стицање научних звања Министарства просвете, науке

и технолошког развоја (број 660-01-00194 од 29.01.2014. године) изабрана је у научно

звање научни сарадник.

Ана Вучуровић је обавила стручна усавршавања у трајању од по три месеца у

Dipartimento di Scienze del Suolo della Pianta e degli Alimenti, Università degli Studi di Bari

Aldo Moro у Барију, Италија током 2014. године, као и у Nacionalni inštitut za biologijo у

Љубљани, Словенија током 2016. и 2017. године.

Током 2007. године учествовала је на тренингу: „Integration of food technology and

engineering principles in agricultural practice“ у организацији European Commission

TEMPUS. Тренинге „Genetic improvement for plant resistance“ и „Clinical Field and Lab Plant

Disease Diagnosis, Biological Control and Specimen Collection“ такође у организацији

European Commission TEMPUS обавила је током 2012. и 2013. године. У оквиру

међународног пројекта AREA (2013-2016) похађала је интензивне курсеве: „Team Work“,

„Leadership in Science and Research in the 21st Century“, „Leadership skills in research“ и

„Project Management for Research“, као и интензивне курсеве „Mini-course in Professional

Speaking Skills“ и „Mini-course in Responsible Conduct of Research“ под руководством др

Mark Gleason-а редовног професора са Iowa State University. У току 2015. године

учествовала је на стручном курсу „New Trends in Genomics and Digital Droplet PCR” у

Институту за биолошка истраживања „Синиша Станковић“ у Београду у организацији

Лабена д.о.о, Београд и Bio-Rad. Ана Вучуровић је током 2016. године учествовала на

Joint EFSA-EPPO Workshop: Modelling in Plant Health - how can models support risk

assessment of plant pests and decision-making? у организацији Европске агенције за

безбедност хране (European Food Safety Authority, EFSA) и Европске организације за

заштиту биља (European Plant Protection Organization, EPPO). Tоком 2017. године Ана

Вучуровић је учествовала на тренинг школи за секвенцирање нове генерације у оквиру

COST пројекта FA1407 која је одржана у Gembloux, Белгија. Такође, учествовала је на два

тренинга у организацији EFSA „Evidence base for risk assessment“ и „Exposure assessment“

током 2017. године. Члан је Друштва за заштиту биља Србије, Српског микробиолошког

друштва и Друштва вирусолога Србије, научне мреже Европске агенције за безбедност

3

хране, као и интернационалне радне групе за вирусе легуминоза и поврћа (International

Working Group for Legume and Vegetable Viruses, IWGLVV).

До сада је објавила и саопштила укупно 126 научних радова, од којих је 40

објављено у међународним часописима, 15 у националним часописима, 71 саопштено и

штампано у целини или изводу на међународним и домаћим скуповима, коаутор је једне

Стандардне оперативне процедуре за фитопатолошке лабораторије, a један рад, сврстан у

категорију остали радови, објављен је у водећем националном часопису у Босни и

Херцеговини. Радови Ане Вучуровић цитирани су 98 пута у међународним и националним

часописима.

2. БИБЛИОГРАФИЈА

Категоризација радова из међународних часописа извршена је према KoBSON-у

(www.kobson.nb.rs.proxy.kobson.nb.rs), а радова и саопштења публикованих у земљи према

листи верификованој на Матичном научном одбору за биотехнологију и пољопривреду, а

према категоријама, Правилника о поступку, начину вредновања и квантитативном

исказивању научноистраживачких резултата истраживача („Сл. Гласник РС“ бр. 24/2016,

21/2017 и 38/2017). Категоризација радова који представљају опис случаја (Case report,

New disease repot, First Report) извршена на основу одлуке усвојене на 69. заједничкој

седници Матичног научног одбора за биотехнологију и пољопривреду и

Интердисциплинарног научног одбора за пољопривреду и храну, одржане 24. новембра

2016. године, да се радови категорије Case Report бодују четвртином вредности бодова

које носи часопис, односно 2,5 бодa за М21а, 2 бода за категорију М21 и 1,25 за категорију

М22.

2.1. Списак научних публикација до избора у звање научни сарадник

Радови објављени у научним часописима међународног значаја (М20)

Рад у врхунском међународном часопису M21

1. Vučurović, A., Bulajić, A., Stanković, I., Ristić, D., Berenji, J., Jović, J., Krstić, B.

(2012): Non-persistently aphid-borne viruses infecting pumpkin and squash in Serbia and

partial characterization of Zucchini yellow mosaic virus isolates. European Journal of

Plant Pathology 133: 935-947. М21=8 (ISSN 0929-1873, Agronomy, 21/78, 2012, IF:

1.610) Хетероцитати: 8

2. Bulajić, A., Đekić, I., Jović, J., Krnjajić, S., Vučurović, A., Krstić, B. (2010):

Phytophthora ramorum occurrence in ornamentals in Serbia. Plant Disease 94: 703–708.

М21=8 (ISSN 0191–2917, KoBSON, Plant Sciences, 47/188, 2010, IF: 2,444)

Хетероцитати: 7

3. Bulajić, A., Đekić, I., Jović, J., Krnjajić, S., Vučurović, A., Krstić, B. (2009): Incidence

and distribution of Iris yellow spot virus on onion in Serbia. Plant Disease 93: 976–982.

М21=8 (ISSN 0191–2917, KoBSON, Plant Sciences, 47/173, 2009, IF: 2,294)


4

Рад у врхунском међународном часопису – News Item M21/2 = 4,0

4. Trkulja, V., Mihić Salapura, J., Kovačić, D., Stanković, I., Bulajić, A., Vučurović, A.,

Krstić, B. (2013): First Report of Iris yellow spot virus Infecting Onion in Bosnia and

Herzegovina. Plant Disease 97: 430. M21/2=4,0 (ISSN 0191-2917, KoBSON, Plant

Science, 51/190, 2013, IF: 2.742/2) Хетероцитати: 0

5. Trkulja, V., Mihić Salapura, J., Ćurković, B., Stanković, I., Bulajić, A., Vučurović, A.,

Krstić, B. (2013): First Report of Tomato spotted wilt virus on Gloxinia in Bosnia and



6. Stanković, I., Bulajić, A., Vučurović, A., Ristić, D., Milojević, K., Nikolić, D., Krstić, B.

(2013): First Report of Tomato spotted wilt virus on Chrysanthemum in Serbia. Plant

Disease 97: 150. M21/2=4,0 (ISSN 0191-2917, KoBSON, Plant Science, 51/190, 2013, IF:

2.742/2) Хетероцитати: 2

7. Bešta-Gajević, R., Jerković-Mujkić, A., Pilić, S., Stanković, I., Vučurović, A., Bulajić,

A., Krstić, B. (2013): Lamium maculatum is a Natural Host for Cucumber mosaic virus.

Plant Disease 97: 150. M21/2=4,0 (ISSN 0191-2917, KoBSON, Plant Science, 51/190,

2013, IF: 2.742/2) Хетероцитати: 0

8. Stanković, I., Bulajić, A., Vučurović, A., Ristić, D., Milojević, K., Nikolić, D., Krstić, B.

(2012): First Report of Tomato spotted wilt virus Infecting Onion and Garlic in Serbia.


2013, IF: 2.455/2) Хетероцитати: 2

9. Stevanović, M., Stanković, I., Vučurović, A., Dolovac, N., Pfaf-Dolovac, E., Krstić, B.,

Bulajić, A. (2012): First Report of Oidium neolycopersici on Greenhouse Tomatoes in

Serbia. Plant Disease 96: 912. M21/2=4,0 (ISSN 0191-2917, KoBSON, Plant Science,

51/190, 2013, IF: 2.455/2) Хетероцитати: 0

10. Milojević, K., Stanković, I., Vučurović, A., Ristić, D., Nikolić, D., Bulajić, A., Krstić, B.

(2012): First Report of Cucumber mosaic virus Infecting Watermelon in Serbia. Plant

Disease 96: 1706. M21/2=4,0 (ISSN 0191-2917, KoBSON, Plant Science, 51/190, 2013,

IF: 2.455/2) Хетероцитати: 0

11. Vrandečić, K., Jurković, D., Ćosić, J., Stanković, I., Vučurović, A., Krstić, B., Bulajić,

A. (2012): First Report of Foliar and Stem Blight on Sunflower Caused by Altеrnaria

helianthiinficiens in Croatia. Plant Disease 96: 1698. M21/2=4,0 (ISSN 0191-2917,

KoBSON, Plant Science, 51/190, 2013, IF: 2.455/2) Хетероцитати: 2

12. Vučurović, A., Bulajić, A., Stanković, I., Ristić, D., Nikolić, D., Berenji, J., Krstić, B.

(2012): First Report of Zucchini yellow mosaic virus in Watermelon in Serbia. Plant



13. Bulajić, A., Vučurović, A., Stanković, I., Ristić, D., Jović, J., Stojković, B., Krstić, B.

(2011): First Report of Plasmopara obducens on Impatiens walleriana in Serbia. Plant



14. Stanković, I., Bulajić, A., Vučurović, A., Ristić, D., Jović, J., Krstić, B. (2011): First

Report of Tomato spotted wilt virus on Gerbera hybrida in Serbia. Plant Disease 95: 226.

M21/2=4,0 (ISSN 0191-2917, KoBSON, Plant Science, 51/190, 2013, IF: 2.449/2)


5

15. Vučurović, A., Bulajić, A., Stanković, I., Ristić, D., Berenji, J., Jović, J., Krstić, B.

(2011): First Report of the Occurrence of Cucurbit aphid–borne yellows virus on Oilseed

Pumpkin in Serbia. Plant Disease 95: 1035. M21/2=4,0 (ISSN 0191-2917, KoBSON, Plant


Рад у међународном часопису (M23)

16. Stanković, I., Bulajić, A., Vučurović, A., Ristić, D., Milojević, K., Berenji, J., Krstić B.

(2011): Status of tobacco viruses in Serbia and molecular characterization of Tomato

spotted wilt virus isolates. Acta Virologica 55: 337–347. M23=3 (ISSN 0001-723X,

Virology, 30/32, IF: 0.682) Хетероцитати: 4

17. Milošević, S., Subotić, A., Bulajić, A., Djekić, I., Jevremović, S., Vučurović, A., Krstić,

B. (2011): Elimination of TSWV from Impatiens hawkerii Bull. and regeneration of

virus–free plant. Electronic Journal of Biotechnology 14.

http://dx.doi.org/10.2225/vol14–issue1–fulltext–5. M23=3 (ISSN 0717–3458, KoBSON,

Biotechnology & Applied Microbiology, 96/160, 2011, IF: 0,968) Хетероцитати: 7

Рад у часопису међународног значаја верификованог посебном одлуком М24

18. Ристић, Д., Вучуровић, А., Станковић, И., Јовић, Ј., Милојевић, К., Булајић, А.,

Крстић, Б. (2011): Plasmopara obducens – нова претња производњи Impatiens

walleriana у Србији. Пестициди и фитомедицина 26: 43–53. М24=3 Хетероцитати: 0

19. Станковић, И., Вучуровић, А., Булајић, А., Ристић, Д., Берењи, Ј., Крстић, Б.

(2011): Присуство и молекуларна карактеризација вируса мозаика луцерке у усеву

дувана у Србији. Пестициди и фитомедицина 26: 229–243. М24=3 Хетероцитати: 0

20. Вучуровић, А., Булајић, А., Станковић, И., Ристић, Д., Берењи, Ј., Крстић, Б.

(2011): Карактеризација вируса мозаика краставца пореклом са тикава у Србији.

Пестициди и фитомедицина 26: 325–336. М24=3 Хетероцитати: 0

Зборници међународних научних скупова (М30)

Саопштење са међународног скупа штампано у целини M33

21. Bulajić, A., Stanković, I., Vučurović, A., Ristić, D., Milojević, K., Trkulja, V., Krstić, B.

(2012): Iris yellow spot virus emerging pathogen and serious threat for the production

of Allium species. Proceedings of „International Symposium on Current Trends in Plant

Protection“, 25-28 September, Belgrade, Serbia, pp. 231 238. M33=1

Саопштење са међународног скупа штампано у изводу M34

22. Lolić, B., Bulajić, A., Đekić, I., Vučurović, A., Delić, D., Krstić, B. (2012): Detection of

Phytophthora spp. on raspberry in Republic of Srpska. Book of Abstracts of VII

International Strawberry Symposium, 18-22 February, Beijing, China, pp. 467. M34=0,5

23. Ristić, D., Stanković, I., Vučurović, A., Berenji, J., Miličević, T., Krstić, B., Bulajić, A.

(2011): Flower necrosis of Calendula officinalis L. caused by Alternaria alternata.

Abastracts book of Symposium Power of Fungi and Mycotoxins in Health and Disease,

19-22 October, Primošten, Croatia, pp. 52. M34=0,5

http://dx.doi.org/10.2225/vol14-issue1-fulltext-5

6

24. Stanković, I., Ristić, D., Vučurović, A., Miličević, T., Krstić, B., Bulajić, A. (2011):

Plasmopara obducens – a new pathogen on Impatiens walleriana in Serbia. Abastracts

book of Symposium Power of Fungi and Mycotoxins in Health and Disease, 19-22

October, Primošten, Croatia, pp. 96. M34=0,5

25. Ristić, D., Stanković, I., Vučurović, A., Berenji, J., Miličević, T., Krstić, B., Bulajić, A.

(2011): Seed–borne infection of Calendula officinalis L. with Fusarium cf. incarnatum.

Abastracts book of 7th Balkan Congress for Microbiology, 25-29 October, Belgrade,

Serbia. M34=0,5

26. Vučurović, A., Bulajić, A., Stanković, I., Ristić, D., Berenji, J., Krstić, B. (2011): The

current status of cucurbit viruses in Serbia. Abastracts book of 4th Conference of the

International Working Group on Legume and Vegetable Viruses (IWGLVV), 17-20 May,

Antequera (Malaga), Spain, pp. 109. M34=0,5

Часописи националног значаја (М50)

Рад у водећем часопису националног значаја М51

27. Вучуровић, А., Булајић, А., Милојевић, К., Станковић, И., Ристић, Д., Берењи, Ј.,

Крстић, Б. (2012): Присуство и карактеризација вируса жутог мозаика цукинија у

усеву лубенице у Србији. Ратарство и повртарство 49: 151 159. М51=2


28. Ристић, Д., Станковић, И., Вучуровић, А., Берењи, Ј., Крњајић, С., Крстић, Б.,

Булајић, А. (2012): Epicoccum nigrum нови патоген семена сирка у Србији.

Ратарство и повртарство 49: 160 166. М51=2 Хетероцитати: 0

29. Ристић, Д., Вучуровић, А., Станковић, И., Николић, Д., Берењи, Ј., Крстић, Б.,

Булајић, А. (2011): Молекуларна идентификација изолата Fusarium graminearum,

патогена сирка у Србији. Ратарство и повртарство 48: 347–352. М51=2


30. Булајић, А., Вучуровић, А., Станковић, И., Ристић, Д., Берењи, Ј., Крстић, Б.

(2010): Нови правци примене отпорности тикава у контроли вирусних обољења.

Пестициди и фитомедицина 25: 201–211. М51=2 Хетероцитати: 0

31. Вучуровић, А., Булајић, А., Станковић, И., Ристић, Д., Берењи, Ј., Крстић, Б.

(2010): Учесталост појаве и молекуларна карактеризација вируса мозаика лубенице

пореклом из Србије. Пестициди и фитомедицина 25: 213–230. М51=2


32. Вучуровић, А., Булајић, А., Ђекић, И., Ристић, Д., Берењи, Ј., Крстић, Б. (2009):

Присуство и распрострањеност вируса уљане тикве и молекуларна карактеризација

вируса жутог мозаика цукинија. Пестициди и фитомедицина 24: 85–94. М51=2


33. Вучуровић, А., Булајић, А., Ђекић, И., Ристић, Д., Берењи, Ј., Крстић, Б. (2009):

Биолошка варијабилност вируса жутог мозаика цукинија у Србији. Пестициди и

фитомедицина 24: 271–280. М51=2 Хетероцитати: 0

Рад у часопису националног значаја М52

34. Ђекић, И., Булајић, А., Вучуровић, А., Ристић, Д., Крстић, Б. (2008): Утицај

неравномерне дистрибуције вируса бронзавости парадајза на серолошко

7

доказивање вируса у парадајзу, паприци и украсним биљкама. Пестициди и

фитомедицина 23: 225–234. М51=1,5 Хетероцитати: 0

Рад у научном часопису М53

35. Ђекић, И., Булајић, А., Јовић, Ј., Крњајић, С., Вучуровић, А., Берењи, Ј., Крстић, Б.

