IZDAJE STUDENTSKA UNIJA EKONOMSKOG FAKULTETA Beograd, mart 2010.

/ GODINA XIII - BROJ 66 / www.monopollist.org

Prosečan srpski student potiče iz prosečne srpske porodice. Što znači da često ima egzistencijalne probleme i neretko mora da radi honorarne poslove ne bi li doprineo porodičnom budžetu. Takođe, može biti u prilici da obavlja stručnu praksu, učestvuje u nekom omladinskom projektu ili na neki drugi način usavršava sebe kao individuu. Kada se tome doda eventualna bolest, nesreća ili neka slična, neželjena okolnost jano je da je spisak (opravdanih) razloga koji može do-vesti do toga da student ne da sve ispite u četiri godine studiranja nemali. Kiks jednako gubljenje statusa apsolventa i sa njim brojnih prava. Tako Zakon nalaže. A studenti?! Spavaju... Ćute... Čekaju... Da im neko oduzme prava, mogućnosti, znanja... A možda sutra i diplome... Zašto da ne?! Oni se ne bune... Spavaju... Dok sat otkucava.... Studenti, probudite se! Borite se za svoja prava! Ne dajte da vam se obezvredi trud i rad! Ne čekajte da sat otkuca ponoć jer se tada sluškinja ne pretvara u princezu nego obrnuto! Ustanite i tražite svoja prava! Dok sat ne otkuca ponoć!

Maja Radak,Glavni i odgovorni urednik

GlAvNi i ODGOvOrNi UreDNiK:Maja RADAKFAKUlTeT: Marija TiMOTiĆeKONOMiJA: Bojan ČAliJADrUŠTvO: Tatjana JANKOviĆMOZAiK: Sonja JAKOvlJeviĆWeB: Miloš levAČiĆNASlOvNA STRANA : Pavle MiHAJlOviC

DiZAJN & PrePress: Branislav NinkovićDejan CvetkovićtriD studio, Beogradwww.studiotrid.com

leKTURA: Marija JOCiĆ, Jovana STevKOviĆ

ČlANOvi reDAKCiJe: Bojana Džepina, vladimir Gojković, Branko Kubat, Jelena ljubišić, Nikola Ćirković, Anđela Dukovski, Mile Bijelić, Davor Mihailović, Marija Starčević, Maja radak, Matea rakić, Milica Bo-žanić, Nikola Škondrić, Dragiša Otašević, Pavle Mihajlović, Uroš Živaljević, rastko radenković, Sanja Mitić, Sonja Jakovljević, Jugica ignjatović, Marija Timotić, Tatjana raičević, Bojan Stanko-vić, Tatjana Janković, Branka Prišunjak, Miloš Obradović, vuk vujović, Nađa Pavlica, Branka Senić, Anja Mirković

„MonopolList” časopis Studentske unije ekonomskog fakultetaKamenička 6, 11000 Beograd, SrbijaTelefon: + 381 11 30 21 165monopollist@gmail.comwww.monopollist.org

Glavni i odgovorni urednik: Maja RADAKTelefon: +381 (0)63 756 08 31maja.radak@yahoo.comMarketing:Davor MiHAilOviĆTelefon: +381 (0)64 255 18 17davor.mihailovic@yahoo.com

TeKSTOvi SU AUTOrSKi, NiSU CeNZUriSANi i Ne PreDSTAvlJAJU ZvANiČAN STAv STUDeNTSKe UNiJe eKONOMSKOG FAKUlTeTA.

ZAHvAlJUJeMO Se rUKOvODSTvU eKONOMSKOG FAKUlTeTA NA POMOĆi U reAliZACiJi OvOG BrOJA

Uvodnikm

embe

r of:

Sadržaj

CiP - KATAlOGiZACiJA U PUBliKACiJiNarodna biblioteka Srbije, Beograd378

MONOPOlliST/Glavni urednik GoranJavorac.-199?, br. 1- . - Beograd(Kamenička 6): Studentska Unijaekonomskog fakulteta u Beogradu,199? -. - 28cm

iSSN 182-3450=MONOPOlliSTCOBiSS.Sr-iD 117255180

4. Razmena stUdenata jednom eraSmuS – uvek eraSmuS!

7.maRketing FocUs 2010.

8. efekti primene bolonjSke deklaracije apSolventi - klaSa nepoStojećih?!

12. poSledice nedavnih izmena uSlova Studiranja na ekonomskom FakUltetU dva SeminarSka = jedan diplomSki

14. soFt skills academy

15. tri meSeca po ukidanju viznog režima Srbiji Sa ili bez viza, ima li razlike?

16. grčka i eu davljeničke Slamke

18. godina štrajkova plata na SrpSki način

22. PRoblemi nacionalnog avio - PRevoznika kuda leti jat?

24. kad Si Srećan, i Sunce za tobom žuri... kako uhvatiti fortunu?

26. da li činimo dovoljno da Sprečimo narkomaniju? ni malo! ni jednom! ni ponekad!

28. intervju Sa anom Stanić na “sUdaRU” sa anom

30. ekološki mitovi

34. pSihijatrija koja je uloga pSihijatra danaS?

36. SWot – uj Se i kreni ka uSpehu!

38. modna piSta ili teren?

4

FakUltetRazmena studenata

iStorijat

Program je dobio ime po holan-dskom filozofu, Desiderijusu erasmusu od roterdama, koji je živeo i radio u mnogim mestima

u evropi da bi proširio svoja znanja, a svoje celokupno bogatstvo ostavio je Univerzitetu u Bazelu, u Švajcarskoj. Program je u početku nailazio na veli-ka osporavanja u evropskoj Komisiji, naročito od strane delegata iz zemalja - članica koje su imale sopstvene progra-me razmene, kao na primer: engleska, Francuska i Nemačka. Takođe, od stra-ne delegata iz drugih zemalja imao je ve-liku podršku. Na kraju je program ipak usvojen 1987. godine. Time je, zajedno sa još nekim programima, postao deo programa obrazovanja „SOCRATeS“, a potom i „SOCRATeS ii“, a nakon toga i njihovog naslednika – “Programa do-životnog obrazovanja”, koji je počeo sa radom 2007. i trajaće do 2013. godine .

delatnostCilj celokupnog programa jeste omo-gućiti studentima studiranje i boravak u inostranstvu, ali pod uslovom da im se uspeh na univerzitetu van njihove zemlje priznaje na univerzitetu zemlje iz koje dolaze, pri čemu oni u inostran-

stvu mogu provesti najmanje 3 meseca, tj. jedan ceo semestar. Studentima je omogućeno da se prijave za stipendije koje dodeljuje program, kako bi pokrili troškove života i studiranja u inostran-stvu. Za studente iz zemalja koje nisu člani-ce eU, otvoren je program “erasmus Mundus”, koji omogućava i ovim stu-dentima da osete čari života i studira-nja u inostranstvu. Ovaj program, u vidu “erasmus Mundus external Co-operation Window”, na Univerzitetu u Beogradu prisutan je sa programima ”Basileus” i “JoineU - See”.

PRogRam “basileUs”“Basileus” (Balkans Academic Scheme for the internationalization of lear-ning in cooperation with eU univer-sities) za cilj ima pokroviteljstvo nad mobilnošću studenata i nastavnog i administrativnog osoblja. Program se sprovodi u partnerstvu univerziteta iz 8 zemalja eU, kao i onih koje su kan-didati za članstvo u eU i univerziteta sa zapadnog Balkana. Univerziteti u eU koji učestvuju u programu su: Univer-zitet u Gentu (Belgija), Univerzitet u Nici (Francuska), Univerzitet u lundu (Švedska), Univerzitet u rimu (italija),

Univerzitet u Hajdelbergu (Nemačka), Univerzitet u ljubljani (Slovenija), Univerzitet Sv. Klimenta Ohridskog u Sofiji (Bugarska) i Univerziteta u Za-grebu (Hrvatska). Univerziteti zema-lja zapadnog Balkana koji učestvuju u programu su: Univerzitet Fan S. Noli, u Korči i Univerzitet u Skadru u Albaniji, Univerzitet u Sarajevu (BiH), Univerzi-

jednom “eraSmuS” - Uvek “eRasmUs”Program “erasmus” (european Region action scheme for the mobility of University Students) je program studentske razmene koji trenutno uključuje preko 2 000 visokoškolskih ustanova iz 31 zemlje i preko 1,6 miliona studenata koji su u njemu učestvovali. ovaj, kao, i njemu srodni program “erasmus mundus” imaju za cilj da studentima iz zemalja eu i van eu omoguće studiranje u inostranstvu.

informacije o akcijama koje su otvorene univerzitetima u srbiji: http://ec.europa.eu/education/llp/doc/call10/fiches/era11_en.pdf - “erasmus academic networks”.http://ec.europa.eu/education/llp/doc/call10/fiches/era12_en.pdf - “erasmus structural networks”.http://ec.europa.eu/education/llp/doc/call10/fiches/era13_en.pdf -“erasmus curriculum development Projects”.http://ec.europa.eu/education/llp/doc/call10/fiches/era14_en.pdf - “erasmus modernisation of higher education”.http://ec.europa.eu/education/llp/doc/call10/fiches/era15_en.pdf - “erasmus co-operation between higher education institutions and enterprises”http://ec.europa.eu/education/llp/doc/call10/fiches/era16_en.pdf - “erasmus virtual campuses”.

�

tet Sv. Kliment Ohridski u Bitolju, Uni-verzitet Sv. Kirila i Metodija u Skoplju i Univerzitet Jugoistočne evrope u Teto-vu u Makedoniji, Univerzitet u Prištini, Univerzitet u Beogradu, Univerzitet u Kragujevcu, Univerzitet u Nišu, Uni-verzitet u Novom Sadu i Univerzitet u Crnoj Gori. Program ima za cilj pojačanje međuna-rodne saradnje – političke, društvene i ekonomske - zemalja eU sa Univer-zitetima zapadnog Balkana, omoguća-vanje studentima da uče i stiču nove veštine u međunarodnom okruženju, kao i pružanje prilike studentima iz različitih društvenih slojeva da ravno-pravno stiču obrazovanje i iskustvo u drugim zemljama i sl. Program je otvo-

ren za sve akademske discipline, kao i za diplomske, postdiplomske, master i doktorske studije. O posebnim pravi-

lima, stipendijama i svemu što ih čeka na univerzitetu koji su izabrali, studenti se mogu informisati na http://www.basileus.ugent.be. iako je rok za prijave za studiranje u inostranstvu 12. mart, postoji mogućnost da novi konkurs za prijavu bude otvoren na leto, pa se valja informisati na vreme.

projekat “joineu-See”“JoineU-See” program takođe za cilj ima pokroviteljstvo nad mobilnošću studenata i nastavnog i administrativ-nog osoblja, u partnerstvu sa univer-zitetima iz deset zemalja eU i devet zemalja zapadnog Balkana. U okviru eU, to su: Univerzitet u Gracu (Au-strija), koji je ujedno i koordinator

FakUltet

internet stranice sa neophodnim informacijama:

http://www.bg.ac.rs/basileus.php - internet strana Univerziteta u beogradu koji nudi sve informacije o programu “basileus”.http://www.basileus.ugent.be - zvanična internet strana programa “basileus”.http://www.joineusee.eu - zvanična internet strana programa “joineu-See”.http://scholarshipsforwesternbalkans.eu - internet strana sa pregledom stipendija za studiranje u inostranstvu.

6

FakUltet

celog programa, Univerzitet u luvenu (Belgija), Masarik Univerzitet u Brnu (Češka), Tehnički Univerzitet u Ankari (Turska), Univerzitet u Bolonji (ita-lija), Univerzitet u Granadi (Španija), Univerzitet u Groningenu (Holandi-ja), Univerzitet letonije, Univerzitet u Turku (Finska) i Univerzitet u vilnusu (litvanija). Partneri iz zemalja zapad-nog Balkana su : Univerzitet Sv. Ćirila

i Metodija u Skoplju (Makedonija), Univerzitet u Beogradu, Univerzitet u Novom Sadu, Univerzitet u Prištini, Univerzitet Crne Gore, Univerzitet u Mostaru, Univerzitet u Tuzli, i Univer-zitet u Sarajevu u Bosni i Hercegovini, i Univerzitet u Tirani (Albanija). Program ima za cilj jačanje akadem-ske, političke, kulturne i ekonomske saradnje zemalja članica eU i zemalja zapadnog Balkana, u cilju jačanja vizi-je ujedinjene evrope, uz sticanje aka-demskog znanja, učenja novih jezika i međukulturne komunikacije studenata i nastavnog i administrativnog osoblja. Kao i “Basileus”, program je otvoren za sve akademske discipline, kao i za diplomske, postdiplomske, master i doktorske studije. O posebnim pravi-lima, stipendijama i svemu što ih čeka

na univerzitetu koji su izabrali, studenti se mogu informisati na http://www.joineusee.eu. rok je i ovde 12. mart, sa mogućnošću otvaranja novog konkur-sa na leto.

logistikaProjekti “Basileus” i “JoineU-See” omogućavaju boravak i studiranje stu-denata na stranim univerzitetima. Pri

tom je vrlo važno da se pribave sve neophodne informacije o uslovima apliciranja za studiranje na pojedinim univerzitetima, smeštaju, troškovima i slično. Čak iako jezik na kome se od-vija nastava nije engleski, a studenti ne poznaju jezik zemlje u kojoj bi studirali,

biće im na raspolaganju ubrzani kursevi za učenje jezika odmah na početku pro-grama za koji su se opredelili. Ukoliko su studenti trenutno na diplomskim studijama, nemaju pravo prijave ako nisu završili bar prvu godinu studija u svojoj zemlji. Takođe je bitno da, uko-liko odlaze samo na razmenu semestar ili dva u drugu zemlju, dobro pogleda-ju usklađenost predmeta koje imaju na svojim univerzitetima sa predmetima koje imaju na stranim univerzitetima, kao i da provere sa predmetnim profe-sorima i u odgovarajućim fakultetskim službama kakve mogućnosti su im na raspolaganju u okviru priznavanja po-loženih predmeta u inostranstvu. Oba programa nude zdravstveno osi-guranje, povratnu kartu i stipendiju koja omogućava pokrivanje troškova smeštaja i hrane. Smeštaj je obično obezbeđen u studentskim domovima, ali ukoliko to ne bude moguće, student će morati sam da pronađe smeštaj. Sto-ga je preporučljivo da student ode u dr-žavu na čijem univerzitetu je primljen bar mesec ili dva pre početka progra-ma, kako bi uspeo da reši sve „logistič-ke“ probleme. Ukoliko stipendija ne bude odobrena, a studenti nisu u mo-gućnosti da sami finansiraju boravak u inostranstvu, poželjno je pogledati spi-sak stipendija na sajtu http://scholars-hipsforwesternbalkans.eu.

značaj Svi ovi programi za mnoge studente predstavljaju mogućnost da po prvi put žive i studiraju u inostranstvu, kao i da se upoznaju sa kulturom zemalja u ko-jima borave tokom svojih studija. Ta-kođe se među studentima koji u okviru ovih programa studiraju zajedno stvara osećaj zajedništva i bratstva. Program “erasmus” uživa veliku popularnost među evropskim studentima, pa čak prelazi i u kulturni fenomen, zahva-ljujući francuskom filmu “l’Auberge espagnole”, koji govori o studentu iz Francuske koji odlazi na studije u Bar-selonu, i za koji mnogi tvrde da je doveo do porasta broja studenta koji iz Fran-cuske idu u Španiju na studije. Studira-nje u inostranstvu svakako predstavlja neopisivo životno iskustvo, ukoliko se, naravno, sve logističke zavrzlame na vreme otklone. Nikola ŠKONDRIĆ

cilj celokupnog programa jeste omogućiti studentima studiranje i boravak u inostranstvu, ali pod uslovom da im se uspeh na univerzitetu van njihove zemlje priznaje na univerzitetu zemlje iz koje dolaze, pri čemu oni u inostranstvu mogu provesti najmanje 3 meseca, tj. jedan ceo semestar. Studentima je omogućeno da se prijave za stipendije koje dodeljuje program, kako bi pokrili troškove života i studiranja u inostranstvu.