(2008): Заступљеност и молекуларна детекција вируса мозаика краставца у усеву

дувана. Билтен за хмељ, сирак и лековито биље, Институт за ратарство и

повртарство, Нови Сад, 40: 70–82. М53=1 Хетероцитати: 0

Зборници скупова националног значаја (М60)

Саопштење са скупа националног значаја штампано у изводу М64

36. Николић, Д., Милојевић, К., Станковић, И., Вучуровић, А., Ристић, Д., Булајић, А.,

Крстић, Б. (2012): Cucumber mosaic virus значајан патоген парадајза у Србији.

Зборник резимеа радова XIV Симпозијума о заштити биља и IX Конгреса о

коровима, 26-30. новембар, Златибор, стр. 105 106. М64=0,2

37. Крстић, Б., Булајић, А., Тркуља, В., Станковић, И., Вучуровић, А., Михић

Салапура, Ј., Ковачић, Д. (2012): Вируси луковичастог поврћа-значај и мере

контроле. Зборник резимеа IX Симпозијума о заштити биља у БиХ, 06-08.

новембар, Теслић, стр. 7–8. М64=0,2

38. Ристић, Д., Станковић, И., Вучуровић, А., Милојевић, К., Берењи, Ј., Крстић, Б.,

Булајић, А. (2012): Молекуларна идентификација изолата Fusarium proliferatum,

патогена сирка у Србији. Зборник резимеа радова XIV Симпозијума о заштити

биља и IX Конгреса о коровима, 26-30. новембар, Златибор, стр. 108 109. М64=0,2

39. Вучуровић, А., Станковић, И., Милојевић, К., Николић, Д., Берењи, Ј., Булајић. А.,

Крстић, Б. (2012): Tomato spotted wilt virus - нови патоген тикава у Србији. Зборник

резимеа радова XIV Симпозијума о заштити биља и IX Конгреса о коровима, 26-30.

новембар, Златибор, стр. 109–110. М64=0,2

40. Ристић, Д., Станковић, И., Вучуровић, А., Николић, Д., Миличевић, Т., Крстић, Б.,

Булајић, А. (2011): Гљиве из рода Fusarium као патогени невена (Calendula

officinalis L.). Зборник резимеа XI Саветовања о заштити биља, 28. новембар-03.

децембар, Златибор, стр. 62–63. М64=0,2 41. Вучуровић, А., Булајић, А., Станковић, И., Ристић, Д., Берењи, Ј., Милојевић, К.,

Крстић, Б. (2011): Zucchini yellow mosaic virus – најзначајнији патоген тикава у

Србији. Зборник резимеа XI Саветовања о заштити биља, 28. новембар-03.

децембар, Златибор, стр. 79–80. М64=0,2 42. Ристић, Д., Станковић, И., Вучуровић, А., Берењи, Ј., Крстић, Б., Булајић, А.

(2011): Молекуларна идентификација изолата Fusarium graminearum, патогена

сирка у Србији. Зборник резимеа XI Саветовања о заштити биља, 28. новембар-03.

децембар, Златибор, стр. 110–111. М64=0,2 43. Крстић, Б., Булајић, А., Петровић, Д., Станковић, И., Вучуровић, А., Ристић, Д.

(2011): Епидемиологија вируса паприка и мере контроле. Зборник резимеа VIII

Симпозијума о заштити биља у Босни и Херцеговини, 08-10. новембар, Теслић, стр.

38–39. М64=0,2

8

44. Ристић, Д., Станковић, И., Вучуровић, А., Берењи, Ј., Крстић, Б., Булајић, А.

(2011): Карактеризација Fusarium graminearum као патогена сирка у Србији у циљу

укључивања у селекцију на отпорност. Зборник апстраката IV Симпозијума секције

за оплемењивање организама друштва генетичара Србије, 2-6. октобар, Кладово,

стр. 116. М64=0,2

45. Булајић, А., Вучуровић, А., Станковић, И., Ристић, Д., Ивановић, М., Крстић, Б.

(2010): Развијање методе за одређивање учесталости заразе вирусом мозаика

луцерке у усеву семенске луцерке. Зборник резимеа X Саветовања о заштити биља,

29. новембар-03. децембар, Златибор, стр. 77–78. М64=0,2 46. Ристић, Д., Станковић, И., Вучуровић, А., Лекић, Б., Николић, Д., Адамовић, Д.,

Миличевић, Т., Крстић, Б., Булајић, А. (2010): Гљиве из рода Alternaria као

патогени невена (Calendula officinalis L.). Зборник резимеа X Саветовања о заштити

биља, 28. новембар-03. децембар, Златибор, стр. 45–46. М64=0,2 47. Станковић, И., Булајић, А., Вучуровић, А., Ристић, Д., Берењи, Ј., Крстић, Б.

(2010): Присуство, распрострањеност и карактеризација вируса дувана у Србији.

Зборник резимеа VII Симпозијума о заштити биља у БИХ, 09-11. новембар, Теслић,

стр. 13–14. М64=0,2 48. Вучуровић, А., Булајић, А., Станковић, И., Ристић, Д., Берењи, Ј., Јовић, Ј., Крстић,

Б. (2010): Заступљеност и молекуларна детекција и идентификација вируса мозаика

краставца у усевима тикава у Србији. Зборник резимеа X Саветовања о заштити

биља, 28. новембар-03. децембар, Златибор, стр. 58–59. М64=0,2 49. Вучуровић, А., Булајић, А., Ђекић, И., Ристић, Д., Берењи, Ј., Јовић, Ј., Крњајић,

С., Крстић, Б. (2009): Watermelon mosaic virus – деструктивни патоген тикве у

Србији. Зборник резимеа VI Конгреса о заштити биља са симпозијумом о

биолошком сузбијању инванзивних организама, 26-30. новембар, Златибор, Србија,

стр. 46–57. М64=0,2 50. Крстић, Б., Вучуровић, А., Булајић, А., Станковић, И., Ристић, Д., Берењи, Ј.

(2009): Вируси уљане тикве у Србији. Зборник резимеа VI Симпозијума о заштити

биља у БИХ, 08-10. децембар, Тузла, стр. 39–40. М64=0,2

51. Лолић, Б., Булајић, А., Ђекић. И., Вучуровић, А., Ђурић, Г., Крстић, Б. (2009):

Увођење нових метода идентификације за врсте рода Phytophthora и етиологија

пропадања малине у Републици Српској. Зборник резимеа XIV Међународног

научно–стручног савјетовања агронома Републике Српске, 23-26 март, Требиње,

стр. 200. М64=0,2 52. Булајић А., Ђекић И., Берењи Ј., Вучуровић А., Ристић Д., Крстић, Б. (2008):

Преношење Zucchini yellow mosaic virus–а семеном тикава. Зборник резимеа IX

Саветовања о заштити биља, 24-28. новембар, Златибор, стр. 94–95. М64=0,2

53. Ђекић И., Булајић А., Јовић Ј., Крњајић С., Вучуровић А., Берењи Ј., Крстић Б.

(2008): Молекуларна проучавања Cucumber mosaic virus–а из дувана. Зборник

резимеа IX Саветовања о заштити биља, 24-28. новембар, Златибор, стр. 72–73.

М64=0,2

54. Ђекић И., Булајић А., Ивановић М., Вучуровић А., Крстић, Б. (2008): Tomato

spotted wilt virus – детекција у кромпиру. Зборник резимеа IX Саветовања о

заштити биља, 24-28. новембар, Златибор, стр. 75–76. М64=0,2

9

55. Вучуровић, А., Булајић, А., Ђекић, И., Берењи, Ј., Крстић, Б. (2008): Вируси –

стални проблем у усеву тикава у Србији. Зборник резимеа IX Саветовања о

заштити биља, 24-28. новембар, Златибор, стр. 96–97. М64=0,2

56. Булајић А., Вучуровић А., Ђекић И., Крстић, Б. (2008): Упоредне морфолошке и

одгајивачке особине Phytophthora ramorum. Зборник резимеа IX Саветовања о

заштити биља, Златибор, стр. 104–105. М64=0,2

57. Булајић А., Јовић Ј., Крњајић С., Вучуровић А., Ђекић И., Крстић, Б. (2008): Први

налаз Phytophthora ramorum у Србији. Зборник резимеа IX Саветовања о заштити

биља, 24-28. новембар, Златибор, стр. 106–107. М64=0,2

58. Булајић А., Вучуровић А., Ђекић И., Крстић, Б. (2008): Експериментални круг

домаћина Phytophthora ramorum. Зборник резимеа IX Саветовања о заштити биља,

24-28. новембар, Златибор, стр. 107–108. М64=0,2

59. Лолић, Б., Булајић, А., Ђекић, И., Вучуровић, А., Ђурић, Г., Крстић, Б. (2008):

Улога Phytophthora spp. у сушењу и пропадању малине у Републици Српској.

Зборник резимеа V Симпозијума о заштити биља у Босни и Херцеговини, 16-18.

децембар, Сарајево, стр. 37–38. М64=0,2

Одбрањена докторска дисертација (М70)

60. Вучуровић, А. (2013): Диверзитет, биолошка и молекуларна карактеризација

вируса тикава и епидемиологија обољења у Србији. Докторска дисертација,

Универзитет у Београду-Пољопривредни факултет, Београд, стр. 1–215. М71=6,0

Остали радови

61. Крстић, Б., Булајић, А., Ивановић, М., Станковић, И., Вучуровић, А. (2010): Alfalfa

mosaic virus – Стандардна оперативна процедура за фитопатолошке дијагностичке

лабораторије. Универзитет у Београду–Пољопривредни факултет и Министарство

пољопривреде, водопривреде и шумарства, Београд. (Уговор између Министарства

пољопривреде и Пољопривредног факултета у Београду уговор бр. 321-01-

682/2009-11 од 12.08.2009. и Анекс 1. уговора од 07.06.2010. године) М86=2,0

62. Лолић, Б., Булајић, А., Ђекић, И., Вучуровић, А., Ђурић, Г., Крстић, Б. (2009):

Присуство врста рода Phytophthora у малињацима на територији Републике Српске.

Агрознање 10: 159–165.

2.2. Списак научних публикација после утврђивања одлуке Изборног већа о

предлогу за стицање звања научни сарадник (бр. 360/9-5/1 од 27.06.2013.) до

доношења одлуке за стицање научног звања научни сарадник (бр. 660-01-

00194/159 од 27.11.2013.)


Рад у врхунском међународном часопису - News Item M21/4

63. Trkulja, V., Kovačić, D., Ćurković, B., Vučurović, A., Stanković, I., Bulajić, A., Krstić, B.

(2013): First Report of Cucumber mosaic virus on Melon in Bosnia and Herzegovina.

10

Plant Disease, August 2013, 97 (8): 1004. M21/4=2,0 (ISSN 0191-2917, Plant Science,

45/199, 2013, IF: 2.742) Хетероцитати: 0

64. Trkulja, V., Mihić Salapura, J., Kovačić, D., Stanković, I., Bulajić, A., Vučurović, A.,

Krstić, B. (2013): First Report of Impatiens necrotic spot virus on Begonia in Bosnia and

Herzegovina. Plant Disease, July 2013, 97 (7): 1004. M21/4=2,0 (ISSN 0191-2917, Plant

Science, 45/199, 2013, IF: 2.742) Хетероцитати: 0

65. Milojević, K., Stanković, I., Vučurović, A., Ristić, D., Milošević, D., Bulajić, A., Krstić,

B. (2013): First Report of Cucumber mosaic virus Infecting Peperomia tuisana in Serbia.

Plant Disease, July 2013, 97 (7): 1004. M21/4=2,0 (ISSN 0191-2917, Plant Science,

45/199, 2013, IF: 2.742) Хетероцитати: 0

66. Vrandečić, K., Jurković, D., Ćosić, J., Stanković, I., Vučurović, A., Bulajić, A., Krstić,

B. (2013): First Report of Alfalfa mosaic virus Infecting Lavandula x intermedia in

Croatia. Plant Disease, July 2013, 97 (7): 1004. M21/4=2,0 (ISSN 0191-2917, Plant


67. Delibašić, G., Tanović, B., Hrustić, J., Stanković, I., Bulajić, A., Vučurović, A., Krstić,

B. (2013): First Report of the Natural Infection of Robinia pseudoacacia with Alfalfa

mosaic virus. Plant Disease, June 2013, 97 (6): 851. M21/4=2,0 (ISSN 0191-2917, Plant

Science, 45/199, IF: 2.742) Хетероцитати: 0

68. Nikolić, D., Stanković, I., Vučurović, A., Ristić, D., Milojević, K., Bulajić, A., Krstić, B.

(2013): First Report of Tomato spotted wilt virus on Brugmansia sp. in Serbia. Plant

Disease, June 2013, 97 (6): 850. M21/4=2,0 (ISSN 0191-2917, Plant Science, 45/199,

2013, IF: 2.742) Хетероцитати: 2

Радови у часописима националног значаја (М50)

Рад у истакнутом часопису националног значаја M52

69. Тркуља, В., Михић Салапура, Ј., Ковачић, Д., Станковић, И., Вучуровић, А.,

Булајић, А., Крстић, Б. (2013): Iris yellow spot virus нови патоген црног лука у

Републици Српској. Заштита биља, септембар 2013, 64 (2): 90–100. М52=1,5


70. Милојевић, К., Станковић, И., Вучуровић, А., Ристић, Д., Николић, Д., Булајић, А.,

Крстић, Б. (2013): Биолошка и молекуларна карактеризација вируса мозаика

краставца пореклом из лубенице у Србији. Заштита биља, мај 2013, 64 (1): 14–25.

М52=1,5 Хетероцитати: 0



71. Крстић, Б., Булајић, А., Станковић, И., Вучуровић, А., Тркуља, В., Стојчић, Ј.,

Ковачић Јошић, Д. (2013): Вирозе врежастих биљака у Србији и Босни и

Херцеговини. Зборник резимеа X Симпозијума о заштити биља, 5-7. новембар,

Сарајево, Босна и Херцеговина, стр. 52–53. М64=0,2

72. Николић, Д., Милојевић, К., Станковић, И., Вучуровић, А., Ристић, Д., Булајић, А.,

Крстић, Б. (2013): Вирозе парадајза у Србији. Зборник резимеа радова XII

11

Саветовања о заштити биља, 25-29. новембар, Златибор, Србија, стр. 44–45.

М64=0,2

73. Ристић, Д., Станковић, И., Вучуровић, А., Милојевић, К., Берењи, Ј., Крстић, Б.,

Булајић, А. (2013): Молекуларна идентификација изолата Fusarium thapsinum,

патогена семена сирка у Србији. Зборник резимеа радова XII Саветовања о заштити

биља, 25-29. новембар, Златибор, Србија, стр. 61–62. М64=0,2

74. Вучуровић, А., Станковић, И., Милојевић, К., Николић, Д., Берењи, Ј., Булајић, А.,

Крстић, Б. (2013): Cucurbit aphid-borne yellows virus – нови патоген тикава у Србији.

Зборник резимеа радова XII Саветовања о заштити биља, 25-29. новембар,

Златибор, Србија, стр. 66–67. М64=0,2

75. Станковић, И., Булајић, А., Вучуровић, А., Тркуља, В., Михић Салапура, Ј.,

Ковачић, Д., Крстић, Б. (2013): Присуство и распрострањеност Iris yellow spot virus-

а у Србији и Босни и Херцеговини. Зборник резимеа радова XII Саветовања о

заштити биља, 25-29. новембар, Златибор, Србија, стр. 67–69. М64=0,2

76. Милојевић, К., Станковић, И., Вучуровић, А., Ристић, Д., Николић, Д., Булајић, А.,

Крстић, Б. (2013): Проучавање природне популације вируса мозаика краставца

(Cucumber mosaic virus) у Србији. Зборник резимеа радова XII Саветовања о

заштити биља, 25-29. новембар, Златибор, Србија, стр. 109–110. М64=0,2

77. Булајић, А., Ивановић, М., Станковић, И., Вучуровић, А., Милојевић, К., Николић,

Д., Крстић, Б. (2013): Испитивања присуства Phytophthora ramorum у Србији.

Зборник резимеа X Симпозијума о заштити биља, 5-7. новембар, Сарајево, Босна и

Херцеговина, стр. 51–52. М64=0,2

2.3. Списак научних публикација по доношењу одлуке за стицање научног звања

научни сарадник (број 660-01-00194 од 29.01.2014. године)


Рад у врхунском међународном часопису M21

78. Nikolić D., Vučurović A., Stanković I., Radović N., Zečević K., Bulajić A., Krstić B.

(2018): Viruses affecting tomato crops in Serbia. European Journal of Plant Pathology,

doi: 10.1007/s10658-018-1467-y. М21=8 (ISSN 0929-1873, Horticulture, 10/36, 2016,

IF: 1.478) Хетероцитати: 0

Рад у врхунском међународном часопису - News Item M21/4

79. Milojević, K., Radović, N., Stanković, I., Vučurović, A., Nikolić, D., Bulajić, A., Krstić,

B. (2016): First Report of Cucumber mosaic virus Infecting Wisteria sinensis in Serbia.



80. Vučurović, I., Vučurović, A., Nikolić, D., Bulajić, A., Milošević, D., Krstić, B.,

Stanković, I. (2016): First Report of Leek yellow stripe virus in Leek in Serbia. Plant

Disease 100: 230. M21/4=2,0 (ISSN 0191-2917, KoBSON, Plant Science, 35/212, 2016,

IF: 3.173) Хетероцитати: 0

81. Stanković, I., Milojević, K., Vučurović, A., Nikolić, D., Krstić, B., Bulajić, A. (2015):

First Report of Fusarium Root Rot of Stored Carrot Caused by Fusarium avenaceum in

12


33/209, 2015, IF: 3.192) Хетероцитати: 1

82. Vučurović, A., Vučurović, I., Stanković, I., Bulajić, A., Nikolić, D., Teodorović, S.,

Krstić, B. (2015): First Report of Garlic common latent virus Infecting Ggarlic in Serbia.



83. Vrandečić, K., Ćosić, J., Novoselović, D., Stanković, I., Vučurović, A., Krstić, B.,

Bulajić, A. (2015): First Report of Wheat spindle streak mosaic virus on Wheat in

Croatia. Plant Disease 99: 896. M21/4=2,0 (ISSN 0191-2917, KoBSON, Plant Science,

33/209, 2015, IF: 3.192) Хетероцитати: 1

84. Milošević, D., Gvozdanović-Varga, J., Ignjatov, M., Nikolić, Z., Vučurović, I.,

Vučurović, A., Stanković, I. (2015): First Report of Onion yellow dwarf virus Infecting

Shallot in Serbia. Plant Disease 99: 1450. M21/4=2,0 (ISSN 0191-2917, KoBSON, Plant


85. Trkulja, V., Stojčić, J., Kovačić, D., Stanković, I., Vučurović, A., Bulajić, A., Krstić, B.

(2014): First Report of Watermelon mosaic virus in Zucchini Squash in Bosnia and



86. Vrandečić, K., Jurković, D., Ćosić, J., Stanković, I., Vučurović, A., Krstić, B., Bulajić,

A. (2014): First Report of Septoria Leaf Spot of Lavandin Caused by Septoria lavandulae

in Croatia. Plant Disease 98: 282. M21/4=2,0 (ISSN 0191-2917, KoBSON, Plant Science,

40/204, 2014, IF: 3.020) Хетероцитати: 0

87. Trkulja, V., Kovačić, D., Mihić Salapura, J., Stanković, I., Vučurović, A., Bulajić, A.,

Krstić, B. (2014): First Report of Zucchini yellow mosaic virus in Watermelon in Bosnia

and Herzegovina. Plant Disease 98: 858. M21/4=2,0 (ISSN 0191-2917, KoBSON, Plant


88. Stanković, I., Ristić, D., Vučurović, A., Milojević, K., Nikolić, D., Krstić, B., Bulajić, A.

(2014): First Report of Fusarium Wilt of Strawberry Caused by Fusarium oxysporum in


40/204, 2014, IF: 3.020) Хетероцитати: 6

89. Milojević, K., Stanković, I., Vučurović, A., Nikolić, D., Ristić, D., Bulajić, A., Krstić, B.

(2014): First Report of Cucumber mosaic virus in Tulipa sp. in Serbia. Plant Disease 98:

1449. M21/4=2,0 (ISSN 0191-2917, KoBSON, Plant Science, 40/204, 2014, IF: 3.020)


90. Trkulja, V., Vasić, J., Vuković, B., Stanković, I., Vučurović, A., Bulajić, A., Krstić, B.

(2014): First Report of Watermelon mosaic virus Infecting Melon and Watermelon in

Bosnia and Herzegovina. Plant Disease 98: 1749. M21/4=2,0 (ISSN 0191-2917, KoBSON,

Plant Science, 40/204, 2014, IF: 3.020) Хетероцитати: 0

Рад у истакнутом међународном часопису M22

91. Bulajić, A., Stanković, I., Vučurović, A., Ristić, D., Milojević, K., Ivanović, M., Krstić,

B. (2014): Tomato spotted wilt virus - Potato Cultivar Susceptibility and Tuber

Transmission. American Journal of Potato Research 91 (2): 186–194. M22=5 (ISSN1099-

209X, KoBSON, Agronomy, 33/81, 2014, IF: 1.204) Хетероцитати: 4

13

Зборници међународних научних скупова (М30)

Саопштење са међународног скупа штампано у целини M33

92. Vučurović, A., Stanković, I., Nikolić, D., Milojević, K., Bulajić, A., Krstić, B. (2017):

Effect of propolis extract on Zucchini yellow mosaic virus inhibition in oilseed pumpkin.

International Symposium on Organic Greenhouse Horticulture, 11-14 April, Izmir,

Turkey. Acta Horticulture 1164: 431–438. M33=1

Саопштење са међународног скупа штампано у изводу M34

93. Vučurović, A., Stanković, I., Petrović-Obradović, O., Radonjić, A., Bulajić, A., Krstić,

B. (2017): Triple interaction: Oilseed pumpkin, Aphid-borne viruses and aphids in

Serbia, a case study. Book of Abstracts of 2nd Annual Meeting of the COST action

CAMo Interactions (FA1405), 31 January-2 February, Ljubljana, Slovenia, pp. 46.

M34=0,5 94. Ristić, D., Vučurović, I., Stanković, I., Vučurović, A., Krstić, B., Bulajić, A. (2016):

Identification of Fusarium cf. incarnatum causing dry rot in Solanum tuberosum in

Serbia. Program and Abstracts of Conference „State-of-the-Art Technologies: Challenges

for the Research in Agricultural and Food Sciences“, 18-20 April, Belgrade, Serbia, pp.

114. M34=0,5 95. Stanković, I., Vučurović, A., Spanò, R., Mascia, T., Gallitelli, D., Bulajić, A., Krstić, B.

(2016): New molecular methods for upgrading research of plant viruses in Serbia.

Program and Abstracts of Conference „State-of-the-Art Technologies: Challenges for the

Research in Agricultural and Food Sciences“, 18-20 April, Belgrade, Serbia, pp. 119.

M34=0,5

96. Stanković, I., Vučurović, A., Nikolić, D., Milojević, K., Vojvodić, M., Krstić, B.,

Bulajić, A. (2016): Alternaria carotiincultae – A new threat for carrot production in

Serbia. Program and Abstracts of Conference „State-of-the-Art Technologies: Challenges

for the Research in Agricultural and Food Sciences“, 18-20 April, Belgrade, Serbia, pp.

120. M34=0,5 97. Vučurović, I., Vučurović, A., Ristić, D., Radović, N., Krstić, B., Bulajić, A., Stanković,

I. (2016): Multiplex RT-PCR in detection of three viruses infecting garlic in Serbia.

Program and Abstracts of Conference „State-of-the-Art Technologies: Challenges for the

Research in Agricultural and Food Sciences“, 18-20 April, Belgrade, Serbia, pp. 130.

M34=0,5

98. Vučurović, A., Stanković, I., Nikolić, D., Milojević, K., Bulajić, A., Krstić, B. (2016):

Effect of propolis extract on Zucchini yellow mosaic virus inhibition in oilseed pumpkin.

Abstract Book of 3rd International Symposium on Organic Greenhouse Horticulture, 11-

14 April, Izmir, Turkey, pp. 75. M34=0,5

99. Vučurović, A., Stanković, I., Bulajić, A., Krstić, B., (2016): Statistical modeling of

Alfalfa mosaic virus detection in alfalfa seed. Book of Abstracts of the Joint EFSA-EPPO

Workshop: Modelling in plant health – how can models support risk assessment of plant

pests and decision-making?, 12-14 December, Parma, Italy, pp. 68. M34=0,5 100. Spanò, R., Mascia, T., Vučurović, A., Gallitelli, D. (2015): Menagement of plant virus

disease by grafting: biological control. Abstracts book of 5th Conference of the

14

International Working Group on Legume and Vegetable Viruses (IWGLVV), 30 August-

03 Sepetember, Haarlem, The Netherlands, pp. 37. M34=0,5 101. Bulajić, A., Stanković, I., Vučurović, A., Milojević, K., Nikolić, D., Teodorović, S.,

Krstić, B. (2015): Alternaria species on carrot in Serbia. APS Annual Meeting, 01-05

August, Pasadena, USA. Phytopathology 105(Suppl. 4): S4:21. M34=0,5 102. Krstić, B., Stanković, I., Vučurović, A., Milojević, K., Nikolić, D., Teodorović, S.,

Bulajić, A. (2015): Iris yellow spot virus epidemics in onion crops in Serbia. APS Annual

Meeting, 01-05 August, Pasadena, USA. Phytopathology 105(Suppl. 4): S4:76. M34=0,5 103. Vučurović, A., Stanković, I., Milojević, K., Nikolić, D., Berenji, J., Bulajić, A., Krstić,

B. (2014): Molecular characterization of Zucchini yellow mosaic virus isolates from

Serbia. Book of Abstracts of VII Congress on Plant Protection “Integrated Plant

Protection Knowledge-Based Step Towards Sustainable Agriculture, Forestry and

Landscape Architecture”, 24-28 November, Zlatibor, Serbia, pp. 300–302. M34=0,5 104. Stanković, I., Milojević, K., Vučurović, A., Nikolić, D., Krstić, B., Bulajić, A. (2014):

Morphological and molecular identification of Alternaria petroselini pathogen of persley

in Serbia. Book of Abstracts of VII Congress on Plant Protection “Integrated Plant

Protection Knowledge-Based Step Towards Sustainable Agriculture, Forestry and

Landscape Architecture”, 24-28 November, Zlatibor, Serbia, pp. 302–303. M34=0,5

105. Stanković, I., Ristić, D., Milojević, K., Vučurović, A., Nikolić, D., Krstić, B., Bulajić, A.

(2014): Morphological and molecular identification of Fusarium oxysporum causing

strawbbery wilt in Serbia. Book of Abstracts of VII Congress on Plant Protection

“Integrated Plant Protection Knowledge-Based Step Towards Sustainable Agriculture,

Forestry and Landscape Architecture”, 24-28 November, Zlatibor, Serbia, pp. 305–307.

M34=0,5

106. Ristić, D., Stanković, I., Milojević, K., Vučurović, A., Nikolić, D., Krstić, B., Berenji, J.,

Bulajić, A. (2014): Morphological and molecular identification of Fusarium equiseti,

pathogen of sorghum in Serbia. Book of Abstracts of VII Congress on Plant Protection

“Integrated Plant Protection Knowledge-Based Step Towards Sustainable Agriculture,

Forestry and Landscape Architecture”, 24-28 November, Zlatibor, Serbia, pp. 309–310.

M34=0,5

107. Bulajić, A., Stanković, I., Vučurović, A., Trkulja, V., Mihić Salapura, J., Kovačić, D.,

Krstić, B. (2014): Iris yellow spot virus-a new onion pathogen in the Republic of Srpska.

Program and Abstracts of Conference „EU Project Collaborations: Challenges for

Research Improvements in Agriculture“, 02-04 June, Belgrade, Serbia, pp. 51. M34=0,5

108. Stanković, I., Ristić, D., Vučurović, A., Berenji, J., Miličević, T., Krstić, B., Bulajić, A.

(2014): Alternaria alternata causing flower necrosis of Calendula officinalis. Program

and Abstracts of Conference „EU Project Collaborations: Challenges for Research

Improvements in Agriculture“, 02-04 June, Belgrade, Serbia, pp. 91. M34=0,5

109. Stanković, I., Ristić, D., Vučurović, A., Miličević, T., Krstić, B., Bulajić, A. (2014):

Plasmopara obducens causing downy mildew of Impatiens walleriana in Serbia.

Program and Abstracts of Conference „EU Project Collaborations: Challenges for

Research Improvements in Agriculture“, 02-04 June, Belgrade, Serbia, pp. 92. M34=0,5

15

Радови у часописима националног значаја (М50)

Рад у врхунском часопису националног значаја М51

110. Vučurović, I., Nikolić, D., Radović, N., Vučurović, A., Ristić, D., Krstić, B., Stanković,

I. (2017): Incidence and distribution of Leek yellow stripe virus in Allium crops in Serbia.

Pesticides and Phytomedicine 32 (3-4): 145-155. M51=2 Хетероцитати: 0

Рад у истакнутом националном часопису M52

111. Станковић, И., Крстић, Б., Булајић, А., Вучуровић, А. (2016): Економски значајне

вирозе пшенице. Биљни лекар 44: 486-500. M52=1,5 Хетероцитати: 0

112. Станковић, И., Милојевић, К., Вучуровић, А., Николић, Д., Крстић, Б., Булајић, А.

(2014): Пегавост и сушење листа – значајна болест першуна у Србији. Заштита

биља 65: 146-154. M52=1,5 Хетероцитати: 0


Предавање по позиву са скупа националног значаја штампано у изводу M62

113. Вучуровић, А., Станковић, И., Крстић, Б., Булајић, А. (2017): Успостављање

система и начина праћења присуства неких карантинских фитопатогених гљива и

вироида у Србији. Зборник резимеа 14. Симпозијума о заштити биља у Босни и

Херцговини, 07-09. новембар, Мостар, Босна и Херцеговина, стр. 24-25. М62=1


114. Станковић, И., Вучуровић, А., Булајић, А., Крстић, Б. (2017): Успостављање

система и начина праћења присуства неких карантинских фитопатогених вируса у

Србији. Зборник резимеа 14. Симпозијума о заштити биља у Босни и Херцговини,

07-09. новембар, Мостар, Босна и Херцеговина, стр. 21–22. М64=0,2

115. Војводић, М., Станковић, И., Вучуровић, А., Зечевић, К., Николић, Д., Крстић, Б.,

Булајић, А. (2017): Illyonectria robusta – нови патоген црног бора у Србији. Зборник

резимеа XIV Саветовања о о заштити биља, 27. новембар-01. децембар, Златибор,

Србија, стр. 46. М64=0,2

116. Вучуровић, А., Станковић, И., Зечевић, К., Николић, Д., Радовић, Н., Булајић, А.,

Крстић, Б. (2017): Коровске биљке као извор инокулума најзначајнијих вируса

тикава у Србији. Зборник резимеа XIV Саветовања о о заштити биља, 27. новембар-

01. децембар, Златибор, Србија, стр. 63. М64=0,2

117. Зечевић, К., Вучуровић, А., Станковић, И., Николић, Д., Радовић, Н., Булајић, А.,

Крстић, Б. (2016): Структура популације вируса мозаика краставца (Cucumber

mosaic virus) у Србији. Зборник резимеа XIII Симпозијума о заштити биља у Босни

и Херцеговини, 06-08. новембар, Теслић, Босна и Херцеговина, стр. 7–8. М64=0,2

118. Булајић, А., Станковић, И., Вучуровић, А., Зечевић, К., Војводић, М., Николић, Д.,

Крстић, Б. (2016): Pestalotiopsis clavispora – патоген украсних биљака у Србији.

16

Зборник резимеа XIII Симпозијума о заштити биља у Босни и Херцеговини, 06-08.

новембар, Теслић, Босна и Херцеговина, стр. 12-13. М64=0,2

119. Зечевић, К., Вучуровић, А., Станковић, И., Радовић, Н., Теодоровић, С., Булајић,

А., Крстић, Б. (2016): Молекуларна карактеризација изолата вируса мозаика

краставца пореклом из Wisteria sinensis из Србије. Зборник резимеа XV

Симпозијума о заштити биља, 28. новембар-02. децембар, Златибор, Србија, стр.