7

FakUltet

centar dešavanja!budi tamo gde je

interesuje te praktično iskustvo iz oblasti marketinga?želiš da stekneš nova znanja, i stupiš u kontakt sa velikim kompanijama?

aieSeC je međunarodna plat-forma namenjena mladim lju-dima koji teže da otkriju i razvi-ju sopstvene potencijale kako

bi imali pozitivan uticaj na društvo. Od 1948. godine AieSeC stvara mla-de lidere u preko 110 zemalja sveta, radeći u partnerstvu sa kompanijama i univerzitetima. Poseduje inovativni proces razvoja koji je sastavljen od izu-zetnog liderskog iskustva i globalnog programa razmene. Marketing Focus 2010 jedan je od zna-čajnih edukativnih projekata student-ske organizacije AieSeC , koji se odr-žava treću godinu za redom.Projekat se sastoji iz dva dela : marke-ting radionice i konferencije. Cilj pro-jekta je razvijanje svesti kod studenata o neophodnosti i važnosti marketinga koji je jedan od najznačajnijih faktora konkurentnosti na globalnom nivou. U prvom delu projekta formiran je tim koji radi kao konsultantska kuća u sop-stvenoj kancelariji i prolazi kroz neve-rovatno praktično iskustvo. Ovaj tim čine studenti završnih godina ekonom-skog fakulteta, smera marketing. Pored studenata sa ekonomskog fakulteta, u timu rade i tri člana AieSeC - a iz ino-stranstva, što samu radnu atmosferu čini zanimljivom i dinamičnom. Plani-

rano je da projekat konsultantske kuće traje tri meseca. Od 1. marta 2010. godine tim stupa u direktan kontakt sa malim i srednjim preduzećima i pruža im kreativna re-šenja za različite zadatke i probleme, u zavisnosti od toga šta je konkretnom

preduzeću potrebno (dizajniranje sajta, pravljenje logoa, pomoć oko segmenti-ranja i targetiranja tržišta...). radionica ima za cilj da pomogne ma-

lim i srednjim preduzećima da se održe na tržištu pospešivanjem njihove kon-kurentnosti.Kao drugi deo projekta, 15. i 16. aprila u prostorijama Privredne komore Srbi-je, održaće se već tradicionalna konfe-rencija „Marketing Focus 2010”. To će

biti šansa da svi zainteresovani studenti kroz interaktivna predavanja, radioni-ce, panel diskusije saznaju nešto novo na polju marketinga. Takođe, delegati konferencije imaće priliku da saznaju nešto više o mogućnostima zaposlenja, da steknu značajne kontakte kao i da diskutuju sa menadžerima najuspešni-jih kompanija iz sfere marketinga o ak-tuelnim problemima.

marketing Fokus 2010

više informacija kao i aplikaciju za konferenciju možete naći na sajtu www.ef.aiesec.org.rs

�

i baš kada pomislite da ste upoznati sa “bolonjskim” načinom školova-nja, on vas ponovo iznenadi. Nije prošlo ni pola godine od posled-

njih studentskih demonstracija, a već se spremaju nove. U oktobru su se stu-denti, nakon višednevnih protesnih šetnji, konačno izborili da 48 bodova bude brojka neophodna za upisanih studenata na sledeću godinu, naravno, o trošku države. Da li je to još jedna potvrda da pod najupornijim pritis-cima i Ministrastvo prosvete popušta, ili su nadležni uvideli poražavajuće podatke prolaza studenata koje je po-kazivala neumoljiva statistika, ili je, ipak, možda nešto sasvim treće dovelo do toga da se odluka promeni u korist studenata, ne znamo… Ono što je oči-gledno jeste da subjektivna primena “Bolonje” proizvodi različite efekte na fakultetima, i da oni, uglavnom, ne idu u korist studenata. Šta se zapravo zbi-va sa apsolventskim stažom studenata generacije 2006 i mlađih?

ugrožena pravaProsek studiranja u Srbiji je oko osam godina. Gledano u tom pravcu, ovaj si-stem bi trebao da napravi čistku “večitih studenata” koji nemaju više interesa da se posvete knjigama, koji sede po čita-onicama zauzimajući mesta kolegama desetak godina mlađim od sebe, koji su već treću deceniju na teretu roditelja, ali i države…Ono što “bolonjski sistem” studiranja nije predvideo, jeste da postoji sve veći

broj redovnih studenata u Srbiji koji na sve manje načina uspeva da izađe na kraj sa još uvek neredukovanim gradi-vom. Ne oprašta se više njedan kiks. Svi koji su upoznati sa tim šta studira-nje generalno znači, znaju da prijemni

ispit i sve ostale ispite ne polažu uvek svi koji su učili. Brojni faktori utiču na krajnji ishod. Nije strašno pasti, strašno je kada zbog jednog nepoloženog ispi-ta, na šta se i ide sa ovim povećavanjem bodova, student gubi pravo na budžet,

Sve su češći prigovori vezani za bolonjsku deklaraciju koji se uglavnom osvrću na činjenice da se njena primena ograničava upravo na visinu bodova (nastavlja svoj uzlazni trend i ove godine je to �4 boda), kao i da rezultira sve većim brojem studenata koji plaćaju školarinu, dok je parcijalno polaganje ispita i ulaganje u odnos “profesor – student” na većini fakulteta i dalje mit. najnovija vest je da, po zakonu o visokom obrazovanju koji je na snazi već 5 godina, studenti generacije 2006 i mlađi nemaju pravo na apsolventski staž.

efekti primene bolonjske deklaracije

aPsolventiklaSa nepoStojećih?!

FakUltet

bez apsolventskog staža ukida se mogućnost polaganja ispita svakog meseca nakon odslušanih četvorogodišnjih akademskih studija. Studenti će morati da upisuju posebno ispite koji su im ostali i da ih slušaju ponovo, a one iz letnjeg semestra će moći da polažu tek u junu sledeće godine. to podrazumeva obnovu četvrte godine ukoliko i jedan ispit ne bude položen do kraja iste.

�

FakUltet

ali i izglede da će ga ikada povratiti. Ko-lokvijumi imaju ulogu da uslovljavaju izlaske na ispite, ali, nažalost, ne i da oslobađaju gradiva. Stope prolazno-sti na pojedinim ispitima su na nekim fakultetima i dalje jednocifrene. Da li je realno verovati da samo taj minorni procenat studenata zaista uči? Bez apsolventskog staža ukida se mo-gućnost polaganja ispita svakog mese-ca nakon odslušanih četvorogodišnjih akademskih studija. Studenti će mo-rati da upisuju posebno ispite koji su im ostali i da ih slušaju ponovo, a one iz letnjeg semestra će moći da polažu tek u junu sledeće godine. To podrazu-meva obnovu četvrte godine ukoliko i jedan ispit ne bude položen do kraja iste. Sa obnovom se gubi budžet, i ne ostavlja se prostor za razmišljanje - da li je uz povećane predispitne aktivno-sti moguće isto i postići? Šire gledano, korišćenje dodatnih ispitnih rokova nije jedini gubitak koji proizilazi iz ove odluke. Studenti gube pravo na soci-jalnu i zdravstvenu zaštitu, mogućnost

korišćenja studentskog doma, menze, povlastica u gradskom i međugrad-skom prevozu, mogućnosti odlaganja služenja vojske. Ovakve odluke možda mogu da motivišu, ali dovode do toga da sticanje znanja ustupa mesto finan-sijskom strahu kao prvoj i jedinoj pre-okupaciji.

Kruna nepravde koju donosi primena “bolonjskog sistema” na navedeno je zvanje bečelor ( eng. bachelor ) koje će student dobiti nakon završenih če-tvorogodišnjih studija. Time se gubi titula „diplomirani“ i izjednačavaju četvorogodišnje studije sa trogodiš-njim studijama za generacije upisane

2006. godine i kasnije, dok se istovre-meno starijim generacijama njihovo četvorogodišnje studiranje, mada po istovetnom programu, ali i pod blažim režimom studiranja, izjednačava sa pe-togodišnjim studijama (master).U razgovoru sa prodekanom za nasta-vu našeg fakulteta prof. dr. Branislavom Boričićem saznajemo da je ekonomski fakultet u nekoliko navrata, od stupanja na snagu sada važećeg Zakona o viso-kom obrazovanju, ukazivao nadležnim državnim institucijama na anomalije “bolonjskog” modela. “ekonomski fakultet je predlagao određena nova rešenja koja su podra-zumevala dobijanje zvanja „ekonomi-sta“ nakon završenih trogodišnjih stu-dija (180 eSPB), zvanja „diplomirani ekonomista nakon završenih četvo-rogodišnjih studija (240 eSPB) i zva-nja „diplomirani master ekonomije“ nakon završenih petogodišnjih studija (300 eSPB). Do sada nisu pokazali razumevanje za naše stavove”, navodi profesor Boričić.

ukidanjem apsolventskog staža studenti gube pravo na socijalnu i zdravstvenu zaštitu, mogućnost korišćenja studentskog doma, menze, povlastica u gradskom i međugradskom prevozu, kao i mogućnosti odlaganja služenja vojske.

10

FakUltet

U evRoPiOno što zadnjih meseci spaja Beč, Ber-lin, Ženevu, Zagreb i Banjaluku, jesu usaglašavanja studenata da je “Bolonja” više izneverila nego doprinela kvalite-tu studiranja. Studenti traže od država više novca za finansiranje univerziteta, ukidanje semestarskih plaćanja a žale se i na preopterećenost modelom koji im ne dopušta da rade honorarne po-slove i time zarade dodatni džeparac. Motivacija od koje se pošlo je mutirala u veći pritisak, i pretvorila studiranje u produžetak srednje škole.

Bolonjski sistem u Austriji je posle deset godina na meti i studenata i ek-sperata. Skupština studenata apeluje na njegovu nekoordinisanost, eksperti na

nemogućnost bavljenja istraživačkim radom. Nemačka je najradikalnija u na-meri da se napusti “bolonjski sistem” i posle neuspešnih junskih demonstraci-ja, jesen je donela izlazak studenata na ulice u čak 35 nemačkih gradova. Slična situacija je i u Hrvatskoj, BiH, Francu-skoj i Švajcarskoj. Sve više profesora je na istoj strani sa studentima, jer razlog za neuspešnost novog sistema vide upravo u odstupanju od dosadašnje tradicije i očekivanja domaćih tržišta. Studenti se pozivaju i na činjenicu da su njihove kvalifikacije dovedene u pi-tanje jer isto gradivo moraju da nauče u mnogo kraćem periodu, što im ne ostavlja vreme da se posvete i drugim fakultetskim sadržajima.

“iako se pošlo od ambicioznih cilje-va da se poveća mobilnost studenata i predavača u evropskom prostoru, da se poboljšaju uslovi studiranja i obezbede jednake šanse za sve, mnogo toga je još daleko od željenog. Dodatna birokra-tija je smanjila efikasnost studiranja, a stečenim znanjem po njegovom zavr-šetku nisu zadovoljni ni studenti ni po-slodavci. “Kritike bolonjskom procesu glasne su i unutar eU, što ukazuje da taj model nigde nije zaživeo kako treba. Uspostavljena je dijagnostika, ali ne i terapija.” (izvor “Politika”)

probudimo Se!Ostaje pitanje – da li će odluke ovog tipa dovesti do veće motivisanosti i ključnog podsticaja da studenti što pre dođu do diplome, ili će i samo studi-ranje postati privilegija imućnijih? Po medijima se zadnjih meseci provlače odobravanja i osude najrazličitijih stra-na. Zanimljive su i prozivke upućene nadležnima čija deca studiraju u ino-

stranstvu, a čije ambicije nisu uperene u pravcu poboljšanja uslova studiranja i negovanja društvene klime za usavrša-vanje akademaca. vredi li samo kopira-ti druge (tuđe) vrednosti na postojeći sistem? i smeju li studenti mirno da posmatraju kako im zakonodavci de-gradiraju trud, diplome, zvanja? Da li će naš fakultet uspeti da “subjektivno”

implementira “Bolonju” tako da stu-denti prođu što manje oštećeni ostaje da se vidi. U ovom, za studente čini se, prelomnom terenutku i naš studentski parlament treba da opravda ulogu koju ima i potrudi se da maksimalno radi u korist studenata, njihovih znanja i di-ploma. Ako nismo “ustali” onda kada je trebalo, kada su prvi od nas načuli no-vine koje donosi usvajanje Bolonjske deklaracije, krajnje je vreme da presta-nemo da verujemo u bajke i u to da će ovaj sistem tek tako da koriguje propu-ste zarad nas samih. Bajke ne postoje, kao ni apsolventi, a sutra možda ni ste-čene diplome. Hoćemo li i to sačekati skrštenih ruku? Marija TIMOTIĆ

kruna nepravde koju donosi primena bolonjskog sistema na postojeći je zvanje bečelor ( eng.bachelor ) koje će student nositi nakon završenih četvorogodišnjih studija. time se gubi titula „diplomirani“ i izjednačavaju četvorogodišnje studije sa trogodišnjim studijama za generacije upisane 2006. godine i kasnije, dok se istovremeno starijim generacijama njihovo četvorogodišnje studiranje, mada po istovetnom programu, ali i pod blažim režimom studiranja, izjednačava sa petogodišnjim studijama (master).

11

FakUltet

vest 1Centar za karijerno vođenje i savetovanje organizuje radionicu „Kako napisati CV i pripremiti se za intervju“. Naučite kako pravilno sastaviti poslovnu biografiju, uspešno izaći na tržište rada i na najbolji mogući način se predstaviti poslodavcima. Radionica se održava jednom mesečno, a na sajtu Centra za karijerno vođenje i savetovanje, www.ekofkarijera.com, možete videti tačne datume održavanja i prijaviti se za učešće.

vest 2Centar za karijerno vođenje i savetovanje Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu će organizovati 10. aprila takmičenje u izradi Studije slučaja na Ekonomskom fakultetu. Cilj takmičenja je približiti studentima Ekonomskog fakulteta realne poslovne situacije i izazove koje donosi poslovno okruženje u cilju primene stečenih teorijskih znanja, s jedne i iskazivanja kreativnih ideja s druge strane. Takmičenje je edukativnog i praktičnog karaktera. Obuhvata izradu pisanog rada i prezentacije koju studenti izlažu pred komisijom koju čine predstavnici sponzora i profesori Ekonomskog fakulteta. Namera je da ovo takmičenje postane deo tradicije Ekonomskog fakulteta u Beogradu. Prva nagrada obuhvata, između ostalog, i učešće na Menadžerijadi 2010. Detaljnije informacije o takmičenju sredinom marta.

vest 3 Otovorena je stranica Ekonomskog fakulteta u Beogradu na popularnoj socijalnoj mreži Facebook, na adresi www.facebook.com/ekonomski.

vest 4 Humanitarni koncert na Ekonomskom fakultetu Povodom dana Fakulteta Studentski parlament organizuje Humanitarni koncert na međuspratu fakulteta. Koncert će se održati 27. marta sa početkom u 22h. Sav prikupljeni novac odlazi u humanitarne svrhe, tačnije namenjen je dvema našim koleginicama koje imaju zdravstvene probleme.Nastupaju Scandal band & Suzana Beauty queens. Cena ulaznice je 200 dinara. Sokove za osveženje obezbeđuju sponzori koncerta i biće besplatno deljeni studentima.

vest 5 U narednom periodu, na bazi dogovora koji je SUEF sklopio sa EFG grupom studenti Ekonomskog fakulteta će časopise ove izdavačke kuće moći da kupe po povlašćenim cenama. Tako, “Ekomomist” možete pazariti za 150 (standradna cena je 190), “Preduzeće” za 100 (150) a “Bankar” za 200 (standradna cena je 290) dinara. Takođe, studenti našeg Fakulteta imaju 50% popusta na sve pretplate na navedene časopise EFG grupe. “Ekonomist”, “Preduzeće”, i

“Bankar” možete svakodnevno kupiti u prostorijama SUEF – a, I prizemlju, prekoputa kantine.

vest 6Univerziteti u Beču i Ljubljani raspisali su konkurse za prijem stranih studenata u toku zimskog semestra 2010/11.Zainteresovani studenti mogu se javiti Centru za međunarodnu saradnju, kancelarija 154, radnim danom izmedju 10 i 12h.Rok za prijavljivanje je 15. april.

Prema implikacijama Zakona o viso-kom obrazovanju generacije studena-ta upisane 2006. godine i mlađe, gube p r a v o na status aploventa. Osim što navedeno znači da posle odslušanih četvorogodišnjih studija neće imati pravo da svakog meseca polažu preostale ispite, stu-denti gube pravo na socijalnu i zdravstvenu zaštitu, mogućnost korišćenja studentskog doma, menze, povlastica u gradskom i međugradskom prevozu, kao i mogućnosti odlaganja služenja vojske. Da li osnovna studentska prava smeju da budu pitanje „subjektivne“ implementacije, očito, jako lošeg zako-na od strane svakog fakulteta ponaosob? I koliki je korak od „puj pike ne važi“ tretmana fakultetskih diploma?! Studenti, probudite se!

Centar za karijerno vođenje i savetovanje na-javljuje „Case study“ takmičenje na našem fa-kultetu. S obzirom na činjenicu da „Case Study“ sekcija na FONu postoji već dug vremenski period, te shodno tome, njihovi studenti prilično dominiraju na takmičenjima ovog tipa ovakav postupak Centra treba da bude putokaz nekoj od studentskih organizacija na našem fakultetu ka potencijalnom osnivanju iste. Svakako, „Bela maska“ za inicijativu.

Bela maska

12

FakUltet

zavRšni i seminaRski RadDakle, kao što smo već pisali, nova odluka o seminarskim i završnim ra-dovima se bazira na sledećim stavo-vima usvojenim od strane Nastavno - naučnog veča ekonomskog fakulteta : Ukoliko je ostvario 240 eSPB tokom studija student ne mora pisati i brani-ti završni rad. Tokom studija student može ostvariti najviše 4 eSPB na osno-vu napisanog i odbranjenog završnog rada ili na osnovu napisanih i odbra-njenih seminarskih radova i to po 2 eSPB po jednom seminarskom radu, pri čemu su ostvarena najviše 2 eSPB po ovom osnovu tokom jedne školske

godine. izrada i odbrana seminarskog rada nije obavezna. Seminarski rad se može raditi samo iz predmeta iz kojeg je položen ispit. Ukratko, ovo bi značilo da bi neko 4 „laka“ eSPB dobijena na diplomskom, mogao i ranije tokom studija da ostva-ri, i to u dva navrata po 2 „laka“ eSPB dobijena na seminarskom radu i time,

možda, sebi olakša prelazak na budžet, a ne da bude u situaciji da čeka da iste osvoji tek na kraju svoje studentske „karijere“. Pored toga, seminarski rad sada može oceniti isključivo nastavnik, što nije bio slučaj do skoro, kada je to mogao da uradi i asistent sa magistraturom. Za razliku od dosadašnjih seminarskih ra-

2 seminaRskau tekstu “novo!”, u prethodnom broju, bavili se smo nekim novostima u režimu studija na našem fakultetu, a sada nastavljamo da vas obaveštavamo šta se dalje dešava. čini nam se da je, u odnosu na prethodno obrađene tri teme, upiS PRedmeta, PReReQUisites i zavRšni i seminaRski Rad, ova poslednja najzanimljivija, jer su nam oko nje poznati još neki detalji.