77. М64=0,2

120. Ристић, Д., Вучуровић, И., Станковић, И., Вучуровић, А., Николић, Д., Крстић, Б.,

Булајић, А. (2016): Идентификација Fusarium coeruleum, проузроковача суве

трулежи кртола кромпира. Зборник резимеа XV Симпозијума о заштити биља, 28.

новембар-02. децембар, Златибор, Србија, стр. 92. М64=0,2

121. Вучуровић, И., Вучуровић, А., Станковић, И., Ристић, Д., Радовић, Н., Теодоровић,

С., Крстић, Б. (2016): Leek yellow stripe virus – патоген празилука у Србији. Зборник

резимеа XV Симпозијума о заштити биља, 28. новембар-02. децембар, Златибор,

Србија, стр. 94. М64=0,2

122. Станковић, И., Вучуровић, А., Зечевић, К., Војводић, М., Николић, Д., Крстић, Б.,

Булајић, А. (2016): Морфолошка и молекуларна идентификација Pestalotiopsis

clavispora патогена рододендрона у Србији. Зборник резимеа XV Симпозијума о

заштити биља, 28. новембар-02. децембар, Златибор, Србија, стр. 95. М64=0,2

123. Вучуровић, А., Крстић, Б., Станковић, И., Тркуља, В., Стојчић, Ј., Ковачић, Д.,

Михић Салапура, Ј. Булајић, А. (2015): Вируси инфективни за биљке фамилије

Cucurbitaceae у Србији и Босни и Херцеговини. Зборник резимеа XII

Симпозија/Симпозијума о заштити биља у Босни и Херцеговини, 03-05. новембар,

Мостар, Босна и Херцеговина, стр. 44–45. М64=0,2

124. Станковић, И., Вучуровић, А., Николић, Д., Милојевић, К., Крстић, Б., Булајић, А.

(2015): Alternaria carotiincultae – нови патоген мркве у Србији. Зборник резимеа

радова XIII Саветовања о заштити биља, 23-26. новембар, Златибор, Србија, стр. 15.

М64=0,2

125. Вучуровић, И., Вучуровић, А., Станковић, И., Булајић, А., Николић, Д.,

Теодоровић, С., Крстић, Б. (2015): Garlic common latent virus – значајан патоген

белог лука у Србији. Зборник резимеа радова XIII Саветовања о заштити биља, 23-

26. новембар, Златибор, Србија, стр. 25–26. М64=0,2

126. Булајић, А., Станковић, И., Вучуровић, А., Милојевић, К., Николић, Д., Крстић, Б.

(2014): Alternaria sp. на штитоношама у Србији – таксономски статус. Зборник

резимеа XI Симпозијума о заштити биља у Босни и Херцеговини, 06-06. новембар,

Теслић, Босна и Херцеговина, стр. 8–9. М64=0,2

127. Крстић, Б., Тркуља, В., Михић Салапура, Ј., Станковић, И., Вучуровић, А.,

Милојевић, К., Николић, Д., Булајић, А. (2014): Десет година проучавања вируса

бронзавости парадајза (Tomato spotted wilt virus) у Србији. Зборник резимеа XI

Симпозијума о заштити биља у Босни и Херцеговини, 06-06. новембар, Теслић,

Босна и Херцеговина, стр. 9-10. М64=0,2

17

3. АНАЛИЗА РАДОВА ПУБЛИКОВАНИХ ПОСЛЕ ИЗБОРА У ЗВАЊЕ НАУЧНИ

САРАДНИК

Др Ана Вучуровић се у оквиру научноистраживачког рада бави истраживањима у

области фитопатологије. Научноистраживачки рад кандидаткиње обухвата проучавања

фитопатогених вируса и гљива. Истраживања обухватају детекцију, идентификацију и

карактеризацију наведених проузроковача биљних болести, конвенционалним и

молекуларним методама. Резултати научноистраживачког рада др Ане Вучуровић могу се

сврстати у следеће тематске целине:

3.1. Проучавање фитопатогених вируса

Најзначајнији сегмент истраживања кандидаткиње представља проучавање

економски значајних и карантинских вируса повртарских, ратарских, индустријских и

украсних биљака у нашој земљи и окружењу. Род Tospovirus и најважнији представник

вирус бронзавости парадајза (Tomato spotted wilt virus, TSWV) проучаван је на великом

броју култура. Обимна истраживања осетљивости различитих сорти кромпира на TSWV,

могућност преношења вируса из заражених семенских кртола у надземни део биљке, као и

преношење на нову генерацију семенских кртола приказана су у раду 91.

Рад 68 односи се на први налаз TSWV на Brugmansia sp. у Србији. Анализом

секвенци дела N гена, изолат из Brugmansia sp. показао је највећу нуклеотидну

идентичност (99,9%) са изолатом TSWV из GenBank базе података из паприке из Италије.

TSWV представља један од најзначајнијих вируса на повртарским и украсним биљкама у

Србији, а стање проучености и сви најважнији резултати добијени у оквиру проучавања

овог вируса у Србији изложени су у раду 127. Други значајни представник Tospovirus рода у нашој земљи Iris yellow spot virus

(IYSV). Присуство и распрострањеност овог значајног вируса испитивани су од 2005–

2014. године на луковима у Србији. После секвенцирања и молекуларне карактеризације

установљено је да детектовани изолати имају различито порекло, односно да су

највероватније унети у нашу земљу путем две одвојене интродукције (рад број 102).

Након прве детекције на црном луку у Републици Српској, у даљим испитивањима на

новим локалитетима гајења ове значајне културе, доказано је ширење IYSV у нова

производна подручја (радови број 69, 75 и 107).

У раду 64 приказан је први налаз трећег значајног припадника Tospovirus рода,

Impatiens necrotic spot virus (INSV) на бегонији у Републици Српској, Босна и

Херцеговина. У раду су приказани резултати серолошке, биолошке и молекуларне

карактеризације изолата INSV детектованог у близини Бања Луке. Изолат је показао

највећу нуклеотидну сличност од 99,7% (100% аминокиселинске сличности) са изолатом

INSV из Кине пореклом из Oncidium sp.

Значајан елемент истраживања кандидата односи се на резултате добијене

испитивањем присуства, распрострањености и учесталости појаве вироза тикава у Србији.

Проучавања вироза тикава обухватила су детекцију, идентификацију и карактеризацију

изолата различитих вируса у Србији, развој протокола за рутинску идентификацију,

филогенетска проучавања, као и испитивање неких епидемиолошких аспеката као што је

преношења вируса семеном. Од вируса тикава, ZYMV често је превалентан, како по броју

локалитета у којима је доказан, тако и по учесталости појаве у самом усеву (радови број

18

71, 103 и 123). Етиолошка истраживања обољења изазваних фитопатогеним вирусима

везана за појаву и детекцију карантинских, нових и потенцијално веома штетних вируса

тикава резултирала су и у детекцији новог вируса за нашу земљу, Cucurbit aphid–borne

yellows virus (CABYV) (рад број 74). У раду број 116 представљен је значај коровских

биљака као извора инокулума за најзначајније вирусе тикава у Србији, док је у раду број

93 испитиван међуоднос биљке домаћина, вируса тикава који се преносе биљним вашима

и вектора вируса-биљних ваши.

Кандидаткиња је учествовала и у истраживањима вироза лубенице које су

обављене по први пут у нашој земљи. Испитујући присуство пет најзначајнијих вируса на

лубеници: CMV, WMV, ZYMV, PRSV и SqMV, резултати RT–PCR методе уз коришћење

специфичних прајмера CMV CPfwd/CMV CPrev који амплификују комплетан CP ген

потврдили су присуство вируса мозаика краставца по први пут на лубеници у Србији (рад

број 70).

Испитивања вироза врежастих култура у Републици Српској довела су до

публиковања већег броја радова. Тако су у оквиру рада 63 описани резултати првог налаза

CMV на дињи у Босни и Херцеговини, први налаз WMV на цукини тиквици у оквиру рада

85, док су у оквиру рада 90 изложени резултати првог налаза овог вируса на дињи и

лубеници у Босни и Херцеговини. У оквиру рада 87 описан је први налаз вируса ZYMV

на лубеници у Босни и Херцеговини.

Др Ана Вучуровић је дала и допринос проучавању CMV као економски значајног

патогена биљака фамилије Cucurbitaceae, али и других повртарских, ратарских и украсних

биљака. Сакупљањем и анализирањем великог броја узорака пореклом из различитих

биљака домаћина установљена је значајна варијабилност популације CMV у нашој земљи

(радови 76 и 117). CMV је пронађен и на новим домаћинима, на Peperomia tuisana (рад

број 65), Tulipa sp. (рад број 89) и Wisteria sinensis (рад број 79 и 119). Сви добијени

изолати први пут детектованог CMV на неком новом домаћину или у новом географском

подручју детаљно су окарактерисани серолошки, биолошки и молекуларно и установљена

је њихова филогенетска сродност са другим изолатима овог вируса из осталих делова

света.

Значај вируса парадајза, као и резултати њиховог присуства и распрострањености у

вишегодишњим истраживањима, након серолошке и молекуларне детекције изложени су у

радовима 72 и 78. У Србији је на парадајзу установљено присуство шест економски

значајних вируса: CMV, PVY, AMV, TSWV, ToMV и TMV чија се процентуална

заступљеност и распрострањеност мењају у зависности од године истраживања. Сви

присутни вируси парадајза молекуларно су идентификовани применом секвенцирања и

BLAST анализе.

У раду 111 продискутовани су присуство и значај вируса пшенице у нашој земљи

са нарочитим освртом на најзначајније епидемиолошке особине и мере контроле које је

могуће предузети у циљу ограничења ширења вируса као значајних патогена пшенице.

Вирус мозаика луцерке (Alfalfa mosaic virus, AMV) био је предмет проучавања са

више различитих аспеката и добијени резултати публиковани су у више радова. Тако је

извршена детаљна идентификација и први налаз овог вируса на новим домаћинима и то

Robinia pseudoacacia (рад број 67) и на Lavandula x intermedia у Хрватској (рад број 66).

У раду број 99 представљен је значај примене статистичких модела у детекцији

преношења овог вируса семеном луцерке.

19

У склопу истраживања вируса инфективних за биљке из рода Allium у саопштен је

први налаз Garlic common latent virus (GarCLV) као новог патогена белог лука у Србији

(радови број 82 и 125). У раду 84 саопштен је први налаз Onion yellow dwarf virus

(OYDV) на шалоту, а у раду 80 описан je Leek yellow stripe virus (LYSV) на празилуку као

новом домаћину за нашу земљу, а детаљне анализе изолата овог вируса описане су у

радовима број 110 и 121. Сви добијени изолати вируса инфективних за лукове у Србији

окарактерисани су серолошки, биолошки и молекуларно, анализом секвенце гена за

протеин омотача. У раду број 97 приказано је развијање multiplex RT–PCR методе у циљу

брзе и поуздане детекције три вируса белог лука истовремено.

У раду 83 описан је први налаз Wheat spindle streak mosaic virus (WSSMV) на

пшеници у Хрватској. Након појаве симптома у усеву пшенице, на основу микроскопских

морфолошких особина, односно присуства цистосоруса у кореновом систему биљака

пшенице, доказано је присуство вектора вируса Polymyxa graminis. Успешно је обављено

преношење WSSMV на здраве сејанце пшенице кроз сетву у земљиште пореклом са

парцеле где је болест прво детектована, а добијени изолат окарактерисан је применом

молекуларне детекције и секвенцирања гена за протеин омотача и анализе добијене

секвенце.

Примена и изналажење нових ефикасних метода контроле, а пре свега биолошке

контроле биљних вируса представља један од највећих изазова савремене науке о биљним

вирусима. Кандидаткиња је у оквиру биолошких мера борбе истраживала могућности

примене екстракта прополиса у циљу контроле ZYMV (радови број 92 и 98), као и утицај

калемљења биљака парадајза на индуковање природне отпорности биљака на инфекције

различитим вирусима (рад број 100).

Савремена пољопривреда захтева константно усавршавање метода детекције и

идентификације биљних патогена, као и имплементацију нових, савременијих метода за

њихову детекцију и идентификацију. У раду број 95 описано је увођење нових

савременијих метода за детекцију биљних вируса у Србији у циљу унапређивања ове

области у нашој земљи. Успостављање система и начина праћења карантинских вируса у

циљу спречавања њихове интродукције у Србију описано је у раду број 114.

3.2. Проучавање микоза и псеудомикоза

У циљу утврђивања присуства нових или економски значајних фитопатогених

гљива, др Ана Вучуровић је у сарадњи са другим истраживачима, обавила морфолошку и

молекуларну идентификацију и по први пут у Србији, саопштила појаву неких врста

фитопатогених гљива. У оквиру радова 88 и 105 описан је први налаз Fusarium oxysporum

на јагоди у Србији. Присуство F. oxysporum доказано је на основу морфолошких особина

и молекуларне идентификације применом PCR уз коришћење прајмера ef1/ef2 који

омогућавају амплификацију TEF–1–α гена. Патогеност изолата доказана је инокулацијама

пет сорти јагоде на којима је дошло до развоја симптома који одговарају симптомима

природне заразе биљака јагоде. Врста из истог рода, Fusarium avenaceum по први пут је

идентификована као проузроковач пропадања ускладиштене мркве у Србији. Добијени

резултати наведени су у раду 81. Испитивањем присуства патогена гајеног сирка (Sorghum

bicolor) на огледној парцели у Бачком Петровцу и у производном засаду у Чантавиру, у

пероиду 2009-2011. године забележена је појава интензивних симптома фузариозне

трулежи корена и приземног дела стабла. Опсежна истраживања кандидаткиње допринела

20

су расветљавању етиологије уочених проблема. Из зараженог биљног ткива и семена

добијени су моноспоријални изолати, чија је патогеност потврђена појавом симптома на

вештачки инокулисаним биљкама сирка, а на основу макроскопских и микроскопских

особина проузроковачи су идентификовани као представници комплекса рода Fusarium. У

оквиру комплекса врста рода Fusarium на сирку у Србији доказано је присуство F.

thapsinum (рад број 73) и Fusarium equiseti (рад број 106) на основу молекуларне

идентификације применом PCR уз коришћење прајмера ef1/ef2 и амплификације TEF–1α

гена, који је код одабраних изолата показао 99% до 100% нуклеотидне идентичности са

секвенцама изолата F. thapsinum и F. equiseti депонованих у GenBank бази података. Сува

трулеж, коју проузрокују бројне врсте из рода Fusarium је економски значајна болест,

посебно ускладиштених кртола. Ова болест широко је распрострањена и проузрокује

сваке године значајне штете, посебно током дугог чувања кртола. Присуство суве трулежи

кртола кромпира сорте ‘Cennebec’ праћено је током 2015. године у складиштима на

локалитету Медвеђа (Расински округ), при чему су изоловане и идентификоване две

врсте: Fusarium cf. incarnatum и Fusarium coeruleum (радови број 94 и 120).

Истраживања фитопатогених гљива на лаванди у Хрватској довела су до првог

налаза Septoria lavandulae (рад број 86).

Идентификацијом конвенционалним и молекуларним методама, по први пут у

Србији детектовано је присуство проузроковача пламењаче Plasmopara obducens у

комерцијалној производњи украсних биљака Impatiens walleriana. Током ових

истраживања развијен је поуздан и погодан протокол за молекуларну детекцију (рад број

109).

Део истраживања кандидаткиње везан је за проблематику псеудогљива из рода

Phytophthora, нарочито карантинске и веома значајне врсте P. ramorum. Добијени изолати

окарактерисани су различитим методама као што су: lateral flow тест, имуноензимска

метода на плочи (enzyme–linked immunosorbent assay), конвенционална метода ланчане

реакције полимеразе (polymerase chain reaction), изолација праћена идентификацијом на

основу морфолошких-макроскопских и микроскопских особина, испитивање

експерименталног круга домаћина, одређивање полних типова као и проучавањем

профила изоензима (рад 77).

Важан део истраживања везан је за проблематику врста рода Alternaria патогена

мркве и других штитоноша (рад 101 и 126). Највећа пажња посвећена је статусу појединих

сродних и морфолошки сличних врста и њиховом разликовању. Најпогоднији

таксономски критеријуми за идентификацију A. petroselini проузроковача лисне пегавости

першуна и могућност разликовања на основу морфолошких и молекуларних особина,

секвенцирањем више конститутивних гена приказани су у радовима 104 и 112. У оквиру

ових истраживања, по први пут је доказано присуство Alternaria carotiincultaе, као новог

патогена мркве у нашој земљи (радови 96 и 124).

У раду број 108 приказани су резултати истраживања присуства фитопатогених

гљива из рода Alternaria на семену невена (Calendula officinalis) комерцијално доступног

на тржишту, као и семена пореклом из комерцијалних усева невена. Истраживања су

обухватила морфолошку и биолошку карактеризацију, као и примену молекуларне

идентификације, до нивоа врсте. Добијени продукти одабраних изолата секвенцирани су

коришћењем прајмера ITS1F/ITS4 односно ef1/ef2, а секвенце депоноване у GenBank базу

података. Највиши степен генетичке сличности испитивани изолати испољили су са

изолатима Alternaria alternata.

21

У раду број 113 описано је успостављање система и начина праћења карантинских

фитопатогених гљива и вироида у Србији.

Рад 115 описује врсту Illyonectria robusta као новог патогена црног бора у Србији.

На украсним биљкама се јавља велики број патогена, а у радовима 118 и 122 је описана

врста Pestalotiopsis clavispora као патоген украсних биљака. Истраживања су обухватила

морфолошку и биолошку карактеризацију, као и примену молекуларне идентификације,

до нивоа врсте. Добијени продукти одабраних изолата секвенцирани су коришћењем

прајмера ITS1F/ITS4, а секвенце депоноване у GenBank базу података. Највиши степен

генетичке сличности испитивани изолати испољили су са изолатима P. clavispora из

различитих биљака из различитих делова света.

Анализа до 5 најзначајнијих резултата

Приказано је пет најзначајнијих резултата у којима је кандидаткиња имала кључну

улогу у постављању хипотеза, вршењу истраживања у лабораторијским и пољским

условима, обрађивњу резултата и публиковању ауторских и коауторских научних радова.

1. У Раду под називом „Viruses affecting tomato crops in Serbia” (рад број 78)

кандидаткиња је била део истраживачког тима који је учествовао у теренским и

лабораторијским истраживањима са циљем да се добије увид у присуство и

распрострањеност вируса парадајза у Србији. Идентификација вируса обављена је

серолошком DAS–ELISA методом уз употребу комерцијалних поликлоналних

антисерума, а потврђена применом RT-PCR методе уз употребу специфичних

прајмера за детекцију сваког од присутних вируса. Током двогодишњих

истраживања (2011–2012), укупно је сакупљено и тестирано 3220 узорака

сакупљених на 56 локалитета из различитих округа Србије на присуство 12 вируса

парадајза, како би се утвдило њихово присуство и распрострањеност у Србији. Од

12 тестираних вируса, детектовано је присуство вируса мозаика краставца

(Cucumber mosaic virus, CMV), вируса цртичастог мозаика кромпира (Potato virus Y,

PVY), вируса мозаика луцерке (Alfalfa mosaic virus, AMV), вируса бронзавости

парадајза (Tomato spotted wilt virus, TSWV), вируса мозаика парадајза (Tomato

mosaic virus, ToMV) и вируса мозаика дувана (Tobacco mosaic virus, TMV) у 42,1,

40, 11, 8,6, 2,3 и 1,3% тестираних узорака. Добијени резултати показали су да је

CMV био превалентан у 2011. година, а PVY у 2012. години. Поред тога што су

били превалентни, CMV и PVY су били и најраспрострањенији вируси у усевима

парадајза у Србији. Појединачне инфекције су биле заступљеније у односу на

мешане. Одабрани изолати свих вируса су секвенцирани и депоновани у GenBank

базу података. Добијени резултати представљају прву детаљну анализу вируса

парадајза у Србији после дужег времена.

2. Рад под називом „Tomato spotted wilt virus - Potato Cultivar Susceptibility and

Tuber Transmission” (рад број 91) описује истраживања осетљивости различитих

сорти кромпира на вирус бронзавости парадајза (Tomato spotted wilt virus, TSWV),

затим степен ширења и могућност преношења вируса из заражених семенских

кртола у надземни део биљке, као и преношење вируса на новоформиране семенске

кртоле. TSWV је један од економски важних патогена у производњи кромпира у

22

неким регионима гајења у свету. Мада присуство TSWV није доказано у кромпиру

у Србији, два изолата овог вируса пореклом са дувана и различитих биолошких

особина коришћена су за механичке и инокулације калемљењем у циљу

испитивања осетљивости пет најзаступљенијих сорти кромпира у нашој земљи:

‘Riviera’, ‘Arnova’, ‘Curoda’, ‘Kondor’ и ‘Aladin’. Истраживања су обухватила

серолошко тестирање кртола које су дале вештачки инокулисане биљке кромпира у

циљу праћења могућности транслокације вируса у кртоле, као и серолошко

тестирање новоформираних кртола од стране биљака изниклих из заражених

кртола из претходне вегетације у циљу утврђивања значаја семенских кртола у

епидемиологији овог вируса. Статистичка анализа добијених резултата показала је

да брзина ширења вируса и могућност доспевања у кртоле, као и степен преношења

вируса из заражених семенских кртола на потомство зависи од осетљивости саме

сорте кромпира, а не од изолата вируса. Различити делови ткива кртоле који су

коришћена за припрему узорка нису утицали на успешност детекције вируса

применом ELISA теста, али се препоручује, у циљу добијања поузданих резултата,

коришћење збирног узорка од шест различитих делова кртоле.

3. Рад под називом „Effect of propolis extract on Zucchini yellow mosaic virus

inhibition in oilseed pumpkin” (рад број 92) представља могућност коришћења

екстракта прополиса у циљу смањења инфекције уљане тикве вирусом жутог

мозаика цукинија (Zucchini yellow mosaic virus, ZYMV), као најзначајнијег вируса

који се јавља на тиквама широм света. У раду су примењене четири концентрације

прополиса 1, 2,5, 5 и 10%. Ефекат различитих концентрација прополиса је

испитиван у in vitro и in vivo условима. У in vitro условима инокулум вируса је

помешан са различитим концентрацијама прополиса и биљке уљане тикве су

инокулисане одмах, сат и два сата после. Код in vivo експеримената, биљке уљане

тикве су прскане раствором прополиса различите концентрације одмах, односно

сат и два сата пре или после инокулације вирусом. У свим експериментима за

инокулације је коришћено по 10 биљака уљане тикве у фази првог правог листа.

Као позитивна, односно негативна контрола коришћене су биљке инокулисане

ZYMV односно попрскане екстрактима прополиса. Симптоми на биљкама су

оцењивани 10 дана после инокулације. Само концентрације прополиса од 5 и 10%

смањиле су симптоме изазване ZYMV у свим експериментима. У in vitro

експериментима, број симптоматичних биљака је смањен на 80 и 70% када су

биљке инокулисане после 1 сат, односно на 70 и 60% када су биљке инокулисане

после 2 сата. У in vivo експериментима број симптоматичних биљака је смањен на

70 и 60% када су биљке прскане прополисом 1 сат пре инокулације, односно на 60

и 50% када су биљке прскане прополисом 2 сата пре инокулације. Прскање биљака

прополисом после инокулације је такође дало ефекта, па је број симптоматичних

биљака смањен на 80% (1 сат после инокулације), односно 70 и 80% (2 сата после

инокулације). У овом истраживању добијени су охрабрујући резултати, па би

ефекат прополиса требало испитати и у пољским условима, како би се испитала

могућност његове употребе за контролу биљних вируса.

4. У раду под називом „Биолошка и молекуларна карактеризација вируса

мозаика краставца пореклом из лубенице у Србији” (рад број 70) су приказани

23

резултати проучавања једног од најзначајнијих вируса који се јавља на

повртарским биљкама у Србији. Проучавања у оквиру овог рада су обухватила

утврђивање појаве и распрострањености CMV у усеву лубенице у Србији током

2012. године, а присуство вируса утврђено је у пет од шест прегледаних

локалитета. Присуство вируса установљено је у 24,05% серолошки тестираних

узорака (DAS-ELISA), а најзаступљенији је био на локалитету Силбаш. Током ових

истраживања CMV чешће је био присутан у мешаним инфекцијама са ZYMV и/или

WMV (12,66%), док је присуство појединачне инфекције утврђено у нешто нижем

проценту, 11,39%. Механичким инокулацијама N. glutinosa, добијено је пет изолата,

од којих су два одабрана за даљу биолошку карактеризацију. На основу типа и

јачине симптома на тест–биљкама, утврђена је фенотипска варијабилност

испитиваних изолата. Молекуларна детекција обављена је амплификацијом

фрагмента дужине 871 bp код свих испитиваних изолата коришћењем пара

прајмера CMVCPfwd/CPrev, који омогућавају умножавање гена за протеин омотача

и део 5' и 3' UTR региона. Анализом секвенци комплетног гена за протеин омотача

и реконструкцијом филогенетског стабла, утврђена је припадност изолата CMV из

лубенице из Србије подгрупи IA, која обухвата већину изолата овог вируса.

Резултати ових истраживања указали су на ширење круга домаћина вируса мозаика

краставца у Србији, као и на потребу спровођења детаљнијих анализа популације

овог вируса у циљу спровођења адекватних мера контроле.

5. У раду под називом „Incidence and distribution of Leek yellow stripe virus in Allium

crops in Serbia” (рад број 110) детаљно је проучаван вирус жуте пругавости

празилука (Leek yellow stripe virus, LYSV), који је један од најчешћих и

најзначајнијих вируса на празилуку и белом луку. У Србији је вирус детектован на

обе културе, и празилуку и белом луку, а често се јавља у високим процентима.

Током две узастопне године (2013. и 2014.) прегледано је 11 локалитета гајења

празилука, белог и црног лука и сакупљена су 92 узорка која су DAS–ELISA

методом тестирана на присуство LYSV. Присуство LYSV је доказано у 31,5%

тестираних узорака. Током 2012., присуство LYSV доказано је само у празилуку, у

55,6% тестираних узорака. Током 2013., LYSV је доказан у 85% узорака празилука

и 58,3% узорака белог лука. Укупно посматрано, присуство LYSV је доказано у

56,4% узорака празилука и 17,1% узорака белог лука. Присуство LYSV у

тестираним узорцима потврђено је применом RT–PCR методе и специфичних

прајмера за LYSV који умножавају фрагмент од 1020 bp који обухвата ген за

протеински омотач (CP) и део гена за нуклеарне инклузије (NIb). Молекуларна

идентификација LYSV обављена је секвенцирањем два одабрана изолата из белог

лука 181-13 (MG242625) и празилука 298-13 (MG242624) и поређењем добијених

секвенци са секвенцама LYSV из GenBank базе података. Филогенетске анализе 55

секвенци изолата LYSV из различитих делова света указале су на делимичну

корелацију између биљке домаћина и географског порекла изолата, формирањем

пет одвојених група изолата у филогенетском стаблу. Два изолата из Србије

груписала су се у удаљене групе. Изолат из Србије из празилука 298-13 груписао се

у групу Б, док се изолат из белог лука 181-13 груписао у овиру групе Е.

24

4. ЦИТИРАНОСТ ОБЈАВЉЕНИХ РАДОВА

Према подацима добијеним из база података Google Scholar, Scopus и ISI Web of

Science (http://www.webofknowledge.com/) за радове који су цитирани у међународним

часописима са SCI листе, радови кандидаткиње др Ане Вучуровић цитирани су укупно 98

пута, без аутоцитата и коцитата. Цитираност радова кандидаткиње у публикацијама

реферисаним у наведеним базама података:

Рад под бројем 1: Vučurović, A., Bulajić, A., Stanković, I., Ristić, D., Berenji, J., Jović, J.,

Krstić, B. (2012): Non-persistently aphid-borne viruses infecting pumpkin and squash in Serbia

and partial characterization of Zucchini yellow mosaic virus isolates. European Journal of Plant

Pathology 133(4): 935-947. Цитиран 7 пута у виду хетероцитата:

1. Al-Saleh, M.A., Amer, M.A., Al-Shahwan, I.M., Abdalla, O.A., Zakri, M.A. (2014):

Characterization of different isolates of Zucchini yellow mosaic virus from cucurbits in

Saudi Arabia. African Journal of Microbiology Research 8: 1987-1994.

2. Lecoq, H., Wipf-Scheibel, C., Nozeran, K., Millot, P., Desbiez, C. (2014): Comparative

molecular epidemiology provides new insights into Zucchini yellow mosaic virus

occurence in France. Virus Research 186: 135-143.

3. Ali, М., Hussain, М., Raza, М.М., Muzzamal Khan, Р.М, Hussain, W. Saleem, D.,

Abdussamee, H. (2014): Nutritional and chemotherapeutic management strategies of

powdery mildew in pumpkin. International Journal of Bio-resource and Stress

Management 5: 132-137.

4. Mohsin, M., Raza, M.M., Shafi, J., Ali, B. (2015): Integrated Fungicidal Management for

Downy Mildew of Pumpkin (Pseudoperonospora cubensis). Bulletin of Advance

Scientific Research 1: 5-17.

5. Wang, D., Li, G., Du, S.S. (2017). Occurrence of viruses infecting melon in Xinjiang of

China and molecular characterization of Watermelon mosaic virus isolates. European

Јournal of Plant Pathology 147(4): 919-931.

6. Delić, D., Balech, B., Radulović, M., Đurić, Z., Lolić, B., Santamaria, M., Đurić, G.

(2018). Molecular identification of Tomato spotted wilt virus on pepper and tobacco in

Republic of Srpska (Bosnia and Herzegovina). European Journal of Plant Pathology

150(3): 785-789.

7. Wang, D., Li, G. (2017). Biological and molecular characterization of Zucchini yellow

mosaic virus isolates infecting melon in Xinjiang, China. Canadian Journal of Plant

Pathology 39(1): 48-59.

Рад под бројем 2: Bulajić, A., Đekić, I., Jović, J., Krnjajić, S., Vučurović, A., Krstić, B. (2010):

Phytophthora ramorum occurrence in ornamentals in Serbia. Plant Disease 94: 703–708.

Цитиран 8 пута у виду хетероцитата:

8. Barber, P.A., Paap, T., Burgess, T.I., Dunstan, W., Hardy, G.S.J. (2013). A diverse range

of Phytophthora species are associated with dying urban trees. Urban forestry & urban

greening 12(4): 569-575.

9. CABI (2013): Phytophthora ramorum (sudden oak death (SOD)). Data sheet.

http://www.cabi.org/isc/datasheet/40991.

25

10. EFSA Panel on Plant Health (PLH) (2011): Scientific Opinion on the Pest Risk Analysis

on Phytophthora ramorum prepared by the FP6 project RAPRA. EFSA Journal, 9(6):

2186. [107 pp.] doi:10.2903/j.efsa.2011.2186. Available online:

www.efsa.europa.eu/efsajournal

11. Pérez Sierra, A. M., Mora Sala, B., León Santana, M., García Jiménez, J. A., Campos, M.

P. (2012): Diseases caused by Phytophthora in ornamental plant nurseries. Boletín de

Sanidad Vegetal - Plagas 38: 143-156. (in spanish)

12. Poimala, A., Lilja, A. (2013): NOBANIS - Invasive Alien Species Fact Sheet -

Phytophthora ramorum. - From: Online Database of the European Network on Invasive

Alien Species - NOBANIS www.nobanis.org.

13. Prospero, S., Vercauteren, A., Heungens, K., Belbahri, L., Rigling, D. (2013):

Phytophthora diversity and population structure of Phytophthora ramorum in Swiss

ornamental nurseries. Plant Pathology 62: 1063-1071.

14. Redlin, S. C., Werres, S., Schöder, T. (2014): Invasive Pathogens in Plant Biosecurity.

Case Study: Phytophthora ramorumWerres et al.: Cause of Sudden Oak Death, Ramorum

Leaf Blight and Ramorum Dieback. The Handbook of Plant Biosecurity, pp. 593-611.

15. Tsopelas, P., Paplomatas, E., Tjamos, S. E., Soulioti, N., Elena, K. (2011): First report of

Phytophthora ramorum on Rhododendron in Greece. Plant Disease 95: 223.

Рад под бројем 3: Bulajić, A., Đekić, I., Jović, J., Krnjajić, S., Vučurović, A., Krstić, B. (2009):

Incidence and distribution of Iris yellow spot virus on onion in Serbia. Plant Disease 93: 976–

982. Цитиран 18 пута у виду хетероцитата:

16. Bag, S., Schwartz, H.F., Pappu, H.R. (2012): Identification and characterization of

biologically distinct isolates of Iris yellow spot virus (genus Tospovirus, family

Bunyaviridae), a serious pathogen of onion. European Journal of Plant Pathology 134:

97-104.