Posledice nedavnih izmena uslova studiranja na ekonomskom fakultetu=1 diPlomski

13

FakUltet

dova novi rad mora temom i sadržajem da prevazilazi okvire predmeta predvi-đene nastavnim programom. Drugim rečima, 2 nova eSPB moraju se osvo-jiti savladavanjem nove materije koja nije uključena u sadržaj koji se predaje i ispituje na datom predmetu. Pravo na izradu novog seminarskog rada, koji donosi 2 eSPB, odnosno mogućnost da ne pišu završni (diplomski) rad uko-liko su već ostvarili 240 eSPB, imaju studenti koji su upisali prvu godinu osnovnih studija 2006. godine ili ka-snije. Za potrebe evidentiranja novog seminarskog rada pojaviće se uskoro u Knjižari Fakulteta i novi formular.Ovim novim seminarskim radom se, naravno, ne ukida završni (diplomski) rad, već se samo studentima pruža al-ternativa da završni rad zamene sa dva seminarska rada.

UPis PRedmeta i PReReQUisitesŠto se tiče mogućnosti da studenti upi-šu i predmete do 90 eSPB iz naredne godine studija, što bi omogućilo lakše ostvarenje neophodnog broja bodova za obezbeđenje budžetskog statusa u sledećoj školskoj godini, saznajemo u Studentskoj službi da je vrlo mali broj studenata pokazao interesovanje za ovu mogućnost. Njih svega 44 se prija-vilo za dodatne predmete pre početka nastave u letnjem semestru.S druge strane, Nastavno - naučno veće je donelo preporuke, koje, dakle, ne predstavljaju obavezu, o materiji koja bi trebalo da je savladana pre slušanja nastave iz pojedinih predmeta. Stoga su informacije koje su se mogle čuti ovih dana na nastavi od strane nekih profe-sora o obaveznosti prethodnog polaga-nja pojedinih ispita kao preduslovu za polaganje nekih drugih, neprecizne i neosnovane.

UPisne kvote za školskU 2010/2011. godinU i doktoRske

StudijeSaznajemo da je Senat Univerziteta u Beogradu prihvatio predloge ekonom-skog fakulteta da u prvu godinu osnov-nih akademskih studija sledeće školske godine upiše isti broj studenata kao i prošle, 1500 (570 budžetskih, 630 sa-mofinansirajućih i 300 studenata na da-ljinu), kao i da se poveća broj mesta za

studente diplomskih akademskih stu-dija (master) na pojedinim studijskim programima.Pored ovoga, na studijske programe doktorskih studija ekonomskog fakul-teta, tokom prošlog meseca, upisano je 44 studenta. Ovo je druga generacija studenata doktorskih studija na našem fakultetu.

završni i SeminarSki rad – druga Strana medalje

Sada želimo i da objasnimo zašto smo u prvom delu teksta govorili o 2 ili 4 „laka“ eSPB, kada su u pitanju semi-narski i diplomski radovi. Javna je tajna da postoje već „razrađeni poslovi pru-žanja pomoći“ pri izradi diplomskih i seminarskih (pa čak i master) radova, o čemu svedoče i oblepljena stabla još neposečenih platana u parku ispred Fa-

kulteta, kao i same oglasne table Fakul-teta. Pozvali smo neke od tih brojeva i dobili informaciju da se gotov seminar-ski rad u dva primerka obima od 10 do 20 strana može dobiti po ceni od 1500 do 2000 dinara, dok za diplomski treba izdvojiti od 3000 do 4000 dinara, što apsolutno odgovara i iznosima eSPB bodova: dakle, dva seminarska = jedan diplomski, ili formalnije 2S=D! Tržište, kakvo takvo, potvrdilo je procene Fa-kulteta do u bod, odnosno dinar.Neka je profesorima „Bog u pomoći“ dok se trude da na odbrani rada „pro-vale“ da li je kandidat zaista samostalno pisao rad. Međutim, „Bog još više neka je u pomoći“ poštenim i savesnim stu-dentima, koji su, posebno na iii i iv godini studija, u ime tzv. „Bolonjske deklaracije“, bombardovani obavezama pisanja novih i novih radova, priprema-njem besmislenih PPT - prezentacija koje časove najčešće pretvaraju u igrari-ju. Na žalost, predispitne aktivnosti na većini predmeta ne oslobađaju studen-te polaganja bar jednog dela gradiva na konačnom ispitu, što je nedopustivo, i što nije praksa na ostalim fakultetima. Kad se tome još doda da neki nastavni-ci čak vode i evidenciju o prisustvu na-stavi i „prete“ negativnim bodovima na konačnom ispitu, što nikako nije ute-meljeno na Zakonu o visokom obrazo-vanju, onda, neka nam je SviMA „Bog u pomoći“! Marija SREĆKOVIĆ

predispitne aktivnosti na većini predmeta ne oslobađaju studente polaganja bar jednog dela gradiva na konačnom ispitu, što je nedopustivo, i što nije praksa na ostalim fakultetima

2 nova esPb po osnivu seminarskog rada moraju se osvojiti savladavanjem nove materije koja nije uključena u sadržaj koji se predaje i ispituje na datom predmetu.

14

FakUltet

soft skills Academy, seminar ličnih i profesionalnih veština, održaće se u periodu od 12. do 15. aprila 2010. godine, u pro-

storijama Privredne komore Srbije i računskog centra eTF - a.Cilj događaja je omogućiti studentima fakulteta u Beogradu da kroz niz trenin-ga unaprede veštine koje im mogu po-moći u izgradnji uspešne karijere.U današnje vreme, fakultetsko obra-zovanje skoncentrisano je na sticanje stručnog znanja neophodnog za rad u određenoj profesiji. Međutim, ono što

kompanije žele, jesu stručnjaci spo-sobni da svoje znanje primene kroz efikasnu organizaciju, vođenje timova i projekata, kao i veštu komunikaciju sa saradnicima. Mnoge kompanije pri se-lekciji kandidata za posao obraćajuposebnu pažnju na pomenute veštine, a svojim zaposlenima organizovanjem različitih treninga omogućavaju kon-stantno usavršavanje na ovom polju, što nesumnjivo dovodi do nepretka zaposlenih, a samim tim, i kompanije u celini.Soft Skills Academy je događaj koji

podstiče studente da rade na sopstve-noj edukaciji i razvoju ličnih i profe-sionalnih veština. Tokom četiri dana, oko 50 studenata fakulteta u Beogradu imaće priliku da učestvuje u treninzima prezentacionih i komunikacionih vešti-na, rada u timu, vremenskog planiranja, vođenja projekata, rešavanja konflikata i liderskih veština. Treninge će držati sertifikovani internacionalni eeSTeC treneri, predstavnici konsultatnskih kuća i kompanija sa kojima eeSTeC sarađuje. Na seminaru, učesnici će se susresti sa nizom situacija i problema koji ih čekaju u praksi, a zajedničkim radom pokušaće da dođu do potenci-jalnih rešenja. Stoga, ovaj događaj pred-stavlja izuzetnu priliku da se na jednom mestu okupe uspešni i ambiciozni stu-denti, kao i kompanije koje podržavaju ovaj vid edukacije.Organizator događaja je Udruženje studenata elektrotehnike evrope, ee-STeC (istek).Udruženje je osnovano 1986. godine i njegove osnovne ideje su razmena studenata, saradnja sa privredom, ta-kmičenja, stručne prakse i ostali vidovi stručnog usavršavanja. Po svojoj priro-di, eeSTeC je apolitična, nezavisna, neprofitna studentska organizacija koja okuplja studente organizovane u 45 lo-kalnih komiteta u 23 evropske zemlje. lokalni komitet Beograd jepunopravni član udruženja od 2000. godine i trenutno jedan od najorgani-zovanijih i najbrojnijih lokalnih komi-teta u evropi.Značaj ovog projekta prepoznali su i Univerzitet u Beogradu i Privredna ko-mora Srbije.Svi zainteresovane studenti mogu da se prijave popunjavanjem formulara na internet stranici www.softskillsacade-my.rs.

eestec

soFt skills academy12. – 15.. april 2010. godine – privredna komora Srbije i računski centar etf - a

1�

ekonomija

san o dugo očekivanoj slobodi kretanja po evropskim zemljama ostvaren je posle skoro 20 godina sank-cija. A posle buđenja ide suočavanje sa realnošću. iako je još uvek relativno rano govoriti o dve oštrice

mača, možemo se ukratko osvrnuti na stanje oko nas.Prva asocijacija na bezvizni režim su najverovatnije povolj-niji uslovi putovanja u zemlje Šengenskog sporazuma. Ni-skobudžetne avio kompanije pronalaze interes na našem tržištu. S obzirom na geo - politički položaj, relativno otvo-rene granice ka evropi omogućavaju im da zauzmu povoljnu tržišnu poziciju i priliku za ostvarenje profita. Dobra strana je što postoji zainteresovanost inostranih avio - kompanija za povezivanje sa balkanskim podnebljem, loša je ta što na-cionalna avio kompanija može biti progutana od inostrane konkurencije, naročito ako se uzme u obzir loša finansijska situacija iste. Da li će privatizacija uspeti da pomogne JAT - u da oživi i postane konkurentniji, pitanje je na koje će vreme dati odgovor.Bezvizni režim daje mogućnost našim ljudima da turistički odu van granica, iskoriste prednosti koje ta sloboda nudi i po-troše pare zarađene u Srbiji - van nje. Sreća u nesreći jeste što standard stanovništva ne dozvoljava masovni odlazak i tro-šenje abnormalnih iznosa u inostranstvu kojima bi se mogla ugroziti već veoma slaba domaća privreda. U krajnjem sluča-ju, srpski građani se pitaju šta zaista imaju od toga što se mogu slobodno kretati evropom? istina je da će oni koji su mogli do sada da putuju, to od sad moći povoljnije, pa umesto na vizu i visoke aerodromske takse novac će utrošiti na korisnije stvari. S druge strane, kada se uzme u obzir činjenica da se prosečnom platom u Srbiji (u 2009. godini iznosila je 30.000 dinara) jedva pokrivaju troškovi prosečne potrošačke korpe, s razlogom se postavlja pitanje : Kuda će ići stanovništvo koje je na granici egzistencije? eventualno, otići će lakše u ino-stranstvo i tamo se ilegalno zadržati radi obezbeđenja boljeg života. ipak, strah od masovnih migracija u zemlje Zapadne evrope je jedna od glavnih briga eU, te to definitivno nije ra-zlog zbog koga su nam odobrili bezvizni režim.. Stavljanje na „belu“ Šengen listu olakšalo je kriminalcima pristup zapadnoevropskom tržištu. Njihovo praćenje, pre-

ma upozorenjima stručnjaka, sada je znatno teže. No, kri-minalcima vize nisu bile problem ni do sad, samo što od početka bezviznog režima više nisu obavezni da daju doku-mentaciju. Šta država dobija? Osim jeftinih političkih poena i „uteme-ljivanja“ puta ka ulasku u evropsku Uniju, dobila je prilive u budžet zahvaljujući entuzijazmu stanovništva. Narod, već umoran od višegodišnjih praznih obećanja, bio je ponesen tim neverovatnim osećanjem slobode. Kod nekih je probu-dilo nostalgična sećanja na „staru Jugu“, kod drugih nadu da

će i oni moći poći u svet kao za vreme Tita, iako su rođeni po-sle njegove smrti. Bilo kako bilo, stanovništvo je pohrlilo da vadi nove biometrijske pasoše jer nikad se ne zna kad može da zatreba. izgubljene blagodeti čekanja pred ambasadama nadoknađene su mukotrpnim birokratskim procedurama za dobijanje novog pasoša.Prošlo je malo vremena od ukidanja viza da bi se pravile ana-lize. Prvi presek evropska Unija će praviti 19. marta kada će, između ostalog, proceniti i stepen zloupotrebe „bele liste“. iako, očito, taj sporazum ne znači toliko ni stanovništvu ni privredi, ono što neosporno dobijamo je psihološko olakša-nje jer se gubi osećaj da pripadamo zemljama trećeg sveta. Bar u nečemu. Marija STARČEVIĆ

sa ili bez viza, ima li razlike?

tri meseca po ukidanju viznog režima Srbiji

šta nam je doneo bezvizni režim? Srušenu psihološku barijeru i lažnu iluziju da ne pripadamo više zemljama trećeg sveta? poboljšan životni standard ili samo novu mogućnost da trošimo pare koje nemamo?

Situacija u grčkojKada su Grci nezadovoljni onda se to nezadovoljstvo iznosi široko na ulice. Prekida se rad u javnim preduzećima, blokira se saobraćaj, izazivaju neredi. Ukratko, Atina biva paralisana a grčka vlada primorana da ponovo razmotri pakete mera kojima se „zamerila” bi-račima. Od početka godine štrajkovi su ponovo aktuelna tema u grčkom društvu ali ovoga puta neodlučnost i neistrajnost vlade u sprovođenju mera ne može dalje da se nastavi. razlog je neopoziv – bankrotstvo kuca na vrata. Grčka se nalazi u izrazito nezavidnoj makroekonomskoj situaciji koja je re-zultat decenije loše sprovođene poli-tike, falsifikovanja izveštaja i neprizna-vanja realnosti. Globalna ekonomska kriza je dodatno produbila i ubrzala izlazak na površinu svih problema grč-ke ekonomije. Deficit budžeta u 2009. godini je do-stigao 12,7% a ukupni dug zemlje oko 120% GDP. Privreda nema dovoljno kapaciteta za servisiranje duga od 300

milijardi evra. Dok se nad Atinom nad-vijaju crni oblaci mogućeg bankrotstva, špekulatni već nedeljama koriste prili-ku za udare na evro. Nezadovoljstvo ra-ste kod građana Grčke ali i kod građa-na eU. i jedni i drugi se pitaju zašto će baš oni morati da plaćaju cehove loše vođene poreske politike, neefikasnog penzionog sistema i malverzacija koje su omogućile Grčkoj da 2001. godine postane članica evro - zone. U sve to su se uključili i troškovi gradnje infrak-strukture za Olimpijadu u Atini 2004. godine, kao i za evroviziju dve godine kasnije.iz kratkog prikaza stanja grčke ekono-mije jasno je da Grčka probila nekoli-ko puta jedan od osnovnih kriterijuma definisan Mastrihtskim sporazumom. Takođe je jasno i da predstavljeni paket mera vlade, uz mnogo manji otpor gra-đana nego ranije, u kratkom roku može dati samo ograničene rezultate. Osnovni cilj paketa mera je smanjenje budžetskog deficita ispod 3% GDP, koliko iznosi dozvoljeni maksimum propisan prethodno spomenutim spo-

razumom. rok je 2012 godina, a 2009. godina je završena sa deficitom od 12,7%. Pribeglo se nepopularnim me-rama koje su univerzalno sastoje u sma-njenju javne potrošnje kroz zamrzava-nje plata u javnom sektoru i ukidanje svih bonusa, smanjenje javne admini-stracije kroz zapošljavanje samo jedne osobe na svakih pet penzionisanih rad-nika, podizanje prosečne granice za penzionisanje na 63 godine do 2015. i povećanje poreza na gorivo, duvan, al-kohol i imovinu.

16

ekonomija

davljeničkegrčka i evropska unija

posle optimističnih izjava o konačnom oporavku ekonomija njenih članica od krize, čije su se razmere poredile sa velikom depresijom, evropska unija se susreće sa novim izazovom u svojim redovima. grčka, pritisnuta teškim ekonomskim i socijalnim problemima, upire prstom u najjaču kariku eu dok špekulanti pripremaju teren za novi udar koji bi ne samo oterao grčku u bankrotstvo već dalje ugrozio stabilnost evra i doveo u pitanje sposobnost eU da sama rešava svoje probleme. i to baš u trenutku kada se usvajanjem lisabonskog sporazuma krenulo korak dalje u oblikovanju Unije.

slamke

Paket mera vlade u atini - smanjenje budžetskog deficita za preko

4 puta, na ispod 3% gdP do 2012. godine- zamrzavanje plata u javnom sektoru i

ukidanje beneficija- na � zaposlenih koji napuštaju javnu

službu, otvoriti samo jedno mesto- podizanje prosečne starosne granice

za penzionisanje na 63 godine, tj. za 2 godine do 201�.

- povećanje poreza na gorivo, duvan, alkohol i imovinu

17

ekonomija

reakcije euNapetost zbog ishoda situacije u Grč-koj prisutna je u čitavoj evropskoj Uni-ji. Teška situacija u ovoj mediteranskoj članici odražava se i na ostale dok su iz Grčke stizali oprečni signali. Molbe i očekivanja pomoći od Unije smenjiva-le su se nepromišljenim kritikama izre-čenim na račun Nemačke. Pod teškim pritiskom javnosti vlada u Atini je otišla toliko daleko da je krivicu za katastro-falno stanje u javnim finansijama pri-pisala i nemačkoj okupacji u Drugom svetskom ratu. Pitanje ratnih reparacija između ove dve zemlje nije rešeno pa je Atina davljenički potegla za pogrešnom slamkom. Dobro poznata osetljivost Nemačke na pitanja Drugog svetskog rata je samo ojačala stav Nemačke da vlade zemalja članica moraju da snose odgovornost za politiku koju sprovode i da „izvoz” problema u eU nije pri-hvatljiv. Prolazak kroz ekonomsku krizu uči-nio je sve članice mnogo opreznijim i

okrenutijim svojim unutrašnjim pro-blemima, zbog čega nijedna zemlja nije spremna da se odrekne novog dela svo-jih poreskih prihoda kako bi finansirala grčke dugove. i one se suočavaju sa spo-rijim rastom plata, višim porezima i zah-tevima za podizanjem starosne granice za penziju jer najveće ekonomije evro - zone, Britanija, SAD i Japan smanjuju potrošnju. Osim toga, pravila ulaska u monetarnu uniju bila su unapred jasno poznata. A Grčka već godinama krši ta

pravila i lažno iskazuje svoju statistiku, zbog čega se u Briselu sprovodi istraga. Sumnja se da su upravo te malverzacije omogućile Grčkoj ulazak u monetarnu zonu 2001. godine. Komplikovani „cu-rrency swap” izmedju Grčke i Goldman Sachs je navodno omogućio Grčkoj da sakrije pravi nivo budžetskog deficita i javnog duga. Prema ugovoru o monetarnoj uniji Grčka nema prava na pomoć ali činje-nice pokazuju da je joj je ona preko po-trebna. evro kao zajednička valuta trpi ogromne štete. Od Novembra 2009. go-dine kada je zabeležena njegova najve-ća vrednost prema dolaru, depresirao je za oko 10 %. Penzijski fondovi su u ne-zavidnoj poziciji jer njihove investicije gube zbog negativnog uticaja dešavanja u Grčkoj na tržište a vrednost državnih obveznica je opala. Nezaposlenost u evro - zoni se kreće oko 10%. Ona uma-njuje kupovnu moć tako da kompanije smanjuju svoju proizvodnju. Umesto rasta tržište se smanjuje što ponovo us-porava oporavak od krize. Uz slabljenje ekonomija, evro bi dalje mogao da gubi na vrednosti. To bi naravno odgovaralo izvoznicima u okviru evro - zone jer bi se njihovi proizvodi prodavali jeftinije u inostranstvu, što bi trebalo da utiče na rast tražnje. Ovo bi za rezultat imalo stimulisanje proizvodnje, nove investi-cije i rast zaposlenosti što bi trebalo da vodi ka ekonomskom oporavku. ipak i dalje ostaje pitanje kako će se vla-da u Atini izboriti sa svojim dugovima. Kreditni rejting 4 najveće grčke banke je opao i nalazi se svega nekoliko nivoa iznad “junk”. To mnogo poskupljuje dalje zaduživanje i otvara novi prostor špekulantima. U Grčkoj se razmatra upućivanje molbe za pomoć Medju-narodnom monetarnom fondu, što bi značilo ugrožavanje integriteta eU. Bri-sel ne želi mešanje MMF - a i uzdržano obećava podršku uz jasno stavljanje do znanja da je najveći deo posla na Atini i da se ponovne malverzacije neće to-lerisati. Bez sumnje to će biti principi-jelni stav jer se u sličnim situacijama nalaze i Španija i irska. To je i uputstvo zemljama kandidatima da se u eU više ne može ulaziti sa nesređenim unutraš-njim problemima, kao i da inicijalno izigravanje sve pravila sustiže kad tad.

Tatjana Janković

evropski komesar oli Ren u pregovorima sa grčkom vladom jasno je stavio na znanje : “ili ćete vi staviti deficit pod kontrolu ili će deficit uzeti vas pod kontrolu”. antrfile : u poslednje vreme u medijima se često pojavljuje kovanica „pigS”, kojom se pogrdno nazivaju Portugal, irska, grčka i španija kao zemlje koje najvećim delom utiču na pogoršanje stanja privrede u eU.

godina štrajkova

Plata na SrpSki način

najčešći razlog za izlazak neza-dovoljnih radnika na ulice su neisplaćene zarade, a inspekciji rada, koja je zadužena da inter-

veniše u takvom slučaju kršenja Zako-na o radu, ruke su zavezane, jer je veli-ki broj firmi u blokadi. više od 64.000 malih i srednjih preduzeća ima račun u blokadi i stoga je nemoguće izvršiti nalog za isplatu zarada. S druge strane, takve firme ne pokušavaju da reše po-stojeći problem, već kako im sporost stečajnog postupka dozvoljava, poslo-ve obavljaju preko povezanih preduze-ća. i ko ispašta? radnici. Pored tralja-vo izvršenih privatizacija, neefikasnog pravosudnog sistema, sada moraju da se bore i protiv lukavosti svojih poslo-davaca. Jedini način da iznesu svoje zahteve je da stupe u štrajk. Pritom, neretko se krše zakonski dozvoljeni načini štrajkovanja, a kako bi se kupo-vao socijalni mir i glasovi za naredne izbore, retko koji političar sme javno da osudi ili sankcioniše te prekršaje.

ko je kriv?Kao potencijalni krivci žalosnog sta-

nja u srpskim preduzećima javljaju se prisustvo sive ekonomije, sprovedena privatizacija, loš rad nadležnih institu-cija, novi poslodavci i država. Njihove odgovornosti se ne mogu razmatrati odvojeno, već samo kao sistem čvrsto isprepletanih krivica, propusta i manj-kavosti u radu. Na primer, osnovni uzrok problema tekstilne industrije leži u dominaciji sive ekonomije u ovoj oblasti. i mada postojanje crnog tržišta omogućava delu nezaposlenih da stekne ono po-trebno za opstanak, posledice za sve ostale su ogromne. Sa takvom „konku-rencijom“ tekstilna industrija ne može da se izbori niti da ostvari prihod na tržištu. Obilje kineske robe na koju se ne plaća PDv, komisioni i buvljaci, koji žive još samo u Srbiji, oštete godišnje državni budžet za preko 700 miliona evra. Ko je kriv za uspostavljanje tako velikog crnog tržišta? vlada republike Srbije je, s jedne strane, dozvolila da se neograničeno uvozi kineska roba, a, s druge strane, ogromnu količinu turske robu, koja se najviše prodaje po buvlja-cima, niko ne kontroliše. Tako, Kinezi

uvezu robu u vrednosti od 1,35 mili-jardi evra godišnje, i najveći njen deo prodaju na crno. iako postoji obaveza fiskalnih kasa na buvljacima, prodaja „ispod žita“ i dalje dominira. Nemogu-će je takmičiti se sa cenama proizvoda onih koji ne plaćaju PDv i robu proda-ju van sistema fiskalizacije. Takva nelo-jalna konkurencija izbacila je iz legalnih tokova veliki broj tekstilnih preduzeća. Stanje na tržištu utiče na tekstilce ili tako da zađu u ilegalnu zonu ili da izađu na ulice da traže ispunjenje onoga što im Zakon o radu garantuje. Za privredu Srbije ne valja ni jedno ni drugo. Borba protiv sive ekonomije je odavno otpo-čela i još uvek traje. Završetak fiskaliza-cije, koju najavljuje Ministar trgovine i usluga Slobodan Milosavljević za 1. mart 2010. godine, trebalo bi da urodi plodom. Naravno, postojanje fiskalnih kasa neće rešiti problem u potpunosti. Neophodno će biti stalnog nadziranje njihovog korišćenja, efikasniji rad in-spekcijskih kontrola i poreskih organa u slučajevima poreske evazije.

Sad Svi Sve znaju

ulice, pruge, fabričke hale, prostor ispred vlade Srbije, bili su, predhodne godine, mesta okupljanja i masovnih protesta tekstilaca, građevinaca, metalaca, prosvetara, pravnika, taksista, zaposlenih u kulturnim delatnostima, u komunalnim preduzećima, u državnim i privatizovanim firmama. dok broj nezaposlenih lica raste i postaje prvi na listi problema u srbiji, zaposleni izlaze na ulicu, jer im formalno zaposlenje, bez ikakve ili sa mizernom naknadom, ne omogućava egzistenciju. iako je u toku 2009. godine, dnevno u štrajku bilo, u proseku, od 20 do 25 preduzeća, sindikati procenjuju da će u 2010. godini Srbiju zapljusnuti još veći talas štrajkova. i mada se često mogu opravdati izlasci radnika na ulice u potrazi za rešavanjem svojih problema, postoji opravdana strepnja da će posledice takvih masovnih okupljanja po privredu srbije biti pogubne.

ekonomija

1�

retko koja priča o lošoj privatizaciji domaćih preduzeća ima srećan obrt. Najveći broj problema danas posledica je loše sprovedenih privatizacija u proš-losti. Agencija za privatizaciju izbegava preuzimanje odgovornosti pod izgovo-rom da je period njihove nadležnosti i kontrole privatizovanih preduzeća iste-kao. radnici, zbog toga, najveći pritisak vrše na vladu Srbije, tražeći da država reši njihove probleme. Sada mnogi stručnjaci govore o tome kako je tre-balo raditi, a da li su ćutali onda kada je trebalo da govore ili ih niko nije čuo, teško je sa sigurnošću utvrditi. Tek kada su eskalirali problemi loših prodaja, po-tegla se priča o tome kako nije vršeno

restruktuiranje loših preduzeća, da su kupci često bili nedovoljno stručni, da loša preduzeća nisu oterana u bankrot-stvo već prodata nekome ko ne ume da ih „oživi“, ko nema viziju, sposobnost, pa ni interesovanje. Tek sada se postav-lja pitanje da li je koncept „ko ponudi najvišu cenu – dobija firmu“ dobar ili je možda trebalo više ceniti kompe-tentnost potencijalnog kupca, izvore njegovog kapitala, bonitet i solventnost kupca, kao i osnovni motiv kupovine (zloupotreba objekata ili lokacije, pre-prodaja ili pranje novca).

igra gluvih telefonaKo i kako može rešiti probleme radni-

ka privatizovanih preduzeća koji nisu primili i po desetak mesečnih zarada? Agencija za privatizaciju je za kontrolu nadležna u periodu od prve dve do tri godine od aukcijske prodaje preduze-ća, pa do pet godina u slučaju tender-ske prodaje. U slučajevima da kupac ne uplaćuje redovno rate, ne ispuni in-vesticioni program ili ne održava kon-tinuitet proizvodnje, Agencija može da zahteva raskid ugovora. Socijalna pitanja nisu od presudne važnosti za opstanak vlasništva nad preduzećem, pa se poslodavac najlakše odlučuje za smanjenje broja radnika ili neredovnu isplatu zarada, čim se jave prvi proble-mi. radnici i sindikati mogu tražiti od

ekonomija

Plata na SrpSki način

1�

ekonomija

Agencije da raskine ugovor, ali nadležni u toj instituciji ne misle da u tome leži pravo rešenje. Nakon raskida ugovora kapital firme prelazi u Akcijski fond i pokušava se ponovna prodaja na berzi. Bilo je slučajeva da se jedno preduzeće prodaje i po četiri, pet puta. Svaka nova prodaja ima manje šanse za uspeh, jer je preduzeće u sve lošijem stanju, a novi kupac nema odgovornost prema rad-nicima. i pored svih nedostataka koje raskid ugovora nosi, do njih dolazi, pre svega, jer je prva prodaja loše odrađe-na, ali i zbog verovanja radnika, da će se država, kada firma pređe u njeno vla-sništvo, za njih pobrinuti.Još veći problemi za zaposlene u priva-tizovanim preduzećima nastaju kada njihovi kupci ispoštuju sve ugovorene

obaveze i drže ih se dok ih Agencija za privatizaciju kontroliše i nadzire. Čim taj period istekne, na površinu ispliva-

vaju pravi motivi kupovine, kao što su preprodaja zemljišta, fabrika i zgrada, sasvim drugačija delatnost na postoje-ćoj lokaciji i slično. radnici počnu da dobijaju prinudne odmore, zatim i ot-kaze, a tada nemaju kome da se obrate jer je preduzeće privatizovano. radnici, kao i svi ostali poverioci preduzeća, mogu da traže pokretanje stečajnog po-stupka. Sindikati nisu saglasni oko naj-boljeg rešenja u ovakvom slučaju. Ste-čaj takvog preduzeća je dug postupak, a i postavlja se pitanje kome će stečaj ići u prilog. Primer kriminalnog pona-šanja koji se javlja u našoj stvarnosti je da novi vlasnik profitabilnog preduzeća „isisava“ kapital iz kupljenog preduzeća i prebacuje na račun drugih preduzeća u njegovoj svojini. S druge strane, samo rastu obaveze koje to privatizovano pre-duzeće ima prema državi, zaposlenima, partnerima, i kada dođe do stečaja, vla-snik se „najsrećnije moguće“ oslobodi radne snage. radnici opet trpe. i koga onda okriviti? Kazne za poslodavce su novčane i uglavom niske, a iako se kao moguća kazna predviđa i zabrana delat-nosti, takvog primera u praksi još uvek nema. Sudovi se, za tako blagu kazne-nu politiku, pravdaju činjenicom, da bi najveću štetu pretrpeli radnici. istina, ali oni je svejedno trpe. i sve tako u krug...

Sud je Sud, a ćud je ćudTeško je suditi, ali u masi štrajkova koji su zadesili Srbiju, ponekad se zapitamo da li su baš svi oni opravdani i da li je šteta mogla biti manja da se nisu do-godili. Nijedan ekstremni stav, ni onaj „štrajkači su krivi“ niti onaj „svi na uli-cu, i treba“ ne treba da budu usvojeni. ipak, štrajk je pravo koje svi radnici imaju, kao način da zaštite svoje eko-nomske, profesionalne i socijalne inte-rese. Ali svako pravo nosi obaveze. One su jasno naznačene u Zakonu o štrajku. i da li je sve po Zakonu? Nije baš uvek. Najsvežiji primer iz domaće prakse je za-tvaranje saobraćaja na međunarodnom koridoru Beograd – Solun, od strane radnika građevinsko industrijskog kom-binata „Prvi maj“ iz lapova i to u četiri navrata u toku prošle godine. Način koji su ovi radnici izabrali bio je dovoljno originalan da privuče pažnju svih me-dija, vlade Srbije i Ministarstava rada

agencija za privatizaciju je za kontrolu privatizacije nadležna u periodu od prve dve do tri godine od aukcijske prodaje preduzeća, pa do pet godina u slučaju tenderske prodaje. u slučajevima da kupac ne uplaćuje redovno rate, ne ispuni investicioni program ili ne održava kontinuitet proizvodnje, agencija može da zahteva raskid ugovora. socijalna pitanja nisu od presudne važnosti za opstanak vlasništva nad preduzećem, pa se poslodavac najlakše odlučuje za smanjenje broja radnika ili neredovnu isplatu zarada, čim se jave prvi problemiv

20

ekonomija

i ekonomije. ipak šteta koja je nastala zbog onemogućavanja saobraćaja žele-znicom višestruko je prevazišla dugo-vanja poslodavca prema nezadovoljnim radnicima. Kršenjem Zakona o štrajku štrajkači su ne samo sebe, već i nadlež-ne državne institucije koje nisu ispunile svoju obavezu i obezbedile javni red i mir izložili ozbiljnim krivičnim prijavama i optužbama. Gubici koje su preduzeća trpela tokom decembra meseca 2009. (ukupno njih 14), zbog nemogućnosti da koriste jeftiniji železnički saobraćaj, iznosili su na dnevnom nivou ukupno 35.000 evra. Ugrožena su bila i srpska izvozna preduzeća jer je bio onemogu-ćen transport do luke u Solunu, odakle

se 15 odsto domaćeg izvoza brodovima distribuira širom sveta. Sudbina zaposle-nih u „Prvom maju“ i dalje je neizvesna. U februaru 2010. godine donešena je odluka o sprovođenju postupka steča-ja nad preduzećem. Osnovni zahtevi o isplati zaostalih zarada u vrednosti od 38 miliona dinara su ispoštovani, i sada se čeka stečaj i ponovni izlazak na ulicu, ali ovog puta “figurativno”. Da li je ironično tražiti da Zakon poštuju oni na čijim se leđima slomio? Možda, ali red je red... Ako bismo opravdavali kršenje zakona u krug, njihovo postoja-nje bi postalo besmisleno. Deluje kao da nemaju nikakvu snagu. U slučaju štraj-kova, zakoni postaju fleksibilni, „može i ne mora“, sve zavisi od odnosa između moći koju imaju demonstranti i intere-sa političara na vlasti. Problem pravni-ka i taksista, koji blokiraju pravosuđe i saobraćaj u Beogradu zbog nametanja obaveza fiskalizacije, bio je brzo rešen, dogovor postignut za tili čas. A kada je

druga strana slabija i nemoćnija, dogo-vori se odugovlače, čeka se da popusti strpljenje radnika, da se spusti dignu-ta prašina, da se pronađe kompromis, očuvaju „fotelje“. i na kraju takvih du-gotrajnih, iscrpljujućih pobuna radni-ka, kada sumiramo ko je šta dobio a ko izgubio, da li su ostvareni lični interesi, pa makar i na uštrb opštih, i da li hiljade i hiljade tih pojedinačnih ličnih intere-sa jesu ili nisu u međusobnom skladu, i u skladu sa opštim, rezultat je nula, ništa, sve opet „Jovo nanovo“. i džaba gladovanje, smrzavanje, iskanje, s jedne strane, a džaba i obilaženja, obećavanja, planiranja, s one druge. Svezan je Gor-dijev čvor. Ni davanje odgovora na pita-nje ko ga je svezao ne može dovesti do njegovog razvezivanja. rešenje ne leži u već učinjenim greškama, već u ne po-navljanju istih, u doslednosti, ozbiljno-sti i prihvatanja odgovornosti svih onih koji kroje živote građana Srbije.