17. Bag, S., Schwartz, H.F., Cramer, C.S., Havey, M.J., Pappu, H.R. (2015). Iris yellow spot

virus (T ospovirus: B unyaviridae): from obscurity to research priority. Molecular Plant

Pathology 16(3): 224-237.

18. Beikzadeh, N., Jafarpour, B., Rouhani, H., Peters, D., Hassani-Mehraban, A. (2012):

Molecular Diagnosis of Iris Yellow Spot Virus (IYSV) on Onion in Iran. Journal of

Agricultural Science and Technology 14: 1149-1158.

19. EPPO Reporting Service (2010): Situation of Iris yellow spot virus in Serbia. EPPO

Reporting Service 03-2010, 2010/064.

https://archives.eppo.int/EPPOReporting/2010/Rse-1003.pdf

20. Gawande, S.J., Khar, A., Lawande, K.E. (2010): First Report of Iris yellow spot virus on

Garlic in India. Plant Disease 94: 1066.

21. Hajimorad, M.R., Halter, M.C., Wang, Y., Staton, M.E., Hershman, D.E. (2015):

Evaluation of seed transmissibility of Soybean vein necrosis-associated virus in two

soybean cultivars grown under field conditions. Journal of Plant Pathology and

Microbiology 6(6): 278.

22. Karavina, C., Gubba, A. (2017): Iris yellow spot virus in Zimbabwe: Incidence, severity

and characterization of Allium-infecting isolates. Crop Protection 94: 69-76.

http://www.efsa.europa.eu/efsajournal

26

23. Krauthausen, H.J., Leinhos, G., Müller, J., Radtke, P.C., Jehle, J.A. (2012): Identification

and incidence of Iris yellow spot virus in Allium field crops in Southwest Germany.

European Journal of Plant Pathology 134: 345-356.

24. Leach, A., Reiners, S., Fuchs, M., & Nault, B. (2017): Evaluating integrated pest

management tactics for onion thrips and pathogens they transmit to onion. Agriculture,

Ecosystems & Environment 250: 89-101.

25. Nekoduka, S., Kobayashi, K., Fuji, S.I., Okuda, M., Sano, T. (2015): Molecular

epidemiology of Impatiens necrotic spot virus on greenhouse ornamental plants in a local

area of Japan. Journal of General Plant Pathology 81(6): 429-438.

26. Nischwitz, C., Srinivasan, R., Sundaraj, S. Mullis, S.W., Gitaitis, R.D. (2012):

Geographical distribution and survival of Iris yellow spot virus in spiny sowthistle,

Sonchus asper, in Georgia. Plant Disease 96:1165-1171.

27. Plenk, A., Grausgruber-Groger, S. (2011): First report of Iris yellow spot virus in onions

(Allium cepa) in Austria. New Disease Reports 23: 13.

28. Ramírez-Rojas, S., Ornelas-Ocampo, K., Osuna-Canizalez, F.D.J., Bartolo-Reyes, J.C.,

Varela-Loza, V., Hernández-Romano, J., Ochoa-Martínez, D.L. (2016): Detección de Iris

yellow spot virus en cebolla cultivada en Tepalcingo, Morelos, México. Revista

mexicana de fitopatología 34(3): 308-315.

29. Rafizadeh, N., Jafarpour, B., Isfahani, M.N., Rastegar, M.F. (2012): Molecular and

Serological Studies of Iris Yellow Spot Virus on Onion Plants in Iran. Agricultural

Journal 7: 180-186.

30. Sastry, K.S. (2013): Diagnosis and Detection of Plant Virus and Viroid Diseases. In Plant

Virus and Viroid Diseases in the Tropics (pp. 233-353). Springer, Dordrecht.

31. Sastry, K. S. (2013): Seed-borne plant virus diseases. Springer Science, pp. 1-348.

32. Smith, E.A., Fuchs, M., Shields, E.J., Nault, B.A. (2015): Long-distance dispersal

potential for onion thrips (Thysanoptera: Thripidae) and Iris yellow spot virus

(Bunyaviridae: Tospovirus) in an onion ecosystem. Environmental Entomology 44(4):

921-930.

33. Turina, M., Tavella, L., Ciuffo, M. (2012): Tospoviruses in the Mediterranean area.

Advances in Virus Research 84: 403-437.

Рад под бројем 5: Trkulja, V., Mihić Salapura, J., Ćurković, B., Stanković, I., Bulajić, A.,

Vučurović, A., Krstić, B. (2013): First Report of Tomato spotted wilt virus on Gloxinia in Bosnia

and Herzegovina. Plant Disease 97: 429. Цитиран 3 пута у виду хетероцитата:


(2018): Molecular identification of Tomato spotted wilt virus on pepper and tobacco in

Republic of Srpska (Bosnia and Herzegovina). European Journal of Plant

Pathology 150(3): 785-789.

35. Şafak, F., Kamberoğlu, M.A. (2017): Detection of Tospoviruses in Ornamental Plants in

Hobby Gardens and Landscaping Areas in Adalar District of Istanbul Province. Turkish

Journal of Agriculture-Food Science and Technology 5(9): 1119-1124.

36. Holkar, S.K., Kaushal, P., Kumar, S. (2017): Host preference by evolving insect vectors

in relation to infection of plant viruses. In: Ghatak, A., Ansar, M. (Eds.). The

Phytopathogen: Evolution and Adaptation (pp. 259-302). CRC Press.

27

Рад под бројем 6: Stanković, I., Bulajić, A., Vučurović, A., Ristić, D., Milojević, K., Nikolić,

D., Krstić, B. (2013): First Report of Tomato spotteд wilt virus on Chrysanthemum in Serbia.

Plant Disease 97 (1): 150. Цитиран 3 пута у виду хетероцитата:

37. Renukadevi, P., Nagendran, K., Nakkeeran, S., Karthikeyan, G., Jawaharlal, M., Alice,

D., Malathi, V.G., Pappu, H.R. (2015): First Report of Tomato spotted wilt virus

Infection of Chrysanthemum in India. Plant Disease 99 (8): 1190.

38. El-Attar, A.K., EL-Shazly, M.A., Mokbel, S.A. (2017): Characterization of a novel

asymptomatic isolate of Tomato spotted wilt virus, Infects chrysanthemum plants in

Egypt. Journal of Virological Sciences 2: 17-31.



Republic of Srpska (Bosnia and Herzegovina). European Journal of Plant Pathology 150

(3): 785-789.

Рад под бројем 8: Stanković, I., Bulajić, A., Vučurović, A., Ristić, D., Milojević, K., Nikolić,

D., Krstić, B. (2012): First Report of Tomato spotteд wilt virus Infecting Onion and Garlic in

Serbia. Plant Disease 96 (6): 918. Цитиран 3 пута у виду хетероцитата:

40. El-Attar, A.K., EL-Shazly, M.A., Mokbel, S.A. (2017): Characterization of a novel

asymptomatic isolate of Tomato spotted wilt virus, Infects chrysanthemum plants in

Egypt. Journal of Virological Sciences 2: 17-31.




(3): 785-789.

42. Holkar, S. K., Kaushal, P., Kumar, S. (2017): Host preference by evolving insect vectors

in relation to infection of plant viruses. In: Ghatak, A., & Ansar, M. (Eds.). The

Phytopathogen: Evolution and Adaptation (pp. 259-302). CRC Press.

Рад под бројем 11: Vrandečić, K., Jurković, D., Ćosić, J., Stanković, I., Vučurović, A., Krstić,

B., Bulajić, A. (2012): First Report of Foliar and Stem Blight on Sunflower Caused by Altеrnaria

helianthiinficiens in Croatia. Plant Disease 96: 1698. Цитиран 2 пута у виду хетероцитата:

43. Taj, G., Meena, P.D., Giri, P., Pandey, D., Kumar, A., Kumar, A. (2016): Pathogenesis

mechanisms employed by Alternaria species. Journal of Oilseed Brassica 1(1): 213-240.

44. Heldwein, A. B., Loose, L.H., Lucas, D.D., Hinnah, F.D., Bortoluzzi, M.P., Maldaner,

I.C. (2014): Yield and growth characteristics of sunflower sown from August to February

in Santa Maria, RS. Revista Brasileira de Engenharia Agrícola e Ambiental 18(9): 908-

913.

Рад под бројем 12: Vučurović, A., Bulajić, A., Stanković, I., Ristić, D., Nikolić, D., Berenji, J.,

Krstić, B. (2012): First Report of Zucchini yellow mosaic virus in Watermelon in Serbia. Plant

Disease 96 (1): 149. Цитиран 1 пут у виду хетероцитата:

28

45. Nagendran, K., Priyanka, R., Keerthana, U., Mohankumar, S., Karthikeyan, G. (2016): First report of Zucchini yellow mosaic virus on Cucurbita moschata in India. Journal of

Plant Pathology 98 (1): 173.

Рад под бројем 13: Bulajić, A., Vučurović, A., Stanković, I., Ristić, D., Jović, J., Stojković, B.,

Krstić, B. (2011): First Report of Plasmopara obducens on Impatiens walleriana in Serbia. Plant

Disease 95 (4): 491. Цитиран 9 пута у виду хетероцитата:

46. Baysal-Gurel, F., Wayne, T,C., Chatfield, J., Miller, S.A. (2012): First report of

impatiens downy mildew caused by Plasmopara obducens in Ohio. Plant Disease 96:

1699-1700.

47. Derevnina, L., Dagdas, Y.F., De la Concepcion, J.C., Bialas, A., Kellner, R., Petre, B.,

Domazakis, E., Du, J., Wu, C.H., Lin, X., Aguilera-Galvez, C., Cruz‐Mireles, Н.,

Vleeshouwers, V.G.A.A., Kamoun, S. (2016): Nine things to know about elicitins. New

Phytologist 212(4): 888-895.

48. Derevnina, L., Petre, B., Kellner, R., Dagdas, Y.F., Sarowar, M.N., Giannakopoulou, A.,

De la Concepcion, J.C., Chaparro-Garcia, A., Pennington, H.G., Van West, P., Kamoun,

S. (2016): Emerging oomycete threats to plants and animals. Philosophical Transactions

of the Royal Society B 371(1709): 20150459.

49. EPPO Reporting Service (2012): First Report on Plasmopara obducens in Serbia. EPPO

Reporting Service 2012/103, 2012-05-01.

http://www.plantquarantine.pl/user_storage/36/docs/rse_1205.pdf

50. Garibaldi, A., Gilardi, G., Matic, S., Gullino, M.L. (2013): First Report of Downy

Mildew (Plasmopara obducens) on Impatiens walleriana in Italy. Journal of Plant

Pathology 95(2); 449.

51. Görg, M., Ploch, S., Kruse, J., Kummer, V., Runge, F., Choi, Y.J., Thines, M. (2017):

Revision of Plasmopara (Oomycota, Peronosporales) parasitic to Impatiens. Mycological

Progress 16(8): 791-799.

52. Palmateer, A.J., Lopez, P., Seijo, T.E., Peres, N.A.R. (2013): Severe outbreak of downy

mildew caused by Plasmopara obducens on Impatiens walleriana in Florida. Plant

Disease 97: 687.

53. Petroczy, M., Csejk, G., Pajtli, E., Palkovics, L. (2012): Plasmopara obducens occurring

on Impatiens walleriana hybrids and species in Hungary: morphological and molecular

characterization of the pathogen. Acta Alimentaria 41: 171-179

54. Satou, M., Sugawara, K., Nagashima, S., Tsukamoto, T., Matsushita, Y. (2013): Downy

mildew of busy lizzie caused by Plasmopara obducens in Japan. Journal of General Plant

Pathology 79: 205-208.

Рад под бројем 14: Stanković, I., Bulajić, A., Vučurović, A., Ristić, D., Jović, J., Krstić, B.

(2011): First Report of Tomato spotted wilt virus on Gerbera hybrida in Serbia. Plant Disease

95 (2): 226. Цитиран 6 пута у виду хетероцитата:

55. Farhood, S., Hadian, S. (2012): First report of Alternaria leaf spot on gerbera (Gerbera

Jamesonii L.) in North of Iran. Advances in Environmental Biology 6: 621-624.



29


(3): 785-789.

57. Gautam, K.K., Kaur, C., Raj, R., Kumar, S., Jaidi, M., Raj, S.K., Purshottam, D.K., Roy,

R.K. (2017): Elimination of Cucumber mosaic virus from gerbera (Gerbera jamesonii)

cv. Zingaro through in vitro chemotherapy of capitulum explants. Indian Journal of

Biotechnology 16(4): 641-647.

58. Brisco-McCann, E.I., Hausbeck, M.K. (2018): Diseases of Gerbera. Handbook of

Florists' Crops Diseases,: 533-559.

59. McGovern, R.J., Elmer, W.H. (2018): Diseases of Tulip. Handbook of Florists' Crops

Diseases: 1313-1337.

60. Şafak, F., Kamberoğlu, M.A. (2017): Detection of Tospoviruses in Ornamental Plants in

Hobby Gardens and Landscaping Areas in Adalar District of Istanbul Province. Turkish

Journal of Agriculture-Food Science and Technology 5(9): 1119-1124.

Рад под бројем 15: Vučurović, A., Bulajić, A., Stanković, I., Ristić, D., Berenji, J., Jović, J.,

Krstić, B. (2011): First Report of the Occurrence of Cucurbit aphid–borne yellows virus on

Oilseed Pumpkin in Serbia. Plant Disease 95: 1035. Цитиран 1 пут у виду хетероцитата:

61. Cheewachaiwit, S., Warin, N., Phuangrat, B., Rukpratanporn, S., Gajanandana, O.,

Balatero, C.H., Chatchawankanphanich, O. (2017): Incidence and molecular diversity of

poleroviruses infecting cucurbit crops and weed plants in Thailand. Archives of

Virology 162(7): 2083-2090.

Рад под бројем 16: Stanković, I., Bulajić, A., Vučurović, A., Ristić, D., Milojević, K., Berenji,

J., Krstić B. (2011): Status of tobacco viruses in Serbia and molecular characterization of

Tomato spotted wilt virus isolates. Acta Virologica 55 (4): 337-347. Цитиран 5 пута у виду

хетероцитата:

62. Al-Abrahim, J.S. (2014): Molecular identification of Alfalfa mosaic virus isolated from

naturally infected alfalfa (Medicago sativa) crop in Sauci Arabia. International Journal of

Plant, Animal and Environmental Sciences 4: 348-352.

63. Milošević, S., Simonović, A., Cingel, A., Nikolić, D., Ninković, S., Subotić, A. (2013):

Introduction of dsRNA-specific ribonuclease pac1 into Impatiens walleriana provides

resistance to Tomato spotted wilt virus. Scienta Horticulturae 164: 499-506.

64. Salem, N.M., Mansour, A., Badwan, H. (2012): Identification and partial characterization

of Tomato spotted wilt virus on lettuce in Jordan. Journal of Plant Pathology 94: 431-435.




150(3): 785-789.

66. Wang, D., Li, G., Du, S.S. (2017): Occurrence of viruses infecting melon in Xinjiang of

China and molecular characterization of Watermelon mosaic virus isolates. European

Journal of Plant Pathology 147(4): 919-931.

Рад под бројем 17: Milošević, S., Subotić, A., Bulajić, A., Djekić, I., Jevremović, S., Vučurović,

A., Krstić, B. (2011): Elimination of TSWV from Impatiens hawkerii Bull. and regeneration of

30

virus–free plant. Electronic Journal of Biotechnology 14. http://dx.doi.org/10.2225/vol14–

issue1–fulltext–5. Цитиран 8 пута у виду хетероцитата:

67. Sastry, K.S., Zitter, T.A. (2013): Plant virus and viroid diseases in the tropics (pp. 1-10).

Heidelberg: Springer.

68. Sastry, K.S., Zitter, T.A. (2014): Management of virus and viroid diseases of crops in the

tropics. In Plant virus and viroid diseases in the tropics (pp. 149-480). Springer,

Dordrecht.

69. Testa, M., Cadinu, M., Pilia, R., Pintore, R., Baghino, L. (2012): Virus elimination in

artichoke: comparison between different methods of extraction and detection procedures.

In VIII International Symposium on Artichoke, Cardoon and their Wild Relatives. Acta

Horticulturae 983: 295-299.

70. Pradhan, S., Regmi, T., Ranjit, M., Pant, B. (2016): Production of virus-free orchid

Cymbidium aloifolium (L.) Sw. by various tissue culture techniques. Heliyon 2(10):

e00176.