Bojana DŽEPINA

iako je u toku 200�. godine, dnevno u štrajku bilo, u proseku, od 20 do 2� preduzeća, sindikati procenjuju da će u 2010. godini Srbiju zapljusnuti još veći talas štrajkova.

21

ova kompanija je osnovana još dav-ne 1927. godine, pod imenom “Aeroput”. Nakon

Drugog svetskog rata menja naziv u „Jugoslovenski Aerotransport“( JAT), da bi 2003. Kompanija konačno dobi-la današnji naziv „JAT ervejz“. Zlatno doba ovog preduzeća predstavljaju osamdesete godine prošlog veka kada je izvršena značajna modernizacija flote i kada su „JAT“ - ovi avioni leteli na preko osamdeset destinacija na pet kontinenata. Međutim, ratom praćen raspad SFrJ, sankcije međunarodne zajednice i generalno loša situacija u zemlji imali su katastrofalan uticaj na poslovanje ovog prevoznika. Od 5.oktobra 2000., sa početkom eko-nomskih reformi, priča o privatizaciji „JAT“ - a je stalno prisutna u javnosti. Normalno funkcionisanje ove kompa-nije u velikoj meri zavisi od konstantne pomoći države. Pošto ovakvo stanje nije održivo na duge staze vlada Srbije je kao rešenje donela odluku o proda-ji vlasničkog udela. Međutim, prodaja „JAT“ - a nije išla kako se očekivalo. Do sada je više puta raspisivan tender za prodaju udela u ovom preduzeću ali su svaki put izostale ponude kupaca. Među

ozbilj-nijim intere-sentima javljali su se ruski „Aeroflot“, „Turkiš erlajnz“ kao i „island er“. Ali ni jedna od ovih kompanija na kraju nije dala formalnu ponudu. Navodno, i ruska i turska kom-panija su ozbiljno bile zainteresovane

za kupo- v i n u „JAT“ - a, među- tim obe su imale zahtev da budu vlasnici 51 odsto kapitala što se na kraju ispostavilo kao velika prepreka. Naime, Srbija je potpi-snica međunarodnog sporazuma “otvo-reno nebo” dok Turska i rusija to nisu, a prema ovom sporazumu to ih one-mogućava da budu većinski vlasnici u evropskim avio - kompanijama. Pored stranih investitora, u ulozi potencijalnih kupaca pominjani su i pojedini domaći biznismeni ali kako je vreme pokazalo i ovo je ostalo samo na rečima, kon-kretna ponuda je ponovo izostala. evi-dentno je da će država morati da uloži dodatne napore kako bi rešila problem nacionalnog avio - prevoznika jer loše stanje u kome se kompanija nalazi kao i nagomilani dugovi u velikoj meri uma-njuju njenu atraktivnost na tržištu. Na-

kuda leti „jat“?Situacijia u većini domaćih javnih preduzeća daleko je od poželjne. upravo ovaj sektor već duže vreme vapi za radikalnim promenama kako bi se doveo do prihvatljive granice ekonomskog poslovanja. međutim, kao naročito alarmantna može se izdvojiti situacija u nacionalnoj avio - kompaniji. kako se trenutno procenjuje, kroz čitavu osamdesetogodišnju tradiciju, “jat ervejz” nikada nije bio u težem položaju i bliže potpunom nestanku sa tržišta.

Problemi nacionalnog avio - prevoznika

22

ekonomija

među ozbiljnijim interesentima koji su bili „u igri“ za kupovinu „jat“ - a

javljali su se ruski „aeroflot“, „turkiš erlajnz“ kao i „island er“. ali ni jedna od ovih kompanija na kraju nije dala formalnu ponudu. navodno, i ruska i turska kompanija su ozbiljno bile zainteresovane za kupovinu „jat“ - a, međutim obe su imale zahtev

da budu vlasnici �1 odsto kapitala što se na kraju ispostavilo kao

velika prepreka. naime, srbija je potpisnica međunarodnog sporazuma

“otvoreno nebo” dok turska i Rusija to nisu, a prema ovom sporazumu

to ih onemogućava da budu većinski vlasnici u evropskim avio

- kompanijama.

ravno prodaji „JAT“ - a ne ide na ruku ni globalna ekonomska kriza koja je značajno uzdrmala sve avio -kompanije u svetu. Stoga, ozbiljnost situaci-je u kojoj se „JAT“ nalazi, nikako ne sme biti potcenjena. U međuvremenu, kompanija se suočava i sa ozbiljnim problemi-ma u svakodnevnom poslova-nju. veliki dugovi koje ova firma ima prema svojim poveriocima često su tema u medijima. Tako smo nedavno mogli da pročita-mo u svim dnevnim listovima o najavljenom štrajku „JAT tehni-ke“ koji je izbegnut u poslednji čas tako što je „JAT ervejz“ pri-stao da isplati deo duga samo nekoliko sati pre isteka roka koji su postavili štrajkači. Prema tvrdnjama zaposlenih u „tehnici“, dug „JAT ervej-za“ premašio je 100 miliona dinara. Ali problemi ovde ne prestaju. Nacional-na avio - kompanija duguje značajnu

sumu i „JAT keteringu“ za isporu-čene obroke koji

takođe preti štrajkom i obustavom daljih isporuka. Pored toga, tu su i značajni dugovi prema aero-dromu „Nikola Tesla“. Ovo dugovanje naraslo je na 848 miliona dinara pa je, kako se navodi, Upravni odbor aero-droma bio prinuđen da razmotri raski-danje ugovora sa „JAT“ -om o naplati taksi uz avionske karte. Ovo znači da će aerodrom početi samostalno da napla-ćuje takse klijentima nacionalne avio - kompanije.Sve u svemu, prema nekim procenama, dugovi „JAT ervejza“ se procenjuju čak na 180 miliona evra. Kako za sada na-javljuju iz vlade, dobar deo ovog duga naslediće budući vlasnik pa je stoga ra-zumljiva rezerva potencijalnih kupaca.

Stanje nagomilanih dugova ove koma-panije se svakako odrazilo i na kvalitet usluge koju ona pruža. Tako nisu retke

pritužbe klijenata zbog čestih kašnje-nja, loših higijenskih uslova kao i slabog ili nikakvog posluženja na letovima, mada prisut-ne su i mnogo ozbilj-nije optužbe kao što su raskli-

mani šrafovi na krilima aviona, nebez-bednost i sl. Naravno sve ovo je dovelo do toga da se mnogi putnici opredeljuju za druge avio - prevoznike pa su zabeleženi i slu-čajevi jednocifrenog broja putnika na pojedinim destinacijama. Danas ova kompanija godišnje preveze do milion putnika dok je 80 - tih prevozila i do pet puta više. Ovakav pad u broju putnika u mnogome je posledica značajno po-

ljuljane reputacije i gubitka poverenja klijenata ali sve oštrije konkurencije sa kojom „JAT“, očigledno, nije u stanju

da se efikasno nosi.Na račun ove kompanije česte su i optužbe za neracionalno po-slovanje. Ove zamerke se najviše odnose na to što i pored lošeg poslovanja “JAT“ konstantno zapošljava nove ljude i to pre svega na mestima koja se odnose na marketing i menadžment. Po-red toga, da zlo bude veće, plate novozaposlenih često prelaze i sto hiljada dinara, što kompanija koja konstantno beleži gubitke teško sebi može da priušti. Na-

ravno tu su i česte glasine o tzv. zapošlja-

vanju ka-drova pre-ko “veze”,

nepotizmu i slično.

S druge strane iz uprave „JAT er-

vejza“ dolaze vesti da je kompanija spre-

mna za restuktuiranje, oslobađanje od viška

imovine i zaposlenih s na-merom da se

stvori jedna rentabilnija i jača kom-panija sa ve-

ćim konkurent-skim potencijalom. Da

li će do potrebnih promena doći ostaje da vidimo, međutim

ukoliko ovi potezi izostanu egzistencija same kompanije biće dovedena u pita-nje.Na kraju, kao sasvim mogući alterna-tiva za rasplet ove teške situacije je i stečaj. Ako sva druga rešenja izostanu stečajni postupak je sasvim opravdano rešenje. Ovo se odnosi pre svega na to što najveći deo posledica lošeg poslova-nja i gubitaka „JAT ervejza“ snose po-reski obveznici. Tako se sve češće čuju kritike na opravdanost državne pomoći ovom preduzeću. Možda je i vreme da se zapitamo da li je Srbiji zaista neop-hodan nacionalni avio -prevoznik čije poslovanje značajno odstupa od renta-bilnog ekonomskog računa.

Bojan ĆALIJA

23

ekonomija

Prema nekim procenama, dugovi „jat ervejza“ se procenjuju čak na 180

miliona evra.

Zvrrrrr... “Dobar dan! Sa zadovoljstvom vas obaveštavamo da ste pobednik u našem telefonskom kvizu i potencijalni dobitnik putovanja na Azurnu obalu. Da biste podigli vaučer koji ste osvojili, po-zvani ste na svečanu večeru na kojoj ćete imati priliku da saznate sve o najnovijim artiklima kompanije “X”, čija će promo-cija biti vršena tokom fantastične zabave koju ćemo vam prirediti...”

premija na dohvat ruke

Ako već niste bili u prilici da budete je-dan od srećnika koji je osvojio telefonsku lutriju, i do koga je Fortuna na taj način pronašla put, onda ste sigurno bar nekada pokušali sami da pronađete put do nje. To ste mogli uraditi na razne načine. Popunja-vajući tiket u kladionici, igrajući popularni Black Jack, ili, ipak, nešto iz asortimana igara naše Državne lutrije: „Bingo”, “loto”, “Greb greb”. Ako ni to niste probali, onda vam sms nagradne igre i “najniža jedin-stvena ponuda” sigurno nisu promakle. Svaka osoba se na neki način kocka, a broj građana Srbije koji redovno igraju neke od pomenutih igara na sreću premašuje 3,5 miliona. velika ponuda igara svakod-nevno nas mami da okušamo sreću. Mož-da ona neće biti uz nas, ali postoji neko ko uvek igra na siguran dobitak.

7 od 3�

Broj mogućih kombinacija koji se može napraviti koristeći 7 brojeva od mogućih

39 je 15 380 937. Dakle, nije neobično što glavna premija ne bude izvučena nedeljama. iako se za “loto” kaže da je porez za one koji ne poznaju zakon verovatnoće, evidentno je da se građani Srbije svake godine sve više nadaju da će sreća doleteti baš do njih. Finansij-ska kriza nikako nije prepreka da izdvo-jimo neki dinar za srećku i tako se bar nadamo glavnoj premiji. Šta više, po-kazuje se da se u vreme krize ljudi više kockaju nego obično, ulažući znatno manje svote novca, ali očekujući više nego pre. Zakon verovatnoće nam ta-kođe govori da bez obzira na to kako će uloženi novac na kraju biti raspoređen i ko će osvojiti glavnu premiju, jedini ko je uvek na dobitku jeste sama lutrija. Zato nije iznenađujuće da se na svakom koraku mogu videti kladionice, a često čak i u blizini škola što je zakonom za-branjeno.

neko uvek ima Sreće

Ako već građanima ne polazi za rukom da ostvare dobit, neko drugi ima veli-ku korist od igara na sreću. Naravno, to su organizatori samih lutrija, ali preko njih i država, jer ubira poreze od kladionica i lutrija. Prema podacima Uprave za igre na sreću Ministarstva finansija, u prvoj polovini prethodne decenije prihodi države od igara na sreću iznosili su 29 miliona evra, dok je u periodu od 2005. pa sve do kraja 2009. godine samo od lutrija država zaradila 256 miliona evra. Prikuplje-ni novac od lutrija sliva se u državnu kasu, a bili smo svedoci da je država garantovala isplatu penzija na osnovu novca od Državne lutrije. Očigledno je da je lutrija postala naša glavna uz-danica i nada da se izborimo sa manj-kom novca.

najniža jedinStvena ponuda

Nije neobično što rTS svakodnevno promoviše sms glasanje i najnoviji trend kada su nagradne igre u pitanju – najnižu jedinstvenu ponudu. Naime, sms poruka koju pošaljete treba da sadrži cifru koja će biti najniža od svih na ovaj način pri-kupljenih brojeva, a da pri tome, niko drugi ne pošalje isti broj kao vaš. Do-voljno je samo to da uradite, i osvojili ste auto, “Fiat Punto”. Ako licitirate na ovaj način na televiziji Pink, imate priliku da osvojite stan, a možda i takozvani džak para. Ako ste mislili da neograničeno možete slati ovakve sms poruke, pre-varili ste se! rTS televizija postavila je ograničenje na 1 000 poruka! Dobitnici ovih licitacija nekada pošalju samo jednu poruku i osvoje nagradu. Ali najčešće se ispostavlja da su poslali preko 40 poru-ka, odnosno potrošili oko 2 000 dinara. Nije veliki trošak za onog ko dobije na-gradu. Ali najniža jedinstvena ponuda je samo jedna. Ova vrsta igara ne obavlja se u skladu sa Zakonom o igrama na sreću koji propisuje da se izvlačenje premije može održavati najviše dva puta nedelj-no, a Fiat Punto ili džak para dodeljuju se svakodnevno.

crno – beli Svet

Kada je u pitanju struktura novca Državne lutrije prikupljenog od građana koji sva-kodnevno okušavaju sreću, 50 % vraća se igračima, kao nagrade, dok se 30 % odvaja za pomoć organizacijama kao što je Crve-ni krst ili organizacijama sa pomoć osoba sa invaliditetom, što ukazuje na društvenu odgovornost lutrije. Osim toga, sredstva se izdvajaju i za lečenje patoloških kockara. Ovo bi se moglo uporediti sa fabrikom ci-gareta koja izdvaja sredstva za lečenje raka pluća. Pored lutrija koje su legalne, u Srbiji

kad si srećan, i sunce za tobom žuri...

da li je fortuna već pokucala na vaša vrata ili još uvek sami pokušavate da pronađete put do nje?

24

dRUštvo

kako uhvatiti

postoji nebrojeno mnogo kockarnica koje rade “na crno”. ilegalne su i ne plaćaju porez, a ulaskom u njih nisu vam zagarantovani ni dobitak koji osvojite, kao ni fer igra. Proce-njuje se da država zbog neplaćanja poreza od strane ilegalnih kockarnica izgubi čak

više od 30 miliona evra. Tako da, ako već igrate na sreću, radi svoje sigurnosti, pose-ćujte samo legalne kockarnice i kladionice. Osim toga, ne zaboravite da se i penzioneri uzdaju u vas. Da li se Srbija može izvući iz krize, a građani

rešiti pitanja egzistencije pomoću igara na sreću? To je, nažalost, rezervisano samo za one najsrećnije pojedince. Jedino u šta se ostali ljudi mogu uzdati, jeste ona narodna krilatica: “Nema ‘leba bez motike”.

Branka SENIĆ

fortunu?

2�

dRUštvo

Srećni dobitnik

najveća suma novca koju je državna lutrija srbije isplatila jeste 3,� miliona evra, 2005. godine. Srećni dobitnik nije bio kinez, kao što se verovalo, već profesor sa novog beograda, koji je od dobijenog novca kupio stan, dok i dalje živi skromno sa svojom porodicom.

čekaj na red!

najveći redovi koji smo mogli videti ove godine bili su redovi za akcije i redovi ispred uplatnih mesta državne lutrije Srbije. nedeljama nije izvučena glavna premija, pa se njen iznos sve više približava sumi od 4 miliona evra, što izaziva “loto groznicu” širom srbije.

igraj redovno!

broj građana Srbije koji redovno igraju neke od igara na sreću premašuje 3,5 miliona.

isplativo!