71. Fattouh, F.A., Ali, A.S., Fathy, R.M. (2015): Further Molecular Characterization and

Effect on Host Photosynthetic Pigments and Carbohydrate Pools of an Egyptian Isolate of

TBSV. Journal of Plant Pathology & Microbiology 6(3): 261.

72. Carvalho, M. J.S., Oliveira, E.J., Souza, A.S., Pereira, J.S., Diamantino, M.S.A.S.,

Oliveira, S.A.S. (2017): Cleaning cassava genotypes infected with cassava frogskin

disease via in vitro shoot tip culture. Genetics and Molecular Research 16(2):

gmr16029556.

73. Nyaika, J.A., Njoloma, J.P., Zimba, S., Mwase, W.F., Maliro, M.F., Bokosi, J.M.,

Kwapata, M.B. (2014): The Effectiveness of Repeated Shoot Tip Culture on Pathogens

Load Reduction in Different Local Potato Genotypes in Malawi. International Journal of

Biotechnology 3(7): 91-103.

74. AlKhazindar, M. (2015): Elimination of Tomato Spotted Wilt Virus (genus Tospovirus)

From Infected Tomato Plants by Meristem Tip Culture. Egyptian Journal of Botany

55(1): 149-159.

Рад под бројем 32: Вучуровић, А., Булајић, А., Ђекић, И., Ристић, Д., Берењи, Ј., Крстић,

Б. (2009): Присуство и распрострањеност вируса уљане тикве и молекуларна

карактеризација вируса жутог мозаика цукинија. Пестициди и фитомедицина 24 (2): 85-

94. Цитиран 1 пут у виду хетероцитата:

75. Lecoq, H., Desbiez, C. (2012): Viruses of cucurbit crops in the Mediterranean region: an

ever-changing picture. Advances in Virus Research 84: 67-126.

Рад под бројем 34: Ђекић, И., Булајић, А., Вучуровић, А., Ристић, Д., Крстић, Б. (2008):

Утицај неравномерне дистрибуције вируса бронзавости парадајза на серолошко

доказивање вируса у парадајзу, паприци и украсним биљкама. Пестициди и

фитомедицина 23 (4): 225-234. Цитиран 1 пут у виду хетероцитата:

76. Milošević, S., Simonović, A., Cingel, A., Jevremović, S., Todorović, B., Filipović, B.,

Subotić, A. (2012): Response of antioxidative enzymes to long-term Tomato spotted wilt



31

virus infection and virus elimination by meristem-tip culture in two Impatiens species.

Physiological and Molecular Plant Pathology 79: 79-88.

Рад под бројем 66: Vrandečić, K., Jurković, D., Ćosić, J., Stanković, I., Vučurović, A., Bulajić,

A., Krstić, B. (2013): First Report of Alfalfa mosaic virus Infecting Lavandula x intermedia in

Croatia. Plant Disease, July 2013, 97 (7): 1004. Цитиран 2 пут у виду хетероцитата:

77. Abdalla, O.A., Mohamed, S.A., Eraky, A.I., Fahmy, F.G. (2015): Genetic comparison

between coat protein gene of Alfalfa mosaic virus isolate infecting potato crop in Upper

Egypt and worldwide isolates. International Journal of Virology 11(3): 112-122.

78. Закубанский, А.В., Чирков, С.Н., Митрофанова, О.В., Митрофанова, И.В. (2016):

Вирусы некоторых ценных плодовых, эфиромасличных и декоративных культур

(обзор). Бюллетень Государственного Никитского ботанического сада 121, :7-18.

Рад под бројем 68: Nikolić, D., Stanković, I., Vučurović, A., Ristić, D., Milojević, K., Bulajić,

A., Krstić, B. (2013): First Report of Tomato spotted wilt virus on Brugmansia sp. in Serbia.

Plant Disease 97 (6): 850. Цитиран 2 путa у виду хетероцитата:




150(3): 785-789.

80. Park, C.Y., Kim, B.S., Nam, M., Lee, M.A., Baek, D.S., Bae, Y.S., Park, E.H., Lee, S.H.,

Kim, J.S., Choi, J.Y., Lim, S. (2014): Characterization of Brugmansia mosaic virus

Isolated from Brugmansia spp. in Korea. Research in Plant Disease 20(4): 307-313.

Рад под бројем 79: Milojević, K., Radović, N., Stanković, I., Vučurović, A., Nikolić, D.,

Bulajić, A., Krstić, B. (2016): First Report of Cucumber mosaic virus Infecting Wisteria sinensis

in Serbia. Plant Disease 100: 1799. Цитиран 1 пут у виду хетероцитата:

81. Li, Y., Deng, C., Qiao, Y., Zhao, X., Zhou, Q. (2017): Characterization of a new

badnavirus from Wisteria sinensis. Archives of Virology 162(7): 2125-2129.

Рад под бројем 81: Stanković, I., Milojević, K., Vučurović, A., Nikolić, D., Krstić, B., Bulajić,

A. (2015): First Report of Fusarium Root Rot of Stored Carrot Caused by Fusarium avenaceum

in Serbia. Plant Disease 99: 286. Цитиран 1 пут у виду хетероцитата:

82. Jošić, D., Cvikić, D., Zdravković, J., Kuzmanović, Đ., Zdravković, M., Knežević, M.,

Pavlović, S. (2017): Daucus carrota L.: Seed germination and natural infection by

Fusarium spp. affected by Pseudomonas spp. Pestycide and Phytomedicine 32(3-4): 189-

195.

Рад под бројем 82: Vučurović, A., Vučurović, I., Stanković, I., Bulajić, A., Nikolić, D.,

Teodorović, S., Krstić, B. (2015): First Report of Garlic common latent virus Infecting Garlic in

Serbia. Plant Disease 99: 894. Цитиран 1 пут у виду хетероцитата:

32

83. Bereda, M., Paduch-Cichal, E. (2016): Carla- and Potyviruses detected in garlic

plants. Progress in Plant Protection 56(2): 251-257.

Рад под бројем 83: Vrandečić, K., Ćosić, J., Novoselović, D., Stanković, I., Vučurović, A.,

Krstić, B., Bulajić, A. (2015): First Report of Wheat spindle streak mosaic virus on Wheat in

Croatia. Plant Disease 99: 896. Цитиран 1 пут у виду хетероцитата:

84. Ziegler, A., Kastirr, U. (2016): A new sequence variant of wheat spindle streak mosaic

virus in Germany. Journal of Plant Diseases and Protection 123(3): 133-135.

Рад под бројем 84: Milošević, D., Gvozdanović-Varga, J., Ignjatov, M., Nikolić, Z., Vučurović,

I., Vučurović, A., Stanković, I. (2015): First Report of Onion yellow dwarf virus Infecting

Shallot in Serbia. Plant Disease 99: 1450. Цитиран 1 пут у виду хетероцитата:

85. Bereda, M., Paduch-Cichal, E. (2016): Carla-and Potyviruses detected in garlic

plants. Progress in Plant Protection 56(2): 251-256.

Рад под бројем 85: Trkulja, V., Stojčić, J., Kovačić, D., Stanković, I., Vučurović, A., Bulajić,

A., Krstić, B. (2014): First Report of Watermelon mosaic virus in Zucchini Squash in Bosnia and

Herzegovina. Plant Disease 98: 573. Цитиран 1 пут у виду хетероцитата:

86. Elbeshehy, E.K., Metwali, E.M., Almaghrabi, O.A. (2015): Antiviral activity of Thuja

orientalis extracts against watermelon mosaic virus (WMV) on Citrullus lanatus. Saudi

Journal of Biological Sciences 22(2): 211-219.

Рад под бројем 88: Stanković, I., Ristić, D., Vučurović, A., Milojević, K., Nikolić, D., Krstić,

B., Bulajić, A. (2014): First Report of Fusarium Wilt of Strawberry Caused by Fusarium

oxysporum in Serbia. Plant Disease 98: 1435. Цитиран 6 пута у виду хетероцитата:

87. Koike, S.T., Gordon, T.R. (2015): Menagement of Fusarium Wilt of strawberry. Crop

Protection 73: 67-72.

88. Pastrana, A.M., Basallote-Ureba, M.J., Capote, N. (2017): Symptomless reservoirs of

Fusarium oxysporum f. sp. fragariae and alternative hosts of Fusarium solani pathogenic

to strawberry. Journal of Plant Pathology 99 (1): 141-148.

89. Pastrana, A.M., Basallote-Ureba, M.J., Aguado, A., Capote, N. (2017): Potential

inoculum sources and incidence of strawberry soilborne pathogens in Spain. Plant

Disease 101 (5): 751-760.

90. Pastrana, A.M., Basallote-Ureba, M. J., Capote, N. (2016): Symptomless reservoirs of

fusarium oxysporum f. sp. fragariae and alternative hosts of fusarium solani pathogenic to

strawberry. Journal of Plant Pathology 99(1): 141-148.

91. Borrero, C., Bascón, J., Gallardo, M.A., Orta, M.S., Avilés, M. (2017): New foci of

strawberry Fusarium wilt in Huelva (Spain) and susceptibility of the most commonly

used cultivars. Scientia Horticulturae 226: 85-90.

92. Park, J.Y., Kim, S.H., Kim, N.H., Lee, S.W., Jeun, Y-C., Hong, J.K. (2017): Differential

Inhibitory Activities of Four Plant Essential Oils on In Vitro Growth of Fusarium

oxysporum f. sp. fragariae Causing Fusarium Wilt in Strawberry Plants. The Plant

Pathology Journal 33 (6): 582-588.

33

93. Bi, J-M., Tian, G-L., Wang, C., Zhang, Y., Wang, D-N., Zhang, F-F., Zhang, L-S., Sun,

Z-J. (2018): Differential effects of two earthworm species on Fusarium wilt of

strawberry. Applied Soil Ecology 126: 174-181.

94. Ma, J. (2016): Sporidesmiella guangdongensis and S-jiangxiensis spp. nov on dead

branches from southern China. Sydowia 68: 113-118.

Рад под бројем 91: Bulajić, A., Stanković, I., Vučurović, A., Ristić, D., Milojević, K., Ivanović,

M., Krstić, B. (2014): Tomato spotted wilt virus - Potato Cultivar Susceptibility and Tuber

Transmission. American Journal of Potato Research 91(2): 186-194. Цитиран 4 пута у виду

хетероцитата:

95. Salvalaggio, A.E., López Lambertini, P.M., Cendoya, G., Huarte, M.A. (2017): Temporal

and spatial dynamics of Tomato spotted wilt virus and its vector in a potato crop in

Argentina. Annals of Applied Biology 171 (1): 5-14.

96. Hajimorad, M.R., Halter, M.C., Wang, Y., Staton, M.E., Hershman, D.E. (2015):

Evaluation of Seed Transmissibility of Soybean Vein Necrosis-Associated Virus in Two

Soybean Cultivars Grown Under Field Conditions. Journal of Plant Pathology and

Microbiology 6(6): 1-6.

97. Narayanasamy, P. (2017): Microbial Plant Pathogens: Detection and Management in

Seeds and Propagules. Chapter 7: Detection and Identification of Viruses and Viroids. pp.

457-618.

98. Narayanasamy, P. (2017): Microbial Plant Pathogens: Detection and Management in

Seeds and Propagules. Chapter 8: Biology and Infection Process of Viruses and Viroids.

pp. 619-668.

5. ОЦЕНА САМОСТАЛНОСТИ КАНДИДАТА

Kандидаткиња др Ана Вучуровић је у досадашњем научноистраживачком раду,

показала висок степен самосталности. Њена самосталност се огледа у уочавању актуелне

научне проблематике, постављању научних хипотеза, дизајну и извођењу експеримената и

интерпретацији и публиковању резултата. Др Ана Вучуровић је активно учествовала и

имала кључну улогу у истраживањима која се односе на молекуларну идентификацију и

карактеризацију фитопатогених организама, као и филогенетске анализе. С обзиром да су

истраживања експерименталног типа и веома често мултидисциплинарна, самосталност у

раду и повезивању са истраживачима у земљи и свету је веома изражена. Поред научне

самосталности, кандидаткиња је показала и организациону зрелост кроз руковођење

пројектним задацима и њихову успешну реализацију. Самосталност се уочава и кроз

активности у организацији научног скупа.

Др Ана Вучуровић је показала самосталност у формирању научних кадрова

учешћем у реализацији докторске дисертације што је потврђено у захвалницама

дисертација. Узевши у обзир све елементе научног ангажовања, Комисија сматра да је

кандидаткиња др Ана Вучуровић самостални научни радник из области пољопривреде и

биотехничких наука.

34

6. АНГАЖОВАЊЕ КАНДИДАТА У РУКОВОЂЕЊУ НАУЧНИМ РАДОМ,

КВАЛИТАТИВНИ ПОКАЗАТЕЉИ НАУЧНОГ АНГАЖМАНА И ДОПРИНОС

УНАПРЕЂЕЊУ НАУЧНОГ РАДА

6.1. Квалитет научних резултата

После избора у звање научни сарадник, др Ана Вучуровић је као први аутор или

коаутор публиковала укупно 65 научних радова. Од избора у претходно звање, др Ана

Вучуровић је као први аутор или коаутор објавила 20 радова из категорије Обавезни (2)

(М21+М22+М23). Резултати истраживања др Ане Вучуровић су из области

фитопатологије, односе се на изучавање епидемиологије фитопатогених вируса, гљива и

псеудогљива, развијање брзих и поузданих протокола за њихову детекцију и

идентификацију што представља први корак ка осмишљавању и имплементацији

интегралних метода заштите биља. Такође, резултати кандидаткиње се односе на

молекуларна истраживања биљних вируса и гљива и псеудогљива, пре свега

расветљавање њихових природних популација у Србији, што може значајно допринети

раду селекционера у циљу стварања и проналажења отпорних и толерантних сорти и

хибрида гајених биљака.

Посебан допринос у смислу оригиналности и самосталности др Ана Вучуровић је

остварила кроз рад у лабораторији за Биљну вирусологију и микологију Универзитета у

Београду-Пољопривредног факултета, где је учествовала у реализацији четири докторске

дисертације, као и већег броја мастер и дипломских радова. Такође, радови кандидаткиње

позитивно су цитирани 98 пута (без аутоцитата и коцитата) у публикацијама реферисаним

у базама података Google Scholar, Scopus и ISI Web of Science. Увидом у све наведене

показатеље научног рада Комисија, констатује да научни ангажман кандидаткиње др Ане

Вучуровић значајно доприноси унапређењу научног рада.

6.2. Нормирање броја коауторских радова, патената и техничких решења

Др Ана Вучуровић је у свом досадашњем научном раду публиковала 126 радова и

саопштења, од чега 65 после избора у звање научни сарадник. Сви објављени радови су

експерименталног типа из области биотехничких наука. Научна област истраживања и

радови кандидаткиње подразумевају ангажовање већег броја истраживача у циљу

сагледавања и решавања научне проблематике везане за истраживања из фитопатологије

на подручју Србије. Истраживања економски значајних и карантинских фитопатогених

вируса, гљива и псеудогљива, као и епидемиологије биљних болести које они изазивају,

подразумевају теренски рад на подручју целе земље, експерименталан рад и

лабораторијски рад на молекуларној идентификацији и карактеризацији циљних

организама, па је јасно да се таква интердисциплинарна истраживања могу обавити само

ангажовањем већег броја истраживача. Иако интердисциплинарни приступ

истраживањима изискује блиску сарадњу већег броја истраживача, др Ана Вучуровић је

имала значајну улогу у осмишљавању, реализацији и координацији истраживања. Радови

се односе на истраживања из области фитопатологије и молекуларне биологије. Просечан

број аутора по раду, за период после избора у звање научни сарадник, износи 6,7.

35

6.3. Ангажованост у формирању научних кадрова

Др Ана Вучуровић је дала допринос истраживањима која су реализована у оквиру

четири докторске дисертације:

- др Иване Станковић (Ђекић) под насловом „Присутво, распрострањеност и

карактеризација вируса дувана у Србији“, која је одбрањена 19.04.2010. године

на Пољопривредном факултету у Београду, што је потврђено у захвалници

докторске дисертације,

- др Данијеле Ристић под насловом „Карактеризација врста рода Fusarium

патогена сирка [Sorghum bicolor (L.) Moench] у Србији и утврђивање

осетљивости генотипова“, која је одбрањена 26.02.2013. године на

Пољопривредном факултету у Београду, што је потврђено у захвалници

докторске дисертације,

- др Катарине Зечевић под насловом „Биолошка и молекуларна карактеризација

вируса мозаика краставца (Cucumber mosaic virus) у Србији“, која је одбрањена

26.09.2016. године на Пољопривредном факултету у Београду, што је потврђено

у захвалници докторске дисертације,

- др Душанa Николићa под насловом „Диверзитет и карактеризација вируса

парадајза у Србији“, која је одбрањена 28.06.2018. године на Пољопривредном

факултету у Београду, што је потврђено у захвалници докторске дисертације.