Prema podacima Uprave za igre na sreću ministarstva finansija, u prvoj polovini prethodne decenije prihodi države od igara na sreću iznosili su 29 miliona evra, dok je u periodu od 200�. pa sve do kraja 200�. godine samo od lutrija država zaradila 256 miliona evra.

zvanična statistika navodi da u Beogradu ima 7.000 narkomana, a veruje se da je ova brojka real-no bar četiri puta veća. Za Srbiju

se procenjuje da ima između 60.000 i 80.000 zavisnika, ali se u ovu brojku ne ubrajaju u žargonu popularni “spa-vači”, tj. “povremeni” uživaoci droga.

jedan običan dan…

“Budim se, spavao sam kako kad, nekad dobro, nekad loše, zavisno od toga koliko sam bio urađen pre nego sto sam otišao na spavanje. Za mene su bili praznici kad sam imao dovoljno para da mogu od pret-hodnog dana da ostavim liniju heroina za ujutru.Ja sam probao većinu stvari i vremenom je postala normalna sledeća situacija -iza-đem u grad, popijem 5 trodona, popijem pivo, zatim popušim džoint, da bi trodoni počeli brže da deluju, pa onda opet popi-jem neki alkohol, popušim još jedan džo-int. Preko svega toga uzmem četvrtinu grama heroina, pa još jedan džoint i na kraju još jednu liniju heroina. To je bilo sasvim uobičajeno…Znači ustao sam, nemam tu rezervu. Na-stavak dana teče ovako : pijem kafu, narav-no da ne doručkujem, jer prvo ću popušiti 5 - 6 cigara uz kafu, da se razbudim. Onda razmišljam kako doći do heroina? Novca

nemam. Možda uspem mojima da izvu-čem 200 kinti eventualno, jer stvarno ne znam koju bih priču mogao da složim u ovo doba. Šta da kažem? Šta će mi hitno 1 000 dinara i što tako hitno moram da iza-đem iz kuće sa tim parama? Znači, kontam da eventualno imam tih 200 kinti. idemo dalje : da li bih mogao da pozajmim od nekoga? Ali od koga da pozajmim? Kad dugujem svim ljudima od kojih mogu da uzmem? Nema šanse da pitam bilo koga, stvarno me je sramota. Prolazi još 5 minu-ta…Ma ko ga j… Pitaću osobu X da mi pozajmi 300 kinti…”

zašto?

Drogu najviše koriste mladi između 14 i 25 godina, mada se starosna granica go-dinama pomera sve niže. Danas, sve više učenika završnih razreda osnovne škole ima iskustva sa drogom, i to najčešće sa marihuanom. Socijalna struktura narko-mana se izmenila poslednjih godina. Pre desetak godina oni su pripadali višim slo-jevima, a sada ih je najviše iz nižeg i sred-njeg sloja stanovništva.Prema ranijim istraživanjima početni razlozi za uzimanje droge bili su : nedo-voljna obaveštenost o njenoj štetnosti (13 - 25%), “nagovor” drugih (7 -19%), vero-vanje narkomana da “mogu da se kontro-lišu” (3 -15%), želja da budu posebni (7

-10%), “moda” (3 -10%), kao i niz drugih razloga kao što su znatiželja, bežanje u ne-stvaran svet i sl.Svaka osoba svakako želi da da bude sreć-na i zadovoljna, prihvaćena od strane dru-gih ljudi, ali takođe želi i da bude “svoja”, slobodna ii da odlučuje o sebi i svojoj budućnosti. Te dve tendecije su u različitim odnosima tokom razvoja čoveka. U početku, dok smo mlađi želimo da budemo prihvaćeni u društvu i trudimo se oko toga, pa često radimo nešto što ne bismo inače. ipak, kako godine prolaze, samopouzdanje ra-ste i više se okrećemo ka sebi i ne zanima nas toliko tuđe mišljenje, jer smo izgradili sopstvenu ličnost. Međutim, kod zavisni-ka nastaje veliki nesklad u tim tendecija-ma i samim tim identitet postaje defektan i poremećen. Oni se zarad potrebe za za-dovoljstvom odriču slobode, odriču svog “ja” i zato je zavisnost u svom ekstremnom bolesnom obliku duboko ponižavajuće iskustvo. U zadovoljstvu koje donosi dro-ga nema samopoštovanja, nema ljubavi ni saosećanja .Kako godine prolaze stvarnost u Srbiji postaje mučna, sve više mladih gubi veru da može nešto da postigne u životu, jer su uslovi egzistencije sve gori. Nastupila je velika ekonomska kriza, loša politička situacija u zemlji i svetu. Pronaći posao je gotovo nemoguće, niko ne želi da zaposli

26

dRUštvo

da li činimo dovoljno da sprečimo narkomaniju?

ni malo! ni jednom!ni ponekad!

danas, apatija i neinteresovanost za bilo šta kontruktivno suvereno vladaju, ljudi su sve bezvoljniji, prave vrednosti u društvu nestaju, postaje bitan samo interes, novac, moć, odlučuje onaj ko ima više novca, a ne onaj ko je pametniji i sposobniji da inicira promene na bolje. ljudi gube svoje nade i snove, samo je

praznina ostala i zato je i postalo lakše utopiti se u drogama nego izboriti se za život.

27

dRUštvo

mlade ljude sa diplomom ali bez iskustva, te oni labilniji odlučuju da se bave dilova-njem droge, ne bi li došli do potrebnog novca. Posle toga, najčešće i sami postaju narkomani.

šta država čini?

vlada Srbije je, konačno, posle petogodiš-njeg “natezanja” 26. 2. 2009. godine usvo-jila Nacionalnu strategiju za borbu protiv narkomanije, baziranu na terapiji sintetič-kom drogom metadon. Mnogi lekari su bili ogorčeni tom odlukom jer smatraju da je metadon suviše jak lek i da se, tokom terapije, može stvoriti zavisnost i od njega samog. Metadon se osamdesetih godi-na prošlog veka koristio u beogradskom Zavodu za bolesti zavisnosti, a onda je ta praksa kao i svugde u svetu napuštena. U rusiji je metadon čak i zakonom zabra-njen.Prema zvaničnim podacima u Beogradu godišnje umre 200 ljudi od predoziranja i postoji oko 70 narko - bandi. U proteklih

par godina su pronađene 3 ilegalne fabri-ke sintetičke droge amfetamin. Neosporno, droga se duboko uvukla u naše, moralno poljuljano društvo, i jako je teško iskoreniti je zato što je postala biznis od koga živi nemali broj ljudi..Prema nezvaničnim podacima u Srbiji se dnevno potroši pola milona evra na nar-kotike.vrlo je lako danas doći do droge u Srbiji jer svako ima “nekog ko može da je naba-vi”. Posledično, i droga je sve lošijeg kva-liteta, jer svi koriste priliku da zarade na njoj pa je “razređuju” kojekakvim dodaci-ma. Stoga, ništa više nije sigurno, te i posle uzimanja čak i “male i bezazlene” količine neke “lakše” droge može lako da se završi sa kobnim posledicama.U Beogradu postoje ustanove kao što je Centar za prevenciju narkomanije čija se aktivnost bazira na prevenciji i informi-sanju građana, pre svega ogranizovanjem savetovališta i stručne pomoći.Centar se nalazio na Zvezdari, a sad je pre-mešten u rakovicu i interesantno je to da,

i pored velikih problema sa narkomanijom u našoj prestonici sajt nije čak ni ažuriran, pa mnogi zainteresovani ne znaju pravu adresu niti kako da dođu do Centra.Na Novom Beogradu postoji Klinika za bolesti zavisnosti koja se bavi prevenci-jom, dijagnostikom i lečenjem alkoholiz-ma, zavisnosti od tableta, marihuane, am-fetamina, kockanja i kompjutera. Takođe, specijalna bolnica za bolesti zavisnosti (Drajzerova) ima veliki broj programa koji su organizovani po tipu ambulantnih programa .U ovoj ustanovi se do sada leči-lo 12 000 narkomana. Nažalost, ostali kli-nički centri po Srbiji kao da su tek počeli da se bave ovom problematikom. Tako, može se nesmetano reći da Srbija nema dovoljno zdravstvenih ustanova da bi efi-kasno rešila probleme lečenja narkomana pa se zbog toga mnogi odlučuju za mana-stire čiji sveštenici pokušavaju izlečenje kroz molitve i svakodnevni rad u prirodi. izlečenje, između ostalih, nudi i manastir Kovilj, a u duhovno - rehabilitacionom centru “Crna reka” se koriste radikalne metode kao sto je, npr. “prebijanje lopa-tom” pod izgovorom da je “čvrsta ruka” u ovakvoj situaciji neophodna.

tvoje ne, menja sve.

Ministarstvo zdravlja republike Srbije je u saradnji sa projektom evropske Unije “iNSADA” pokrenulo nacionalnu kam-panju protiv droge pod sloganom “TvO-Je Ne, MeNJA Sve” koja je počela 26. 10. 2009. godine javnim prikazivanjem interaktivne hologram 3D projekcije. ista prikazuje promene koje nastaju konzumi-ranjem droge – sve počinje kao igrica koja se kako zavisnost raste uozbiljava. Kampa-nja će trajati do marta ove godine i obuhva-tiće 8 gradova u Srbiji. Cilj je da se pošalje poruka mladima koji nisu probali drogue, kao i apel onima koji već jesu da prestanu da je konzumiraju. Takođe, poenta je i da se pokrenu lokalne zajednice, da bi mladi suočeni sa problemom narkomanjije ima-li kome da se obrate za pomoć. Konačno, iako se država konačno udo-stojila da na nacionalnom nivou pokrene borbu protiv zla koje svake godine odnosi stotine mladih života i unesreći bar još pet puta toliko ljudi svako od nas mora da vodi i individualnu kampanju za iskorenjivanje istog. Jer, zaista, tvoje ne - menja sve!

Ana KONDIĆ

2�

dRUštvo

ana Stanić je rođena 8. decembra 1975. godine u Nišu. Muzika je zanima još od malih nogu. Prvo priznanje za vokalne sposobnosti

zaslužila je učešćem na takmičenju “Zlat-ni glas”, pevajući pesmu “Piši, piši mi...” od grupe “Magazin. U grupi “Moby Dick”

našla se sasvim slučajno. Jednog popod-neva drug iz srednje škole poveo ju je do studija da nešto otpeva. Tu se upoznala sa Srđanom, koji joj je ponudio da postane član benda. Tada je imala samo 17 godina i poput svih devojaka tog uzrasta željna da pokuša da stigne do uspeha. Prvi album

“Moby Dick” - a na kome je i Ana peva-la pojavio se 1994. godine. To je bio njen prvi zvanični korak na muzičku scenu, a ubrzo je imala i prvi živi nastup u student-skom domu “4. april” na voždovcu. Do 1998. godine, učestvovala je na tri albuma pomenute grupe. U 23. godini napustila

intervju sa anom Stanićna

“sUd

aRU” sa anom

dRUštvo

je “Moby Dick” jer je želela da radi ne-što novo, neku drugu vrstu muzike, i pre svega, da se oproba kao solista. Njen novi početak bio je nastup na Budvanskom fe-stivalu 1998. godine sa pesmom “Molila sam anđele”, za koju je aranžman napisao, tada još nedovoljno poznat, muzičar vla-do Georgiev. iste godine objavila je svoj prvi solo CD “Metar iznad asfalta” koji je naišao na opšte odobravanje publike i trasirao Ani put ka novim muzičkim po-duhvatima. To je bio sveži, urbani album sa 11 numera, od kojih je čak sedam na-pisala ona sama. Sledeće godine objavila je i drugi solo album “vidim te kad...” Kao apsolvent na FDU - u, na odseku za film-sku i televizijsku produkciju, 2001. godine našla se u ulozi producenta popularnog filma “Apsolutnih sto”. Pre pet godina Ana je diplomirala na FDU - u.Nakon solističkih albuma “Tri” i “U ogle-dalu”, 2008. je izašao “Sudar” kojim je, uz saradnju sa Sky Wikluh - om, Mirkom vu-komanovićem, Baby Dooks - om, vlada-nom Popovićem i ivanom ilićem zabele-žila veliki uspeh u svojoj karijeri. Uveliko se priprema za sledeći album. Sumiravši sve ovo, novinarka “Monopo-llist”- a je morala da krene u “lov” na in-tervju sa Anom…

ml : Koja pesma Vas najviše karakteri-še iz “Sudar” - a?To je verovatno pesma “Nepopravljiva”. Ja sam napisala tekst i u velikoj meri govori o mom pogledu na svet, o mojoj prirodi…

ml : Šta ovaj album razlikuje od dosa-dašnjih?Nekako je, čini mi se, otvoreniji, energič-niji, smeliji, strastveniji.

ml : Postoji li osoba kojoj ste posvetili pesmu „Hotel“?Ne postoji niko konkretan. To su neke situacije u kojima sam se puno puta na-lazila kako ja sama, tako verovatno i svi ljudi, kad se sa nekim posvađaju a daleko su jedni od drugih. Tada postoji taj neki neizdživi trenutak koji je, subjektivno, kao čitava večnost.

ml : Da li ste sami sebi stilista?Na većini mojih nastupa se sama obu-čem, onako kako u tom trenutku želim. Za spotove i za neka snimanja, fotografi-sanja itd. mi stajling radi Peđa Govedarica.

Zadovoljna sam saradnjom sa njim, pogo-tovo za spot „više nisi moj“ i „ljubav do neba“. Međutim, moj stajling je, ipak, ono što ima neki sasvim moj pečat Ono što mi Peđa donese na snimanja i spotove se ne razlikuje posebno od privatnog oblačenja.

Ml : Kakvo je iskustvo raditi sa „srpskim Timberlandom“, Sky Wikluh - om? Fenomenalno iskustvo, izuzetno zabav-

no. Sva ta naša snimalja u studiju su bila kao neke mini žurke, ne znam ni kako je sve počinjalo ni kako se završavalo. Pre-divno smo radili.

ml : Spota za pesmu „Ljubav do neba“ uradili ste u Njujorku. Šta Vas je inspi-risalo da čak odete u tamo? ideja se slučajno pojavila, kao i moguć-nost i ja sam ih oberučke prihvatila. Spot je pripreman u Beogradu, stupila sam u kontakt sa nekom njujorškom producent-skom kućom i čim sam shvatila da postoji šansa da se snimanje tamo izvede „upre-gla“ sam sve svoje sposobnosti i snage da organizujem odlazak i odem tamo i da se sve to „izgura“ kako treba. Kompletna produkcija je bila u Njujorku i drago mi je što sam se odlučila za taj potez, pošto je postojala neka vrsta rizika, da možda, ipak, neću imati kvalitetan spot. Nisam

poznavala sve te ljude, bojala sam se da li će ispasti sve kako treba. ipak, rizik se na kraju isplatio. Super iskustvo na snimanju. Naučila sam mnogo toga, otvorili su mi se vidici i znači mi u iskustvenom smislu baš mnogo. S druge strane stvarno imam fenomenalan spot. (smeh)

ml : Producirali ste film „Apsolutnih 100“, kao i većinu svojih spotova. Pla-

nirate li neku TV emisiju? To je nešto što će sačekati svoje vreme u budućnosti. U poslednje tri godine sam u potpunosti posvećena radu na ovom albumu, pa tako i trenutno imam suviše obaveza vezanih za isti. Kada se budu po-klopile neke kockice možda...

ml : Poruka mladim ljudima bila bi...?Da prate svetske tokove preko interneta i preko Tv - a. Da razmišljaju globalno a deluju lokalno, veoma mi se sviđa ta uzre-čica (smeh) Da znaju šta žele da rade, pre-ma čemu osećaju strast i da onda sve učine da do toga dođu, jer je izuzetno bitno da radiš posao koji voliš. Treba učiniti sve da radiš ono što zaista želiš.

Nesto više o Ani Stanić potražite nawww.anastanic.net

Ivana MANDIĆ

2�

mozaik

30

ekolozi, grupa ljudi koja misli da pomaže nama i našoj planeti, svakodnevno nam govori šta moramo pod hitno da učinimo. „reciklirajmo, smanjimo potrošnju struje i benzina, zamenimo obične sijalice štedljivim!“ u suprotnom ćemo u bliskoj budućnosti snositi teške posledice.ali, šta bi se zaista desilo kada bismo uradili sve što nam oni predlažu? iznenadili biste se... evo posledica nekih takvih predloga.

ekološki mitovi

31

mozaik

razgradiva ambalaža - „Sve će nas zatrpati đubre“

Ovo ste sigurno čuli hiljadu puta: „Svakog dana pravimo ogromne količine đubreta. Moramo da recikliramo sve što možemo, a ako ne možemo, onda bar ono što baca-mo mora biti biorazgradivo. U protivnom, đubre koje pravimo će se samo gomilati, dok ne zatrpa ulice, zazida ulaze kuće“... i uradi razne druge živopisne stvari koje ekolozi često pominju.O recikliranju će biti više reči u sledećem odeljku. A što se tiče onih predmeta koji se ne mogu reciklirati, trebalo bi da makar budu razgradivi, ili da, u suprotnom, za-menimo nerazgradive stvari koje koristi-mo. Tu se u prvom redu misli na plastičnu ambalažu.Bačena plastika se u prirodi razgrađuje oko 1 500 godina. Zapravo, sve što je do sada napravljeno od plastike i bačeno još se nije razgradilo, niti će dok smo mi živi. Dakle, plastiku bi trebalo zameniti papi-rom, koji se, prema rečima ekologa, u pot-punosti razgradi za 3 - 6 nedelja, ili nekim drugim, pogodnijim, materijalom.

Pitanje je: Da li se papir stvarno razgrađu-je za par nedelja? Odgovor je : Da, ako je bačen na sred neke livade, i prepušten dej-stvu vlage iz vazduha i ostalih vremenskih prilika. Ali, to nije slučaj sa papirom koji ode na deponiju. Tamo će se naći ispod nekoliko tona drugog đubreta, bez ika-kvog kontakta sa vazduhom i vlagom. Ko-liko je tada potrebno da se papir razgradi? Odgovor : Par stotina godina!Nije sporno da je i ovaj period prilično dugačak, ali je i dalje kraći od onog po-trebnog za razgradnju plastike. Čini se da je razgradiva ambalaža ipak bolja alter-nativa. Međutim, u većini slučajeva nije i praktičnija i to zbog dva važna razloga. Prvo, plastični materijali su znatno jefti-niji od razgradivih, zbog čega su i postali toliko popularni. Ako nastavimo da ih ko-ristimo, sredstva koja uštedimo možemo upotrebiti za razvoj novih tehnologija, i u budućnosti stvoriti plastiku koja se u potpunosti reciklira, i tako rešiti problem zauvek. Čak možemo i reciklirati sve ono što smo do sada bacali. Drugo, važnije, je to što mnogi razgradivi materijali uglavnom zauzimaju znatno više mesta na otpadu nego plastični. Pri-

mera radi, jedna papirna kesa zauzima onoliko mesta koliko i 12 plastičnih iste čvrstine. Odnos nije tako ktitičan za neke druge strvari, ali u ovoj varijanti smo ipak mnogo bliže tome da nas zatrpa đubre.Zato dobro razmislite kada vam neko pre-poruči da koristite papirne kese, i objasni-te toj osobi pravo stanje stvari. Ako zaista želite da pomognete planeti, koristite ce-ger. Nije baš zgodno da ga stalno nosite, i možda nije estetski lepo, ali je daleko bolje rešenje od prethodno ponuđenih.

recikliranje – šta je ključna stvar?

Svakako bolja opcija od bacanja je reci-kliranje. U dugom roku, bićemo prosto primorani da recikliramo gotovo sve, jer polako trošimo resurse koji su nam na raspolaganju.Međutim, ekolozi su doprineli tome da veliki broj ljudi prihvati dve pogrešne pretpostavke vezane za ovu temu. Prva je verovanje da je recikliranje isplativo uz postojeću tehnologiju. istina je ta,da kada bi situacija zaista bila takva, kompanije ne bi čekale kraj dvadesetog veka da masov-no počnu sa istim. Ne bi bila potrebna ni intervencija države. Jednostavno, „profit motiv“ bi uradio svoje – privatnici bi re-

ciklirali da bi zaradili novac. U stvari, vrlo veliki broj preduzeća koja se danas bave reciklažom ne posluje profitabilno. Jedini razlog zbog koga te kompanije još funk-cionišu, i čak zarađuju veliki novac, su dr-žavne subvencije.Dakle, u mnogim slučajevima, recikliranje ne doprinosi bogatstvu nacije, naprotiv. Ovakvi programi opstaju jer vlade priku-

pljaju političke poene na ekološkim kam-panjama i neznanju građana. To nije ka-rakteristično samo za najrazvijenije države – setite se reči našeg Ministra ekologije i životne sredine: „Zemlje evropske unije su bogate zato što recikliraju“. Sigurno je da to nije glavni razlog.Tu bi trebalo da primenimo ideju o osavre-menjivanju tehnologije iz prvog odeljka. Ako sada, umesto što recikliramo sve što je moguće, štedimo sredstva i ulažemo u istraživanja, za par godina ćemo biti u sta-nju da isplativo recikliramo mnogo više, i na kraju, uz minimalan napor, recikliramo i sve zalihe otpada koje do tada napravi-mo. Umesto toga, vlade popuštaju pod pritiscima grupa za zaštitu okoline kako bi ostale na vlasti, i brzo se upliću u začarani krug: ne mogu da prekinu nerentabilno recikliranje i oslobode sredstva, jer bi ih to koštalo položaja, a ne mogu ni da ulažu u nove tehnologije, jer su im sredstva veza-na u nerentabilnoj reciklaži. Jedini način da se svi izvučemo je objašnjavanje pra-vog stanja stvari građanima, kako bi vlast smela da izvrši ovako veliku promenu u strategiji.Drugo, veliki broj ljudi ne shvata šta je ključna stvar za proces reciklaže. Ako su-dite po većini tekstova u novinama i pro-gramima na televiziji, pomislili biste da je najvažnija edukacija i oprema za priku-pljanje i procesiranje otpada. Građanima se mora objasniti trenutno stanje stvari, moraju shvatiti koliko je važno reciklirati, mora se podići ekološka svest i moraju se izgraditi sva neophodna postrojenja. Tada će biti ispunjen glavni uslov za ponovno korišćenje što više sirovina i materijala.ipak, koliko god dobre volje imali, ljudi će reciklirati samo ono što može da se reci-klira. Tako dolazimo do najvažnije stvari: veliki broj proizvoda danas se ne može reciklirati uopšte, ili je cena procesa pre-visoka. Ko je odgovoran za to? Ko može uticati na to? Potrošači i dobronamerni aktivisti koji sakupljaju konzerve po parkovima sigurno ne. Fabrike za preradu otpada ta-kođe ne. Za to su odgovorni proizvođači i dizajneri robe. i to je najvažniji faktor – ekološki dizajn. Osmisliti proizvode koji se mogu reciklirati, i to isplativo.Naravno da je važno motivisati i edukova-ti potrošače. Ali, bez ekološkog dizajna, ne možemo reciklirati ni mnogo ni jeftino. A, sa dobrim dizajnom, sa druge strane, ne

šta bi trebalo da znate o ekološkim sijalicama?

kompaktne fluorescentne svetiljke (kFs), poznatije kao „štedljive sijalice“ su odnedavno postale moderne i kod nas. treba napomenuti, međutim, da one sadrže u sebi određenu količinu žive (3-5 mg). živa je čak i u tako maloj dozi opasna po okolinu, i zato se ove lampe ne bi smele bacati na obične deponije, već se moraju reciklirati u posebnom postrojenju – činjenica koju mnogi ljudi ne znaju. i, naravno, dobro pazite da ih ne razbijete u kući!

32

mozaik

moramo ubeđivati ljude o postojanju viših ciljeva pričom kao što je ona spasavanje planete, već nečim mnogo praktičnijim – novcem. Ukoliko je reciklaža isplativa, preduzeća će, kao u zemljama eU plaćati značajne sume za otkup ambalaže i dru-gog otpada, što će motivisati pojedince da ga sakupljaju i isporučuju firmama.

ekološki dizajn nije novost u zapadnim zemljama. Oni su prosto počeli sa ma-nijom recikliranja ranije nego mi, i brzo shvatili gore navedene činjenice. Novac se trošio na fabrike za reciklažu. Novac se trošio na postavljanje kontejnera za priku-pljanje otpada i na kampanje u medijima, da bi se na kraju ustanovilo da najveći deo onoga što se sakupi uopšte ne može da se reciklira – i mora da se baci. rezultat je na kraju bio samo malo bolji, a potrošen je veliki novac.Otada su u SAD i eU počeli da ulažu ve-lika sredstva u ekološki dizajn. Danas na nivou Unije postoji fond koji podstiče ovakvu vrstu istraživanja, i u koji se godiš-nje slije 2 milijarde evra. Ali, većina ostalih (manje razvijenih) država još uvek ne po-svećuje dovoljnu pažnju ekološkom diza-jnu. Srbija se uključila u ovaj program eU tek 2007, i otada dobija sredstva iz fonda, koja su vrlo mala u poređenju sa ostalim državama Unije. Čini se da u našoj zemlji ekološki dizajn još uvek ne zauzima cen-tralno mesto, koje mu pripada. i dalje se fokusiramo na medijske kampanje i ras-poređivanje kontejnera.Ovu lekciju mi i mnogi drugi ne moramo da naučimo na teži način. Jednostavno sle-dimo one koji su tu školu već prošli.

ekološki automobil – priča za neupućene

Jedan od najpoznatijih mitova je svakako onaj o ekološkom automobilu. U osnovi, ako se klasični benzinski i dizel motori zamene ovakvim kolima, drastično će se smanjiti količina ugljen - dioksida koja se emituje u atmosferu. „Zelena vozila“, kako ih nazivaju, koriste elektro - motor kao po-gon, koji napaja ili baterija ili gorivna ćeli-ja, i, posledično, ne emituju štetne gasove.

ekolozi koji ih reklamiraju objašnjavaju kako oni uopšte ne zagađuju okolinu. Često u reklamama prikažu sliku mora ili okeana, i onda ljubazno objasne kako „ta

divna kola (model sa gorivnom ćelijom) idu na vodu, koje ima i izobilju, i koja je savršeno čista“.istina je međutim da ta kola troše struju, ili za napajanje baterije, ili za dobijanje vo-donika iz vode. A da li znate kako se dobija najveći deo (preko 70%) električne ener-gije u svetu? U termoelekranama. Koje koriste ugalj kao gorivo. Tako da, iako sami električni automobili ne oslobađaju ugljen - dioksid, oslobađaju ga elektrane u kojima se struja proizvodi. Ukoliko se opredelimo za tu varijantu, emisija CO2 će se čak povećati u odnosu na sadašnju, jer ugalj oslobađa mnogo više štetnih ga-sova za istu količinu energije nego nafta i benzin.Nažalost, ljudi koji ih kupuju, i ekolozi koji ih reklamiraju to uglavnom ne znaju. Oni veruju da pomažu planeti, a ustvari štete joj još i više. električni motor jeste gori-vo budućnosti, ali neće biti čisto sve dok izvori električne struje ne postanu takvi. A, kad smo već kod toga...

alternativni izvori energije – nepotrebna žurba

Postoji veliki pritisak boraca za očuvanje životne sredine da se postojeći termoelek-trane zamene čistijim izvorima energije, u cilju smanjivanja emislije štetnih gasova. Predlaže se gomila opcija: energija vetra, vode, sunca, talasa, plime i oseke, geoter-malnih izvora i mnogih drugih koncepata koji su još uvek na nivou teorije. Međutim, fosilna goriva su danas toliko rasprostranjena iz dva razloga – jeftina su i (još uvek) dostupna u velikim količinama. većina alternativnih izvora energije ne za-dovoljava jedan od ta dva uslova, ili oba, i to je glavna prepreka njihovoj ekspanziji. Hidroelektrane i turbine koje koriste sna-gu vetra su cenovno u rangu sa fosilnim gorivima, ali se ne mogu (isplativo) gradi-ti svugde. Solarne ploče se mogu graditi u velikom broju, ali su još uvek veoma sku-pe. Osmotske elektrane, koje koriste ener-giju oslobođenu mešanjem slatke i slane vode na ušćima reka (prva je izgrađena u Norveškoj) su i skupe i mogu se graditi samo na određenim mestima.Zbog toga, ma koliko mi želeli, nismo u mogućnosti da u velikoj meri zamenimo termoelektrane. Zapravo, svi ti solarni pa-neli i vetroturbine elektrane se ne grade iz ekonomskih razloga, već više iz političkih,

kako bi se vlade predstavile kao ekološki odgovorne. Ukoliko zaista želimo da po-mognemo planeti, postoje dve stvari koje možemo da učinimo.Prvo, države bi trebalo da se suzdrže od izgradnje, štede novac i više ulažu u istra-živanje i razvoj. Predviđa se da će tehno-logije eksploatacije čistih izvora energije postati dovlojno efikasne između 2020. i 2030. godine (misli se na izvore koji se mogu masovno ekspoloatisati, kao solar-ne ploče). Tada ćemo moći da u velikoj meri isplativo zamenimo postojeća po-strojenja.ekolozi bi na ovo rekli da planeta ne može da čeka i da moramo da dejstvujemo od-mah. Međutim, ukoliko budemo poslušali njih, utrošićemo sva sredstva koja imamo na raspolaganju bez značajnih rezultata.

Čekanje i ulaganje u tehnologije je bolja opcija na dugi rok.Drugo, postoji mnogo bolji način smanji-enja emisije štetnih gasova – smanjenje utroška energije. Tehnologije gradnje to-plotnih pumpi, kuća koje štede energijuza grejanje i razne druge su sasvim dovolj-no razvijene, i ovi projekti se uglavnom isplate posle samo par godina. Mogu se masovno primeniti, i već se primenjuju u najrazvijenijim zemljama.Problem globalnog zagrevanja nije nastao preko noći, i neće se rešiti preko noći. Mo-

ramo da se ozbiljno potrudimo kako bi ga prevazišli.

misli pre nego što deluješ!

Niko ne osporava veliku želju mnogih ekologa da pomognu nama i našoj pla-neti. Ta želja je nešto što bi svi trebalo da delimo. Ali, želja, kako se moglo videti iz prethodnih primera nije dovoljna. Daleko od toga. i zato, Potrebno je znanje, i mno-go istraživačkog rada da se zamene loše stvari i isprave njihove posledice. Ukoliko se neko prihvati ovog posla bez dovoljno znanja, najmanje što možemo da izgubi-mo su novac i vreme, na stranu što može-mo da još više pokvarimo stvari.Nauka ne napreduje preko noći. Pogle-dajte kako su izgledali automobili, avioni

i tehlologije korišćenja fosilnih goriva pre 100 godina i uporedite ih sa današnjim. Napredak je ogroman, a još ima mesta za unapređenja. Ne možemo onda očekivati da ih stignu i prestignu dostignuća koja se razvijaju deset ili petnaest godina. To prosto nije realno. Potrebno je mnogo str-pljenja i vremene da se reše problemi koje smo zanemarivali decenijama. A svi oni koji tvrde da vremena nema, trebalo bi da sednu i osmisle nešto što stvarno može da pomogne.

Rastko RADENKOVIĆ

33

mozaik

34

dRUštvo

koja je uloga pSihijatra danaS?frojd i jung, kao nosioci psihijatrijske misli, svoja učenja su zasnivali na suprotnim gledištima. frojdovo nepoverenje prema životu, duboka skeptičnost i fokus na seksualnost, koju je propratio ličnim doživljajima - čežnjom prema majci i potisnutoj agresiji prema ocu, stoje naspram jungove snage, vere u večnost života, i bitnosti duha pored već pomenute čulnosti. i jedan i drugi su učinili mnogo za psihijatriju. a da li su današnje podeljenosti poželjne ili treba uticati na predrasude onih koji veruju da su dejstva psihijatrije rezervisana isključivo za duševne bolesnike?

opstanak i razvoj društva, kroz čitavu istoriju, počiva na normama, zako-nima, prećutnim odobravanjima ili sporenjima. Svakodnevna prila-

gođavanja čoveka okrenuta su ka prihvata-nju poželjnog i društveno verifikovanog, a obuzdavanju lošeg i neproduktivnog. Nisu uvek ovi napori ostajali bez posle-dica. Gomilanja problema, potiskivanja, strah od odbacivanja i drugi faktori rađali su neuroze sa kojima su se ljudi nosili, ili im podlegali. Psihijatrija je medicinska dis-ciplina koja se bavi proučavanjem porekla, mehanizama i procesa nastanka, oblika, ra-sprostranjenosti i lečenja psihičkih bolesti i poremećaja. Osim lečenjem, psihijatrija se bavi i prevencijom i rehabilitacijom obole-lih (def. rečnika socijalnog rada, i.v.). Da li su neophodne teže neuroze da bi se lju-di obratili za pomoć, ili je sadašnji tempo života, prebukiranost poslom, neiscrpna težnja za sticanjem, pokušaj održavanja ba-lansa između ličnog i profesionalnog, do-voljan razlog da se sruše dosadašnji tabui i poseta psihijatru podvede pod normal-nost? Hoće li kultura psihijatrije zaživeti i postati pristupačna i nižim slojevima?

pSihijatrijSka miSao kroz vekove

Da duhovne sile vladaju materijalnim svetom, bilo je mišljenje starogrčkih i sta-

rorimskih filozofa i naučnika. U njima je trebalo tražiti uzroke duševnih poremećaja kod ljudi. Ono ponašanje koje je odstupa-lo od religijskih načela i tadašnjeg društve-nog uređenja, smatrano je neuobičajenim i pod uticajem loših duhova – verovanja su starih egipćana, Hebreja i Kineza. U vezi sa tim se spominju i rituali isterivanja đa-vola ili podvrgavanja egzorcizmu. Sa Grč-kim naučnicima dolazi do prvih bitnijih saznanja u ovoj oblasti, i uvodi se humani pristup u postupanju sa takvim ljudima, koji dobijaju tretman bolesnika sa Hipo-kratom. U srednjem veku sveštenici preuzimaju bri-gu oko duševnih bolesnika. Nema poma-ka u pogledu medicinskog pristupa, jer se sprovođenje psihijatrije svodilo na progon jeretika i ponovno oživljeni egzorcistički kult. Mučenje satane, čije je zaposedanje bilo uzrok psihičkih poremećaja, vršeno je kroz teške fizičke torture pacijenta. inkvi-zicija je, između ostalog, bila rezultat svih nehumanih pokušaja lečenja i čišćenja onih koji su zbog svoje drugačije prirode naila-zili na osudu tadašnje vlasti. U Xv veku se u većim evropskim gradovima pojavljuju tamnice sa nepodnošljivim uslovima. ve-zivanja obolelih u njima je slika koja će se održati narednih tri stotine godina.Doba humanizma i renesanse je svojevrsni povratak antičkom poimanju sveta, pa tako

i medicine, i sa njom tumačenja duševnih bolesti. Sa buržoaskim revolucijama naila-ze novi primeri starih tortura. Sa Xviii vekom i propagiranjem jednako-sti i slobode, po prvi put dolazi do ozbilj-nijeg preokreta. To podrazumeva reforme duševnih bolnica, ali stav prema obolelim ostaje isti sve do Filipa Pinela, koji konač-no skida lance sa obolelih i inicira humano odnošenje prema istima. Suprostavljanje njegovih kolega je dovelo do toga da i nje-ga samog proglase ludakom, ali „moralna terapija“ koju je propgirao je zaživela vre-menom i dovela do odbacivanja tzv. nihi-lizma ( tretiranje obolelog unapred kao „izgubljeni slučaj“ ). Sa XiX vekom dolazi do epohalnih otkrića i shvatanja da svi ži-votni fenomeni imaju svoj izvor u fizičko – hemijskim procesima u telu. U XX veku dolazi do osetnog pada u uticaju moralne terapije i razvoja psihoterapije, organotera-pije i socioterapije.