6.4. Руковођење пројектима, потпројектима и задацима

Др Ана Вучуровић је тренутно ангажована као истраживач на пројектима

„Агробиодиверзитет и коришћење земљишта у Србији: интегрисана процена

биодиверзитета кључних група артропода и биљних патогена“ (eвиденциони број пројекта

ИИИ 43001), “Application of next generation sequencing for the study and diagnosis of plant

viral diseases in agriculture“; (eвиденциони број пројекта Action FA1407, EU Framework

Programme Horizon 2020 COST) и “Using three-way interactions between plants, microbes and

arthropods to enhance crop protection and production“ (eвиденциони број пројекта Action

FA1405, EU Framework Programme Horizon 2020 COST)и на билатералном пројекту са

Словенијом „Примене секвенцирања нове генерације у детекцији вируса парадајза у

Србији и Словенији“ који је финансиран од стране Министарства просвете, науке и

технолошког развоја Републике Србије. У оквиру планираних активности ових пројеката,

др Ана Вучуровић учествује у планирању и имплементацији савремених молекуларних

метода у идентификацији и карактеризацији економски штетних биљних патогена, а неке

од метода као што је секвенцирање нове генерације по први пут се примењују у Србији у

циљу идентификације биљних вируса.

Истраживања у оквиру ових пројеката обухватају сакупљање узорака поврћа и

украсног биља са симптомима обољења; идентификацију патогена биолошким,

серолошким и молекуларним методама; молекуларну идентификацију одабраних изолата

фитопатогених вируса, гљива и псеудогљива, као и примену секвенцирања нове

генерације за идентификацију биљних вируса. Радови који су публиковани као резултат

пројектних задатака у којима је учествовала и којима је руководила др Ана Вучуровић

представљају значајан допринос развоју и имплементацији метода идентификације и

карактеризације економски штетних патогена и изналажењу ефикасних мера њиховог

сузбијања.

36

6.5. Активности у научним и научно-стручним друштвима

Др Ана Вучуровић је била члан организационог одбора међународне конференције

„State-of-the-Art Technologies: Challenges for the Research in Agricultural and Food Sciences“,

одржане у Београду у периоду од 18-20.04.2016. године, реализоване у оквиру активности

EU FP7 REGPOT „Advancing research in agricultural and food sciences at Faculty of Agriculture,

University of Belgrade“ AREA пројекта.

Кандидаткиња је члан Друштва за заштиту биља Србије, Удружења микробиолога

Србије, Друштва вируолога Србије, Нучне мреже Европске агенције за безбедност хране,

као и Међународне радне групе за вирусе легуминоза и поврћа.

6.6. Утицај научних резултата

Према подацима добијеним из база података Google Scholar, Scopus и ISI Web of

Science (http://www.webofknowledge.com/) 25 радова кандидаткиње је цитирано 98 пута,

без аутоцитата и коцитата у међународним часописима са SCI листе.

6.7. Конкретан допринос кандидата у реализацији радова у научним центрима у

земљи и иностранству

У свим научним радовима кандидаткиња је пружила значајан и кључни допринос у

извођењу сложених истраживања која су обухватала лабораторијске и пољске

експерименте, као и обраду и интерпретацију добијених резултата. Кандидаткиња је

објавила 20 радова у међународним часописима са SCI листе, а неке од њих са ауторима из

Хрватске, као и више радова на међународним скуповима са ауторима из Италије и

Хрватске. Др Ана Вучуровић обавила је стручна усавршавања у трајању од по три месеца

у Dipartimento di Scienze del Suolo della Pianta e degli Alimenti, Università degli Studi di Bari

Aldo Moro у Барију, Италија, током 2014. године, као и у Nacionalnom inštitutu za biologijo

у Љубљани, Словенија током 2016. и 2017. године. Ово показује међународну

препознатљивост и допринос кандидаткиње у извођењу сложених истраживања. Ово је

поред публикованих радова у међународним часописима, резултирало бољим

повезивањем са другим научним институцијама у иностранству. Такође, кандидаткиња

веома успешно, самостално и оригинално доприноси афирмацији сопствених и тимских

истраживања.

6.8. Међународна сарадња

Др Ана Вучуровић у досадашњој научноистраживачког каријери је учествовала

или учествује на пет међународних пројеката: “Application of next generation sequencing for

the study and diagnosis of plant viral diseases in agriculture“; (eвиденциони број пројекта

Action FA1407, EU Framework Programme Horizon 2020 COST), “Using three-way

interactions between plants, microbes and arthropods to enhance crop protection and production“

(eвиденциони број пројекта Action FA1405 и EU Framework Programme Horizon

2020 COST), EU FP7 REGPOT „Advancing research in agricultural and food sciences at Faculty

of Agriculture, University of Belgrade“ AREA Project No. 316004, 2013-2016), као и на

билатералном пројекту са Хрватском „Раширеност фитопатогених гљива на ароматичном

и лековитом биљу у Хрватској и Србији“ и билатералном пројекту са Словенијом

37

„Примене секвенцирања нове генерације у детекцији вируса парадајза у Србији и

Словенији“ који је финансираним од стране Министарства просвете, науке и технолошког

развоја Републике Србије. Tакође, била је учесник на пројектима „Биодиверзитет,

распрострањеност и молекуларна карактеризација вируса гајених биљака из фамилије

Cucuritaceae у Републици Српској“ и „Појава, расрострањеност и молекуларна

карактеризација Iris yellow spot virus-a на луковима у Републици Српској“ финансираним

од стране Министарства науке и технолошког развоја, Републике Српске, Босна и

Херцеговина.

У оквиру АREA пројекта је похађала интензивне курсеве: „Team Work“,

„Leadership in Science and Research in the 21st Century“, „Leadership skills in research“ и

„Project Management for Research“, као и интензивне курсеве „Mini-course in Professional

Speaking Skills“ и „Mini-course in Responsible Conduct of Research“ под руководством др

Mark Gleason редовног професора са Iowa State University, SAD. Кандидаткиња је током

2007. године учествовала је на тренингу: „Integration of food technology and engineering

principles in agricultural practice“ у организацији European Commission TEMPUS. Тренинге

„Genetic improvement for plant resistance“ и „Clinical Field and Lab Plant Disease Diagnosis,

Biological Control and Specimen Collection“ такође у организацији European Commission

TEMPUS обавила је током 2012. и 2013. године. У току 2015. године учествовала је на

стручном курсу „New Trends in Genomics and Digital Droplet PCR” у Институту за

биолошка истраживања „Синиша Станковић“ у Београду у организацији Лабена д.о.о.;

Београд и Bio-Rad. Ана Вучуровић је током 2016. године учествовала на Joint EFSA-EPPO

Workshop: Modelling in Plant Health - how can models support risk assessment of plant pests

and decision-making? у организацији Европске агенције за безбедност хране (European

Food Safety Authority, EFSA) и Европске организације за заштиту биља (European Plant

Protection Organization, EPPO). Tоком 2017. године Ана Вучуровић је учествовала на

тренинг школи за секвенцирање нове генерације у оквиру COST пројекта FA1407 која је

одржана у Gembloux, Белгија. Такође, учествовала је на два тренинга у организацији EFSA

„Evidence base for risk assessment“ и „Exposure assessment“ током 2017. године.

7. ОЦЕНА УСПЕШНОСТИ РУКОВОЂЕЊА НАУЧНИМ РАДОМ

На основу претходно наведених активности, које у континуитету спроводи др Ана

Вучуровић у оквиру међународних и националних пројеката и пројектних задатака,

увидом у комплетну биографију и библиографију, као и ангажовањем у формирању

научних кадрова уочљиво је успешно руковођење научним радом, као и веома успешно

успостављање и одржавање међународне сарадње. Именовањем за члана Организационог

одбора међународне конференције „State-of-the-Art Technologies: Challenges for the

Research in Agricultural and Food Sciences“, др Ана Вучуровић је препозната од стране

стручне и научне јавности у Србији као компетентан научни радник из области заштите

биља и фитопатологије, као и интердисциплинарних истраживања. Др Ана Вучуровић је

препозната од стране уредника међународних часописа и као рецензент била ангажована

од стране реномираних часописа као што су Archives of Biological Sciences, Phytoparasitica,

Journal of Central European Agriculture, Journal of Applied Microbiology и African Journal of

Microbiology Research. Кандидаткиња је била ангажована и као рецензент радова за више

скупова у организацији Друштва за заштиту биља Србије. Рад др Ане Вучуровић у

области заштите биља је препознат од стране организатора 14. Симпозијума о заштити

биља у Босни и Херцговини где је одржала предавање по позиву на скупу националног

38

значаја. Такође, дала је свој допринос у реализацији четири одбрањене докторске

дисертације, а активно учествује у изради још две.

Др Ана Вучуровић је поред научног доприноса у области проучавања

фитопатогених вируса, гљива и псеудогљива, дала изузетан и практичан допринос у

решавању актуелних проблема у пољопривредној производњи, који огледа у цитираности

њених истраживања у EPPO Reporting Service, међународне организације за праћење

економски значајних карантинских штеточина и биљних патогена (цитат 19), као и у

научном мишљену Европске организације за безбедност хране и Интернационалног

центра за пољопривреду и бионауке (CABI) (цитати 9 и 10). Др Ана Вучуровић је дала

суштински допринос реализацији коауторских радова. Активно је учествовала у

осмишљавању експеримената, дефинисању приоритета и реализацији теренског рада,

одабиру лабораторијских процедура и реализацији анализа, сарадњи са иностраним

истраживачима, координацији истраживања и писању научних публикација.

На основу анализе квалитативаних показатеља, Комисија сматра да се

кандидаткиња успешно и квалитетно бави научним радом који је препознат на

националном и међународном нивоу.

8. Квантитативна оцена резултата научноистраживачког рада

На основу библиографије кандидаткиње, Комисија је разврстала све резултате и

табеларно их приказала:

Табела 1. Преглед научних публикација др Ане Вучуровић после избора у звање научни

сарадник

Категорије научних публикација М Број

радова

Вредност

резултата

Рад у врхунском међународном часопису М21 1 8

Рад у врхунском међународном часопису М21/4 18 36

Рад у истакнутом међународном часопису М22 1 5

Саопштење са међународног скупа штампано у целини М33 1 1

Саопштење са међународног скупа штампано у изводу М34 17 8,5

Рад у водећем националном часопису М51 1 2

Рад у истакнутом националном часопису М52 4 6 Предавање по позиву са скупа националног значаја штампано у

изводу М62 1 1

Саопштење са скупа националног значаја штампано у изводу М64 21 4,2

УКУПНО 65 71,7

Табела 2. Укупне вредности М коефицијента кандидаткиње после избора у звање

научни сарадник према категоријама прописаним у Правилнику за област техничко-

технолошких и биотехничких наука

Категорије публикација Научни

сарадник Остварено

Укупно 16 71,7

M10+M20+M31+M32+M33+M41+M42+M51+M80+M90+

M100 9 52

М21+M22+M23 5 49

39

Др Ана Вучуровић је остварила више бодова у оквиру свих категорија

диференцијалних услова, али није остварила услов из категорије Обавезни 2* (најмање 5

поена из категорија M81-85+M90-96+M101-103+M108), те Комисија сматра да су

испуњени квантитативни услови за реизбор у звање научни сарадник.

9. ПРИКАЗ КАНДИДАТОВЕ ДЕЛАТНОСТИ У ОБРАЗОВАЊУ И ФОРМИРАЊУ

НАУЧНИХ КАДРОВА

Др Ана Вучуровић учествовала је у реализацији докторске дисертације др Иване

Станковић (Ђекић) под насловом „Присутво, распрострањеност и карактеризација вируса

дувана у Србији“, која је одбрањена 19.04.2010. године на Пољопривредном факултету у

Београду, што је потврђено у захвалници докторске дисертације. Такође, учествовала је у

реализацији докторске дисертације др Данијеле Ристић под насловом „Карактеризација

врста рода Fusarium патогена сирка [Sorghum bicolor (L.) Moench] у Србији и утврђивање

осетљивости генотипова“, која је одбрањена 26.02.2013. године на Пољопривредном

факултету у Београду, што је потврђено у захвалници докторске дисертације. Допринела

је и у изради докторске дисертације др Катарине Зечевић под насловом „Биолошка и

молекуларна карактеризација вируса мозаика краставца (Cucumber mosaic virus) у

Србији“, која је одбрањена 26.09.2016. године на Пољопривредном факултету у Београду,

што је потврђено у захвалници докторске дисертације. Допринос др Ане Вучуровић

исказан је и у захвалници докторске дисертације др Душана Николића, под насловом

„Диверзитет и карактеризација вируса парадајза у Србији“ која је одбрањена 28.06.2018.

године на Пољопривредном факултету у Београду.

Кандидаткиња је од школске 2009/10. до 2017/18. године била ангажована на

извођењу практичне наставе из различитих предмета Катедре за фитопатологију. На

предмету Вирозе биља била је ангажована 2009/10. до 2017/18. године, на предметима

Псеудомикозе и микозе биља 1, Псеудомикозе и микозе биља 2 и Вирозе, бактериозе и

фитоплазмозе од школске 2010/11. до 2015/16. године, као и на предмету Дијагноза

биљних болести од школске 2010/11. до 2017/18. године.

10. ЗАКЉУЧАК СА ПРЕДЛОГОМ

На основу постигнутих резултата и целокупне научне активности коју спроводи др

Ана Вучуровић, Комисија констатује да су испуњени сви законски услови за реизбор у

звање научни сарадник. Научни допринос др Ане Вучуровић, мерен квантитативним и

квалитативним критеријумима, указује да се ради о афирмисаном научном раднику.

Др Ана Вучуровић је, објавила или саопштила укупно 126 научних радова, од чега

65 после избора у звање научни сарадник од којих је 20 радова у категорији М20 и то 1

рада у категорији М21, 18 у М21/4 и 1 М22. После избора у звање научни сарадник, у

часописима националног значаја публиковала је 5 радова и то: 1 у врхунском часопису

националног значаја и 4 у истакнутим националним часописима. На међународним

скуповима саопштила је 18 радова од којих је 1 штампан у целини, а на домаћим научним

скуповима 1 рад као саопштење по позиву и 21 рад штампан у изводу. Укупна научна и

стручна компетентност кандидата исказана кроз коефицијент „М“ износи за период до

избора у звање научни сарадник 119,8, а после избора 71,7, што значи да је укупна

вредност коефицијента научне компетентности 191,5.

40

Др Ана Вучуровић je у протеклом периоду учествовала на 10 пројеката од чега je 5

домаћих, 2 научноистраживачкa пројектa билатералне сарадње са Републиком Хрватском

и Републиком Словенијом и 3 међународна, a тренутно учествује на 3 међународна и 1

домаћем пројекту.

На основу претходно изложеног, Комисија сматра да др Ана Вучуровић, на основу

критеријума дефинисаних Законом о научноистраживачкој делатности и Правилником о

поступку и начину вредновања и квантитативном исказивању научноистраживачких

резултата истраживача, испуњава све услове за реизбор у научно звање научни сарадник.

Из тих разлога Комисија предлаже Изборном већу Пољопривредног факултета у Београду,

да утврди предлог одлуке о избору др Ане Вучуровић у звање научни сарадник.

Београд, 05.07.2018. године Председник комисије:

.......................................................................................... др Бранка Крстић, редовни професор

Универзитет у Београду - Пољопривредни факултет

Ужа научна област Фитопатологија

Чланови комисије:

.......................................................................................... др Горан Делибашић, редовни професор

Универзитет у Београду - Пољопривредни факултет

Ужа научна област Фитопатологија

..........................................................................................

др Мира Старовић, научни саветник

Институт за заштиту биља и животну средину, Београд

Ужа научна дисциплина Фитопатологија

Documents

ИЗБОРНОМ ВЕЋУ ПОЉОПРИВРЕДНОГ ФАКУЛТЕТА …