pSihijatrija danaS

istorija psihijatrije govori isključivo o du-ševnim bolesnicima. Danas oni prolaze kroz ispitivanja na neuropsihijatrijskom odeljenju opšte bolnice i ukoliko se utvrdi potreba za nastavkom tretmana, šalju se u odgovarajuću ustanovu. Ono što istori-ja nije uzela u obzir, a što danas nailazi na

Psihijatrija

3�

različite sudove, jesu obraćanja psihijatru usled neprilagođenosti, želje za prevazila-ženjem problema i dovođenja u sklad sa sobom zdravih, „običnih“ ljudi. Ovaj vek diktira neki drugi tempo, pravce i asimili-ranja koje pojedinci na sebi svojstvene na-čine prihvataju ili ne prihvataju. Ono što istraživanja pokazuju je da sta-nja povezana sa stresom izazivaju više od polovine nesposobnosti, dužina života je skraćena za deset godina, depresija je u porastu, upotreba lekova protiv depresije i stanja straha je takođe u porastu, dok je suicid glavni uzrok samoubistava, kojih je godišnje 150 000. Forsiranje samodo-voljnosti, sveprisutna otuđenost, nejed-nake mogućnosti i ne nalaženje podrške od onih od kojih se to očekuje, samo su neki od razloga koje naučnici dovode u vezu sa raspoloženjem koje vlada u svetu. Nedovoljna upućenost, predrasude koje i dalje postoje, ali i nedostatak sredstava u slučajevima onih koji su iste spremni da prevaziđu, prepreke su svima koji bi mogli prebroditi teškoće na taj način. Problemi na strani same psihijatrije, kako u svetu tako i kod nas, leže u nedovoljnoj uključenosti primarne zdravstvene zaštite, lošim uslovima u velikim bolnicama, kao i niskoj motivisanosti osoblja. Sa privatnim doktorima, situacija je nešto drugačija. Zanimljiv podatak je da su u Srbiji 75%

psihijatara žene, kao i to da interesovanje za samu oblast iz godine u godinu opada. Svega 5,6% mladih lekara bira psihijatriju za svoj budući poziv.Opet, u javnosti se sve više ide na buđenje svesti u tom pravcu. Jedan od primera je i emisija „Na terapiji“ gde ulogu psihijatra igra Miki Manojlović, koji kaže da bi od-lazak na terapije mogao da bude češći od odlaska kod zubara i da sam pojam psihija-trijske pomoći ne sme da bude tabu tema. Po tabloidima poznati sve češće govore o svojim redovnim terapijama kao o jednom novom načinu života koji, u nekoj meri, sa-drži primesu pomodarstva.

pSihijatrija i religija

„Psihijatrija i religija“ je knjiga poznatog psihoanalitičara vladete Jerotića. U njoj piše : „ intelektualno traženje smisla kroz sve naglašeniji proces individualizacije sa-vremenog čoveka ne može nikada biti us-pešno sprovedeno bez pripadanja nekome ili nečemu što ga transcendira, a što nosi osvedočenu i trajnu vrednost“. Od tre-nutka kada je psihoanaliza kao empirijska naučna disciplina prestala da se interesuje samo za otkrivanje zakona nesvesnog ži-vota i lečenje neurotičnih pacijenata, a ovo se dogodilo još za vreme Frojdovog života, kada je počela da objašnjava zakone druš-

tvenog razvitka, prisan dodir psihoanalize sa religijom je postao neophodan. Jerotić prevazilazi razlike između njih i obraćajući se obema stranama - i doktorima i pacijen-tima, piše o koristima koje sinteza psihija-trije i religije može da donese današnjem čoveku.Kao najosetljivije pitanje psihijtrije ostaje raskorak između aktuelne psihijatrijske

prakse i slike koju ona promoviše, sa jedne, i najveći deo javnosti, sa druge strane. iako je došlo do pomaka, mišljenja su i dalje podeljena i nailaze na otpor šireg sagleda-vanja svrhe kojoj psihijatrija služi. Ono što se ne dovodi u pitanje je da je kultura psihi-jatrije u koraku sa dominantnom ideologi-jom i vladajućim vrednosnim sistemima, i da zavisi od volje ljudi i njihove spremnosti da joj pridaju odgovarajući značaj.

Marija TIMOTIĆ

ono što istraživanja pokazuju je da stanja povezana sa stresom izazivaju

više od polovine nesposobnosti, dužina života je skraćena za deset

godina, depresija je u porastu, upotreba lekova protiv depresije i

stanja straha je takođe u porastu, dok je suicid glavni uzrok samoubistava,

kojih je godišnje 1�0 000.

36

mozaik

SWot - uj Se i kreni ka uSpehu!za bilo kakav napredak u životu, moramo imati hrabrosti da realistično prosuđujemo o sebi i situacijama u kojima se nalazimo. lična SWot analiza je moćna tehnika koju možemo koristiti kada želimo da napravimo neku promenu na bolje bilo u svojoj karijeri, bilo u privatnom životu. ukoliko imate jasan cilj onoga što želite, ova analiza vam može pomoći da ga dostignete uz maksimalo korišćenje resursa kojima raspolažete.

37

mozaik

šta je SWot analiza?

SWOT analiza je čuvena metoda koja se koristi za analizu internog i eksternog okruženja preduzeća na način koji će mu omogućiti napredak i sticanje profita. Ona podrazumeva precizno određivanje cilja koji se želi postići, a onda identifi-kovanje internih i eksternih faktora koji mogu pomoći, odnosno odmoći u posti-zanju tog cilja. Da bi menadžer sproveo SWOT analizu kompanije, potrebno je da nacrta matricu koja se sastoji iz če-tiri polja. U svakom od njih treba da je jedna od četiri reči: Strenghts(snage), Weaknesses(slabosti), Opportunities(mogućnosti), Threats(pretnje), čija početna slova upravo čine njeno ime. Svako polje menadžer treba da popuni onim što sma-tra da je u skladu s rečju koja polje opisuje i sa ciljem koji je odredio. Na primer, polje „Snage“ treba da popuni pozitivnim ka-rakteristikama kompanije, naročito onim koje će pomoći u ostvarenju cilja. U polju „Slabosti“ treba napisati sve negativne ka-rakteristike kompanije sa naglaskom na one koje postizanje istog mogu ugroziti. Da bi polja „Mogućnosti“ i „Pretnje“ bila popunjena potrebno je da se menadžer fokusira na okruženje kompanje i one si-tuacije koje mogu pomoći, odnosno spre-čiti ostvarenje cilja . Kada sve to završi, treba da mu postane jasan način na koji će postići to što je zamislio.

SWot i ja

Ali, svet biznisa nije jedino mesto gde se ona može primeniti. Danas je opšte pri-hvaćen stav da SWOT analiza daje korisne rezultate kada je primenimo na naš lični život. Naime, ukoliko želimo da unapre-dimo sebe, da postignemo neki određe-ni cilj u tom smislu, ili poboljšamo svoje poslovne rezultete SWOT analiza je pravi izbor. Baš kao i gore pomenuti menadžer, u cilju sprovođenja ove analize uzmite ve-liko parče papira, podelite ga na četiri dela i u svako polje upišite jednu od četiri reči: Snage, Slabosti, Mogućnosti i Pretnje. Sle-deći korak je popunjavanje ovih polja.

Snage i SlaboSti?

Korisno je međutim da i u popunjavanju polja postoji neki redosled. Stoga se prvo skoncentrišite se na svet u sebi. Polja

koja se odnose na naše unutrašnje stanje su polja „Snage“ i „Slabosti“. Krenite od polja „Snage“. Da biste njega popunili za početak zaboravite na stidljivost ili skro-mnost i budite što objektivniji. A, onda, odgovarajte sebi na sledeća pitanja: Ko-jim sve veštinama ja raspolažem?, U ko-jim oblastima rada se naročito ističem?, Koja me to iskustva, priznanja ili posti-gnuća razlikuju od drugih?, Koji me to kvaliteti i verovanja čine drugačijim?, Šta drugi vide kao moje snage?. Kao što vidi-te, osim sopstvenog suda o sebi samima, dobro je i da razmislite o tome kako vas drugi vide. Stoga bi bilo jako dobro ako možete da porazgovarate sa prijateljima o tome šta oni smatraju vašim dobrim stra-nama. Onda pređite na polje „Slabosti“. Kao i kod predhodnog polja, potrebno je da budete objektivni i nikako prestrogi ili previše popustljivi prema sebi. Bolje da se što pre suočite sa neprijatnim istinama o sebi i nađete način da ih prevaziđete, pre svega iz razloga što vas mogu ozbiljno kočiti u ličnom razvoju. Zato, postavljaj-te sebi sledeća pitanja: „Koje su to vešti-ne koje ne posedujem a jako su korisne u svakodnevnom životu i radu (Šta da razvijam kod sebe?)?, U kojim to oblasti-ma posla očigledno treba da se unapre-dim?, Koje su to moje osobine koje me

naročito ometaju u postizanju onog što želim (vaše negativne radne navike)? Šta drugi vide kao moje slabosti?“. Ako vam je teško da na ovaj način popunite polja, uzmite parče papira i na njemu napišite sve što smatrate da vas karakteriše a onda to raspodelite gde mislite da pripada.

mogućnoSti i pretnje?

Za popunjavanje ova dva polja, potreb-no je da se fokusirate na svet oko sebe. iako dosta toga zavisi od našeg koncep-ta ličnosti, dobre osobine ili veoma ra-zvijeni talenti nisu dovoljan preduslov za uspeh ako ne percipiramo situacije u kojima ih možemo upotrebiti ili situacije koje nas ugrožavaju. Kada razmišljate o popunjavanju polja „Mogućnosti“, od-govarajte sebi na sledeća pitanja: „Koje mogućnosti su mi trenutno dostupne?, Koji spoljašnji uticaji mi mogu pomoći u postizanju onog što hoću (kao na primer promene u tehnologiji, promena nekih ljudi na pozicijama, treninzi ili seminari koji su mi na raspolaganju)?, Ko bi mo-gao da me podrži ili da mi pomogne u tome šta nameravam (koja sredstva mi mogu biti od naročite koristi u posti-zanju cilja)?“. Pretnje takođe dolaze iz spoljašnjeg okruženja. To je sve ono što vam ozbiljno može stati na put prilikom ostvarenja vašeg cilja. Da bi ih što bolje identifikovali odgovarjte sebi na sledeća pitanja: „Koje prepreke mi već stoje na putu?, Koji to spoljašnji uticaju mogu oz-biljno da ugroze moju nameru?, Ko ili šta bi moglo da mi stane na put i spreči me da postignem to što želim?“.

Svrha

Kada popunite polja u matrici pred sobom imate bazu od koje krećete ka ostvarenju cilja. Promatrajući polja treba da nađete način da svoje snage podigne-te na viši nivo, a da slabosti što više kori-gujete. Takođe, treba da nađete način na koji ćete iskoristiti mogućnosti koje su pred vama i minimizirati uticaj pretnji na ostvarenje vašeg cilja. Kao krajnji ishod, treba da uz maksimalno korišćenje svojih talenata i mogućnosti koje su pred vama, na najefikasniji način, uz jasno definisane korake postignete ono što želite.

Tatjana RAIČEVIĆ

kada razmišljate o svojim snagama vodite računa o kontekstu. na primer, ako ste odličan matematičar, a ljudi

oko vas su takođe dobri matematičari jer je to potrebno za posao koji

obavljate, biće da je ta vaša osobina pre neophodnost nego vrlina.

* * *SWot matrica vam omogćava analizu

sopstvenih snaga i slabosti kao i šansi i pretnji sa kojima se suočavte. njena

suština je u tome da vam omogući da se skoncentrišete na snage,

minimizirate slabosti i na najbolji način iskoristiti mogućnsti koje su

pred vama. njenim tvorcem smatra se albert hampri.

* * *zadatak sWot analize je da otkrije

vaše skrivene resurse: zanje, veštine, sposobnosti, kojih do sada niste bili

svesni, bar ne u dovoljnoj meri. takođe, ona vam ukazuje na put na koji treba

da ih usmerite kako bi ostvarili vaš cilj.

3�

mozaik

modna pista ili teren?

“Preko bolje rangiranih igračica, teniserka - manekenka došla je do finala, koje su mediji okarakterisali kao susret “lepotice i zveri”. Naravno, svi su očekivali da mlađa sestra iz “zverinjaka vilijams” – Serena kao predjelo pojede mladu, bledu slovensku lepoticu od metar i osamdeset centimetra visine. Kao i u svakoj bajci, zver je na kraju klonula i pognute glave napustila centralni teren u vimbldonu dok je mlada kraljica pala u za-grljaj porodice ne mogavši poverovati da se sve zaista dešava.”U poslednjih nekoliko godina, od kako su naši teniseri dospeli na vrh svetskih rang lista, u Srbiji vlada prava teniska manija. vo-leo ili ne “beli” sport, retko ko nije upoznat sa uspesima, kako naših, tako i stranih te-nisera i teniserki. Novine “plave” tekstovi o njihovim profesionalnim uspesima, najno-vijim setovima slika u kalendaru za tekuću godinu, ali i o privatnom životu. viđamo ih kako na najvećim turnirima, tako i na bil-bordima, televizijskim reklamama, flašica-ma vode. Primetno je i da sve veći broj dece već ima svoje rekete i da ispred kuće organi-zuje „lokalne” turnire, a njihovi novi idoli su poznati svetski teniseri. Zato, može se lako reći da, polako, posle fudbala, košarke i va-terpola postajemo i zemlja tenisa.

igrački kvalitet ili mladost i lepota?

U ovom sportu, kao i u većini ostalih, novac ne donose samo osvojeni turniri. O tome da je tenis biznis, svedoče i ove tri medijski najinteresantnije i, po mnogima, najlepše pripadnice teniske elite.

marija šarapova

Marija Šarapova je zgodna, lepa, visoka 188 cm a samo 64 kg teška. Ova dvadesetdvogo-

dišnja teniserka je magnet za medije i njen bankovni račun sadrži veliki broj nula. Od 2004. godine, kada je osvojila vimbldon, velike kompanije su stajale u redu u nadi da će baš one dobiti potpis nove teniske zvez-de. U to vreme je Ana Kurnjikova odlučila da je poziranje u oskudnim bikinijima na egzotičnim ostrvima unosnije od napornih treninga i udaranja loptice. Svetu je trebalo novo lepo lice a mlada Marija se savršeno uklapala u taj opis. S osamnaest godina, Marijino bogatstvo je procenjivano na 20 miliona dolara. Ni četvrtinu od toga nije zaradila igrajući tenis. Odavno je već rečeno da „dobar izgled ne može da se nauči”, a to je Šarapova znalački iskoristila. Ona ima mul-timilionske ugovore sa više firmi, od kojih su napoznatije „Nike” (sportska oprema), „Cannon” (fotoaparati), „Colgate” (paste za zube) i „Palmolive” (šamponi i sapuni).

ana kurnjikova

Prethodnica Marije Šarapove je već pome-nuta Ana Kurnjikova, koja je 1999. godine zaradila deset puta više novca od ugovora sa sponzorima, nego od igranja tenisa (50 mi-liona funti samo od sponzorskih ugovora). Danas, Ana je svetu poznata kao (bivša) de-vojka popularnog pevača enrikea iglesijasa i teniserka koja je svetski poznata, iako nika-da nije osvojila ni jedan jedini turnir.

ana ivanović

Ana ivanović bliži se vrhu liste najplaćenijih sportistkinja planete. Srpska teniserka, koja je nedavno sa kompanijom „Adidas“ pot-pisala sponzorski ugovor do kraja karijere, nije daleko od rivalke Marije Šarapove koja je, barem prema poslednjim listama, bila daleko najplaćenija. ivanovićeva se možda ne može pohvaliti time da joj u poslednjih godinu i po dana „ide” na terenu, ali zato može činjenicom da i pored pada na WTA

japanska mafija

teniseRkeko su teniske “princeze” na čijim bankovnim računima ima više novca od sponzorskih ugovora nego od osvojenih turnira?

rang - listi, i dalje uspeva da obezbedi sjajne ugovore koji joj donose veliki novac a da pri tom ne mora da se preznojava na teniskom terenu.Ona je iz sezone u sezonu redovno na lista-ma najatraktivnijih žena sveta, a neretko se slika i za naslovne stranice najprestižnijih svetskih listova i magazina. Anin tim za sada uspešno odrađuje posao van teniskog tere-na, dok će onaj stručni, morati ozbiljno da poradi na tome da ona popravi igru i to ne samo zbog rezultata i titula na WTA turu nego i da bi pojedine stavke iz ugovora do-stigle maksimum, jer isplate, ipak, zavise i od rezultata.

Ivana VUKOVIĆ

marij

a šar

apov

aan

a iva

nović